FORKUP

SEMINARSKI RAD

Predmet: Gra|ansko procesno pravo

TEMA:

Advokatura i drugi oblici pravne pomo}i

Mentor: Student:dr Milan Milo{evi} Mi{a Petrovi} br. indeksa: I-97/2009

Novi Sad, april 2012.

SADR@AJ:

2

UVOD

Pravnu sposobnost sva fizi~ka lica sti~u ro|ewem i poseduju je sve do smrti. Druga~ije re~eno, svako fizi~ko lice jeste nosilac pravnih ovla{}ewa i pravnih obaveza. Pravna sposobnost op{ta je i jednaka za sva fizi~ka lica. Zbog mnogobrojnosti i raznovrsnosti odnosa u qudskom dru{tvu, postoje i mnoge grane prava koje te odnose reguli{u. Na osnovu te raznovrsnosti, moglo bi se re}i da pojedinci stupaju u pravne odnose gotovo svakodnevno, iz oblasti gra|anskog (imovinskog), radnog, administrativnog, privrednog, krivi~nog ili nekog drugog prava. Pojedinci mogu neosporno da ostvare svoja prava samostalno u mawe slo`enim pravnim

3

odnosima, koji su ostvarivi uz poznavawe osnovnih znawa iz oblasti prava, me|utim, slo`eniji pravni odnosi, naro~ito oni kod kojih postoji vi{e sukobqenih strana, zahtevaju dubqe poznavawe odre|enih zakona, {to nije slu~aj kod ve}ine fizi~kih lica. U takvim situacijama pojedinci dobijaju pru`awe pravne pomo}i, od strane za to nadle`nih organa, naj~e{}e u vidu advokature, odnosno pravnog zastupni{tva. Logi~no, u interesu je svakog pojedinca, vlasnika odre|enih prava, da ta svoja prava ~uva i {titi na {to kvalitetniji na~in. To je najlak{e posti}i primenom pravnih saveta iskusnih stru~waka iz oblasti prava- advokata, diplomiranih pravnika, profesora i drugih ovla{}enih lica zaposlenih u slu`bama pravne pomo}i. Savremeni pravni sistem pru`awa pravne pomo}i zasniva se na dva osnovna pravila. Prvo- da pravo na pravnu pomo} mora biti shva}eno kao qudsko pravo. Drugo- da pravna pomo}, bez obzira ko je pru`a, mora biti kvalifikovana, to jest mora zadovoqavati odre|ene uslove u pogledu wenog kvaliteta. Pravo na pravnu pomo} Ustavom Republike Srbije je zagarantovano svakom pojedincu. Na taj na~in je pravo na pravnu pomo} uzdignuto na nivo osnovnog, ustavom garantovanog qudskog prava. Ovakav odnos prema ovom pravu govori o wegovom zna~aju za uspe{no funkcionisawe celokupnog pravnog sistema dr`ave. Zbog toga }e ovaj seminarski rad biti posve}en prou~avawu institucije pravne pomo}i, wenom zakonskom ure|ewu i kori{}ewu, naro~ito prou~avawu pojma i funkcije advokature kao najzna~ajnijeg oblika pru`awa pravne pomo}i.

4

ADVOKATURA-POJAM I DELOVAWE

Prema Zakonu o advokaturi (Slu`beni glasnik Republike Srbije br. 31/2011), advokatura je nezavisna i samostalna slu`ba pru`awa pravne pomo}i fizi~kim i pravnim licima. Ovoj jednostavnoj definiciji moglo bi se dodati da svrha tog pru`awa pravne pomo}i jeste ostvarivawe i za{tita ustavom utvr|enih sloboda i prava i drugih zakonom utvr|enih prava i interesa fizi~kih i pravnih lica kojima se pravna pomo} pru`a. Pojam "advokatura" ozna~ava obavqawe advokatske slu`be, dok je advokat lice koje je upisano u imenik advokata, polo`ilo advokatsku zakletvu i bavi se advokaturom. Osnovne osobine advokature su samostalnost i nezavisnost, koje se ostvaruju: samostalnim i nezavisnim obavqawem advokature, pravom stranke na slobodan izbor advokata, organizovawem advokata u advokatske komore kao samostalne i nezavisne organizacije, dono{ewem op{tih akata od strane advokatskih komora i odlu~ivawem o prijemu u advokatsku komoru i prestanka bavqewa advokaturom. Predmet bavqewa advokaturom, odnosno delatnost pru`awa pravne pomo}i obuhvata: davawe pravnih saveta i mi{qewa (usmenih i pismenih); sastavqawe `albi, tu`bi, molbi, zahteva, predloga, pravnih lekova i drugih podnesaka; sastavqawe ugovora, zave{tawa, poravnawa, izjava, op{tih i pojedinih akata i drugih isprava; zastupawe i odbranu fizi~kih i pravnih lica; posredovawe u zakqu~ewu pravnih poslova ili mirnog re{avawa sporova; obavqawe drugih poslova pravne pomo}i koji imaju za ciq ostvarewe i {ti}ewe prava, sloboda i interesa doma}ih i stranih fizi~kih i pravnih lica.

5

6