Gradjevinar Br 7

07ЧАСОПИС ЈЕ БЕСПЛАТАН ЗА СВЕ ГРАЂЕВИНСКЕ ФИРМЕ НА ТЕРИТОРИЈИ СРБИЈЕ И РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

СептембарОктобар 2007.Цена 150 дин

ТЕМА РеконструкцијаБеоградских мостова

СВЕТАрхитектура уЈапанском стилу

СТАЛНИ ДОДАТАК

ЕНЕРГИЈА

Delta Invest - мега пројектиБудућност је већ почелаИнтервју: министар Др. Александар Поповић

Изградња лидерске позицијесрпске енергетике у региону

ПРЕД НО ВИМ ПО ЧЕТ КОМ

Гра ђе ви нар ство, као при вред на гра на, још се ни је опо ра ви ло и ако се има ре пер с кра ја 80–их и по чет ка 90-их, са да већ про шлог ве ка, те шко је пред ви де ти ка да ће се то де си ти. На ше ве ли ке гра ђе-вин ске ком па ни је још се на ла зе у тран зи ци ји и та ко већ ви ше од де сет го ди на. Про ме не иду спо ро, тра ља во, те шко...

С дру ге стра не, ве ли ки ин ве сти то ри по пут Del te, He mo far ma, La far ža итд. ва пе за до бро ор га ни зо ва ним гра ђе вин ским фир ма ма, про јек тант ским и ге о дет ским ку ћа ма, ко је су у ста њу да ис пра те њи хо ве про јек те по си сте му „кључ у ру ке“. А но вих про је ка та је, на сву сре ћу и сва ким да ном, све ви ше.

Си ту а ци ја у Ср би ји да нас је та ква да се иоле озбиљ ни ја, ве ћа ин ве сти ци ја, мо же из ве сти тек ако се ан га жу је по при ли чан број ма лих-при ват них фир ми, по пра ви лу уско спе ци ја ли зо ва них. На оне, не ка да ве ли ке ку ће, са да већ рет ко ко ји ин ве сти тор ра чу на, што због пре ва зи ђе не тех ни ке и тех но ло ги је ра да, још то и због од ла га ња ро ко ва и ка шње ња. То га ви ше у ло ги ци при ват ног ка пи-та ла не ма, јер он те жи да се што пре обр не и опло ди.

Ис ку ства из прак се по ка зу ју да се објек ти по пут Del ta Si ti ja, Уни-вер зи тет ског на се ља и слич них про је ка та, гра де уз ан га жо ва ње од три де сет па до сто и ви ше по ди зво ђа ча, што је исто то ли ки број по себ них ра чу на и од го вор них ли ца. Те шко је и нај бо љој ин же ње-ринг ком па ни ји да све њих до ве де у склад. По себ но ако се има у ви ду да по сло ве на гра ди ли шту во де оста ре ли мај сто ри, ан га жо ва-ни из пен зи је, без пра вих на след ни ка у мла дим сна га ма, ко је ће се учи ти и ка ли ти на ве ли ким про јек ти ма.

И ма да је окре та ње но вог ли ста увек кру пан за ло гај, не тре ба за бо ра ви ти да ве ли ки ко рак на ста је збра ја њем ма лих. Тре ба ли се на да ти да то у др жа ви не ко гле да и да не ко од о зго то ви ди, од Ми-ни стар ста ва за еко но ми ју и ин фра струк ту ру до школ ства и за по-шља ва ња. Или се, ипак, тре ба пре пу сти ти ло ги ци при ват ног ка пи-та ла ко ји у овом слу ча ју на ме ће по тре бу удру жи ва ња и ши ре ња гра ђе вин ске опе ра ти ве.

По слов на си ту а ци ја и окру же ње су про ме ње ни и ма да се ин ве-сти то ри још увек осла ња ју на до ма ће сна ге, про ме не су не ми нов-ност, под усло вом да Ср би ја до би је ду го роч ну стра те ги ју ожи вља-ва ња гра ђе ви нар ства, сто га се и гра ђе ви нар ство у Ср би ји на ла зи пред но вим по чет ком.

Реч уредника

4 ГРАЂЕВИНАР

Издавач: “PLANTEC GROUP” d.о.о.Борска 41ј, 11090 Београд, Србијател./факс: 011/ 3056 516E-mail: offi [email protected]

ДиректорИван Сретеновић

Главни и одговорни уредникЈасмина Ускоковић

Директор маркетингаСања Јашовићsanja.j@plantec co.yu

Ликовно-графички уредникЗоран Станковић-Хогар

ЛекторИвана Станковић

Новинари и сарадници:Маријана АдамовЖељко НаићОливера МилошевићАлександар Милошевић

Техничко уређење и компјутерски прелом:PLANTEC - Графички студио grafi [email protected]

Штампа,,АМД СИСТЕМ” д.о.о.

11080 Београд, Првомајска 110а

CIP - Каталогизација у

публикацији Народна библиотека Србије,

Београд 624

ГРАЂЕВИНАР: српско грађевинарство у трећем миленијуму

ISSN 1452-5303 = Грађевинар (Београд)

COBISS.SR-ID 130817292

Јасмина Ускоковић

Издавач не сноси одговорност за истинитост и веродостојност

објављених огласа и промотивних текстова.

1206

С А Д Р Ж А ЈДОМАЋЕ ТЕМЕ

Реконструкција београдских мостова

Делта инвест имега грађевински пројекти

Лафарж наставља улагања уБеочинску фабрику цемента

Јадрански сајам грађевинарства у Будви

Рестаурација некадНотр Дам

Бранка БошњакКонцепција “паметне куће” ДОДАТАК - ЕНЕРГИЈА

Сајмови енергетике и екологије у Београду ИнтервјуДр.Александар ПоповићИзградња лидерске позиције

Обновљиви извори енергијеИмамо шта да искористимо

ЗАНИМЉИВОСТИ

Јапански грађевински пројекти

20

44

54

5864

40

48

70

а часописаи на сајтуU

У про те клих пет де це-ни ја пу те ви и мо сто-ви у на шој зе мљи су

ло ше одр жа ва ни. По сле ди-це овог не ма ра од ра зи ле су се на ра зна оште ће ња, ко ја се по не ким ра чу ни ца ма по ја вљу ју на око 80 од сто од укуп ног бро ја мо сто ва у Ср би ји. Ло ша сли ка вид-на је већ на пр ви по глед и у Бе о гра ду, где је ин тен зи-тет раз во ја са о бра ћа ја мно-го бр жи, не го што је тем по из град ње но вих мо сто ва. Сте пен оп те ре ћа ња и не до-ста так ор га ни зо ва не бри ге о мо сто ви ма до ве ли су до то га да је си ту а ци ја „до го-ре ла до но ка та“, па су над-ле жна пред у зе ћа и град ске слу жбе ста вље не у ста ње при прав но сти. Ужур ба но се ових да на пра ве пла но ви за по прав ку три бе о град-ска мо ста-Ста рог сав ског, „Панчев ца“ и „Га зе ле“. Упр-кос оправ да ном стра ху Бе-о гра ђа на од са о бра ћај ног ко лап са, над ле жни по ру чу-ју да од ла га ња не ма, са мо је пи та ње ко јим ре до сле дом, ка да и ка ко? Е са да, ка ко пре жи ве ти за тва ра ње само јед не тра ке на „Га зе ли“, ка-да већ са да има мо ки ломе-тар ске ко ло не во зи ла то-ком це лог да на, то ће мо тек ви де ти.

О овој те ми раз го ва ра ли смо са дипл. грађ. инж. Да-ни лом Дра го је ви ћем, ис ку-сним струч ња ком и јед ним од нај бо љих по зна ва ла ца

обла сти мо сто град ње код нас. Ту, у ње го вој ма тич-ној фир ми „Мост про јек ту“ инж. Дра го је вић го во ри о не до стат ку про фе си онал-ног при сту па по слу и стру-ци, ме га ло ман ским же ља-ма и објек тив ним могућ-но сти ма, ква ли те ту као после ди ци сте че них на ви-ка и гу бит ку ге не ра циј ског кон ти ну и те та у ода би ру и уса вр ша ва њу ка дро ва.

Као ве ли ки за љу бље ник у мо сто ве, уче ство вао је у њи хо вом ства ра њу од по-чет ка сво је про фе си о нал-не ка ри је ре у „Го ши“, где је од мах на кон ди пло ми ра-

ња сти цао основ на зна ња на изра ди че лич них кон-струк ци ја. Убр зо до ла зи и Бе о град где је у Ди рек ци ји за из град њу мо сто ва ан га-жован као над зор на мон-та жи кон струк ци је Пан че-вач ког мо ста. Пр ви са мо-стал ни и од го вор ни по сао до био је на из град њи мо ста „Га зе ла“, у свој ству од го вор-ног над зор ног ор га на. Про-ши ре ње Бран ко вог мо ста, из град ња Но вог же ле знич-ког мо ста и ре кон струк ци ја Ста рог сав ског мо ста у два на вра та, као и чи тав низ са на ци ја и ре кон струк ци ја мо сто ва ши ром Ср би је на

ко ји ма је ан га жо ван, до вољ-но го во ре о јед ној за и ста им пре сив ној ка ри је ри, ко ју инж. Дра го јевић на ста вља као је дан од про јек та на та и во де ћи над зор на из град-њи мо ста пре ко Са ве код Остру жни це на оби ла зни-ци Бе о гра да. Сва ки од ових мо сто ва „по зна је у ду шу“, зна ка ко су гра ђе ни, ко је су им до бре, а ко је сла бе тач-ке, ка кви су спо ља, а ка кви из ну тра.

Мо сто ви су живор га ни зам

Го во ре ћи о мо сто ви ма у ак ту ел ном тре нут ку инж. Дра го је вић ка же:

- По оно ме што смо ства-ра ли у обла сти из град ње мо сто ва на ла зи ли смо се на вр ху свет ске ле стви це гра ди тељ ства. На жа лост, не бри га и не мар при сут ни из ра зно ра зних раз ло га, уни шта ва ли су до бар део уло же ног тру да мно гих ге-не ра ци ја. Мо сто ви су жи ва ствар, жив ор га ни зам ко ји мо ра да се чу ва, па зи, не гу-је да би оп стао и слу жио оно ме че му је на ме њен. То је као ку ћа о ко јој се не во ди ра чу на па вре ме ном по ста је ру и на, исто је са чо-ве ком, са мо стом. Тај не мар не ма це ну. Мо сто ви је су изу зет не вред но сти јер је, пре све га, њи хо ва из град-ња ве о ма ску па, а за тим и ду га, на пор на и тех нич ки

Домаће теме УЖУР БА НЕ ПРИ ПРЕ МЕ ЗА ВЕ ЛИ КОСПРЕ МА ЊЕ МО СТО ВА У ГЛАВ НОМ ГРА ДУ

ГРАЂЕВИНАР 7

ПишеЈасмина Ускоковић

Сте пен оп те ре ће ња и не до ста так ор га ни зо ва не бри ге о мо сто-ви ма до ве ли до ве ли ких оште ће ња. Пла ни ра ни ра до ви по чи њу по прав ком Ста рог сав ског мо ста, а на ста ви ће се ре кон струк-ци јом „Га зе ле“ и „Пан чев ца“. Од про ши ре ња Бран ко вог мо ста 1978. го ди не у Бе о гра ду ни је из гра ђен ни је дан но ви мост

Мостови без заштите

Дипл. грађ. инж. Да ни ло Дра го је ви ћ

сло жена. За то се пре ма њи-ма и мо ра мо од но си ти као пре ма вр хун ским вред но-сти ма. Са мо тако ће тра ја-ти 100, 200 и ви ше го ди на. На ши мо сто ви тра ју од ра та до ра та и тај син дром као да је угра ђен у на шој све сти. Одр жа ва ли их или не, и та ко ће би ти сру ше ни, да би смо ка сни је гра ди ли но ве. Осве шћи ва ње и је-дан, уоп ште, про фе си о нал-

ни ји при ступ овом по слу, још се код нас још ни је ус по-ста вио.

Чи ње ни ца је да смо пра-ви ли ква ли тет не мо сто ве, по свим пра ви ли ма стру ке, и то је раз лог што ни смо има ли ни јед но ха ва риј ско оште ће ње та квог ре да као што су има ле мно го раз ви-је ни је зе мље од нас, ка же Дра го је вић. Код нас про бле-ми на ста ју ка сни је, ка да се мост пре да на упо тре бу, ту пре ста је сва ка бри га и од го-вор ност. Љу ди, ко ји се про-фе си о нал но ба ве мо стови-ма, апе лу ју одав но да ни је до вољ но са мо на пра ви ти мост већ се он мо ра у екс-пло а та ци ји и одр жа ва ти.

Ни је све у нов цу

На жа лост, си стем ко ји је по сто јао пре I свет ског

ра та, па до 50-их го ди на је на пу штен. Сви мо сто ви у Ср би ји има ли су та да, услов-но ре че но, чу ва ра-до ма ра мо ста, ко ји је сва ко днев но оби ла зио обје кат, ста рао се о ње му и по по треби са ма њом еки пом рад ни ка ра-ђе не су све нео пход не ин-тер вен ци је. На тај на чин ни је се до пу шта ло да до ђе до вели ких оште ће ња и на-ши мо сто ви су би ли за шти-

ће ни. То смо уки ну ли и по сле ди ца то га је да на шње ста ње.

Ни је све у нов цу, нај ве ћи про блем код нас је сте не до-ста так ор га ни за ци је и уре-ђе ног си сте ма, а то је већ пи та ње др жав не по ли ти ке, не са мо у гра ђе ви нар ству, не го уоп ште, сма тра Дра го-је вић.

Упи тан о ути ца ју при ме-ње них тех нич ких ре ше ња на трај ност и ква ли тет кон-струк ци је инж. Дра го је вић ка же:

– На ши гра ђе ви на ри су на че лич ним мо сто ви ма сле ди ли не мач ку шко лу конструк тер ства, јер је на-ша же ле зни ца би ла веза-на за Не мач ку, као и сви пра вил ни ци у тој обла сти. Ујед но је и нај ве ћа шко ла за фор ми ра ње ин же њер-ског ка дра иза шла из же-

ле зни це. Ка да су у пи та њу бе тонске кон струк ци је ту смо се де лом осла ња ли на францу ску шко лу. Е са да, код ода би ра ре ше ња по-требно је ис ку ство. Мно го фак то ра ути че, па се за то овим по слом не мо же сва-ко ба ви ти. Свет је чи нио раз не ко ра ке у прав цу раз-во ја тех ни ке и тех но ло ги је из град ње. Због сво је озбиљ-но сти, ове раз ви је не зе мље,

има ле су по врат не ин фор-ма цви је о по на ша њу од-ре ђе них ти по ва кон струк-ци је, ње ним пред но сти ма и не до ста ци ма. Баш због то га ни су прави ли другу гре шку, не го су мења ли про пи се, стан дар де и те хо-ло шке зах те ве. При ме ра ра-ди, пред на прег ну ти бе тон ушао је код нас у упо тре бу по сле Дру гог светског ра та. Та да се бе то ну мно го ви ше ве ро ва ло не го че ли ку, све док се вре ме ном ни су при-ка за ла оште ће ња ко ја су се дра стич но уве ћа ва ла. По-каза ло се да бе тон ни је до-во љан сам се би као за шти-та, не го се и он мо ра за шти-ти ти. По сто ја ла је фама да су че лич не кон струк ци је ску пље, јер че лик мо ра да се фар ба, да би на кра ју до шли до си ту а ци је да се оште ће ња на бе то ну ве о ма

те шко са ни ра ју, па се не ки објек ти мо ра ју ру шити и пра ви ти но ви, док се че лик ис пе ска ри,офар ба и на ста-вља да жи ви.

Огром не по тре бе за но-вим мо сто ви ма

У из град њи мо сто ва не мо же да бу де пре суд но нај-јеф ти ни је или нај ску пље ре ше ње или по тре ба за ег-зи би ци о ни змом и пре сли-ка ва њем не ких атрак тив-них ре ше ња код нас. Бо га те зе мље да би ис ка за ле сво ју тех но ло шку екс пан зи ју, про ба ју, екс пе ри мен ти шу са но вим ма те ри ја ли ма и савре ме ним кон струк ци-ја ма. Раз у ме се, ово је нео-п ход но да би тех ни ка и тех но ло ги ја ишле на пред. Али, ми шљења је наш са го-вор ник, си ро ма шне зе мље, као што смо ми, гра де про-ве ре не ства ри уз од ре ђе не ино ва ци је. Све дру го у на-шим усло ви ма пред ста вља чист ег зи би ци о ни зам, а он се ни чим не мо же оправ-дати.

А по тре бе за но вим мосто ви ма у Бе о гра ду су огром не. Инж. Дра го је вић под се ћа да је сво је вре ме но по ста вљен ри там да се от-при ли ке на сва ких де сет го ди на из гра ди је дан но ви мост. У ме ђу врем ену је овај ри там из гу бљен та ко да од про ши ре ња Бран ко вог мо-ста 1978. го ди не не ма мо ни је дан но ви мост. Као је дан од нео п ход них мо сто ва у Бе о гра ду још 1985-86. тре-ба ло је да се гра ди мост Ада Ци ган ли ја. Ево, два де сет-две го ди не ка сни је ми тек пла ни ра мо по че так из град-ње овог мо ста.

– С дру ге стра не, овај мост је са мо је дан у ни зу нео п ход них Бе о гра ду. Ја се на дам да ће на и ћи и та срећни ја вре ме на у ко ји ма ће би ти усло ва за ре а ли за-


Домаће теме УЖУР БА НЕ ПРИ ПРЕ МЕ ЗА ВЕ ЛИ КО

Панчевачки мост

ци ју већ по сто је ћих пла-нова за из град њу но вих мостова пре ко Ду на ва и то јед ног из над Зе му на и дру гог у зо ни Пан че ва. То би би ло јед но од до брих са о бра ћај них ре ше ња, тај пр стен око Бе о гра да, ко ји би рас те ре тио град ве ли ког при ли ва са о бра ћа ја.

По прав ка по фа за ма

Ак ту ел ни тре ну так на-ме ће те му за раз ми шља-ње: како ор га ни зо ва ти по-правку три бе о град ска мо-ста исто вре ме но?

– Не мо же од мах све, исто вре ме но, већ је дан по је дан, фа за по фа за, да би град функ ци о ни сао, ка же Дра го је вић. – Пре по чет ка ра до ва на „Га зе ли“ мо ра се за вр ши ти по прав ка Ста-рог сав ског мо ста, ка ко би

се део са о бра ћа ја са „Га зе ле“ пре бацио на овај мост и ту је на пра вље на добра иде ја. У по је ди ним фа за ма ра до ва на „Га зе ли“ са о бра ћај пре ко Ста рог сав-ског мо ста ићи ће у јед ном сме ру. Бит но је да улаз и из лаз са мо ста бу ду до бро ре ше ни, а он да ће и про пу сна моћ би ти ве ћа. Глав ни ра дови оба ви ће се на на во зним рам па ма и за ме ни ко ло се-ка, а раз ма тра се и мо гућ-ност про ши ре ња ко ло во за, ка ко би се ка па ци тет са о-бра ћа ја на мо сту по ве ћао за 25 до 50 одсто. Про ме ни ће се ас фалт, хи дро и зо ла ци-ја, шине. Та ко ђе, би ће про-ме њен ре жим са о бра ћа ја и уве ден се ма фор, по што

овај мост има ре ла тив но ма-ло ис ко ри шће ње.

Пре ма ре чи ма Дра го је-ви ћа, ра до ви на Сав ском мо сту од ви ја ће се у две фа-зе. Гор њи строј тре ба ло би да се ура ди за три ме се ца, а после то га би ће вре ме на да се без за сто ја са о бра ћа-ја ради и на до њем стро ју мо ста. У то ку ра до ва је дан ко ло сек оста ће отво рен за

трам ва је, ка ко би мо гли да стиг ну до де поа на Но вом Бе о гра ду.

Го ди ну да на за об но ву „Пан чев ца“

Про је кат са на ци је Пан-чевач ког мо ста, са при-ла зним кон струк ци ја ма, ура ди ће Са о бра ћај ни ин-сти тут ЦИП и Ди рек ци ја


Домаће теме СПРЕ МА ЊЕ МО СТО ВА У ГЛАВ НОМ ГРА ДУ

Газела


за пу те ве гра да Бе о гра да и ту су при пре ме у за вр шној фа зи. Уско ро би тре ба ло да се распи ше тен дер за из-во ђа ча ра до ва. На пи та ње о без бед но сти мо ста за са-о бра ћај, наш са го вор ник ис ти че да је без об зи ра на ин тен зитет, са о бра ћај пре ко овог мо ста да ле ко ис под про јекто ва ног ка па-ци те та. Раз лог то ме јесте чи ње ни ца да пре ко ње га иде са мо је дан ко ло сек, а пред ви ђе на су два, па је ова окол ност на не ки на чин са чу ва ла конструк ци ју од ис цр пљи ва ња. Исти на, од не бри ге ко јој је го ди на ма

из ло жен, мост је по чео да ва пи за про ме ном „оде ла“, да се уми је, опе ре, сре ди, офар ба. У проте клим го ди-на ма ра ђе но је на при ла зи-ма, али не и на кон струк-цији пре ко ре ке. Со је учи-ни ла сво је, а и де це ни јама су во до вод не цеви цу ри ле и пу ни ле сан дук мо ста, та-ко да је ко ро зија ухва ти ла ма ха. Све то са да мо ра да се сре ди, а за то је по треб-но вре ме и до бра ор га ни за-ци ја ра да, ка ко би са о бра-ћај пре ко мо ста све вре ме функ ци о ни сао. Ве ро ват но ће же ле знич ки са о бра ћај би ти по ја чан, а про лаз пут-нич ких и те рет них во зи ла

ре ду ко ван. Пре ма не ким пла но ви ма део са о бра ћа ја би ће пре у сме ра ван на Ко-вин ски мост.

Пр ва фа за ре кон струк-ције Пан че вач ког мо ста тра ја ће шест ме се ци и за то вре ме би ће за тво рена де-сна стра на ка Панче ву, док ће друм ски и железнички са обраћај функци о ни са-ти левомстраном. По за-вршетку прве фа зе ком-пле тан саобра ћај би ће пре-у смерен на де сну стра ну мо ста.

Ре стрик ци је су не ми-нов ност, ис ти че наш са го-вор ник, и у овом слу ча ју

гра ђа ни ће мо ра ти да се на од ре ђе но вре ме ли ше не-ких по год но сти ко је има ју у нор мал ним окол но сти ма. То је сву да у све ту та ко.

„Га зе ла“ као драг стор

Мост „Га зе ла“ пре дат је на упо тре бу 1970. го ди не и за све ово вре ме ка па ци-те ти мо ста су у са о бра ћај-ном сми слу би ли ве о ма ис ко ри шће ни. Кон стант на ве ли ка оп те ре ће ња зах те-ва ла су стал но одр жа ва ње. Ме ђу тим, од отва ра ња за са о браћај, ре кон струк ци је мо ста у пра вом сми слу ни-је би ло, из у зев за хва та на

ди ла та ци ја ма и за ме не ас-фал та.

– Сва сре ћа па је уну тра-шњост мо ста сво је вре ме но ја ко до бро за шти ће на, об-ја шња ва инж. Дра го је вић. - По зна ва ју ћи наш мен та-ли тет, у вре ме из град ње од-лу че но је да се пр во офар ба уну тра шњост мо ста и до-бро за шти ти од ко ро зи је. Ова да ле ко ви да од лу ка са-чу ва ла је мост од пот пу ног про па да ња та ко да он са да мно го ло ши је из гле да спо-ља не го у уну тра шњо сти кон струк ци је.

Од из град ње овог мо ста из ме ње ни су про пи си ве за-

ни за оп те ре ће ње, стабил-ност, ко о е фи ци јент си гур-но сти. Да би све ове усло ве ис пу ни ли то вам је као да де фак то на пра ви те но ви мост, што је удру же но са ко ро зи јом, огро ман по сао за по тен ци јал ног из во ђа ча ра до ва, упо зо ра ва Дра го-јевић. Оште ће ни су и не ки ка бло ви, па ће то са да би ти ве ли ки про блем да се на до-ме сти. На пра вље но је шест фа за по себ ног ре жима са о-бра ћа ја и то ће би ти стрик-тан услов за из во ђа ча ра-до ва. У скло пу по прав ке „Га зе ле“ ра ди ће се и чвор „Мо стар“, обје кат у Вој во де Пут ни ка и Кне за Ми ло ша.

Све у све му, у пи та њу је оби ман по сао на огром ној ква дра ту ри и све се то мо-ра за вр ши ти у ре ла тив но кратком вре мен ском ро ку.

Све то ко шта

Свет је одав но из ра чу-нао да се у ор жа ва ње јед ног мо ста као што је „Га зе ла“ го ди шње мо ра ула га ти од по ла до је дан по сто од ин-ве сти ци о не вред но сти. По-гре шно је ми шље ње да ако де сет го ди на не ула же те ништа, мо же те де се те го ди-не уло жи ти пет до де сет по-сто и та ко на док на ди ти про-

пу ште но. Та кри ва ни је рав-на и она мно го бр же расте са про те ком вре ме на, за то не тре ба да чу ди што ови ра до ви са да мно го ко шта ју, по не ким ра чу ни цама и до 40 ми ли о на евра.

На пи та ње ко ли ко ко-шта из град ња но вог мо ста Дра го је вић ка же:

„Ако хо ће те при сто јан обје кат из град ња ко шта око 45 ми ли о на евра, а ако хо ће те ег зи би ци о ни зам 80. Ми смо спрем ни на све. Ипак, кре ди те не ко мо ра да вра ћа, ако не ми, он да наша де ца, ко ја ће нас су-тра питати: „А шта сте ви то ради ли“.

Домаће теме УЖУР БА НЕ ПРИ ПРЕ МЕ ЗА ВЕ ЛИ КОСПРЕ МА ЊЕ МО СТО ВА У ГЛАВ НОМ ГРА ДУ

Стари савски мост

Ако је су ди ти по оно-ме што смо чу ли и ви де ли у Del ta In ve-

stu бу дућ ност је већ по че-ла. Од вр то гла вих пла но ва, не пре глед них ква дра та и не бо дер ских ин ве сти ци ја за вр ти се у гла ви. Исти на, ово је не ка дру га, леп ша сли ка на ше ствар но сти, знат но дру га чи ја од оне ко-ју ви ђа мо у те ле ви зиј ским днев ни ци ма, где је по ску-

пље ње хле ба, мле ка и уља и да ље удар на вест.

„Не, ово ни су сли ке да-ле ке бу дућ но сти. Све што ви ди те већ је по че ло, или ће уско ро по че ти да се гра-ди“ – са зна је мо од на шег до ма ћи на др Бу ђев ца, из ме-ђу оста лог и про фе со ра на Одсе ку че лич них кон струк-ци ја Гра ђе вин ског фа кул-тета у Бе о гра ду.

Ком па ни ја Дел та је нај-

ве ћи ин ве сти тор у Ср-бији, а ве ро ват но и у ре ги о ну. Ка ко из гле да рад у окви ру јед не та ко ве лике и моћ не фир ме?– Ди на мич но, иза зов но

и на пор но. За за по сле не у Del ta In ve stu сиг нал за крај рад ног вре ме на ни је сат већ за вр шен по сао. И та ко из годи не у го ди ну, из про-јек та у про је кат. Ком па ни ја Дел та све сво је ин ве сти ци-

је ре а ли зу је пре ко Del ta In ve sta. Од осни ва ња до да нас, за по тре бе чла ни ца Delta Hol din ga ре а ли зо ва-но је око 450 раз ли чи тих обје ката од ко јих су нај зна-чај ни ји: по слов на згра да Del ta Hol din ga, по слов на згра да Del ta Spor ta, Ауто цен тар Fi at, Ауто цен тар Hon da, објек ти Tem po Cash &Ca rry у Бе о гра ду, Но вом Са ду и Ни шу, пре ко 90 су-

Домаће теме Del ta In vest – Ме га

На пе том спра ту ве ле леп не Дел ти не по слов не згра де на ла зи се кан-це ла ри ја ди рек то ра Del ta In ve sta проф.др Дра га на Бу ђев ца. У са вре-ме ном ен те ри је ру са по гле дом ко ји пу ца на Но ви Бе о град, оно што од мах при вла чи па жњу је су огром не ма ке те. На њи ма су пред ста-вље не ком пју тер ске ани ма ци је шо пинг мо ло ва, тр жних цен та ра, стам бе но-по слов них ком плек са, хо те ла. Све де лу је не ствар но, баш као да су пред ва ма при зо ри из Њу јор ка, То ки ја или Лон до на. Ово што са да гле да мо као „sci en ce fi c ti on“ уско ро би тре ба ло да бу де део на шег окру же ња у Но вом Бе о гра ду, Во ждов цу, Ади Ци ган ли ји...

Будућност јевећ почела

Разговор водилаЈасмина Ускоковић

Град у малом – Delta city Beograd

гра ђе вин ски по ду хва ти


пер мар кета MA XI, пре ко 170 по слов ни ца Дел та бан-ке, ви ше од 40 по слов ни ца Delta ge nera li, оси гу ра ња, ма га цини, хлад ња че, ди-стрибутив ни цен три, ло-ка ли Nike, Za ra, Ja na, Eska-da...

Про фе со ре Бу ђе вац на-ла зи те се на че лу фир ме ко ја је у про те клих де сет го ди на из ра сла у во де ћу ин же ње ринг ком па ни-ју. Шта вас то из два ја у од но су на кон ку рен ци-ју?– Ако ка же мо да је за 12

го ди на ко ли ко по сто ји мо из гра ђе но 450 раз ли чи тих обје ка та, то је из у зе тан успех и за мно го бо га ти ја и раз ви је ни ја тр жи шта од на шег. Оно што нас чи ни пре по зна тљи вим у од но су на кон ку рен ци ју у обла сти гра ђе ви нар ства је сте из у-зет но кра так рок у ко ме се пре у зе ти по сло ви за вр ша-

ва ју. Та ко су три објек та Тем па у Но вом Са ду, Ни-шу и Бе о гра ду из гра ђе ни и отво ре ни у ре корд ном року и у свет ским раз ме ра-ма. Објек ти овог ти па се у свету гра де за шест до осам ме се ци. Пре ма рас по ло жи-вим по да ци ма нај бр же из-гра ђе ни обје кат овог ти па је са пе ри о дом из град ње од 135 да на. На ши објек ти су обо ри ли све до са да шње ре кор де. Та ко је Тем по у Но вом Са ду из гра ђен и пу-штен у рад за 120 да на, у Ни шу за 110, а у Бе о гра ду 18000 ква дра та са 600 пар-кинг ме ста за са мо 94 да на. Сви објек ти из гра ђе ни су по са вре ме ној тех но ло ги ји гра ђе ња, уз упо тре бу но вих ма те ри ја ла и опре ме.

Има ју ћи у ви ду не за-видно ста ње у ко ме се на ла зи ве ћи на на ших не ка да ве ли ких гра ђе-вин ских ком па ни ја, ка-

Професор др Буђевац

Домаће теме

ква су ва ша ис ку ства из са рад ње са до ма ћом гра-ђе вин ском опе ра ти вом?– По себ но је ва жно ис-

та ћи да све на ше објек те гра ди мо са до ма ћом гра-ђе винском опе ра ти вом на-стоје ћи да ис ко ри сти мо до-ма ће знање и уна пре димо на ше гра ђе ви нар ство. Ово је ве о ма ва жна ми си ја иза ко је сто ји Del ta In vest. Многе на ше фир ме ста са ле су уз Del ta Hol ding. Не ка-да ма ла за нат ска пред у зе-ћа са де се так за по сле них, после де сет го ди на ра да са

Del tom, да нас има ју ви ше од две сто ти не рад ни ка, са де се так ин же ње ра, са вре-меном опла том, кра но ви-ма, мик се ри ма, пум па ма. Мо же мо за кљу чи ти да је са на пре до ва њем Del ta Hold-inga, на предо ва ла и на ша гра ђе вин ска опе ра ти ва. Још увек то ни је до вољ но у

оби му и ква ли те ту ко ји нам је по требан, али је прогрес очи гле дан. Del ta invest за-пошља ва три де се так ин-же ње ра, али је прин цип ра да та кав да сва ки обје кат ре али зу је мо са ве ли ким бро јем ко о пе ра на та. Та ко смо по слов ну згра ду Del te ра ди ли са пре ко осам де сет фир ми, на из град њи Del ta Sity-ја са да уче ству је ви ше од три де сет по ди зво ђа ча.

Да ли је на ша опе ра ти ва у ста њу да ис пра ти све зах те ве ин ве сти то ра ко-ји су, као што ви ди мо,

ве о ма ри го ро зни ка ко у по гле ду ро ко ва, та ко и ква ли те та из ве де них ра до ва?– При ли ком ре а ли за ци је

ова ко ве ли ких про је ка та, про бле ми го то во да из ви-ру са свих стра на. Тре нут-но у Бе о гра ду не по сто ји ниједна про јек тант ска ку-

ћа ко ја вам мо же ура ди ти овако ком плек сне про јек те на за до во ља ва ју ћи на чин. Раз лог то ме је сте не до ста-так струч ног ка дра ко ји мо-же да по кри је све фа зе про-јекто ва ња. То под ра зу ме ва рад ар хи тек те, ин же ње ра кон струк тив ца, ма шинског ин же ње ра, ин же ње ра елек-тро тех ни ке, про тив по жар-ца и дру гих нео п ход них ка дро ва об је ди ње них на јед ном про јек ту. Ово за после ди цу има не у са гла-шен про је кат свих фа за што про ду жа ва ро ко ве из-

град ње и по ве ћа ва це ну ко-шта ња. Ве ли ки про блем је и ско ро увек не та чан пред-мер ра до ва, са ло шим или по гре шним опи си ма ко ји су под ло га за тен дер.

Озби љан про блем је и недо ста так ква ли тет них фир ми за из во ђе ње гра ђе-вин ских, за вр шних и ин-

ста ла тер ских ра до ва. Због озбиљ не кри зе у ко јој се на ша зе мља на ла зи ла про-те клих го ди на, а ко ја се у нај ве ћој ме ри од ра зи ла на гра ђе ви нар ство, ко је је би-ло пер ја ни ца срп ске при-вреде, све не га тив не по сле-ди це је осе ти ла на ша опе ра-ти ва. То се пре све га од но си на одла зак нај бо љих струч-ња ка свих про фила у ино-стран ство. С дру ге стране, но ви, мла ди ка дро ви ни су, услед не до стат ка ин ве сти-ци ја, има ли при ли ке да уче и стичу нео п ход на ис-

ку ства на кон крет ним про-јек тима. Уз то по сто ји и ста-лан не до ста так ква ли фи ко-ва не рад не сна ге, а нај ве ћи број ква ли тет них мај сто ра је у по зним го ди на ма. При том има мо за ста ре лу ме ха-ни за ци ју, не до статак нов ца за на бав ку но вих сред ста ва и уво ђе ње но вих тех но ло-

Del ta In vest – Ме га гра ђе вин ски

Delta shoping mol на Аутокоманди


шких по сту па ка, пре све га мон та жне град ње ко ја да-нас до ми ни ра у све ту.

По ме ну ли сте но ву тех-но ло ги ју град ње, шта она под ра зу ме ва и шта је то про ме ње но у од-но су на до са да шњи си-стем ра да?– Све ово вре ме ми

разми шља мо о то ме ка ко да уна пре ди мо и убр за мо процес из град ње. Не ра ди се ви ше као не ка да но се-ћа кон струкци ја, па кров-на кон струк ци ја, фа са да, ин ста ла ци је и тек ка да се све за вр ши уређу је се ен-тери јер. То га ви ше не ма, јер овакав на чин ра да не-ми новно но си пра зан ход. Са вре ме ни би знис не тр-пи празан ход. Вред ност ка пита ла је ве ли ка и он се што пре мо ра обрну ти и опло ди ти. Зна чи, тај се рок мо ра скра ти ти да обје-кат што пре уђе у екс пло-а та ци ју. Ор га ни заци ја је по ста вље на та ко да се што пре отво ри про стор за фи-нал не ра до ве, док се на су-сед ном објек ту тек по ди жу те ме љи и кон струк ци ја. За то је неоп ход на са вре ме на опла та и мон та жни си стем градње, ко ји је у Ср би ји све ден на нај ма њу могу ћу ме ру.

Има те ве о ма ам би ци о-зне пла но ве, за ко је као што ви ди мо већ по сто је де фи ни са не ло ка ци је и идеј ни про јек ти. О че му се ра ди?– Нај зна чај ни је ак тив-

но сти Del te ве за не су за Бе-о град, ма да се до ста ра ди и за тр жи ште Цр не Го ре, по себ но за Под го ри цу. У Бе о гра ду су већ обез бе ђе не наја трак тив ни је ло ка ци је као што су: Ауто ко ман да, блок 20, Љу ти це Бог да на, Ули ца 29. но вем бра, Ада Ци ган ли ја, блок 53.

Нај ве ћи шо пинг мол гради ће се на Ауто ко ман-

ди, где ће се на по вр ши ни од 6,5 хек та ра у пр вој фа-зи из гра ди ти 210.000 m2 са широ ким спек тром са др жа-ја, број ним ло ка ли ма, ресто-ра ни ма, ка фе и ма, мулти-плекс би о ско пом, кугла-ном, за бав ним са држа ји ма, по слов ним про сто ром и пар кин гом за 2.500 во зи-ла. Уз шо пинг мол у дру гој фази гра ди ће се две по слов-не ку ле. За вр ше так пр ве фа зе пред ви ђа се 2009. го-ди не, а дру ге 2012. го ди не. У бли зи ни ста ди о на Цр ве-не Зве зде пла ни ра на је из-

градња екс клу зив ног стам-бе но-по слов ног ком плек са по вр ши не 50.000 m2, чи ји се за вр ше так пла ни ра за 2010. го ди ну.

Не по сред но по ред по-слов не згра де Del ta Hold-inga гра ди ће се ком плекс мешо ви те на ме не Del ta To wer у бло ку 20 укуп не ко ри сне по вр ши не 110.000 m2. Ком плекс са др жи по-слов ну ку лу са 35 спра то-ва, хо тел са пет зве зди ца, ексклу зивни шо пинг цен-тар у при зе мљу и три ни воа под зем не га ра же. Све ово

тре ба ло би да бу де у функ-ци ји већ 2009. го ди не.

Из град ња шо пинг мо-ла, хо те ла и по слов ног про стора пред ви ђа се и у ули ци 29. но вем бра. На ло-ка ци ји ис пред Аде Ци ган-ли је пла ни ра на је из град ња Del ta po wer цен тра укуп не повр ши не 35.000 m2 са хи-пер мар ке том Ma xi, про да-јом тех нич ке ро бе, ура ди сам и дру гим на ме на ма. Сли чан кон цепт из град ње пла ни ран је и у бло ку 53.

Осим Бе о гра да, Дел та пла ни ра да ре а ли зу је тр-

по ду хва ти Delta Novi Beogradблок 20Нови Интерконтинентал



жне цен тре и у свим ве ћим гра до ви ма у Ср би ји – Но-вом Са ду, Ни шу, Кра гу јев-цу... У обла сти не крет ни на и ма ло про да је пред ви ђа се и ре ги о нал на екс пан зи ја.

Пла но ви раз во ја об у хва та-ју тр жи шта Цр не Го ре, Ма-ке до ни је, Бо сне и Хер це го-ви не и Ал ба ни је. Нај ви ше се до са да ура ди ло у Цр ној Го ри, где је тре нут но у то ку из град ња тр жног цен тра и че ти ри су пер мар ке та Ma xi.

Ве ли ки ин ве сти то ри, као што је Del ta, до бро про у че тр жи ште пре него што поч ну са ре-а лиза ци јом не гог про-јекта. Шта ће то но во до не ти Del ta City тр жи-шту Бе о гра да, чи ја је из град ња већ са да у за-вр шној фа зи?– Сва ис тра жи ва ња по-

казу ју да је код на ших гра-ђа на из у зет но раз ви јен по тро шач ки мен та ли тет, а да са дру ге стра не има мо не а де кват ну по ну ду ко ја се углав ном сво ди на ма ле про дав ни це и спо ра дич но су пер мар ке те. Из град њом Del ta City-ја у бло ку 67, на Но вом Бе о гра ду, чи је је отва ра ње пла ни ра но у но вем бру ове го ди не, Бе о-град ће до би ти пр ви пра-ви шопинг мол, какви по сто је у свим ве ли ким европ ским пре-сто ни ца ма, а ко-ји ну ди ши рок асортиман ра-зновр сних про-из во да, вр хун ску услу гу и до бру за ба ву за це лу по-ро ди цу.

На па це ли од бли зу три хек та-ра гра ди се обје кат по врши-не 85.000 m2 са пар кин гом у под земној и пет над зем них нивоа дек да раже, као и спољ ним пар кин зи ма.

Као пра ви град у ма-лом, Del ta City са др жи су пермаркет, ра зне про-давнице мод ног, спортског и де ко ра тив ног са др жа ја позна тих до ма ћих и свет-ских про из во ђа ча, као и бан ке, по шту и дру ге услу-ге. Ви ше од тре ћи не за ку-па ца предста вља ће ме ђу-

на род но по зна те брен до ве ко ји пр ви пут до ла зе на на ше тр жиште. У по ну ди је и мул типлекс би о скоп са шест са ла, ку гла на, игра-о ни це за де цу, као и ра зно-вр сни те мат ски ре сто ра ни. Сва ком ни воу би ће мо гу ће при сту пи ти из ви ше ета-жне га ра же. Обез бе ђе на је и бр за вер ти кал на ко му ни-ка ци ја уз по моћ ве ли ког бро ја лиф то ва.

Циљ нам је да по ста ви мо но ве стан дар де и про мо ви-ше мо но ву кул ту ру ку по ва-ња на овим про сто ри ма.

При сут ни сте у јав но сти и као но си лац про јек та из град ње Уни вер зи тет-ског на се ља. Ка ко ра до-ви на пре ду ју и да ли ће Бе о град би ти спре ман да при ми број не уче-снике ове спорт ске ма-ни фе ста ци је?– Дел та Ин вест је пре у зео

овај по сао пре два ме сеца

и мо же мо ре ћи да ра до ви на из град њи Уни вер зи тет-ског на се ља на пре ду ју и бр-же него што је пла ни рано. Насе ље чи ни шест гра ђе-вин ских пар це ла укуп не по вр ши не 255.862 ква дра та са укуп но 16 обје ка та, од ко јих је 14 стам бе них, а две су послов не згра де. Пред-виђено је да сва ка згра да има је дан ниво под зем них га ра жа. Како се очеку је,

треба ло би да да већ ове јесе ни кре не про даја ста нова у ко је ће се вла сни ци усе-ли ти по сле Уни-вер зи јаде 2009. го ди не.

А н г а жо в а но је осам гра ђе-винских фир ми и по сао је по де-љен та ко што сва-ка фир ма гради

по два објек та. Ро кови су стрикт но утвр ђе ни и сва-ки из во ђач је ду жан да се придр жа ва пре ци зно де-фини са них усло ва из уго во-ра. Ка шње ње се не толери-ше, пра ви ла су ја сна и за са да их сви по шту ју. Пр ви обје кат би ће за вр шен 2008. а по след њи го ди ну дана ка-сни је, та ко да би све тре ба-ло да бу де за вр ше но у скла-ду са по ста вље ном дина ми-ком, да кле на вре ме.

Домаће теме Del ta In vest

Резиденцијални комплекс код стадиона Црвене Звезде – Љутице Богдана

Тржни центар Ада Циганлија

Ком па ни ја „Фи сман“ је по ро дич на фир ма ко ја је осно ва на 1917. го ди-

не, ка да се Јо хан Фи сман вра тио из Ве ли ког ра та, са иде јом да про из во-ди ко тло ве на чвр сто го ри во. Са не ко-ли ци ном при ја те ља осно вао је ма лу ра ди о ни цу, а ње гов син Ханс је на-следио фир му 1934. го ди не. Тај чо век је од ло кал не фир ме ус пео да на пра-ви свет ског ли де ра у овој области, нај ви ше за хва љу ју ћи соп стве ним па тен ти ма греј них ко тло ва. Ханс Фи сман је за цр тао прин ци пе посло-ва ња ове успе шне ком па ни је, ко је ње го ви на след ни ци и да нас по шту ју. На пр вом ме сту би тан је вр хун ски ква ли тет про из во да, као и те жња да у сми слу кон струк ци ји ских ре ше ња фир ма „Фи сман“ бу де увек за ко рак ис пред кон ку рен ци је. Да нас ова ком-па ни ја по се ду је не ко ли ко стотина па-

те на та из обла сти греј не тех ни ке. Др Мартин Фи-сман, унук осни ва ча фир-ме, пре у зео је упра вља ње ком па ни јом 1991. го ди не и на ста вио раз вој у свет-ским окви ри ма.

У овом тре нут ку „Фи-сман“ за по шља ва око осам хи ља да рад ни ка, има де вет фа бри ка у Не мач кој и јед ну у Ка на ди, а по слу је са го ди шњим обр том од 1,6 ми ли јар ди евра. Ком-панија има представ ни-штва у 35 зе маља. У Ср би ји и Цр ној Го ри „Фи сман“ је при су тан од 1991. пре ко заступ ни ка, док је 2001. го ди-не отво ре но пред став ни штво. При-суст во ове ком па ни је у на шој земљи осна же но је 2004. го ди не, ка да је

осно ва на „ћер ка фир ма“, да на шњи “Фи сман д.о.о. Бе о град”. За по сле но је пет на ест рад ни ка, од че га је де се-так ма шин ских и елек тро ин же ње ра. По ред по слов не згра де, „Фи сман“ у Бе о гра ду по се ду је и ма га цин ски про-стор од не ко ли ко хи ља да ква дра та, та ко да у сва ком тре нут ку мо же да задо во љи по тре бе сво јих кли је на та.

Кон вен ци онал ни ко тло ви

По из вод ни про грам ком па ни је „Фи сман“ по де љен је на два глав на сег мен та. У пр ву гру пу спа да ју ко-тло ви ко ји ко ри сте кон вен ци о нал не из во ре енер ги је – лож уље, ма зут и зем ни гас. Са дру ге стра не на ла зе се опрема ко ја за за гре ва ње ко ри сти солар ну енер ги ју, би о ма су и ге о тер-мал ну енер ги ју.

Ка да је реч о га сним ко тло ви ма, ва жно је на по ме ну ти да је про из вод-ња у фа бри ка ма у Не мач кој пот пу но ро бо ти зо ва на, та ко да је мо гућ ност гре шке у из ра ди прак тич но ели ми-ни са на. Про из во ди су јед но став ног ди зај на и ком пакт ни, та ко да се без про бле ма мо гу угра ди ти, на при мер,


На пред на тех но ло ги јаза мо дер но гра ди тељ ствоЗа вр хун ски ква ли тет “Фи сман” про из во да за слу жни су ви ше де це ниј ско ис ку ство, ино ва тив ни кон струк ци о ни па тен ти, нај мо дер ни ја об ра да ма те ри ја ла и кон стант но стре мље ње пер фек ци ји. Ком па ни ја ко ја ва жи за “мер це дес” у обла сти ко тол град ње, ком би ну је вр хун ску из ра ду са из у зет ним сер ви сом ко ји ну ди сво јим кли јен ти ма

Представљамо

у је дан ку хин ски еле мент. Ру ко ва ње је јед но став но чак и осо ба ма без ика квог тех нич ког пред зна ња, а нај-бит ни ја осо би на ових ко тло ва је то да су ве о ма ште дљи ви. Ком па ни ја бе ле жи кон стан тан раст у пла сма ну ових про из во да, а с раз во јем га сне ин фра струк ту ре у Ср би ји, ова кви га-сни ко тло ви би ће не за мењљи ви еле-мен ти сва ког до ма ћин ства. Вре ме-ном ће и це на стру је у Ср би ји би ти на „тр жи шном ни воу“, па ће та да ко ри-шће ње овог енер ген та при гре ја њу би ти не за ми сли во. Та ко ђе, уград њом кон денза ци о них ко тло ва мо гу ће је уштеде ти око 15 од сто га са у од но су на стан дард не, ко ји су код нас још увек ак ту ел ни због при сту пач ни је набав не це не. Ме ђу тим, уште дом енер ги је ова раз ли ка у це ни се ве о ма бр зо мо же на док на ди ти, а мо гућ ност уште де отва ра и мо гућ ност ве ће це-не но во са гра ђе ног про сто ра.

Сна га ко тло ва у асор ти ма ну „Фи-сма на“ се кре ће од 4 ки ло ва та, ко ји мо гу да за гре ју око 40 ква дра та, до чак 20 ме га ва та, ко ји гре ју чи та ве гра-до ве од не ко ли ко де се ти на хи ља да љу ди.

– „Кон вен ци о нал ни“ ко тло ви ко је про из во ди мо ко ри сте лож уље, ма-зут и зем ни гас. Је ди но не про из во ди-мо ко тло ве ко ји ко ри сте елек трич ну енер ги ју, јер сма тра мо да је та вр ста гре ја ња пот пу но нео прав да на - ка же Бо јан Гру јич ки, ди рек тор „Фи сман Бео град доо“.

Со лар ни ко тло ви

По ред ко тло ва ко ји ко ри сте уп-би ча је не из во ре нер ги је, ком па ни-

ја “Фи сман” по се ду је све о бу хва тан про грам па нел них и ва ку ум ских со лар них ко лек то ра, бој ле ра, ре гу-ла ци о них уре ђа ја и пра те ћег про гра-ма, по прин ци пу “све из јед не ру ке”. “Фи сман” ну ди си стем ска ре ше ња за гре ја ње пи ја ће во де по мо ћу енер ги-је сун ца, као и за по др шку кон вен ци-о нал ним си сте ми ма за гре ја ње. Ова ком па ни ја је европ ски л и дер у про-извод њи со лар них ко лек то ра и по је-ди нач ни ли дер на тр жи шти ма Не мач-ке, Шпа ни је, Пољ ске и Бел ги је. Ова-ква по зи ци ја омо гу ће на је бо га тим ис ку ством. Струч ња ци за по сле ни у ком па ни ји “Фи сман” про у ча ва ли су мо гућ ност ис ко ри шћа ва ња со лар не енер ги је још по чет ком се дам де се тих го ди на про шлог ве ка. Та ко су са да у по ну ди си сте ми за по ро дич не ку ће, стам бе не згра де, спорт ске и по слов-не објек те, па до огром них по вр ши-на од не ко ли ко хи ља да ква дра та.

На ро чи то је бит на чи ње ни ца да је це на на бав ке со лар них ко лек то ра дра стич но ни жа не го ра ни је, та ко да је овај из вор енер ги је са да по стао ис пла тив. Це на ко лек то ра за ви си од мно го фак то ра, али је до ступ на свим

ка те го ри ја ма ста нов ни штва, јер се ко лек то ри мо гу на ба ви ти већ по цени од 500 евра. Нај бит ни је је да се угра ђе ни си стем мо же ис пла ти ти за са мо не ко ли ко го ди на, уз не мер љи-ву еколо шку ко рист. Са дру ге стра не, це на “обич них” енер ге на та стал но

ра сте и ви ше ни је та ко пред ви ди ва. По се бан осе ћај код ко ри сни ка мо же ство ри ти спо зна ја о енер гет ској не-за ви сно сти, упо тре бом нај мо дер ни-је тех но ло ги је.

Ма ло je по знат по да так да број сун ча них да на у Ср би ји зна чај но пре ва зи ла зи број сун ча них да на у Не мач кој, ко ја је европ ски ли дер по бро ју ин ста ли ра них ко лек то ра сун че-ве енер ги је. Пла ни на Зла ти бор има исти број сун ча них да на као цр но гор-ско при мор је. Да кле, Ср би ја је бо га та овим енер ген том, али га не ко ри сти.


„Фи сман”- ли дер у обла сти греј них си сте ма

„Фи сман“ ака де ми ја

С об зи ром на убр зан на пре дак тех но ло ги је гре ја ња, те жња ка еко но мич-ним и еко ло шки при хва тљи вим греј ним си сте мом зах те ва од про јек та на-та и ин ста ла те ра, али и тр го ва ца, но ва зна ња и спо соб но сти. По ред вр хун-ских про из во да, „Фи сман“ сво јим парт не ри ма ну ди и ква ли тет ну обу ку, пу тем „Фи сман“ ака де ми је, оп се жним про гра мом струч них се ми на ра, ко је го ди шње по ха ђа ви ше од 40.000 струч ња ка ши ром све та. Са вре ме-ни цен тар за обу ку на ме њен је про јек тан ти ма, ар хи тек та ма, тех нич ким обра зов ним уста но ва ма, као и сви ма ко ји же ле да стек ну од ре ђе на зна-ња о „Фи сма но вој“ тех ни ци гре ја ња. Се ми на ри се одр жа ва ју то ком це ле го ди не, а по ла зни ци сти чу зна ња ко ја мо гу при ме ни ти у сва ко днев ном по слу.

Viessmann d.o.o. Beograd Triše Kaclerovica 27L

11 000 Beograd, Srbija+381 11 30 97 887+381 11 30 97 077

Домаће теме „Ла фарж“ на ста вља ула га ња у Бе о чин ску фа бри ку це мен та

Највећа инвестиција – нови силос клинкера

Нај ста ри ја це мен тара на Бал ка ну, Бе о чинска

фабри ка це мен та, до жи-вљава но ву мла дост на кон што је 2002. го ди не по стала део кон цер на Ла фарж, светског ли де ра у про из вод-њи грађе вин ског ма те ри ја-ла. Но ви вла сник је до са да већ уло жио 62,5 ми ли о на евра у мо дер ни за ци ју фа-бри ке, изград њу нових по го-на, убр за но ре ша ва ње еколо-шких про бле ма и ефика сно ре ша ва ње со ци јал ног про-гра ма.

По сле сва ка ко нај ва-жније ин ве сти ци је од 55

мили о на евра у из град њу но ве про из вод не ли ни је капа ци те та 1,5 ми ли о на то на клин ке ра го ди шње, ко ја је фа бри ку у Бе о чи ну уве ла у ред нај мо дер ни јих

фа брика це мен та у све ту, Ла фарж и ове го ди не на-ставља са ин ве сти ра њем у но ве про из вод не ка па ци-те те. По че ла је из град ња но вог си ло са клин ке ра, ка-па ци те та 50.000 то на, чи ја вред ност из но си 5,6 ми ли о-на евра.

Но ви си лос ће би ти од ар ми ра но бе тон ске пред-на прег ну те кон струк ције, преч ни ка 40,90 ме та ра и укуп не ви си не од 63,40 ме тара. Бе тон ски ци лин-дрични део си ло са би ће висок 35 ме та ра, док ће кров би ти од че лич не

кон струкци је по кри вен ле пе за стим ли мом. Но-ви си лос клин ке ра би ће опремљен свом нео п ход-ном транспорт ном опре-мом и има ће три си сте ма за от пра ши вање. За јед но са но вом ли ни јом за уто вар клин ке ра у ка ми о не, но ви си лос ће омогу ћи ти скла-ди ште ње клин ке ра и дру ге ма ни пу латив не по сло ве у за тво ре ном про сто ру, што ће до при не ти зна чај ном сма ње њу еми си је пра ши не. За из два ја ње клин ке ра из си ло са по сто ја ће два па ра-лел на ту не ла са по пет пре-си пи вих отво ра. Мон та жа че лич не кров не кон струк-ци је те шке 205 то на пред-ста вља ће пра ви иза зов за

гра ђе ви на ре ан га жо ва не на овом про јек ту.

Пре ма ин фор ма ци ја ма ко је смо до би ли у Сек то ру за ко му ни ка ци је бе о чин-ске це мен та ре, у то ку је и мо дерни за ци ја мли но ва це мен та. Угра ђу ју се се па-ра тори тре ће, најно ви је ге-не ра ци је и по ста вља ју вре-ћа сти фил те ри, а ради се и на мо дер ни за ци ји приста-ни шта и лу ке на Дуна ву ко-ја ће убр зо по ста ти ва жна тач ка на ма пи до ма ћег и ме ђу на род ног реч ног са о-бра ћа ја.

La farž BFC, ина че, има нај ве ћи удео на до ма ћем тр-жи шту це мен та. Од око два ми ли о на то на, бли зу поло-ви не про из во ди фа бри ка у Бе о чи ну. У овој фа бри ци пре све га ра чу на ју на до-маће тр жи ште, јер се оче-ку ју зна чај не ин ве сти ци је у сао бра ћај ној ин фра струк-тури, из град њи по слов них и стам бе них обје ка та, а сво ју ли дер ску по зи ци ју же ле да за др же пре све га на тр жи шту Вој во ди не и Бе о-гра да.

У „Ла фар жо вој“ фа бри ци це мен та у Бе о чи ну от по че ла из град ња но вог си-ло са клин ке ра чи ја вред ност из но си 5,6 ми ли о на евра, што ујед но пред-ста вља нај ве ћу ин ве сти ци ју у овој го ди ни. До са да у мо дер ни за ци ју и ре-кон струк ци ју на ше нај ве ће це мен та ре уло же но 62,5 ми ли о на евра



Дан LA FAR ŽA BFC

Бе о чин ска фа бри ка це мен та осно ва на 1839. го ди не обе ле жа ва но-во по гла вље у сво јој ду гој исто ри ји. На све ча но сти у кру гу фа бри ке 7. сеп тем бра Ком па ни ја La farž BFC обе ле жа ва Дан фа бри ке и пет го ди на успе шног по сло ва ња La farž Gru pe у Ср би ји. Да нас је La far ge BFC ли дер у про из вод њи це мен та у Ср би ји, са го ди шњом про из вод њом од пре-ко 1,1 ми ли он то на це мен та ис по ру че них тр жи шту.

Пре ма на ја ви ко ју смо до би ли у то ку при пре ме на шег ча со пи са за штам пу, све ча но сти у Бе о чи ну при су ство ва ће ак ци о на ри, по слов ни парт не ри, пред став ни ци ло кал не за јед ни це, ми ни стар ста ва и се кре-та ри ја та, као и пред став ни ци ме ди ја. При сут ни ма ће се обра ти ти ре-ги о нал ни пред сед ник ком па ни је La farž за Цен трал ну и Ис точ ну Евро-пу, Ni co las Fo ur ni er, као и Ka mil Beff a, ди рек тор La farž BFC a.d.

По пр ви пут би ће до де ље но при зна ње „При ја тељ ком па ни је Ла-фарж“, а до бит ни ци овог при зна ња би ће по слов ни парт не ри- фир ме, ин сти ту ци је и по је дин ци ко ји су по ди гли ни во по слов не са рад ње и ти ме до при не ли успе ху фа бри ке.

Сви го сти фа бри ке би ће у при ли ци да се упо зна ју са фа брич ким ком плек сом, оби ђу гра ди ли ште но вог си ло са, а уз то и по гле да ју из-ло жбу еко ло шких ка ри ка ту ра.


Про јек то ва ње, из-град ња, тран сфер тех но ло ги ја и опре-

ма ње фа бри ка за фар ма це-ут ску про из вод њу по ста ли су си но ним за He mo farm In žen je ring.

У по чет ку се овај мла ди, тек оформ ље ни ин же ње-ринг тим, осла њао на ду го-го ди шње ис ку ство, сер вис и по др шку ма тич не ку ће He mo farm Kon cerna. На-кон 14 го ди на ин тен зив ног ра да у Ср би ји, Црној Го ри, Ре пу бли ци Срп ској, Ру си-ји, Ки ни, за њих ви ше не ма не по зна ница. Ре а ли зо ва ни про јек ти од ме ди ци не и фар маци је, до по слов них, спорт ских и уго сти тељ ских обје ка та нај бо ље све до че о бо га том соп стве ном ис ку-ству ко је су сте кли за хва љу-јући до број ор га ни за ци ји у управља њу про јек ти ма. Ко-нач но је и не мач ка „Sta da“ по твр ди ла свој ин те рес да у ок виру Kon cer na „He mo-farm“, ко ји је пре узе ла, за-држи и He mo farm In žеn je-rin g, ма да се у ме ђу вре ме ну ли ши ла свих спо ред них де-лат но сти ко је ни су ве за не

за про из вод њу ле ко ва.Од осни ва ња He mo farm

In žеn je rin ga 1994. го ди не, на ње го вом че лу на ла зи се Дра ги ша Ву чи нић, ди пло-ми ра ни ин же њер елек тро-те хи ке, наш про сла вље ни ко шаркаш и ду го го ди шњи ре перзен тати вац. Че лич-ну ди сци пли ну, упор ност и пре да ност оства ре њу поставље них ци ље ва, пре-нео је и на сво ју еки пу мла дих, ам би ци о зних и кре а тив них са рад ни ка, од ко јих је ве ћи на са ви со-ком стручном спре мом. Оформље не су спе ци ја ли-зо ва не еки пе про јек тана та, ар хи те ка та, гра ђе ви на ца, тех но ло га и дру гих струч-них про фи ла са вре ме ног ин же ње рин га, ко ји пре да-но ра де на ква ли те ту, по-у здано сти и оро ченој ре а-ли за ци ји свих пре у зе тих про је ка та.

Пре те ча са вре ме нихин же ње ринг фир ми

Об ја шња ва ју ћи ка ко је до шло до то га да се уну тар јед не фир ме ко ја се бави

про из вод њом ле ко ва, фор-ми ра пред у зе ће ко је са ве-ли ким успе хом већ го ди на-ма ра ди у грађе ви нар ству, ди рек тор Вучи нић у раз го-во ру за ча со пис „Гра ђе ви-нар“ ка же:

– Иде ја је по те кла од пред сед ни ка ком па ни је Ми о дра га Ба би ћа и по чет-на на ме ра би ла је да He mo-

farm In žen je ring ра ди за по тре бе ма тич не ку ће, ко ја је има ла ам бици је ин тен-зив ног раз во ја у зе мљи и ино стран ству. Циљ је био да се у скла ду са свет ским стан дар ди ма мо дер ни зу ју и ре кон струи шу соп стве-ни по го ни за про из вод њу ле ко ва и да у вре ме ну ко је ни је би ло ни ма ло ла ко за

He mo farm In žen je ring – тим ве ли ких мо гућ но сти


Добра фирмаиз добре куће

За со бом има ју 14 го ди на ра да и пре гршт успе шно ре а ли зо ва них про је ка та од ме ди ци не и фар ма ци је до по слов них, спорт ских и уго сти тељ ских обје ка та. – На сва ком иза зо ву ми смо се до ка зи ва ли, а ре а ли-зо ва ни про јек ти нај бо ље го во ре о на шим мо гућ но-сти ма, ис ти че дипл. инж. Дра ги ша Ву чи нић, ди рек-тор He mo farm In žen je rin ga


Ди рек тор He mo farm In žen je rin ga дипл. инж. Дра ги ша Ву чи нић

на шу зе мљу, из гра ди мо нове ка па ци тете. То је би-ла сме ла иде ја. У тре нут ку ка да су дру ги ов де га си ли про извод њу и за тва ра ли фа бри ке, по стоја ла је јед на фир ма ко ја је раз ми шља ла на дру га чи ји на чин.

Од 1994. до 2006.го ди не He mo farm је имао ин тен-зи ван раз вој, па је та ко од 500 рад ни ка број за по-сле них порас тао на 3.500. Изгра ђене су но ве фа бри ке у Цр ној Го ри, Ре пу блици Срп ској и чи тав низ у Ср би-ји-Срп ској Цр њи, Ду бов цу,

Бач ком Пе тров цу, а усле ди-ла је и ку по ви на фа бри ке „Зор ка“ у Шап цу. He ma farm је из ра стао у јед ну ве ли ку и моћ ну ком па ни ју. Уну тар ова ко моћ не ку ће, He mo-farm In žen je ring је ра стао ка ко су ра сли зах те ви Ком-па ни је, број и ви си на ин ве-сти ци ја. Бр зо се по каза ло да су ам би ци је и ре ал не мо гућ но сти фирме мно го ве ће. За хва љу ју ћи ова квој

ли ни ји раз во ја и од лич ним ка дро ви ма из ма тич не ку-ће, He mo farm Inžen jer nig је сте као из у зет но ис ку ство у про јек то ва њу и изво ђе њу ра до ва на изград њи фа бри-ка за фарма це ут ску ин ду-стри ју.

– Би ли смо на не ки на-чин пре те ча са вре ме них инже ње ринг фир ми на нашим про сто ри ма, ис-тиче Ву чи нић. – У фар-мацеут ској ин ду стри ји не мо же се ре а ли зо ва ти ни један про је кат без ква ли тет-не до ку мен та ције. Мо ра ју

се по што ва ти про це ду ре Свет ске здравстве не ор га-ни за ције и про пи си ко ји ма је ја сно де фи ни са но ка ко се во ди ин ве сти ци ја да би до би ли сер ти фи кат и та ко сте кли пра во из воза ле ко ва на ино стра но тр жиште. Ис-ку ство је та кво да се пр во ис пу не усло ви за до ма ћи сер ти фи кат, а за тим до ла-зи ме ђу на род на ин спек ци-ја из Ен гле ске, Немач ке,

Амери ке, у за ви сно сти од то га ко ји нам је сер ти фи-кат по тре бан и на ко је тр-жиште се из во зи. Сви на-ши по го ни има ју европ ски GMP стандард и ли цен це до бије не по најстро жим крите ри ју ми ма, об ја шња ва Ву чи нић.

Ши рок спек таран га жо ва ња

По тен ци јал и ра зно вр-сна ори јен та ци ја фир ме омо гу ћи ли су He mo farm In žen je rin gu да се са подјед-

на ким успе хом ис ка же и на дру гим, по ди ја па зону ве о ма ра зно вр сним про-јек тима-по слов ним, спорт-ским, уго сти тељ ским.

– Би ли смо кре а то ри и у пот пу но сти смо ре а ли зова-ли по слов но-спорт ски цен-тар „Ми ле ни јум“ у Вр шцу, са кон гре сним цен тром и спорт ском ха лом ко ја об у-хва та све пра те ће са др жа је. Сти ца јем окол но сти био

сам у при ли ци да по се тим мно ге спорт ске дво ра не и са по но сом мо гу ре ћи да је на ша јед на од нај бо љих у Евро пи. Ха ла за дво ран ске спор то ве има ка па ци тет 4500 гле да ла ца, а пред ви-ђени ком фор и са др жај који ова кав ком плекс ну ди ко-рисни ци ма, пра ва су но ви-на на на шим про сто ри ма. За по тре бе по слов них љу ди из гра ди ли смо хо тел са пет зве зди ца на Вр шач ком бре-гу, из у зет но лук су зан, та ко да го сти He mo far ma ви ше не од се да ју у Ин тер кон ти-

нен та лу и Ха ја ту. Хо тел Брег ну ди ком пле тан са др-жај парт не ри ма He mo far-ma кроз зва нич не по слов не су сре те, кон фе рен ци је, кон-гре сне и на уч не ску по ве, а за тим и за од мор и ре кре а-ци ју на те ни ском те ре ну и ба зе ну, у са у ни или фит нес цен тру. Обез бе ђе ни су сви усло ви за ком фо ран бо ра-вак у Вр шцу, што је и би ла на ме ра He mo far ma.

He mo farm In žen je ring Домаће теме

He mo farm Вршац - фабрика за производњу чврстих форми лекова


По је ди ни про јек ти, као из град ња тр го ва у Вршцу и стам бе ног комплек са за за по сле не у He mo far mu, пред став ни штва и по слов-них обје ката, за Хе мо фарм и дру ге ин вести то ре, пред ста вља ли су по себ-ну вр сту иза зо ва. Нешто слич но In žen jering је радио и у Под го ри ци на осми шља ва њу и уре-ђењу јед не град ске ули-це у пешач кој зо ни, по ре шењу ко је под се ћа на Кнез Ми хај ло ву ули цу у Бе о гра ду.

Оријентација на домаће знање

При ступ сва ком про-јек ту осми шљен је та ко да се ре а ли зу је оп ти мал-но идеј но ре ше ње ко јим ће се исто вре ме но афир-ми са ти вла сти ти струч-ни по тен ци јал. Ка да је то у за ви сно сти од про јек та по треб но, He mo farm In-žen jering са ра ђу је и са на шим фа кул те ти ма, из ме ђу оста лих и са Ар хи-тек тон ским фа кул те том у обла сти уре ђе ња екс те ри је-ра и ен те ри је ра. У том сми-слу Ин же ње ринг ан га жу је нај бо ље струч ња ке у на шој

зе мљи и уоп ште ори јен ти-ше се на до ма ће зна ње.

Зна чај не ре фе рен це In-žen jering но си из Ру си је где је He mo farm из гра дио са вре ме ну фа бри ку за про-

из вод њу ле ко ва. То је про-је кат ко ји је са ве ли ким успе хом за вр шен кра јем про шле го ди не, а ујед но су из гра ђе не и три, та ко ђе по нај са вре ме ни јим кри те-

рију ми ма, фа бри ке за ру ске ин ве сти то ре. He mo farm In žen jering је у Мо скви, у окви ру ре но ми ра ног ис-тра жи вач ког Цен тра за кар ди о ва скулар не боле сти

ком плет но опремио по гон за про из водњу ињек ци о-них рас тво ра го ди шњег ка па ци те та 15 ми ли о на ам-пу ла. Мон ти ра на је опре ма вр хун ског ква ли те та ко ју

од ли ку је ви сок сте пен ауто-ма ти ке. У то ку су пре го во-ри за да љи ан га жман на руском тр жи шту.

Про те клих го ди на He-mofarm In žen jering је ра дио

и у Ки ни, где је за њи хо во тр жи ште, ко је је ве о ма спе ци-фич но, из гра ђе на јед на фа бри ка по европ ским стан-дар ди ма.

Тре нут но је у то ку ре кон струк-ци ја Ин сти ту та „Тор лак“ у Бе о гра-ду. Ми ни стар ство здра вља је овај по сао са пу но по-ве рења по ве ри ло He mo farm In žen-jeringu, као ре фе-рент ној ку ћи ко ја ће би ти у ста њу да ис пу ни ви со ке стан-дар де ка да су у пи-та њу усло ви рада и опре мље ност за про из вод њу По лио вак ци на на ме ње-них до ма ћем и ино

тр жи шту. Већ ду жи пе ри од у „Тор лак“ се ни је ула га ло у мо дер ни заци ју по го на и опре ме, про пи си су се про-ме ни ли, та ко да њи хо ви про звод ни ка па ци те ти не

– тим ве ли ких мо гућ но сти

Пословно-спортски центар Миленијум



ис пу ња ва ју про пи са-не стан дар де. До кра ја ок то бра тре ба ло би да се овај по сао при ве де кра ју и Ин сти тут по-но во почне ове је се ни са про из вод њом вак-ци на.

Им про ви за ци ја ви ше не про ла зи

He mo farm In žen-jerиng ви ди се бе у бу-дућ но сти као фир му спе ци ја ли зо ва ну за изво ђе ње про је ка та у ме ди ци ни и фар ма-цији.

– Уве ре ни смо да функ ци о на лан мо дел ор-га ни за ци је фир ме и са вре-мен на чин ру ко во ђе ња даје до бар ре зул тат. Има мо пред у зе ће ко је у свом ра ду поштује и спро во ди те ме-

љан и ра ци оналан при ступ у свим фа за ма од идеј не кон-цеп ци је до за вр ше не реа ли-за ци је про јекта. Ва жно је ис та ћи да ин ве сти то ри и код нас по ла ко схва та ју да

им про ви за ци ја у из град њи обје ка та ни шта не до но си.

У овој зе мљи се све им-прови зо ва ло и то је ве ли ки про блем. У све ту је све уре-ђе но и ви да нас не мо же те да

во ди те ин ве сти-ци ју ако не мате ја сан за датак, ја сне усло ве, ако ни сте ура ди ли сту ди ју оправ да-но сти, не зна те уна пред ко ли ко ће то ко штати и не ма те обез бе-ђен но вац и све то ка да се ура ди нео п ход на је ком-плет на прате ћа до кумента ци ја. Наш при ступ послу је упра во та кав и ми слим да ће се вр ло бр-зо са мо та ко мо-

ћи ра ди ти, ис та као је на кра ју овог разго во ра Дра-гиша Вучи нић, ди рек тор He mo farm inžen jer inga.

He mo farm In žen je ringДомаће теме

Фир ма „Chipo lighting“ осно ва на је 1990. го ди не, на пра зник Све те

Пет ке, што вла сник и осни вач Дра ган Ћи по вић с по но сом ис ти че. Фир ма се ба ви из ра дом и из во ђе њем про је-ка та уре ђи ва ња ен тери је ра, гип сар-ским ра до ви ма, спа ту ла том, ин ста ла-ци јом спу ште них пла фо на, ра све том и елек тро-ин ста ла ци ја ма.

При ли ком из во ђе ња ових ра до-ва од ве ли ке ко ри сти је ду го го ди-шње ис ку ство за по сле них у „Chipo lighting“-у, сте че но у ре но ми ра ним до ма ћим фир ма ма, на по сло ви ма у ино стран ству. На ви сок ре но ме ове по ро дич не фир ме ука зу је бо гат спи сак ре фе рент них ра до ва, као што су ку ће Вла ди ми ра Пе тро ви ћа Пи жо на, по ро ди це Ка рић, Све тла не Ра жна то вић, Ми ла Ђу ка но ви ћа, као и уго сти тељ ске објек те Ма ма миа, Ре са ва, Ка зи но Лон дон, Хо тел Мо сква, али се спи сак ту не за вр ша ва. Струч-ња ци „Chipo lighting“-а уре ди ли су и уну трашђњост обје ка та као што је бе о град ски Си ти па саж, Чу ми ће-во со каче, Цен тар Са ва, под го рич ки Елмаг...

Ме ђу тим, је дан од нај ве ћих и ве-роват но нај сло же ни јих про је ка та

ове фир ме ура ђен је ове го ди не, ка да је за вр ше но уре ђи ва ње ен те ри јера Хо те ла Ју ни ор на Ко па о ни ку. Ви ше од 10.000 ква дра тинх ме та ра ен те рије-ра опре мље но је на нај мо дер ни ји на чин за са мо три ме се ца. О ква ли-тету ра до ва све до чи и чи ње ни ца да је пре ре кон струк ци је овај хо тел био кла си фи ко ван са две зве зди це, док је на кон за вр шет ка ра до ва до био


Нај бо љи ен те ри јер у Ср би ји Представљамо

„Chi po lig hting“

Хотеј Јуниор на Копаонику

Лоби

Рецепција TWC


две зве зди це ви ше. За ни мљи во је да је про је кат ура ђен на ли цу ме ста и током из во ђе ња ра до ва, јер је прет-ход ни пред ло же ни про је кат био не у-по требљив, ка же Др ган Ћи по вић.

– Ин ве сти то ри ни су би ли за до-вољни по сто је ћим про јек том и же-ле ли су да ми по но во про јек ту је мо уре ђе ње. Цр те жи су ра ђе ни то ком по по дне ва и но ћу, а рад ни ци су на-ред ног да на из во ди ли ра до ве. Та ко смо ра ди ли пет на е стак да на – ка же Ми ра Сто кић, глав ни про јек тант.

Са ша Јо ва но вић, глав ни елек тро-ин же њер фир ме „Chipo lighting“, ка-же да је елек трич на ин ста ла ци ја у Хо те лу Ју ни ор пот пу но ре но ви ра на, уз упо тре бу вр хун ских ма те ри ја ла ита ли јан ске про из вод ње.

– Овај по сао је у не ку ру ку умет-ност и пред ста вља нам ве ли ко за-до вољ ство. Уђеш у ру и ни ран стан и нап ра виш од ње га ре пре зен та ти ван про стор. Тај про цес на ста ја ња јед ног ви шег ква ли те та бу ди у чо ве ку осе ћај

по но са и за до вољ ства. Са дру ге стра-не, по ред естет ске, на ши кли јен ти до-би ја ју и ма те ри јал ну вред ност на кон ре кон струк ци је обје ка та. Ра дили смо је дан стан на Но вом Бе о гра ду ко ји ни је био окре чен ве ро ват но од Дру-гог свет ског ра та. Ка да смо за вр ши ли по сао, вла сник га је из нај мио и уби ре ки ри ју од 2.500 евра ме сеч но и жи ви од то га – ка же Дра ган Ћи по вић и на-во ди при мер ста на од 130 ква драт-них ме та ра, ко ји је пла ћен 700 евра по ква дра ту, а про дат је за 170.000 евра по сле ре но ви ра ња.

Фуд бал ски ме на џер Зо ран Сто ја-дино вић са гра дио је не дав но ку ћу која спа да у ка те го ри ју „па мет них кућа“, јер по се ду је си стем за да-љинско упра вља ње тех нич ким уре-ђа ји ма, а ло ги чан из бор за уре ђе ње ен те ри је ра овог тех но ло шки на-предног објек та био је фир ма „Chipo lighting“.

На кон свих ових ин фор ма ци ја, посе ти лац ове фирмe изненадио би

се спољ ним из гле дом згра де у ко јој се на ла зе рад не про сто ри је. У пи та-њу је ве о ма ни зак обје кат, не у глед не споља шно сти, а про сто ри је фир ме се на ла зе у су те ре ну. Је ди ну на зна-ку да се уну тра „кри је“ не што по себ-но одају два ве ли ка сту ба ис пред ула зних вра та ра ди о ни це, ко ји су об ло же ни спа ту ла том. Ме ђу тим, уну-тра шњост згра де је пот пу но „дру га при ча“. Ле по та ен те ри је ра нај ви ше до ла зи до из ра жа ја ка да је у сна жном кон тра сту са спо ља шњим све том, а то је упра во оно што „Chipo lighting“ чи ни - опле ме њу је жи вот ни про стор.

У гип сар ској ра ди о ни ци ове фир-ме из ра ђу ју се еле мен ти од нај ква-литетни јег ма те ри ја ла, а пре ма же-љи на ру чи о ца из ра ђу ју се по себ ни ка лупи за из ли ва ње умет нич ких дета ља, за које је за ду жен ва јар Вук Ђу рич ко вић.

По ред то га, фир ма „Chipo lighting“ бри не и о еду ка ци ји бу ду ћих ка дро-ва, усту па ју ћи по вре ме но сво ју ра-дио ни цу ђа ци ма Сред ње гра ђе вин-ске шко ле из Бе о гра да.

Жељ ко На ић

Дворана

CHIPO LIGHTINGJuzni Bulevar br.2011000 Beograd Tel/fax : 011 244 5 741011 244 5 825 011 244 332www.chipolighting.co.yu

SIMPROLIT ® MONOLITПредстављамо


Simprolit®Simprolit® je smesa od ekspandiranih granula polistirola, portland-cementa, vode i patentiranih aditiva. Spada u grupu polistirolbetona i predstav-lja poboljšanje u odnosu na dobro poznati EPS beton.

Tehnologija dobijanja Simprolit® polistirolbetona projektovana je tako da same kuglice stiropora u priprem-noj fazi njegove izrade dodavanjem kompleksa aditiva prvo u potpu-nosti njime bivaju obmotane, pri čemu se oko kuglica stvara staklasti vazduhonepropusni i vodonepropusni sloj; zatim se dodaje kompleks aditiva organskog porekla za homogenizciju tako dobijenih inertnih kuglica stiropora i cementa; na kraju, dodaju se cement, voda i aditivi kojima se regulišu projektovane karakteristike. Na taj način, kuglice od stiroora uopšte nemaju kontakta savazduhom, čime su eliminisane sve loše karakter-isike ekspandiranih ili ekstrudiranih polistirena (stiropora, stirodura), koji vremenom u kontaktu sa vazduhom gube svoju kompaktnost, neotporni su na prisustvo agresivnih gasova u vazduhu (industrijska naselja, termo-energetski objekti, tuneli,metroi), na dejstvo ultravioletnih sunčevih zraka, ekstremne promene temperatura i dr. Simprolit® polistirolbeton se u građevinarstvu primenjuje bilo

livenjem na licu mesta kao Simprolit® monolit ili u vidu gotovih elemenata (blokovi, ploče i sl.).

Simprolit® monolitSimprolit® monolit je Simprolit® polistirolbeton proizveden i zaliven u oplatu, direktno na gradilištu, izrađen u svemu prema Tehničkim uslovima nosioca licence.Od karakteristika Simprolit®monolita izdvajaju se:

lakoća, dobra paropropustljivost, ekološka čistoća i izuzetno dobri

sanitarno-epidemiološki parametri, konstrukcije od Simprolita su

„suve“ (ne više od 4% vlažnosti), u slučaju havarijskih potapanja

konstrukcije, Simprolit® i proizvodi od Simprolita se brzo suše, bez gubitka čvrstoće,

Simprolit® se odlikuje visokom otpornošću na mraz. Eksperimenti pokazuju da posle 50 ciklusa smrza-vanje-odmrzavanje (i to od -20 do +45 stepeni) pad čvrstoće iznosi samo 1,5-1,8%.

U postupku dobijanja sertifi kata na dugovečnost Simprolit® blokovi ispi-tani su u Naučno-istraživačkomInstitutu Ruske Akademije građevin-skih nauka na 100 ciklusa zamrzavan-ja-otapanja, sa amplitudom kolebanja temperature od +70˚C do –30˚C, pri čemu nije došlo do gubitka njihove celovitosti i termoizolacionih sposob-nosti. Po sposobnosti da zadrži svoje termofi zičke karakteristike Simprolit® je najdugovečniji termoizolacioni građevinski materijal u Ruskoj Federaciji.

čvrstoća na pritisak Simprlit® mono-lita kreće se od 1,0 do 2,1MPa bez deformacija, pri čemu prekoračenje navedenog opterećenja ne izaziva lom, već samo ulegnuće - deformaciju do par milimetara,

Simprolit® monolit i konstrukcije od njega su negorive (klasa gorivosti NG – negoriv) i trenutno je jedini negorivi materijal u klasi polistirol-be-tona,

poseduje sposobnost antikorozivne zaštite,

ima sposobnost i da obavlja više funkcija istovremeno: kao mehanička zaštita hidroizolacije, kao termički sloj, kao sloj za pad, kao zvučna izolacija i dr.

Zahvaljujući svojim izuzetnim termo-fi zičkim i fi zičko-mehaničkim karakteristikama Simprolit® polistirolbeton svoju primenu nalazi svuda tamo gde su termoizolacijske karakteristike, lakoća konstrukcije, otpornost na vlagu, mraz, požar, površinska čvrstoća

i dugovečnost opredeljujući faktori u izboru materijala.

Izgled uzorka Simprolit®monolita u svežem stanju

Autor Simprolit® Sistema,PhD (DTech) Milan Dević, dipl.ing.građ.

Akademik Međunarodne Akademije tehnoloških nauka

Inostrani član Akademije tehnoloških nauka Ruske Federacije

Doktor tehnologije građenja iinženjeringa u građevinarstvu



Primena Simprolit® monolitaZahvaljujući svojim izuzetnim termo-fi zičkim i fi zičko-mehaničkim karakteristikama Simprolit® polistirolbeton svoju primenu nalazi svuda tamo gde su termo-izol-acijske karakteristike, lakoća konstrukcije, otpornost na vlagu, mraz, požar, površinska čvrstoća i dugovečnost opredeljujući faktori u izboru materijala. Navedena svojstva Simprolit® monolita pružaju mogućnost njegove široke primene, što pokazuje i praksa, gde ovaj materijal svakim danom nalazi sve veću primenu ne samo u visokogradnji, već i u niskogradnji i hidrogradnji.

U visokogradnji, Simprolit® monolit se najviše primenjuje:

za utopljavanje temeljnih ploča i zidova; umesto cementne košuljice međuspratnih ploča, u svoj-

stvu ne samo ravnajućeg, već i termoizolacionog i zvukoizolacionog sloja;

kao kompozitni elemenat fasadnih zidova sa nosećom metalnom konstrukcijom (pri čemu se Simprolit zaliva u oplatu obostrano montiranu oko nosivog metalnog skeleta); kao fasadni zid, termička i protivpožarna obloga metalnih stubova i greda;

pri izgradnji novih i utopljavanju starih ravnih krovova; pri zaštiti krovova od rebrastog lima, pri čemu Simprolit

ima ne samo izolacionu, već i jedinstvenu protivpožarnu funkciju;

kao sloj za pad.

Primena Simprolit®monolita pri izgradnji ravnih krovovaU odnosu na materijale koji se standardno primenjuju za rešavanje termoizolacije ravnih krovova, Simprolit® monolit se izdvaja:

najboljim odnosom čvrstoće i termofi zičkih karakteristika; najboljim odnosom otpornosti na vlagu, mraz i

termofi zičkih karakteristika;

najboljim odnosom dugovečnosti i termo-mehaničkih karakteristika;

sposobnošću da obavlja više funkcija istovremeno: kao mehanička zaštita hidro-izolacije, kao termički sloj i kao sloj za pad (sloj Simprolit® monolita debljine preko 35cm lakši je od sloja cementne košuljice debljine od samo 5cm!);

Sloj za pad od Simprolit® monolita debljine od 50mm do 400mm

Izravnjanje krovne ploče Simprolit® monolitom, da bi na krovu objekta bioizgrađen parking

U slučaju da se kao noseći krovni pokrivač javlja pro-fi lisani lim, Simprolit® monolit:

- povećava dugovečnost krovnog pokrivača i krovne konstrukcije u celini; - povećava otpornost na dejstvo požara ne samo krovnog pokrivača, već i objekta u celini; - antikoroziono štiti pokrivač od rebrastog lima;- krovni pokrivač od rebrastog lima u celini dobija veću krutost, posebno u slučaju dinamičkih opterećenja(jakih vetrova, montaže, servisiranje instalacija i sl.).

Sloj za pad i termoizolaciju Međuspratne i krovne ploče Umesto klasične cementne košuljice (lakši za više od 90kg/m2) Za olakšanje konstrukcija Kao podloga za saobraćajnice Otporan je na požar, negoriv Otporan je na pritisak i udar Lako se reže i obrađuje Otporan je na mraz >100ckl

Simprolit@

MONOLIT



Dugovečnost utpoljenog ravnog krova u najvećoj meri zavisi od fi zičko-mehaničkih karakteristika primenjenog termoizolacionog sloja.Kao osnovni materijal za termoizolaciju primenjuju se efektivni izolatori u tablama, a pre svega table od mineralne vune povećane čvrstoće, koje ipak imaju niz nedostataka:- dok sa jedne strane ima dobre termičke karakteristike i otpornost na požar (čime se izdvaja od stiropora) mineralna vuna u tablama povećane čvrstine svejedno ima čvrstoću na pritisak svega 0.1MPa, pri čemu se deformiše najmanje 10%, tj. ne može se samostalno primeniti kao podloga za hidroizolaciju. U suprotnom, u procesu eksploatacije pojavljuju se ulegnuća i kontra-padovi na površini krova, na kojima nastaje ubrzano razrušavanje;

- Za razliku od mineralne vune, Simprolit® ima praktično konstantan proračunski maseni odnos vlage: od 4%(u sredinama sa normalnom vlažnošću vazduha) do 8%(u sredinama sa vlažnošću vazduha i do 99%), ne menjajući pri tome svoje termotehničke karakteristike – dok se, na primer, kod mineralne vune, pri povećanju sadržaja vlažnosti u njoj samo za 1%, njena termoizolaciona moć umanjuje skoro za 20%;- bitnim nedostatkom mineralne vune i stiropora u tablama javlja se i nemogućnost da se njima formiraju autonomni nagibi krovnih ravni. Na taj način, iako i mineralna vuna i stiropor spadaju u veoma lagane materijale, detaljizolacije ravnog krova sa armiranom cementnom košuljicom preko mineralne vune kao osnovom pod hidroizolaciju, sa sledećom cementnom košuljicom kao zaštitom hidro-izolacije i konačno sa slojem za pad koji se kreće od 10cm naviše, daje ukupnu težinu slojeva 300-400% veću od težine koja se dobija primenom Sim-prolit® polistirolbetona, a pri tome još i 2-3 puta manju dugovečnost i otpornost na mraz;- kod primene utopljavanja krovova od rebrastih limovaprimenom mineralne vune ili stiropora, značajno se pogoršava otpornost na požar krovnog pokrivača i u mnogome povećava rizik da požar u vrlo kratkom vremenu zahvati ceo objekat šireći se upravo preko krova - iz prostog razloga sto u tom slučaju rebra limova pokrivena izolacion-im pločama formiraju sistem vazdušnih kanala u kojima, pri požaru, nastaje nadpritisak i požar se širi velikom brzinom po celom objektu, „preskačući“ protivpožarne razdelne zidove ispod. Posle više požara koji su, posebno na jednom velikom termoenergetskom objektu, naneli veliku materijal-nu štetu čak i najudaljenijim delovima objekta, od strane Državne Akademije za komunalne poslove Ruske Federacije napravljen je „Tehnološki reglament“ projektovanja i izvođjenja krovova od rebrastih limova kod energetskih objekata, kojim se predviđa primena Simprolit® monolita.

Pri utopljavanju Simrolit® monolitom, krovovi od rebrastog lima dobijaju dopunsku čvrstoću i krutost u svojoj ravni, istovremeno se izvodi i izuzetno lak sloj za pad.

ne preopterećuje se nosiva konstrukcija objekta;

isključuje se formiranje nekanalisanih delova krova, zbog mogućnosti da se zalivenim Simprolit monolitom formiraju idealni padovi;

veća otpornost na mraz;

hidroizolacioni «tepih» radi u najboljim uslovima, što značajno uvećava dugovečnost krova u celini;

pri ugradnji Simprolit® monolita na krov od profi lisanog lima dolazi do monolitnog zapunjavanj kanala izmedju rebara lima, što ne samo da povećava otpornost i sigurnost na požar krovne konstrukcije, već i značajno povećava njenu sigurnost na koroziju, krutost i čvrstoću u svojoj ravni na statička i povremena dinamička opterećenja.

Primena Simprolit@

monolita kaotermoizolacije ravnih krovova od rebrastih limova ima mnogonesumnjivih preimućstava kao što su:



Pri utopljavanju Simprolit® monolitom zapunjavaju se rebra krovnog lima, što sprečava širenje požara

Primena Simprolit® monolitau funkciji cementne košuljice sa dodatnim termoizolacionim izvukoizolacionim svojstvimaPri izgradnji objekata, preko međuspratnih ploča, u cilju njenog izravnjanja, kao podloge za završni pod (parket, linoleum, keramičke pločice i dr.) obično se izvodi cementna košuljica debljine 40mm-60mm. Pri tome, cementna košuljica se nanosi preko odgovarajućih slojeva termoizola-cionih i zvukoizolacionih materijala, što proističe iz propi-sanih uslova termičke i zvučne zaštite objekta u njihovoj eksploataciji.

Primena Simprolit® monolita kao termoizolacione i zvuko-izolacione cementne košuljice ogleda se pre svega u njegovoj osobini da istovremeno obavlja tri funkcije, kao:

sloj za izravnanje, zvukoizolacioni sloj i termoizolacioni sloj.

Značajna karakterisitka Simprolit® monolita je njegova izuzetna lakoća - teži manje od 18 kg/m2, što je oko 6

puta manje od težine cementne košuljice (koja za istu debljinu od oko 5cm teži oko 110kg/m2). Zbog ove osobine Simprolit® monolit u funkciji košuljice za izravnanje i podloge za završnu podnu oblogu, značajno umanjuje opterećenje na konstruktivne elemente objekta (grede, stubove, noseće zidove i temelje), neposredno umanjujući njihove dimenz-ije, potrebnu armaturu i težinu nosećih elemenata,

što svakako utiče i na ukupnu cenu koštanja kon-strukcije objekta (primera radi, kod 11-tospratnog

objekta zamenom projektovane cementne košuljice Simprolit® monolitom umanjuje se opterećenje na

temeljnu ploču više od 1000kg/m2, što paušalno procen-jeno omogućava izgradnju sprata više za isto opterećenje tla kao i umanjenje armature za oko 7-10%).

Uticaj primene Simprolit® monolita u funkciji cementne košuljice na dinamiku građenjaVeoma često građevinske fi rme prinuđene su da izgrade i predaju investitoru objekat u veoma kratkim rokovima. Pri tome, kod planiranja i organizacije proizvodnih taktova, moraju da vode računa o tehnološkoj pauzi od oko 28 dana koja je potrebna da bi se naneta cementna košuljica osušila i bila spremna za polaganje parketa. Simprolit® monolit zahteva znatno kraći period sušenja, što je posledica manje količine vode koju ovaj materijal u sebi sadrži. Naime, Sim-prolit® monolit sadrži dva puta manje vode nego cementna košuljica, pa za period sušenja može da se usvoji dva puta kraće vreme.Pomenuta karakteristika Simprolit® monolita omogućava da se primenom ovog materijala, u svojstvu cementne košuljice, skrati vreme realizacije projekta, čime se, ujedno, neposredno smanjuju i ukupni troškovi.

Utopljavanje temeljnih pločai temeljnih zidovaSimprolit® monolitomObično se hidroizolacija i termoizolacija pri izgradnji temeljnih ploča izvode na dva načina: bilo da se hidroizola-cioni sloj polaže ispod temeljne ploče, a termoizolacioni sloj iznad nje unutar objekta; bilo da se oba sloja ugradjuju iznad temeljne ploče, unutar objekta. U oba slučaja ima nedostataka.U prvom slučaju, ukoliko je hidroizolacija postavljena ispod temeljne ploče i spolja podignuta uz temeljni zid (obrazujući «vodonepropusnu posudu»), to postoji stalna opasnost od nekontrolisanog sleganja objekta, koje može oštetiti na taj način izvedenu izolaciju, bez mogućnosti sprečavanja prolaza vode.



Osim toga, termoizolaciju koja se polaže ispod temeljne ploče, unutar objekta, u podrumskom delu, treba zaštititi od pare i mehaničkih povreda.U drugom slučaju, ukoliko se i hidroizolacija i termoizolacija postavljaju iznad temeljne ploče, vlaga i podzemne vode nesmetano prolaze kroz temeljnu ploču, što predstavlja latentnu pretnju stabilnosti i dugovečnosti samog objekta usled posledične korozije armature u temeljnoj ploči. Osim toga, slojevi iznad temeljne ploče umanjuju i korisnu visinu podrumskih prostorija.Pri utopljavanju temeljnih zidova na dubini zamrzavanja preporučuje se da se obavezno hidroizolacija nanosi na termoizolacioni sloj (izmedju njega i zemlje), a ne pod termoizolacioni sloj

(izmedju njega i temeljnog zida, obično na temeljni zid); u suprotnom, kao posledica agresivnog dejstva podzemnih voda na klasičnu termoizolaciju (mineralnu vunu, stiropor, stirodur) ili njenog zamrzavanja, termoizolacija gubi svoju osnovnu funkciju, a vremenom i svoja fi zička svojstva, sve do razrušenja strukture i oblika).Zato je preporučljivo prvo izvršiti utopljavanje temeljnih zidova termoizolacijom, a tek potom izvesti hidroizolacioni sloj i njegovu zaštitu od mehaničkih povreda. Sa druge strane, to povlači sa sobom uvećanje rokova za izgrad-nju objekata, složenost i višefaznost radnih procesa, a posledično i ukupnih troškova (pri čemu i dalje postojano problematičnim ostaju mesta spojeva horizontalne i ver-

tikalne hidroizolacije, na mestu njenih prelazaka sa temeljne ploče na temeljne zidove).Te probleme moguće je rešiti primenom Simprolit® monolita tako što se:- prvo položi donji sloj Simprolit® monolita, debljina ovog sloja (podloga za hidroizolaciju) određuje se zavisno od primenjene marke Simprolit® monolita, koja defi niše čvrstoću na pritisak (preporučuje se minimalna debljina sloja Simprolit® monolita od 40mm), - zatim se preko njega polaže hidroizolacija,- preko hidroizolacije polaže se gornji sloj Simprolit® monolita pri čemu se debljina gornjeg sloja Simprolit® monolita (koja se nalazi iznad hidroizolacije, odmah ispod betonske ploče) određuje termofi zičkim proračunom.

Primena Simprolit® monolita za livenje u oplati spoljašnjih zidova objekata

Izvođenje gradjevinskih elemenata (zidova, ploča, kupola i sl.) livenjem Simprolit® mon-olita u dvostranoj oplati koja se skida bar sa jedne strane (druga strana oplate može biti na pr. formirana i Simprolit jednoslojnim ili troslojnim pločama) oko noseće metalne konstrukcije utopljava objekat i smanjuje ukupno opterećenje na metalne elemente, pri tome ih i zaštićuje od korozije i požara.Osim toga, primena Simprolit® monolita omogućava i laku montažu tako formirane konstrukcije ili njenih delova.Na primer, izvođenje kupola većih raspona Simprolit monolitom oko met-alne potkonstrukcije kupole ne samo da rešava utopljavanje, već i više od 7 puta umanjuje težinu same kupole u odonosu na klasična rešenja. Na taj način otvara se i mogućnost livenja kupole na zemlji i njene relativno lake montaže na mesto ugradnje.



Interesantna iskustva primene Simprolit® monolita

Na poslovnom objektu Ceptera, u Mekenzijevoj ulici u Beogradu, utvrđeno je da izvedene međuspratne ploče imaju ugib i do 15cm. Pro-jektom sanacije bilo je predviđeno da se zbog dodatnog opterećenja dobetoniranog ravnjajućeg dela (težine oko 360kg/m2, odnosno na 6 etaža preko 2t/m2), saniraju međuspratne ploče karbonskim trakama i svi stubovi do-datno ojačaju po svim etažama. S obzirom da su stubovi računati na opterećenje od cementne košuljice d=5cm i težine 110kg/m2, usvojeno je rešenje da se svih 20cm (ugib+cementna košuljica) zamene Simprolit® mono-litom. Na taj način (ukupna težina sloja Simprolit® monolita d=20cm iznosi 70kg/m2) izbeg-nuta je sanacija stubova i ploča, a radovi na betoniraju Simprolit® monolitom izvedeni su u roku od 15 dana.

Zgrada Eurosalona, na Sajmištu u Beogradu, imala je kontra nagib krovne ravni debljine i do 30cm. Projektnim zadatkom predviđeno je da se krov potpuno izravnja i na krovu otvori restoran. Kao i u prethodnom slučaju, prostom zamenom predviđene cementne košuljice d=5cm i težine 110kg/m2 na sloj Simprolita debljine 30cm i težine 105kg/m2 izbegnuta je sanacija kostruktivnog sistema, radovi izvršeni u roku od 15 dana, a investitoru predat objekat na čijem krovu već više godina funkcioniše restoran

Na saobraćajnoj petlji Autokomanda, u Beogradu, pešački i tramvajski most sanirani su prošle godine zbog korozije armature. Projektant je predvideo olakšanje konstrukcije betonom max težine 1200kg/m3. Radovi su izvedeni Simprolit® monolitom u rekordnom roku – pešački most dužine 100m za jedan dan, a tramvajski most dužine 300m za dva dana. In-teresantno je napomenuti da se posle 7 dana preko Simprolit monolita kretao utovarivač sa korpom be-tona od 2m3 (ukupne težine preko 5t), pri čemu je sloj Simprolit® monolita ostao bez ikakvih oštećenja.

Britanska fi rma preuzela je gradnju 16-spratnog objekta u Njižnjevartovsku-Sibiru, sa već urađenim temeljima na šipovima i prvim spratom i odmah obustavila gradnju jer je tokom interne kontrole utvrđeno da je projektant „prevideo“ opterećenje od oko 1000kg/m2. Problem je, takođe, rešen bez sanacije konstruktivnog sistema prostom zamenom predviđene cementne košuljice d=5cm Simprolit monolitom iste debljine. Razlika u težini na 16 spratova iznosi 1640kg/m2 [16x(2400-350)x0.05)= 1640kg/m2] osnove temelja, što je bilo više nego dovoljno da se već izvedeni šipovi, temelji i stubovi ne saniraju i nasta-vljeno je sa gradnjom objekta.

Takođe, prilikom izgradnje objekta specijalne namene u Rusiji, po otkopu temeljne jame utvrđeno je da je zemljište slabije nosivosti od projektovanog - projektovano opterećenje je bilo za 1.2t/m2 veće od dozvoljenog. Problem je rešen Simprolit® monolitom D=450kg/m3, na taj način što je temeljna jama dodatno produbljena za 1m, a zatim umesto zemlje naliven sloj Simprolit monolita d=1m. Razlika u težini je 1800-450=1350kg/m2, odnosno primenom Simprolit monolita opterećenje na tlo je smanjeno za 1350kg/m2 što je bilo dovoljno da se objekat izvede bez problema.

Primena Simprolit® monolita za fasadne elementeSimprolit® polistirolbeton je idealan za izradu fasadnih ukrasa, atika, venaca, balustera i sl. Primera radi, projek-tovani fasadni venci objekta u Moskvi stepenastog oblika dimenzija40/60, 45/30, 15/10cm, sa projekto-vanom težinom od 625 kg/m (a koje je pri tome naknadno trebalo i malterisa-ti) zamenjeni su po svim parametrima kvalitetnijim vencima istog oblika od Simprolit® monolita težine svega 45 kg/m, i to fi nalno obradjenim. Na taj način, primenom Simprolit® monolita Arhitekta dobija kvalitetan materijal koji ni u čemu ne sputava arhitekton-sku izražajnost stvaralaca. Pri tome, s jedne strane rešavaju se mnogi prob-lemi Arhitekata vezani za ispunjavanje zahteva nadležnih Institucija za zaštitu arhitektonske baštine i ambijentalne sredine, a sa druge strane i problemi

vezani za parodifuziju, relativno veliku težinu fasadnih ukrasnih elemenata, njihovom (ne)otpornošću na vlagu i mraz, a posledično i problemi dugovečnosti takvih fasada i njihove primene na savremenim arhitekton-skim objektima.

lakoća, paropropusnost, otpornost na vlagu, sposobnost da zaštiti od korozije ugrađenu montažnu armaturu ili ankere, površinska čvrstoća, mogućnost završne obrade ma kojim materijalima za završnu obradu, karakteristikom da poprima milimetarski sitne reljefe kalupa, i, konačno, dugovečnost, po kojoj nema premca medju analozima.

Prednost primene Sim-prolit® monolita kod izrade fasadih elemenata:

На ово го ди шњем Сај му гра-ђе ви нар ства ко ји се по 29.

пут одр жа ва на Ја дран ском сај-му биће пред ста вље не све обла-сти које чи не гра ђе ви нар ство као цјели ну: од про јек то ва ња и из град ње пре ко гра ђе вин ског ма те ри ја ла, ма ши на и ала та, опре ма ња обје ка та до опре ма-ња ен те ри је ра. Ин те ре со ва ње за

јед ну од нај ве ћих ма ни фе ста ци ја ко је ор га ни зу је Ја дран ски са јам је ве ли ко, а при ја ве из ла га ча уве-ли ко при сти жу. Ја дран ски са јам ће због из у зет не по тра жње ан га-жо ва ти и до дат не ка па ци те те у мон та жним објек ти ма на спо ља-шњем про сто ру, ка ко би иза шао у су срет сви ма, ко ји се са сво јом по ну дом же ле пред ста ви ти на

овој са јам ској ма ни феста ци ји.То ком сај ма би ће ор га ни зо ва-

ни по слов ни су сре ти, workshop-ovi и matchmaking про гра ми ко ји ће ство ри ти по вољ не усло ве и под ста ћи ко мер ци јал не ефек те. Си гур ни смо да ће про грам Сај ма ко ји се при пре ма у са рад њи са на уч но тех нич ким ин сти ту ци ја-ма до при ни је ти но вим на уч ним

29. СА ЈАМ ГРА ЂЕ ВИ НАР СТВА Представљамо

На Јадранском сајму


ОД 26. – 30. СЕП ТЕМ БРА

у Будвиса зна њи ма и трен до ви ма у овој гра ни при вре де.

Они ко ји су за ин те ре со ва ни да уче ству ју на 29. Сај му гра ђе ви нар-ства ви ше ин фор ма ци ја мо гу до-би ти на тел:+382 86 410 413и на web sit-u:www.ja dran ski sa jam.org

Jелена Калуђеровић, пројект менаџер


Ко ли чи на ка пи лар не вла ге за ви си од по ро зно сти гра ђев ног ма те ри-

ја ла и вла жно сти окол ног зе мљи шта. Гор ња гра ни ца вла ге у зи до ви ма за-ви си од гу сто ће ка пи ла ра гра ђев ног ма те ри ја ла и о мо гућ но сти ма ис па-ра ва ња. Што је зид де бљи и чвр шће на мал те ри сан, то се вла га у зи ду ди-же ви ше, јер је ис пра ва ње вла ге из зи до ва сла би је. Ци гла, вап не нац и морт упи ја ју нај ја че вла гу. Удео по ра ва зду ха је око 25%. По ро зност ових гра ђев них ма те ри ја ла је узрок ја ког упи ја ња вла ге. Код ка ме них ку ћа нај-ве ћи про блем пред ста вља ве зив ни ма те ри јал ко ји упи ја вла гу. Ве ћи на гра ђев них ма те ри ја ла је по ро зна и са др жи ве ли ки број фи них ка пи лар-них цев чи ца. До ђе ли гра ђе вин ски ма те ри јал у до дир с во дом, исти се по пут сун ђе ра на то пи во дом.

Шта је по сле ди ца вла ге у зи до ви ма?Не сме тан про дор вла ге у зи до ве има за по сле ди цу оште ће ње зид них обло-га, па и са мог кон струк ци о ног ма те-ри ја ла (ци гла, ка мен), та ко да је жи-вот или бо ра вак у ова квим вла жним про сто ри ма не у го дан и не здрав. На по вр ши ни зи до ва, ко ји су хлад ни услед вла ге, мо гу се ства ра ти гљи ви-це ко је узро ку ју алер ги је. Вла жност зи до ва по го ду је и ре у мат ским обо ље-њи ма. У су вим про сто ри ма жи ви се здра ви је. То плот на изо ла ци ја зи до ва узро ко ва на је ва зду шним по ра ма у гра ђе вин ском ма те ри ја лу. Њи хо ва је уло га по пут ва зду шних ја сту ка. Ако су по ре на пу ње не во дом, изо ла ци ја је сла би ја. На кон што се со ли кри ста-ли зу ју до ла зи до по ве ћа ња во лу ме-на со ли, што он да че сто пре по зна је мо по ша ли-три (ства ра ње кри ста ла бе ле до жућ ка сте бо је на по вр ши ни зи да). Та ко-зва на кри сти а ли за ци ја, ко ја на ста је при ли ком кри ста ли зи ра ња со ли, мо же има ти за по сле-ди цу љу ште ње бо је зи-да, пу ца ње фа са де и на крају ра за ра ње зид ног ма те ри ја ла.

Гре шке при ли ком са на ци је згра деСва ки по ку шај по вр шин ске са на ци је зи да уна пред је осу ђен на не у спех. Пра ва и трај на са на ци ја мо же се по-сти ћи је ди но по ступ ком ису ши ва ња зи до ва, ко ји га ран ту је да ће по сто је-ћа вла га у зи до ви ма би ти ису ше на, као и да ће трај но би ти спре че но про-ди ра ње но ве вла ге у зи до ве. По ступ-ци ко ји си ту а ци ју по гор ша ва ју су: чвр-ста, па ро не про пу сна фар ба, пло чи це, за тва ра ње зи до ва др ве ним обло га ма и слич но. Спре ча ва ње ка пи лар ног ди за ња вла ге про блем је ко ји се по-ку ша ва ре ши ти на раз ли чи те на чи не. Ста ре и вред не гра ђе вин ске објек те, по себ но оне од кул тур ног зна ча ја тре ба за шти ти ти од ра за ра ју ћег де-ло ва ња ка пи лар не вла ге у зи до ви ма, по мо гућ ству ме то дом ко ја не ма ни ка-квих штет них ути ца ја на сам обје кат (без ко па ња, бу ше ња и сл).

Пред но сти WI GO POL уре ђа јаТу се као нај по год ни ја ме то да за шти-те по ка зао WI GO POL уре ђај ко ји се у Евро пи при ме њу је већ 27 го ди на. Уз до ка за ну ефи ка сност WI GO POL уре-ђа ја за шти те зи до ва од ка пи лар не вла ге има и сле де ће ва жне пред но-сти: • јед но став на мон та жа и укљу че ње у рад • не ма штет ног ути ца ја на око ли ну (љу де,

биљ ке, жи во ти ње, ел. уре ђа је)• за уград њу уре ђа ја ни су по треб ни ни ка-

кви гра ђе вин ски за хва ти на зи до ви ма, не ма бу ше ња, се че ња зи до ва и сл.

• тро шко ви одр жа ва ња уре ђа ја су ми ни-мал ни (по тро шња ел. енер ги је за рад уре-ђа ја је 5 W)

• не ма на ру ша ва ња ста ти ке објек та• по ве ћа ва удоб ност Ва шег објек та• бе шу ман рад• одо брен у ЕУ• по ве ћа ва вред ност Ва шег објек та

Не бој ша Ко ва че вићH O U S Emob.: +381.064.131.83.37tel./fax:+381.23.34.495sr ho u se @ne o bee.netwww.ho u se i zo la ci ja.co.yuЗре ња нин, Ср би ја

До ка за на ефи ка сност WIGOPOL уре ђа јаСви гра ђе вин ски објек ти, без об зи ра на вр сту

ма те ри ја ла из ко јег су са гра ђе ни (ци гла, ка мен, бе тон) и вре ме град ње из ло же ни су де ло ва њу вла-ге раз ли чи тих из во ра. То мо же би ти под зем на, ат мос фер ска и кон ден зна вла га. Нај те же ре шив про блем је ка пи лар но ди за ње под зем не вла ге у зи до ви ма. Ова кво вла же ње зи до ва по ја вљу је се на ста рим објек ти ма, на ко ји ма ни је из ве де на хо-ри зон тал на хи дро и зо ла ци ја или на ко ји ма је та изо ла ци ја де ли мич но оште ће на.

Као нај по год ни ја ме то да за шти те по ка зао се WI GO POL уре ђај ко ји се у Евро пи при ме њу је већ 27 го ди на. Уз до ка за ну ефи ка сност, WI GO POL уре-ђај у за шти ти зи до ва од ка пи лар не вла ге има мно-ге пред но сти.


Самобор-фрањевачки

самостан, југоисток

Трај но ре ше ње ка пи лар не вла геПредстављамо вам

За би се ре гот ске ар хи тек-ту ре као што су ка те-

дра ле No tr Dam у Па ри зу, у Шар тру, Рем су или Ами-је ну, мо же се без ика кве бо ја зни ре ћи да пред ста-вља ју та кву кон цен тра ци ју ства ра лач ких на по ра и ин-вен тив но сти, ка кву је свет до та да ма ло кад ви део. Та мо ну мен тал на зда ња да ле-ко пре ва зи ла зе сво ју на ци-о нал ну ди мен зи ју и већ де-це ни ја ма пред ста вља ју не-до сти жно обе леж је чи та ве јед не епо хе а да нас и је дин-стве ни бренд Фран цу ске. Си ли на ко јом је овај стил, по пут огром ног та ла са, пре пла вио це лу он да шњу европ ску умет ност, по себ-но ар хи тек ту ру, нај бо ље се мо же са гле да ти из чи ње ни-це, да се ни за је дан стил не мо гу та ко ја сно од ре ди ти го ди не ње го вог на стан ка (1137-1144), ни ти ње гов крај (с по чет ка 16. ве ка). Та ква очу ва ност обје ка та је си-гур но по сле ди ца здра ви је жи вот на сре ди на и ма њих изво ра за га ђе но сти, али и стал них ра до ва на об но ви и за шти ти ових гра ђе ви на о че му све до чи оби ље до ку-ме на та.

БИ О ГРА ФИ ЈА СТА РЕ ДА МЕ

„Ста ра да ма“, ка ко из ми-ља Па ри жа ни зо ву ка те дра-лу No tr Dam, на ла зи се на ис точ ној стра ни Град ског остр ва, на ме сту где су Па-ри жа ни увек до ла зи ли због ре ли ги о зних ри ту а ла. У галско-ро ман ско до ба ту је био ол тар Ју пи те ру. Ме ђу-тим дола ском хри шћан ства ол тар је пре у ре ђен у цр кву.

Ка да је Ma u ri ce de Sully по стао би скуп 1159. год. од-лу чио је да за ме ни ка тед- ра-лу Sa int Éti en ne и No tr Dam са цр ква ма у но вом гот ском сти лу. Тај стил је та да вла-дао у Фран цу ској и био је ве о ма до бро при хва ћен од стра не гра ђан ства. Де Са ли је имао ви зи ју ве личан стве-не ка те дра ле, ко ју је ски-ци рао у бла ту по ред та да по сто је ће цр кве. Не ко ли ко нај ви ђе ни јих ар хи те ка та и гра ђе ви на ра тог до ба раз-ради ло је ову ски цу и та ко су на ста ли основ ни пла но-ви за из град њу ка те дра ле. Из град ња је по че ла 1163. го ди не, у вре ме кра ља Лу-ја VII. Уло га кра ља у овом не и мар ском по ду хва ту је по спи си ма из тог вре ме на не сум њи во би ла зна чај на, али је „спи ри тус мо венс“ чи та вог по ду хва та био и

остао би скуп де Са ли, ко ји је у ову гра ђе ви ну угра дио чи тав свој жи вот и бо гат-ство. Из град ња ка те дра ле по тра ја ла је ви ше од 180 го ди на, да би ко нач но би ла завр ше на 1345. го ди не.

То је би ла пр ва гра ђе ви-на са ви се ћим пот пор ним сво до ви ма и лу ко ви ма. За-ни мљи во је да ори ги нал ни пла но ви ни су пред ви ђа ли ова кав си стем ста би ли за-ци је за це лу ла ђу и хол ка-те дра ле не го са мо на ула зи-ма и про зо ри ма. Ме ђу тим, због де ло ва ња ја ких си ла сми ца ња ука за ла се по тре-ба да се це ла ла ђа ка те дра ле ста би ли зу је на овај на чин, па је то у сле де ћим де це ни-ја ма и ура ђе но.

По што је би ла оште ће на у Фран цу ској буржо а ској рево лу ци ји, Ка те дра ла је би ла про да та на аук ци ји

јед ном тр гов цу гра ђе вин-ским. ма те ри ја лом. На по-ле он је по ни штио про да ју и на ре дио да цр ква бу де по-но во де ко ри са на за ње го во кру ни са ње 1804 год.

Сле де ћа ре ста у ра ци ја усле ди ла је од 1845-1864. под ру ко вод ством ар хи-те ката Je an Baptиste An to-ine Las sus и Vio let Le Dik. Та да су за ме ње не ста туе кра ље ва, ко је су уни ште не за време Фран цу ске ре во-лу ције. Обно вље не су спи-ралне сте пе ни це као и до-дат не хи ме ре на га ле ри ји.

КА КО СЕ РЕ СТА У РА ЦИ ЈАРА ДИ ЛА У ТО ВРЕ МЕ

За хва љу ју чи оби љу пи-са не до ку мен та ци је, а на-ро чи то цр те жи ма, мо гу ће је са при лич ном тач но шћу опи са ти ка ко су те кли ра-до ви, као и опре ма ко ју су гра ди те љи и об но ви те љи ко ри сти ли. У вре ме ра до ва, гра ди те љи су ме ња ли не ке де ло ве ко ји су, под ути ца-јем вре мен ских при ли ка и услед ду гог вре ме на из град-ње, гу би ли по треб на свој-ства па су мо ра ли би ти за ме-ње ни. Та ко ђе, ске ле, др ве не тор ње ве и ди за ли це осим за из град њу, ко ри сти ли су и да би уз по моћ њих при-сту пи ли од ре ђе ним де ло ви-ма фа са де и ен те рије ра, пре-гле да ли их, еви ден ти ра ли оште ће ња и из ве ли за хва те на њи хо вој са на ци ји.

Огром не ко ли чи не пе-ска, ка ме на и дру гог ма те-ри ја ла би ле су ди за не уз по моћ нај при ми тив ни јих ди за ли ца на по треб ну ви-сину. На исти на чин су по ди за не и ста туе као и ка-ме ни еле мен ти за за ме ну оште ће них и до тра ја лих

Занимљивости РЕ СТА У РА ЦИ ЈА НЕ КА ДА

Како је настао бренд Нотр Дам


ПишеАлександар Милошевић

де ло ва. Са мо за из град њу та квих др ве них тор ње ва и ди за ли ца по не кад је би ло по треб но и ви ше од го ди ну да на а на њи хо вој из ра ди је би ло ан га жо ва но ви ше рад ни ка не го на са мим гра ђе вин ским ра до ви ма. С вре ме ном се и ова опре ма ме ња ла. Уме сто др ве та све ви ше је у упо треби био ме-тал, али је и да ље опре ма би-ла ве о ма гло ма зна и те шка.

ПО ШТО ВА ЊЕ ИДЕН ТИ ТЕ ТА

На фа са ди и у ен те ри је-ру, тра го ви ин тер вен ци ја ре ста у ра то ра су углав ном је два при мет ни. О њи ма ви ше све до чи оби ље до ку-ме на та, не го што се оне мо-гу уочи ти. Да нас су у ери са вре ме не тех но ло ги је и на у ке, ова кве је два ви дљи-ве ре ста у ра ци је мо гу ће и

ну жне. Ме ђу тим, ка ко је то би ло мо гу ће пре ви ше сто-ти на го ди на, све до чи је дан до ку мент о чи шће њу ка те-дра ле с кра ја 16.ве ка.

У ње му је пре ци зно опи-са но чи шће ње као и пе ри од од 20 го ди на ис пи ти ва ња и те сти ра ња ме то да, пре не го што се при сту пи ло чи-шће њу. Из ње га је мо гу ће са гле да ти ко ли ко је тра ја-

ло ис пи ти ва ње та да екс пе-ри мен тал не ме то де тр ља-ња по вр ши на нај гру бљим ко но пљи ним влак ном, уз до да так сит ног, вла жног песка као и пе ри од из во ђе-ња ра до ва. Сви ре зул та ти су па жљи во еви ден ти ра ни да би се до шло до оп ти мал-не ко ли чи не пе ска, од но сно да се из по ступ ка ме ха нич-ког чи шће ња ис кљу чи пре-те ра на и за ор на мен ти ку и скулп ту ре – опа сна абра-зи ја. Тек на кон та ко ду гог ис тра жи ва ња за по че то је чи шће ње ко је је тра ја ло пет го ди на и то уз уче шће не ко-ли ко хи ља да љу ди. Статич-ка ис пи ти ва ња, пра ће ње по ро зно сти ма те ри ја ла, ис-тра жи ва ње се о бе со ли, би-ла су очи глед но при ми тив-на, али ве о ма ин тен зив но, план ски и бри жљи во при-ме њи ва на кроз ве ко ве.

Сва ки ре ста у ра тор ски захват био је па жљи во ис пла ни ран на осно ву прет ход но спро во ђе них истра жи ва ња без ика кве им про ви за ци је.То је нај бо-љи доказ ко ли ко је у Фран-цу ској по што ва ње иден ти-те та исто риј ског на сле ђа ва-жно, па чак и уз диг ну то на

ни во кул та. Из та квог одно са про ис те кла је ап со лут на ода ност ори гинал ном ду ху и из гле ду исто риј ског на-сле ђа.

Ли ста ју ћи древ не, па и са вре ме не до ку мен те о ре ста ура тор ско-кон-зер ва тор ским ра до ви-

ма на ка те дра ли, за ових осам и ви ше ве ко ва ње ног по сто ја ња, тешко је на ћи и не ко ли ко де це ни ја а да на овој гот ској ле по ти ци ни је би ло из ве де но бар јед но ис-тра жи ва ње и те сти ра ње.

У сле де ћем бро ју „Гра ђе ви на ра“ про-чи тај те ка ко се ре ста у ра ци ја из во ди

да нас, у са вре ме ним усло ви ма и ка ко ће се ра ди ти у бу дућ но сти.


Бе о град, 04. сеп тем бар 2007.

Отва ра ње TRI MO UR BAN CRASH из ло жбе

Љу бља на, 30. ав густ 2007. – Сме ле иде је, као ре зул-тат пр вог Tri mo ме ђу на род ног кон кур са за сту ден те ар хи тек ту ре из Бе о гра да, За гре ба и Љу бља не, пред-ста вље не су у пар ку Ти во ли и на Кра ков ском на си пу у цен тру Љу бља не. Гра до на чел ник Љу бља не, го спо-дин Зо ран Јан ко вић и ге не рал ни ме на џер ком па ни-је Три мо, го спо ђа Та тја на Финк, све ча но су отво ри ли Tri mo Ur ban Crash из ло жбу.

„Tri mo Ur ban Crash так ми че ње на ме ње но је бу ду-ћим ар хи тек та ма, они ма ко ји пла ни ра ју и про јек ту-ју ур ба но окру же ње. Ком па ни ја Три мо охра бру је мла де ар хи тек те да сме ло раз ми шља ју и сво јим ре-ше њи ма и ак тив но ме ња ју окру же ње, упо тре бом мо дер них, еко ло шки при хва тљи вих ма те ри ја ла и кон стук ци ја. На ји но-ва тив ни ји приступ на гра ђен је ре а ли за-ци јом две иде је за про јек те ко ји су из-ве де ни и по ста вље-ни у цен тру Љу бља-не“ – на гла си ла је на отва ра њу из ло жбе го-спођа Та тја на Финк, ге не рал ни ме на џер ком па ни је Tri mo.

Ауто ри ра до ва та-ко ђе су пред ста вље ни на отва ра њу из ло жбе: Рок Гр ди ша, сту дент ар хи тек ту ре из Љу бља не, чи ја ин-ста ла ци ја је по ста вље на у пар ку Ти во ли, као и Бо јан Кон ча ре вић, сту дент ар хи тек ту ре из Бе о гра да, ко ји је до био по себ ну на гра ду за ди зајн. Рад Је ле не Гру-јић, сту ден та ар хи тек ту ре из Бе о гра да, чи ји је рад из ве ден и по ста вљен на Кра ков ски на сип пред ста-вио је у ње ном од су ству про фе сор Бра ни слав Ми-тро вић са фа кул те та ар хи тек ту ре из Бе о гра да.

За по бед ни ка Tri mo Ur ban Crash конкурса пу бли ка мо же гла са ти на за то по себ но по ста вље ном web saj-tu, www.tri mo-ur bac rash.com до 12. сеп тем бра 2007.



Простор који мисли за васПр ве па мет не ку ће као на чин раз ми шља ња кон цеп ту ал но су де фи ни са не у Аме ри ци пре 20-так го ди на. Еле мен ти ко ји јед ну ку ћу чи не па мет ном, о че му ће у овом тек сту де таљ ни је би ти ре чи, нај пре су у САД при ме њи ва ни у ве ли ким објек ти ма и по-слов ним згра да ма, а ка сни је и у при ват ним ку ћа ма. Да нас је тех но ло ги ја оти шла то ли ко да ле ко да је па мет на ку ћа пре ра сла у про стор ко ји ми сли уме сто уку ћа на, а њен мо зак је за пра во софт вер и ра чу нар ска опре ма.

На ша са го вор ни ца Бран ка Бо шњак, ар хи тек та, и њен

су пруг, за јед но ра де у ар-хи тек тон ском би роу „БГ Про јект Сту дио“ и пр ву па-мет ну ку ћу у Бе о гра ду од 650 ква дра та про јек то ва ли су пре шест го ди на на Зве-зда ри.

– Па мет на ку ћа је кон-цепт. То је стра те ги ја, пр во про јек то ва ња про сто ра, ко ри шће ње од го ва ра ју ћих гра ђе вин ских ма те ри ја ла, им пле мен та ци ја са вре мене елек тро ни ке и ин фор маци-о них си сте ма, при ме на штедљи вих из во ра енер-гије, и све то чи ни за пра во је дан еко ло шки кон цепт, жи вот у скла ду са при ро-дом. Као ре зул тат јед не та ко ис про јек то ва не ку ће, ви до би ја те ком фо ран и јед носта ван на чин жи во та, ку ћа ште ди енер ги ју, ако се на од го ва ра ју ћи на чин раз ми шља о ко ри шће њу енер ги је, ку ћа ште ди и во-ду, а све то за по сле ди цу има уште ду нов ца. Па мет-на ку ћа не омо гу ћа ва са мо комфор сво јим уку ћа ни ма, већ и тзв. да љин ско упра-вља ње кућ ним ре жи ми ма-што зна чи ко му ни ка ци ју са кућом на да љи ну те ле-фоном, на рав но у ко му ни-ка ци ји са ра чу на ром. На јед-

но став ни је ре че но па мет на ку ћа упра вља си сте ми ма ку ће у ва шем од су ству – ка-же за „Гра ђе ви нар“ Бран ка Бо шњак и по ја шња ва:

– То зна чи да је па мет-на ку ћа про стор ко ји сте ви ис про гра ми ра ли пре ма својим по тре ба ма. Ви сми-сли те кон цепт ка ко ће те да жи ви те, то уба ци те у ра чу нар и тај ра чу нар ко-му ни цира са еле мен ти ма ку ће, што зна чи да ра чу нар и кућа раз ми шља ју она ко ка ко ви же ли те. Па мет на ку ћа је при ла го дљи ва про-ме на ма и тех но ло шким ино ваци јама, ла ко се одр-жа ва јер је цео си стем кон-тро ли сан на јед ном ме сту

(за то се ка же да је мо зак па мет не ку ће софт вер и та ра чу нар ска опре ма). Ку ћа ште ди но вац, али и вре ме та ко да оста је ви ше вре ме-на за ужи ва ње и за јед нич ке по ро дич не тре нут ке и кроз по ја ча ну без бед ност ку ће по ве ћа ва се и ва ша лич ну без бед ност.

Прин ци пи про јек то ва ња па мет не ку ће

Па мет на ку ћа је про јек-това на та ко да бу де функ ци-о нал на, да не ма ни ка квих ба ри је ра у ње ном ко ри шће-њу, са што ви ше отво ре ног, по крет ног про сто ра и на-равно са пу но све тла. Ко ри-

сте се ма те ри ја ли на пра вље ни по са вре ме ним техно-ло ги ја ма ко ји обез-беђу ју од го варају-ћу термич ку за-шти ту, би ло од пре ко мер ног хла-ђе ња или гре ја ња и то су ма те рија-ли ко ји не са мо да се јед но став но угра ђу ју, већ мо гу да се ком би ну ју са ауто ма ти ком, што зна чи да њи ма мо-же да се да љин ски управља. Све ви-ше се при бе га ва

ко ри шће њу ма те ри ја ла ла-га них ка ко за град њу, та ко и за но ше ње кон струк ци је. Бран ка Бо шњак пре ци зи ра да ка да се иза бе ру ма те ри-јали од ко јих ће се из гра ди-ти па мет на ку ћа, сле де ћа фа за је из бор ма те ри ја ла ко ји ће би ти за вр шна об-ра да у тој ку ћи, са ко ји ма су уку ћа ни у не по сред ном кон так ту.

– Да нас се угра ђу ју мер-ме ри укуп не де бљи не 4-5 mm, пар ке ти ко ји су ра-није би ли 22mm са да се на ка ши ра не под ло ге ле пи ма сив но др во ко је је опет де бљи не 3-4mm. Ста кла ко-ја се угра ђују де фи нитив но мо ра ју да обез бе де вр хун-ску прозрачност, од го ва-ра ју ћу термич ку и звуч ну за шти ту. У на шим кли мат-ским усло ви ма оба ве зна је уград ња тер мо и зо ла ци-о них двостру ких ста ка ла. Ме ђутим, у бли зи ни са о-бра ћајни ца и из во ра бу ке оба ве зна је уград ња тро-слој них ста ка ла. Та ста кла уко ли ко су на не ком осун-ча ном ме сту мо гу има ти свој ства да ре флек ту ју ви-шак све тло сти од штет ног де ла све тло сног спек тра и да прак тич но да ју до дат-ни ком фор и не што ни жу тем пе ра ту ру у стам беном про сто ру. У прин ци пе про-

ПишеОливера Милошевић

Па мет на ку ћа – жи ве тиу скла ду с при ро дом

Дипл. инж. арх. Бранка

Бошњак


јек то ва ња па мет не ку ће убра ја се и од го ва ра ју ћа ра-чу нарска опре ма, ин ста ла-ци је и при јем ни ци ис пред сва ког еле мен та ко јим се упра вља. Су шти на је ко-му ни ка ци ја ко ја се обавља кроз ин ста ла ци је сла бе и ја ке стру је. Кроз ин ста ла-ци је ја ке стру је прак тич но пре но си те ко ман ду (то је стру ја ко ја одр жа ва ма ши-не), а ин ста ла ци ја ма сла бе пре но си те сво ју же љу до ра чу на ра – шта хо ће те да се укљу чи, ис кљу чи. Ва жни су и вид ни си сте ми што ве ћег бро ја ин ста ла ци ја, во дене пла стич не це ви у бижу ри-ма и раз вод ни ор мари у ку-па ти ли ма.

На ша са го вор ни ца ка же да су је дан од нај бит ни јих атри бу та па мет не ку ће ин-ста ла ци је хла ђе ња и гре-ја ња и ту нај пре тре ба раз-ми шља ти о енер гет ском из во ру. У да на шње вре ме на рав но да су об но вљи ви из во ри енер ги ји они ко ји-ма тре ба да ти при о ри тет. „Зна чи, уко ли ко би смо

кон ци пи ра ли јед ну па мет-ну ку ћу у бе о град ским усло ви ма, он да би она за из вор енер ги је тре ба ло да има ал тер на ти ве. Бе о град ле жи на ве ли ким на ла зи-шти ма ге о тер мал них во да. По тро ша чи ко ји тро ше нај-ви ше енер ги је, за гре ја ње нпр. – тре ба ло би да бу ду на па ја ни по мо ћу енер ги је ко ја се про из во ди то плот-ним пум па ма ко је запра во ко ри сте то пло ту ма ње или ви ше ду бо ких бу на ра, ко ји има ју од го ва ра ју ћу из да-шност воде. У прак си би то из гле да ло ова ко: у јед ном бе о град ском дво ри шту би се ко пао бу нар ду би не до 100 ме та ра. Ка да се ус по-стави цев на мре жа и по ста-ве пум пе на ду би ни из ме ђу 70 и 80 ме та ра до би ја се во-да про сеч не тем пе ра ту ре од око 15 сте пе ни. То плот-на пум па ко ри сти из у зет-но ма ло елек тро е нерги је, са мо за сво је по кре та ње, а за тим про из во ди енер ги-ју ко ја се да ље ко ри сти за гре ја ње, хла ђе ње ку ће, за

на па ја ње свих по тро ша ча. Дру га пред ност је што гре-ја ње то плот ним пум па ма, као над град њу систе ма, има при мену под но-зид ног гре ја ња, што зна чи по ста-вља ње це ви у по дови ма и зи до ви ма. У на шим кли-мат ским усло ви ма се де фи-ни тив но кроз прак су по ка-за ло да је уште да 70-80% у по тро шњи енер ги је уко-ли ко то плот ном пум пом, ко ја користи као из вор ге-о тер мал ну енер ги ју, (во ду) гре јете или хла ди те стан. Под но – зид но гре ја ње под-ра зу ме ва и под но- зид но хла ђе ње, та ко да је јед на од вр ло бит них ком понен-ти па мет не ку ће пра вил но изабран си стем гре ја ња и хла ђе ња. Под но-зид но гре-ја ње је здрав из вор енер ги-је јер не ма цир ку ла ци је за-га ђе ног ва зду ха, бак те ри ја, ви ру са, гри ња“.

Јед на од основ них и по де фи ни ци ји при мар них ком по не на та па мет не ку-ће је да се она про јек ту је, по мо ду лар ном си сте му,

мо дули ма ко ји има ју сво је пра зне ће ли је, ме ста у ко је се уба цу ју но ви за да ци, но-ви де ло ви па ме ти...

Ка ко функ ци о ни шепа мет на ку ћа

Ка да се ис по шту ју по-ме ну ти прин ци пи про јек-то вања и па мет на ку ћа са зи да, опре ми обло га ма, угра де од го ва ра ју ће флек-си бил не ин ста ла ци је, ку пи ра чу нар ска опре ма и си сте-ми ко ји по др жа ва ју упра-вља ње ку ћом и де ло ви ма ку ће... Та да про фе си о нал-ци из ра ђу ју про грам пре ма ва шим по тре ба ма, али и уз оп ште ва же ћа пра ви ла. Бран ка Бошњак об ја шња ва ка ко то у прак си из гле да:

– Ин фор ма ци је се за пра-во до би ја ју ком би но ва но. Ви за да те же ље ну тем пе ра-ту ру и вре ме укљу чи ва ња апа ра та. Ту су и сен зо ри ко ји су осе тљи ви на вла-жност зе мље, па укљу чу-ју пр ска ли це у ба шти по по тре би. Мо же те за да ти

да се па ле све тла спо ља и из ну тра у су мрак, ре гу ли-са ти тем пе ра ту ру, ка да се укљу чу ју систе ми гре ја ња, а не из о став ни део су и ви-део сен зо ри ко ји укљу чу ју без бед но сне си сте ме. Да-љин ским упра вља чи ма по же љи се укљу чу ју и ис кљу-чу ју уређа ји, за тва ра ју вра-та, спу шта ју и по ди жу ро-лет не, па ли си стем хлађе ња или гре ја ња. То зна чи да ви не мо ра те да бу де те у ку ћи, већ ин тер нет ко му ни ка ци-јом са ба зним ра чу на ром или те ле фо ном, мо бил ним или ста бил ним да је те ко-ман де шта же ли те.

Шта све може бити програмирано

– Сат, ми нут, дан укљу-чи ва ња или ис кљу чи ва ња, тер мо ре гу ла ци ја ва зду ха и во де, си му ла ци ја жи во та у ку ћи, ши фри ра но упра-

вљање си сте ми ма, што зна-чи да са мо од ређе ни број љу ди мо же да да је на логе. То је са став ни део па ме ти ова кве ку ће, каже на ша са-го вор ни ца и преци зи ра да су при јем ни ци ин фор ма ци-ја до зне, преки да чи, утич-ни це, раз вод не та бле, елек-тромо то ри, аларм ни уре ђа-ји, баштен ска опре ма, си сте-ми на вод ња ва ња, ба зени и ђа ку зи, ка пи је, по крет ни кро во ви... Место уград ње при јем ни ка ин фор ма ција је уре ђај ко ји се уграђу је испред уре ђа ја ко ји се кон-тро ли ше. Тран спорт ин-фор ма ци ја се од ви ја кроз ин стала ци је ни ског на по на, ви со ког на по на 220v и 50hz за пре нос ко манде до уређа-ја, а ра дио фре квент ни сиг нал од 434mhz са да љин-ских управља ча пре тва ра се у ди ги тал ни упра вљач ки сигнал ко ји се ша ље кроз енер гет ску ин ста ла ци ју од

220v и 50hz. За упра вља ње те ле фоном (моб. или фик-сни) ко ри сте се аларм не цен тра ле ко је раде као при-мопре дај ни ци по прин ци-пу: при ми ин форма ци ју-пре не се на уре ђај.

Бран ка Бо шњак ка же да се пред ности па мет не ку ће мо гу са гле да ти кроз за и ста мно го аспе ка та. Пре све га, енер гет ски кон цепт ко ји зна чи ин те гра ци ју енер гет ских си сте ма, при-ме ну об но вљивих из вора енер ги је (сун це, па не ли са со лар ним ће ли ја ма, ве тар, ге о тер мална енер ги ја, би о-ма са). Ви ше не го зна чај но је и ра ци о нално тро ше ње енер ги је про гра ми ра ним упра вља њем по мо ћу са вре-ме них инфор ма ци о них си-сте ма. Па мет на ку ћа штеди и во ду и као што смо ре-кли, кон троли ше ква ли тет ва зду ха, па је са мим тим и здра ви ја. С дру ге стра-

не, штед ња енер ги је и во-де ни је са мо по је ди нач ни про блем и за да так, већ и гло бал ни, бу ду ћи да се ис-цр пљу ју из во ри, а во да већ не до ста је на по ло ви ни коп-на на Пла не ти. Струч ња ци скре ћу па жњу да ће за 10 го ди на Евро па би ти жед-на! По сле све га на пи са ног о памет ној ку ћи (ку ћа ма) на ша са го вор ни ца ре зи ми-ра да, без об зи ра што су по чет не ин ве сти ције ве ће, ис пла та је у ре а ли за ци ји и ко ри шћењу ку ће, енер гет-ској ефи ка сности, еко ло-шкој све сти, ва жно сти гло-бал ног одр живог раз во ја и уло ге по је дин ца, кон фо ру, ла год но сти и ви шку вре-ме на, да љин ској кон тро ли ку ће, ње ној без бед но сти и за пра во си сте му ко ји сте сами про гра ми ра ли за ку-ћу ко ја МИ СЛИ ЗА ВАС.

НО ВИ ДИ ЗАЈНФО ТО ТА ПЕ ТАРе но ми ра ни ди стри бу тер бо ја и ла-ко ва Ро ма цом панy упот пу ни ла је но вим де зе ни ма свој ши ро ки асор-ти ма фо то та пе та по зна тог не мач-ког про из во ђа ча Ko mar.

Ове прак тич не про из во де мо же-те про на ћи у свим ма ло про дај ним објек ти ма Ro ma com pany, по ве о ма при сту пач ним це на ма и та ко ве о ма ла ко и бр зо учи ни ти Ваш ен те ри јер атрак тив ни јим.

Па мет на ку ћа



Енергија и екологија Догађања

У пе ри о ду од 12. до 14. сеп тем бра 2007. го ди не на Бе о град ском сај му, одр жа ва ју се спе ци ја ли зо ва не ма ни фе ста ци је:

Ме ђу на род ни са јам „ЕНЕР ГЕ ТИ КА“ иМе ђу на род ни са јам за шти те жи вот не сре ди не „ECO FA IR“

МЕ ЂУ НА РОД НИ СА ЈАМ ЕНЕР ГЕ ТИ КЕ

Ме ђу на род ни са јам ЕНЕР-ГЕ ТИКЕ одр жа ва се ове го-ди не под по кро ви тељ ством Ми ни стар ства ру дар ства и енер ге ти ке Ре пу бли ке Ср би је и уз по др шку Елек тро при вре-де Ср би је и Аген ци је за енер-гет ску ефи ка сност Ре пу бли ке Ср би је.

Про грам Сај ма енер ге ти ке об у хва та све из во ре енерги-је: фо сил не-нео б но вљи ве и но ве – об но вљи ве из во ре, као и тех но ло ги је, опре му и уре ђа је за про из вод њу, пре-ра ду, ди стри бу ци ју, скла ди-ште ње, по тро шњу и си сте ме упра вљања, пре ма сле де ћим роб ним гру па ма: елек трич на енер ги ја, угаљ, гас и наф та, об-но вљи ви из во ри енер ги је и енер гет ска ефи ка сност.

На пре ко 3.500m² у ха ли 2, ни во А и С и отво ре ном про сто ру пред ста ви ће нам се пре ко 100 до ма ћих и стра-них из ла га ча из обла сти елек-трич не енер ги је, га са и наф те, ру дар ства и об но вљи вих из-во ра енер ги је... По ме ну ће мо не ке од њих: Ин сти тут Ми хај-ло Пупин Бе о град, Пр ва пе то-лет ка Тр сте ник, Rud nap Gro-up-Ми нел ко тло град ња Бе о-град, Се вер Су бо ти ца, Si mens Beo grad, Wat te nen fall Austri ja, ЕМС Бе о град, Ин фор ма ти ка Бе о град, Thyssen krupp из Не-мач ке, ABB Бе о град, Нафт на ин ду стри ја Ср би је Но ви Сад, Пе трол Љу бља на, Yugotrade Бе о град, Ra fa ko Пољ ска, Кру-

шик Ва ље во и дру ги. Од груп-них на сту па ове го ди не ће нам се по пр ви пут пред ста-ви ти При вред но-го спо дар ска ко мо ра Фе де ра ци је Бо сне и Хер це го ви не са сво јим при-вред ни ци ма ме ђу ко ји ма су Енер го ин вест Са ра је во, Руд-строј Ка кањ, Руд ник мр ког угља Ба но ви ћи, Руд ник мр ког угља Ђур ђе вик и др Њи хов ово го ди шњи на ступ би ће употпу њен пот пи си ва њем

Мемо ран ду ма о раз у ме ва-њу из ме ђу При вред но-го спо-дар ске комо ре Фе де ра ци је БиХ, При вред не ко мо ре Ср-би је и Аген ци је за енер гет ску ефи ка сност Ре пу бли ке Ср би-је. Све ча ни чин пот пи си ва ња овог Ме мо ран ду ма одр жа ће се 12. сеп тем бра у 14 и 30 ча-со ва у Све ча ној са ли Бе о град-ског сај ма.

SPPKJ – Удру же ње че шких при вред ни ка пред ста ви ће се са 14 пред у зе ћа из сег мен та об но вљи вих из во ра енер ги је.

Са јам ЕНЕР ГЕ ТИ КЕ пра ти и упот пу њу је бо гат пра те ћи струч ни про грам из кога из-два ја мо сле де ће те ме: Две го ди не од фор мира ња енергет ске за јед ни це зе ма-ља ју го и сточ не Евро пе са

пре да ва чи ма из ЕПС-а, Аген-ци је за енер ге ти ку Ре пу бли ке Ср би је и При вре ме не ми си-је УН за Ср би ју; По ве ћа ње енер гет ске са мо стал но сти Ср би је у ор гани за ци ји ЕПС-а, НИС-а и Аген ци је за енер гет-ску ефи ка сност Ре пу бли ке Ср-би је; Оба ве зне ин вести ци је ра ди за до во ље ња стан дар-да за шти те жи вот не сре ди-не у про из вод њи енер ги је у Ср би ји (ЕПС И НИС); Им пле-

мен та ци ја европ ске ре гу ла-ти ве за TNG (НИС и Европ ска асо ци ја ци ја за ТНГ) и др. Про-грам ће се од ви ја ти у све ча ној са ли управ не згра де у пе ри о-ду од 12. до 14. сеп тем бра.

МЕ ЂУ НА РОД НИ СА ЈАМ ECOFAIR

Ме ђу на род ни са јам за шти те жи вот не сре ди не, ECO FA IR, одр жа ва се ове го ди не под по кро ви тељ ством Ми ни стар-ства на у ке и за шти те жи вот не сре ди не Ре пу бли ке Ср би је и При вред ном ко мо ром Ср би-је као су ор га ни за то ром, а уз ак тив ну по др шку Аген ци је за ре ци кла жу Ре пу бли ке Ср би је.

За шти та жи вот не сре ди-не је не за о би ла зни део при-

вредног раз во ја и, кроз ра ци-онал но ко ри шће ње и очу ва-ње при род них ре сур са, им пе-ра тив је за одр жив раз вој и оп ста нак чо ве чан ства.

Про грам Сај ма об у хва та све сег мен те за шти те жи вот-не сре ди не: во да, ва здух и зе мљи ште; ре ше ња за штите жи вот не сре ди не у обла сти ма – елек тро при вре да и ин ду-стри ја; де по нова ње и ре ци-кла жу от па да, за шти ту при ро-де и упра вља ње при род ним ре сур си ма; стра те ги ју, про-јекте и еду ка тив не про гра ме за очу ва ње жи вот не сре ди не и при ро де.

На пре ко 2.00m² на ни воу B ха ле 2 Бе о град ског сај ма, пред ста ви ће нам се око 90 до-ма ћих и стра них из ла га ча из ових обла сти. Ово го ди шња ма ни фе ста ција, у од но су на про шлу го ди ну, бе ле жи екс-пан зи ју ка ко у по гле ду бро ја из ла га ча, та ко и у по гле ду из ла гач ког про сто ра за око 100%. Ово је нај бо љи по ка-за тељ да, и у на шем дру штву до ла зи до бу ђе ња све сти о зна ча ју жи вот ног окру же ња и нео п ход но сти за шти те нај-у гро же ни јих при род них ре-сурса.

Од при сут них из ла га ча по-ме ну ће мо: При вред на комо-ра Ре пу бли ке Ср би је, Ин сти ту-ти Ки ри ло Са вић и Ја ро слав Чер ни из Бе о гра да, Тehnih Бео Бе о град, ЈКП Град ска чи-сто ћа Бе о град, ЈКП Град ско зе ле ни ло Бе о град, ЈКП БВК Бе о град, За вод за за шти ту при ро де репу бли ке Ср би је



са 5 На ци о нал них пар ко ва, Uni wab Бе о град, Hol cim По-по вац, EZO Гру па Бе о град, Si ker Be o grad, In no va ti on und Tec hnik Аустри ја, MC-Tech Ита-ли ја, Pas sa vat Не мач ка, Ge os Хр ват ска, Re can Doo Бе о град, Ср би ја шу ме Бе о град, Еко ло-ги ја Ита ли ја, но во фор ми ра ни кла стер ре ци кла же – Фонд Еко круг Бе о град, Sa va Tech, Крањ и др.

Од груп них на сту па на 4. Ме ђу на род ном сај му за шти те жи вот не сре ди не из дво ји ће-мо: ПК Ре пу бли ке Срп ске – од-сек за ре ци кла жу; Аген ци ја за ин ве сти ци је и раз вој тр го-вине Ма ђар ске са 12 фир ми ко је се ба ве ин спек ци јом жи-вот не сре ди не, пре чи шћава-њем, ис пи ти ва њем и об ра-дом тла, пре ра дом от па да и от пад них во да, тран спор том опа сног от па да, чи шће њем и по прав ком це ви без ис ко па-вања, ис пи ти ва њем це вово-да и от кри ва њем скри ве них цу ре ња, из ба ци ва њем наф те из ин ду стриј ске во де, уре ђа-ји ма и опре мом за тре ти ра ње от пад них и под зем них во да и др.; Хр ват ску го спо дар ску ко мо ру са 10 фир ми. Са при-вред ни ци ма из окол них зе-ма ља који су до шли у окви ру груп них на сту па, би ће упри-ли че ни по слов ни су сре ти са до ма ћим заин те ре со ва ним су бјек ти ма на про сто ру Бе о-град ског сај ма.

У ци љу уна пре ђе ња ма-нифе ста ци је, ко ја је на ме-ње на и кон ци пи ра њу стра-те ги је локал не за јед ни це у ре шавању пи та ња за шти те жи вот не сре ди не, као и изра-ди стра те ги је, про је ка та и едука тив них про гра ма за њено очу ва ње и упра вља-ње при род ним ре сур си ма, у оквиру сај ма ECO FA IR по пр ви пут ор га ни зу је мо и ми ни са-јам ло кал не са мо у пра ве под на зивом ЛО КАЛ НА СА МО У-ПРА ВА И ОДР ЖИ ВИ РАЗ ВОЈ.

У по себ ној ха ли, кроз из ла-гач ки сег мент и кроз ак ту ел не

пре зен та ци је, по чев од LE AP-a, ло кал ног еко ло шког ак ци-о ног пла на, ко ји пред ста вља ма три цу за бу ду ће ин ве сти-ције ло кал не за јед ни це у уна-пре ђе њу жи вот не сре ди не па до еко ту ри зма, пред ста ви ће се оп шти не и гра до ви Ср би је.

Иде ја је да се на јед ном ме-сту пред ста ве пр вен стве но еко ло шки про бле ми са ко ји-ма се су о ча ва ло кал на са мо у-пра ва, а исто та ко и про јек ти, иде је и мо гу ћа ре ше ња истих. Сви уче сни ци на овој ма ни-фе ста ци ји ће, сход но сво јим мо гућ но сти ма, при пре ми ти осми шљен и за ни мљив на-ступ али би смо по себ но из-двоји ли пред ста вља ње СО Пан че ва са сво јих 12 фир ми, ко ји ће, по ред ре пре зен та тив-ног штан да, има ти пре зен та-ци је у окви ру тро днев ног пра-те ћег струч ног про гра ма под на зи вом „Пан че во ју че, да-нас, су тра“; оп шти ну Гор њи Ми ла но вац ко ја ће пре зенто-ва ти eду ка тив ни филм на ме-њен нај мла ђeм на ра шта ју Јед-но чи сто при ја тељ ство ко ји тре ти ра кул ту ру по на ша ња у ци љу за шти те жи вот не сре ди-не, за тим: про блем од ла га ња сме ћа у ру рал ним под руч ји ма и ста ре ги ју одр жи вог раз во ја ту ри зма, са по себ ним ак цен-том на раз вој се о ског ту ри зма оп шти не Г. Ми ла но вац. Град Но ви Сад са сво јим јав ним ко-му нал ним пред у зе ћи ма, има-ће ин те ре сант не пре зен та ци-је од ко јих би смо из дво ји ли те му: Су зби ја ње амбри зи је на те ри то ри ји гра да Но вог Са да. Вр шац ће се пред ста ви ти са три те ме и др.

У окви ру пра те ћег про гра-ма из дво ји ли би смо ре пре-зен та тив ни скуп у ор га ни за-ци ји При вред не ко мо ре Ср-би је под на зи вом „На пу ту ка Европ ској уни ји – Ин ве сти ци-је у за шти ту жи вот не сре ди-не-пра ва и оба ве зе би знис сек-то ра. 13. сеп тем бар, све ча на са ла Бе о град ског сај ма.

ЕНЕРГЕТИКА и ECOFAIR


Ср би ја већ го ди на ма ни-је из гра ди ла није дан но-ви обје кат за про из вод-њу елек трич не енер ги је. Има ју ћи ово у ви ду, ре-ци те нам kоји су при о-ри те ти раз во ја сек то ра енер ге ти ке у Ср би ји?

План раз во ја енер гет ског сек то ра Ср би је је де фи ни-сан Стра те ги јом и Про гра-мом оства ри ва ња стра те-ги је раз во ја енер ге ти ке од 2007-2012. го ди не, и у њи ма су на ве де ни раз вој ни при о-ри те ти енер ге ти ке по обла-сти ма. По ред из град ње но вих елек тро е нер гет ских обје ка та, ак це нат ће би ти на да љој га си фи ка ци ји Ср би је и ши ре њу по сто је-ћих пра ва ца снаб де ва ња. Та ко ђе, у Ср би ји по сто је и ве ли ке мо гућ но сти за ко ри-шће ње об но вљи вих из во ра енер ги је као и по ве ћа ње енер гет ске ефи ка сно сти, што ће та ко ђе би ти при о-ри тет овог Ми ни стар ства. У обла сти ру дар ства и ге-о ло ги је, пла ни ра мо да до-не се мо Стра те ги ју раз во ја мине рал но-си ро вин ског ком плек са и ство ри мо по во-љан ам би јент за ин ве сти ра-ње у ру дар ску ин ду стри ју.

Ко ли ко нов ца ће би ти

уло же но у раз вој енер ге-ти ке у Ср би ји, у пе ри о-ду до 2015. го ди не?

Стра те ги јом раз во ја енер-гети ке је пред ви ђе но да се у ову област до 2015. го ди не уло жи око 7,6 ми ли јар ди дола ра. Про јек то ва ни обим фи нан сиј ских сред ста ва као и из во ри фи нан си ра-ња за де фи ни са не про јек те у обла сти енер ге ти ке ура-ђе ни су у скла ду са Стра те-ги јом раз во ја енер ге ти ке Ре пу бли ке Ср би је до 2015. го ди не, Стра те ги јом при-вред ног раз во ја Ре пу бли ке Ср би је до 2012. го ди не и ду-го роч ним и сред њо роч ним пла но ви ма ра да и раз во ја

пред у зе ћа, као и го ди шњим про гра ми ма по сло ва ња јав-них пред у зе ћа.

По треб на фи нан сиј ска сред ства за на ве де не про-јек те су про це ње на, а део фи нан сиј ских сред ста ва чи ји је из вор фи нан си ра ња Ре пу бли ка Ср би ја ускла ђи-ва ће се са мо гућ но сти ма бу џе та Ре пу бли ке Ср би је, с об зи ром да се сред ства пла ни ра ју за сва ку ка лен-дар ску го ди ну, За ко ном о бу џе ту.

План Вла де, ко ји се за-сни ва на ре ал ним прет по-став ка ма, је сте да обез бе ди нај ма ње три ми ли јар де евра но вих ин ве сти ци ја у на ред-

не три го ди не, пре све га у га сној и нафт ној при вре ди.

Ко ли ко ће тра ја ти ре-зер ве фо сил них го ри ва у Ср би ји, ра чу на ју ћи Ко со во и Ме то хи ју?

Ви ше од 99 од сто по сто-је ћих ре сур са и ре зер ви од но си се на фо сил на го-ри ва, од но сно на нео б но-вљи ве енер ген те – угаљ, наф ту и при род ни гас. Од укуп них би лан сних енер-гет ских ре зер ви 99 од сто чи ни угаљ (лиг нит и мр ки угаљ). Нај зна чај ни ји енер-гет ски по тен ци јал Ср би је пред ста вља лиг нит ко ји се екс пло а ти ше у руд ни ци ма са по вр шин ском екс пло а-

Изградња лидерске позицијеИнтервју Алек сан дар По по вић, ми ни стар

„Циљ Вла де је сте до сти за ње ли дер ске по зи ци је срп ске енер ге ти-ке у ре ги о ну. У том по гле ду, Вла да ће ко ри сти ти пред но сти ко је је већ из гра ди ла, пре свега, тех нич ки нај бо ље кон ци пи ран елек тро-е нер гет ски си стем у ре ги о ну”. Са овом кон ста та ци јом, као и ста-вом да je преко елек тро е нер гет ског сек то ра Ср би ја тех нич ки и нор ма тив но већ по ве за на са зе мља ма ЕУ, срп ски ми ни стар ру дар-ства и енер ге ти ке, Алек сан дар По по вић у раз го во ру за ча со пис „Гра ђе ви нар“ го во ри и о при о ри те ти ма у про из вод њи енер ги је, ра ду Аген ци је за енер гет ску ефи ка сност, ли бе ра ли за ци ји и отва-ра њу тр жи шта енер ги је, као и ни зу дру гих ак ту ел них пи та ња.

РазговараоЖељко Наић


та цијом. Би лан сне ре зер ве овог енер ген та из но се око 13.350 ми ли о на то на, што чи ни 95 од сто би лан сних ре зер ви угља у Ср би ји. Ге о-граф ски по сма тра но, у Ко-лу бар ском ба се ну на ла зи се 14 про це на та, у Ко сто лач-ком 3.3, док Сје нич ки и Ко-вин ски ба сен са др же са мо 2.7 од сто ових ре зер ви. Убе-дљи во нај ве ћи део ре зер ви лиг ни та у Ср би ји (80 про це-на та) на ла зи се у Ко сов ско-Ме то хиј ском ба се ну. Ова-кав из нос би лан сних ре зер-ви, не што ве ћа ка лорич на вред ност и мно го по вољ ни-ји од нос от крив ке и угља не-го у дру гим ба се ни ма, ду го-роч но по сма тра но чи не Ко-сов ско-Ме то хиј ски ба сен нај ва жни јим енер гет ским по тен ци ја лом Ср би је.

Про из вод ња наф те и га-са се оба вља на 56 нафт них и га сних по ља са 139 ле жи-шта (у Ср би ји и Ан го ли) - а од ви ја се на око 800 бу шо ти-на. „Вре ме тра ја ња“ по сто је-ћих енер гет ских ре зер ви је од ре ђе но ин тен зи те том њихо ве екс пло а та ци је, као и бр зи ном от кри ва ња но-вих.

Ко ли ка је ис ко ри шће-ност хи дро е нер гет ског по тен ци ја ла у Ср би ји?

Хи дро е нер ги ја спа да у нај-зна чај ни је об но вљи ве енер-гет ске ре сур се Ср би је. Уку-пан пре о ста ли, технич ки ис ко ри стив хи дрое нер гет-ски по тен ци јал у Ср би ји, из но си око 7.000 ги га ват-ча со ва, од но сно око 8.6 од сто по тро шње финал не енер ги је. Ло ци ран је нај ве-ћим де лом на сли ву Мо ра-ве (2.300 ги га ват ча со ва), за тим на Дри ни (1.500 ги-га ват ча со ва) и Ду на ву (650 ги га ват ча со ва), као и на број ним реч ним то ко ви ма по год ним за град њу ма лих хи дро е лек тра на сна ге од 100 ки ло ва та до 10 ме га ва-та. Ме ђу тим, мо гућ ност ис-

ко ри шће ња пре о-ста лог тех нич ког хи дро по тен ци ја ла за ви си, пре све га, од не е нер гет ских кри те ри ју ма ко ји су ве за ни за ви ше на мен ско ко ри шће ње во да и по ли тич-ке до го во ре о по де ли хи дро-по тен ци ја ла са су сед ним др жа ва ма.

На ко ји на чин ће би-ти пове ћан удео об но-вљивих изво ра у про из-вод њи енерги је? Да ли је и то један од при о ри-те та?

Пра ви мо ја сан план ко ри-шће ња ал тер на тив них из-во ра енер ги је, ко ји ће би ти пред ста вљен на је сен ове го ди не. По зна то је да Ср би-ја има зна чај не по тен ци ја ле у обла сти об но вљи вих из-во ра – око 800 ло ка ци ја по-год них за ма ле хи дро е лек-тра не, ве ли ки по тен ци јал у би о ма си, а у по је ди ним де ло ви ма Ср би је мо гу ће је и ис ко ри шће ње енер ги је ветра. Основ ну пре пре ку за ко ри шће ње об но вљи вих из во ра пред ста вља це на та-ко до би је не енер ги је, та ко да је глав ни иза зов из гра-ди ти си стем ко ји ће про из-во ђа чи ма енер ги је из об но-вљи вих из во ра омо гу ћи ти да по слу ју са про фи том.

Ко јим про јек ти ма се ба-ве за по сле ни у Аген ци-ји за енер гет ску ефи ка-сност и за што још ни је иза бран ди рек тор Аген-ци је?

Аген ци ја за енер гет ску ефи-ка сност је фор ми ра на због стра те шке по тре бе Ре пу-блике Ср би је да уна пре ђе-њем усло ва и ме ра ма за ра-ци о нал ну упо тре бу и штед-њу енер ги је и енер ге на та, као и по ве ћа њем ефи ка сно-сти ко ри шће ња енер ги је омо гу ћи оства ри ва ње ефи-ка сни јег енер гет ског си сте-ма са ма њим тро шко ви ма. Аген ци ја за енер гет ску

ефи ка сност пред ла же под-сти цај не ме ре за по ве ћа ње енер гет ске ефи ка сно сти, пред ла же про гра ме и ме ре за под сти ца ње ефи ка сног и ра ци о нал ног ко ри шће ња енер ги је, спро во ђе ње енер-гет ске ефи ка сно сти, ис ко-ри шћа ва ње об но вљи вих из-во ра енер ги је и за за штиту жи вот не сре ди не. Из бор ди рек то ра Аген ци је, по јав-ном кон кур су Слу жбе за упра вља ње ка дро ви ма Ре-пу бли ке Ср би је, је у то ку.

По сто је ли шан се да Ср-би ја по ста не зна ча јан про из во ђач енер ги је из би о ма се и шта је по треб-но да би се то по сти гло?

Тех нич ки ис ко ри стив енер-гет ски по тен ци јал би о ма се

у Ср би ји екви ва лен тан је енер ги ји до би је ној из 2,4 ми-ли о на то на наф те го ди шње, што пред ста вља 62,7 про це-на та укуп ног по тен ци ја ла. Од то га, око ми ли он тона чи ни по тен ци јал дрв не би о-ма се, а ви ше од 1,4 ми ли о на тона чи ни по љо при вред на би о ма са. Би о ма са у Ср би ји има нај зна чај ни ји енер гет-ски по тен ци јал од свих об-но вљи вих из во ра.

Ми ни стар ство ру дар-ства и енер ге ти ке је, уз по др-шку Свет ске бан ке по кре ну-ло из ра ду сту ди је са ци љем да де фи ни ше под сти цај не ме ха ни зме за про из вод њу елек трич не енер ги је из об-но вљи вих из во ра. На ба зи пре по ру ка сту ди је би ће изра ђе на под за кон ска ре гу-ла ти ва нео п ход на за при ме-ну пре по ру че ног си сте ма. За то плот ну енер ги ју и би о-го ри ва у тран спор ту тре ба ура ди ти до дат не ана ли зе

ру дар ства и енер ге ти ке


у по гле ду сти му ли-са ња. Пла ни ра ју се под сти ца ји за по ве-ћа но ко ри шће ње оста та ка би о ма се за про из вод њу то-плот не енер ги је, про из вод њу теч ног мо тор ног би о го-ри ва, про из вод њу би о га са из теч ног стај ња ка ко ји би се ко ри стио за ком би но ва-ну про из вод њу то плот не и елек трич не енер ги је.

На ко ји на чин др жа ва мо же сти му ли са ти пред-у зет ни ке ко ји же ле да про из во де елек трич ну енер ги ју?

Ре фор ма енер гет ског сек-то ра об у хва та ли бе ра ли за-ци ју и oтварање тр жи шта енер ги је, и као и у свим дру гим обла сти ма – глав ни сти му ланс за пред у зет ни-

ке је мо гућ ност оства ре ња про фи та.

Да ли је баш нео п ход но да за из град њу ма ле хи-дро е лек тра не пред у зет-ник мо ра да обез бе ди око 25 раз ли чи тих до-зво ла?

Ма ле хи дро е лек тра не су ком плек сни објек ти и спа-да ју у над ле жност ви ше ми ни стар ста ва. Ве за но за из град њу ма лих хи дро е-лек тра на, Ми ни стар ство

ру дар ства и енер ге ти ке из-да је са мо јед ну - енер гет ску до зво лу.

На ко ји на чин ће Ср би-ја обез бе ди ти ли дер ску по зи ци ју у ре ги о ну, ка-да је про из вод ња елек-трич не енер ги је у пи та-њу?

Ре пу бли ка Ср би ја ће, оства-ре њем Про гра ма раз во ја стра те ги је енер ге ти ке до 2012. го ди не и прак тич но осна жи ти по зи ци ју ре ги о-нал ног енер гет ског ли де ра. Сто га је енер гет ска по ли ти-ка, ко ју спро во ди Ми ни стар-ство ру дар ства и енер ге ти-ке, усме ре на на по ве ћање си гур ног, ква ли тет ног и по у зда ног снаб де ва ња енер-ги јом и енер ген ти ма, обез-бе ђе ње раз во ја енер гет ске ин фра струк ту ре и уво ђе ња са вре ме них тех но ло ги ја, обез бе ђе ње усло ва за уна-

пре ђе ње енер гет ске ефи ка-сно сти, ства рање усло ва за сти му ли са ње ко ри шће ња об но вљи вих из во ра енер ги-је и уна пре ђе ња за шти те жи вот не сре ди не.

Циљ Вла де је сте до сти за-ње ли дер ске по зи ци је срп-ске енер ге ти ке у ре ги о ну. У том по гле ду, Вла да ће ко ри-сти ти пред но сти ко је је већ из гра ди ла, а то су да срп ска енер ге ти ка има тех нич ки нај бо ље кон ци пи ран елек-тро е нер гет ски си стем у ре ги о ну, да ге о стра те шки по ло жај у ре ги о ну обез бе-ђу је Ср би ји кључ ну уло-гу за тран зит елек трич не енер ги је, при род ног га са и наф те и да је пре ко елек тро-е нер гет ског сек то ра Ср би ја и тех нич ки и нор ма тив но већ по ве за на са зе мља ма ЕУ.

Интервју Алек сан дар По по вић,ми ни стар ру дар ства и енер ге ти ке


Кли ма уре ђај ME NER GA - RE SO LA-IR има ре ге не ра тив ни ста бил ни

из ме њи вач то пло те, са тем пе ра тур-ним учин ком од 85 до 95%. Ра ди ре ге не ра тив ног по ступ ка вра ћа ња то пло те пре но си се и вла жност с учин ком 65 до 75%.

ПРИН ЦИП РА ДА УРЕЂА ЈА

Ре ге не ра ци ја от пад не то пло-те од но сно от пад не рас хлад не енер ги је

У кли ма уре ђа ју угра ђен је тзв. ста бил ни ре ге не ра тор от пад не то-пло те. Кон струк ци ја са мог ре ге не-ра то ра, као и спе ци јал ни ма те ри ал из ко јег је из ра ђен, омо гу ћа ва тем-пе ра тур не учин ке од 85% до 95%, у сви ма тем пе ра тур ним под руч ји ма.

Зи ми се вра ћа и ве ли ки део вла-жно сти – до 75%, та ко да у ве ли ким при ме ри ма до дат но овла жи ва ње от па да.

У ре ге не ра то ру не ма про бле ма за мр зи ва ња те ни про бле ма ота па-ња ле да. У уре ђа ју се на ла зе два бло ка то плот но сен зи бил не аку-му ла циј ске ма се, кроз ко је на из ме-нич но те ку спољ ни-хлад ни и от пад-ни-то пли ва здух. Аку му ла циј ска ма са има спо соб ност да вр ло бр зо од во ди то пло ту са от пад ног ва зду-ха и бр зо је пре да је стру ји хлад ног спољ ног ва зду ха.

Си стем клап ни вр ши функ ци ју ме-

ња ња сме ра ва здушних стру ја кроз аку му ла тор. Оба вен ти ла то ра, до вод-ни и од си сни ра де у истом ре жи му.

До вод ни ва здух се на овај на чин пред гре ја ва до та ко ви со ких тем пе ра-ту ра, да нај че шће ни је по-тре бан то пло вод ни до гре-јач ва зду ха.

Основ ни про токва зду ха

Кли ма уре ђај ра ди са 100%-ним про то ком

Уштеда енергије коришћењем отпадне топлоте у техници климатизације


Це на енер ги је је сва ки дан ви ша и не мо же мо оче ки ва ти, да ће се то про ме ни ти. Ин ве сти ци је у си-сте ме, ко ји ра де са ми ни мал ном по тро шњом енер ги је, ис пла те се ка ко у еко ло шком та ко, на рав но, и у еко ном ском сми слу. Пред ста вља-мо вам уре ђај Re so la ir, не мачког при зво да „Me ner ga“, са ста бил ним ре ге не ра то ром, ко ји има сте пен по вра та то пло те из от пад ног ва зду-ха 90-95%, чи ме се свр ста ва ме ђу

кли ма уре ђа је с нај ви шим да нас по зна тим по вра том то пло те. У по-ре ђе њу са кла сич ним ре ку пе ра тор-ским кли ма уре ђа ји ма са сте пе ном по вра та то пли не око 50%, до би ја ју се енорм не уште де то плот не енер-ги је. Ко тлар ни ца се мо же зна чај но сма њи ти.

Кли ма уре ђај RE SO LA IR

КЛИ МА ТИ ЗА ЦИ ЈА КЛИ МА УРЕ ЂА ЈЕМ САСТА БИЛ НИМ РЕ ГЕ НЕ РА ТО РОМ И УЧИН КОМ

ПО ВРА ТА ТО ПЛО ТЕ ПРЕ КО 90%


спољног ва зду ха, по зах те ву је мо-гу ће ин те гри са ти и мо дул оп ти цај-ног ва зду ха. На свим пре ла зи ма у кли ма уре ђај на ла зе се фил те ри ва-зду ха, ко ји има ју угра ђен елек трон-ски ин ди ка тор за че пље но сти.

Сло бод но хла ђе ње

Код по вољ них спољ них усло ва, (пре ла зна го ди шња до ба), си стем RE SO LA IR хла ди про сто ре по мо ћу мо ду ла ауто ма ти ке за сло бод но хла ђе ње (спољ ним зра ком).

Ме ха нич ко хла ђе ње

У објек ти ма, где је зах тев хла-ђе ње, код си сте ма кли ма уре ђа ја RE SO LA IR по сти жу се ма њи рад ни тро шко ви ра ди ефек та ре ге не ра-ци је, ко ја је, на рав но, ак тив на и у лет њем пе ри о ду. Хлад на стру ја от-пад ног ва зду ха хла ди то пли спољ-ни ва здух. Та ко пред хла ђен ва здух

стру ји кроз ис па ри вач рас хлад ног си сте ма и хла ди се до па ра ме тра за улаз у про сто ре. Чи тав си стем хла ђе ња са став ни је део кли ма уре-ђа ја, та ко да ни је по треб на сва екс-тер на ин ста ла ци ја и с ти ме у ве зи одр жа ва ње.

По сто ји мо гућ ност од во да кон-ден за циј ске то пло те пре ко си гур-но сног кон ден за то ра, на са ни тар ну во ду.

Ка рак те ри сти ке си сте маME NER GA RE SO LA IR

Угра ђе на РЕ ГЕ НЕ РА ЦИ ЈА с ви со-ким енер гет ским учи ном (85% ље-ти и до 95% зи ми)

Мно го ма ња при кључ на сна га у ко тлар ни ци и мно го ма ња по тро-шња то плот не енер ги је

Ком пле тан уре ђај је са ста вљен и те сти ран

Ин те гри ра на функ ци ја сло бод-ног, ноћ ног и ме ха нич ког хла ђе ња

Вра ћа ње вла жно сти из от пад не-га ва зду ха 65 % до 75 %, што зна чи ма њу про из вод њу па ре на пар ним овла жи ва чи ма

Са мо нај ква ли тет ни ји угра ђе ни еле мен ти

Не ма про бле ма од ле ђи ва њаНе ма спољ них фре он ских ве за

и ти ме от па да ју озле ђе ња це ви, гу-бит ка фре о на и про бле ма вра ћа ња уља у фре он ском кру гу

Но се ћи оквир, ко ји слу жи као те-мељ и еле мент за тран спорт те на-ме шта ње

Јед но лич ни упра вљач ко ре гу ла-ци о ни еле мен ти

Мо дер на и ино ва тив на ре гу ла-циј ска тех ни ка – сло бод но про гра-ма бил ни DDC упра вљач, ко ји оп ти-мал но упра вља рад уре ђа ја у свим ре жи ми ма ра да.



ОТ ПОР НОСТ НА ЗЕ МЉО ТРЕС

Мно ги слу ча је ви по твр ђу ју да GE-RA RD кров ни по кри вач оста је чврст и на кон де ло ва ња зе мљо тре са, док се оста ли кров ни по кри ва чи уру ша-ва ју,ру ше ћи це лу ку ћу због сво је те-жи не.

ПРЕД НО СТИ ПО КРИ ВА ЊА GE RARD ПО КРО ВОМ

Кро во ве и де ло ве згра да ис под кро ва че сто оште ти про дор ве тра и ки ше.По сто је ћи кров ни по кри вач од опе ке или бе то на се вр ло че сто не мо же за ме ни ти без до дат ног оја ча-ња кон струк ци је.Кров ни по кри вач GE RARD ну ди ре ше ње.Због ње го ве ма ле те жи не мо же се без те шко ћа мон ти ра ти на по сто је ћу кон струк ци-ју без ску пих оја ча ња. GE RARD се мо-же мон ти ра ти пре ко не ких већ по сто-је ћих кров них по кри ва ча,та ко да се из бе га ва из ла га ње ку ће вре мен ским не по го да ма за вре ме по кри ва ња.

СИ ГУР НОСТ И ПО У ЗДА НОСТ У СВИМ ВРЕ МЕН СКИМ ПРИ ЛИ КА МА

Због GE RARD-обог ре љеф ног про фи ла и је дин стве ног си сте ма во-до рав ног при чвр шћи ва ња, кров ни по кри вач је на ро чи то по го дан за

кра је ве са пу но сне га, ки ша и ја ких ве тро ва. На GE RARD се до 40 сте пе ни на ги ба не ста вља сне го бран.

ИЗ ГРА ЂЕН ПО МЕ ЂУ НА РОД НИМ СТАН ДАР ДИ МА

Фир ма AHI RO O FING је до би ла сер-ти фи кат за ква ли тет ИСО 9001, ко ји је при знат у ви ше од 50 зе ма ља.

Тај сер ти фи кат је при за ње AHI RO-O FING-у за ква ли тет, про дук тив ност, кон ку рент ност и за до вољ ство ку па-ца.

Кров ни по кри вач GE RARD има сер-

ти фи кат при зна-тог BBA-Bri tish Bo ard of Agre-ment. Ин сти ту-ти гра ђе ви нар-ства Сло ве ни је и Хр ват ске су ис пи ти ва њем по твр ди ли да све на ве-де не ка рак те ри сти ке про из во ђа ча од го ва ра ју ис пи та ним.

ПРЕД НО СТИ МА ЛЕ ТЕ ЖИ НЕ

GE RARD кров ни по кри вач има те жи ну од са мо 7кг/м2 и је дан је од


ЛЕ ПО ТА КА МЕ НА-СНА ГА ЧЕ ЛИ КАКров ни по кри вач GE RARD мо же побљјша ти из глед и за шти ту сва-ке стам бе не или по слов не згра де.Сва ка пло ча GE RARD је на пра вље на од ви со ко ква ли тет ног че ли ка пре сву че ног цинк-алу ми ни ју мом, ко ји му да је твр до ћу,а тра ди ци о-нал ни из глед је улеп шан сло јем ко ји је са чи њен од мр ви ца ка ме ног гра ну ла та.GE RARD је кров ни по кри вач ко ји је об ли ко ван у скла ду са тра ди ци-јом и улеп ша ва ар хи тек тур ни стил сва ке ку ће или дру ге згра де.По-сто је че ти ри основ на об ли ка цре па и ши ро ка па ле та бо ја што омо гу ћу је ори ги нал ност при из бо ру.GE RARD је у пред но сти у од но су на оста ле кров не по кри ва че, јер је по сут сло јем при род ног ка ме ног гра ну ла та, ко ји ни је ве штач ки обо јен и то ком го ди на не гу би бо ју.

нај лак ших кров них по кри ва ча. Ма ња те жи на на кро ву ујед но зна чи и ма њи при ти сак на кон струк ци ју. У број-ним при ме ри ма то омо гу ћу је ве ли ку уште ду, та ко да кон-струк ци ју не тре ба до дат но оја ча ва ти. По што су кров не пло че ла га не, ру ко ва ње са њи ма је вр ло јед но став но, а мон та жа и по ла га ње се оба вља ве о ма бр зо.

ИЗА БЕ РИ ТЕ АН ТИ КО РО ЗИВ НУ ОТ ПОР НОСТ ЧЕ ЛИ КА ПРЕ СВУ ЧЕ НОГ ЦИНК-АЛУ МИ ЈИ НУ МОМ

Че лик пре сву чен цинк-алу ми ни ју мом има из ван ред ну, ду го трај ну от пор ност од ко ро зи је. Ком би на ци ја за шти те

цин ка и алу ми ни ју ма, ко ја де лу је као пре гра да оси гу ра ва бо ље осо би не од по цин ко ва ног пре сву че ног сло ја у ско-ро свим сре ди на ма. Сва ова свој ства до при но се зна чај но ду жем тра ја њу кров ног по кри ва ча.

ОСТА ЛЕ КА РАК ТЕ РИ СТИ КЕ

-Про тив по жар на за шти та: не го ри-Га ран ци ја: ла га ни кров ни по кри вач GE RARD има ком

би но ва ну га ран ци ју пре ма усло ви ма про из во ђа ча од 50 го ди на

-Све стра ност: кров ни по кри вач се мо же упо тре бља ва-ти од 12 сте пе ни на ги ба до стр мих ман сар ди

-Упо тре ба: при ме ре на је за све кро во ве- стам бе не ку-ће и по слов не згра де, та ко и за по кри ва ње већ по сто је-ћих кро во ва

-До да ци: пот пу на па ле та до да та ка

Le sni na In žen je ring d.o.o. Be o gradKral ja Mi la na 4, 11000 Be o grad, Sr bi ja

Tel. ++381 11 643 720; Faks. ++381 11 2687 162Mob. ++381 63 647 715; [email protected]

Кровни покривач ГЕРАРДПредстављамо вам

ЦИНК АЛУМИНИЈУМ

ПОЦИНКОВАНИ ЧЕЛИК

ОЦЕНА ТРАЈАЊА ОБИЧНОГ ПОЦИНКОВАНОГ ЧЕЛИКА И ЧЕЛИКА ПРЕСВУЧЕНОГ ЦИНК-АЛУМИНИЈУМОМ

УМЕРЕНО ПОДНЕБЊЕ ИНДУСТРИЈСКА ОКОЛИНАОШТРА КЛИМА

ВЕК

ТРАЈ

АЊА

10

20

30

40



Пре ма Че твр том из ве шта ју ме-ђу вла ди ног на уч ног па не ла

за про ме ну кли ме (2007), а Па нел су фор ми ра ле УН и Свет ска ме те-о ро ло шка ор га ни за ци ја, глав ни узрок гло бал ног за гре ва ња је сте по ве ћа ње ко ли чи не тзв. га со ва ста кле не ба ште (ме ђу ко ји ма до-ми ни ра угљен ди ок сид) у ат мос фе-ри Зе мље. Еми си је га со ва ста кле-не ба ште пре те жно по ти чу из са-го ре ва ња (по тро шње) фо сил них го ри ва. Пре ма истом из ве шта ју, основ не ме ре ко је тре ба пред у зе-ти у ци љу убла жа ва ња про ме на кли ме и убла жа ва ња по сле ди ца по жи ви свет и дру штве но-еко-ном ске си сте ме, тре ба спро во ди-ти у до ме ну знат ног сма њи ва ња по тро шње нео б но вљи вих ми не ра-ла и фо сил них го ри ва“ - ка же за Гра ђе ви нар мр Ве ри ца Гбур чик, ис тра жи вач у Цен тру за мул ти ди сци-пли нар не сту ди је - уче сник у про јек-

ти ма о об но вљи вим из во ри ма енер-ги је ко је фи нан си ра Ми ни стар ство

за на у ку Ср би је. Она ука зу је да се те ме ре мо гу спро ве сти кроз из град њу енер гет ски ефи ка сних си сте ма и обје ка та, штед њу енер-ги је и кроз ко ри шће ње об но вљи-вих из во ра енер ги је. (OIE). Ово су и основ ни стра те шки прав ци раз во ја енер ге ти ке у ЕУ.

„Иако Ср би ја не спа да у ве ли-ке еми те ре угљен ди ок си да (еми-си је угљен ди ок си да по ста нов ни-ку су ис под про се ка ЕУ), сва ка ко је зна чај но про це ни ти рас по ло-жи ве по тен ци ја ле об но вљи вих из во ра енер ги је и стра те шки се ори јен ти са ти на њи хо во ко ри-шће ње.“ Пре ма ре чи ма на ше са-го вор ни це то је ве о ма ва жно из бар, три су штин ска раз ло га:- сма њи ва њем еми си ја га со ва ста кле не ба ште до при но си се гло бал ној (Пла не та) и ре ги о нал-

ној (Евро па) ак ци ји за убла жа ва ње про ме на кли ме, а уз то Ср би ја мо-

Имамо шта да искористимоЕнергија ОБНОВЉИВИ ИЗВОРИ ЕНЕРГИЈЕ

У СРБИЈИ И СВЕТУ

ПрипремлиОливера и Александар

Милошевић

Рас по ло жи ви по тен ци јал сун че ве енер ги је у на шој зе мљи је 30% ве ћи од европ ског про се ка. Сту ди је по ка за ле да је по тен-ци јал ве тра у Ср би ји упо ре див са не мач ким, ко ја тре нут но пред ња чи. Ви сок по тен ци јал би о ма се ко ји се мо же ви ше стру-ко ис ко ри сти ти - у са о бра ћа ју, га је њу биљ них кул ту ра. Ве ли ки ре сур си у сна зи во да. Нео п ход но ве ће ан га жо ва ње др жа ве у ко ри шће њу об но вљи вих из во ра енер ги је

же оства ри ти и од ре ђе ну еко ном-ску ко рист.

- ко ри шће њем об но вљи вих из во ра енер ги је сма њу је се оп ште за га ђе-ње жи вот не сре ди не, ка ко на ло кал-ном ни воу, та ко и у ши рим раз ме-ра ма (на ци о нал ним и тран сгра нич-ним)

- ко ри шће њем об но вљи вих из во ра сма њу је се за ви сност од уво за енер-ги је, а про јек то ва на за ви сност од уво за енер ги је у 2007. го ди ни из но-си 42,75 од сто пре ма „Енер гет ском би лан су Ср би је за 2007.“ го ди ну.

„Из ових раз ло га ЕУ је, из ме ђу оста-лог, у окви ру Про гра ма из град ње ка-па ци те та у обла сти жи вот не сре ди не Ср би је, ко ји је ина че за по чет пре че ти-ри го ди не, фи нан си ра ла и Про је кат „На ци о нал на стра те ги ја одр жи вог ко ри шће ња при род них ре сур са и до-ба ра Ср би је“ у ко ме је по себ но по гла-вље по све ће но ко ри шће њу об но вљи-вих из во ра енер ги је“ - ис ти че Ве ри ца Гбур чик ко ја је ина че ан га жо ва на и као на ци о нал ни екс перт, кон сул тант у Про гра му ЕУ из град ње ка па ци те та у обла сти жи вот не сре ди не Ср би је.

По тен ци ја ли Ср би је у об но вљи вим из во ри ма

Огро ман по тен ци јал Ср би је је у сна зи во да. Са да се већ ко ри сти (ве-ли ке хи дро е лек тра не) зна ча јан про це-нат рас по ло жи вог по тен ци ја ла ко ји мо же би ти још по ве ћан, а до дат ни ре сур си ле же у ма лим во до то ци ма за ма ле хи дро е лек тра не.

Рас по ло жив по тен ци јал сун че ве енер ги је у Ср би ји је ви сок (30 % ве ћи од про се ка ЕУ) и по го дан за ко ри шће-ње и пре нос у дру ге об ли ке енер ги је

(то плот на, елек трич на). Сред ња го ди шња енер ги-ја по је ди ни ци хо ри зон-тал не по вр ши не из но си 1387 kWh/m2, а укуп на го ди шња енер ги ја за це-лу те ри то ри ју Ср би је је 1,22x10 на пе ти TWh. Рас по ло жи ва енер ги ја у ве ге та ци о ном пе ри о ду је ве ћа од го ди шњег про-се ка, (ре зул тат Про јек та Цен тра за мул ти ди сци-пли нар не сту ди је „Атлас енер ги ја сун ца и ве тра у Ср би ји“).

„Рас по ло жи ви енер-гет ски по тен ци јал ве тра у Ср би ји је ве о ма до бар и по го дан за ко ри шће ње у про из вод њи елек трич не енер ги је - ука зу је мр Ве-ри ца Гбур чик. Про сеч на го ди шња ко ли чи на енер-ги је по је дин ци по вр ши-не, на ви си ни од 100 м од тла, кре ће се у ра спо ну од 900 kWh/m2 (на ју го-за па ду и ју гу Ср би је) до ви ше од 2700 kWh/m2 у ис точ ном де лу Ср би је. Мак си мал не вред но сти енер ги је ја вља ју се у ре-ги о ну ве тра ко ша ва и не ким пла нин ским обла-сти ма.

Сту ди ја енер гет ског по тен ци ја ла ко ји је ра-дио Цен тар за мул ти ди-сци пли нар не сту ди је 2004. го ди не по ка зу је да је по тен ци јал ве тра у Ср-би ји упо ре див са по тен-ци ја лом Не мач ке, ко ја је

Енергија ОБНОВЉИВИ ИЗВОРИ ЕНЕРГИЈЕ


са да на пр вом ме сту у све ту по ка па-ци те ти ма ин ста ли са не сна ге ве тра.

Рас по ло жи ви енер гет ски по тен ци-јал би о ма се је та ко ђе вр ло ви сок и мо-же се ко ри сти ти ка ко за гре ја ње, та ко и за про из вод њу теч них би о го ри ва за са о бра ћај (би о ди зел, ета нол). Има ју-ћи у ви ду да је про дук ци ја би о ма се ди-рект но сра змер на ко ли чи ни сун че ве енер ги је, мо же се, ка же Ве ри ца Гбур-чик, за кљу чи ти да би се на мен ском про из вод њом (план та жно га је ње биљ-них кул ту ра нпр. по год них за теч на го ри ва) - тај по тен ци јал мо гао знат но по ве ћа ти.“

Ср би ја рас по ла же и зна чај ним по-тен ци ја лом ге о тер мал не енер ги је ко-ји би се мо гао ко ри сти ти за гре ја ње по је ди них окру га.Да кле, Ср би ја рас-по ла же до брим по тен ци ја лом у свим об но вљи вим из во ри ма енер ги је. Ра ди илу стра ци је шта би то зна чи ло у прак-си, ево сле де ћих при ме ра ко ји се од но-се на ши ру те ри то ри ју Бе о гра да:

При мер 1. Го ди шња по тро шње елек трич не енер ги је по ста нов ни ку из но си око 1700 kWh. Го ди шњи при-ход сун че ве енер ги је на хо ри знон тал-ну по вр ши ну из но си око 1400 kWh/m2. Ко е фи ци јент ефи ка сно сти фо то-на пон ских ће ли ја (PV) за про из вод-њу елек трич не енер ги је из но си 12%. Да кле је дан ква драт ни ме тар PV да је го ди шње 180 kWh. За кљу чак је да је до вољ но око 8m2 PV по ста нов ни ку за по кри ва ње укуп не по тро шње елек-трич не енер ги је.

При мер 2. Го ди шња ко ли чи на енер ги је ве тра на ви си ни од 100m из-над тла Бе о гра да из но си 4000 kWh по ква драт ном ме тру по вр ши не бри-са не ели сом. (сли ка 2). Ако се узме ми ни мал ни ко е фи ци јент ко ри сног деј ства од 20% до би ја се 800 kWh/м2 елек трич не енер ги је за го ди ну да на. До вољ но је да кле, око 2 ква драт на ме-тра по вр ши не бри са не ели сом по ста-нов ни ку Бе о гра да.

На ша са го вор ни ца, ме ђу тим ука зу-је, да ус по ста вља ње трен да пре ла ска на об но вљи ве из во ре енер ги је ни је брз ни јед но ста ван про цес. Ипак, она сма тра да је нео п ход но ан га жо ва ње др жа ве на ус по ста вља њу тог про це са, а то зна чи - до но ше ње стра те шких до-ку ме на та и њи хо во спро во ђе ње, кре и-ра ње за кон ских и еко ном ских усло ва (пре све га олак ши ца и под сти цај них

ме ра) идр. Сва ка ко, по треб но је и уса гла ша ва ње свих до ку ме на та са по-ли ти ком ЕУ у овој обла сти. Основ ни оквир по треб них по те за дат је упра во у На цр ту на ци о нал не стра те ги је чи ју је из ра ду фи нан си ра ла ЕУ- за кљу чу је Ве ри ца Гбур чик.

Об но вљи ви из во ри енер ги јеу све ту

СО ЛАР НА ЕНЕР ГИ ЈА

У зе мља ма ЕУ, 2004 го ди не ин ста ли ра на по-вр ши на ко лек то ра сун че ве енер ги је из но си ла је 1693 004 m2. Ци фра об у хва та 10 зе ма ља ЕУ ма да тре ба има ти у ви ду да са-мо Ки на са ма за се бе пред ста вља тр-жи ште са ви ше од 10 ми ли о на m2 и ин ста ли ра ним ка па ци те том од 7000 mvth. Са же љом да по ме ну ту број ку бит но по ве ћа ју у Уни ји су по кре ну ли ве ли ку кам па њу уз уче шће 25 зе ма ља. То је ре зул ти ра ло ин ста ли ра ним ка-па ци те том од 15.361824 m2. Ова ци фра об у хва та обе тех но ло ги је за про из вод њу ко лек то ра сун че-ве енер ги је - то су ко лек то ри огле да ла и ва кум ко лек то-ри, као и ко лек то ри ко ји ни су та ко глат ки по пут огле да ла. По до сад ин-ста ли са ним укуп ним ка па ци те ти ма пр во ме сто ме ђу зе мља ма ЕУ за у зи ма Не мач ка са 6 199 000 m2. Упр кос еви дент ном на прет ку, мо ра се при зна ти да циљ ко ји је по ста ви-ла Европ ска ко ми си ја у овој обла-сти још ни је по стиг нут - јер тр-жи шта дру гих зе ма ља по пут Шпа ни је и Фран цу ске ни су још при хва ти ла ову тех но ло-ги ју, као што је то слу чај са Не мач ком, Грч ком и Аустри-јом. У том сми слу циљ кам-па ње „Одр жи ва енер ги ја Евро пе“ ко ја пред ви ђа да се до 2008.год. ин ста ли-ра до дат них 35.000 000 m2 те шко да ће би ти по стиг нут.

ЕНЕР ГИ ЈА ВЕ ТРА

ЕУ је и да ље ли дер у све ту у ко ри-шће њу енер ги је ве тра. Пре ма по да ци-ма за 2005. го ди ну у зе мља ма ЕУ ин-ста ли ра ни ка па ци те ти енер ги је ве тра из но се 34 366 mv. Тре нут но, за кон ска ре гу ла ти ва у зе мља ма ЕУ у овој обла-сти ни је је дин стве на. У не ким зе мља-ма, као нпр. у Шпа ни ји, она из ра зи то под сти че ула га ње у енер ги ју ве тра, та-ко да Шпа ни ја већ по чи ње да пре у зи-ма при мат у при ме ни ове тех но ло ги је од Не мач ке. За раз ли ку од енер ги је сун ца, где по ста вље ни ци ље ви те шко

да ће би ти до стиг ну ти, у овој обла-сти мно го број ни тен де ри по пут

оног са ви ше од 8200

Енергија У СРБИЈИ И СВЕТУ

mv у Ве ли кој Бри та ни ји, 500 mv у Фран цу ској нпр, на го ве-шта ва ју да ће по ста вље ни циљ од 75 000 mv - до 2010 би ти по стиг нут. Шта ви ше, по свим по ка за те љи ма, би ће оства-рен већ кра јем ове го ди не.

Пре ма по да ци ма из 2004. го ди не од укуп но ин ста ли са-них ка па ци те та ове тех но ло ги је у све ту, 73 од сто чи не они ко ји се на ла зе у зе мља ма ЕУ. Ме ђу ве ли ким игра чи ма у овој обла сти су и САД са ка па ци те том од 6.752 mv и Ин ди-ја са ин ста ли ра ним ка па ци те том од 2 963 mv.

БИО - МА СА

При мар на про из вод ња чвр сте биома се, ко ја не укљу чу-је и об но вљи ви чвр сти от пад из ур ба них сре ди на, по ра сла је то ком 2004г го ди не у зе мља ма ЕУ за 5,7 од сто у од но су на прет ход ну го ди ну. Нај ве ћи скок је на пра ви ла Не мач ка што јој је омо гу ћи ло да се при бли жи по зи ци ји до са да не-при ко сно ве ног ли де ра у овој обла сти - Швед ске. Пре ма истим по да ци ма за 2004 и 2005 го ди ну електрич на енер ги-ја про из ве де на из чвр сте биома се је по ве ћа на за 16,2 од сто у од но су на прет ход ну го ди ну.

По стро је ња за спа љи ва ње учи ни ла су мо гу ћим да се од об но вљи вог чвр стог от па да из ур ба них сре ди на про из во-ди то плот на и елек трич на енер ги ја на исти на чин као што су по стро је ња за геотер мал ну енер ги ју учи ни ла мо гу ћим про из вод њу енер ги је из не што фи ни јих си ро ви на. Ту је и да ље при сут на по те шко ћа што ни је увек мо гу ће раз ли ко-ва ти ор ган ски део чвр стог ур ба ног от па да ко ји би мо гао би ти кла си фи ко ван као об но вљив сам по се би.

Про из вод ња енер ги је из овог из во ра про це њу је се у ЕУ за 2005 год. на 5,3 мтое. Ме ђу во де ћим про из во ђа чи ма су Ита ли ја и Фран цу ска. На овај на чин је 2005. год. у ЕУ за 6,7 од сто би ло про из ве де но ви ше овог го ри ва не го 2004.го ди не.

Енергија ОБНОВЉИВИ ИЗВОРИ ЕНЕРГИЈЕ


Ја пан, острв ска зе мља на ис то ку Ази је, по пу-лар но на зва на и зе мља

из ла зе ћег сун ца. Зе мља бо-га те тра ди ци је и кул ту ре са јед не, и оли че ње мо дер ног све та са дру ге стра не. Овог пу та пред ста вља мо ар хи-тек ту ру по је ди них обје ка та То ки ја, глав ног гра да.

Јед на од ин те ре сант ни-јих и по сво јој ар хи тек ту ри спе ци фич ни јих гра ђе ви на, сим бо ла То ки ја, је и згра да град ске скуп шти не, по пу-ла но на зва на „То чо“ (Toc-ho). Цео ком плекс згра да са свим кан це ла ри ја ма ко је чи не ло кал ну упра ву, на ла-зи се у за пад ном Ши њу ку, јед ној од обла сти То ки ја. До 2006. го ди не нај ви ша згра да у То ки ју и дру га по ви си ни у Ја па ну, згра да скуп шти не је на пра вље на та ко да пред ста вља цен тар из ко га ће То кио би ти во-ђен у мо дер ни 21. век.

За па њу ју ћи успех ја пан-ске еко но ми је то ком ка-сних осам де се тих го ди на про шлог ве ка обе ћа вао је све тлу бу дућ ност за град у де ве де се тим ко је су сле ди-ле, а та ко ђе и у но вом ми-ле ни ју му. Та ко је та да шњи гу вер нер до шао на иде ју да кре и ра но во се ди ште вла де

ко је ће од го ва ра ти но вој по зи ци ји Ја па на, као ве-ли ког свет ског цен тра.

НЕО БИ ЧАНКОМ ПЈУ ТЕР СКИ ЧИП

Ди зајн згра де, ко ја је про јек то ва на та ко да из-гле да као ком пју тер ски чип, де ло је по зна тог ар-хи тек те Ken zo Tan gea. Ком плекс се са сто ји од три глав не згра де, ко је се јед но став но на зи ва ју Глав на згра да број је дан и број два и згра де Скуп-шти не Ме тро по ли тен!

Пр ва, нај ви ша и нај-и стак ну ти ја од три је Ме тро по ли тен глав на згра да број је дан. Она је ви со ка 243 ме тра са 48 спра то ва из над и три спра та ис под по вр ши не зе мље.

Ме тро по ли тен глав на згра да број два је ви со ка 163 ме тра са 34 из над и три спра та ис под по вр ши не зе-мље.

Глав на згра да Скуп шти-не, ви со ка је 41 ме тар, са се-дам спра то ва из над и спра-том ис под зе мље. Укуп на по вр ши на ком плек са из но-си 42.940 ква драт них ме та-ра. У из град њи је уче ство-

ва ло око 13000 рад ни ка.Згра да је са гра ђе на спе-

ци јал ном тех но ло ги јом, ко ја обез бе ђу је от пор ност ма те ри ја ла на зе мљо тре се. Сна га ве тра је убла же на за јед ну тре ћи ну за хва љу ју ћи ори јен та ци ји згра де у прав-цу се вер – југ.

Из град ња по че ла је у

апри лу 1988. го ди не. Упр-кос ма сив ној кон струк ци-ји, по сао је за вр шен по сле са мо три го ди не, у апри лу 1991. го ди не.

АТРАК ЦИ ЈА ГРА ДА

Спо ља шњи из глед град-ске скуп шти не, са сво је две

TOKYO ME TRO PO LI TAN GO VER MENT BU IL DING

Занимљивости ЈАПАНСКЕ БЛИЗНАКИЊЕ

ПрипремлаМаријана Адамов

Згра да Скуп шти не, чи ји из глед под се ћа на ком-пју тер ски чип, у вре ме из град ње пред ста вља ла

сим бол успе ха ја пан ске еко но ми је


ку ле бли зна ки ње, ин спи-ри са на је цр ква ма у Не-мач кој, ко је су из гра ђе не у гот ском сти лу.

У бли зи ни вр ха сва ке ку ле, на ла зи се по је дан оп сер ва то риј ски пла то са ко јих се за вре ме ве-дрих да на пру жа пре ди-ван по глед на пла ни ну Фу џи. Лиф то ви ко ји во-де до оп сер ва то риј ских пла тоа пре ла зе 240 ме та-ра у ми ну ти и по треб но им је око 55 се кун ди да пре ђу пу та њу од пр вог до 45-ог спра та.

Спе ци јал но осве тље-ње се ак ти ви ра на згра ди сва ке пр ве су бо те и не де-ље у ме се цу.

Сви ови по да ци о згра-ди пред ста вља ју до во љан раз лог за сва ког по се ти о-ца Ја па на да до ђе у То кио, упо зна се са ар хи тек ту ром,

на чи ном ор га ни за ци је ло-кал не вла сти, јед ном древ-ном кул ту ром, мо дер ном тех но ло ги јом, и све то на јед ном ме сту, у згра ди град-

ске скуп шти не. Она ре пре-зен ту је по ку шај ар хи тек те Кен зо Тан геа да об у хва ти пост-мо дер ни стич ки по-крет кра ја осам де се тих го-

ди на про шлог ве ка, а да нас чи ни јед ну од атрак ци ја гра да.

Занимљивости ЈАПАНСКЕ БЛИЗНАКИЊЕ


Мо ри ку лу је из гра дио гра-ђе вин ски тај кун Ми но ру Мо ри, по ко ме је и до би ла

име. Ку ла је ви со ка 238 ме та ра и има 54 спра та из над и шест спра то ва ис-под зе мље. По вр ши на објек та из но си 380.000 ква драт них ме та ра. Спољ на по вр ши на згра де је сва у про зор ским ста кли ма. Све тла око цен тра, ко ја осве тља ва ју обје кат се кре ћу у рит му му зи ке. У ку ли по сто ји 37 лиф то ва за пут ни ке и 4 лиф та за хит не слу ча је ве. У окви ру објек та по сто ји око 1073 ме-ста за пар ки ра ње.

Мо ри ку ла пред ста вља ме га ком-плекс у ко ме је на јед ном ме сту мо гу-ће на ћи: умет нич ки ми зеј, би о ско пе, ре сто ра не, ка фи ће, про дав ни це, и кан це ла ри је по зна тих свет ских фир-ми. Ви зи ја го спо ди на Мо ри ја је би ла да љу ди на јед ном ме сту мо гу да жи-ве, ра де, ку пу ју. Се да ма ест го ди на је про шло од по чет не кон цеп ци је ди зај-не ра до отва ра ња чи та вог ком плек са у апри лу 2003. го ди не.Ова ку ла је из-гр ђе на на бр ду, та ко да је и са о бра ћај при ла го ђен усло ви ма окру же ња.

„Мо ри град ња“ је фи нан си ра ла про је кат са 800 ми ли о на аме рич ких до ла ра, а 1,3 ми ли јар да је узе та као по зај ми ца од бан кар ских син ди ка та, ко је је пред во ди ла Раз вој на бан ка Ја-па на

Не бе ски пулт То ки ја

На пр вих шест спра то ва Мо ри ку-ле, на ла зе се ма ло про дај ни објек ти и ре сто ра ни. По се ти о ци по след њих шест спра то ва има ју мо гућ ност да се упо зна ју са Мо ри умет нич ким му зе-јом и То кио Си ти Вју (City Vi ew), са

па но рам ским по гле дом на град.Ку ла је из гр ђе на у мо дер ној обла-

сти Рап пон ги и пред ста вља ор јен та-ци о ну тач ку окру га.

Сва ки спрат Мо ри ку ле пред ста-вља по себ но ме сто на ко ме се мо гу ви де ти мно ге ин те ре сант не ства ри и до жи ве ти но ва ис ку ства.

КУЛА МОРИЗанимљивости НЕБЕСКИ ПУЛТ ТОКИЈА

ПрипремлаМаријана Адамов


То кио, глав ни град Ја па на, је град не ве ро ват нихраз ли чи то сти и то ниг де ни је то ли ко ви дљи во као

у обла сти мо дер не ар хи тек ту ре. Град се ве о ма бр зораз ви ја, ши ри и гра ди. Је дан од сим бо ла мо дер не ја пан-

ске ар хи тек ту ре је згра да Мо ри ку ле

На 52. спра ту се на ла зи оп сер ва то-риј ски пла то под на зи вом Tokyo City Vi ew, ко ји у то ку ве дрих да на и но ћи пру жа фа сци нан тан по глед на па но-ра му гра да.

На 54. спра ту по сто ји део ко ји се на зи ва Tokyo Sky Desk (у пре во ду на срп ски је зик: Не бе ски Пулт То киа) ко-ји је отво ре ног ти па, и са ко га се та ко-ђе пру жа оча ра ва ју ћи по глед на град.

На 53. спра ту, у Мо ри Умет нич-ком му зе ју, мо гу се ви де ти раз ли чи те умет нич ке из ло жбе, ка ко до ма ћих, та-ко и стра них ауто ра.

На 50-ом спра ту, Rap pon gi Aca demy Hills са др жи шко лу, би бли о те ку, кул-тур ни и кон фе рен циј ски цен тар.

Са мо три спра та ку ле на ко ји ма се на ла зе тр жни цен три са рад ња ма, ка-фи ћи ма, ре сто ра ни ма, и по зо ри шти-ма, сва ко га да на ко ри сти ви ше хи ља-да љу ди.

Мно го је згра да у То ки ју, ко је су је дин стве не по свом об ли ку и ди зај-ну. Ку ла Мо ри је јед на од тих спе ци-фич них и мо дер них гра ђе ви на. 2003. го ди не Rap pon gi Hills Mo ri Ku la је иза бра на за је дан од нај бо љих но вих не бо де ра .

Још је дан обје кат ко ји би тре ба ло ви де ти и до жи ве ти на пра ви на чин, а то се мо же са мо до ла ском на ли це ме ста.

Занимљивости


Documents

Gradjevinar Br 7