Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu

Katedra za upravljanje projektima u građevinarstvu

Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu

Katedra za upravljanje projektima u građevinarstvu

OSNOVNA SREDSTVA I REPRODUKCIJA

POJAM I PREDMET PROUČAVANJA

Ekonomika preduzeća (EP) je disciplina ekonomske nauke koja proučava poslovanje preduzeda u cilju definisanja principa, upravljačkih pravila, tehnika i mera, čija primena u praksi treba da omogudi efikasnije ostvarenje ciljeva preduzeda. Predmet izučavanja EP je celina poslovanja preduzeda (procesa stvaranja vrednosti) a to su: ULAGANJE, TRANSFORMACIJA i REZULTATI

Preduzede je otvoren sistem, pa ima interakcije sa okruženjem koje može biti uže okruženje i šire okruženje. Ključne odrednice ponašanja preduzeda moraju biti efikasnost i efektivnost.

Poslovna ekonomija je skup svih disciplina ekonomske nauke koje sa svog aspekta izučavaju poslovanje preduzeda u cilju definisanja upravljačkih pravila, principa i tehnika čijom se primenom omogudava efikasno ostvarivanje ciljeva preduzeda.

Ekonomika preduzeća (EP) predstavlja koncepcijsko-metodološku osnovu specijalizovanih disciplina poslovne ekonomije. Osnovni zadatak EP je sistematsko širenje znanja o svim aspektima poslovanja preduzeda.

3

FINANSIJSKI IZVEŠTAJI

• Bilans (stanja)

• Bilans uspeha (proračun dobiti i gubitka - RDG)

• Izveštaj o promeni glavnice

• Izveštaj o novčanom toku

• Računovodstvene politike i beleške uz finansijske izveštaje

• Analiza finansijskih izveštaja

• Izveštaj ovlašdenog revizora

• Godišnji izveštaj

4

BILANS STANJA + BILANS USPEHA

1. Bilans stanja

2. Bilans uspeha (proračun dobiti i gubitka)

Prihodi

Rashodi

Poslovni rezultat

3. Pokazatelji uspeha poslovanja

Pojam poslovnog uspeha

Produktivnost rada

Ekonomičnost

Rentabilnost

5

BILANS STANJA

Bilans stanja je najznačajniji finansijski izveštaj, jer pruža informacije o finansijskom položaju preduzeda.

Bilans uspeha pruža informacije o uspešnosti poslovanja preduzeda koja je rezultat poslovanja određenog vremenskog razdoblja (najčešde godinu dana).

Bilans je trenutni vrednosni iskaz imovine, obaveza i kapitala društva na određeni dan (najčešde 31.12)!

On deoničarima i poverenicima ukazuje na finansijsku situaciju.

Bilans je slika jedne iste vrednosti iskazana kao vrednost imovine (aktiva) na jednoj strani, a na drugoj strani kao izvori finansiranja (pasiva) kojeg čine vlastiti kapital i obaveze.

IMOVINA = OBAVEZE + KAPITAL

6

BILANS STANJA

Bilansom stanja se utvrđuju celokupna aktiva (imovina) i celokupna pasiva (izvori finansiranja).

Promene u sastavu i vrednosti materijalne osnove preduzeda (osnovnih i obrtnih sredstava), koja su predmet razmatranja bilansa, utiču na sliku o poslovnom rezultatu neke poslovne godine.

U poslovanju preduzeda dolazi do smanjivanja količine sredstava (kvantitativne promene):

• korišdenjem (kalo, rastur, lom, škart),

• rashodovanjem sredstava za rad,

• rashodovanjem sitnog inventara,

• manjkom stalnih sredstava (u obliku stvari),

• manjkom obrtnih sredstava (u obliku stvari),

• otpisom nekurentnih zaliha obrtnih sredstava...

7

BILANS STANJA

Povedanje vrednosti sredstava se dešava na više načina:

• nabavka novih sredstava za rad,

• izrada sredstava za rad vlastitim radom,

• izvođenje vedih radova vlastitim radom (rekonstrukcija, popravka) uz troškove niže od tržišnih,

• utvrđivanje viškova stalnih sredstava (stvari),

• utvrđivanje viškova obrtnih sredstava (stvari),

• primljene dotacije (bez obaveze vradanja ili protivusluga)...

Sve ove promene, smanjenje ili povedanje vrednosti sredstava preduzeda, dolaze do izražaja u bilansu stanja preduzeda, ali utiču i na poslovni rezultat koji se prikazuje proračunom dobiti ili gubitka.

Izrada bilansa stanja neodvojiva je od izrade bilansa uspeha.

8

BILANS USPEHA

Bilans uspeha, kao računovodstveni iskaz dobitka ili gubitka preduzeda u obračunskom razdoblju, uz poslovne prihode i poslovne rashode, utvrđuje prihode od finansiranja i rashode finansiranja ali i vanredne prihode i vanredne rashode.

To je izveštaj o uspehu organizacije u toku računovodstvenog perioda.

Preduzeda obavezno za svaku poslovnu godinu utvrđuju rezultat poslovanja. U tu svrhu preduzede pravi “proračun dobiti ili gubitka” kojim se za obračunsko razdoblje utvrđuju :

1. prihodi,

2. rashodi,

3. poslovni rezultat.

Razlika prihoda i rashoda predstavlja poslovni rezultat a on može biti pozitivan (dobit) ili negativan (gubitak).

9

PRIHODI

Ukupni prihodi preduzeda čine vrednosti prodanih proizvoda i usluga koje je preduzede proizvelo.

U prihode preduzeda ne ulaze vrednosti neprodanih proizvoda koji su ostali na zalihama, ali ulaze vrednosti prodanih gotovih proizvoda koji su ostali iz prethodne godine, a prodati su u razdoblju za koje se utvrđuje ukupni prihod.

U ukupni prihod još ulaze :

1. poslovni prihodi

2. prihodi od finansiranja

3. vanredni prihod

Ostvarenim prihodom smatra se prihod koji je ostvaren prodajom za gotovinu, ali i onaj koji je nastao kao dužničko-poverilački odnos tzv. fakturisana realizacija.

10

POSLOVNI PRIHODI

Preduzede najvedi deo prihoda ostvaruje poslovanjem, odnosno prodajom proizvoda i usluga, ali ima i druge mogudnosti za sticanje prihoda, npr.:

• prihodi od prodaje materijala, otpadaka i sitnog inventara,

• prihodi od prodaje trgovačke robe,

• prihodi od zakupnine,

• prihodi od subvencija, dotacija, regresa, kompenzacija,

• ostali poslovni prihodi...

U obračun ukupnog prihoda ulazi i prihod ostvaren upotrebom vlastitog proizvoda, robe ili usluge za vlastita investiciona ulaganja ali i vrednost vlastitog naučno-istraživačkog rada za vlastite potrebe.

Prihod ostvaren prodajom roba i usluga predstavlja najznačajniji deo prihoda svakog preduzeda, te stoga u velikoj meri zavisi: od cena po kojima de se proizvod prodavati i od uslova prodaje.

U tržišnim privredama, delovanje zakona ponude i potražnje utiče na veličinu ukupnog prihoda.

11

PRIHODI OD FINANSIRANJA

Preduzede može svoja sredstva dati na korišdenje drugima i ostvarivati prihode od finansiranja.

Tu spadaju:

• prihodi od kamata (redovnih ali i zateznih)

• prihodi od dividendi

• prihodi od revalorizacije uloga u bankama i prihodi od revalorizacije potraživanja

• prihodi od ostalih interesa i slični prihodi s povezanim i nepovezanim preduzedima

• prihodi od berzanskih transakcija i ostalih prihoda... od finansiranja

12

VANREDNI PRIHODI

Vanredni prihodi su neplanirani i neočekivani prihodi nastali:

1. u protekloj poslovnoj godini

• naknadne fakture za isporuke u prošlim godinama

• naplate iz prošlih godina za koje nije bilo iskazano potraživanje

• povrat poreza i doprinosa iz prošlih godina

2. tokom godine

• prihodi od dotacija, pomodi, nagrada,

• prihodi od bonifikacija, rabata, popusta i slično,

• prihodi od prodaje stalne imovine,

• viškovi novca i vrednosnih papira,

• otpisana potraživanja, kapare, naknade štete, napladeni penali,

• otpis obaveza prema dobavljačima i otpis obaveza po primljenim avansima ili zajmovima...

13

RASHODI

Iz ukupnog prihoda preduzeda nadoknađuju se samo oni rashodi koji su neophodni za obavljanje delatnosti preduzeda i mogu se svrstati u tri grupe:

1.rashodi finansiranja

2.poslovni rashodi

3.vanredni rashodi

Rashodi finansiranja nastaju kao posledica korišdenja tuđih finansijskih sredstava, a najčešde su to:

•kamate na korišdene zajmove

•kamate na tuđa sredstva (sredstva drugih preduzeda...)

a nadoknađuju se u ukupnom iznosu iz ukupnog prihoda one godine u kojoj su nastali i u kojoj su obračunati.

14

POSLOVNI RASHODI

Poslovne rashode čine:

•troškovi materijala – utrošeni materijal (osnovni , materijal, poluproizvodi i dijelovi, pomodni i ostali utrošeni materijal); vrednost utrošene energije (struja, voda, plin); otpis sitnog inventara, auto guma, ambalaže, zaštitne odede...

•troškovi usluga - troškovi prevoza, poštanski troškovi, troškovi održavanja, zemljarina, troškovi reklame,

•troškovi amortizacije,

•bruto plate zaposlenih,

•iznosi vrednosnog usklađivanja dugotrajne finansijske i kratkotrajne imovine,

•ostali troškovi - autorski honorari, dnevnice, naknade za troškove prevoza, bankarske usluge, premije osiguranja, članarine udruženjima, troškovi zaštite okoline i slično.

15

VANREDNI RASHODI

Vanredni rashodi su izdaci nastali izvanrednim smanjivanjem poslovnih sredstava i najčešde se odnose na protekle godine.

To su :

• otpis nenaplativih potraživanja,

• smanjenje vrednosti stalne imovine,

• manjkovi,

• kazne, penali i naknade štete,

• neotpisane vrednosti otuđene i rashodovane imovine,

• smanjenje vrednosti i otpis zastarelih zaliha,

• ostali vanredni rashodi.

16

POSLOVNI REZULTAT

Poslovni rezultat preduzeda je razlika između vrednosti ukupnog prihoda i vrednosti ukupnog rashoda. On se utvrđuje računom dobiti ili gubitka koji se sastavlja na kraju obračunskog perioda (po pravilu na kraju kalendarske godine).

Poslovni uspeh preduzeda je, u opštem smislu, uspeh u poslovanju (proizvedeni kvalitetni proizvodi, zadovoljene potrebe potrošača, zadovoljavajudi stupanj iskorištenosti kapaciteta) i može se iskazati u naturalnim pokazateljima dok se poslovni rezultat uvek iskazuje samo u vrednosnim pokazateljima.

Zato se i ponekad može dogoditi da preduzede ostvari vrlo dobar poslovni uspeh ali na kraju obračunskog perioda poslovni rezultat bude negativan (gubitak).

17

NAČINI POKRIVANJA GUBITAKA

Sinonim za pozitivan poslovni rezultat je pojam dobitak, a sinonim za negativan poslovni rezultat je pojam gubitak.

U situacijama kada je poslovni prihod manji od poslovnog rashoda preduzede ostvaruje gubitak. U poslovanju najpre dolazi do poremedaja i zastoja u poslovanju (nelikvidnost) zatim do gubitaka.

Gubitak se može pokriti:

dotacijom osnivača preduzeda (ili drugih koji imaju interes da preduzede opstane - banke, kupci, dobavljači)

otpisivanjem potraživanja poverilaca ili smanjenjem trajnog kapitala za iznos gubitka.

Ako se gubitak ne može pokriti na neki od tih načina a takvo stanje duže traje pokrede se stečajni postupak, dolazi do prestanka rada preduzeda, a posle može ali ne mora uslediti likvidacija preduzeda.

18

RASPOREĐIVANJE POSLOVNOG REZULTATA

Raspoređivanje poslovnog rezultata završna je odluka kojom se zaključuje poslovna godina za koju je sastavljen obračun ukupnog prihoda i utvrđen poslovni rezultat.

Ako je poslovni rezultat negativan nema se što raspoređivati ved poslovodstvo mora nadi načine za pokride gubitaka i dalje poslovanje.

Ako je preduzede ostvarilo dobit (dobit pre oporezivanja) prema zakonu najpre se izdvajaju porez na dobit i propisani doprinosi iz dobiti.

Ostatak je tzv. čista dobit

19

RASPOREĐIVANJE POSLOVNOG REZULTATA

Preostalu masu dobiti nakon oporezivanja raspoređuje preduzede odnosno njegovi vlasnici na slededi način :

• deo dobiti za isplatu vlasnicima kapitala (kao dividenda)

• deo dobiti za povedanje trajnog kapitala (za investicije)

• deo dobiti za rezerve

• deo dobiti zaposlenicima

• neraspoređeni deo dobiti.

Način kako se raspoređuje ostatak dobiti pokazuje kojim područjima management preduzeda daje prednost, da li su to:

• tekudi interesi vlasnika kapitala i zaposlenih, ili su

• ulaganja u dalji razvoj preduzeda (ulaganja u povedanje trajnog kapitala).

20

POKAZATELJI USPEHA POSLOVANJA

Poslovni uspeh preduzeda koja posluju u uslovima tržišne ekonomije temelji se na osnovnom ekonomskom načelu:

Ostvariti što bolji poslovni rezultat sa što manjim ulaganjima !!!

U razvijenim tržišnim ekonomijama tom načelu dodata su ograničenja nametnuta zahtevima za zaštitom proizvođača (radnika) i potrošača.

Pri ocenjivanju postignute ekonomske uspešnosti treba razlikovati :

1. proizvodni uspeh - to je uspeh preduzeda koji je ostvaren bez obzira na rezultate plasmana učinaka (može se iskazivati u naturalnom obliku),

2. poslovni uspeh - to je uspeh koje preduzede ostvaruje u sferi razmene i na njega, pored ostalog, deluje zakon ponude i potražnje (iskazuje se samo u novcu).

21

POKAZATELJI USPEHA POSLOVANJA

U praksi najpoznatiji i najčešde upotrebljavani su slededi pokazatelji poslovnog uspeha :

1. ekonomičnost (Ek)

2. produktivnost ili proizvodnosti (P)

3. rentabilnost (R)

Koeficijentima ekonomičnosti, produktivnosti i rentabilnosti obuhvadena je celokupna ekonomija reprodukcije preduzeda sa slededim elementima:

• Q - učinak, cilj i smisao proizvodnje

• Up - ukupan prihod - prodajna vrednost proizvodnje

• T - troškovi elemenata proizvodnje (M,S,L)

• L - radna snaga kao izvor bogatstva u širem smislu

22

PARAMETRI POKAZATELJA POSLOVANJA

• D - dohodak, vrijednosni (tržišni) izraz rezultata reprodukcije

• As - angažovana sredstva koja osiguravaju kontinuitet reprodukcije

Up - označava vrednost proizvodnje, odnosno količinu ostvarenog ukupnog prihoda) dobijenog pri plasmanu proizvedenih učinaka (proizvoda i/ili usluga) na tržištu.

Ukupan prihod predstavlja proizvod obima proizvodnje (Q) i jediničnih prodajnih cena proizvoda i/ili usluga (Cp).

23

CpQUp

PARAMETRI POKAZATELJA POSLOVANJA

T - troškovi elemenata proizvodnje ili elementi ulaza poslovnog sistema, iskazani u naturalnom obliku, su:

• predmeti rada (M)

• sredstva rada (S)

• rad (tekudi, živi rad) (L)

pa se funkcija proizvodnje Q može napisati u obliku Q= f (M,S,L)

D - dohodak, predstavlja ekonomski rezultat društveno priznatog trošenja živog rada u društvenoj reprodukciji. Označava količinu realizovane nove vrednosti. Dobija se nakon što se od ukupnog prihoda (Up) odbiju materijalni troškovi (Mt) i amortizacija (A).

D = Up - (Mt + A)

24

PARAMETRI POKAZATELJA POSLOVANJA

As - angažovana sredstva su jedan od temeljnih uslova za obavljanje svakog poslovnog procesa a sastoje se od:

As = Os + Ob

osnovnih sredstava (Os) - tj. vrednost osnovnih sredstava za koje se obračunava amortizacija i

obrtnih sredstava (Ob) - predstavljaju i vrednost raspoloživih obrtnih sredstava u toku jedne godine

25

EKONOMIČNOST

Ekonomičnost je najobuhvatnije merilo poslovnog uspeha - pokazatelj ekonomskog učinka poslovanja koji izražava odnos između ostvarenih učinaka (Q) i za njih utrošenih elemenata proizvodnje (U)

odnosno govori o tome koliko se jedinica učinaka može proizvesti s jednom jedinicom utroška, pa odnos treba biti što povoljniji (E ≥ 1).

Ekonomičnost se meri na dva načina:

naturalno merenje - i učinci i utrošci elemenata proizvodnje iskazuju se količinski (u kg, tonama, komadima, satima i sl.).

vrednosno merenje - količina proizvedenih učinaka (Q) i količine utrošenih elemenata (U) množe se odgovarajudim cenama (C).

26

U

Q=Ek

Količine učinaka (Q) množe se sa cenom prodaje (Cp) dok se količine utrošenih elemenata (U) množe sa cenom nabavke (Cn).

Na taj način dolazimo do pokazatelja ekonomičnosti tj. odnosa ukupnog prihoda i troškova.

Pokazatelj ekonomičnosti govori koliko jedinica troškova treba za 1 jedinicu prihoda.

27

Cn U

Cp Q=E

T

Up=E

EKONOMIČNOST

MERE ZA POVEĆANJE EKONOMIČNOSTI

Ekonomičnost se može povedati porastom učinka uz istu količinu uloženih elemenata proizvodnje, ili ostvarenjem istog učinaka uz smanjenje količine utrošenih elemenata proizvodnje.

Cilj management-a je da sa što manjim troškovima ostvari

što vedi ukupni prihod, i time ekonomičnije poslovanje !!

Faktori koji mogu delovati na povedanje ekonomičnosti su:

•smanjenje utroška predmeta rada,

•smanjenje troškova sredstava za rad,

•smanjenje troškova radne snage,

•što potpunije iskorišdenje kapaciteta,

•uklanjanje grešaka u tehnološkom procesu,

•uvođenje novih tehnologija...

28

PRODUKTIVNOST

Produktivnost (proizvodnost) je pokazatelj tehničkog učinka ljudskog rada (živog i minulog) koji je jedini tvorac svih vrednosti.

Produktivnosti (Pk) izražava odnos između ostvarenog učinka (Q) i količine uloženog živog rada (L) utrošenog za tu proizvodnju:

Ostvarena produktivnost meri se na dva načina:

1.u naturalnom obliku (količinski) - u odnos se stavljaju ostvareni učinci (Q) i živi rad (L)

2.u vrednosnom obliku (novčano) - u odnos se stavlja ukupan prihod (Up) i živi rad (L)

Produktivnost se može povedavati samo na dva načina :

• povedanjem učinka uz isti broj angažovanih radnika,

• smanjivanjem broja radnika uz isti ostvarenihučinak.

29

L

Q=P

Faktori koji djeluju na povedanje produktivnosti rada radnika su:

• ljudski faktor - kvalifikacijska struktura, intenzitet rada, međuljudski odnosi, motivacija;

• tehnički progres - savršenija sredstva rada podižu proiz. snagu rada što stvara preduvijete za vedu produktivnost ;

• organizacijski faktori – skradenje procesa proizvodnje, planiranje, priprema rada i sl.;

• društveni faktori - politika (socijalna, ekonomska), tržište...;

• prirodni faktori - klima, dostupnost sirovina i radne snage.

Faktori produktivnosti se mogu grupisati u dve grupe:

1. unutrašnji faktori (u preduzedu) – mogu biti subjektivni (volja za rad) i objektivni (veličina preduzeda, tehnička opremljenost rada,organizacija rada i sl.),

2. spoljni faktori (van preduzeda) - društveni i prirodni faktori.

POVEĆANJE PRODUKTIVNOSTI

30

RENTABILNOST

Pokazatelj rentabilnosti je pokazatelj finansijskog učinka preduzeda i temelji se na zahtevu da se sa što manjom količinom angovanih sredstava ostvari što veda dobit.

Drugim rečima poslovati rentabilno znači poslovati s dobitkom.

Stepen postignute rentabilnosti (R) dobija se iz odnosa dobiti (D) i angažovanih sredstava (As):

Merenje rentabilnosti se iskazuje isključivo u novcu, a svodi se na stavljanje u odnos dobiti i angažovanih sredstava.

Stepen iskorišdenja kapaciteta, ispod kojeg preduzede ne sme poslovati jer posluje s gubitkom, definisan je pragom rentabilnosti.

31

100As

d=%R

As

Z=Rc ili

As

Up=Rb ili

As

D=Rs

PRAG RENTABILNOSTI

Prag rentabilnost nalazi se na onom stepenu iskorišdenja kapaciteta gde je ukupni prihod (Up) jednak ukupnim troškovima (T) preduzeda

Dakle, tek pri proizvodnji više od 60.000 komada, preduzede počinje da ostvaruje dobitak. Do tada posluje s gubitkom.

Preduzede postiže prag rentabilnog poslovanja sa samo 50% iskorištenosti kapaciteta.

32