Gorenc i Cake

8/18/2019 Gorenc i Cake

1/23

Najpoznatije kodifikacije trgovačkog ugovornog prava! (Gorenc)

1) Code de Commerce, 1807., Francuska2) Handelsgesetzbuch, 1897., Nema!ka") #bl$gat$onenrecht, 1911., %&$carska') Cod$ce C$&$le, 19'2., (tal$a) *ale o+ oods -ct, 189"., el$ka /r$tan$a

Sustavi izrade trgovačkih zakonika! (Gorenc)

1) subekt$&n$ od ro$se trgo&a!kog zakon$ka otadau samo ro+es$onalc$ trgo&c$)2) obekt$&n$ ne $ta se tko oba&la delatnost, nego 3to e redmet delatnost$ nema

tak&og trgo&a!kog zakon$ka)") me3o&$t$ od trgo&a!k$ zakon$k otada ro+es$onalna delatnost trgo&aca, al$ $

delatnost netrgo&aca koa $ma trgo&a!k$ zna!a

Dvojnost i jedinstvenost, monizam i dualizam! (Gorenc)

4r5a&e euroskog kont$nentalnog ra&nog kruga sl$ed$le su &e6$nom raksu +rancuskog $

nema!kog zakonoda&st&a glede dono3ena osebn$h trgo&a!k$h zakon$ka t. r$h&at$le su d&onostu kod$+$kac$$ o6$h graansk$h $ osebn$h trgo&a!k$h zakon$ka.

no&$e se &r$eme u nek$m zemlama nau3ta susta& d&onost$ u kod$+$kac$$ graansk$h $trgo&a!k$h zakon$ka. e5$ se ed$nst&eno regulac$$ graanskog $ trgo&a!kog ra&a er danas &$3en$e otrebno rodubl$&at$ razl$ke &e6 treba te5$t$ n$ho&u uedna!a&anu un$+$kac$$). :edna odmera r$bl$5a&ana est $ to da se &$3e ne donose osebno trgo&a!k$, a osebno graansk$zakon$c$, &e6 se mater$a trgo&a!kog $ graanskog ra&a obraue u ed$nst&eno kod$+$kac$$. (dea ed$nst&ene regulac$e o5$&ot&orena e u 3&$carskom ;akon$ku o ob&ezama #bl$gat$onenrecht,1911.)

;## ut&rue ed$nst&ena ra&$la ob&eznog ra&a koa &r$ede za s&e. 1) trgo&a!ko ra&o e odraz na!ela oduzetn$!ke $n$c$at$&e $ autonomne slobode stranaka, a

gosodarsko ra&o e odraz dr5a&ne $nter&enc$e u gosodarst&u2) trgo&a!ko ra&o ureue meusobne odnose osoba trgo&a!kog ra&a, a gosodarsko ra&o

odnos subekata rema dr5a&$

") trgo&a!ko ra&o rete5no e ureeno d$soz$t$&n$m normama, t. subekt$ s&oe odnoseureuu slobodno, a gosodarsko e ra&o ureeno rete5no r$s$ln$m ro$s$ma

1


2/23

') trgo&a!ko ra&o e t$$!no r$&atno ra&o, a gosodarsko e ra&o osebna $ntegrac$skad$sc$l$na a&noga $ r$&atnoga ra&a utem koega dr5a&a mora am!$t$ o3teno ona3anena tr5$3tu

zvori trgovačkog prava! (Gorenc)

(z&or$ ra&a, a tako $ trgo&a!kog, su razl$!$t$ obl$c$ u ko$ma se $zra5a&au ra&na ra&$la. go&orn$d$o trgo&a!kog ra&a ureene e r$e s&ega &olom $ akt$ma sam$h subekata trgo&a!kog ra&a

normama autonomnog ra&a), a kad se $ ureue ro$s$ma on$ su rete5no d$soz$t$&nogkaraktera.

1) ro$se

a) sta& ?Hb) zakonec) odzakonske akte

2) autonomno trgo&a!ko ra&oa) oslo&n$ ob$!a$b) uzance

c) +ormularno ra&o() o6$ u&et$ oslo&ana(() t$sk$ ugo&or$((() adhez$sk$ ugo&or$() klauzule term$n$)

") sudsku $ arb$tra5nu raksu') ra&nu znanost doktr$nu)) akte oed$n$h gosodarsk$h t$ela

Donoenje "## i razlozi! (rukom pisana skripta)

;## e r&$ ut donesen 1978.

No&$ ;## e donesen 2. &ela!e 200., a stu$o e na snagu 1. s$e!na 200@. (zm$enen e 2008.

?azloz$ za dono3ene no&og ;##>1) osu&remen$&ane zakona2) uskla$&ane s ra&nom ste!e&$nom A") term$nolo3ko uskla$&ane sa standardom hr&atskoga ra&nog naz$&la n$3ta&ost

n$3tetnostB mater$alnanemater$alna 3teta $mo&$nskane$mo&$nska 3tetaB dobar r$&redn$k dobar gosodarst&en$kB ugo&or u r$&red$ trgo&a!k$ ugo&orB kom$s$on kom$s$aB ortakluk orta3t&oB l$cenca l$cenc$aB bankarska garanc$a bankarsko amst&o)

') $zmena strukture d$o r&$ o6a ra&$la koa se r$menuu na s&e ob&eznora&ne odnoseBd$o drug$ ugo&orn$ odnos$ $ $z&anugo&orn$ odnos$B d$o tre6$ r$elazne $ za&r3ne odredbe)

) renumerac$a, kao osled$ca $z&r3en$h romena

$utonomno trgovačko pravo! (Gorenc)

-utonomno ra&o o6en$to ozna!a&a dru3t&en$ $z&or ra&a koe st&arau sam$ adresat$ t. on$ko$ma e nam$eneno za razl$ku od dr5a&nog t. ro$sa koe donos$ zakonoda&ac). o su tak&era&ne norme koe st&arau sam$ subekt$ trgo&a!kog ra&a samostalno, al$ u ok&$r$ma koe $mdou3ta zakonoda&ac. Dako su odredbe trgo&a!kog ra&a rete5no d$soz$t$&nog karaktera, to su

mogu6nost$ subekata u kre$ranu autonomnog trgo&a!kog ra&a &el$ke. #no se danas a&la uobl$ku oslo&n$h trgo&a!k$h) ob$!aa, uzanc$, o6$h u&eta oslo&ana, klauzula trgo&a!k$hterm$na) $td.

2


3/23

%oslovni (trgovački) o&ičaji! (Gorenc)


4/23


5/23

drug$ ura&n$ organ$ te n$ho&o uklu!$&ane u ugo&ore o roda$ znatno smanue mogu6nostnesorazuma ko$ b$ mogl$ do&est$ do ra&n$h koml$kac$a.

* obz$rom na nastale romene $ raz&o u trgo&$nsko raks$ D e $zdala no&u &erz$u (ncoterms=a, (ncoterms 2000, !$a uotreba e o!ela od 1. s$e!na 2000. god$ne.

?azl$ke u trgo&a!ko raks$, tuma!en$ma $ ob$!a$ma u razl$!$t$m zemlama u meunarodno trgo&$n$do&ele su do otrebe da se de+$n$rau meunarodna ra&$la tuma!ena term$na ko$ se na!e36e

uotrebla&au u meunarodno trgo&$n$. eunarodna trgo&$nska komora e u


6/23

2) teor$a oda3$lana $l$ otoslana ugo&or e sklolen kad onuen$ o3tom otrem$ $za&uo r$h&atu

") teor$a $za&e $l$ o!$to&ana ugo&or e sklolen kad e onuen$ $za&$o da r$h&a6aonudu

') teor$a saznana ugo&or e sklolen tek kad e onud$tel saznao za r$h&at onude

Na3 zakon r$h&a6a teor$u r$m$tka ugo&or e sklolen u trenutku kad onud$tel r$m$ $za&uonuenog o r$h&atu onude.

renutak er+ekc$e ugo&ora e &a5an er se o nemu ra!unau roko&$ &ezan$ za ugo&or, odreenadruga ra&a stranaka, ob&eze stranaka u odnosu na dr5a&ne organe, a u ra&$lu se na ugo&or $r$menuu ra&$la &a5e6a u trenutku er+ekc$e bez obz$ra na kasn$e $zmene.

autonomnome meunarodnom trgo&a!kom ra&u r$menuu se teor$a r$m$tka $ teor$aotoslana.

Sredstva za pojačanje ugovora! (Gorenc)

go&or mo5e b$t$ oa!an na ta na!$n da e oa!ana ob&eza samog du5n$ka $l$ da netko tre6$

bude uklu!en u ob&ezu du5n$ka tz&. osobno oa!ane) $l$ se ugo&or mo5e oa!at$ da&anemst&ar$ $l$ no&ca tz&. st&arno oa!ane). ;aedn$!ko ob$le5e s&$m sredst&$ma oa!ana estakcesornsot t. &ezanost za utrnu6e gla&ne ob&eze.

*redst&a za oa!ane ugo&ora su>1) amst&o2) ugo&orna kazna enal)") zatezne kamate') kaara) odustatn$na@) zalo5no ra&o7) akred$t$&8) bankarska garanc$a9) reduam10)zadr5a retenc$a)

Doe 6e $nst$tute oa!ana ugo&or$t$ strane, o&$s$ o konkretn$m r$l$kama, a on$ se mogu $komb$n$rat$ nr. ugo&orna kazna $ amst&o), ako to n$e surotno $zr$!$t$m zakonsk$m odredbamaugo&orna kazna $ zatezna kamata), odnosno r$rod$ st&ar$ reduam $ odustatn$na).

Slučaj i via sila! (Gorenc)

*lu!a casus) e 3tetan dogaa $l$ ludska radna ko$ se ne mo5e r$$sat$ kr$&n$ odreene osobe.*lu!a e nered&$dl$& dogaa, al$ se on dogaa $ nego&o e nastuane relat$&no otklon$&o nr.bol$m !u&anem st&ar$).

-ko e 3teta nastala slu!aem, snos$ e ona kod koga se dogod$la. %tetn$k ko$ odgo&ara o kr$ter$uuzro!nost$ odgo&ara $ za slu!a, dok za slu!a ne odgo&ara ona kod koga se r$menue kr$ter$kr$&ne. %tetn$k ko$ ne odgo&ara za slu!a $ak 6e odgo&arat$ ako>

1) stranke samo tako ugo&ore2) zakon tako odreue

$3a s$la &$s ma$or) e dogaa zbog koeg e nastu$la 3teta, a ote!e od uzroka ko$ se nalaz$$z&an st&ar$ $ ludske &ole, a koega se delo&ane n$e moglo red&$det$, $zbe6$ $l$ otklon$t$. 4a b$ sedogaa mogao smatrat$ &$3om s$lom mora b$t$>

1) &ansk$

6


7/23

2) nered&$dl$&") neuklon$& $l$ ne$zbe5$&') 3tetan

emelno e na!elo da se za 3tetu nastalu zbog &$3e s$le ne odgo&ara, al$ se ugo&orom $l$ ro$sommo5e odred$t$ odgo&ornost za 3tetu unato! ostoanu &$3e s$le.

easing! (Gorenc)

go&or o leas$ngu e taka& ugo&or r$ koemu se da&atel leas$nga ob&ezue +$nanc$rat$ redmetugo&ora tako da ga $zrad$ sam $l$ ga ku$ $l$ dade $zrad$t$ kod tre6eg, s&e o narud5b$ r$matelakor$sn$ka) leas$nga, $ redat$ mu ga na kor$3tene, a on 6e la6anem leas$ng naknade u c$elost$ $l$delom$!no naknad$t$ $n&est$c$ske tro3ko&e da&atela, s t$me da nakon $steka ugo&ornog rokar$matel $ma ra&o otku$t$ redmet ugo&ora, &rat$t$ redmet ugo&ora $l$ nasta&$t$ s nego&omuorabom.


8/23

o&arn$ se l$st sasto$ od>1) mesta $ nadne&ka sasta&lana2) naznake odred$3nog kolod&ora") odataka o r$matelu') naznake &rste $ te5$ne st&ar$) odataka o o3$latelu@) 5$ga otremnog kolod&ora

7) $znosa tro3ko&a8) o$sa r$lo5en$h $sra&a9) neb$tn$h sastoaka

eretn$ca konosman) est $sra&a o omorskom r$e&ozu koom brodar ot&rue da e st&ar$r$m$o na r$e&oz $ da 6e $h na odred$3tu redat$ zakon$tom $matelu $sra&e. /$tn$ sastoc$teretn$ce>

1) odatc$ o brodaru2) odatc$ o brodu") odatc$ o r$matelu') odatc$ o luc$

) kol$!$na tereta@) &rsta tereta7) stane tereta8) mesto $ datum ukrcaa $ $zda&ana teretn$ce

eretn$cu $zdae brodar $ ot$sue u osobno $l$ reko unomo6n$ka agenta). eretn$ca se mo5erenos$t$ ces$om, $ndosamentom $ redaom. #na e &r$ednosn$ a$r a tko rasola5e teretn$com,rasola5e $ robom na tr5$3tu $ u r$e&ozu. eretn$ca $ma trostruko zna!ene>

1) nome se ot&rue da osto$ ugo&or o r$e&ozu2) ona slu5$ kao dokaz da e brodar r$m$o teret na r$e&oz") nome se ut&rue ra&n$ odnos rema r$matelu st&ar$

-ankovni ugovori! (Gorenc & ZOO 2005)

1) ugo&or o no&!anom ologu $meno&an$)2) ugo&or o olo5enu &r$ednosn$h a$ra $meno&an$)") ugo&or o bankarskom teku6em ra!unu $meno&an$)') ugo&or o se+u $meno&an$)) ugo&or o kred$tu $meno&an$)@) ugo&or o kred$tu na temelu zaloga &r$ednosn$h a$ra $meno&an$)7) ugo&or o akred$t$&u $meno&an$)8) ugo&or o bankarskom amst&u $meno&an$)9) ugo&or o d$skontu men$ce ne$meno&an$)10) ugo&or o +or+a$tu ne$meno&an$)11) ugo&or o +actor$ngu ne$meno&an$)

/$tna ob$le5a>

= n$ho& e redmet romet no&ca $ &r$ednosn$h a$ra te oba&lane odreen$h usluga u &ez$ slatn$m rometom

= edna strana e u&$ek banka $zn$mno druga organ$zac$a o&la3tena za oba&lane bankarsk$hoslo&a), dok druga strana mo5e b$t$ s&aka +$z$!ka $ ra&na osoba, doma6a $ strana

= +ormaln$ er se za &alanost zaht$e&a zakonsk$ obl$k

= t$$!n$ d&ostranoob&ezn$ ugo&or$= nalatn$= no&!ana !$n$dba $ r$mena ra&$la koa se r$menuu na no&!ane ob&eze= +ormularn$ ugo&or$

8


9/23

= t$$!n$ ugo&or$ trgo&a!kog ra&a od&rgnut$ odredbama tog ra&a ako nema osebn$hodredaba banko&nog ra&a

= na banko&ne se ugo&ore r$menuu odredbe samog ugo&ora, a osredno d$soz$t$&n$ $r$s$ln$ ro$s$, kao $ osebn$ ro$s$ nr. ;akon o !eku, ;akon o men$c$ $td.)

'govor o &ankarskom novčanom pologu! (Gorenc & ZOO 2005)

go&orom o no&!anom ologu ob&ezue se olo5$tel olo5$t$ u banc$ odreen$ no&!an$ $znos ko$

se banka ob&ezue r$m$t$. /anka ste!e ra&o rasolagat$ olo5en$m no&cem $ du5na ga e &rat$t$rema u&et$ma red&$en$m ugo&orom.

*klaane ugo&ora mo5e b$t$ ob&ezatno $l$ dobro&olno. go&orom o no&!anom ologu ekonsensualan, ne+ormalan, d&ostranoob&ezan, nalatan $ $meno&an. 1) o &$enu olo5$tel mo5e olo5en$m sredst&$ma rasolagat$ bez ogran$!ena u s&ako

&r$eme $ bez rethodnog otkaznog roka

2) oro!en$ olo5$tel mo5e rasolagat$ ologom samo $ $sklu!$&o nakon $steka ugo&orenogroka

a) s otkazn$m rokomb) bez otkaznog roka

") s osebnom namenom') bez osebne namene

/anka ot&ara ra!un u kor$st $ na teret koeg u$sue s&e tra5b$ne $ dugo&ana koa ro$zau $zoslo&a s olo5$telem $l$ za nego& ra!un s tre6$m. /anka e ob&ezna oba&lat$ $slate s ra!una ugran$cama rasolo5$&$h sredsta&a. /anka e du5na oba&e36$&at$ olo5$tela o s&ako romen$stana na nego&u ra!unu. /anka la6a kamate na no&ac ko$ e kod ne olo5en, a ako ugo&oromn$e red&$eno &$s$na kamata, la6au se zakonske kamate.

'log na tednju! (ZOO 2005)

-ko e no&!an$ olog r$mlen kao ulog na 3tednu, banka, odnosno 3ted$on$ca $zdae olo5$telu3tednu kn$5$cu, a 3tedna kn$5$ca mo5e b$t$ $zdana samo na $me odreene osobe. 3tednu kn$5$cuse unose s&e ulate $ $slate no&ca. Na 3tedne uloge la6au se kamate. $s$na kamata ut&rue seugo&orom o ulaganu, a ako ugo&orom n$3ta n$e red&$eno, la6au se zakonske kamate. loz$na 3tednu mogu b$t$ o &$enu $l$ oro!en$ s otkazn$m rokom $ bez otkaznog roka.

'govor o polo.enju vrijednosnih papira! (Gorenc & ZOO 2005)

go&orom o olo5enu &r$ednosn$h a$ra banka se ob&ezue da 6e, uz naknadu, reuzet$&r$ednosne a$re rad$ !u&ana $ ost&ar$&ana ra&a $ ob&eza koe se u &ez$ s t$m zaht$e&au,aolo5$tel se ob&ezue lat$t$ naknadu. o e $meno&an, konsensualan, ne+ormalan,d&ostranoob&ezan $ nalatan ugo&or.

rste ugo&ora>1) zat&oren$ &r$ednosn$ a$r$ su zat&oren$ $ zae!a6en$ u osebnom omotu ko$ banka

n$e o&la3tena ot&arat$2) ot&oren$ &r$ednosn$ a$r$ su ot&oren$ $ nezae!a6en$

/anka e du5na os$gurat$ !u&ane &r$ednosn$h a$ra s br$5l$&o36u koa se zaht$e&a odosta&or$mca uz naknadu $ za ra!un olo5$tela oduz$mat$ $ s&e radne rad$ o!u&ana $ ost&ar$&ananego&$h ra&a $z &r$ednosn$h a$ra. /anka e du5na nala6$&at$ dosele kamate te gla&n$cu $

9


10/23

uo6e s&e $znose na koe olo5en$ a$r$ dau ra&o, !$m on$ dos$u za nalatu. /anka e du5nasta&$t$ na rasolagane olo5$telu nala6ene $znose, a ako o&a $ma kod banke ra!un s no&!an$mologom, u$sat$ $h u kor$st toga ra!una.

/anka e du5na na zahte& olo5$tela &rat$t$ &r$ednosne a$re u s&ako doba.

= ut&r$&ane $ $nd$&$dual$z$rane se+a ko$ banka dae kor$sn$ku na uorabu= &r$eme na koe se ugo&or sklaa= naknada

#b&eze banke>= sta&$t$ kl$entu se+ na kor$3tene na ugo&oreno &r$eme= oduzet$ mere za odr5a&ane dobrog stana $ nadzor se+a $ zabrana r$stua neo&la3ten$mosobama= omogu6$t$ kl$entu $l$ unomo6n$ku slobodan r$stu se+u= $zdat$ kor$sn$ku se+a klu! r$ !emu zakonoda&ac $zr$!$to zabranue banc$ dr5ane dul$katakl$ento&a klu!a)= banka NA !u&a st&ar$ u se+u nego samo kor$sn$ku $znamlue d$o s&oeg rostora = se+

#b&eze kor$sn$ka>= lat$t$ banc$ ugo&orenu naknadu= ne sta&lat$ u se+ redmete $l$ ro$z&ode ko$ma se mo5e ugroz$t$ s$gurnost banke $l$ ostal$h

se+o&a

10


11/23

'govor o kreditu! (Gorenc & ZOO 2005)

go&orom o kred$tu banka se ob&ezue kor$sn$ku kred$ta sta&$t$ na rasolagane odreen$ $znosno&!an$h sredsta&a, na odreeno $l$ neodreeno &r$eme, za neku namenu $l$ bez ut&renenamene, a kor$sn$k se ob&ezue banc$ la6at$ ugo&orene kamate $ $skor$3ten$ $znos no&ca &rat$t$ u&r$eme $ na na!$n kako e ugo&oreno. o e $meno&an, nalatan, +ormalan, konsensualan,d&ostranoob&ezan, adhez$sk$ ugo&or. (ma s&oe $shod$3te u ugo&oru o zamu, no od nega se $b$tno razl$kue. #d ugo&ora o zamu ugo&or o kred$tu razl$kue se u &$3e b$tn$h ob$le5a>

1) r$ ugo&oru o zamu zamoda&atel mo5e b$t$ b$lo koa +$z$!ka $ ra&na osoba, a r$ugo&oru o kred$tu zamoda&atel e u ra&$lu banka.2) r$ ugo&oru o zamu redmet ugo&ora mo5e b$t$ no&ac $l$ druge zamen$&e st&ar$, a r$

ugo&oru o kred$tu redmet ugo&ora mogu b$t$ samo no&!ana sredst&a.") ugo&or o zamu mo5e b$t$ nalatan $l$ nenalatan o&$sno o tome e l$ ugo&orena nalata

kamata)B ugo&or o kred$tu u&$ek e nalatan.') ugo&or o zamu ne+ormalan e ugo&or, a ugo&or o kred$tu mora b$t$ sklolen u $sanom

obl$ku +ormalan e).

/$tn$ sastoc$ ugo&ora o kred$tu su $znos te u&et$ da&ana, kor$3tena $ &ra6ana kred$ta.

1) namensk$ $ nenamensk$2) kratkoro!n$ do edne god$ne), srednoro!n$ do god$na) $ dugoro!n$ od do 10 god$na)") doma6$ $ $nozemn$') gosodarst&en$ dau se subekt$ma trgo&a!kog ra&a) $ otro3a!k$ dau se graan$ma)) kred$t$ uz os$gurane &ra6ana osobno ersonalno) $ st&arno realno)@) goto&$na, na teku6$ ra!un, kred$tno $smo $l$ !ek, reuz$mane ob&eze la6ana $td.7) akcetn$, d$skontn$, a&al$ran$, leas$ng, +or+a$t kred$t $td.

go&or o kred$tu restae rema o6$m ra&$l$ma o restanku ob&eznog odnosa, al$ ;## red&$a$ d&a sec$+$!na na!$na restanka otkaz banke $ odustanak kor$sn$ka. /anka mo5e otkazat$ r$e$steka ugo&orenog roka ako e kred$t kor$3ten rot$&no ugo&oreno namen$B u slu!au $nsol&entnost$kor$sn$ka $ u slu!au restanka ra&ne osobe $l$ smrt$ kor$sn$ka, ako b$ u t$m slu!ae&$ma da&atelkred$ta do3ao u b$tno neo&oln$$ olo5a. Dor$sn$k kred$ta mo5e rask$nut$ ugo&or r$e nego 3to eo!eo kor$st$t$ kred$t $l$ mo5e &rat$t$ kred$t $ r$e roka odreenog za &ra6ane, al$ e du5an o tomeunar$ed oba&$est$t$ banku. oba slu!aa kor$sn$k kred$ta du5an e naknad$t$ 3tetu ako u eda&atel kred$ta retr$o. slu!au &ra6ana kred$ta r$e odreenog roka banka ne mo5e ura!unat$kamate za &r$eme od dana &ra6ana kred$ta do dana kad ga e o ugo&oru trebalo &rat$t$.

'govor o kreditu na temelju zaloga vrijednosnih papira (lom&ard)! (Gorenc & ZOO 2005)

go&orom o kred$tu na temelu zaloga &r$ednosn$h a$ra $l$ lombardom banka odobra&a kred$t uodreenom no&!anom $znosu uz os$gurane zalogom &r$ednosn$h a$ra ko$ r$adau kor$sn$kukred$ta $l$ tre6emu ko$ na to r$stane. o e $meno&an, konsensualan, d&ostranoob&ezan, +ormalan,nalatan ugo&orB &rsta ugo&ora o kred$tu.

la&ne ob&eze $z ugo&ora>= ob&eza banke sta&$t$ kor$sn$ku na rasolagane odreen$ kred$t na odreene $l$ neodreeno

&r$eme za neku namenu $l$ bez namene te &rat$t$ zalogoda&cu zalo5ene &r$ednosne a$re

kad kred$t bude otla6en= kor$sn$k kred$ta ob&ezue se redat$ banc$ &r$ednosne a$re ko$ su ut&ren$ ugo&orom,&rat$t$ $znos kred$ta $ la6at$ kamateB a ako kor$sn$k ne &rat$ o doselost$ dob$&en$ kred$t,

11


12/23

banka mo5e, u s&rhu nam$rena, rodat$ zalo5ene &r$ednosne a$re rema ra&$l$mazalo5nog ra&a

/$tn$ sastoc$>= naznaka &r$ednosn$h a$ra ko$ se zala5u= t&rtku $ sed$3te, odnosno $me $ reb$&al$3te $matela a$ra= $znos $ u&ete odobrenog kred$ta te $znos $ &r$ednost a$ra ko$ e uzet u obz$r za odobrene

kred$ta

'govor o akreditivu! (Gorenc, ZOO 2005 & 2008)

-kred$t$& e st&or$la, m$enala $ usa&r3a&ala trgo&a!ka $ banko&na raksa.


13/23

- prihvatom zahtjeva naloo!avca za otvaranjem akre!itiva "anka se o"vezuje naloo!avcu

!a #e korisniku akre!itiva isplatiti o!re$eni nov%ani iznos ako !o o!re$eno vremena "u!eu!ovoljeno uvjetima nave!enim u nalou za otvaranje akre!itiva

- akre!itiv mora "iti sastavljen u pisanom o"liku- "anka je o"vezna prema korisniku o! !ana ka! mu priop#i !a je akre!itiv otvoren

naloo!avac je vezan iz!anim naloom o! trenutka ka! je nalo prispio "anci - akre!itiv je nezavisan o! uovora o kupopro!aji ili !ruoa pravno posla povo!om kojea je

otvoren- !okumentarni akre!itiv postoji ka! je "anka o"vezna isplatiti korisniku akre!itiva o!re$eni

nov%ani iznos, o!nosno akceptirati i isplatiti mjenicu po! uvjetom !a joj "u!u po!neseni !okumenti prema uvjetima utvr$enim u akre!itivu

- "anka koja je otvorila !okumentarni akre!itiv !u'na je izvriti pla#anja po! uvjetima pre!vi$enim u akre!itivu

- !okumentarni akre!itiv mo'e "iti opoziv ili neopoziv, a ako nije izri%ito !ruk%ije uovoreno,akre!itiv je uvijek neopoziv

- opozivi !okumentarni akre!itiv ne ve'e "anku prema korisniku, pa a u svakom trenutkumo'e izmijeniti ili opozvati na zahtjev naloo!avca ili na vlastitu ruku

- neopozivi !okumentarni akre!itiv sa!r'i samostalnu i neposre!nu o"vezu "anke prema

korisniku, ta o"veza mo'e "iti ukinuta ili izmijenjena samo sporazumom svih zainteresiranihstrana

- neopozivi !okumentarni akre!itiv mo'e, po ovlatenju i na zahtjev akre!itivne "anke, "iti potvr$en o! neke !rue "anke, koja time, pore! akre!itivne "anke, preuzima samostalnu i neposre!nu o"vezu prema korisniku

- notiikacija akre!itiva korisniku o! neke !rue "anke nije sama po se"i potvr$ivanje toaakre!itiva

- "anka je !u'na ispitati o!ovaraju li !okumenti u svemu zahtjevima naloo!avca utvr$enim uakre!itivu*

- ka! !o"ije !okumente, "anka mora u razumnom roku o tome o"avijestiti naloo!avca i upozoriti a na utvr$ene nepravilnosti i ne!ostatke

- "anka ne preuzima nikakvu o!ovornost ako po!neseni !okumenti po svom vanjskomizle!u o!ovaraju uvjetima akre!itiva, ona ne preuzima nikakvu o"vezu le!e ro"e koja je pre!met otvoreno akre!itiva

- !okumentarni akre!itiv je prenosiv ili !jeljiv samo ako je "anka koja otvara akre!itiv ovlatenau uputama prvo korisnika platiti u cjelini ili !jelomi%no je!nom ili ve#em "roju tre#ih oso"a

- akre!itiv mo'e prenijeti, na temelju izri%itih uputa, samo "anka koja a otvara, i to samo je!anput, ako nije suprotno uovoreno

= prihvatom zahtjeva naloo!avca za otvaranjem akre!itiva, "anka preuzima o"vezu prema

naloo!avcu !a #e otvoriti akre!itiv korisniku uz uvjete sa!r'ane u prihva#enom nalou zaotvaranje akre!itiva

= otvoreni akre!itiv je neopoziva i kona%na o"veza "anke korisniku akre!itiva !a #e muisplatiti o!re$eni nov%ani iznos ako ovaj u roku po!nese zahtjev za isplatom u skla!u suvjetima sa!r'anim u akre!itivu

= ako uovorne strane nisu pre!vi!jele to !ruo, na poslovanje s akre!itivima primjenjuju seuje!na%eni o"i%aji i praksa koje o"javi +e$unaro!na trova%ka komora u arizu koji su nasnazi na !an otvaranja akre!itiva

'govor o &ankarskoj garanciji (jamstvu)! (Gorenc, ZOO 2005 & 2008)

(sunene ugo&orom reuzet$h ob&eza mo5e se oa!at$ na &$3e na!$na. &anskotrgo&a!k$mugo&or$ma, al$ $ u ugo&or$ma $zmeu doma6$h subekata trgo&a!kog ra&a, kao $zn$mno delot&ornosredst&o os$gurana otra5$&ana s&e se &$3e r$menuu bankarske garanc$e. b$t$ e r$e! o

13


14/23

osobnom oa!anu ko$m se banku u&la!$ u odnos $zmeu stranaka nekog ugo&ora trgo&a!kogra&a. o e ednostranoob&ezn$ $ $meno&an$ ugo&or.

odnos$ma &ezan$ma za bankarsku garanc$u oa&luu se namane tr$ osobe nalogoda&ac,banka $ kor$sn$k amst&a) $ tr$ od&oena ra&na odnosa>

1) kor$sn$k $ nalogoda&ac odnos stranaka $z temelnog ugo&ora2) nalogoda&ac $ banka banka r$h&a6a nalog s&og kl$entaB &rsta ugo&ora o nalogu") banka $ kor$sn$k


15/23

= mijenja se naziv u /ankarska arancija na poziv1 = "ankarska arancija na poziv je svaka pisana

o"veza na pla#anje, "ez o"zira kako je nazvana, kojom se "anka (arant) o"vezuje !a #ena pisani zahtjev korisnika ovome isplatiti o!re$eni nov%ani iznos ako je u!ovoljenouvjetima iz arancije

= "ankarska arancija je samostalna o"veza neovisnao osnovnom poslu u vezi s kojim je iz!ana, pa i u slu%aju !a se taj posao u njoj spominje

= ako !rua "anka potvr!i o"vezu iz arancije,korisnik mo'e svoje zahtjeve iz nje po!nijeti "ilo arantu "ilo "anci koja ju je potvr!ila= kontraarancija je pisana o"veza na pla#anje, "ez

o"zira kako je nazvana, kojom se "anka (kontraarant) o"vezuje prema arantu !a #e muisplatiti nov%ani iznos po pre!o%enju pisano zahtjeva u skla!u s uvjetima iz kontraarancije

= kontraarancija je o!vojena o! arancije i o! osnovno posla na koje se o!nosi, pa i ka!a ih se spominje u kontraaranciji

= rok valjanosti arancije mo'e njome "iti o!re$en !oo!re$eno !atuma ili !o pre!o%enja isprave kojom se potvr$uje nastup neko !oa$ajakao mjero!avno za prestanak njezine valjanosti

= ako su u aranciji nave!ena o"a roka za prestanak valjanosti arancije, njezina valjanost prestaje protekom prvo o! tih rokova

= pravo pozivanja na pla#anje iz arancije ne mo'e seustupiti tre#emu osim ako to nije izri%ito pre!vi$eno u aranciji ili u njezinim !o!acima

= time se ne utje%e na pravo primiti iznos iz arancijekoje "i u aranciji ili u njezinim !o!acima "ilo prenijeto na neko !ruo

'govor o diskontu mjenica! (Gorenc)

go&or o d$skontu e ugo&or o roda$ nedosel$h no&!an$h otra5$&ana uz odb$tak d$skontnestoe koa se sasto$ u razl$c$ &r$ednost$ no&!ane ob&eze na dan sklaana ugo&ora o d$skontu $nez$ne &r$ednost$ na dan doselost$ no&!ane ob&eze.

N$e $sklu!eno ra&o banke na regres.

'govor o forfaitu! (Gorenc)

go&or o +or+a$tu e rodaa nedosel$h no&!an$h otra5$&ana banc$ uz $sklu!ene ra&a banke naregres rema roda&atelu ako otra5$&ana n$su nalat$&a za bon$tet se ne odgo&ara, za &er$tet seodgo&ara).

'govor o factoringu! (Gorenc)

go&orom o +actor$ngu kl$ent se ob&ezue onud$t$ +actoru ob$!no banc$) na rodau s&akratkoro!na otra5$&ana $z ugo&ora o $soruc$ robe $ ru5anu usluga r$e n$ho&e doselost$, a+actor se ob&ezue uz naknadu te onude r$h&at$t$ ako ga zado&ola&a late5na sosobnostkl$ento&$h du5n$ka, s $z&e36$&anem $l$ bez $z&e36$&ana du5n$ka o tom r$enosu $ bez obz$ra na tosnose l$ kl$ent $l$ +actor r$z$k za nalatu otra5$&ana. o e ne$meno&an$, konsensualan,d&ostranoob&ezan, nalatan $ ne+ormalan ugo&or, ko$ se ob$!no sklaa rema +ormular$ma.

(ma tr$ b$tne +unkc$e>1) +unkc$a +$nanc$rana +actor sta&la kl$entu na rasolagane odreen$ $znos, a da

$sto&remeno ne r$ma rotu!$n$dbu nego u dob$e tek nalatom otra5$&ana od du5n$kaB+actor +$nanc$ra kl$enta tako 3to mu odmah $slat$ otra5$&ane, a tek se nakon dos$e6aotra5$&ana +actor mo5e nam$r$t$ od kl$ento&$h du5n$ka

15


16/23

2) +unkc$a os$gurana nalate del credere)= $zraz del credere o6en$to odrazum$e&a amst&o za ob&eze nekoga tre6egB r$z$k del credere zna!$ reuz$mane odgo&ornost$ zanalatu otra5$&ana od du5n$ka

") +unkc$a ura&lana otra5$&an$ma ru5ane usluga) ru5ane usluga koe n$su n$+$nanc$rane n$ del credere $s$t$&ane kred$tne sosobnost$ du5n$ka, &oenekn$go&odst&a, usosta&lane ra!una, obra!un oreza, obra!un ro&$z$a, oom$nane,nala6$&ane $ uter$&ane dugo&a od du5n$ka $td.

rste +actor$nga>1) ra&$ nagla3ena +unkc$a del credereB nera&$ otada +unkc$a del credere +actora2) lat$& o doselost$") meunarodn$ $z&ozno=u&ozn$)

edna!a&ane mater$e o +actor$ngu &r3eno e u meunarodn$m udru5en$ma +actora $ u skloumeunarodn$h organ$zac$a, onar$e N4?#(=a


17/23

Domenzac$a $l$ r$ebo e restanak ob&eze obra!una&ana rotutra5b$ne s tra5b$nom. 4u5n$ko&a6e ob&eza restat$ r$eboem samo ako e du5n$ko&a rotutra5b$na o &$s$n$ ednaka &ero&n$ko&otra5b$n$. -ko su meusobne tra5b$ne neednake, r$eboem restae ona koa e mana, dok razl$ku&ero&n$k $ma ra&o zaht$e&at$, a du5n$k odm$r$t$. 4o r$eboa mo5e do6$ na osno&$ ugo&ora, naosno&$ zakona $l$ o samom zakonu eE lege). skladu s t$m osno&ama, razl$kuu se sorazumn$r$ebo, ednostran$ r$ebo $ r$ebo o samom zakonu.

*orazumn$ $l$ dobro&oln$ r$ebo zasn$&a se na sorazumu ugo&orn$h strana da s&oemeusobne tra5b$ne reb$u, odnosno komenz$rau. :o3 se naz$&a $ ugo&orn$m r$eboem $l$ugo&ornom komenzac$om.

:ednostran$ r$ebo nastae $za&om &ole edne strane nakon 3to su $sunene zakonomred&$ene retosta&ke. e su retosta&ke uzaamnost, doselost, $sto&rsnost $ utu5$&osttra5b$ne.

1. tra5b$ne koe se ne mogu zal$en$t$ odnosno r$s$lno $z&r3$t$, kao nr. soc$alne omo6$,st$end$e, naknade zbog telesnog o3te6ena $ dr.B

2. tra5b$ne nastale namern$m uzroko&anem 3teteB". tra5b$ne st&ar$ $l$ &r$ednost$ st&ar$ koe su du5n$ku dane na !u&ane $l$ osudbu $l$ $h e du5n$k

besra&no oduzeo, odnosno zadr5aoB'. tra5b$ne naknade 3tete, nanesene o3te6enem zdra&la $l$ rouzro!enem smrt$ $ tra5b$ne na

osno&$ zakonske ob&eze uzdr5a&ana.

ot$& za $sklu!ene r$eboa kod na&eden$h slu!ae&a nalaz$ se u za3t$t$ mater$alne egz$stenc$e&ero&n$ka $ onemogu6a&ana nedou3ten$h ona3ana du5n$ka.

ompenzacijski poslovi (internet)

Domenzac$sk$ oslo&$ e gener$!n$ oam ko$ obuh&a6a &$3e &rsta ra&no tehn$!k$ razl$!$t$h &rstaugo&ora.

;aedn$!ko e ob$le5e komenzac$sk$h oslo&a to da se rad$ o ugo&oreno raks$ &ez$&ana u&ozarobe za $z&oz robe koa se ne la6a u no&cu. ?$e! e o raz&$eno raks$ razmene, trgo&$ne beznaknada u no&cu.

ak&$ oslo&$ raz&$l$ su se u trgo&$n$ sa zemlama koe n$su $male do&olno kon&ert$b$ln$h sredsta&ala6ana. ( zemle raz&$en$h gosodarsta&a $ kon&ert$b$ln$h nac$onaln$h &aluta r$menuu nek$ obl$kkomenzac$e kako b$ otakle $z&oz doma6$h ro$z&oda.

=o6en$to komenzac$sk$ osao est osao u koem se $z&oz odreen$h roba $ usluga &e5e za u&ozroba $ usluga , odgo&arau6e rotu&r$ednost$ bez uotrebe sredsta&a la6ana.

rste komenzac$sk$h oslo&a>1. otuna komenzac$a =100J $soruka robe u ednom smeru, za&r3a&a 100J $sorukom u

drugom smeru2. delom$!na komenzac$a transakc$e u oba smera n$su uedna!ene, razl$ka se real$z$ra

de&$zn$m la6anem.

3. kontra osao o!etn$ $z&ozn$k reuz$ma ob&ezu da od s&og artnera ku$ robe dout&renoga ostotka &r$ednost$ s&oe $soru!ene robe,= o!etn$ $z&ozn$k odmah r$ma rotu&r$ednost $soru!ene robe s t$m da nakontoga $ma na rasolaganu odreeno &remensko razdoble u koem treba odabrat$

17


18/23

kou 6e od artnero&$h roba ku$t$,= o!etn$ $z&ozn$k mora s&o kontra osao za&r3$t$ $zra&no s $nozemn$martnerom.

a) otuna komenzac$a $l$ barter b) delom$cna komenzac$a $l$ k&az$barter c) kontra osao $l$ komenzac$ska kuna

'nifikacija trgovačkog prava (internet)


19/23

NC(?- n$ted Nat$ons Com$ss$on on (nternat$onal rade aO) sa s&rhom unareena $un$+$kac$e me. trg. ra&a

") delom$!no kod$+$c$rane ./. $ zemle CommonOealtha

=ugo&ora u radu=r$e&oza robe $ utn$ka

=os$gurana=trgo&a!kog zastuana

urod$la e lodom unutar A; A sada) na ednom odru!u = u ogledu regulac$e sukoba zakona =Don&. o $z&r3enu resuda u gra. $ trg. st&ar$ma $ Don&. o meroda&nom ra&u za ugo&orne odnoseto su uedno $ nek$ od rezultata un$+$kac$e)

=tu su o3 $ r$mer$ aktualn$h $tana me. trg. ra&a>1. me. rodaa robe2. &r$ednosn$ a$r$ $ dokumentarn$ akred$t$&$". ro$s$ o oslo&anu u me. trgo&$n$

'. os$gurane. r$e&oz robe = omorsk$, zra!n$, cesto&n$, 5elezn$!k$ $ unutra3n$m &odama@. $ndustr$sko &lasn$3t&o $ autorsko ra&o7. trgo&a!ka arb$tra5a

?ezultat$ un$+$kac$e>= Don&. N=a o ugo&or$ma u me. roda$ robe /e!ka kon&.) koa e zam$en$la ha3ke zakone=Nuor3ka kon&. o r$znanu $ $z&r3enu stran$h arb$tra5n$h odluka=NC(?- arb$tra5na ra&$la = narasrostranen$a u s&$etu=(NC#A?* me. ra&$la za tuma!ene trg. term$na = D=ednoobrazna ra&$la $ ob$!a$ za dokumentarne akred$t$&e = D

N(4?#(=o&$ leE mercator$a $ na!ela za me. trg. ugo&ore, NC(?-=o&$ ra&n$ &od$!$, #6$u&et$ Auroske ekonomske kom$s$e N=a = 3to b$ s&e skua r$adalo u so+t laO.

Distancijska prodaja (internet)

4$stanc$ska rodaa e rodaa kod koe roda&atel na zahte& kuca 3ale robu u mesto koe n$e $mesto $sunena.

esto $sunena e ono mesto u kome du5n$k roda&atel) $suna&a s&ou !$n$dbu. sumn$,smatra se da e to ono mesto u kome e du5n$k $mao sed$3te u trenutku zaklu!ena ugo&ora.

Dod d$stanc$ske rodae r$z$k relaz$ na kuca u trenutku kad e roda&atel st&ar redaor$e&ozn$ku, 3ed$teru, sklad$3taru $l$ dr., r$e nego 3to e kuac do3ao u osed st&ar$ $ r$e nego3to e mo5e kor$st$t$. ?azlog tome est 3to roda&atel ne treba snos$t$ o&e6an$ r$z$k zbog toga 3torobu rema 5el$ kuca treba oslat$ u drugo mesto $ zbog toga odgaa e+ekt !$n$dbe.


20/23

Coca Cola, c4onaldPs, (ntercont$nental, anoOer, Hertz, arlboro $ dr.

;a kor$3tene s$stema +ran3$ze la6a se naknada, a nez$n se $znos na!e36e odreue u ostotnomd$elu od ost&arenog rometa $l$ zarade kor$sn$ka +ran3$ze $ ob$!no e u $nter&alu od 2J do J. nek$m s$stem$ma +ran3$ze osto$ ob&eza la6ana r$stun$ne r$ ulasku u s$stem.


21/23

!esto se m$ena o&$sno o sto$ $n+lac$e $ gosodarsko ol$t$c$ dr5a&e. go&orne kamate sunaknada za kor$3tene tueg no&ca $l$ drug$h zamen$&$h st&ar$, odreena ugo&orom. #sno&augo&orn$h kamata na!e36e e ugo&or o zamu. *tou ugo&orne kamate ut&ruu ugo&orne strane,s t$m da ne sm$u rekora!$t$ gran$cu ut&renu zakonom. na3em e zakonoda&st&u, u na!elu,zabraneno nala6$&ane kamate na kamatu anatoc$zam). z zakonske $ ugo&orne kamate koe su&ero&n$ku r$hod c$&$ln$ lod) ostoe $ d$skontne $l$ meutomne kamate koe $du u du5n$ko&ukor$st. 4$skontne $l$ meutomne kamate redsta&lau odb$tak na ko$ du5n$k $ma ra&o $sun$ l$no&!anu ob&ezu r$e roka, tako da se od $znosa duga odb$e $znos kamate za &r$eme od dana

$slate do dana doselost$B

"atezne i ugovorne kamatne stope od 12 siječnja 34452 (internet)

4o "1. ros$nca 2007. zatezne $ ugo&orne kamate ut&r$&ale su se r$menom kamatn$h stoatemelem redbe o &$s$n$ stoe zatezne kamate $ redbe o &$s$n$ na&$3$h dou3ten$h ugo&orn$hkamatn$h stoa.

;akon o ob&ezn$m odnos$ma stu$o e na snagu 1. s$e!na 200@., s t$me da se odredbe !l. 2@. st.1. = ". $ !l. 29. st. 2. = @. $ st. 8. o!$nu r$men$&at$ od 1. s$e!na 2008. e se odredbe odnose nastoe kamata $ n$ho&u r$menu kod ugo&orn$h kamata !l. 2@.) $ zatezn$h kamata !l. 29.).

Dao osno&no mer$lo &$s$ne kamatn$h stoa ro$sana e eskontna stoa Hr&atske narodne bankeHN/) koa e &r$ed$la zadneg dana olugod$3ta koe e rethod$lo teku6em olugod$3tu. #dlukomsa&eta HN/=a od 19. ros$nca 2007. ut&rena e no&a eskontna stoa u &$s$n$ od 9J god$3ne =oba&lena u Nar. no&., br. 1"207 $ 108, a koa e stu$la na snagu "1. ros$nca 2007.


22/23

go&arane druk!$e stoe zatezn$h kamata dou3teno e samo kod>= trgo&a!k$h ugo&ora, $= ugo&ora $zmeu trgo&ca $ osobe a&nog ra&a.

go&orena stoa zatezn$h kamata mo5e b$t$ na&$3e ....... 9J S ostotn$h oena, s&e u&e6anoza 0J) ................... 317

T $zmeu osoba od ko$h barem edna n$e trgo&ac ............... 1'J > ') ............. 9,:7 T $zmeu trgo&aca $ $zmeu trgo&ca $ osobe a&nog ra&a ... 1'J > 2) .............. 67

#dredbom st. ". !l. 2@. ;##=a ro$sane su samo ugo&orne kamate $zmeu trgo&aca, al$ m$3lenasmo da se na&edena odredba odnos$ $ na ugo&orne kamate $zmeu trgo&ca $ osobe a&nog ra&a,analogno odredb$ st. 2. $stog !lanka.

-ko su ugo&orene &$3e kamatne stoe od dou3ten$h, r$m$en$t$ 6e se na&$3a dou3tena kamatnastoa.

( stoa zatezn$h kamata $ stoa ugo&orn$h kamata odnos$ se na razdoble od edne god$ne.

#b&ezno e ut&r$&ane stoa zatezn$h $ ugo&orn$h kamata u god$3nem $znosuB n$e doz&olenout&r$&ane nr. mese!ne, tromese!ne $ sl. stoe.)

nterkalarna kamata! (internet)

(nterkalarna kamata e d$o ukune redo&ne kamate kou kor$sn$k kred$ta la6a banc$, a sec$+$!na e kod otlate u mese!n$m anu$tet$ma. o e kamata koa se la6a na $znos kred$ta za razdoble oddana $slate kred$ta do dana kada se kred$t sta&la u otlatu.

redit s grace periodom! (skripta)

race er$od e razdoble o!etnog roka kred$ta u koem du5n$k n$e ob&ezan zao!et$ s&ra6anem. Krace er$odK &r$eme Pm$losraP &ero&n$ka rema du5n$ku, odobren u ra&$lu da b$

22


23/23

du5n$k ost&ar$o retosta&ke urednog &ra6ana kred$ta. go&ara se na nekol$ko god$na, a o&a seogodnost donekle komenz$ra o&e6anom kamatnom stoom na kred$t $ ro&$z$ama. Damatamo5e te6$, a mo5e se $ odgod$t$ nez$no la6ane.

amate kod nenovčanih o&veza! (skripta)

-ko e r$e! o kamatama u neno&!an$m ob&ezama, dakle o ob&ezama koe $mau za redmet st&ar$odreene o rodu, mogu se ugo&or$t$ kamate u t$m $st$m, zamen$&$m st&ar$ma, r$mer$ce 5$to za

5$to, ule za ule $ sl$!no. N$e dou3teno ugo&arat$ kamate u no&cu za ob&ezu koo su redmetst&ar$ odreene o rodu zamen$&e st&ar$) $l$ kamate u drugom obl$ku zamen$&e st&ar$, r$mer$ce5$to za 3e6er $ sl$!no.

Documents

Gorenc i Cake