,,Moje stanovite prema sudbini je jedno borbeno stanovite. To je samonepodnoljivost. Kad mrzim svoju sudbinu to MRZIM SEBE, bit svoju roenu u jednom od mojih proteklih ivota i neodoljivo sugerisanu preostalim. To je i stanovite nade. Borbeno stanovite je uvek optimistiko.''

"Ja sam zavistan od Partizana kao bolesnik od bolesti koja ga ubija."

Borislav Peki, knjievnik

,,Sveta dunost svakog Partizanovca je da neumorno i svaki dan ita Pekia, iznova i iznova. Jer u njegovim slovima, reima i reenicama ispod povrine izbija vulkan duha naeg kluba. Roen u Podgorici, umro u Londonu, a ipak Beograanin. Nezaslueno je bivao utamnien od strane crvene poasti a takoe nezaslueno nije dobio Nobelovu nagradu. Ali kome jo treba priznanje u vidu neke glupe knjievne nagrade i obinog uatog ako je toliko veliki i napisao je jedno Besnilo, Kako upokojiti Vampira ili odigrao velianstvenu utakmicu protiv Reala ili QPR-a? Jednom Pekiu i Partizanu sigurno ne.''Boo Koprivica, Partizanovac

GTR 4, Mali Princ- Partizan, normalnost koja ne prestaje!

Mali princ, usamljeni deak iz svemira napustio je svoju malenu planetu i svog jedinog prijatelja, crno-belu ruu o kojoj se brinuo i koju je voleo najvie na svetu i krenuo na putovanje s ciljem da neto novo otkrije i neto novo naui. Iako je rua za njega bila jedinstvena i znaila mu sve u ivotu, njeno prijateljstvo i lepota nisu mu bili dovoljni.

Na jednoj udnoj planeti naao je njemu simpatino brdace na ijem vrhu je bio Hram sa 4 bljetea Kemanova oka i gomila raznih udaka, potpuno razliitih ljudi razliitih doba, klasa, nacionalnosti, muzikih i odevnih ukusa i veroispovesti koje je vezivala jedna stvar koja im nije dala da odrastu i zbog koje e uvek ostati ponosna deca.Malog Princa sam sreo na zapadnoj tribini Hrama, ja sam imao 11 a on 6 godina, ali bio je dosta mudriji od mene. Razumeo je Partizan i ivot dosta bolje od mene. Nije davao dve pare na znaaju ivota van Hrama i Partizana.,,Postoji dve opcije- govorio je Mali Princ Partizanovac- ,,ili da je ovaj Hram ludnica i svi mi nismo normalni, ili one teze iji sam ja zagovornik- da je ceo svet ludnica a da nam je ovo Utoite i tit od raznih vrsti kretenizama. Kada izaem iz Hrama (ludnice ili utoita, kako god ga ko zvao), moram da se pravim normalan (ili lud, kako god). Moram da priam sa normalcima (ludacima) i ,,uglednom gospodom o vrlo dosadnim stvarima koje me ne zanimaju- nivou aflatoksina u mleku, politici, prirodnim katastrofama i teroristikim napadima, da se lano zgroavam dogaajima u Bostanu i Velikoj Ivani, da se lano malograanski gadim u rijaliti emisija u drutvu urbanih misionara. Mene to, honestly, ni malkice ne zanima (govorio je Mali Princ), kad malo porastem, mogao bih da upotrebim neki malo soniji i slikoviti izraz- da me za sve ove stvari najiskrenije zabole moja crno-bela kurina za svakodnevicu i njihove malograanske, urbane i seljake tripove, pretvaranja, sablanjavanja, saaljavanja i neiskrenosti koje se deavaju van Hrama.Ja bih radije- nastavio je Mali Princ svoj prkosni monolog- priao samo o Hejselu, Boroti, Batici Mirkoviu, avi, Osimu, Golcu, QPR-u i Seltiku, Fljamurtariju i Petah Tikvi, picu, Koi Popoviu, Orvelu, Po-u, Strameru, Moci, Jejtsu, Dojsu, Saletu, Bajronu, Kemanovih 5 komada u 5 derbija, Nieovom filozofiranju sa lopatom, Saletu, Malom Mitru i svim ostalim stvarima koje imaju veze SAMO I ISKLJUIVO sa Partizanom. Nek odrasli i normalni (ili ludi), misle da sam lud (ili normalan), ja ne dajem ni Miljkovievu trepavicu za njihova miljenja. Non-stop mislim na Partizan i ni na ta drugo, nigde se ne oseam tako lepo kao na JNA, tu se nalaze moje najvee sree i nesree, bolovi, ludila i patnje.I najvee emocije. Ne na mojoj maloj planeti sa onom nadmenom crno-belom ruom niti na Kalemegdanu sa nekom torokuom Jelenom niti na Dorolskom keju sa, nazovimo je- Tinom, Minom, Unom, kako god, niti na vrhu novobeogradske petnaestospratnice sa Ninom. Svi ovi dogaaji kada se porede sa Kecmanovom ili Saletovom trojkom, ili onda kada sam bio u Briselu kad smo uli u L i svaki gol protiv cigana, dakle sve navedene emocije sa navedenim dragim mi damama u poreenju sa PFC-om su ono to su poeme Viljema Blejka i Brane Petrovia za Desanku Maksimovi i Branka Radievia, ili romani Basare, Pekia i Kia za Matiju Bekovia ili Marka Vidojkovia. Puka nula, golo nita, vrh Mon Blana u odnosu na riblje govno koje je palo na dno.,,Ja sam normalan od Partizana!!- rekao mi je sve ovo u dahu Mali Princ Partizanovac sa nekom nevienom patnjom, strau, poudom i setom, a onda za jednu milisekundu vratio svoj facijalni poloaj u prirodno stanje i odetao do svoje plave stolice na zapadnoj tribini gde sedi sam da odgleda poslednjih dvadeset minuta utakmice protiv Donjeg Srema.

Lekcija iz savremene knjievnostiLartpurpartizan

Kada su jedne prohladne noi 1923., u parku u blizini hotela Moskva, andarmi nali jednog mladia gotovo obeznanjenjog od alkohola, niko od njih u njemu nije prepoznao Tina Ujevia, uvenog pesnika. Nakon to su ustanovili da stoka pijana jo die, jedan od njih je dubokoumno konstatovao: Pi*** grobarska!. Bilo je za oekivati da je Partizan bio uzrok alosnog stanja nesrenog mladog oveka. Jer, bilo je to neposredno nakon niza Partizanovih poraza kako u domaem prvenstvu, tako i na evrosceni (uveni poraz u od UTA-e iz Arada u Kupu viceampiona zemalja Male Antante). Neoekivano, ispod klupe je stigao zamalo lirski odgovor:Pijem zbog Partizana,Pijem jer me boli,Boli me Partizan!A ti, pandur, uzmi i ti au vina pa da nazdravimo mom bolu!

Beznadeni romantiar J.S. (Partisanus Aritmia)

Grejem Melor roen je u Ankari i odrastao je bez roditeljske ljubavi, okruen nasiljem u internatu u koji je otac diplomata poslao svoja dva sina: njegov brat se zbog toga ubio. Joe je u sebi imao jevrejske i jermenske krvi (sa oeve strane). O bratu kae:

,,David je bio godinu dana stariji od mene. Apsurdno i smeno, bio je nacista, lan Nacionalng Fronta. Prilino se usektaio i nosio kukae i svastike svuda. Samoubistvo je bilo jedini izlaz za njega, ta je drugo jebeno mogao da uradi?

Sve ovo doprinosi tome da je ove patnje i frustracije, Joe pretvorio u jednu od najingenioznijih pria u istoriji muzike, ako ne i najbolji bend u istoriji muzike umetnosti. Njegovi stihovi sami za sebe vrede kao Bajronovi, elijevi i Kolridovi a kada se spoje sa muzikom ija se energija spaja sa energijom koja izlazi iz zemlje kao erupcija vulkana i spaja sa brutalnom harizmom izvoaa, ne moe da se dobije nita manje od romantine genijalnosti u svojoj esenciji.

Priu o Clash-u uglavnom znate, Mik Jones, cigantura koja je pokuala da preotme bend je zavrila kako je zavrila. I kao to je Grobarina Sid Vicious raskrstio sa ciganom Rottenom, ni Joe nije voleo da sarauje sa ciganima, naroito ne sa ciganskim mentalitetom sklonim POPulizmu koji bi sve da preotme, grobarska BES!kompromsinost nema cenu. Nakon smrti velikog zvezdaa i zloinca Aleksandra Rankovia, Jones eli da posveti pesmu ovom probisvetu. Joe tera Jones-a iz benda i pravi album ,Cut the crap (Dosta sa prolivom!), gde nastavlja kontinuitet sa pravim Clash-om. Nakon to je raskrstio sa ciganijom u bendu i oduevljeno doekao Petra Borotu u Londonu, Strummer je smislio skandiranje "Ko voli Partizan, ko voli Chelsea, taj jebe mater crvenoj zvezdi" koje i danas odzvanja probranim haustorima i pabovima zapadnog Londona.

,,And so now I'd like to say - Partisan can change anything you want. And that means everything in the world. Fuckin gypsies are running about following their little tracks - I am not one of them. They will never stop just following their own little mouse trail. Gravediggers can do anything - this is something that I'm beginning to learn. Board, you ain't going anywhere. They should have that in a big billboard across Republic Square. Without Gravediggers you're nothing! Sack the Board. That's my spiel.

Ovaj pank romantiar peva o pesnicima u rovovima u panskom graanskom ratu, inspirisan ueem Partizanovih osnivaa u istom dogaaju. ,Moj deda je bio Grobar (My dady was a bankrobber) je jo jedna pogreno shvaena lirika Clasha, a u pesmi North and South (Ja sa Juga ti sa severa) peva o jednom brdu na kom postoje dva univerzuma. 1977, posveena osmoj Partizanovoj tituli, Rebel waltz- klasian valcer za sahrane jednog grobarskog romantiara, Tommy Gun- specijal za Tomu Kaloperovia, Black and White riot!- posveena Kaznenoj ekspediciji, Wrong em Boyo- nakon Boyinog promaenog penala protiv Artmedije: Well you better stop, it is the wrong 'em Boyo!, London Calling (oduevljen to e mu voljeni Partizan doi u London nakon izvlaenja QPRa), i Londons burning! (Nakon Manceovog gola protiv QPR-a).

- Train in vain - singl o uzbudljivom gostovanju u Vinkovcima- Complete control - oma Duletu Vujoeviu i Predragu Daniloviu- Should I stay or should I go - Stramerova moralna dilema prilikom podele meu Grobarima- Remote control - pank odgovor na stupidnu akciju "Ne navijajte iz fotelje, doite na stadion"- Pressure drop - ultimativna ska himna koja govori o tradicionalnom grobarskom problemu sa visokim pritiskom, izazvanim nerviranjem i prejedanjem.- Death or Glory - neslubena himna britanske pogrebne slube i alternativna himna FK Partizan

Toliko oduevljen Partizanom i Grobarima, Joe je jedno vreme i bukvalno krenuo da radi kao Grobar, izuavajui tajne najstarijeg zanata pribliio se duhu Grobarstva, morbidnosti i uivanju u patnji. Umro je od sranih problema (Partisanus aritmia).Beznadeni romantiar!

GTR 7* Danilo Ki - "Ulica divljih driblinga" (Melanholija Humske)iz zbirke Rani Jadi

Gospodine, da li biste znali da mi kaete gde se nalazi Ulica divljih driblinga? Ne seate se? A, mora da je negde ovde, imena se vie i ne seam. Ali znam pouzdano da je negde ovde. ta kaete, nema ovde nigde ulice u kojoj se lopta juri od jutra do mraka i divlje dribla? A ja znam, gospodine, da ona tu mora da postoji, nemogue je da uspomene toliko varaju. Da, jo pre rata... Na uglu se nalazila kola fudbala Belin - Lazarevi Nadoveza, a u koli teren sa ljakom, a tamo dole blagajna. Ne mislite, valjda, da sam sve to izmislio? U toj koli sam iao u prvi razred, a pre toga u zabavite. Uitelj se zvao ika Trba. Mogu vam, gospodine, pokazati jednu fotografiju gde smo svi na okupu: ika Trba, na uitelj, i direktor kole Vladica Kovaevi. Da, taj to sedi pored njega, to sam ja, ono tamo je Igor Duljaj, pa Iliev, Aca Vukovi, strailo Tumbas. Jeremi Ljuba je ovaj mali crni, namrteni, i na kraju reda nasmejani Ili Saa, voa nae bande... Da, gospodine, odlino, sada sam se setio. Ulica mora da se zvala Humska ulica, jer ja sam bio borac u bandi uvenih pogrebnika, iji je voa bio Saa Ili (zvani Buljavi), beogradsko crno-belo vrape. Sjajno gospodine, da nije bilo ovog naeg razgovora, ja se uopte ne bih setio da se ta ulica zvala Humska ulica, po uzvienim, svetlim grobovima, to jest humkama. Da li vam, moda, gospodine, to ime govori neto: humke, grobovi, grobna mesta, Humska ulica? O, da, izvinite, naravno vi se ne moete setiti, ukoliko niste tu iveli pre rata, no bar biste mogli znati da li ima tu negde neka ulica u kojoj se igrao vrhunski fudbal? Ti su se driblinzi nizali kao na traci, lanjaci pucali, golovi se koprcali u mrei, a cela je ulica mirisala pomalo otuno i teko, na travu, znoj, urin i alkoholna isparenja, a najvie nekako posle kie. Tada je, izmean sa ozonom, miris tog uvenog divljeg driblinga lebdeo svuda naokolo.Oh, ja sam se zapriao, oprostite, morau da pitam jo nekog, mora da ima nekog ko e se setiti te ulice, pre rata se zvala Humska, a bila je odreena najboljom kolom za fudbal i dribling na svetu.Zar se ne seate, gospodine? Ni vi? Eto, sve to jo mogu da vam kaem, to je da je na uglu bio jedan restoran, i bata sa stolovima i stolicama, tano ispred kole. U blizini je bila Vojna gimnazija, levo, iza ugla, na drugom kraju ulice. Mi, deca, dotle smo smeli da odlazimo. Tu saobraaj nije bio iv. A na uglu tamo dalje dole, kod Komande, poinjale su ine (mali uti i plavi tramvaji). udo nevieno ! Da, gospodine, zaboravio sam vam rei da je pored terena sa ljakom, s desne strane, bilo uoi rata iskopano vebalite, u cikcak. Tu je boravila naa banda. Da vam, moda, taj podatak nee pomoi da se setite: bilo je nameteno veliko vebalite. Naravno, svuda je bilo vebalita, ali dobro se seam da takvih zadivljujuih, divljih driblinga, iz trka i iz kukova, nije bilo nigde osim u naoj ulici. Naravno, sve su to detalji, no hou samo da vam kaem da se sasvim pouzdano seam da je ta ulica bila definisana divljim driblinzima, a ovo, gospodine, ovo je taktiziranje, jajarenje, a pomoni teren nigde ne vidim, pa ipak mi se ini da je to nemogue, moda ste vi pogreili, mora da se neka druga ulica zvala Humska, ova mi se ini premala i preobina. Uostalom, hvala vam, proveriu. Zakucau na neka vrata i pitau: Da li se ova ulica pre rata zvala Humska ulica, jer sve mi je to vrlo sumnjivo, gospodine, ne verujem da bi toliko vrsnih fudbalera nestalo, makar bi jedan ostao, talenat, valjda, ima dui vek, a legenda o asovima Partizana, gospodine, i o naoj beskrajnoj ljubavi, ne umire tek tako.Eto, ne verujem, gospoo, svojim oima. Niko nije u stanju da mi objasni gde su nestali ti driblinzi i ti crno-beli asovi, i da nije vas, ja bih posumnjao da sam sve to izmislio ili sanjao. Jer, znate, tako je to sa uspomenama, ovek nikad nije siguran. Veliko vam hvala, gospoo, idem da potraim tu Batu u kojoj sam praktino iveo. Ne, hvala vam, vie bih voleo da budem sam.Onda on prie jednim vratima, mada to nisu bila ona vrata, i pritisnu zvonce. Izvinite, ree sasvim obinim glasom, da li tu stanuje taj i taj, zakleti Partizanovac? Ne, ne, ree ena, zar ne umete da itate? Ovde stanuje profesor Smrdel.Da li ste sigurni, ponovi on, da ovde ne stanuje taj i taj? Pre rata je stanovao i trenirao ovde, znam pouzdano. Moda se seate njegovog oca? Podoficir i narodni heroj s naoarima i kaketom. Ili se, moda, seate njegove majke. Visoka, lepa, vrlo tiha. Ili njegove sestre, igrala je odbojku za Partizan-Vizuru, uvek s crno-belom trakicom u kosi. Eto, vidite, onde gde je ona leja s lukom, tamo je bio jedan gol. Vidite, gospoo, ja se sasvim dobro seam. Tu je stajao dak sa fudbalskim loptama, a tamo maina Beloje. Bila je to singer maina, s nonom pedalom i konim golmanskim rukavicama.O, nita ne brinite, gospoo, samo evociram uspomene, znate, posle toliko godina sve nestaje. Eto, vidite, u mom kaznenom je izrasla jabuka, a Beloje se stopio s bokorom rua. Od driblinga pak, gospoo, vidite, nema ni traga. To je zato, gospoo, to driblinzi nemaju svoje uspomene.uli ste, Bate vie nema. U mom esnaestercu izrasla jabuka. Jedno kvrgavo, povijeno stablo bez ploda. Kua mog detinjstva pretvorila se u najobiniju leju s lukom, a na mestu gde su stajali klupa za rezerve, ika Trba, Tumbas i Beloje, sada je bokor odvratnih crvenih rua. Pored Bate se uzdie nova trospratnica, u njoj stanuje profesor Smrdel. Driblinge su zatukli, politiari, loi treneri ili prosto zlo vreme.

, , . , . . . , , , , , , . . . , . . , , , , . . , . , . , , . , , , , , ( , , !) , . , , . . , . . .Umetnost je lepa, Partizan je VEAN.

Zna: Ponovo sam ovdeI pijani sluam Borodina na jutjubu .Isuse , uo sam ga pre 25 godinaKada je pritinski poslasticar od komunista napravio turbofolk nacionaliste.I sada evo ga. PonovoSada kada sam stekao deliminu slavu. Kao pisacI trt-mrt-smrt eta ovom sobomGore-dolePuei moje cigareCirkajui moj espresoDok Krsma uporno odraujeToma Waits-a ,Kakav je to samo put bioI sva srea koja me je zadesila bila jeSamo zato to sam kockice bacioKako treba za razliku od Kimija:Ginuo sam za svoju umetnost,Ginuo sam da se dokopam5 prokletih minuta, 5 sati5 dana -Sve to sam eleo bilo je da izbacimBes iz sebeMilivojev centarsut, Muslijeva dezorijentacija u prostoru i to sto je Kojic obicna volinanisu bili vani:Ja sam eleo da izbacim taj bes iz sebeA oni su me eleli u suvoparnoj, sterilnoj kancelariji ,eleli su da budem radnik uOsiguranju .Pa, kae trt-mrt-smrt, prolazei sobom,Svejedno u te epatiMa ta bio:Pisac, navijac, taksista, svodnik, kasapin,Padobranac, epau te .Vai srce, kaem joj .I sada pijemo zajednoDok jedan po ponoi polako prelazi u dvaPo ponoi i samo ona zna pravi trenutakAli sam je ipak zajebao:Izvukao sam svojih5 prokletih minutai jo mnogopreko toga.

Viva Hate! i tekst iz drugog broja casopisa GTR

THE YOUNG ROMANTICSSteven Patrick Morrissey

Romantizam je pojava osloboena stega konvencionalnog i banalnog. Romantizam je, kao i pripadnost Partizanu, manifestacija stanja duha. Ljubav ne zna za prepreke, ne zna za geografsku udaljenost, ne zna za ogranienja koja postavlja lokalna sredina, njena zatucanost i kratkovidost. Jedan od velikih Grobara i Romantika, ovek koji je ivo olienje parole Partizan iznad lokal-patriotizmai ovek koji je pravi pravcati arhietip Romantiara 20. i 21. veka zove se Stiven Patrik Morisi.

Roen u slamovima zapadnog Lankaira, u varoici zvanoj Manester 1959. godine, mali je Steva patio u amotinji priprostog i sivog bistvovanja, prekraujui vreme utiranjem konzervi i muenjem sitnih ivotinja sve dok u njegov ivot nije uao Partizan. Tog 20. aprila 1966. godine, ne slutei da e to biti dan kada e se njegov ivot okrenuti naglavake, mali je Steva poao na utakmicu sa ujakom. Na stadionu Old Traford, u revan utakmici polufinala Kupa evropskih ampiona, domai Manester Junajted ekao je malo poznati klub koji dolazi s onu stranu Gvozdene zavese. Mali je Stiven, ivei do tada u zabludama britanske propagande, oekivao da za taj Partisans FC igraju brkati i glavati poluljudi, kako je, imajui u glavi sliku druga Josifa Staljina, zamiljao sve nesretnike koji ive u komunizmu. Ali ti Partisansi su bili mladi, lepi i vrsni fudbaleri. Stiven im se divio. U tim nenim deakim godinama video je savrenstvo. Imao je sreu da prisustvuje predstavi bogova fudbalske igre:Jusufi, Vasovi, Gali, Beejac, Hasanagi, Kovaevi... Morisi je znao da je od tog trenutka pa sve do kraja svog ivota vezan za klub slavnog imena iz Humske ulice, Belgrade, Yugoslavia.Od tog sudbinskog trenutka, Stiven je postao opsednut Partizanom. U britanskoj sportskoj tampi je traio rezultate Prve savezne fudbalske lige i Kupa marala Tita, sluao je Radio Yugoslavia na kratkim talasima, pisao je pisma jugoslovenskoj ambasadi u Londonu molei ih da mu poalju makar neku sitnicu koja bi ga asocirala na voljeni klub. Po seanju je crtao igrae Partizana i te crtee lepio po sobi. Os stiropora je izradio u reljefu otrin grb Partizana sa sve petokrakom i buktinjom, ofarbao ga vodenim bojama i okaio iznad kamina u dnevnoj sobi, na zaprepatenje svojih roditelja koji su pomislili da je mali Stiv prolupao ili jo gore, postao komunjara. Ali ne, Stiven je samo oboleo od Partizana.Plima kreativnosti koja je mladog Stivena zapljusnula poto je u svoj ivot pustio muzu zvanu Partizan, svoj je navelianstveniji izraaj dobila u muzici. Kao tinejder, Stiven je osnovao bend sa namerom da stvara pesme posveene svom omiljenom klubu. Bend je nazvao THE SMITHS (po svom omiljenom fudbaleru, Vladici Kovaeviu, elegantnom i beskompromisnom centarhalfu). Odbacio je sve konvencije svog vremena, reio je da ne svira pank i tako podraava hiljade svojih vrnjaka i zemljaka, on se naprotiv okrenuo viim uzorima, pesnicima poput Kitsa, Jejtsa, Slobe Novakovia i Duka Radovia. Njegova inspiracija su bili Romantizam i Partizan.

Bend The Smiths je u iu javnosti dospeo polovinom 80-tih godina. Prvi veliki hit im je bio What Difference Does It Make, posveena porazu od Hajduka od 1:6 i fanatinoj podrci Grobara na toj utakmici uprkos visokom porazu. Sledio je hit za hitom: Barbarism Begins at Home, pesma koja govori o tome kako pre utakmice treba kui piti vinjak i pivo, zatim Cemetary Gates o domu fudbalera Partizana, stadionu JNA, onda There Is a Light That Never Goes Out, koja govori o grobarskoj bakljadi na 100. derbiju, Heaven Knows I'm Miserable Now, pesma koja govori o stanju Morisijevog nervnog rastrojsva posle pogibije Dragana Mancea i mnoge druge.Osim toga to su harali britanskim i svetskim top listama i zgrtali ogroman novac, lanovi benda su formirali i grobarsku navijaku grupu, napravili su zastavu i, to su vie mogli, pratili su svoj voljeni klub. Na veini nastupa, Morisi je na scenu izlazio u Partizanovom dresu.

O svojoj opsesiji on je govorio: Those fuckin cunts dont understand why I support Partisan because they've never seen propper football in their life. Wankers they regard as heros wouldn't even be able to moan the loan at the JNA. Brutes and butchers is what they are.(NME, September 1987).

Meutim, sam bend nije bio dugog veka. Poto im je pala zastava na gostovanju u Vinkovcima, lanovi su se dogovorili da sastav ugase i da svako dalje na utakmice ide solo. Stivenu je to teko palo ali navijaki se kodeks morao potovati. Od tog trenutka moe ga se uglavnom videti na starom jugu. Morisijeva solo karijera nije bila tako uspena kao dok je pevao za Kovaevie ali je i tu bilo odlinih numera: Everyday Is Like Sunday, o ritualu nedeljnog odlaska na utakmicu, sa albuma Viva Hate (o Crvenoj zvezdi), I Know It's Gonna Happen Someday, o strahu od gubljenja titule, Nobody Loves Us o percepciji Grobara u iroj javnosti itd.Stiven Morisi i The Smiths su obeleili jednu epohu, kao i Smaji, Mance, Varga, urovski, Stanojkovi i Omerovi. Oni vie nisu popularni, mladi danas trae drugaije zvuke. Ipak, s vremena na vreme, treba se setiti jedne romantine due, aplaudirati njegovoj ljubavi prema Partizanu, potraiti ga na starom jugu ili u gradu Manesteru, stisnuti mu ruku i astiti ga pivom. Jer on je na grobarski romantiarski brat. Zavrimo sa Morisijevim velikim stihovima kojima eka da bude dosuen penal za Partizan u derbijima:

When you say it's gonna happen nowWell, when exactly do you mean?See, I've already waited too longAnd all my hope is gone.

Povodom 20 godina od sopstvene smrti javio nam se Charles Bukowski i insistirao da objavimo njegova "Pisma iz Valone" (premijerno publikovano u GTR broj 3), jer zna da bi u ovom trenutku to eleli da proitate. Matori pokvarenjak nam je takoe otkrio da trenutno radi na konceptu "Pisma iz Bukureta", to je tekst koji emo objaviti u GTR broj 7.

:

. . . . . .

25. (). , , , , , . !

... , , , , , ? 1975-1982.

, , ! , ! ! ! , , . , . ?

, ! , . . - . , . . .

. -75 .

, - , . , ? , - .

, , , ... , .

, 1970- . , . . , , .

. . . , , , .

, - . . . , . , , . , . .

, , . . , , . , , . , 12 .

, . ! , . ...

, . Vlora e bukur.

1 : ! , .

Arsen Dedi - Ne daj se, Saa

Ne daj se, Saa,Ne daj se godinama,na Saa, drugaijim pokretima i navikama,jer jo uvek ti moe;prijatan raspored, i brdo popuenih pljuga.Oduvijek smo te voleli vie od drugih.Tvoja igra - divota.Gazda ti je u zatvoru.

Uvijek si se razlikovao,po broju na dresu, po golovima,pratio nas do Lige ampiona, i vodio kroz amrok.I gubi se crno-bjeli autobus,tjeran februarskim vjetrom, kao list,niz jednu beogradsku ulicu.

Ne daj se kapitenu na, ne daj se Saa!

Pa tvoje velike pobjede, i jo vei porazi,bljete bijelom bojom,kao reflektor,nad arenim i modrim vodama Hrama;Ulica Humska, broj 1, kod Topidera.

Lijepi trenuci nostalgije, ljubavi i siromatva.

Meni je ipak najdrai poetak.

Raspolaem sa jo milion njenih i setnih podataka,tvoje mladosti,koja nas pred vlastitim oima krade i vara,kad god istri na teren.

I ponovo poinje kia, kao to ve kii u listopadu,na otocima.More od olova, i nebo od bolova.

Udaljeni glasovi koji se mijeaju,glas suigraa, trenera, i huk sa juga.

Jo malo etnje po domaim livadama, i gotovo:ne daj se, Saa!

. . , . . , - . , , . . ( 1987.)

Ti si pono ovog grada

Boo Koprivica je napisaoda je Danilo Ki u Ruskom caru rekaoda svaka kap driblinga Milana Galiamoe napisati OdisejuA svaka Milana Galia i BobekaIlijadu i OdisejuBorhes je napisaoda je Oliver Kromvel rekaoda svaka kap lucidne asistencije Sae Iliamoe da napie Magbetaa svaki dribling Moreire i gol Dijarevredi kao Srce Tame od KonradaSvaki huk sa juga i istokaBuka i Bes od FokneraSvaki govor Duka Vujoeviavredi kao svi De Golovi i erilovi memoari i govori zajednosvaka utakmica Koarkakog klubaje proivljena Cerska, Kolubarska, Kumanovska bitkaSvaki dan prosenog Grobara, vredi kao Zapisi iz Podzemljai Niko i nita u Parizu i Londonu, i Godine koje su pojeli skakavcii Zlatno Runo, i Fama o Biciklistima i as Anatomije zajednoI Vlati Trave od Vitmana lelujaju na JNAi igrao se vetar s Disom i Bodleromigrao se vetar u jesenje veejednog 4.X.1945.

Ne meremo vazda pobeivat. To ti je igra, bogati.Munta Dizdar(1903-1986), navija Partizana iz Tasovia kod apljine Munta Dizdar, navija Partizana iz apljine

Partizan ti je, brate, najbolji.

Munta Dizdar(1903-1986), navija Partizana iz Tasovia kod apljineKada igra Partizan (Tekst iz prvog broja fanzina mlaih GTRvljana)

Moj otac je bio probisvet od oveka, bio je alkoholiar, kockar i robija. Tukao je kevu i mene, ne birajui mesto, ni vreme. Kada bi naao neki posao, brzo bi ga naputao, jer se, ili potukao sa kolegama, ili se potukao sa efom. Priao je kako ga ne vole jer je ovek slobodnog duha,kako su oni zatucana masa koja ne vidi dalje od svog nosa, kako ga ne vole jer on nosi cipele od sedam milja. To je priao, onako neobrijan, irei oko sebe smrad ustajalog alkohola i miris opuaka iz kafane, dok mu je keva skidala koulju i cipele za ta je, po navici, dobijala amar.

Stan je uvek bio pun udnih ljudi koji su psovali, puili, pun polugolih ena, pun pijanih i divljih ljudi koje je svakog dana dovlaio sa sobom. Samo su pili, kartali se i pevali.Majka mu nita nije smela rei, jer bi je pretukao pred svima. Tukao bi i mene, ako kaem neto, ako kaem da je pijan, ako kaem da ne bije majku, ako kaem da idem sutra u kolu i da od njih ne mogu da spavam. Mrzeo sam ga, mrzeo sam ga skoro uvek...

Ali... Moj otac je voleo dve stvari u ivotu...Voleo je neku staru rusku pesmu, zapisanu na poleini slike nekog bradatog Rusa u uniformi ispred crkve, za koju mi je keva, posle njegove smrti, rekla da je to poklon moga dede, i voleo je Partizan... Mnogo je voleo Partizan.Kada igra Partizan, moj otac nije bio isti. Tog jutra bi se obrijao, kupio hleb i mleko, majku bi od ranog jutra zvao "mila moja", to je ona oboavala jer je tog dana mogla da bude osoba koja zaeli. Tog dana je imala pravu porodicu, onakvu kakva se via u stranim filmovima, srenu porodicu. Seo bi na terasu, skuvao kafu, zapalio pljugu i smekao se. Kubio bi mi okoladu i vaku i to krijui od keve, jer je majka mislila da je za decu bolje da jedu jabuke i kruke, a ne tamo neki vetaki eer.Moja majka je imala tada pravo da misli. Ja sam sedeo pored njega i sluao.. Priao mi je o ika Moci, sa setom je priao o onom malom iz Zemuna, o velikom Bobeku, priao mi je o tome kako ga je moj deda vodio na JNA, da gleda umetnost a ne fudbal, priao mi je o Hajduku i odlasku za Split sa mojim ujakom, o Hejselskoj noi, o glupim generalima koji ne znaju nita o fudbalu...Priali smo celog dana, priali smo o svemu. Nije pio, nije vikao, bio je druga osoba kada je igrao Partizan. Kada sam ve porastao dovoljno da nosim "Politiku" vodio me je da gledam Partizana. Vodio me je na JNA i uio da ne zaboravim da nikada ne psujem nae igrae dok sam na njemu, da im nikako ne zvidim, da nauim razliku izmeu fudbala i umetnosti, izmeu nas i njih. Priao mi je da onaj ika sa radija stalno dolazi ovde, ali je uvek namrten i ljut, ali nekako lepo ljut. Kada bi izgubili ja sam se ljutio, ak par puta i psovao. On bi mi rekao da nemam potrebe da se ljutim, to je Partizan. Ako nisu pobedili danas, pobedie sutra, da poenta nije u pobedi ve u tome kako se gubi. Da je smisao umetnosti njeno stvaranje, a ne njeno konano delo.Toga dana, kad igra Partizan, ja sam voleo svog oca najvie na svetu. Problem je to Partizan nije igrao svakog dana...

Od oevih stvari mi nita nije ostalo. Kada se keva posle njegove smrti preudala i otila za Australiju, ponela je sa sobom i sliku ruskog vojnika. Mislim da je zbog tih dana, kada je moj otac bio vie od ljudskog bia, izdravala sve one ostale muke i poniavanja...Od njega mi je ostala samo ljubav prema Partizanu...Danas ja nisam kao moj otac, danas sam ja Stoka. Stoka sa juga... Stoka ponosna!

JEDAN IZGUBLJENI RANDEVU

Ne znam ko je rekao: " Pogledaj kakva groblja ima narod, pa e ga prepoznati". Na Novom groblju, u Beogradu, ja sam video tvoju bistu, Dragane, video sam tvoj stav, jedan od najpoznatijih u istoriji fudbala, i ja, ti, evo, piem ovo sa jednog ugla Beogradskog prospekta.

U Beogradu je prolee. Uskoro poinju bele noi, mostovi se otvaraju kao ruke uperene u nebo...ekao sam te sino na Jugu, pre tri dana traio sam te sav lud od Zemuna do Dorola, jurio sam pokraj Dunava taksijem osamdeset kilometara.A ti si, umro.Ovo je moj izgubljeni randevu.

Da sam sreo nekoga, kome su sada dvadeset tri godine, da lii na tebe, pozvao bih ga u Humsku, gde je umro moj brat po pesmi Sergej Jesenjin,obeen o jednom kaminu, poruio bih dve vodke od po sto grama i dve kafe.Ti bi popio kafu, ja obe votke, i ja bih te voleo. Priao bih ti svoje utiske,Dragane, jer si me tako rasplakao, da nikad neu zaboraviti London i Queens Park.

Poelo je petnaestog septembra 1980. Milutinovi je tampao pozivnice za predstavu na JNA povodom osvajanja Beograda. I osvojio ga je! 240 dana trajala je blokada. U tvom dnevniku itam: Pao je Dinamo. Pao je Hajduk. Pala je Budunost. Pao je Queens Park Rangers. Pala je i Crvena Zvezda. Svi su pali pod tobom, Dragane.

Devet listova iskinutih iz dnevnika. Jedna od najpotresnijih istorija. A na tom groblju lei vie od milion ljudi zajedno sa vama, braom, sestrama, ujacima. Ti si umro, kako mi ovde kau, na putu ivota, i ja te uzalud ekam ove noi, po ulicama Beograda, traim tvoj pogled u licima ljudi koji prolaze, tvoj ut medju njih hiljadu koji kroz Humsku prolaze, u guvi onih to trae kartu vie za teatar imena JNA, gde ne gledam bilo ta, nego tebe kako se vraa na teren...Dragane.

Prever je rekao: Fudbal je zaista jedna velika svinjarija, ali to je najmanje to se o tome moe rei Oseam da bih te voleo, pio pivo, skakao u Dunav,a od svega samo mi u uima zvone stihovi Olge BergolcNiko nije zaboravljen i nita nije zaboravljeno".

Dvadeset est hektara mrtvih. Ispod zemlje udna neka muzika, koja mi razvija ivce i dovodi me do ludila. I jedno srce koje kuca iz zemlje, ljudsko.Gledam fotografije sa travnatog borilita: deak, poezija na terenu, pokreti nikada pre vidjeni, ljudi koji ine poslednje korake na zemlji i umiru pri porazu. Trideset i dve hiljade ljudi, u jednom danu, u devedeset minuta.

Dragane, ne mogu da ti opiem kako Beograd izgleda danas.Uvek sam govorio da je Partizan, najlepi na svetu, i time se ponosim.Svaki put kad doem u Beograd, doneu ti cvee.I kako je na jedini randevu izgubljen, propao, nema ga,dajem ti re da u svoju decu nauiti da vole crnu i belu boju i da budu dobri ljudi.Drugo, sem suza, sem pesme, stvarno ne umem.

Moje ludilo-arls H. Bukovski (1983)

Postoje stepeni ludila, i to si lui, to je drugim ljudima oiglednije. Najvei deo svog ivota skrivao sam svoje ludilo, ali ono je tu. Na primer, neko mi govori o ovom ili onom, i dok me ta osoba gnjavi svojim bajatim optim mestima, desi se da zamislim njegovu ili njenu glavu poloenu na panj giljotine, ili ih vidim na ogromnom tiganju, kako se pre i gledaju me unezverenim oima. U takvim situacijama najverovatnije u pokuati da umaknem, ali ne mogu da izbegnem takve vizije kad mi se ljudi obrate. Ili, kad sam bolje raspoloen, mogu da ih vidim na biciklu, kako se brzo udaljavaju od mene. Jednostavno imam problem sa ljudima. ivotinje, njih volim. One ne lau i retko pokuavaju da te napadnu. Ponekad znaju da budu podmukle, ali to se tolerie. Zato?Najvei deo mladosti i srednjih godina proveo sam stenjen u malim sobama, gledajui utakmice, ispijajui svakakva govna od pia, razmiljajui o finim enama. Mislim, ene sam voleo skoro kao Partizan i eleo sam ih, ali nisam hteo da skaem kroz sve obrue da bih doao do njih. Bio sam svestan novca, ali opet, kao sa enama, nisam hteo da uradim ono to je potrebno da bih doao do njega. Hteo sam samo onoliko koliko mi treba za malu smrdljivu sobu, fotelju isflekanu pivom i televizor dovoljno dobar za oajne prenose utakmica RTV Jugoslavije. Pio sam sam, obino u krevetu, sputenih roletni. Ponekad sam odlazio u oblinje lokale da overim koga ima, ali to je uvek bilo isto - nita posebno, a esto mnogo manje od toga.U svim gradovima poseivao sam biblioteke. Otvarao knjigu za knjigom. Retko koja knjiga mi je govorila neto. Uglavnom su bile praina u mojim ustima, pesak u mojim mislima. Nijedna nije bila povezana sa mnom ili sa mojim oseanjem: gde sam bio - nigde- ta sam imao - nita - i ta sam eleo - nita.Sebe sam pronaao jedino u GTR-u, i Jusuf Mehmedovski mi je privukao panju, moram da priznam. Niko se nije bavio mojim specifinim ludilom.U nekim lokalima postajao sam nasilan, dolazilo je do tua u kojima sam uglavnom dobijao batine. I naravno, policija me privede tu i tamo. Popuju mi polu-inteleigentni inspektori, naplate mi kaznu, kau mi da idem da traim pomo. I uvek od mene dobiju isti odgovor:Hej, pa ja sam samo jo jedan Partizanovac pod kupolom neba...

PARTIZAN-STRANO TELO, GROBARI-ANTINARODNI ELEMENT

Crvena zvezda, jedna od najbizarnijih i najopskurnijih pojava u kulturno-politikoj istoriji Srba. Osnovana od strane draoubice i najgoreg policijsko-udbakog ljama. Sinonim prazilukog turbo folk patriotizma. Stub paganskog pravoslavno-talibanskog srpstva. Jo uvek, polukrepala, okuplja ogromne mase i gospodari klanom- sastavljenim od piskarala koji sebe nazivaju novinarima, gomile udbakih politiara, samozvanih akademikai navijaa volontera UDBE- klanom ustoljenom po modelu zilotske sekte ili, tanije, bezbonikog kulta. Zahvaljujui beznadenoj dezinformisanosti ovdanje javnosti, taj Zvezda-Bari-Krsna slava-irilica zvezdaki nacional boljevizam crpi svoj uticaj i mo na osnovu glasina da je uticajan i moan, koje svakako ne treba potceniti. U drutvu utemeljenom na zvezdakoj pseudomitologiji, u istoriji koja svoju faktografiju zasniva na podacima iz turbo folk pesama, glasine imaju odreenu mo i odreeni uticaj unutar virtuelne stvarnosti koju proizvode. U realnom svetu za uzvrat imaju slabljenje nacionalne vitalnosti i totalnu dezorijentaciju.Ako je stub srpstva jedna skaradna polupojava osnovana od strane udbe i policije zasnovana na vulgarnom pragmatizmu i najprimitivnijem moguem istoricizmu, moemo zamisliti kakvo je onda srpstvo. Srpstvo iji je stub generator zla i opasnih iluzija ije je etabliranje i prihvatanje od strane kulturne javnosti Srbiju dovelo do nivoa polurealne drave sa opasnom i izglednom tendencijom da se pretvori u potpunu fikciju, kao i njen stub koji u veini sportova kao to je fudbal ni ne postoji, ili je zasnovano na koarkakom fuzionisanju i neovaterpolo-nole zvezdizmu.

Crvena zvezda kao optedrutvena pojava mnogo bi se lake podnela kada ne bi zahtevala da se hvali. I to uvek, povodom svega. Kada ne bi imala neizmerno dosadan karakter, kada bi terala svoja posla a nas pustila da teramo svoja. Ona je vulgarna, buna, prodorna, svudaprisutna, sveobuhvatna. I uvek nadahnuta borbom za narodno dobro. ,

- , , ,

-

-

Tony Parsons- Kad cigani laju

Cigani su tako osetljivi, u tome je problem. Osetljiviji su nego ikad u svojoj dugoj ciganskoj istoriji. I na najblau opomenu, odgovaraju ubilakim besom. Prosean cigan je nezamislivo osetljiv, a samopotovanje mu je toliko krhko da svaka kritika gotovo sigurno dovodi do fizikog sukoba.Jedno je sigurno- ne vredi ih urazumljivati. Ako im, kad ponu da laju, kaete da budu tii, spremite se da idete do kraja.Trenutak odlluke prolazi za tren oka. Udri ili bei. Ili e pognuti kukaviku glavu jer je bezbednost najrazumniji izbor, ili e se sukobiti s grupom iscerenih balavaca- jer je najgluplji izbor ponekad i pravi izbor.Spremni ste za tuu, puni onog pravednog besa od kog krv prokljua i ba vas briga ta e vam se desiti. I to je moda taman dovoljno da se okrenu i odu, uprkos brojanoj nadmoi.Kada cigani laju, vrlo lako vi ispadate zlikovac. Vrlo verovatno da e se vaa devojka, ena, mama ili sestra zabuljiti u vas preneraeni nasiljem koje se skriva u onom mirnom isnu ili odanom bratu.Kada cigani laju, ovek se nekako nada da e ovi iz Partizana vie voleti ako pokuate da titite njegovu ast. Nadate se da tu postoje ljudi kojima je drago to niste tip koji e se samo natriti i rei- samo napred oviu i Vuiu, karajte me u bulju.Pomislili biste da e moda biti i ponosni na vas. Uopte nije tako.I vaa porodica, i klub koji volite e se uasnuti i preneraziti. Ako smo ve dovoljno glupi da progovorimo, onda to inimo iskljuivo radi sebe.Nae voljeni, sestre, devojke i majke, te tvrdoglave ene- misle da to u krajnjoj liniji nije vredno truda. Izloiti ivot opasnosti zbog toga to te jebu u tampi, to nipodatavaju tvoj klub svaki dan, to Vui daje pare iz budeta za vaterpolo i koarkaki klub zvezda, to komunistiki kriminalac ovi pare koje su trebale da idu kosovskim beskunicima ubrizgava u crvenu zvezdu, to prebiju Grobara Srana eia 30 na jednoga...Sa titom ili na njemu? Ta dva suprotstavljena poriva slue istoj svrsi- da vam sauvaju glavu. Jer kad ne preduzmete nita i sauvate ivot, moete izgubiti duu.

Moemo da se izvinemo to vre etniko ienje nad nama, to Grobare proglaavaju stranim telom u dravi Srbiji 2013, moemo da stavimo jastuk preko glave i da utimo.Ali u nekom trenutku to znai da ete o sebi misliti kao o manje vrednom oveku. Za veinu nas taj trenutak nastaje kada je neki bahati tuin preblizu naim devojkama, enama, sestrama i deci. Ili Partizanu. I ja se tada ne sklanjam- ta god moja devojka, uprava FK Partizan, odvratno javno mnjenje ili ova trula drava elela. Tada ostajem, povlaim crtu i spreman sam da se valjam krvav po podu ulice.Ja ne elim nevolje. Iskreno. Zaista. Ali kao to kae Dule Vujoevi:Ipak na jugu vojska koraa pao je etrnaesti kilometar ali nikad nee Kadinjaa!"

Prema istraivanjima agencije koju je GTR iznajmio, najvei procenat zvezdaa po glavi stanovnika nema ni Senjak ni Sopot, ve Diznilend, 98,6% stanovnika Diznilenda navija za klub sa najveim semaforom. Jedini koji su se izjasnili kao Grobari su Hromi Daba i Horacije. Nasuprot tome, najvei procenat navijaa Partizana je na Palasu, Bumbarevom brdu i South Park-u. to se tie Springfilda, situacija je podeljena. Bart Simpson je cigan iako je Homer Grobar dok su najvei Grobari Milhaus i domar Vili.

Poao sam da vidim goligrae koji pojma nemajupo travi padaju.Od lopte se sakrivajubekovi to ne centrirajuna terenu se razvlae.Ali pratim ih svakog vikendaBranim ih u svakom seluI ulicamasvakog jebenog gradaivim za ValjakNa JNA U Niu, i u Kuli Uicu I Boru.Valjak neka meljeSamo da krene,Samo da krene i poravnae svePoravnae svako selo i svaki jebeni grad.Traim samo jedno:Klizaj i bori se!!!A svi su pike osim tebe Mali Mitre

Parni Valjak neka melje, neka melje, Valjak melje, neka melje...Parni Valjak neka melje, neka melje, Valjak melje, neka melje...

U upravi laljivi lopoviProdae i kevu u junuU dresu naem sve invalidi i decaRazumem da ne znajuAli traim samo jednoU Jagodini Novom Sadu SuboticiNeka melje i bori seBio sam i u jebenoj iliniSvud sam io da bih gled'o crno-beleSvud sam io da bih gledo kako melje

Parni Valjak neka melje, neka melje, Valjak melje, neka melje...Parni Valjak neka melje, neka melje, Valjak melje, neka melje...-Nemojte se uvrediti ni iznenaditi, ali moja kompozicija Na lepom plavom Dunavu je nastala ba u tom gradu koga se vi toliko jeite - Beogradu. Jeste, Dunav ne samo da protie, nego mu je i najvee korito upravo tamo. Ali pored tog beogradskog Dunava ja sam gledao bravure, golove, finte, pete, rolanja jednog Valoka, Milutinovia, Bobeka, Hasanagia, Galia, Vukotia, Mancea, koji su mi svojim remek delima priutili erupciju vulkana moje inspiracije.. Uz tu umetnost okrugle lopte i fudbalski valcer, horsku podrku umno razularenih i navijaa rastrojenih ludilom, uz taj grobarski opor antisluhista, neskladni topot njihovih bubnjeva, kao i scena i preokreta i oka koje se mogu porediti sa Borodinskom bitkom, ja sam stvarao kompozicije.Ja svoje ideale neu napustiti, niti u pokleknuti pred vaim uvredama, represijom i uskraivanjem osnovnih ljudskih potreba kojima ste podvrgli sve slobodoljubljive narode irom carevine. Ponavljam vam jo jednom moj glas e se uti kao i moja muzika i to mi niko nee zabraniti!Johan traus P.F.C.

,

, . , . , ( ) . ! , () , '' '', North Force.. ( ). ( , ) . , , . , , . (?) , , .

. , , . , 2, , , . , . , , . , , .

( , E , , , , ) , .

, , !!

,

''Uenim ljudima i filozofima' Evrope: za vas, brbljivac poput Fihtea jednak je Kantu, najveem misliocu svih vremena, bezvredni i bezoni arlatan kakav je Hegel smatra se dubokim filozofom a zvezda velikim klubom. Zato za vas i ne piem. Glasam za usamljenike, udake, individualce- partizanovce.''

Artur openhauer

Zvezdizam je obdarenost za pogreno shvatanje. Edgar Alan Po

Oni koji u grobarstvu nalaze runa znaenja pokvareni su, a nisu armantni. To je greka.Oni koji u grobarstvu nalaze lepa znaenja prosveeni su. Za njih ima nade. - scar Wilde

''I dok pogled tamom bludi, bojazan mi puni grudi,sluajui, sanjajui, snovi mi se u crno-belim bojama snie,i zagledan u tiinu, samohranu pustu tminu,Partizane re jedinu, izgovorih tiho, tie,Partizane odjek vrati to mi usta prozborie,samo to i nita vie.''-Edgar Alan Po

,,Ispovest jednog navijaca Partizana''

Nedelja, jutro. Budi me budilnik jakom zvonjavom koja kod mene izaziva strasnu glavobolju. Pokusavam da se izborim sa pospanoscu koja se bori protiv mog tela I mog duha. Jedva uspevam da ustanem iz kreveta, trljam oci, skoro kao zombi krecem se po sobi do kupatila. Enormna kolicina alkohola, koju sam ispio u birtiji prosle noci, okretala mi se u stomaku I terala na povracanje. Odlazim do kupatila, bacam pogled u ogledalo, I u njemu vidim nekog stranca, spustenih kapaka, obrijane glave, I nekim sumornim I mracnim licem. Na stolu me je cekao dorucak. Ohladjene przenice, koje su imale vise ukus ulja na kome su se przile nego onaj koji trebaju da imaju, casa jogurta I nesto malo salame podriguse. Kada sam zavrsio sa doruckom izasao sam na ulicu I otisao do dragstora u kojem je radila devojka koja mi se svidja vec duze vreme. Znam da me je gledala kao klosara I obicnu pijanicu, ali bez obzira na to ja sam je voleo iako nismo bili zajedno. Imala je blistav osmeh, smedju kosu, I plave oci, prosto jedno mitsko bice. Kada sam izasao iz dragstora na ulici sam sreo mog komsiju, lecenog alkoholicara (sada je kockar), koji pocinje da mi prepricava utakmicu Mancestera United-a I Aston Villa-e zbog koje je pao na tiketu. Nisam mogao da slusam njegovu pricu, pa sam mu rekao da moram da skrenem u sporednu ulicu. Krenuo sam tamo gde sve moje brige nestaju, tamo gde su sreca I bol jedno, tamo gde mi dusa nalazi spokoj, tamo gde sve gubi svoju materijalnu vrednost I dobija na sentimentalnoj, tamo gde mi je samo jedna stvar bitna, moj Partizan. Na autobuskoj stanici neka starija gospodja pokusava da udje u prepun autobus iako vidi da nema gde cackalica da padne I iz svog ocajanja izgovara ono legendarno: ajde moze jos malo ka sredini. Matorac koji je stajao pored mene joj je nesto progundjao I tu pocinje masovna rasprava. Stavio sam slusalice na usi, jer mi je pun ljudi koji gundjaju, nezadovoljni su reformama preduzeca u kojima rade, zale se na vladu I kako su svi politicari lopovi, samo je onaj za koga oni glasaju dobar I posten. Izasao sam busa gurajuci sve ljude oko sebe. Nista mi nije bilo vazno sem danasnje utakmice. Kod hrama Svetog Save sastao sam sa sa drugarima iz detinjstva sa kojim se I dan danas druzim. To su bili obrazovani ljudi, koji su citali dobre knjige, imali dobre plate, porodicu I sve sto ide uz taj, jebem liga, ispunjen zivot. Jedini sam se ja izdvajo iz tog drustva, nisam imao nista sem Partizana, jednosoban stan, I crno-beli sal. I sve to samo zato sto sam kako klinac mislio da sam daleko inteligentniji od ostale dece, sto zapravo jesam bio, I nisam radio ono sto su mi govorili, vec sam radio po svome I evo dokle me je to dovelo. Ali ne zalim se, imam sve sto mi treba I zahvalan sam na tome. Nas petorica smo krenuli ka nasem pravom Hramu, nasem Hramu, Hramu fudbala. Kada smo stigli na stadion sve je vrvelo od ljudi, navijaca Partizana. Kada je utakmica otpocela, I ceo stadion poce pevati, imao sam neki osecaj, ne znam ni ja kakav, ali sigurno nije slutilo na nesto dobro. Posle prvog primljenog dola u 38 minutu u meni se probudilo nesto za sta nisam ni znao da postoji u meni, nesto divlje, neki nagon koji me je terao u neku vrstu delirijumu, a onda su usledili drugi I treci primljeni gol Partizan je delovao nesposobno, kao neko dete koje se izgubi u centru grada, a ne zna gde su mu mama I tata. Tu utakmicu smo izgubili sa 0:3 od nizerazrednog kluba koji ni ne zasluzuje da mu pominjem ime. Cele noci razmisljao sam o porazu sto me je u nekim trenucima dovodilo do ludila. Napio sam se zbog tog poraza, da bih ugasio tu tugu koja mi je izjedala srce, sto me je na kraju odvelo na kliniku, na ispiranje. Nikad nisam prestao da ga volim, nisam mogao da docekam nas ponovni susret, iz vikenda u vikend, iz dana u dan ja sam osecao sve vecu ceznju, sve sam ti dao, nista ti nisam trazio. Partizane volim te!

Uporedite slikara Petra Borotu i turbo folk patriotu Duleta Savia, uporedite gradskog mekera avu Dimitrijevia i dvopadenog Piona , uporedite Mancea i Dajia, uporedite Bou Koprivicu i Matiju Bekovia, Duka Radovia i Bogdana Tirnania, uporedite Borislava Pekia i Dobricu osia. Uporedite na Hejsel i njihov Bari. Uporedite Grupu JNA i 'Pesme sa Severa'.I to je to. Mi i Oni. Jedno brdo, dva univerzuma.Grobar to jo od kolevke nije obdaren duhom nezadovoljstva prema svemu postojeem, nikada nee dospeti do otkria novog.Rihard Vagner

Ne tugujte, nema tu velike filozofije.Romantizam- Dolazi do osporavanja ova 3 ideala razoarenje pesnici reagovali tako to su pisali dela kod njih dominira oseanje zatvorenosti i bezizlaza (kao reakcija novonastalih prilika posle ovakvih utakmica).Mi smo luzerski klub i tako treba da ostane. Sudbina nam je odreena '66 na Hejselu kada je Vasovi odluio da ne pravi prekraj! (a moda i 1789. posle Buroaske revolucije). I neka je. Jer MI SMO PARTIZAN. A da smo tada, na Hejselu pobedili bili bi...bili bi..ne smem da kaem ta bi bili. I za Parizan ne bi navijali jedan Edgar Alan Po, openhauer, Nie, Bernard o, Dis, Peki i svi ti filozofi i pisci arabeske, groteske i samodestrukcije. Ne bi imali avu, Mancea, Borotu i ostale gradske face, nego bi imali najbolje svetsko krilo. I ne bi bili na vrhu univerzuma (brda) i ne bi imali najlepe reflektore nego najvei semafor i blatnjavi prilaz megalomanskom stadionu sa ukradenim imenom koji se nalazi u provaliji univerzuma (brda) u rupi.

- , , , ( ), , , , , , , .

Klub u koji su se zaljubili Bo Bromel, Oskar Vajld, arl Bodler...koji su osnovali Kultura i Koa Popovi. Nije lako to odrati. Ali ipak, kao to je veliki navija Partizana, Edgar Alan Po rekao:

S' LJUBAVLJU NADJAASMO ONE TO BEHU STARIJI NEGO MI!

Partizan je Revolt duha. ista emocija. Sve jeste ako voli. Partizan je borba za estetiku. Boo Koprivica

Partizan je borba protiv svega loeg u drutvu!. GTR

Dok Partizan gura kamen uzbrdo, puno ih navija za kamen. Nema veze, jo malo pa e vrh. Nek se priuvaju oni s druge strane brda.GTR"Svako jutro kad se probudim, osetim neizmerno zadovoljstvo: ja sam Partizanovac." -Salvador Dali

.

Neverovali ili da

* Dragan Daji je roen u enskoj svlaionici dok je njegova surogat majka posmatrala odbojkaku utakmicu svoje ljubavnice

*Zvanina himna zvezde ,,Mladii borovi, devojke jele, dobila je nagradu za najbolji tekst i muziku na festivalu u Berlinu ,Ih heise homosexualen, 1974.

Melji, melji Cigane gazi, Admir Smaji i Devad Prekazi

Fadilj Vokri na Cigane mokriRoscoe Holcomb - Graveyard Blues

I got up this morning, with the black-white mist all around my bedI got up this morning, with the black-white mist all around my bedI had a dream last night, that Mance was dead

Well I went to the graveyard this morning, and I fell down on my kneesWell I went to the graveyard this morning, and I fell down on my kneesI asked that good old gravedigger, to give back Dragan if he please

He said im sorry but he has said his last good byesRoscoe Holcomb - Grobljanski bluz

Ustadoh jutros, okruen crno-belom izmaglicomUstadoh jutros, okruen crno-belom izmaglicomSanjao sam da je Mance poginuo

Otioh na groblje, padoh na kolenaOtioh na groblje, padoh na kolenaMolio sam dobrog starog grobara, da nam vrati Dragana

Kae, ao mi je, on ve je rekao svoje poslednje zbogom

Salvador Dali o PartizanuMoje mladistvo je bilo obeleeno svesnim naglaavanjem svih mitova, svih manija, svih vrlina i svih genijalnih crta koje su se nagovestile u detinjstvu. Bio sam obuzet eljom da nametnem i da na bilo koji nain istaknem vrednost svog drugaijeg naina razmiljanja. Moja linost, koja se sve snanije potvrivala, vie se nije zadovoljavala primitivnim narcisoizmom, ve se ubrzo proistila antisocijalnim, grobarskim i anarhinim tendencijama. Dete-car je postalo Partizanovac. Iz principa sam bio protiv svega. Jo iz detinjstva inio sam sve drukije od ostalih, ali skoro i ne primeujui to. Kasnije, kao mladi, inio sam to namerno. Bilo je dovoljno da neko kae crno pa da ja odgovorim-belo. Bilo je dovoljno da se neko pokloni pred potovanjem nad Barijem ili Dobricom osiem da bih ja pljunuo na ta obeleja malograantine, prazilukog seljatva i populizma. Moja stalna potreba da budem drukiji naterivala me je u pla od besa. Stalno sam ponavljao u sebi: 'Jedino Partizan! Jedino Partizan!'

Da bih zaudio drugove, izmiljao sam i napade, uvee, na izlasku iz kole. rtve su obino bili zvezdai i treberi. rtva jednog napada bio je neki ak koji je nosio zvezdin al i koga sam veoma malo poznavao. Bio je visok, mrav i bled. itavih etvrt sata pratio sam ga, ne nalazei zgodnu priliku, jer je bio u drutvu nekolicine uenika. Najzad, u jednom trenutku, on se odvojio od drugova i kleknuo da zavee pertlu. Poloaj koji je zauzeo bio je izvanredno pogodan za atak. Pritrah brzo, kao munja, i odvalih mu straan udarac nogom u zadnjicu, a zatim obema nogama skoih na njegov al i izgazih ga tako da se skroz izblatnjavi. Moji drugovi su uzvikivali 'Zaista je lud!'. Ja sam uivao u ovim reima.

openhauer o Partizanu i zvezdiAko se perspektiva podesi, panja pojaa, znanje proiri, onda ovek mora da zavoli Partizan. Velika dela, ideje koje za sobom ostavljaju bia nalik meni, najvee su mi zadovoljstvoo u ivotu. Bez Partizana, odavno bih pao u oajanje ma da me Partizan i dri u oajanju. Ne piem za zvezdaku gomilu.. Svoj rad ostavljam misleim partizanovcima kojie se vremenom ispostaviti kao retki izuzeci. Oni e se oseati onako kao to sam se oseao ja, ili kako se osea mornar-brodolomnik na pustom ostrvu, kojem trag bivih sapatnika donosi vie utehe nego svi kakadui i majmuni na drveu. Omalovaavanjem zvezde stiemo njeno uvaavanje. Malo je tako dobrih naina da sebi popravimo raspoloenje nego da ujemo o nekoj nevolji koja je zvezdu nedavno zadesila ili da otkrijemo neku njenu slabost. U tridesetoj, bee mi zaista muno i zamorno da kao sebi ravne tretiram ciganske stvorove koji to uistinu nisu. Sve dok je mlada, maka se igra sa papirnim lopticama jer ih smatra za neto ivo i slino sebi. Tako je bilo i sa mnom u sluaju zvezdakih dvonoaca. Tu vrstu, niske svesti, sektakih razmiljania uskih pogleda na svet stubom srpstva je mogao nazvati samo maloumnik zaslepljen lanim patriotizmom. Zvezdaje trula taka za loe dravne ustanove i propale akademike. Ekstaza u aktu kopulacije nad zvezdom. To je to! To je prava sutina i jezgro svih stvari, cilj i svrha celokupne egzistencije.Ljubi vas ika Artur.Nie o PartizanuPartizan nije ukras dokolice, on je teko osvajanje, jedna od odluujuih odbrana oveka od sudbin... Partizan je antisudbina. Dok si iv, zaslepljen si glupostima. Radije bi da bude pobednik nego poraeni, psihijatar nego ludak, osvaja umesto potlaenog. Ali svi ti putevi su isti, vode direktno u grob. Jednog dana umre i vidi da nisi ni postojao, da nikakve tradicije nije bilo, da nita nije vredno uloenog trusda. A onda je kasno da promeni miljenje.esto sam sluao gde kau da se Partizan ne moe pohvaliti time da sa pouzdanou prenosi bilo ta, kao to to ini poezija ili slikarstvo. To je tano u izvesnoj meri, ali nije potpuno tano. On prenosi na svoj nain, i sredstvima koja su njemu primerena. U Partizanu, kao i u slikatrstvu i muzici i pisanoj rei, koja je uvek ono najiskustvenije u umetnosti, postoji uvek praznina to je popunjava navijaeva mata.

Partizan poseduje umetnost da prevede, u suptilnim stepenovanjima, sve ono to je preterano, ogromno astohlepno u duhovnom i prirodnom oveku. ini se da tokom gledanja utakmice, da su na osnovi od tame, iskidanoj sanjarijama, naslikane vrtoglave misli iz stanja omamljenosti opijumom. Poev od prvog trenutka, prvog kontakta, posela me elja da zaem dublje u razumevanje ovog jedinstvenog kluba. Bio sam podvrgnut duhovnom postupku, otkrovenju.

Moja pouda bee tako snana i tako strahovita, da sam morao poeleti da mu se bez prestanka vraam.

Pismo majci-Sergej Jesenjin

Jesi l' iva,ti,grobarko stara?iv sam i ja.I pozdrav ti aljem.Nek' veernja ona svetlost reflektora, Na JNA kupa nevienim sjajem. Javljaju mi da si puna tuge,Da te za Partizanom elja stegla ljuto,I da esto odlai do tajge,Sa crnim,casual kaputom.

Da ti stalno,u sutonu mekom,Ista slika puni stravom tamu:U kafanskoj tui kao neko,Zario mi ispod srca kamu.

Neka ti Partizan bude iznad svega!Samo tlapnjom strano mui sebe!Ne bih umro ne videvi Njega!Ne bih umro ne videvi tebe!

Kao nekad,veran sam i sada,ivim samo crno-belo sanjajui,I da se to pre iz ovoga jada,to pre vratim naoj tronoj kui.

Vratiu se kad nam bata granje,U zvezdino prolee isprepleta,Ali nemoj opet da me budi,Kao pre 7 leta.

O,ne budi odsanjani amor,Ne oivljuj to je htela dua,Odve teki poraz i zamor,U ivotu moradoh da kuam. I ne moli me da idem na zapad.Neu!Minulo mi proli dani skrie.Samo mi Partizan donosi sreu,Kao On mi ne sja niko vie. Zato nemoj biti puna tuge,I ne ali za Partizanom tako ljuto,Ne odlazi preesto do tajge,Sa crnim,casual kaputom.

? ? , , , , . , , , ... , , '' ''.

'''' '''' '' ''. ; , .

, , ,, , .

, , , .

? ? , , , , , , !

Da nije Partizana ni patnje ne bi bilo

Kada je pogin'o Mance osam reka suza se Humskom lilojer mi smo vam takva vrsta,da nije Partizanani patnje ne bi bilo.A kada je otio Haris,svi znamo kako je biloda nije Partizanani patnje ne bi bilo.

Bruke i porazi slavni,ima ih na tonu, kiloda nije Partizanani patnje ne bi bilo

U upravi uvekneki Franc Ferdinanda ja matam da sam Princip Gavriloda nije Partizanani patnje ne bi bilo

Nikad nije bilonikad nee bitikako se nama snilojer da nije Partizanani patnje ne bi bilo

Prokletnici smoneto kaoPo, Jesenjin, Ki DaniloDa nije Partizanani patnje ne bi bilo.

Partizan je svemogu. I toliko veliki da zahvaljujui svojoj veliini, estetici i sjaju, kao takav izaziva zavist inferiornih kreatura koje ulau velike napore da ga, ne birajui sredstva, smanje, okaljaju i unize. ,,Bejah uhvaen u zamku i pozvan da se predam, al to nisam ja.''

Mia Tumbas"To die by Your side is such a heavenly way to die.'' Najlepa poruka o ljubavi ikad u kojoj se re LJUBAV ne pominje ni jednom a re SMRT (umreti) dva puta. Grobarstvo i Partizan su estetika smrti i ljubavi.GTR 8 POTA

Na vaa pitanja odgovaraSteven Patrick Morrissey, drkadija, Partizanovac, stvaralac

1. Pobogu Stiv, zato fudbal? Zato Partizan?Predrag ivkovi- Azdejkovi, Hotel Radmilovac, soba 4, Smederevski put bb, 11350 Vina

Mili, oigledno je da nisi proitao drugi broj ovog eminentnog asopisa. I oigledno je da robuje odreenim varvarskim predrasudama o fudbalu. Plemenitu igru mora posmatrati iznad nivoa oiglednog i vulgarno telesnog. Ti pred sobom verovatno vidi samo 22 znojava penisa koji na travi tre za naduvanim jajetom i u prolazu se pipkaju i tipkaju. Ja vidim to, ali i poetiku dostojnu Kia, Kitsa, Jejtsa i nastranog genija Vajlda. Tog 13.aprila 1966. na Old Trafordu sam doiveo katarzu, video provienje i dozvolio mom kreativnom ja da se autuje i odskoi na taj metafiziki nivo. Da nije bilo Vladice Kovaevia ne bi bilo Mozzera. Da nije bilo Bate Kornelija Kovaa, ne bi bilo ni Smitsa. Da nije bilo Humske, ne bi bilo ni pesme Cemetery Gates. I tako dalje. Ali tvoj ukalupljeni zvezdistiki mozgi to svejedno ne moe da razume.

2. Otkud ovaj iznenadni koncert u Beogradu? Jesi li se uplaio da nee prodati ni 15 karata i zato rezervisao Belekspo upu?ule Vnago, Akademija dravnih stvaralaca, Makedonska 29.

Ne zasluuje da na tebe potroim ni ovih 38 slova, ti pakosni i alosni ovee. Meutim, imam obavezu prema istini i GTR klincima. Imao sam najmanje tri jaka motiva za iznenadni dolazak u Beograd. Prvo, eleo sam da uoi sezone slava i zimskog masakra skrenem panju vae javnosti na jedan vrlo ozbiljan demografski problem. Drugo, ne znam jo koliko mi je ivota realno ostalo, a elim dostojno da se oprostim sa Partizanovcima , i pruim gospodi Vujoeviu i Nikoliu (Marku) najveu moralnu podrku u borbi protiv dravne represije, seboreje i holesterola. Tree, eleo sam kvazirokerima i lanim alternativnim kenjatorima poput tebe i Ace Seltika da pokaem kako izgleda jedan zaokrueni idejno-muziko-scenski spektakl.

3. Kako se osea kada vidi da mladi koji su roeni posle raspada Smitsa pevaju i sa razumevanjem itaju tvoju poeziju, prave nalepnice, majice, zastave...?Vesna Dedi-Milojevi, Kulturni dnevnik, Balkanska 11.

Ne elim da se ponavljam jer je to toliko smarajue i plitko. Ali moda vi elite ponovo da presluate moj opus i potraite odgovore na nove ivotne dileme? Neu ba sve da vam otkrivam, blagosloveni ste mozgom, pustite ga u pogon(bgd). Npr. u pesmi Williams, it was really nothing anticipiram kolaps koji e dravni parazit iz eleznika doiveti u svim plej-ofovima i ove godine. Tada e se u stvarnost pretoiti pesma Now my heart is full. Takoe svi dobro znamo ko je lajavi, vulvoliki Bigmouth. Apel iz pesme Gravediggers of the world (unite & take over !) dovoljno govori sam za sebe...

4. Da li dukljanskog nasilnika Duka Vujoevia treba trajno odstraniti iz sporta, jer loe utie na omladinu, povreuje kolena svojih koarkaa na sadistikim treninzima, tipa sudije i davi Bambija?Milojko Panti, Dnevni list Blic, Ljutice Bogdana 1b.

Vama treba zabraniti javne nastupe u stanju delirium tremensa i treba vas krunisati za kralja budala i licemera. Kada neprosveena rulja nekoga naziva svinjom, mogu da oseam samo najdublje divljenje i solidarnost. Divim se Vujoevievoj graanskoj hrabrosti, vrlini i neposlunosti.

5. Omiljeni sportista u JSD?Mile Kos, Crno-beli spomenar, Aleja Velikana.

Da znam da Petar Borota i Saa uri nee da se naljute rekao bih da se takav jo uvek eljno iekuje. Van fudbala se divim kreativnom radu Vlade Vujasinovia. Oboavam i pokrete crno-belih dudista i dudistkinja.

GTR 8(Volim Partizan kao oi svoje (Grobari ne nose naoare)

Zbog himne Partizana, u kojoj se napominje da Partizanovac treba da voli taj klub kao svoje oi, valjda jer su ogledalo due ili tako neto, nisam dublje ulazio, a inae sam bukvalista, reio sam da odem kod onog lekara da proverim svoj vid, to jest da proverim koliko volim Partizan.Zakazao sam, obavio pregled i odmah su usledili i rezultati. Naime, doktor mi je rekao da mu je moj oni vid sasvim nezanimljiv zato to je normalan. Ja sam to naravno razumeo da je on kao u svakoga drugog, ali lekar je odbacio ovo tumaenje kao paradoksalno, i pourio da mi objasni da sam ja optiki izuzetno i veoma sreno stvorenje, budui da normalan vid daje mogunost tanog sagledavanja stvari, i ima ga tek desetak posto stanovnitva, dok je u onih ostalih devedeset posto vid nenormalan, oni gledaju ali ne vide. To jest vide, ali percepcija vida im je kao u bubavabe, od kluba iz eleznika vide neki sasvim drugi klub, od radikalskog preletaa vide reformatora a od oravog udbaa vide ni manje ni vie, nego- legendu.Odmah sam uoio istinitost Partizanove himne. Neke stvari zaista treba gledati bukvalno. Nae duhovno, kao i nae telesno oko vidi stvari drugaije nego oni drugi, tj vidi ih bolje.Ovo otkrie znatno je uticalo na mene. U prvi mah pomislio sam da bih mogao iveti od prodavanja svojih radova, dakle da perom zaraujem svoj nasuni hleb. Da sam bio neki srebroljubac cigansko-panterskog tipa, stvar bi bila veoma laka. Stavio bih naoare za nenormalnih devedeset posto nacije i i podesio svoj vid prema eljama onih devedeset posto polustvorenja sa kojim delimo istu zemlju, grad i vazduh. Ali bio sam tako udesno zadovoljan svojom nadmonou, tako polaskan svojom nenormalnom normalnou da mi sredstva licemerja nisu padala na um. Bolje je iveti i videti ispravno za sto pedeset dinara nedeljno nego gledati razroko i biti slepac za milion.Nastavite da gledate duboko i da volite Partizan kao oi svoje. I vodite rauna o svojim oima, one su ogledalo due.

:

. , , . , , . - , , . , - - - . .

.

, . , 4-6 . , . . 10 , .

- , . , , .

. , . , !

. , . , , . , , , ... . .

, , . . , , , . . , , , , .

- . , .

, . , .

. . , . .

, . , . , , , , ...

, . . , . . , , , , , , , ... , .

, . , - (). , .

, , !

- , ? ?

. , !

, ! . - xxx

5 . , , .

. , , , .

. . , , . . . . , . , . . .

, . . . , -, . , . .

Tekst iz GTR 4.Pekii i Andri kao moralno i pisano otelotvorenje nas i njih.

Portreti Ivo AndriSlobodan Jovanovi

Dame i Gospodo Grobari,Kao to verovatno znate, u svom dugom akademskom ivotu bavio sam se raznim temama. Pre svega, pravnom naukom, kao redovni profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, ali i politikom teorijom, istorijom, knjievnou, ekonomijom, sociologijom... Znaajan deo moje intelektualne zaostavtine jesu portreti, prikazi srpskih vladara i vienijih ljudi XIX i poetka XX veka. Pisanju tih biografija sam, kao i svemu, pristupao strogo profesionalno, potujui sva pravila naunog postupka. Rezultati rada su brojna svedoanstva koja i dan danas najupeatljivije opisuju narav, karakter, moral, sposobnosti i dela srpske elite tog doba. Bilo je tu svega i dobrog i loeg, ali moj sud je izostao. Izostao je, jer je vrsto verujem u uzdranost pri iznoenju naunih dokaza.Posle mnogo vremena, dobio sam zadatak da za jubilarni 1000. broj asopisa jugoslovenske emigracije Poruka napiem portret Iva Andria, predratnog diplomate Kraljevine i posleratnog komuniste, dobitnika Nobelove nagrade. Andria sam krto poznavao, a kako je posle rata napravio neverovatan, ideoloki nezamisliv zaokret, morao sam da traim pomo kako bih sam sebi neke stvari razjasnio. Uz sve napore da se takav potez shvati, muio me i nedostatak bilo kakvih informacija iz, od strane komunista, okupirane otadbine, pa sam morao da se snalazim kako znam i umem. Andri je sjajan pisac, pa je najloginije da se za miljenje prvo obratim najveem koga znam Jovanu Duiu. Odmah mu poslah pismo u SAD, a odgovor je bio brz i neoekivan.

Potovani profesore Jovanoviu,Taman sam naao malo mira u slobodnoj Americi i skrenuo teke misli sa okupirane i napaene otadbine, kada sam primio Vae pismo koje me je veoma uzrujalo.Morao sam da ispalim teku cigara i popijem flau Rubina iz 1939. godine. Slobodane, da mogu da vratim vreme unazad i uradim samo jednu stvar koju nisam uradio, samo jednu, tako mi moje Trebinjske Graanice u kojoj sam sahranjen, taj skot se ne bi iv iz mojih ruku otrgao! Rodio se u vozu, ne zna ko mu je otac?! Dovoljno sam prouavao Hrvate i pisao o njima da mogu, bez mogunosti za greku, da tvrdim da on nije Hrvat, ve je ist Ustaa i to onaj najgori, koji je posle rata stavio petokraku na elo zarad stana sa pogledom na Dvorski park. Seam se samo tog izraza lica dok polae zakletvu Knezu Pavlu, kako tri oko Aleksandrovih izaslanika u nadi da e rei koju lepu re za njega, da bi potom tuirao slike i prepravljao svoju biografiju. Fukara jedna obina bio i ostao!Nikome do sada nisam ovo poverio, ali kad ste me ve dirnuli u srce - moram. Naime, napisao sam knjigu koja se temelji na mojoj hipotezi da je Bravar iz Vraje divizije kupio Nobela za Andria kako bi trajno unitio Srbe, tj njihovu izvornu percepciju morala.Zvui suludo, ali sasluajte. Prvo, taj Nobel je plaen porazom Partizana u finalu KEa, na emu su generali iz uprave tokom cele godine vredno radili: Gali u vojsci, ne daju se pare i ugovori najboljima oki, Kovaevi, Gali, Jusufi, u finalu se igra u novim i drugaijim kopakama, tim se s namerom troi na van terenske aktivnosti uoi finala... dokaza je bezbroj, na prvom mestu svi igrai. Dalje, Andri kao simbol svega nesrpskog - Menjam veru za veeru - je bio najpogodniji da dobije titulu Velikog Srbina, jer ako je Veliki Srbin neko ko je besramno pogazio sve svoje stavove, jebo enu roenoga kuma, prihvatio na takav nain komunizam i postao komunista zarad udobnog i lagodnog ivota itd, onda sam pojam Velikog Srbina postaje potpuno obesmiljen! Ako je on tako mali Veliki - ceo sistem vrednosti i moralnih tenji jednog naroda pada zauvek u vodu i sva takva (ne)dela postaju trajno prihvatljiva i opravdana. Evo pogledajte samo ovu komunistiko-udbaku sektu Delije Sever, oni su apsolutni sledbenici Andrieve Kako vetar duva ideologije. Jue su komunisti, danas Srbi, prekosutra ko bude na vlasti, uz obavezno nipodatavanje i negiranje svega to su bili do promene agregatnog stanja.Poput Andria, za neuspeh ne znaju, jer se neuspeha veto klone,i to na najperfidniji mogui nain koji ovek sa imalo morala ne moe ni da zamisli. Pa pogledajte samo koarku i vaterpolo ove godine!Umro Tito vadi trobojku, doo Vui svi na basket! Andriizam i Zvezdizam kao njegov produkt su najgori oblici antisrpstva sa kojima sam se susreo i protiv kojih se borim svom snagom!Srdano,Jovan Dui

Dragi Boe! Dui je uvek bio prgav i otvoren, govorio je direktno u lice i samo u lice, ali ovo sada... Iako izraz ne odgovara mom knjievnom senzibilitetu, ne mogu rei da se ne slaem sa svakim iznesenim argumentom. U meuvremenu sam poslao pismo mom, u neku ruku nasledniku, tek svrenom srednjokolcu Tree beogradske gimnazije, Borislavu Pekiu i zatraio miljenje. Ipak je bio u zemlji i kao budui voa socijaldemokratske omladine imao je precizniji uvid u deavanja, nije nelogino verovati da je Dui previe gord, sujetan i besan zbog svega to se desilo, pa ne rasuuje najbolje. Pismo mi je stiglo, ali ne od Pekia, ve NN osobe bliske njemu.Potovani profesore Jovanoviu,Borislav Peki je uhapen prilikom osnivanja demokratske omladine. Osuen je na 15 godina teke robije i toliko e provesti elav i prljav u crno-beloj odei. eleo bih da Vas obavestim da je ta crno-bela majica postala simbol spontane solidarnosti i prihvatanja Pekieve filozofije i rtve koju je podneo zarad svojih uverenja kojih nije hteo da se odrekne. Svi mi koji se zalaemo za slobodu, pravdu, moralne vrednosti i potovanje kodeksa poli smo tim putem (osim male grupice, ali ona je nebitna za ovu priu). Svi smo se okupili oko beogradskog Partizana, koji je u ast Pekia poeo da nosi crno-bele dresove(pre toga su bili bordo-teget).to se tie Andria, poslednji put sam ga video kad sam iao da posetim Borislava (koji sada ima 42kg), iao je na koktel party Saveza Komunista, lepo je izgledao i nosio je crvenu leptir manu.S potovanjem,NN

ta je za nas Partizan?

Partizan je za nas isto to i renesansa za oveanstvo, isto to i "Daleko u nama" Vaska Pope za srpsku poeziju, isto to i Sid Baret za Pink Flojd, isto to iko za Zagora ili Gruo za Dilana, isto to i Salvador Dali za slikarstvo ili Kjubrik za kinematografiju...Partizan je za nas isto to i kafane, prostitutke i pivo za Bukovskog, isto to i Mirjana Mioinovi za Danila Kia, isto to i Nensi za Sida i Sid za Seks pistolse i Seks pistolsi za nasdanas, isto to i heroin za empija i Rentona, isto to i Saa Ili za ekipu ili vinjak za njega, isto to i Mulen ru za de Tuluza-Lotreka, isto to i ideal za Borislava Pekia, isto to i kia za vreme sue, isto to i ehit za umeta. Partizan je za nas poezija, umetnost, borba za lepotu misli, on je za nas isto to i odlazak u Rusiju za Vuka Isakovia ili konano pojavljivanje Godoa za Vladimira i Estragona, isto to i seanje na tune kurve za Markesa, isto to i apsint za van Goga, Cane za Partibrejkerse, Enio Morikone za filmsku muziku... On je za nas vei od univerzuma, i zbog toga nas nemojte pitati ta je za nas Partizan to je nedokuivo obinom oveku.Razni su dogaaji uticali da se grobarski trash romantizam javi kao opti nekulturni pokret: Francuska revolucija i pad Napoleona, podele, novi stadion i Kemaove oi; nita to je obeano nije ispunjeno, nisu ostvareni ideali, te je usledilo razoarenje.Iako je romantizam nastao mnogo pre Partizana, on se javio kao reakcija na Partizan jer je istorija relativna i nita nije tako kao to izgleda. Celokupna filozofija romantizma je u sutini umetnika ekspresija Partizana kaoideje i pojave. Iako naizgled sportsko drutvo (Jugoslovensko!), Partizan je mnogo vie od toga. To su znali pesnici, slikari i kompozitori romantizma.ovek eli pobei od krute stvarnosti, odbacuje razum, preputa se mati, ludilu i Partizanu.Kao i knjievnici, njihovi su likovi nesretni, neshvaeni, suvini ljudi koji smisao ivota trae u prirodi i oseajima ljubavi prema ovom klubu.

Nemojte se, Zvezdai, bojati,Ako sa vetrom kroz grane,Glasa grobara dohuji,Do vas sa druge strane.Svako ima tu priu,Da je kroz vihor apneSrcu il' dui to ima volje,Da veeras u Beogradu stane.

Njima to okrenu lice,Da bi u kronjama uli,Tu glasnu, pesmu smrti,Pre nego to dalje odbruji.

Doite nam, Zvezdai u sumrak,Kada nebo se oblano stuti,Meu sablasti tanane ,Pesme sa juga to hui.

Zastanite da ujete pesmu,A ako skoli vas strah,Znajte da nestaete i vi,Kada vas takne njen dlan.

I biete duboko dole,Biete vetru glas,Jer e grobarka sa kosom,VEERAS DOI I PO VAS!

SERGEJ JESENJIN- ISPOVEST HULIGANA

Ne ume svako pesme plesti,Ne moe svako da pada s granaPred tue noge, ko jabuka rana.

Ovo je najvea ispovest,Ispovest Partizanovog huligana.

Ja namerno idem razbaruen,S crno belim alom, ko lampom u tmini.Ogolela jesen vaih duaVolim da obasjavam u pomrini.Volim psovku, kad ko kamen zvizne,Pogodi me, ko grad kad umlati,Tad rukama samo jae stisnemMojih vlasi klobuk sto se klati.

Tako mi je lepo tada zamiljatiIstanbul 92, Hejsel, Njukasl, Brisel.Da tamo negde ive dumani,Koji bi pljunuli na sve grobarske pesme,Kojima sam mio, ko polje i voda,Ko proletnja kia na maloj tekmi.Oni bi noem doli da vas proboduZa svaku grdnju upuenu meni.

Siroti, siroti cigani!Sigurno ste i vi porunjeli,Jo vas plae bog urovski i rog Toletov.O, kad biste samo znali,Da je pljuva va u SrbijiPesnik ponajbolji!

Zar niste za ivot njegov okapali,Kad je bos tapkao po jesenjoj rosi?A sad s cilindrom eta taj mali peder DajaI lakovane cipele nosi.

Ali u njemu tinjaju varniceSa Uba seljaia.Svakoj kravi na farmi vae topiderske kanalizacione crpne stanice.

Volim PartizanMnogo volim Partizan!I ako je njegova sadanjost tuga sinja.Reski kreket aba u nocnoj tiini.Spomenom detinjstva bolno sam razneen,Aprilskih veeri snevam vlagu onu.Vidim, na JNA tamo, zguren i najeen,Greje se na vatri juga u sutonu.Nekadanji kop pesnika GrobaraI leprava igra moga Partizana!Jel' to ona ista pesma naa staraDa li odoleva kora naborana?

Ja sam ona ista Grobarina.Srcem, istog kova.Na licu cvatu oi ko razliak u rai.Prostirui zlatnu rogozu stihova,Hteo bih nesto neno da vam kaem.

Laku no svima!Svima lake noi!Sutona zvonka kosa u uglu se utiam.Danas mi se tako silno hoeS prozora Marakanu da popiam.

Svetlost crna, tako crna, bela!U tom Hramu mreti je sitnica.Pa ta, neka ko cinik izgledam,Zakaivi fenjer na zadnjicu!Stari, dobri, Partizane sveti,ta e meni tvoj umorni kas!Doao sam, ko Grobar svirepi,Da pacove male slavim, dignem glas.Moja glava, kao avgust tedro,Lije vina kosu razuzdanu.

Hteo bih da budem uto jedroNa putu u zemlju obeanu.

Sedimo na crno beloj klupiIspred ledene dvoraneGledamo u betonI onako uzgred govorimoO Partizanu i EngleskojGovorimo o stravino looj sezoniI o tome kako sam sluajno ugazio u pljuvakuTuu;Jedan drugom dodajemo flau pivaIzguvah i bacih jedan tiketPromaaji.Pesnik sedi preko putaGleda nekud kroz nasKroz crno belu klupuKroz beton na trotoaruKroz nau flau sa jeftinim pivomOn tako lepo utiSa ispucalim bledim usnamaJa njega posmatramI polako uimta je u pesmi glavna stvar:-Sve e proi,I ova sezonai ova klupa,I ovo pivo,I mi,Ostae samo umetnost i Partizan

Oma Sai PavloviuKad proe ova zima,pokriu reima pravi smisao,pokloniu ti moje dlanove,tako e me lake zadrati,moj poetakbez krajane vredi nita.Kad doe arko leto,vie neemo znati,gde poinje ti,a gde se zavravam ja,Bie samo ponovni evropski pokuaji,Tako blizu,Tako daleko,Doveka.I onaj isti crno-beli isprljani dres,I onaj isti broj na leima,I ona ista slavlja i tuge,Doveka.

,,Mozda je glupo biti poseban na ovom svetu, u ovom zivotu gde se svako trudi da bude poseban. Ali nesto u Rosinijevoj muzici sto lebdi nad pustosi nateralo je Superfund Kravu da shvati da voli Partizan, da se samo njemu divi i da za njega zivi...''

Nacrt za knjigu- Partizan, rastopljena radost.Edgar Allan Poe

SPONTANOST SE NE PLANIRA. Zbog toga emo mi pobediti... P.F.C.TO DIE BY YOUR SIDE IS SUCH A HEAVENLY WAY TO DIE.