GODINJI IZVETAJ ZA 2012. GODINU
IKARBUS AD FABRIKA AUTOBUSA I SPECIJALNIH VOZILA
-U RESTRUKTURIRANJU
SADRAJ
1.FINANSIJSKI IZVETAJI
-BILANS STANJA
-BILANS USPEHA
-IZVETAJ O TOKOVIMA GOTOVONE
-IZVETAJ O PROMENAMA NA KAPITALU
-NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVETAJE
2.IZVETAJ NEZAVISNOG REVIZORA
3.GODINJI IZVETAJ O POSLOVANJU DRUTVA
4.IZJAVA LICA ODGOVORNIH ZA SASTAVLJANJE GODINJEG IZVETAJA
5.ODLUKA SKUPTINE AKCIONARA O USVAJANJU FINANSIJSKOG IZVETAJA
6.ODLUKA O RASPODELI DOBITI I POKRIU GUBITKA
AGENCIJI ZA PRIVREDNE REGISTRE
NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVETAJEIKARBUS A.D.U RESTRUKTURIRANJU
ZA 2012. GODINU
Zemun, 28.02.2013. godine
S A D R A J
1. Osnivanje i poslovanje preduzea 1
2. Osnove za sastavljanje finansijskih izvetaja 2
3. Pregled znaajnih raunovodstvenih politika 23.1. Prihodi i rashodi 23.2. Preraunavanje deviznih iznosa 23.3. Nekretnine, postrojenja i oprema, i nematerijalna ulaganja 33.4. Ispravka vrednosti nenaplativih potraivanja 43.5. Zalihe 43.6. Gotovina i gotovinski ekvivalenti 43.7. Porezi i doprinosi 5
- Tekui porez na dobitak 53.8. - Beneficije zaposlenih, odloena poreska obaveza i odlozeno
poresko sredstvo5
3.9. Politika zatite od rizika 5
4. Prihodi od prodaje 5
5. Trokovi materijala, zarada, naknada zarada i ostali lini rashodi 6
6. Ostali poslovni prihodi 6
7. Ostali poslovni rashodi 6
8. Finansijski prihodi 6
9. Finansijski rashodi 6
10. Ostali prihodi 7
11. Ostali rashodi 7
12. Odloeni poreski efekt 7
13. Osnovna sredstva i nematerijalna ulaganja neto 8
14. Dugoroni finansijski plasmani 8
15. Zalihe 9
16. Potraivanja i ostala aktivna vremenska razgranienja 9
17. Gotovinski ekvivalenti i gotovina 10
18. Akcijski kapital 10
19 Ukupan kapital 10
20. Kratkorone i dugorone finansijske obaveze 10
21. Obaveze iz poslovanja 11
22. Obaveze po osnovu PDV, ostalih javnih prihoda i pasivnavremenska razranienja
11
23. Ostale kratkorone i dugorone obaveze 11
24. Potencijalna obaveza i potencijalna sredstva 12
25. Neusaglasena potrazivanja i obaveze 12
26. Devizni kursevi 12
1.1. Osnivanje i poslovanje preduzea
Ikarus ad osnovan je 1923. godine pod nazivom Ikarus, kao fabrika za proizvodnjuaviona.
Osniva Ikarus-a je Dimitrije Konjovi (1888. 1982. godina).
Ikarus kao fabrika aviona posluje kao akcionarsko drutvo sve do 1946. godine. Uperiodu 1946 1961. godine Ikarus je preduzee vojne industrije, od 1962 1970.godine Ikarus posluje kao Drutveno preduzee i okree se prema civilnom programu itritu.
U periodu 1970 1990.godina preduzee posluje kao organizacija udruenog rada. Uproizvodnom sektoru formirano je pet specijalizovanih fabrika:
- fabrika za proizvodnju privrednih vozila- fabrika preseraja i limarije- fabrika preistaa- fabrika hladnjaka- fabrika alata
1991. Ikarus se registruje kao samostalno preduzee IKARUS-FAiSV, od 30.juna 1993.godine Ikarus menja naziv u Ikarbus a.d. i postaje akcionarsko drutvo organizovano upet sektora i to:
- Razvojno-tehniki poslovi- Marketing poslovi- Proizvodni poslovi- Ekonomsko-finansijsi poslovi- Pravni i opti poslovi
Agencija za privatizaciju raspisala je javni tender za prodaju paketa akcija Ikarbus a.d. uposedu drave (Akcijskog i PIO fonda) sa rokom za podnoenje ponuda do 22. februara2008. godine. U drugoj polovini 2008. godine proces privatizacije je okonan kupovinom188.463 akcije ili 49,39897% kapitala od strane OAO Avtodetalj-Servis, Uljanovsk,Ruska Federacija.
U septembru 2009. godine Agencija za privatizaciju je raskinula Ugovor o prodajiIkarbus a.d. sa ruskim partnerom Avtodetalj iz Uljanovska, zbog neispunjavanja uslovaiz Ugovora.
Agencija za privatizaciju je dana 28.12.2009. godine donela Odluku o postupkurestrukturiranja za Ikarbus a.d. FAiSV, to podrazumeva promene koje se odnose nasubjekt privatizacije.
2.Na dan 31.12.2012. godine, preduzee ima 321 zaposlenog ( 310 na neodreenovreme10 na odredjeno, 1 na neplacenom ), dok je u istom periodu 2011. godine bilozaposleno 326 radnika ( 298 na neodreeno vreme27 na odredjeno, 1 na neplacenom).
2. Osnove za sastavljanje finansijskih izvetaja
Prilikom vrednovanja bilansnih pozicija i sastavljanja finansijskih izvetaja primenjena jeobraunska osnova. Finansijski izvetaji Preduzea sastavljeni su u skladu saMedjunarodnim raunovodstvenim standardima uz primenu metoda istorijskog troka.Funkcionalna valuta Preduzea je dinar (RSD). Finansijski izvetaji su sastavljeni uzprimenu metoda istorijskog troka. Finansijski izvetaji se odnose na period od01.01.2012. do 31.12.2012.godine. Finansijski izvestaji su odobreni za izdavanje28.02.2013. god. od strane generalnog direktora Ikarbus a.d. u restrukturiranju Zemun.
3. Pregled znaajnih raunovodstvenih politika
3.1. Prihodi i rashodi
Prihodi se iskazuju po fakturnoj vrednosti, umanjenoj za date popuste, povraajproizvoda i porez na dodatu vrednost. Prihodi se priznaju u trenutku kada se robaisporui, odnosno kada svi rizici po osnovu isporuenih gotovih proizvoda ili robe preuna kupca. Prihodi od usluga se priznaju kada je usluga izvrena. Za usluge koje se vre uduem periodu, prihodi se priznaju srazmerno dovrenosti posla.
Prihodi i rashodi po osnovu kamata obraunati su po naelu uzronosti prihoda i rashodaprimenom ugovorenih kamatnih stopa. Prihodi po osnovu kamate ukljuuju i prihode odzateznih kamata na zakasnela plaanja obraunatih primenom propisane stope zateznekamate. Kamate na lizing za nabavku nekretnina, postojenja i opreme knjie se na teretrashoda u periodu na koji se odnose.
Rashodi se takoe obraunavaju po naelu uzronosti prihoda i rashoda. Trokoviodravanja i opravki osnovnih sredstava pokrivaju se iz prihoda obraunskog perioda ukojem nastanu.
3.2. Preraunavanje deviznih iznosa
Poslovne promene nastale u stranoj valuti su preraunate u dinare po srednjem kursuutvrenom na meubankarskom tritu deviza, koji je vaio na dan poslovne promene.
Sredstva i obaveze iskazane u stranoj valuti na dan bilansa stanja, preraunati su u dinarepo srednjem kursu utvrenom na meubankarskom tritu deviza koji je vaio na taj dan.
3.Neto realizovane pozitivneili negativne kursne razlike nastale prilikom poslovnihtransakcija u stranoj valuti i prilikom prerauna pozicija bilansa stanja iskazanih u stranojvaluti knjiene su u korist ili na teret bilansa uspeha, kao dobici ili gubici po osnovukursnih razlika.
3.3. Nekretnine, postrojenja i oprema, bioloka i nematerijalna ulaganja
Nekretnine, postrojenja i oprema su na dan 1. januara 2005. godine iskazani porevalorizovanoj vrednosti u skladu sa procenom. Pregled klasifikovanja i procenjivanjabili su graevinski objekti i oprema. Zemljite kao bilansna stavka, takoe, nije bilopredmet procene budui da i nije u vlasnitvu preduzea, ali je vrednost prava korienjazemljita obuhvaena kroz procenu graevinskih objekata. Nematerijalna ulaganja nisubila predmet procene poto ne spadaju u osnovna sredstva i dalje se vode po nabavnojvrednosti. Oprema ija je vrednost na dan 01.01.2005. bila ispod prosene zarade uRepublici Srbiji skinute su sa liste nekretnina, postrojenja i opreme i prebaene su nazalihe (alat i inventar). Tako utvrena vrednost je na dan 1. januara 2005. godinepreuzeta kao verovatna nova nabavna vrednost. U toku 2012.god nismo vrili novuprocenu nekretnina,postrojenja i opreme.Napominjemo da smo u 2012.godini vrilipreispitivanje korisnog veka upotrebe sredstava i konstatovali da postojee stopeamortizacije za obraun 2012. godine ne treba menjati.
Sve nabavke opreme iskazane su po nabavnoj vrednosti. Nabavna vrednost ukljuuje sveizdatke koji se priznaju u skladu sa MRS 16 Nekretnine, postrojenja i oprema.
Oprema se kapitalizuje ako je vek njenog korienja dui od jedne godine i ako je njenapojedinana vrednost vea od vrednosti propisane poreskim propisima.
Amortizacija se ravnomerno obraunava na nabavnu vrednost nekretnina, postrojenja iopreme i nematerijalnih ulaganja. Sve nekretnine, postrojenja i oprema grupisana su u XIklasa, a za sva sredstva iz klasa od I-VI je izvrena procena:
1. Preostale vrednosti2. Rezidualne vrednosti3. Osnovice za amortizaciju4. Preostalog veka upotrebe, odnosno stope amortizacije
U 2012.godini nije bilo promena stopa za amortizaciju.
Metod osnovnog postupka (nabavna vrednost) se zadrava za nekretnine, postrojenja iopremu od klase VII-XI. Obraun amortizacije nekretnina, postrojenja i opreme inematerijalnih ulaganja poinje od prvog narednog meseca kada se ova sredstva stave uupotrebu. Amortizacione stope se revidiraju svake godine radi obrauna amortizacije koja
4.
odraava stvarni utroak ovih sredstava u toku poslovanja i preostali nameravani veknjihovog korienja.
3.4. Ispravka vrednosti nenaplativih potraivanja
Ispravka vrednosti se knjii na teret bilansa uspeha za sva potraivanja i ulaganja kojanisu naplaena u roku od 180 dana od dospea. Smanjenje procenjene ispravke vrednostiknjii se u korist prihoda. Nenaplativa potraivanja se otpisuju na osnovu sudske odluke,prema dogovoru o poravnanju izmeu ugovornih strana ili na osnovu odluke Nadzornogodbora.
3.5. Zalihe
Zalihe se iskazuju po ceni kotanja ili po neto prodajnoj vrednosti, u zavisnosti od togakoja je nia. Neto prodajna vrednost je cena po kojoj zalihe mogu biti prodate unormalnim uslovima poslovanja nakon umanjenja cene za trokove prodaje.
Vrednost zaliha materijala utvruje se na osnovu metoda prosene nabavne cene.Nabavna vrednost ukljuuje vrednost po fakturi dobavljaa, transportne i zavisnetrokove.
Tereenjem rashoda vri se ispravka vrednosti zaliha u sluajevima kada se oceni da jepotrebno
