Grcki Mitovi-prelom Za CTP

FAMILET

Grcki mitovi-prelom.qxd 9/28/2008 8:30 AM Page 1

Robert Grevs

GR^KIMITOVI

FAMILET


SADR@AJ

Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 111 Pelaki mit o postojanju sveta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 292 Homerski i orfi~ki mitovi o stvaranju sveta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 313 Olimpijski mit o stvaranju sveta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 324 Dva filozofska mita o stvaranju sveta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 345 Pet ljudskih vekova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 366 Kastriranje Urana . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 377 Svrgavanje Krona . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 398 Ro|enje Atine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 449 Zevs i Metida . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4510 Su|aje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4711 Ro|enje Afrodite . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4812 Hera i njena deca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4913 Zevs i Hera . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5214 Ro|enje Hermesa, Apolona, Artemide i Dionisa . . . . . . . . . . . . . . . . 5415 Ro|enje Erota . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5616 Posejdonova narav i dela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5717 Hermesova narav i dela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6118 Afrodita, njena narav i dela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6419 Arejeva narav i dela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7020 Hestija, njena priroda i dela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7121 Apolon, njegova narav i dela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7222 Artemida, njena narav i dela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7823 Hefajst, njegova narav i dela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8124 Demetra, njena narav i dela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8325 Atina, njena narav i dela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9026 Pan, njegova narav i dela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9427 Dionis, njegova narav i dela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9628 Orfej . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10329 Ganimed . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10730 Zagrej . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10931 Bogovi podzemnog sveta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11132 Tiha i Nemesida . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11533 Deca mora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 117

5


34 Ehidnin porod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11935 Pobuna d`inova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12036 Tifon . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12337 Aloeidi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12538 Deukalionov potop . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12739 Atlant i Prometej . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13140 Eoja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13741 Orion . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13842 Helije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14143 Sinovi Helena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14444 Jon . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14845 Alkiona i Keik . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14946 Terej . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15147 Erehtej i Eumolp . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15348 Borej . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15549 Alopa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15750 Asklepije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15851 Proro~ita . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16252 Alfabet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16553 Daktili . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16854 Telhini . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17155 Empuze . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17256 Ija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17357 Foronej . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17558 Evropa i Kadmo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17659 Kadmo i Harmonija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17960 Bel i Danaide . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18161 Lamija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18662 Leda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18663 Iksion . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18864 Endimion . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19065 Pigmalion i Galateja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19166 Ajak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19267 Sizif . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19568 Salmonej i Tira . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19969 Alkestida . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20170 Atamant . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20371 Glaukove kobile . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20872 Melampo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20973 Persej . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21374 Blizanci suparnici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22075 Belerofont . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 226

6


76 Antiopa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22977 Nioba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23178 Kajnida i Kajnej . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23379 Erigona . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23480 Kalidonski vepar . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23581 Telamon i Pelej . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23982 Aristaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24683 Mida . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25084 Kleobis i Biton . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25485 Narcis . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25586 Filida i Karija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25787 Arion . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25888 Minoj i njegova bra}a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26089 Minijeve ljubavi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26690 Pasifajina deca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27091 Scila i Nis . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27492 Dajdal i Tal . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27793 Katrej i Altajmen . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28394 Sinovi Pandiona . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28595 Tezejevo ro|enje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28796 Tezejeva dela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29197 Tezej i Medeja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29598 Tezej na Kritu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29899 Stvaranja ati~kog saveza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 309100 Tezej i Amazonke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 312101 Fajdra i Hipolit . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 315102 Lapiti i Kentauri . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 318103 Tezej u Tartaru . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 320104 Tezejeva smrt . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 323105 Edip . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 327106 Sedmorica protiv Tebe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 332107 Epigoni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 337108 Tantal . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 340109 Pelop i Ojnomaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 346110 Pelopova deca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 353111 Atrej i Tijest . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 356112 Agamemnon i Klitajmnestra . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 362113 Orestova osveta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 366114 Su|enje Orestu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 372115 Umirivanje Ernija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 378116 Ifigenija me|u Tauri|anima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 380117 Orestova vladavina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 385

7


118 Ro|enje Heraklovo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 389119 Heraklova mladost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 394120 Tespijeve k}eri . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 398121 Ergin . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 400122 Heraklovo ludilo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 402123 Prvo delo: Nemejski lav . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 405124 Delo drugo: Hidra iz Lerne . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 409125 Delo tre}e: Kerinska kouta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 411126 Delo ~etvrto: Erimantski vepar . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 413127 Delo peto: Augejeve tale . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 416128 Delo esto: Stimfalske pti~urine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 418129 Delo sedmo: Kritski bik . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 420130 Delo osmo: Diomedove kobile . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 421131 Delo deveto: Hipolitin pojas . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 423132 Delo deseto: Gerionovo stado . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 429133 Delo jedanaesto: Hesperidine jabuke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 439134 Delo dvanaesto: Hvatanje Kerbera . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 446135 Ubijanje Ifita. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 451136 Omfala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 454137 Hesiona . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 459138 Osvajanje Elide . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 465139 Osvajanje Pila . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 470140 Hipokoontovi sinovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 473141 Auga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 474142 Dejaneira . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 477143 Herakle u Trahinu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 481144 Jola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 484145 Apoteoza o Heraklu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 485146 Heraklova deca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 491147 Lin . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 495148 Skup Argonauta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 497149 Lemljanske `ene i kralj Kizik . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 505150 Hila, Amik i Finej . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 508151 Od Simplegada do Kolhide . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 512152 Otmica runa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 515153 Ubistvo Apsirta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 519154 Argo se vra}a u Gr~ku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 522155 Pelijina smrt . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 527156 Medeja u Efiri . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 529157 Medeja u izgnanstvu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 532158 Osnivanje Troje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 534159 Paris i Jelena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 541

8


160 Prvi sastanak u Aulidi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 549161 Drugi sastanak u Aulidi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 559162 Devetogodinji rat . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 563163 Ahilova srd`ba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 572164 Ahilova smrt . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 578165 Ajantovo ludilo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 585166 Trojanska proro~anstva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 589167 Drveni konj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 592168 Propast Troje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 597169 Povratak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 605170 Odisejeva lutanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 612171 Odisej se vra}a u svoj dom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 624

Index . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 631

9


UVOD


Srednjovekovni misionari katoli~ke crkve doneli su iz Evrope u VelikuBritaniju, pored celokupnog zbornika sakralne istorije, i sistem univerzitetakoji se zasnivao na gr~koj i latinskoj klasici. Smatralo se da su doma}e legendeo Kralju Arturu, Gaju od Varvika, Robinu Hudu, Plavom Hagu od Lestera iKralju Liru dovoljne za prost narod, a obrazovane klase i svetenstvo iz vreme-na Tjudora mnogo vie raspravljali su o mitovima Ovidija i Vergilija i gimnaz-ijskim izvodima o Trojanskom ratu. Iako se zbog toga engleska knjièvnost odesnaestog do devetnaestog veka moè pravilno shvatiti samo u svetlosti gr~kemitologije, klasici su kasnije izgubili od zna~aja u naim kolama i na uni-verzitetima pa se od jednog obrazovanog ~oveka nije moglo o~ekivati da znako su, na primer, bili Deukalion, Pelop, Dajdal, Laokoont ili Antigona. Pro-se~no obrazovan ~ovek saznanje o ovim mitovima naj~e}e sti~e iz bajki i pri~aza decu, kao to su Kinslijevi Heroji i Hautonove Tenglvudske pri~e, i, izgledakao da mu to mnogo ne smeta, jer ve} dve hiljade godina smatra da mitovetreba zaboraviti kao neobi~nu i varljivu fantaziju, ljupku zaostavtinu detinjst-va gr~ke inteligencije, ~iji je zna~aj hri}anska crkva s razlogom umanjivala dabi istakla duhovnu prednost Biblije. Ipak, njihov zna~aj je neprocenjiv zaizu~avanje rane evropske istorije, religije i sociologije.

Himeri~an je pridev nastao od imenice chimaera himajra, to zna~ikoza. Pre ~etiri hiljade godina je Himajra mogla biti isto toliko obi~na kao{to je danas ma koji religiozni, heraldi~ki ili trgova~ki amblem. To je, premaHomerovom beleènju, bila sloèna ìvotinja sa lavljom glavom, kozjimtelom i zmijskim repom. Himajra je na|ena uklesana u zidove hetitskoghrama u Karkimiu i bila je u po~etku kalendarski simbol, kao i sve sli~nekomponovane ìvotinje, na primer sfinga i jednorog; svaka komponentapredstavljala je po jedno godinje doba. Diodor misli da je isti slu~aj i salirom sa tri strune od kornja~inog oklopa. Nilson u svom delu Primitivnora~unanje vremena (1920) raspravlja o godini koja ima tri godinja doba.Me|utim, samo mali deo od ogromne nesre|ene zaostavtine gr~ke mito-logije, koja je trpela uticaje i sa Krita i iz Egipta, Palestine, Frigije, Vavilonijei odakle sve ne moè se uvrstiti uporedo sa Himajrom u prave mitove. Pravimit moè da se definie kao prepri~avanje ritualne mime koja se javno izvo-dila na narodnim svetkovinama, a koja se nalazila likovno zabeleèna nape~atima, zdelama, ogledalima, krinjama, titovima i tapiserijama. Himajrai ostale njoj sli~ne kalendarske ìvotinje igrale su va`nu ulogu u izvo|enju

13


rituala. Takve ìvotinje postale su verske institucije u svakom plemenu,klanu ili gradu, zahvaljuju}i ikonografskom i usmenom predanju. Narod jeoptio s njima preko drevnih ~arobnjaka koji su upravljali plodno}u i si-gurno}u podru~ja svete kraljice, ili kralja, jer je, izgleda, irom gr~kih zema-lja kralji~anstvo prethodilo kraljevstvu, a do promena je dolo onda kad suza to stvoreni uslovi. U Lukijanovom eseju O igri nabraja se prili~an brojritualnih mima koje su izvo|ene jo u drugom veku posle nove ere; aPausanijin opis slika sa zidova hrama u Delfima i duboreza na Kipselovojkrinji svedo~i da je u njegovo vreme jo bilo najraznovrsnijih mitolokihostataka, od kojih vie nema ni traga.

Prave mitove treba razlikovati od:1. Filozofskih alegorija, kao u Hesiodovoj kosmogoniji;2. Etiolokih tuma~enja mitova koje danas vie ne razumemo, kao to

ne razumemo, na primer, mit o Admetu koji je upregao lava i divljeg veprau svoja kola;

3. Satire ili parodije, kao u Silenovoj pri~i o Atlantidi;4. Sentimentalnih pripovedaka kao {to je legenda o Narcisu i Ehi;5. Ulepavanja istorije, kao {to je Arionov doìvljaj sa delfinom;6. Minstrelnih romansi, kao u pri~i o Kefalu i Prokridi;7. Politi~ke propagande, kao to je Tezejevo ujedinjenje Atike;8. Moralnih legendi, kao u pri~i o Erifilinoj ogrlici;9. aljivih anegdota, kao {to je bra~na farsa sa Heraklom, Omfalom i

Panom;10. Pozorinih melodrama, kao u pri~i o Testoru i njegovim k}erima;11. Herojskih saga, kao {to je osnovni zaplet Ilijade;12. Realisti~ke pripovesti, kao {to je Odisejeva poseta Faja~anima.*

Ipak, mitski elementi, sasvim neo~ekivano, mogu se na}i i u ne~ijoj pri~i,dok najjasnija i najpotpunija verzija nekog mita naj~e}e uopte nema auto-ra, kao to se doga|a i kada tragamo za pisanim izvorima: onaj najstariji nemora biti i najverodostojniji. Na primer, razigrani Aleksandrinac Kalimah,frivolni avgustovac Ovidije, pa ~ak i kao barut suvi pozni Vizantinac Ceces,po pravilu, daju raniju verziju mita nego Hesiod i gr~ki tragi~ari; tako|eExcidium Troiae iz trinaestog veka je delimi~no pouzdaniji kad su u pitanjumitovi od Ilijade. Kad istraùjemo smisao mitolokoj ili pseudomitolokojnaraciji, moramo uvek brinuti o imenima, plemenskom poreklu i sudbina-ma li~nosti o kojima je re~ i tek onda ih moèmo ponovo postaviti u oblikedramskog rituala, jer }e ina~e manje va`ni elementi navesti na analogiju sanekim drugim mitom kome je dat sasvim druk~iji anegdotski obrt i koji, bazato, baca svetlost na oba mita.

* Vidi 4; 69; 83; 84; 87; 89; 99; 106; 136; 161; 1625; 170.

14


Izu~avanje gr~ke mitologije treba da po~ne, pre svega, izu~avanjem svihpoliti~kih i religioznih sistema u Evropi koji su postojali pre dolaska Arijeva-ca sa dalekog Severa i Istoka. Cela Evropa neolitskog doba, sude}i po ostaci-ma likovne umetnosti i po mitovima, imala je zna~ajni jedinstveni sistem re-ligioznih ideja, zasnovan na oboàvanju mnogoimene boginje-majke za kojuse znalo i u Libiji i u Siriji.

Stara Evropa nije poznavala bogove. Smatralo se da je velika boginjabesmrtna, nepromenljiva i svemo}na; a svest o o~instvu jo nije bila prodrlau religioznu misao. Ona je uzimala ljubavnike radi uìvanja, a ne da bi decipribavila oca. Mukarci su je se bojali, oboàvali je i pokoravali se matri-jarhatu; ognjite je negovano i odràvano kao najstarije drutveno sredite inalazilo se u pe}ini ili kolibi, a materinstvo je prva misterija. Zbog toga seprva `rtva na gr~kim javnim sve~anostima uvek prinosila Hestiji, boginjiognjita. Boginjin beli lik, verovatno njen najire rasprostranjen amblem,koji se u Delfima javlja kao omphalos ili pupak, verovatno poti~e od prvo-bitne bele gomilice dobro sabijenog pepela pomeanog sa sitnim ugljem, toje bio najlaki na~in da se sa~uva vatra bez dima. Kasnije je to likovno izjed-na~eno sa kre~om, obeljenom mogilom pod kojom je bila sakrivena lutkaètvenog mita koju su otkopali u rano prole}e, ili sa hrpom morskih koljkiili kvarca, ili belim mermerom, pod kojim su sahranjivali umrle kraljeve.Sude}i po gr~koj Hemeri i irskoj Greini, nije samo Mesec nego je i Sunce biloboginjin nebeski simbol. U svakom slu~aju, u ranijim gr~kim mitovimaSunce ustupa prvenstvo po va`nosti Mesecu, jer Mesec nadahnjuje ve}imsujevernim strahom, poto ne bledi u vreme kad godina prolazi, a pripisujemu se i sila da polja liava ili snabdeva vodom.

Tri mese~eve mene mlad mesec, pun mesec i poslednja ~etvrt podse-}aju na tri faze u razvoju ène devojatvo; zrelost i starost. Me|utim, kakoje sun~ani godinji tok svojim promenama podse}ao na uzdizanje i padprirodnih mo}i prole}e na devojku, leto na nimfu i zima na staricu boginju su po~eli da poistove}uju sa sezonskim promenama u ìvotu biljakai ` ivotinja, a tako|e i sa Majkom-Zemljom, koja, u po~etku vegetativne godi-ne, proizvodi samo li}e i pupoljke, zatim cve}e i plodove i, najzad, prestajeda ra|a. Ona je, osim toga, mogla predstavljati jo jedno trojstvo: devojka vazduh, nimfa zemlju ili more, starica podzemni svet; tipi~ni predstavni-ci su Selena, Afrodita i Hekata. Ove misti~ne analogije o~uvale su sveto zna-~enje broja tri, a Boginja-Mesec proirila se na broj devet, da bi se svaka odnjene tri li~nosti, devica, nimfa i starica, pojavila u trijadi, potvr|uju}i svojeboànstvo. Njeni sledbenici nisu nikada sasvim zaboravili da je postojalasamo jedna boginja a ne tri; tako je u klasi~no vreme arkadijski Stimfal biojedan od malog broja sa~uvanih svetilita gde su se sve zvale: Hera.

Religiozna svest se postepeno razvijala i tek kada je veza izme|u polnogodnosa i ra|anja deteta postala jasna jedan podatak o ovom klju~nom prob-

15


lemu religiozne misli javlja se kod Hetita u mitu o jednostranom glupavomApuu (H. G. Gterbok: Kumarbi, 1946) obelodanilo se da vetrovi i reke nemogu da oplode ènu. Izgleda da su plemenske nimfe svake godine biraleljubavnika me|u mladim ljudima koji su ih okruàvali. On je bivao kralj kogaje trebalo prineti na `rtvu kad se godina zavri; tada bi postao simbol plodnos-ti umesto sredstvo eroti~ne naslade. Kapima njegove krvi prskali su drve}e,ìto, stado, da bi urodili plodovima, a telo su rastrzali i ` ivo meso jele kralji~inedrugarice Nimfe svetenice koje su nosile maske kobila, vu~ica ili krma~a.Obi~aji su se zatim izmenili, kralj je umirao ~im bi mo} Sunca po~injala daslabi, jer je on predstavnik sun~ane mo}i; dragi, mladi ~ovek, njegov blizanacili izmiljeni blizanac izraz odgovara starom irskom izrazu tanist posta-jao je tada kralji~in ljubavnik da bi i njega prineli na `rtvu negde tokom zime,a nagra|ivan je time to se pretvarao u proro~ku zmiju. Ovi kralji~ini muèviimali su izvrnu vlast samo kad bi im kraljica dozvoljavala da je zastupaju i tusu du`nost obavljali obu~eni u njenu ~arobnu ode}u. Tako se razvijalo kra-ljevstvo, i mada je Sunce postalo simbol muke plodnosti, a kraljev ìvot pois-tove}en sa godinjim vremenima, Sunce je ipak ostalo pod zatitom Meseca,kao to je i kralj ostao u vlasti kraljice, bar u teoriji, jo dugo poto je dobamatrijarhata prolo. Tako su vetice iz Tesalije (posebno konzervativna religi-ja) u Mese~evo ime pretile Suncu da }e ga progutati potpuni mrak.

Me|utim, ~ak ni iz vremena kad su ` ene isklju~ivo gospodarile religijom,nema podataka da su branile mukarcima da obavljaju poslove koje su mogliobavljati bez nadzora èna, a gotovo je izvesno da su mukarci usvojilimnoge osobine slabijeg pola do kojih se do tada nisu uzdizali. Mukarcimase poveravao lov, ribolov, skupljanje nekih namirnica, ~uvanje stada i krda iodbrana plemenske teritorije od napada spolja, sve dok nisu pokuali daprekora~e zakone matrijarhata. Birani su i za vo|e totemskih klanova, pa imje data i izvesna vlast, naro~ito u doba seobe i ratova. Na~in izbora mukar-ca glavnog komandanta bio je razli~it u raznim matrijarhalnim zajednicama;obi~no bi to bio kralji~in ujak ili kralji~in brat, ili sin njene tetke po majci.Najprimitivniji plemenski glavni komandant imao je vlast sudije u li~nimraspravama me|u mukarcima, ukoliko verski autoritet kraljice time ne bibio povre|en. Najprimitivnije matrijarhalno drutvo odràlo se do dana-njih dana kod Najara u Ju`noj Indiji, gde princeze, udate za sasvim malede~ake, od kojih se odmah razvode, ra|aju decu sa ljubavnicima bez naro~i-tog ranga; i princeze izvesnih plemena sa matrijarhalnim ure|enjem u Zapa-dnoj Africi udaju se za strance ili obi~ne mukarce bez obzira na poreklo. Nikraljevske ène u prehelenskoj Gr~koj nisu vodile ra~una o poreklu svojihljubavnika i birale su ih me|u robovima, osim ako stotinu kraljevskih ku}aiz Lokride i epizefirske Lokride nisu bile izuzeci ba po tom obi~aju.

Vreme se u po~etku merilo po mese~evim menama, i svaka va`nijasvetkovina odigravala se u doba jedne mese~eve mene; sun~eva dugodnevi-

16


ca i ravnodnevica nisu bile ta~no utvr|ene, ve} su se odre|ivale premanajblièm ili mladom ili punom mesecu. Broj sedam je stekao naro~ituva`nost, jer je kralj umirao kad nastupi pun mesec po sedmi put posle naj-kra}eg dana. âk i poto se, posle dugog i pa`ljivog astronomskog opaànja,dolo do toga da sun~ana godina traje 364 dana i nekoliko ~asova, ipak jegodina podeljena na mesece, tj. na mese~eve mene, a ne na odeljke sun~anogkruga. Ovi meseci su docnije postali, kako to Englezi i danas zovu, meseciopteg zakona (common-law months), i svaki je trajao po dvadeset osamdana; dvadeset osam je, tako|e, smatran svetim brojem, a smisao mu jevi|en i u tome to se Mesec mogao slaviti kao èna, ~iji menstrualni ciklusnormalno traje dvadeset osam dana, koliko i mese~eva revolucija na putanjioko Sunca. Sedmodnevna nedelja bila je jedinica u mesecu opteg zakonaa posebnost svakog pojedinog dana se odre|ivala, kako izgleda, premakvalitetima koji su pripisivani odgovaraju}em mesecu u ìvotu svetog kralja.Ovaj sistem vodio je do jo blièg poistove}ivanja ène sa Mesecom, a kakoje 364 deljivo sa dvadeset osam bez ostatka, godinje svetkovine mogle su seutvr|ivati po tim mesecima opteg zakona. Zahvaljuju}i verskoj tradiciji,godina sa trinaest meseci odràla se kod evropskog seoskog ìvlja ~itavmilenijum posle usvajanja Julijanskog kalendara; stoga je Robin Hud, koji jeìveo u doba Edvarda II, prema baladi, slave}i majski praznik, i uzviknuo:

Koliko ima veselih meseci u godini? Trinaest ih ima, kaèm ja...To je tjudorovski izdava~ preokrenuo: ...Ima ih samo dvanaest, kaèm

ja.... Broj trinaest je broj sun~ane smrti. Ovaj broj ni danas nije izgubio svojezlokobno zna~enje za sujeverne. Dani u nedelji su pod zatitom Titana: genijaSunca, Meseca i pet planeta za koje se u to vreme znalo; oni su sluìli boginjikao svom tvorcu. Ovaj se sistem verovatno razvio u matrijarhatu Sumerije.

Tako je Sunce prolazilo svoje stupnjeve tokom trinaest meseci, po~inju}isvoj ophod u najkra}i zimski dan, dakle od trenutka kada, posle dugog periodaopadanja, dani po~inju da duàju. Prekobrojan dan siderske zvezdane godine,koji se dobijao od sun~ane godine zemljinom revolucijom oko sun~ane orbite,bio je umetnut izme|u trinaestog i prvog meseca i postao je najva`niji od svih365 dana jer je ba tada plemenska nimfa birala sebi svetoga kralja, naj~e}epobednika na trkama, u rvanju ili u strelja~kom takmi~enju. Ali ovaj je primi-tivni kalendar podloàn mnogim izmenama: u nekim krajevima preostalisun~ani dan nisu umetali u vreme najkra}eg dana u godini, ve} negde drugde,na primer na dan Sretenja kad bi se pojavljivali prvi znaci prole}a, ili u vremeprole}ne ravnodnevice, kad se smatralo da je Sunce dostiglo svoju zrelost; ili udoba najduèg dana u godini; tako|e pak i u trenutku kad se javlja Sirijus i rekaNil po~inje da plavi polja, a i u doba jesenje ravnodnevice kad padnu prve kie.

Za razumevanje rane gr~ke mitologije najva`niji su odnosi izme|ukraljice i njenih ljubavnika koji po~inju time to se ljubavnici prinose na

17


`rtvu jedanput ili dvaput godinje a zavravaju se potpunim preovladava-njem neograni~ene muke monarhije u doba kad je stvorena Ilijada, u kojojse kraljevi hvale: Mi smo mnogo bolji od svojih o~eva! Mnogi sli~ni obi~ajiafri~kih plemena ilustruju razli~ite progresivne stupnjeve ovakvih promena.

Velikim delom gr~ki mit je religiozno-politi~ka istorija. Belerofontsavla|uje krilatog Pegaza i ubija Himajra. Persej, u drugoj varijanti iste leg-ende, leti vazduhom i obezglavljuje Pegazovu majku Gorgonu Meduzu;isto tako i Marduk, vavilonski heroj, ubija ènsko ~udovite Tijamat,boginju mora. Persejevo ime bi, verovatno, trebalo izgovarati Pterseus,razbija~; i Persej nije, kako profesor Kerenji smatra, prauzor lika Smrti,nego verovatno predstavlja patrijarhalne Helene koji su prodrli u Gr~ku iMalu Aziju u drugom milenijumu pre nove ere i uzdrmali mo} TrojneBoginje. Pegaz je bio posve}en Trojnoj Boginji zbog toga to su konjskepotkovice u obliku polumeseca, pa je zato konj igrao odre|enu ulogu usvetkovinama koje su prire|ivane povodom kia i prilikom ustoli~enja sve-toga kralja. Pegazova krila verovatno su simbolisala njegovu nebeskuprirodu, a ne brzinu. Dèjn Harison ukazuje (Prolegomena za izu~avanjegr~ke religije, glava VI) da je Meduza nekada i sama bila boginja koja seskrila pod zatitu Gorgonine maske; nepojmljivo uàsno Gorgonino licetrebalo je da opomene neposve}ene da ne pokuavaju da prodru u njenemisterije. Persej obezglavljuje Meduzu: to zna~i, Heleni su zauzeliBoginjino glavno svetilite, svukli Gorgoninu masku sa lica njenihsvetenica i do~epali se svetih konja u Bojotiji je na|en jedan rani likboginje sa Gorgoninom glavom i kobilinim trupom. Belerofont, Persejevdvojnik, ubija likijsku Himajra, to zna~i da Heleni ponitavaju stariMeduzin kalendar i zamenjuju ga drugim.

Izgleda da se Apolonovo razra~unavanje sa Pitonom u Delfima odnosina doga|aj kad su Ahajci zarobili svetilite kritske boginje Zemlje, a na tose odnosi i Apolonov pokuaj da otme Dafnu, koju je Hera, da bi je sakri-la, pretvorila u lovorovu kronju. Ovaj mit navodili su psihijatri frojdovskekole kao simbol instinktivnog devoja~kog uàsavanja od seksualnog akta;me|utim Dafna je bila sve drugo osim uplaena devica. Njeno ime jeskra}enica od Daphoene, krvava, i ona je boginja orgasti~kog raspolo-ènja, ~ije su svetenice Majnade `vakale lovorovo li}e kao opijaju}e sred-stvo, a u doba punog meseca juriale na nevine putnike i rastrzale decu imlade ìvotinje; lovor sadrì u sebi kalijum-cijanid (sodu). Boginjinedru`benice Majnade potisnuli su Heleni i jedino je lovorovo rastinjesvedo~ilo o ranijem svetilitu Dafojne; `vakanje lovora bilo je tabu uGr~koj za sve osim za proro~ke pitijske svetenice koje su sluìle Apolonuu Delfima sve do rimskih vremena.

Nadiranja Helena po~etkom drugog milenijuma pre nove ere, koja seobi~no nazivaju ajolskim i jonskim, izgleda da su bila manje razorna od ahaj-

18


skih i dorskih nadiranja, koja su usledila neto kasnije. U prvim nadiranjima,male naoruàne bande ~obana, koji su oboàvali arijsko trojno boànstvo Indru, Mitru i Varunu prele su prirodnu prepreku, Goru Otridu, i mirnose pripojile prehelenskom ìvlju u Tesaliji i sredinjoj Gr~koj. Prihva}eni sukao deca lokalne boginje, i izme|u njih su birani sveti kraljevi. Tako je mu-ka vojna aristokratija ìvela u relativnom miru sa ènskom teokratijom, nesamo u Gr~koj, nego i na Kritu, gde su Heleni imali svoje uporite i odaklesu irili civilizaciju na Atici i Peloponezu. Gr~ki jezik se, izgleda, govorioirom Ajgeje i u vreme Herodota, samo se u jednom proro~itu govorilo pre-helenskim jezikom (Herodot: VIII, 1345). Kralj je delovao kao predstavnikili Zevsa, ili Posejdona, ili Apolona, a sebe je nazivao jednim od njihovihimena, iako je Zevs vekovima bio samo polubog, a ne besmrtno boànstvo.Svi rani mitovi u kojima bogovi zavode nimfe odnose se, izgleda, na brakovehelenskih vojskovo|a i lokalnih svetenica boginje Mesec: ovome se Herajako protivila, to predstavlja konzervativna religiozna ose}anja.

Kad je postalo nepodesno da vladavina jednog kralja traje kratko, onda setrinaestomese~na godina produìla na veliku godinu od stotinu mese~evihmena, poto je tada najbliskije poklapanje sun~evog i mese~evog vremena. Alipoto je polja i ètve i dalje trebalo osve}ivati, kralj je pristao na privremenusmrt jedanput godinje i, u jednom prestupnom danu koji nije padao u svetuzvezdanu godinu, preputao je vlast svom zameniku, kralju-de~aku koga suzvali interrex, a koji je morao umreti na isteku dana da bi se njegova krvupotrebila za obred osve}enja. U to vreme je sveti kralj, tokom trajanja velikegodine, vladao sa svojim doglavnicima i namesnicima; ili su vladala dvojica,jedan za drugim u toku dve godine; ili bi im kraljica dozvolila da podele vlasti da vladaju takmi~e}i se. Kralj je ponekad zastupao kraljicu u svetim obredi-ma, obu~en u njenu ode}u, nosio je la`ne grudi, uzimao njenu sekiru kao sim-bol mese~eve mo}i, pa je ~ak preuzimao od nje i obred kojim se izazivala kia.Njegova ritualna smrt umnogome je zavisila od okolnosti; divlje ` ene mogle suga rastrgnuti u komade, mogao je biti oboren sekirom, uboden otrovnomstrelom u petu, mogao je biti ba~en sa stene, spaljen na loma~i, udavljen u bari,rastrgnut na unapred udeenim konjskim trkama, proboden kopljem od ribljekosti. Ali morao je umreti. Bitna promena je nastala kada je `rtveni de~akzamenjen ìvotinjama na `rtvenom oltaru, a kralj odbio da umre kad se nje-gova produèna vladavina zavrila. Podelivi kraljevinu na tri dela i objavivinaslednika za svaki deo, on bi nastavio da vlada jo izvesno vreme; to jeobjanjavao time to su ta~nije ra~unice pokazale da se sun~eve i mese~evegodine poklapaju tek posle isteka devetnaest godina ili 325 mese~evih mena.Velika godina postala je tako Ve}a godina.

Za sve vreme ovih stupnjeva, koji su ostavili tragove u mitovima, sveti kraljje uspevao da se odrì na poloàju jedino na osnovu prava koje je stekao ` enid-bom sa plemenskom Nimfom. Ove Nimfe birane su ili na takmi~enjima devo-

19


jaka iz kraljevskog doma u tr~anju ili ultimogeniturom, to zna~i da je Nimfapostajala najmla|a za udaju stasala devojka, izdanak najmla|e grane roda.Presto se nasle|ivao matrilinearno, a to se sprovodilo ~ak i u Egiptu: Sveti kralji njegov zamenik birani su uvek van ` enskog kraljevskog doma, sve dok se nekiodva`ni kralj ne bi odlu~io na rodoskrvnjenje sa svojom k}eri naslednicom uvreme kad mu je vladavina isticala i tako ponovo stekao pravo na presto.

Ahajska najezda u trinaestom veku pre nove ere ozbiljno je ugrozilamatrijarhalnu tradiciju. Izgleda da je kralj u to vreme ve} stekao pravo davlada do svoje prirodne smrti, a kad su pred kraj drugog milenijuma prispeliDorci, patrijarhalno nasle|ivanje postalo je obi~aj. Kraljevi} vie nije napu-tao dom da bi se oènio stranom princezom, ve} je ona dolazila njemu, kaou slu~aju Odiseja i Penelope. Genealogija je postala patrilinearna, iako se izpseudo-Herodotovog ìvota Homera vidi da se jo izvesno vreme neposred-no posle Apatorije, svetkovine mukog srodstva, odràvala i svetkovina èn-skog srodstva, prinoenjem `rtvi boginji Majci, a mukarcima tom prilikomnije bio dozvoljen pristup.

Olimpijski porodi~ni poredak bio je nekakav sporazum izme|u helen-skih i prehelenskih shvatanja; to je bila boànska porodica est bogova i estboginja, na ~elu sa zdruènom vladavinom Zevsa i Here, tako da je to biosavet bogova u vavilonskom stilu. Ali posle guenja pobune prehelenskogstanovnitva, koja je u Ilijadi opisana kao zavera protiv Zevsa, Hera sepot~inila Zevsu, Atina se izjasnila potpuno za oca, a Dionis je najzad zaveomuku prevlast u savetu time to je izbacio Hestiju. Ipak, boginje, iako umanjini, nikada nisu bile sasvim potisnute kao u Jerusalimu jer suduboko potovani pesnici Homer i Hesiod dali boànstvima njihova zvanjai odredili im oblasti i mo}i (Herodot: II, 53), to nije tako lako prenebre-gnuti. tavie u Gr~koj se to nikada nije dogodilo, dok su, da bi se obeshra-brio svaki pokuaj matrijarhata, u Rimu u doba osnivanja vestalskog mana-stira sve ène kraljevske krvi stavljene pod kraljevu kontrolu, a u Palestini jekralj David osnovao dvorski harem.Tako je prelazak na patrijarhat, njegovrazvitak i sistem nasle|a, zaustavio dalje stvaranje mitova; nikle su istorijskelegende koje su po~ele da blede u svetlu pisane istorije.

@ivoti li~nosti kao to su Herakle, Dajdal, Tejresija i Finej proteù se nanekoliko pokolenja, jer su to vie titule nego imena odre|enih heroja. Ali iakose ne poklapaju sa hronologijom, mitovi su uvek od zna~aja; oni se pletu okoneke ta~ke u predanju, ma koliko se njihovo zna~enje gubilo i mrsilo prilikomprepri~avanja. Uzmimo, na primer, nejasnu pri~u o Ajakovom snu, u kome semravi, koji su pali sa proro~anskog hrasta, pretvaraju u ljude i naseljavajuAjginu, ostrvo koje je opustoila Hera. Ovde je interesantno da je hrast iznikaoiz Dodoninog ìra, da su mravi iz Tesalije, a da je Ajak unuk re~nog bogaAsopa. Ovako spojeni elementi daju saètu beleku o imigracijama u Ajginupred kraj drugog milenijuma pre nove ere. Uprkos sli~nosti gr~kih mitova,

20


svako posebno tuma~enje pojedinih legendi ostaje pod znakom pitanja svedok arheolozi ne budu mogli da pruè odre|eniju emu i vremenski periodkretanja plemena u Gr~koj. Teorija da su Himajra, Sfinga, Gorgona, Kentaur,Satiri i ostali slepo izbijanje kolektivne podsvesti, kako misli Jung, potpunoje neodrìva i ne treba joj pridavati nikakav zna~aj. Bronzano i gvozdeno dobau Gr~koj ne predstavljaju detinjstvo ~ove~anstva, kao to to Jung èli dadokaè. Na primer, to to je Zevs progutao Metidu a potom rodio Atinu krozotvor na svojoj glavi, nije samo pusta mata, ve} ingeniozna teoloka dogmakoja u sebi objedinjava tri nepodudarna shvatanja:

1. Atina je bila Metidina partenogena k}i, to zna~i najmla|a li~nost troglave Metide,boginje mudrosti;

2. Zevs je progutao Metidu, to zna~i da su Ahajci potisnuli njen kult i preneli sva svojst-va mudrosti na Zevsa, svog patrijarhalnog boga;

3. Atina je bila Zevsova k}i, to zna~i da su Ahajci potedeli Atinine hramove pod uslovomda njeni poklonici prihvate Zevsovu neograni~enu vlast.

* * * * *Na zidovima hramova crteìma je predstavljeno kako Zevs guta Metidu

i sve to se dalje doga|alo; i kao to je erotski Dionis nekad partenogeni sinSemele ponovo ro|en iz Zevsovih bedara, tako je i intelektualna Atinaponovo ro|ena iz njegove glave.

Neki mitovi su na prvi pogled zagonetni zato to je mitograf slu~ajno ilinamerno pogreno protuma~io svetu sliku ili dramski ritual. Ja sam ovaj pos-tupak nazvao ikonotropija. Ovakvi primeri se mogu na}i u svim zbirkamareligiozne literature i ba oni ukazuju na duboke promene koje je preìvljava-lo staro verovanje. Gr~ki mit je prepun ovakvih primera. Trouglasti Hefajstovistolovi, na primer, koji se na znak bogova okre}u oko sebe (Elijada XVIII,368), nisu, kao to dr Carls Seltman nagovetava u svom delu Dvanaest olimpi-jskih bogova, prethodnici automobila, ve} su to zlatni sun~ani diskovi, trono-ci, koji su verovatno predstavljali godinu sa tri godinja doba, za koje je vremeHefajstovom sinu doputeno da vlada na ostrvu Lemno. Najzad i takozvanoParisovo su|enje, kada su boginje pozvale heroja da presudi koja je od njihnajlepa i kad Pari predaje jabuku najlepoj, predstavlja obrednu situacijupreìvelu ve} u vreme Herodota i Hesioda. Te tri boginje su jedna trojnaboginja: Atina devica, Afrodita Nimfa i Hera starica, i pre }e biti da jeAfrodita obdarila Parisa jabukom nego on nju. Ova jabuka, koja simbolie daje Paris stekao Afroditinu ljubav po cenu ìvota, bi}e Parisu propusnica zaJelisejska polja, u zapadni vo}njak jabu~ar, odre|en samo za due heroja.Po{to je sli~ni pokloni i u velkim i irskim mitovima, kao i poklon koji jeHesperida dala Heraklu; a tu je i jabuka kojom je Eva, majka svega ìvog,darivala Adama. Tako Nemesida, boginja svetog rastinja, koja je kasnije umitovima postala simbol boànske osvete prema ponosnim kraljevima, nosila

21


jabuku na grani, kao svoj dar herojima. Svi rajevi neolita i bronzanog doba bilisu ostrva sa vo}njacima, a sama re~ paradise zna~i vo}njak.

Prava nauka o mitovima treba da se zasniva na arheolokim studijama iuporednoj istoriji religije, a ne na pretpostavkama nastalim u psihijatrijskimordinacijama, iako sledbenici Junga smatraju da su mitovi izvorna spoznajapredsvesne psihe, nevoljna svedo~enja o nesvesnim psihi~kim zbivanjima, gr-~ka mitologija nije bila nita misterioznija po sadràju od dananjih bira~kihspiskova i uglavnom je nastajala na teritoriji koja je odràvala bliske politi~keodnose sa Minojskim Kritom, zemljom koja je bila ve} toliko razvijena da jeimala pisanu arhivu, ~etvorospratne zgrade sa sanitarnim cevima i vratima samodernim kvakama, registrovane trgova~ke firme, ah, zajedni~ki sistem meraza duìnu i teìnu i kalendar zasnovan na strpljivom astrolokom posmatranju.

Moj metod sastojao se u tome da prikupim u harmoni~nu celinu sverasute elemente svakoga mita, pomaù}i se manje poznatim varijantama kojebi mogle da doprinesu boljem razumevanju i da, kako najbolje umem, damantropoloki i istorijski odgovor na neka pitanja. Duboko sam svestan da jeovo i suvie ambiciozan zadatak za jednog mitologa, ma kako dugo i ozbiljnoradio. Bi}e svakako odstupanja, lutanja i neta~nosti. @elim da istaknem da jesvako tuma~enje mediteranskih verovanja ili obreda koji prethode pisanimspomenicima zasnovano na pretpostavci. Ipak, otkako je moja knjiga prvi putizala 1955, ohrabrilo me je to je E. Mejrovic u svome delu Akanska kosmolo-ka drama (Faber i Faber) sli~no tuma~io religiozne i drutvene promene kodAkanaca. Akanski narod je proistekao iz jedne stare migracije libijsko-berber-skih srodnika prehelenskog stanovnitva Gr~ke na jug iz oaza Saharskepustinje (vidi 3, 3) u Timbuktu, gde su se ukrstili sa crna~kim plemenom nareci Niger. U jedanaestom veku nae ere oni su se pomerili jo dalje na jug dodananje Gane. Kod njih su se odràla ~etiri razli~ita tipa kulta. Najprimitivnijioboàvaju boginju Mesec kao trojnu boginju Ngama, veoma sli~nu libijskojNeit, kartaginskoj Tanit, kanaanskoj Anati i ranogr~koj Atini (vidi 8, 1). ZaNgamu se kaè da je rodila nebeska tela sopstvenim naporima (vidi 1, 1), azatim oìvela ljude i ìvotinje ustrelivi im nepokretna tela svojim ~arobnimstrelama, odapetim s luka mladoga meseca. Kaè se jo da njena ubila~ka svo-jstva imaju mo} da oduzmu ìvot, to je i Artemidina osobina (vidi 22, 1).Kraljevska princeza postaje devojka koja je pod zatitom Ngamine mese~eve~arobne mo}i, sposobna da u vremenima neizvesnosti i opasnosti povedepleme u neku novu oblast i da u seobi sa~uva sva plemenska boànstva skrive-na u krinju. Takva èna postaje kraljica majka, vojskovo|a, sudija i sveteni-ca u novoj naseobini koju je osnovala. Boànstvo se prikazivalo kao ìvotinjatotem zati}ena tabuom, iako su te iste ìvotinje lovili i prinosili na `rtvu; takopostaje razumljivo to su Pelazgi jedanput godinje prire|ivali lov na sove, iakosu bile svete ptice (vidi 97, 4). Tada su stvorene i dràve na federalnoj osnovi,a boànstvo najmo}nijeg plemena postalo je dràvno boànstvo.

22


Drugi tip kulta svedo~i o zbliènju Akana sa sudanskim potovaocimaOdomankoma, Boga-Oca, koji je svojeru~no stvorio vasionu (vidi 4, c); izgle-da da su Akane predvodile vojskovo|e birane me|u mukarcima i da su pri-hvatili sumersku sedmodnevnu nedelju. Mitski kompromis je postignut nataj na~in to je Ngama oìvela Odomankomovu beìvotnu tvorevinu;boànstvo svakog plemena postalo je jedna od planetarnih sila. Ove plane-tarne sile stvaraju muko-ènske parove, kao to pretpostavljam da se dogo-dilo i u Gr~koj kad je oboàvanje Titana doprlo sa Istoka (vidi 11, 3).Predstavnica Ngame, kraljica majka, svake godine stupa u sveti brak sa pred-stavnikom Odomankoma; ona se, u stvari, ven~ava sa izabranim ljubavni-kom, koga na kraju godine svetenici ubiju, raspore i oderu. Isto se, izgleda,doga|a i kod Grka (vidi 9, a i 21, 5).

U kultu tre}eg tipa ljubavnik kraljice majke postaje kralj, on se smatramukim vidom Meseca i odgovara feni~anskom bogu Balu Hamanu; aumesto njega, svake godine umire po jedan de~ak u svojstvu la`nog kralja(vidi 30, 1). Kraljica majka poverava glavnu izvrnu vlast vezira, a sama seusredsre|uje na svoju funkciju vrenja obreda plodnosti.

U ~etvrtom tipu kulta, kralj, poto je stekao prevlast nad nekolicinommanje zna~ajnih kraljeva, ukida svoj mese~ev vid boànstva i proglaava sekraljem Sunca na egipatski na~in (vidi 67, 1 i 2). Iako se i dalje svake godineodràva svetkovina ven~anja, ona ne zavisi vie od Meseca. Na ovom stup-nju matrilokalnu svadbu smenjuje patrilokalna, a plemena potuju svojemuke pretke kao heroje isto to se doga|a i u Gr~koj iako Akani nikadanisu zamenili oboàvanje Sunca oboàvanjem boga-gromovnika.

Kod Akanaca se svaka promena u dvorskom ritualu tuma~ila kao odrazmitskog doga|aja na nebu. Tako, ako je kralj naimenovao dvorskog vratarai ukazao mu ~ast oènivi ga princezom, objavljeno je da se isto to dogodiloi boànskom vrataru. Verovatno je Heraklova ènidba boginjom Hebom injegova vratarska slu`ba kod Zevsa (vidi 145, i) bila odraz sli~nog doga|ajana mikenskom dvoru, i da su boànske gozbe na Olimpu bile sli~ne slavlju uOlimpiji koje se odràvalo pod zajedni~kim pokroviteljstvom zevsolikogvisokog mikenskog kralja i glavne svetenice iz Arga.

Duboko sam zahvalan Dèneti Sejmor-Smit i Kenetu Geju na pomo}ikoju su mi ukazali dok sam radio na ovoj knjizi, Petra i Laledì Grin za prob-no ~itanje prvih nekoliko poglavlja, Frenku Sejmoru-Smitu to mi je slaogr~ke i latinske tekstove iz Londona, i mnogim prijateljima koji su mipomogli da popravim prvo izdanje knjige.

Dey, Majorca, panija R. G.

23


* * * * *Poto sam pregledao izdanje Gr~kih mitova iz 1958. godine, stekao sam

zreliji sud o pijanom bogu Dionisu, Kentaurima i njihovim protivre~nimosobinama mudrosti i prestupnitva, i o prirodi boànske ambrozije i nek-tara. Svi ovi momenti su usko povezani, jer su Kentauri potovali Dionisa,~ija se raspusna jesenja gozba zvala Ambrozija. Ne verujem vie u to da sunjegove Majnade, koje su razdraène jurile unaokolo, rastrzale ìvotinje idecu (vidi 27, f), a posle se hvalisale kako su putovale u Indiju i vratile seodande (vidi 27, c), bile pijane isklju~ivo od vina i piva od brljana (vidi 27,3). Dokazni materijal, sakupljen u mome delu îme su se hranili Kentauri(Steps: Cassell and Co., 1957, strana 319343), svedo~i da su Satiri (iz pleme-na kozjeg totema), Kentauri (iz plemena totema konja), i njihove Majnadeupotrebljavali ova pi}a da speru usta od mnogo ja~e droge, naime presne(sirove) gljive, amanita muscaria, koja izaziva halucinantna stanja, ban~enjedo besvesti, proro~anske vizije, neprirodnu erotsku mo} i veliku snagu umii}ima. Nekoliko ~asova posle ovakve ekstaze nastupa potpuna otupelost~ula; tim fenomenom moè se objasniti kako je Likurg, naoruàn jedinobi~em za volove, doveo u red Dionisovu pijanu vojsku Majnada i Satira poslepobedonosnog povratka iz Indije (vidi 27, c).

Na jednom etrurskom ogledalu ugravirana je amanita muscaria kodIksionovih nogu; on je bio heroj iz Tesalije koji se hranio ambrozijom me|ubogovima (vidi 63, b). Nekoliko mitova (vidi 102, 126 i druge) potvr|ujumoju teoriju da su njegovi potomci Kentauri jeli ovu gljivu. Prema nekimistori~arima, ovu gljivu su upotrebljavali staronordijski ratnici da bi steklineustraivost i natprirodnu snagu u borbi. Verujem da su ambrozija i nek-tar bili otrovne gljive: amanita muscaria svakako; a mo`da i neke druge,naro~ito mala tanuna otrovna gljiva panaeolus papilionaceus, koja izazivabezbolne i izvanredno prijatne halucinacije. Gljiva sli~na ovoj pojavljuje sena ati~koj vazi, medu kopitima Kentaura Nesa. ,,Bogovi!, kojima suambrozija i nektar bili isklju~ivo namenjeni bili su svete kraljice i kraljevipreklasi~ne ere. Kralj Tantal po~inio je zlo~in (vidi 108, c) kad je prekriotabu, pozivaju}i osobe nièga reda da s njim uìvaju ambroziju.

Sveto kralji~anstvo i kraljevstvo propalo je u Gr~koj; ambrozija je tadapostala, izgleda, tajna eleusinskih, orfi~kih i drugih misterija posve}enih Dio-nisu. U svakom slu~aju, oni koji su bili posve}eni morali su se zakleti da }e kaotajnu ~uvati ta su jeli i pili; zauzvrat su doìvljavali nezaboravna privi|enja, aobe}avana im je i besmrtnost. Ambroziju su davali pobednicima na olimpi-jskim takmi~enjima trka~a kao utenu nagradu, zbog toga to pobeda vie nijeobezbe|ivala pravo na kraljevstvo. Ta ambrozija bila je meavina namirnica ~ijasu po~etna slova zna~ila gr~ku re~ gljiva, kako sam to dokazao u delu ^ ime suse hranili Kentauri. Recept koji navode klasi~ni pisci za nektar i cecyon, pi}e saukusom mentola, koje je Demetra pila u Eleusini, isto se pie kao i re~ gljiva.

24


Sm sam probao gljivu psilocybe, koja izaziva halucinacije; boànskuambroziju koju od drevnih vremena upotrebljavaju Masateci, Indijanci izOaksake, provincije u Meksiku; tom prilikom sam ~uo svetenice kakoprizivaju Tlaloka boànstvo gljiva, i doìveo transcendentalna privi|enja.Zato se iskreno slaèm sa R. Gordonom Vasonom, ameri~kim istraìva~emdrevnih obi~aja, da su evropske ideje o raju i paklu ponikle iz sli~nih miste-rija. Tlalok je ro|en od munje kao i Dionis (vidi 14, c). Na starogr~kom, kaoi na jeziku Masateka re~ gljiva zna~i hrana za bogove. Tlalok je nosio venacod zmija; Dionis tako|e (vidi 27, a). Tlalok je imao podvodno sklonite;Dionis tako|e (vidi 27, e). Svirepi obi~aj Majnada da otkidaju glave svojim`rtvama (vidi 27, f i 28, d) mo`da se alegori~no odnosi na sasecanje klobukasvetih gljiva jer se u Meksiku drka gljive nikad ne jede. Po predanju,Persej, sveti kralj iz Arga, preobra}en u oboàvaoca Dionisovog kulta (vidi27, i) nazvao je Mikenu po otrovnoj gljivi koju je naao u okolini, i pod ko-jom je otkriven izvor (vidi 73, r). Tlalokov amblem je bila gljiva; a i amblemArga tako|e. Iz usta Tlalokove gljive na fresci izbija mlaz vode. Sve ovo navo-di na pitanje: da li je izme|u evropske i ameri~ke kulture bilo dodira u bilokom razdoblju ljudske istorije.

Dey, Majorca, panija R. G.

NAPOMENA

Svaki mit je prvo ispri~an u paragrafima ozna~enim slovima (a...b...c...).Zatim slede bibliografski podaci pod brojevima navedenim u tekstu. Natre}e mesto dolaze objanjenja podeljena u paragrafe koji su ozna~eni broje-vima (1, 2, 3, ...). Kad sam navodio podatke iz nekog drugog odeljka, stav-ljao sam u zagradu broj mita i broj paragrafa, na primer: (43, 4), to zna~i dase podaci nalaze u paragrafu ~etiri tre}eg odeljka (objanjenja) 43. mita.

25


MITOVI


1PELAKI MIT O STVARANJU SVETA

U po~etku se boginja svih stvari, Eurinoma, podiè naga iz haosa, ali nena|e nita ~vrsto na ta bi stala te zato odvoji vodu od neba, igraju}i usam-ljena na talasima. Igrala je tako kre}u}i se prema jugu, a vetar koji je pokre-tala svojom igrom u~ini joj se kao neto novo i naro~ito, kao nadahnu}e zastvaranje. Okre}u}i se oko sebe, ona dohvati severni vetar, protrlja ga ruka-ma i gle ~uda! Pojavi se velika zmija Ofion. Da bi se zagrejala, Eurinoma po~eda igra sve è}e i è}e, to kod Ofiona izazva poùdu, te on obavi njeneboànske udove i spoji se s njom. Otada Severac, koga jo zovu i Borej, po~eda oplo|ava; zbog toga kobile ~esto okre}u svoje zadnjice vetru i `drebe sebez pastuva.1 To je pri~a kako je Eurinoma zatrudnela.

b) Ona zatim uze oblik golubice i, leè}i na talasima izvesno vreme, snesesveopte jaje. Na njenu zapovest, Ofion se oko jajeta obavi sedam puta i gre-jao ga je dotle dok se ono ne rasprsnu i iz njega ne ispadnu Eurinomina deca sve stvari koje po{to je: Sunce, Mesec, planete i zvezde, zemlja sa svojimplaninama, rekama, drve}em, biljem i ìvotinjama.

c) Eurinoma i Ofion izabrae za svoj dom Olimp, ali Ofion tada po~e davre|a Eurinomu, hvaliu}i se kako je on sam stvorio Svemir. Na ovo ga onasmesta prignje~i petom, izbi mu zube, pa ga zatim progna pod zemlju umra~nu pe}inu.2

d) Zatim boginja stvori sedam planetarnih sila i nad svakom od njihpostavi po jednu Titanku i Titana Teu i Hiperiona za Sunce; Fojbu iAtlanta za Mesec; Dionu i Krija za planetu Mars; Metidu i Koeja za planetuMerkur; Temidu i Eurimedonta za planetu Jupiter; Tetidu i Okeana zaVeneru; Reu i Krona za planetu Saturn.3

Prvi ~ovek bee Pelazg, praotac svih Pelazga; on je iznikao iz zemlje Ar-kadije, a za njim nikoe jo neki. Pelazg ih nau~i da grade kolibe, da se hraneìrom i da od svinjske koè iju tunike kakve jo nose siromani ljudi uEuboji i Fokidi.4

1. Plinije: Istorija prirode IV, 35 i VIII, 67; Homer: Ilijada XX, 223;2. Samo veoma oskudni fragmenti ovog prehelenskog mita zadràli su se u gr~koj knjièvnos-

ti, a najve}i je Argonautica Apolonija sa Rodosa I, 496505, i Cecesov O Likofronu 1191; ali mit jeupleten u Orfi~ke misterije i moè se restaurirati, kao gore, iz Berosovih fragmenata i feni~anske kos-mogonije koju navode Filon i Damaskije; iz kanaanskih elemenata u jevrejskoj pri~i o stvaranjusveta; po Higinu (Fabula 197 vidi 62, a); iz bojotijske legende o zmajevim zubima (vidi 58, 5); i saranih ostataka ritualne umetnosti. Da su svi Pelazgi ro|eni od Ofiona naga|a se zbog njihove zajed-ni~ke `rtve Pelorije (Atenaj: XIV, 45, 63940); Ofion je smatran za Petora ili ogromnu zmiju.

3. Homer: Ilijada, V, 898; Apolonije sa Rodosa: II, 1232; Apolodor: I, 1, 3; Herodot:Teogonija 133; Stefan Vizantijski sub Adana; Aristofan: IV/ce 692; Klement iz Rima: HomiliesVI, 4, 72; Proklo o Platonovom Timaju II, str. 307;

4. Pausanija: VIII, 1, 2.

29


* * * * *1. U ovom prastarom verskom sistemu jo nije bilo ni bogova ni svetenika,

nego je postojala samo sveopta boginja i njene svetenice, poto je èna bilavladaju}i pol, a mukarac samo njena preplaena `rtva. O~instvo se nije poto-valo, a oplo|avanje ène se pripisivalo vetru; moglo je da usledi i slu~ajnimgutanjem insekta; smatralo se, tako|e, da ` ena moè da se oplodi ako jede pasulj.Nasledstvo je prenoeno isklju~ivo po maj~inoj liniji, dok se zmija smatrala zareinkarnaciju mrtvih. Eurinoma (velika lutalica) bio je naziv za boginjuvidljivog Meseca; njeno sumersko ime bilo je Jahu (uvaèna golubica), nazivkoji je preao na Jehovu kao tvorca. Marduk je na vavilonskim prole}nim igra-ma simboli~no prepolovio golubicu kad je uveo novi poredak sveta.

2. Ofion, ili Borej, je zmija tvorac (demijurg) u jevrejskom i egipatskommitu, a u ranoj umetnosti Sredozemlja boginja se stalno pojavljuje u njegov-oj pratnji. Od zemlje ro|eni Pelazgi, koji su tvrdili da su postali od Ofionovihzuba, verovatno su bili neolitski ljudi, prispeli na gr~ko kopno iz Palestinenegde oko 3500. godine pre nae ere, a sedam stotina godina kasnije su ihrani Heleni doseljenici iz Male Azije, prispeli preko Kiklada zatekli naPeloponezu. Ali naziv Pelazgi se iroko primenjivao na sve prehelenskestanovnike Gr~ke. Tako Strabon (V, 2, 4) navodi Euripida, koji objanjavada su Pelazgi prihvatili naziv Danajci kad je Danaj doao u Arg sa svojihpedeset k}eri (vidi 60, f). To to im se pripisuje raskalano ponaanje, odnosise, verovatno, na njihov prehelenski obi~aj eroti~nih orgija. (Herodot: VI,137). Strabon u istom odeljku kaè da su oni koji su ìveli u blizini Atine bilipoznati kao Pelargi (rode); verovatno im je roda bila ptica-totem.

3. Titani (gospodari) i Titanke imali su odgovaraju}e parnjake u ranojvavilonskoj i palestinskoj astrologiji, gde su bili boànstva koja vladaju sedmi-com svete planetarne nedelje; verovatno da su ih uveli Kanaaniti i Hetiti pri-likom naseljavanja Korintske prevlake, po~etkom drugog milenijuma prenae ere (vidi 67, 2) a mo`da ~ak i rani Heleni. Ali kada je u Gr~koj prestaoda vlada kult Titana, kad sedmodnevna nedelja nije vie bila svojstvenazvani~nom kalendaru, neki pisci po~eli su da navode dvanaest Titana,verovatno da bi odgovarali znacima Zodijaka. Hesiod, Apolodor, StefanVizantijski, Pausanija i drugi daju nepotpunu listu njihovih imena. U vav-ilonskom mitu, gospodari, vladari planeta Samas, Sin, Nergal, Bel, Beltis iNinib bili su svi mukog pola, osim Beltis, boginje ljubavi. Ali u germanskojnedelji, koju su Kelti preuzeli sa isto~nog Sredozemlja, nedeljom, utorkom ipetkom vladale su Titanke, dok su Titani vladali ostalim danima. Sude}i poboànskom svojstvu Ajolovih k}eri i sinova, svrstanih po parovima (vidi 43,4) i po mitu o Niobi (vidi 77, 1), vidi se da je u vreme kada je ovaj sistem prviput prodro iz Palestine u prehelensku Gr~ku, radi zatite boginja bilo dobroda bude uvek po jedan Titan i jedna Titanka. Ali ubrzo se njihov broj od ~etr-naest sveo na meovitu grupu od njih sedmoro. Postojale su slede}e plane-

30


tarne sile: Sunce za svetlost; Mesec za ~ini; Mars za rast; Merkur za mudrost;Jupiter za poredak; Venera za ljubav; Saturn za mir. Gr~ki klasi~ni astroloziusaglasili su se sa vavilonskim, podelili planetarne sile Heliju, Seleni, Areju,Hermesu ili Apolonu, Zevsu, Afroditi i Kronu ~ijim se latinskim imenimajo uvek nazivaju dani u nedelji kod Francuza, Italijana i [panaca.

4. Najzad, govore}i mitolokim jezikom, Zevs je progutao Titane, pa ~aki samoga sebe, budu}i da je i sam prvobitno bio Titan. Jevreji iz Jerusalimaklanjaju se transcendentalnom bogu, koji u sebi sadrì planetarne sile nede-lje: ova je teorija izraèna u simbolima na sedmokrakom sve}njaku i u sedamstubova mudrosti. Sedam planetarnih stubova postavljenih u blizini konj-skog groba kod Sparte bili su ukraeni na starinski na~in, kako kaèPausanija (III, 20, 9) a mo`da su imali veze i sa egipatskim obredima koje sudoneli Pelazgi (Herodot: II, 57). Ne zna se jesu li ovu teoriju Jevreji pozajmiliod Egip}ana ili Egip}ani od Jevreja, ali bilo kako bilo, takozvani heliopoljskiZevs, o kome A. B. Kuk raspravlja u svome Zevsu (I, 57076), bio je po svo-jim obele`jima egipatski i imao je na poprsju, kao glavne ornamente oklopa,sedam planetarnih sila; ~esto su se i poprsja ostalih Olimpljana nalazila naornamentima u pozadini. U Spaniji, kod Tortosa, na|ena je bronzana stat-ueta ovoga boga, a jedna druga otkrivena je u Biblosu, u Fenikiji. Mermernanadgrobna spomen-plo~a iz Marselja ima est planetarnih poprsja i figuruHermesa u prirodnoj veli~ini, koji tako|e ima veliki zna~aj verovatno kaoosniva~ astronomije. Tako|e, Kvintus Valerije Soranus pripisivao je Jupiterusvojstvo transcendentalnog boànstva, iako se u Rimu vreme nije ra~unalona sedmice kao u Marselju, Biblosu i, verovatno, Tortosu. Ali planetarne silenikada nisu smele da uti~u na zvani~ni olimpijski kult, poto se smatralo danisu gr~ke (Herodot: I, 131) pa, prema tome, ni patriotske. Aristofan kaèpreko Trigala (Mir 403), da su Mesec i Sunce, ta stara propalica, skovalizaveru da izru~e Gr~ku u ruke persijskih varvara.

5. Iz Pausanijinog tvr|enja da je Pelazg bio prvi ~ovek, moè se zaklju~itida su se tragovi neolitske kulture odràli u Arkadiji do u klasi~no doba.

2HOMERSKI I ORFI^KI MITOVI

O STVARANJU SVETA

Neki smatraju da svi bogovi i sva ìva bi}a vode poreklo iz vrelaOkeana, koji je opasao svet, a da je Tetija bila majka sve njegove dece.1

b) Ali orfi~ari pri~aju da se crnokriloj No}i, boginji pred kojom i Zevsose}a strah2, udvarao Vetar pa je snela srebrno jaje u utrobi Mraka, a da seiz tog jajeta izlegao Erot, koga neki zovu Fan, i pokrenuo svet iz mirovanja.

31


Erot je bio dvopolan i zlatokrili. Imao je ~etiri glave pa je ponekad rikao kaobik ili lav, a ponekad je siktao kao zmija ili blejao kao ovan. No}, koja ga jenazvala Erikepaj i Protogen Fajtont 3, `ivela je s njim u pe}ini i pokazivalase u trojstvu kao No}, Red i Pravda. Ispred pe}ine je sedela neizbe`na majkaRea, udaraju}i u bronzani dobo, skre}u}i pa`nju ljudi na svoja proro~anst-va. Fan je stvorio zemlju, nebo, Sunce, Mesec, ali je Trojna Boginja vladalasvetom sve dok njen skiptar nije preao u ruke Urana.4

1. Homer: Ilijada XIV, 201;2. Ibid.: XIV, 261;3. Orfi~ki fragmenti 60, 61 i 70;4. Ibid.: 86.

* * * * *Homerov mit je jedna verzija pelake pri~e o stvaranju sveta (vidi 1, 2),

ako se uzme da je Tetija vladala morem kao Eurinoma, a Okean obgrlioUniverzum kao Ofion.

Orfi~ki mit je verzija na kojoj se ose}a uticaj kasnije misti~ke doktrine oljubavi (Erot) i teorije o odnosu polova. Srebrno jaje koje je snela No} jesteMesec, jer je srebro mese~ev metal. Kao Erikepaj (onaj koji se hrani vre-som), ljubavni bog Fan (onaj koji obelodanjuje) sin je Velike Boginje(vidi 18, 4), predstavljen je kao nebeska p~ela koja jako zuji. Konica je sma-trana idealnom organizacijom, a to potvr|uje i mit o zlatnom dobu, kad jemed kapao sa drve}a (vidi 5, b). Rea je udarala u svoj bronzani bubanj da bispre~ila p~ele da se roje na pogrenom mestu, a i da bi rasterale zle duhove,a to su ~inili i oni to su u misterijama rikali kao bikovi. Kao Protogen Fajtont (prvoro|eni koji blista), Fan je Sunce, koga su orli}i na~inili sim-bolom svetlosti (vidi 28, d), a njegove ~etiri glave u vidu simboli~kih zveripredstavljaju ~etiri godinja doba. Prema Makrobiju, kolofonsko svetilitepoistove}uje ovoga Fana sa transcendentalnim bogom Iao: Zevs (ovan)Prole}e; Helije (lav) Leto; Had (zmija) Zima; Dionis (bik) Nova godina.Prenoenje skiptra No}i na Urana prati prodiranje patrijarhata.

3OLIMPIJSKI MIT O STVARANJU SVETA

U po~etku svih stvari Majka Zemlja izdigla se iz Haosa i rodila u snuUrana. Gledaju}i je s ljubavlju sa planine, Uran prosu plodnu kiu na njenetajne pukotine, i ona porodi travu, cve}e i drve}e, zajedno sa zverinjem i pti-cama. Ova kia u~ini da poteku reke i da se upljine ispune vodom, te takonastadoe mora i jezera.

32


b) Njena prva deca poluljudi behu storuki dìnovi Brijarej, Gig i Kot.Zatim se pojavie tri jednooka kiklopa, koji su bili graditelji dìnovskih zido-va i majstori kova~i, najpre u Trakiji, a kasnije na Kritu i u Zikiji.1 Njihovesinove je Odisej susreo na Siciliji.2 Kiklopi su se zvali Bront, Sterop i Argej, anjihovi duhovi su ìveli u vulkanskim grotlima Etne sve dok ih Apolon nijepoubijao da bi osvetio smrt Asklepija.

c) Libijci, me|utim, smatraju da se Garamant rodio pre storukih, i da je,kad se digao iz ravnice, ponudio Majci Zemlji slatki ìr na `rtvu.3

1. Apolodor: I, 12; Euripid: Chrysippus, navodi ga Sekst Empirik, str. 751; Lukretije: I, 250i II; 991;

2. Homer: Odiseja IX, 106566; Apolodor: III, 10, 4;3. Apolonije sa Rodosa: IV, 1493; Pindar: Fragment 84, izd. Bergk.

* * * * *1. Ovaj patrijarhalni mit o Uranu opte je prihva}en u vreme olimpijskog

religioznog sistema. Uran, ~ije je ime po~elo da zna~i nebo, zauzeo je, izgle-da, poloàj Prvog Oca poto je poistove}en sa pastirskim bogom Varunom,jednim arijskim mukim trojstvom. Njegovo gr~ko ime je oblik mukog rodaod Urana kraljica planina, kraljica leta, kraljica vetrova ili kraljicadivljih volova, a Urana je bila orgasti~ka boginja leta. Uranova ènidba sMajkom Zemljom obeleàva rano helensko nadiranje u severnu Gr~ku, to jedalo povoda Varunovim oboàvaocima da ga smatraju ocem starosedela~kihplemena, iako su ga priznali sinom Majke Zemlje. Prema ispravci ovog mita,zabeleènoj kod Apolodora, Zemlja i Nebo su se odvojili u smrtnoj zavadi, azatim se ponovo sjedinili u ljubavi. Ovo se pominje i kod Euripida (MudraMelanipa, fragment 484, izd. Nauck) i kod Apolonija sa Rodosa (ArgonauticaI, 494). Borba na smrt ozna~avala je sukob matrijarhata i patrijarhata izaz-vanog prodorom Helena. Gig (ro|eni od zemlje) ima jo jedan oblik gigas(dìn), a dìnove su u mitografiji vezivali za planine severne Gr~ke. Brijarej(jaki) nazvan je jo i Ajgajon (Ilijada I, 403), i njegov narod moè biti libi-jsko-tra~ki, a Egejsko more dobilo je ime po njihovoj boginji, kozi Ajgis (vidi8, I). Kot je rodona~elnik Kotijaca, koji su se klanjali orgasti~koj boginji Koritii irili njen kult po Trakiji i du` severozapadne Evrope. Ovo pleme nosi nazivstoraki, verovatno zbog toga to su svetenice bile organizovane u druìneod pedeset, kao danaide i nereide, a mo`da i zato to su mukarci bili organi-zovani u ratni~ke grupe od stotinu, kao rani Rimljani.

2. Kiklopi su, izgleda, bili strukovno udruènje helenskih kova~a bronze.Kiklopi zna~i prstenooki, jer su, izgleda, imali prstenast znak tetoviran na~elu u ~ast Sunca, izvora vatre za topionice; Tra~ani se tetoviraju sve do uklasi~na vremena (vidi 28, 2). Koncentri~ni krugovi su deo misterije kova-~kog zanata; da bi iskovao posude, titove ili obredne maske, kova~ je upisi-

33


vao krug oko centra na pljosnatom disku na kome je radio. Kiklopi su naz-vani jednookima i zbog toga to su kova~i zatvarali jedno oko da bi ga zati-tili od varnica. Kasnije im se poreklo zaboravilo, a mitografi su ih u matismestili u grotlo Etne, da bi objasnili odakle poti~u dim i vatra koji kuljaju izkratera (vidi 35, 1). Postojala je bliska kulturna veza izme|u Trakije, Krita iLikije. Kiklopi su bili poznati u svim ovim zemljama. Rana helenska kulturadopirala je i do Sicilije; ali, kako je Samuel Batler prvi pretpostavio, vrlo jeverovatno da Odisejev boravak na Siciliji objanjava i tamonje prisustvoKiklopa (vidi 170, b). Imena Bront (grom), Sterop (munja) i Argej(sjaj) su kasnije izmiljena.

3. Garamant je rodona~elnik libijskih Garamantijaca, koji su zauzelioazu Dàdo, ju`no od Fezana. Njih je pokorio rimski general Balbus, devet-naeste godine pre nae ere. Smatra se da su kuitsko-berberskog soja, i da suu drugom veku pre nae ere podlegli Lemta-Berberima. Kasnije su se stopilisa crnim uro|enicima na ju`noj obali Gornjeg Nigera i usvojili njihov jezik.Odràli su se do dananjih dana u selu Koromanc. Garamante se izvodi izre~i gara, mart i te, to zna~i ljudi dràve Gara. Izgleda da je Gara boginjaKer ili Q Re ili Kar (vidi 82, 6 i 86, 2), po kojoj su Karijci dobili ime avezuju je za p~elarstvo. Pitomi ìr, glavna hrana u anti~kom svetu, prethodioje ìtaricama i uspevao u Libiji. Garamantsko naselje Amon bilo je vezano sanaseobinom Dodona u severnoj Gr~koj verskim savezom, koji, po re~imaser Flindersa Petrija, verovatno vodi poreklo iz ranog tre}eg milenijuma prenae ere. Oba mesta imala su kao svetilite po jedan stari hrast (vidi 51, a).Herodot opisuje Garamantijce kao miroljubive ali veoma sna`ne ljude kojisu negovali urminu palmu, gajili ìto i ~uvali stoku (IV, 174 i 183).

4DVA FILOSOFSKA MITA O STVARANJU SVETA

Neki kaù da je prvo bio Mrak, a da je iz Mraka isko~io Haos. Iz jedin-stva Mraka i Haosa izali su No}, Dan, Pakao i Vazduh. Iz sjedinjavanja No}ii Ereba (Pakla) rodili su se Kob, Starost, Smrt, Umorstvo, êdnost, San,Snovi, Sva|a, Beda, Srd`ba, Osveta, Radost, Saàljenje, tri Su|aje i triHesperide. Iz sprege Vazduha i Dana rodili su se Majka Zemlja, Nebo iMore. Iz spoja Vazduha i Majke Zemlje stvoreni su Strava, Obmana, Ljutnja,Nesloga, La`, Kleveta, Osveta, Neumerenost, Kavga, Sporazum, Zaborav,Strah, Bitka; a tako|e i Okean, Metida i drugi Titani, i najzad Tartar i triErinije ili Furije. Iz sjedinjavanja Tartara i Zemlje rodie se dìnovi.

b) More i njegove reke porodie Nereide, boginje mora. Ipak smrtnihljudi jo nije bilo, sve dok ih, po dozvoli boginje Atine, Prometej, sin Japetov,

34


nije napravio po obli~ju bogova. Za to je upotrebio glinu i vodu iz rekePanopeje u Fokidi, a ìvot im je udahnula Atina.1

c) Drugi su rekli da se bog svih stvari ma ko on bio, jer ga neki naziva-ju i Prirodom pojavio iznenada iz Haosa, odvojio zemlju od nebesa, voduod zemlje, i gornji vazduh od donjeg. Poto je razdvojio ove elemente, uspo-stavio je me|u njima poredak koji vlada do danas. On je podelio zemlju nazone, neke veoma tople, neke vrlo hladne, a neke opet umerene; na zemlji jeoblikovao ravnice i planine i odenuo ih travom i drve}em. Iznad zemljepostavio je nebeski svod, koji je podupro zvezdama i obeleìo stanita za~etiri vetra. On je, tako|e, nastanio vode ribama, zemlju ìvotinjama, a neboSuncem, Mesecom i planetama, kojih je bilo pet. Na kraju je napravio ~o-veka koji jedini od svih ` ivih bi}a podiè lice nebu i posmatra Sunce, Meseci zvezde. Tako su stvaranje ~oveka bogu pripisivali oni koji nisu verovali daje Prometej, Japetov sin, napravio ljudsko telo od gline i vode i da ~ovekovduh poseduje izvesne lutala~ke boànske elemente koje je jo u trenutku nas-tanka dobio od boginjinog duha.2

1. Hesiod: Teogonija 21132; Higin: Fabule, predgovor; Apolodor: I, 7, 1; Lukijan: Prometejna Kavkazu 13; Pausanija: X, 4, 3;

2. Ovidije: Metamorfoze III.

* * * * *1. U Hesiodovoj Teogoniji na kojoj se zasniva prvi od ovih filozofskih

mitova apstrakcije se meaju sa Nereidama, Titanima i Dìnovima kojenije mogao da zaobi|e. I tri Su|aje i tri Hesperide su Trojna Boginja Mesecu njenom ovaplo}enju boginje smrti.

2. Drugi mit, koji nalazimo samo kod Ovidija, pozajmili su kasniji Grci izvavilonskog epa o Gilgameu, u ~ijem uvodu je zabeleèno predanje da jeboginja Araru prvog ~oveka imenom Eabani, stvorila od gline; iako je Zevsvekovima bio sveopti gospodar, mitografi su morali da priznaju da je tvoracsvih stvari, verovatno, bilo boànstvo ènskog roda. Jevreji, koji su nasledilipelaki ili kanaanski mit o stvaranju sveta, sukobili su se s istim proble-mom: u Knjizi postanja ènski duh gospodnji bdi nad vodama, iako nije tajduh sneo univerzalno jaje; Evi, Majci svega ìvog, nare|eno je da prignje~iZmijinu glavu, iako Zmiji nije dosu|eno da ìvi u paklu do kraja sveta.

3. Sli~no ovom, u talmudskoj verziji o stvaranju sveta arhangel Mihailo Prometejev dvojnik, pravi Adama od praha, ali ne po zapovesti materesvih stvari, ve} po Jehovinoj zapovesti. Jehova zatim Adamu udahnjuje ì-vot i daje mu Evu, koja, kao Pandora, donosi zlo ~ove~anstvu (vidi 39, j).

4. Gr~ki filozofi prave razliku izme|u ljudi koje je stvorio Prometej inesavrenih bi}a stvorenih od zemlje. Ove druge je delom unitio Zevs adelom zbrisao sa lica zemlje Deukalionov potop (vidi 38, c). Sli~na razlika

35


postoji i u Knjizi postanja (VI, 24) izme|u sinova gospodnjih i k}eri~ovekovih, kojima se oni ène.

5. Gilgameke tablice kasnijeg su datuma i nepouzdane; u njima jestvaranje po{to je}eg sveta pripisano Svetloj Materi Nitavila Aruru jesamo jedan od mnogih boginjinih naziva a osnovna tema je pobuna pro-tiv matrijarhalnog poretka, koji bogovi novog patrijarhalnog reda opisujukao potpunu zbrku. Bog grada Vavilona, Marduk, pobe|uje, toboè, bogi-nju u vidu morske zmije Tijamata, a zatim drsko objavljuje da je on i nikodrugi stvorio bilje, zemlju, ìvotinje, ptice i ~ove~anstvo. Ovaj Marduk bio jebog skorojevi}, koji je tvrdio kako je on pobedio Tijamata i stvorio svet, a toje prethodno pripisivano bogu koji se zvao Bel-Bel to predstavlja oblikmukog roda od re~i Belili, koja je ime sumerske Boginje Majke. Prelaènjeiz matrijarhata u patrijarhat izgleda da nije mimoilo ni Mesopotamiju i odi-gravalo se, kao i svuda, na taj na~in to se pobunio kralji~in mu` na koga jeona prenela izvrnu vlast time to je dozvolila da uzme njeno ime, da nosinjenu ode}u i rukuje svetim predmetima (vidi 136, 4).

5PET LJUDSKIH VEKOVA

Neki tvrde da nije ta~no da je Prometej stvorio ljude niti da se ma koji~ovek izlegao iz zmijinih zuba. Oni kaù da ih je sama od sebe rodila zemlja,kao svoje najbolje plodove, i to na najpovoljnijem mestu u Atici1, i da se prvi~ovek Alalkomenej pojavio pored jezera Kopaida u Bojotiji pre nego to je iMesec postao. On je bio Zevsov savetnik u njegovim sukobima sa Herom iAtinin vaspita~ dok je bila devoj~ica.2

b) Ovi ljudi su bili takozvana zlatna rasa, podanici Krona, a ìveli subezbri`no i nisu morali da rade; hranili su se slatkim ìrom, divljim vo}em imedom koji je kapao sa drve}a, pili ov~ije i kozje mleko i nikada nisu starili,mnogo su igrali i smejali se a smrt im nije bila teà od sna. Njih vie nema,ali se njihov duh odrào i ispoljava se u smernosti seoskog ìvlja, u onimakoji donose sre}u i u zatitnicima pravde.

c) Zlatnu je smenila srebrna rasa. Ljudi ove rase tako|e su bili naprav-ljeni po boànskom liku, a jeli su hleb. Bili su potpuno odani svojim majka-ma i nikada nisu smeli da ih ne posluaju, iako su mogli da doìve i stotinugodina. Bili su sva|alice i glupi i nisu prinosili `rtve bogovima, ali zato nisuni ratovali me|u sobom. Zevs ih je sve unitio.

d) Zatim je dola bronzana rasa ljudi koji su pali na zemlju kao plod jase-na i bili naoruàni bronzanim oru`jem. Jeli su meso i hleb i uìvali u rato-vanju, bili su drski i okrutni. Sve ih je ugrabila Crna Smrt.

36


e) êtvrta rasa ljudi bila je tako|e bronzana, ali su to bili plemenitiji iotmeniji ljudi. O~evi su im bili bogovi, a majke smrtne ` ene. Oni su se slavnoborili kod opsade Tebe, u~estvovali u argonautskom pohodu i u Trojanskomratu. Oni su postali Heroji i borave na Jelisejskim poljima.

f) Peta ljudska rasa je savremena, gvozdena. To su bezvredni naslednici~etvrte rase. Oni su degenerisani, svirepi, nepravedni, zlonamerni, ~ulni,neposluni sinovi, izdajice.3

1. Platon: Meneksen 67;2. Hipolit: Opovrgavanje svih jeresi V, 6, 3; Eusebije: Pripreme za Bibliju III, 1, 3;3. Hesiod: Poslovi i dani 109201. uz sholijast.

* * * * *1. Iako mit o zlatnom veku poti~e, verovatno, iz tradicije o pot~injenos-

ti plemena boginji p~ela, svirepost njene vladavine u vreme koje je prethod-ilo dobu zemljoradnje bila je zaboravljena u vreme Hesioda, a ostala je samokao idili~na predstava da su ljudi nekad ìveli u slozi kao p~ele (vidi 2, 2).Hesiod je bio siromaan zemljoradnik i teàk ìvot ga je u~inio pesimistom.Mit o srebrnom veku o~igledno govori o matrijarhalnom ure|enju ona-kvom kakvo se u klasi~no vreme jo odràlo kod Pikta na Crnom moru (vidi151, e), kod nekih plemena na Balearima, u Galiciji i Zalivu Sirte; kod tihplemena mukarci su bili pot~injeni pol, iako se znalo za zemljoradnju, aratovi su bili retki. Srebro je metal posve}en boginji Mesec. Tre}a rasa bili sunajraniji helenski osvaja~i; njihovo doba je bronzano doba sto~ara, koji suusvojili kult jasenove boginje i njenog sina Posejdona (vidi 6, 4 i 57, 1).êtvrta rasa su bili kraljevi ratnici mikenske epohe. Peti su bili Dorci izdvanaestog veka pre nae ere, koji su upotrebljavali gvozdeno oru`je i koji suunitili mikensku civilizaciju. Alalkomenej (~uvar) izmiljena je li~nost; toje oblik mukog roda od imena Alalcomeneis, kako nazivaju Atinu (IlijadaIV, 8) kao zatitnicu Bojotije. Alalkomenej sluì za to da bi se potkrepilapatrijarhalna dogma fabulom ~iji je smisao da èna, pa ~ak ni boginja, nemoè postupiti mudro bez saveta mukarca, i da su boginja Mesec, a i samMesec, kasnije Zevsove tvorevine.

6KASTRIRANJE URANA

Uran je izrodio Titane sa Majkom Zemljom, poto je svoje buntovnesinove Kiklope strpao u Tartar, u sumorni podzemni svet, koji je toliko uda-ljen od zemlje koliko je zemlja udaljena od neba. Nakovnju bi bilo potrebno

37


da pada devet dana da bi stigao na dno. Da bi se osvetila, Majka Zemlja jenagovorila Titane da udare na oca, a oni su to i u~inili. Predvodio ih je Kron,koji je bio najmla|i od njih sedmorice i koga je majka naoruàla kremenimsrpom. Oni su iznenadili Urana na spavanju i nemilosrdni Kron ga je kre-menim srpom kastrirao, zgrabio njegove genitalije levom rukom (od tada seleva ruka uvek smatrala kao r|av predznak) i bacio ih u more pored rtaDrepanum. Ali kapi krvi iz rane padoe na Majku Zemlju i ona rodi triErinije, furije koje osve}uju zlo~ine roditeljoubistva i krivokletstva; one su sezvale Alekta, Tisifona i Megajra. Nimfe jasenovog drveta, nazvane Melije,tako|e su ro|ene iz ove krvi.

b) Titani su tada pustili Kiklope iz Tartara i poverili svu vlast Kronu.Ali ~im je postao vrhovni gospodar, Kron vrati Kiklope u Tartar zajedno

sa Storukima i, uzevi svoju sestru Reu za ènu, zavlada Elidom.1

1. Hesiod: Teogonija 13387 i 61623; Apolodor: I, 1, 45; Servije uz Vergilijevu Eneidu V,801.

* * * * *1. Hesiod, koji je zapisao ovaj mit, bio je Kadmenjanin, a Kadmenjani su

doli iz Male Azije (vidi 59, a), verovatno posle propasti Hetitske imperije, idoneli sa sobom pri~u o kastriranju Urana. Ipak, zna se da ovaj mit nijeizvorno hetitski, jer je prona|ena i ranija huritska verzija. Hesiodova verzijaverovatno govori kako su ratnici prehelenskih naseobina u ju`noj i sredinojGr~koj, ~ija su vladaju}a plemena podràvala kult Titana, sklopili me|usobom savez da bi se oduprli ranim helenskim zavojeva~ima, sa severa. Tajsavez uspeno je odbranio ~itavu Gr~ku, ali su zato njegovi pripadnici zahte-vali da starosedeoci sa severa, koje su oslobodili tom prilikom, priznaju nji-hovu vlast. Kastriranje Urana nije moralo biti metafori~ko ako pretpostavi-mo da su neki od pobednika poreklom iz isto~ne Afrike, gde do dananjihdana ratnici Gala nose u rat minijaturne srpove da bi kastrirali svoje nepri-jatelje; po{to je srodnosti isto~noafri~kih religioznih obreda sa obredimadrevne Gr~ke.

2. Kasniji Grci su Kronovo ime ~itali Chronos, Otac Vreme, predsta-vljen sa svojim neumoljivim srpom. Me|utim, otada je slikan sa vranomsli~no Apolonu, Asklepiju i Saturnu, a i drevnom britanskom bogu Branu;chronos verovatno zna~i vrana, kao latinska re~ comix i gr~ka korone. Vranaje bila proro~ka ptica, u koju se useljava dua `rtvovanog svetog kralja (vidi25, 5, i 50, 1).

3. Tri Erinije ili Furije, koje su se rodile iz kapljica Uranove krvi, ovde susamo Trojna Boginja; to zna~i da su za vreme `rtvovanja kralja odre|enogda oplodi ìtna polja i vo}njake, svetenice Trojne Boginje morale nositi zas-trauju}e Gorgonine maske kako bi zaplaile i odstranile profane namernike.

38


Po svemu izgleda da su kraljeve genitalije bacane u more da bi se ribe brèmrestile. Osvetni~ke Erinije su, po shvatanju mitografa, bile opomenaZevsu, kako se ne bi drznuo da srpom oduzme mukost Kronu; ali njihovaosnovna uloga je bila da osvete uvrede u~injene majci; ili onome koji traìzatitu Boginje-Ognjita (vidi 105, k, 107, d, 113, a), a ne da osvete oca.

4. Nimfe jasenovog drveta, tri Furije, daleko su milostivije: sveti kralj bioje posve}en jasenovom drvetu, koje se ranije upotrebljavalo u svetkovinamaradi izazivanja kie (vidi 57, 1). U Skandinaviji je jasen postao drvo sveopte~arolije; tri Norne, ili Sudaje, dele pravdu pod jasenovim drvetom, koje jeOdin, prisvajaju}i o~instvo svekolikom ~ove~anstvu, pretvorio u svog~arobnog paripa. Mora biti da su i u Gr~koj i u Libiji prvo samo ` ene ~inode-jstvovale u ceremonijama za izazivanje kie.

5. Izgleda da su se neolitski kotani srpovi, sa zupcima od kremena iliopsidijana, primenjivali u ritualne svrhe, jo dugo poto su bronzani i gvoz-deni srpovi postali alatke koje su se upotrebljavale u zemljoradnji.

6. Kod Hetita je Kumarbi (Kron) odgrizao genitalije nebeskom bogu Anu(Uranu), progutavi tada neto semena, a ostatak ispljunuo na planinuKansuru, iz ~ega je iznikla boginja; tako za~etog boga Ljubavi od Kumarbijevihbedara odsekao je Anuov brat Ea. Ova dva ro|enja Grci su spojili u pri~u oAfroditi, koja se digla iz mora oplo|enog Uranovim odse~enim genitalijama(vidi 10, b). Kao to je Zevs ponovo rodio Dionisa iz svojih bedara (vidi 27, b),tako je i Kumarbi oslobo|en jo jednog deteta koje su mu odsekli od bedara ikoje jezdi na plamenim kolima to ih vu~e bik i stiè u pomo} Anu. No` kojije odvojio zemlju od neba pojavljuje se u istoj pri~i kao oru`je kojim jeuniten Kumarbijev sin, od Zemlje ro|eni dìn Ulikumi (vidi 35, 4).

7SVRGAVANJE KRONA

Kron se oènio svojom sestrom Reom, kojoj je posve}en hrast.1 AliKronu je Majka Zemlja prorekla da }e ga jedan od njegovih sinova smaknu-ti s vlasti, a to mu je potvrdio i otac Uran na samrti. Zbog toga je on svakegodine pro`dirao decu koju mu je ra|ala Rea: najpre Hestiju, zatim Deme-tra, potom Hada, najzad Posejdona.2

b) Rea je bila ogor~ena. Ona je rodila tre}eg sina, Zevsa, u mrkloj no}i,na planini Likaj, u Arkadiji, na mestu gde ni senka ìve due nije pala3, potoga je okupala u reci Nedi, poverila ga je Majci Zemlji, koja ga je odnela u Lik

Documents

Grcki Mitovi-prelom Za CTP