PRIPREMA PREDAVANJA PREDMETA

ANATOMIJA I FIZIOLOGIJA DOMAĆIH ŽIVOTINJA

GRAĐA I FUNKCIJAORGANA ZA VARENJE

OBRADA NOVIH NASTAVNIH SADRŽAJA: 10 časova

PONAVLJANJE I UTVRĐIVANJE: 3 časa

1.čas: Organi za varenje, usna duplja

2.čas: Pljuvačne žlezde, ždrelo, jednjak

3.čas: Želudac nepreživara i preživara

4.čas: Tanka i debela creva

5.čas: Jetra, pankreas

6.čas: Ponavljanje pređenog gradiva

7.čas: Varenje u usnoj duplji

8.čas: Varenje u želucu nepreživara

9.čas: Varnje u želucu preživara

10.čas: Varenje u tankim i debelim crevima

11.čas: Fiziološka uloga jetre

12.čas: Ponavljanje pređenog gradiva

13.čas: Test: organi za varanje

PLAN I PROGRAM REALIZACIJE

ORGANI ZA VARENJE ORGANA DIGESTORUM

Organi za varenje služe

za unošenje hrane,

usitnjavanje, varenje,

resorpciju..

TUBUS ALIMENTARIUS

aparat za varenje

USNA DUPLJA ŽDRELO JEDNJAK ŽELUDAC TANKA CREVA DEBELA CREVA ČMAR

USNA DUPLJA – CAVUM ORISUsna duplja počinje usnim otvoroma završava se kod zadnjeg kutnjakausno-ždrelnim otvorom

USNO PREDVORJEvestibulum orisdeo između zuba i usana ili obraza

PRAVA USNA ŠUPLJINACavum oris propriumDeo iza zuba (gde se nalazi jezik)Sluzokoža je kutana, na usnama prelazi u kožu, oko zuba u gingivuU sluzokoži se nalaze žlezde:

Glandulae labiales usne žlezdeGlandulae buccales obrazne žlezdeGlandulae palatinae nepčane žlezdeGlandulae linguales jezične žlezde

USNA DUPLJA – CAVUM ORISRIMA ORIS usna pukotina

LABIA ORIS usne

Labium maxillare gornja usna

Labium mandibulare donja usna

BUCCAE obrazi

PALATUM DURUM tvrdo nepce

Raphae palati uzdužna brazda

Rugae palatinae poprečne brazde

PALATUM MOLLE meko nepce

GINGIVA desni (zubno meso)

CAVUM SUBLINGUALE

podjezično dno

LINGUA jezik

JEZIK - LINGUA Pokretan mišićni organ koji ispunjava celu usnu duplju Pričvršćen za jezičnu kost i donju vilicu Sluzokoža jezika je kutana pločasto slojevit epitel

APEX LINGUAE

Vrh jezika

CORPUS LINGUAE Telo jezika

RADIX LINGUAE koren jezika

JEZIČNE PAPILE – PAPILLAE LINGUALES

Papillae filiformis - končaste Papillae fungiformis - pečurkaste

Papillae foliatae - listaste Papillae vallatae - opšančene

PLJUVAČNE ŽLEZDEGLANDULAE SALIVALES

GLANDULA PAROTIS

Zaušna pljuvačna žlezda

Leži između zadnjeg ruba

mandibule i atlasa

GLANDULA SUBLINGUALIS

Podjezična pljuvačna žlezda

Nalazi se bočno od jezika

GLANDULA MANDIBULARIS

Podvilična pljuvačna žlezda

Nalazi se između krakova

mandibule u pravcu atlasa

ŽDRELO - PHARYNX

Raskrsnica puteva

sistema organa za

varenje i sistema

organa za disanje

Dorzalni deo

presvučen žlezdanom

a ventralni deo

kutanom sluzokožom

JEDNJAK - OESOPHAGUS

Duga mišićna cev koja

spaja ždrelo i želudac

1.PARS CERVICALIS Vratni deo

2.PARS THORACALIS Grudni deo

3.PARS ABDOMINALIS Trbušni deo

Prolazi kroz dijafragmu

CARDIA

Ušće jednjaka u želudac

Jednjak

Dušnik

ZID JEDNJAKA

1.TUNICA MUCOSA

SLUZOKOŽA

Pločasto slojevit epitel

2.TUNICA SUBMUCOSA

PODSLUZOKOŽA

jednjačke žlezde

3.TUNICA MUSCULARIS

MIŠIĆNI OMOTAČ

Jedan uzdužni i jedan kružni sloj

glatkih mišića

4.TUNICA ADVENTITIA

VEZIVNI OMOTAČ

ŽELUDAC – GASTER, VENTRICULUSNajširi deo organa za varenje

između jednjaka i tankih creva

VENTRICULUS SIMPLEX PROST ŽELUDACObložen samo žlezdanom sluzokožom Do smene slozokoža dolazina kardiji (čovek, pas)

VENTRICULUS COMPOSITUS SLOŽEN ŽELUDAC smena sluzokoža u samom želucu

PREDŽELUDAC Deo obložen kutanom sluzokožom

PRAVI ŽELUDACDeo obložen žlezdanom sluzokožom

Želudac psa

SLUZOKOŽA ŽELUCA

.

CARDIAPločasto slojevit epitel

Kutana sluzokoža

PYLORUSJednoslojni prizmatični epitelŽlezdana sluzokoža

ŽELUDAC NEPREŽIVARA Vrećastog oblika poprečno

postavljen u trbušnoj duplji

CARDIA – učće jednjaka levi kraj želuca

PYLORUS – izlaz duodenuma desni kraj želuca

FACIES DIAPHRAGMATICA dijafragmatska površina

FACIES INTESTINALIS crevna površina

MALA ŽELUDAČNA KRIVINA Curvatura ventriculi minor dorzalni (konkavan) rub

VELIKA ŽELUDAČNA KRIVINA Curvatura ventriculi major ventralni (konveksan) rub

GRAĐA ŽELUCA

TUNICA MUCOSA

SLUZOKOŽA

TUNICA SUBMUCOSA

PODSLUZOKOŽA

TUNICA MUSCULARIS

MIŠIĆNI SLOJ

TUNICA SEROSA

SEROZNI OMOTAČ

ŽLEZDE ŽELUDCA

GLANDULAE CARDIACAE KARDIJALNE ŽLEZDE Luče sluz (mucin)

GLANDULAE GASTRICAE PROPRIAE FUNDUSNE ŽLEZDE

a) PEPSINOGENE glavne, luče pepsinogen b) ACIDOGENE ivične, luče HCL c) MUKOIDNE vratne, luče sluz

GLANDULAE PYLORICAE PILORUSNE ŽLEZDE Pretežno luče sluz a ima i acidogenih I pepsinogenih ćelija

Fundusne žlezde

ŽELUDAC PREŽIVARA

Složen želudac građen od 4 komore Predželuci Kutana sluzokoža

Burag Rumen

Mrežavac Reticulum

Listavac Omasus

Pravi želudac Žlezdana sluzokoža

Sirište Abomasus

Sirište

Dorzalna buragova vreća

Mrežavac

Jednjak

Listavac

Ventralna buragova vreća

1. SLUZOKOŽA

Pločasto slojevit epitel

tamnosmeđe boje,

u obliku resica

baršunastog izgleda

2. MIŠIĆNI SLOJ

Jedan kružni sloj i

jedan uzdužni sloj

glatkih mišića

3. SEROZA

Serozni omotač Burag je najveći organ trbušne duplje. Pruža se od dijafragme do karlične

duplje, od kičme do bele linije, naleže potpuno na levi trbušni zid Facies parietalis – leva strana Facies visceralis – desna strana Saccus ruminis dorsalis – gornja buragova vreća Saccus ruminis ventralis – donja buragova vreća

BURAG - RUMEN

MREŽAVAC - RETICULUM

Nalazi se kranijalno od buraga,između buraga i dijafragme.Komunicira sa buragom i listavcem

Sluzokoža gradi nabore u oblikupčelinjeg saća.

Jednjački žljeb - sulcus oesophagicusolučasta tvorevina koja se pruža odkardije, preko kranijalnog dela buraga, mrežavca i listavca do sirišta.Služi da kod mladih životinja provodi mleko direktno u sirište

Zid mrežavca :1.Sluzokoža2. Mišićni sloj3. Seroza

LISTAVAC - OMASUSLoptastog je oblika i nalazi

se desno od buraga.

Komunicira sa mrežavcem i sirištem.

Šupljina mu je ispunjena velikim

uzdužnim naborima sluzokože,

listovima Laminae omasi

Zid listavca :

1. Sluzokoža

2. Mišićni sloj

3. Seroza

SIRIŠTE ABOMASUSPravi želudac

ima žlezdanu sluzokožu

SLUZOKOŽA ŽELUCA PREŽIVARA

LISTAVAC SIRIŠTE

BURAG MREŽAVAC

CREVA – INTESTINUM , ENTERA

Najduži deo organa za varenje,

protežu se od želuca do čmara

INTESTINUM TENUE

Tanka creva

INTESTINUM CRASSUM

Debela creva

Creva preživara

goveda 33m - 63m

konj 23m – 40m

svinja 20m – 27m

pas 2m – 6m

Duodenum

Jejunum

ileum

Cecum

Rectum Colon

TANKA CREVA

Creva svinje

DUODENUMDvanaestopalačno crevoDužine oko 1m. Početni deoproširen u obliku levkaAmpula duodeniu duodenum se ulivajužučni i pankreasni izvodnik

JEJUNUM Prazno crevo Najduži deo creva Posle smrti bez sadržaja

ILEUM Vito crevoDužine oko 1m.Deblji zidovi

Mesenterium

GRAĐA TANKIH CREVA 1.SLUZOKOŽAJednoslojan prizmatičan epitel Villi intestinales – crevne resice

2.PODSLUZOKOŽA Crevne žlezdeGlandulae intestinales LieberkuhniGlandulae Bruneri Limfni čvoreviNoduli limphatici solitarii - usamljeniNoduli limphatici aggregati – združeni

3.MIŠIĆNI OMOTAČ

Stratum circulare – kružniStratun longitudinale – uzdužni4.SEROZA

Crevne resice

DEBELA CREVA Haustrae – izbočine

Teniae – uzdužne pruge

CECUM - Slepo crevo

Corpus ceci – telo

Caput ceci – glava

Apex ceci - vrh

COLON – Središnji deo

Najduži deo debelih creva

Konj:

dvostruko savijena potkovica

Svinja: spiralno savijen

Preživari: kružno savijen

RECTUM - Pravo crevo

Najkraći deo debelih creva 30cm

Završni deo ampula recti

Creva konja

Rectum

Cecum

Colon

GRAĐA TANKIH I DEBELIH CREVA

ANUSOblika je kratke cevi, završava otvorom

Orificium ani

1. Ano-rektalna smena

Smena žlezdane u kutanu sluzokožu

2. Ano-kutana smena

Smena kutane sluzokože u kožu

Musculus sphincter ani internus

Unutražnji kružni mišićni zatvarač

Musculus sphincter ani externus

Spoljašnji kružni mišićni zatvarač

JETRA - HEPARJetra je najveća žlezda u organizmu.Smeštena je u intratorakalnom delutrbušne duplje. Boja jetre je svetlo do tamno crvena, što zavisi od količine krvi u njoj

Facies diaphragmaticaDijafragmatska površina

Facies visceralisVisceralna površina

Porta hepatis

Fesica feleaŽučna kesica

Ductus choludochusŽučni izvodnik

JETRA KONJA

Lobus hepatis dexter

desni režanj

Lobus hepatis sinister

levi režanj

Lobus hepatis medius

srednji režanj

a) lobus caudatus

repast režanj

b) lobus quadratus

kvadratni režanj

Kod nekih životinja i levi I desni režanj je podeljen

na dva dela

a

Kopitari nemaju žučnu kesicu

GRAĐA JETREJetra je spolja presvučena serozom ispod koje se nalazi fibrozna kapsulaOd fibrozne kapsule vode vezivnotkivne pregrade koje dele jetru narežnjiće – LobuluseUnutar jednog lobulusa nalazi sežlezdani parhenim koji se sastoji odHepatocita, jetrinih ćelija napravilnopoligonalnog oblika, zrakastoraspoređenih oko jednog krvnogsuda Vena centralisHepatociti stvaraju žuč koja seskuplja kanalićima i uliva užučnu kesicu izvodnim kanalom Ductus hepaticusIz žučne kesice žuč se žučnim izvodnikom Ductus choledochus odvodi u duodenum

GUŠTERAČA - PANCREASPljosnat, duguljast organ,

leži u s savijutku duodenuma.

To je i endokrina i egzokrina žlezda. Endokrini deo pankreasa satoji se od endokrinih ćelijagrupisanih u obliku ostrvaca koje luče hormon insulinLangerhansova ostrvca

Egzokrini deo pankreasa jetubuloalveolarna žlezda koja produkte izbacuje izvodnim kanalom u duodenumDuctus pancreaticus

Pankreas konja

duodenum

Želudac

Pluća

Želudac

Pankreas

Debela creva

Jetra

Žučna kesica

Duodenum

Tanka creva

Srce

Pericardium

VARENJE HRANE

UZIMANJE HRANE

VARENJE U USNOJ DUPLJI

VARENJE U ŽELUCU NEPREŽIVARA

VARENJE U ŽELUCU PREŽIVARA

VARENJE U TANKIM CREVIMA

VARENJE U DEBELIM CREVIMA

FIZIOLGIJA JETRE

UZIMANJE HRANE

Goveda se uglavnom služe velikim, snažnim jezikom

Konj se služi izuzetno pokretljivim usnama

Ovca rasečenom i pokretljivo gornjom usnom

Svinje se služe isturenom donjom vilicom i jezikom

Psi pored vilica koriste i prednje šape

UZIMANJE TEČNE HRANE I VODE

Većina životinja uzima vodu usisavanjem praveći

vakum u usnoj duplji i potapajući usnu pukotinu u vodu

Pas uzima vodu jezikom kao kašikom

Živina i hranu i vodu uzima kljunom

VARENJE U USNOJ DUPLJI

MASTICATIO - ŽVAKANJE

INSALIVATIO NATAPANJE PLJUVAČKOM

DEGLUTATIO - GUTANJE

ŽVAKANJE HRANE

Cilj žvakanja je usitnjavanje hrane i povećavanje njene površine

i većoj izloženosti fermentima i sokovima za varenje.

Žvakanje se vrši pokretima donje vilice gore–dole ili levo-desno.

Usne su pritom zatvorene osim kod goveda, pa oni prilikom

žvakanja drže glavu vodoravno.

Preživari ne žvaću hranu temeljno već je kasnije preživaju.

Mesojedi uzimaju hranu halapljivo, žvaću kratko i odmah gutaju.

Biljojedi i svejedi žvaću hranu uporno i prilično dugo.

Jezik ima ulogu u mešanju hrane, formiranju zalogaja i gutanju.

Prilikom žvakanja hrana se istovremeno natapa pljuvačkom

ULOGA PLJUVAČKE

MEHANIČKA ULOGANatapanjem i vlaženjem usne duplje pljuvačkarazmekšava hranu,čini je kliskom i podesnom za gutanje

FIZIČKAPljuvačka rastvara određene komponente hrane koje joj daju ukus, pri tom otvaraju apetitpodstiču lučenje pljuvačke i želudačnog soka

HEMIJSKAKod čoveka i svinje pljuvačka sadrži ferment Ptijalin (amilaza) tako da kod nih varenje skroba počinje već u usnoj duplji.Pljuvačka svojom slabo baznom reakcijom (Ph = 7-8) utiče na očuvanje Ph vrednosti i površinskog napona sadržaja buraga

Goveče 60 -180

konj 40

svinja 15

ovca 5- 15

GUTANJEKad se hrana dovoljno usitni i natopi pljuvačkom dolazi do gutanja.

Složena refleksna radnja.Centar za gutanje je u produženoj moždini

PRVA FAZA

Zalogaj (Bolus) se potiskuje jezikom prema nazad, pri čemu je usna

duplja zatvorena a donja vilica fiksirana.

U ovoj fazi zalogaj se može vratiti i gutanje prekinuti

DRUGA FAZA

Meko nepce se podiže i zatvara prolaz prema hoanama, epiglotis se

podiže i zatvara prolaz prema grkljanu i dušniku. Zalogaj sklizne preko

grlenog poklopca i dospeva u početni prošireni deo jednjaka

U ovoj fazi gutanje se ne može prekinuti

TREĆA FAZAZalogaj se kroz jednjak pomera peristaltičkim pokretima, što traje 6-8 s

Ako se hrana direktno ubaci u jednjak izostaju peristaltički pokreti

GUTANJE

A. Disanje B. Gutanje

Peristaltički pokreti jednjaka

VARENJE U ŽELUCU NEPREŽIVARA

PUNJENJE ŽELUCA

Hrana dospela u želudac

slaže se slojevito u obliku

koncentričnih krugova.

Prvi zalogaji naležu na zid

želuca i šire ga a zadnji

zalogaji padaju tačno u

sredinu želuca

ŽELUDAČNI SOK Ph 1,5 - 2,5

Lučenje želudačnog soka odvija se u dve faze

PRVA FAZA- refleksna faza

Bezuslovni refleks

Unošenje hrane, žvakanje i gutanje

izazivaju lučenje želudačnog soka

Uslovni refleks

Miris hrane , zveket pribora i ostali nadražaji

primljeni čulima vida, sluha i mirisa vezani

za rasturanje hrane izazivaju refleks lučenja

želudačnog soka

DRUGA FAZA – hemijska faza

Hrana dospela u želudac mehanički i hemijski

izaziva lučenje želudačnog soka

ŽELUDAČNI SOK HLOROVODONIČNA KISELINA Neaktivni ferment pepsinogen pretvara u aktivni oblik pepsin Denaturiše belančevine hrane i pretvara ih u acid-albumine Rastvara mineralne soli, pre svega CaCO3

Redukuje trovalentno gvožđe (feri oblik) u dvovalentno (fero oblik) Uništava mikroorganizme unete hranom.

PEPSIN Luči se u neaktivnom obliku a aktivira ga HCL Deluje na acidalbumine i hidrolitički ih razlaže na albumozu i peptone

HIMOZIN Sirišni ferment ili lab ferment nalazi se samo u želudcu mladunčadi i

životinja koje se hrane mlekom. Deluje na kazein mleka i pretvara ga i parakazein i surutkinu albumozu

U želudačnom soku nalaze se još: sluz mucin i belančevina gastroglobulin

VARENJE U ŽELUCU PREŽIVARA

KONTRAKCIJE MREŽAVCANa dve kontrakcije buraga dolazijedna kontrakcija mrežavca. Sadržajse pomera ka listavcu ili vraća u burag. Iz listavca najsitniji deo hraneprelazi u sirište

PUNJENJE I KONTRAKCIJE BURAGA

Hrana preko jednjaka dospeva u dorzalnuburagovu vreću. Sitnije i teže čestice hranepropadaju u ventralnu buragovu vreću akrupnije i lakše se zadržavaju u gornjoj

Revolucija buragaPrvo se kontrahuje gornja vreća a donja je opuštena, zatim se skuplja donja vreća .Posle ove dve kontrakcije sledi pauza kadasu obe vreće opuštene. Kontrakcije su snažne i njima se meša sadržaj buraga iusitnjen sadržaj potiskuje u mrežavacBroj buragovih revolucija 2-3 u minutu

Ove kontrakcije želudca izazivaju šuštanjesadržaja koje se može čuti slušalicama

PREŽIVANJE - RUMINATIO

Preživanja počinje 30-60min.posle uzimanja hrane. Životinja obično mirno leži, ali može preživati i u stojećem stavu

REJEKCIJA vraćanje hrane u usta

REMASTIKACIJA ponovo žvakanje

REINSALIVACIJA ponovo natapanje pljuvačkom

REDEGLUTACIJAPonovo gutanje

MIKROORGANIZMI BURAGA

BAKTERIJEU 1 g. buragovog sadržaja nalazi se 10 -100 milijardibakterija veličine 1-3 mikrona. To su anaerobne ilifakultativno anaerobne bakterije čija je ulogarazlaganje celuloze i proteina i sinteza vitamina

PROTOZOEBroj protozoa je 1milion na g.sadržaja veličine 20-200mikrona. Osnovna uloga im je u razlaganju skrobaI njegovom pretvaranju u glikogen

GLJIVICEUloga im je sinteza aminokiselina iz nižih azotnihjedinjenja, čime obogaćuju i popravljaju kvalitet belančevina hrane. Sintetišu i velik broj vitamina

PODRIGIVANJE - RUCTUS

Procesom fermentacije u buragu nastaje velika količina gasova CO2 (40-60%), CH4 (30- 35%) i N 7% Najveća količina gasova oslobađa se u

prva 4 sata posle hranjenja Gasovi se izbacuju podrigivanjem a jedan deo se resorbuje u krv U slučaju začepljenja jednjaka, prenatrpanosti buraga, i stvaranja penušavog sadržaja onemogućeno je izbacivanje gasova koji ostaju u buragu i

izazivaju Nadun (Timpanija)

Nakon hranjenja zelenom lucerkom razvija se u toku1 časa 30l gasa, žto znači 120l za prvih 4 časa posle hranjenja

VARENJE U TANKIM CREVIMA

PANKREASNI SOK

ŽUČ

CREVNI SOK

PANKREASNI SOK

PROTEINI

Tripsin Himotripsin

ŠEĆERI MASTI NUKLEOPROTEINI

Amilaza Maltaza Lipaza Nukleotidaze

SMEŠA FERMENATA

Tripsin i himotripsin seluče u neaktivnom obliku, aktivira ih enterokinaza izcrevnor sokaU pankresnom soku ima i smeša peptidaza

Lipaza se luči uneaktivnom obliku,aktiviraju je žučnekiseline

ŽUČ

ŽUČNE KISELINE HOLESTEROL ŽUČNE BOJE

Aktiviraju lipazu, emulgujumasti, omogućuju esterifikaciju masnihkiselina sa holesterolom,

Esterifikuje masnekiseline i omogućujenjihovu resorpciju

Nemaju fiziološku uloguNastaju raspadanjem hemoglobina kada nastajeBilirubin crvene boje kojioksidiše u zeleni BiliverdinOve dve boje daju boju žučiU crevima se pod uticajembakterija redukuju i daju boju fecesu

CREVNI SOK

FERMENTI

EREPSIN smeša peptidaza

NUKLEAZE

OLIGAZE

Saharaza

Maltaza

Laktaza

LIPAZA

ENTEROKINAZA

Pendularni pokreti – pokreti mešanja

Peristaltički pokreti – pokreti evakuacije

VARENJE U DEBELIM CREVIMAPod uticajem bogate mikroflore dolazi do varenja celuloze kod biljojeda posebno kod konja. U debelim crevima dolazi do resorpcije svarenih materija i vode i formiranja fecesa.

Kod preživara najveći deo celuloze vari se u buragu

ULOGA JETRE

METABOLIZAM U jetri se stvara glikogen, urea, fibrinogen,serumalbumin, serumglobulin..U jetri se razlažu masne i amino kiseline,Utiče na promet vode i mineralnih materija

DETOKSIKACIJAUklanjanje štetnih materija nastalihprometom materija ili unetih iz spoljnesredine: lekovi, alkohol....

STVARANJE I RAZARANJEKRVNIH ELEMENATA

U jetri se raspadaju eritrociti,stvaraju belančevine krvi

SKLADIŠTENJE MATERIJAJetra je rezervoar krvi, vitaminaminerala, glukoze

IZLUČIVANJE ŽUČIVažna za razlaganje masti iresorpciji masnih kiselina

TERMOREGULACIJAZbog metaboličkih procesatemperatura jetre je za 2-3stepena veća od tela