Hag me]u namaZaklju;ak da je na Kosovu postojao oru/ani sukob u koliziji je sa stavom [iro-ko prihva'enim u Srbiji, prema kome je OVK samo kriminalna grupa. Na Kosovu se, po tom vi]enju,

Hag me]u namazbornik tekstova

Edicija> Pod lupom

Objavljivanje ove knjige omogu'ila jeMisija OEBS-a u Srbiji i Crnoj Gori

Mi[ljenja izra/ena u ;lancima su stavovi autora,i ne predstavljaju zvani;ne stavove OEBS-a.

Predgovor

Obaveza saradnje sa Me]unarodnim krivi;nim sudom za biv[u Jugoslaviju,koju je zajedno sa Dejtonskim sporazumom prihvatio Slobodan Milo[evi',jedina je pozitivna tekovina njegove vladavine. S obzirom da je u to vremebio prihva'en kao garant mira, on nije video da 'e mu ta vizionarska odlu-ka do'i glave, tako da 'e i sam jednog dana biti optu/en za genocid i zlo-;ine protiv ;ove;nosti, ali je njegov potpis u Dejtonu prokr;io put za svedr/avljane Srbije i Crne Gore koji mu, zbog sumnji da su po;inili sli;na zlo-dela, prave dru[tvo u pritvoru Ha[kog tribunala.

Slobodanu Milo[evi'u s vremenom je postalo jasno da stvaranje klime gdeje ubijanje onih koji nisu srpske nacionalnosti vrhovni dokaz patriotizma nemo/e pro'i bez posledica, i da 'e se Ha[ki tribunal u jednom trenutku si-gurno zainteresovati za njegov u;inak u kampanjama etni;kog ;i['enja,masovnog ubijanja i zatvaranja civila. Stoga je ubrzo pokrenuta prava haj-ka protiv Tribunala, koja se nije sti[ala ni do dana[njih dana. Po;eli su da seiznalaze oni dobro znani razlozi, kako Ustav SR Jugoslavije navodno zabra-njuje ekstradiciju lica drugim dr/avama, ili da Ha[ki tribunal nema legitimi-tet po[to ga nije osnovala Generalna skup[tina Ujedinjenih nacija. Samimtim zalaganja za hap[enje ha[kih optu/enika i organizovanje doma'ih su-]enja za ratne zlo;ine predstavljala su vrhovnu jeres.

No to je bio samo vrh ledenog brega narastaju'eg animoziteta prema Ha-[kom tribunalu, koji su podsticali najvi[i velikodostojnici Srpske pravoslavnecrkve. Od njih se moglo ;uti da oni „ne bi tom sudu izru;ili ni svog psa“.Nosioci akademskih zvanja iznedrili su krilaticu o „Hagu kao srpskom Ha-du“, dr/avni funkcioneri su se i nakon 5. oktobra otvoreno rugali u lice tu-/iocima Ha[kog tribunala govore'i da se „Ratko Mladi' krije u Srbiji kao [tose Osama bin Laden nalazi u Beloj ku'i“, da bi sve to dobilo epsku dimen-ziju kada su su]enja za ratne zlo;ine po;ela da se porede sa rupama nasvirali.

Time je samo potvr]eno da su zlo;ini koje je u proteklim ratovima po;ini-la srpska strana dela pojedinaca, ali da su iza njih stajale institucije i podr-[ka ve'inskog dela naroda kome su pripadali egzekutori.

Bez obzira na to [to su se u me]uvremenu neki od optu/enih na[li u pri-tvoru Tribunala, serijal „Hag me]u nama“ pokrenut je kao odgovor na 'ut-nju i poricanje najstravi;nijih zlo;ina za koje su odgovorne srpske snage,kao [to je, na primer, genocid nad Bo[njacima iz Srebrenice, i kao na;in su-protstavljanja zvani;noj propagandi koja je uporno ponavljala da je cilj Ha-[kog tribunala da izvede na optu/eni;ku klupu ;itav srpski narod. Serijal jerealizovan u saradnji Fonda za humanitarno pravo i dnevnog lista „Danas“,a rubriku je osmislila i ure]ivala grupa advokata, pravnih eksperata, publi-cista, pisaca, istori;ara i stru;njaka za pitanja tranzicione pravde iz doma'ihi me]unarodnih organizacija, okupljenih oko ideje da upornim izno[enjem;injenica uti;u na stvaranje klime u kojoj 'e se pitanje odgovornosti i prav-de za ratne zlo;ine postaviti kao prioritetno pitanje srpskog dru[tva. Osta-je da procenimo koliko se u tome uspelo.

Osim priloga Nata[e Kandi' „Te[ke optu/be svedoka“ (@Politika#) i „Slobo-dan Milo[evi' je nesposoban da se brani“ Sr]e Popovi'a (@Danas#, rubrika@Dijalog#), tekstovi su objavljeni u rubrici @Hag me]u nama# dnevnika@Danas#, izme]u 9. aprila 2004. i 9. juna 2005. godine. U atmosferi kadasu najvi[i predstavnici izvr[ne vlasti Republike Srbije ispra'ali ha[ke optu/e-nike kao dr/avne heroje, ovaj serijal se pretvorio u javni apel za utvr]ivanjekrivi;no-pravne odgovornosti svih po;inilaca i naredbodavaca ratnih zlo;i-na po;injenih na prostoru nekada[nje Jugoslavije.

Osim tra/enja pravde za /rtve, tekstovi u rubrici „Hag me]u nama“ u;inilisu potpuno izli[nim sve poku[aje relativizovanja zlo;ina koji po;ivaju natvrdnjama tipa – „i drugi su to radili“. Ako su ostali u;esnici u krvavom bal-kanskom ratu po;inili zlo;ine, a jesu, onda je to problem njihovih dr/ava.Za ovu zemlju je najzna;ajnije da se oni koji su po;inili takve stvari vi[e neskrivaju iza likova smernih, tihih kom[ija na koje niko ne obra'a pa/nju, jeroni to ne mogu biti. Stoga ova knjiga ne predstavlja samo doprinos na pu-tu dosezanja pravde, ve' pre svega nastoji da pomogne ostvarenju dru[tve-ne norme da krivci moraju da odgovaraju, [to je u ;itavom svetu ve' odav-no postalo neka vrsta civilizacijske tekovine.

S. K.

Bogdan Ivani[evi'

Praznine popunjene uobi;ajenim me]unarodnim pravom

Izme]u 24. marta i 10. juna 1999. na Kosovu je postojao me]unarodni oru-/ani sukob izme]u NATO-a s jedne, i policije i Vojske Jugoslavije sa drugestrane. Kada je re; o operacijama koje su srpske i jugoslovenske snage vodi-le protiv Oslobodila;ke vojske Kosova (OVK) – i obrnuto – i tu se radilo ooru/anom sukobu na koji se primenjuju odredbe me]unarodnog humani-tarnog prava. Pre 24. marta 1999. taj sukob je bio unutra[njeg karaktera.Manje je jasno da li je sukob izme]u snaga bezbednosti i naoru/anih Alba-naca ostao unutra[nji i u periodu NATO bombardovanja. Pitanje tipa suko-ba nije samo akademskog karaktera> ve'u za[titu civilima i ostalim za[ti'e-nim licima pru/aju odredbe me]unarodnog humanitarnog prava koje suprimenjive u me]unarodnim sukobima, nego one koje se odnose na unutra-[nje sukobe.

Na unutra[nje oru/ane sukobe primenjuju su norme me]unarodnog huma-nitarnog prava sadr/ane u tri izvora> ;lanu 3 zajedni;kom za ;etiri /enevskekonvencije iz 1949. („Zajedni;ki ;lan 3“)< Protokolu II (iz 1977) uz ?enevskekonvencije< i u obi;ajnom me]unarodnom pravu. Od ovih izvora, samo Pro-tokol II defini[e uslove koji moraju biti ispunjeni da bi se moglo govoriti ooru/anom sukobu. Vladinim snagama nasuprot moraju stajati „organizova-ne naoru/ane grupe koje, pod odgovornom komandom, vr[e takvu kontro-lu nad delom njene teritorije koja im omogu'uje da vode neprekidne iusmerene vojne operacije i da primenjuju ovaj Protokol“.

U slu;aju OVK, uslovi iz Protokola II bili su ostvareni od prve polovine 1998.Od tada do juna 1999. OVK je preduzimala kontinuirane operacije protivvojske i policije, i kontrolisala je – iako ne neprekidno – zna;ajne delove teri-torije. Iako OVK nije imala izrazito centralizovano ustrojstvo, Vrhovnakomanda je koordinirala vojne akcije i politi;ke aktivnosti regionalnihkomandanata operativnih zona. Aktivnosti OVK predstavljale su „oru/anisukob“ koji zadovoljava uslove za primenjivost Protokola II i Zajedni;kog ;la-na 3 (uslovi koji moraju biti ispunjeni za primenjivost potonjeg manje sustrogi nego uslovi za primenjivost Protokola II).

Hag me]u nama

5

Zaklju;ak da je na Kosovu postojao oru/ani sukob u koliziji je sa stavom [iro-ko prihva'enim u Srbiji, prema kome je OVK samo kriminalna grupa. NaKosovu se, po tom vi]enju, nije radilo o oru/anom sukobu, ve' o suzbijanjuterorizma. Ovaj stav je neutemeljen u pravu i ;injenicama, bar u odnosu naperiod posle prole'a 1998. Ako se zaista nije radilo o oru/anom sukobu, pri-padnicima OVK se ne bi moglo suditi za ratne zlo;ine, ni u Hagu ni preddoma'im sudovima, jer ma kakvi zlo;ini da su po;injeni, oni ne bi mogli bititretirani kao „ratni zlo;ini“.

Postoji samo jedan na;in da zahtevi za su]enjem pripadnicima OVK za rat-ne zlo;ine imaju smisla – da se prihvati, pravno ina;e osnovan, zaklju;ak daje od prole'a 1998. OVK predstavljala pobunjeni;ku vojnu silu, odnosno daje na Kosovu postojao oru/ani sukob. To ne zna;i da neki pripadnici OVK –kao i pripadnici vladinih snaga, uostalom – nisu ;inili i ratne zlo;ine, uklju-;uju'i ubistva i mu;enja, prema licima koja nisu u;estvovala u neprijateljstvi-ma< ti akti se kolokvijalno nazivaju „terorizmom“.

Neki komentatori smatraju jedino prirodnim da se de[avanja na Kosovu uperiodu mart–jun 1999. tretiraju kao celina, te da se na sve doga]aje u tomperiodu primenjuju norme koje va/e u me]unarodnim sukobima. Primenatih normi utoliko se pre preporu;uje [to je osnovna premisa humanitarnogprava to da civili treba da u/ivaju [to je mogu'e [iru za[titu – a pravna za[ti-ta u me]unarodnim sukobima ve'a je nego u unutra[njim.

Do zaklju;ka da je sukob nakon 24. marta 1999. godine bio me]unarodnimo/e se sti'i i ako bi bilo dokaza da je NATO ne samo finansirao i pru/aologisti;ku podr[ku OVK, nego i koordinirao i vr[io superviziju njenih vojnihoperacija. ?albeno ve'e Ha[kog tribunala artikulisalo je ove kriterijume naop[ti na;in u presudi u slu;aju Tadi', 15. jula 1999. godine.

Ako, me]utim, takva veza izme]u NATO i OVK nije postojala, valjalo bizaklju;iti da su na Kosovu posle 24. marta 1999. postojala dva sukoba, kojasu se de[avala istovremeno> jedan, me]unarodni, koji je uklju;ivao dejstvaNATO snaga protiv VJ i MUP-a, i obrnuto< i drugi, unutra[nji, u kome su u;e-stvovali VJ i MUP sa jedne, i OVK sa druge strane.

U prilog ovom zaklju;ku ide praksa Ha[kog tribunala. U klju;noj odluci onadle/nosti, iz 1995, ?albeno ve'e Ha[kog tribunala odbacilo je sugestijevi[e vlada i pravnika da bi trebalo izbe'i „ve[ta;ko“ razlikovanje unutra[njihi me]unarodnih segmenata sukoba u biv[oj Jugoslaviji. A kada je o sukobu

Fond za humanitarno pravo

6

na Kosovu re;, indikativno je da optu/nice protiv Slobodana Milo[evi'a iostalih srpskih zvani;nika kvalifikuju ubistva albanskih civila po;injena odstrane vojske i policije za vreme NATO bombardovanja kao kr[enje „prizna-to u ’Zajedni;kom’ ;lanu 3(1)(a) ?enevskih konvencija“> tu/ila[tvo se, dakle,oslanja na odredbu primenjivu na unutra[nje sukobe.

Uprkos relativno ograni;enoj za[titi koju za unutra[nje sukobe predvi]ajuZajedni;ki ;lan 3 i Protokol II, ta se za[tita mo/e u zna;ajnoj meri obezbedi-ti i bez progla[avanja unutra[njeg sukoba me]unarodnim. Niz prazninaostavljenih u Zajedni;kom ;lanu 3 i Protokolu II popunjava obi;ajno me]u-narodno pravo, primenjivo u unutra[njem sukobu. Obi;ajno pravo tako pro-pisuje komandnu odgovornost u unutra[njem sukobu, te zabranjuje napadebez izbora cilja (indiscriminate attacks), nasilno preme[tanje i napade naobjekte koji se isklju;ivo koriste za stanovanje.

Bez ratnih zlo;ina posle juna 1999.

Ve'ina zlo;ina protiv nealbanaca na Kosovu – uklju;uju'i one od pre trinedelje – po;injena je posle rata. Za ova dela, me]utim, ne mo/e se uHagu suditi kao za ratne zlo;ine. Me]unarodno humanitarno pravo,uklju;uju'i odredbe o ratnim zlo;inima, primenjivo je do trenutka posti-zanja mirovnog re[enja. Takvo re[enje je na Kosovu postignuto 20. juna1999. godine, kada su srpske i jugoslovenske snage dovr[ile povla;enje(u skladu sa Vojno-tehni;kim sporazumom iz Kumanova od 9. juna), aOVK je potpisala sporazum sa KFOR-om kojim je prihvatila prekid borbi idemilitarizaciju.

:ak i ako bi se moglo pokazati da zlo;ini po;injeni posle 20. juna dose-/u do zlo;ina protiv ;ove;nosti, za njih, zbog nepostojanja oru/anogsukoba u tom periodu, ne bi bila mogu'a su]enja u Hagu. Savet bezbed-nosti UN je, naime, zauzeo restriktivan stav pri izradi Statuta Tribunala1993. i ovlastio Tribunal da goni po;inioce zlo;ina protiv ;ove;nostisamo ako su zlo;ini „po;injeni u oru/anom sukobu“.

9. 4. 2004.

(Autor je istra/iva; za podru;je biv[e Jugoslavije u organizaciji Human RightsWatch)

Hag me]u nama

7

Sr]a Popovi'

Hag, nacionalni interes i „na[ ;ip“

Pitanje saradnje sa Ha[kim sudom za ratne zlo;ine, uprkos famoznoj „deve-toj rupi na svirali“ (V. Ko[tunica) neprestano izranja na na[oj politi;koj sce-ni, ;ak bi se moglo re'i da [to se vi[e potiskuje „ono ja;e ska;e“. Uzrok tomenije omrznuta „Karla del Ponte“. Samo vrlo mala deca misle da je zubaruzrok zubobolje.

Uzrok tome je [to je pitanje te saradnje neraskidivo vezano sa srpskim naci-onalnim interesima o kojima (bar deklarativno) gotovo da postoji op[tasaglasnost. Koji su to interesi| Pomenimo glavne>

(1) Da se utvrdi krivi;no-pravna odgovornost neposrednih po;inilaca inaredbodavaca ratnih zlo;ina, jer je nacionalni interes da /ivimo u dru[tvukoje sankcioni[e zlo;in. Ako nam u tome poma/e Ha[ki sud, na[ interes jeda poma/emo taj sud. Niko se jo[ nije usudio da ustvrdi da je neko tamoka/njen nevin.

(2) Da /ivimo u demokratskom dru[tvu. „Pacifikovanje pro[losti... ugro/avaperspektive demokratije u Srbiji... ako demokratiju shvatimo kao sposobnostsamoprikazivanja, korigovanja i socijalnog u;enja. Nakon autoritarizma,ratova i po;injenih zlo;ina mogu'nost politi;ke zajednice neizbe/no uklju-;uje refleksiju o nasle]u koje su ostavile prakse prethodnog re/ima“ (NenadDimitrijevi').

(3) Da ostvarimo spoljnopoliti;ke ciljeve kao [to su ulazak u NATO, pristupevropskim integracijama i puna politi;ka, ekonomska i kulturna saradnja saneposrednim susedima (naro;ito onima prema kojima su zlo;ini ;injeni).Ostvarenje ovih ciljeva uslovljeno je saradnjom sa Hagom.

(4) Da ostvarimo povoljniji ekonomski razvoj koji je nemogu' bez ostvarenjanavedenih spoljnopoliti;kih ciljeva (koji bi omogu'ili dolazak neophodnogstranog kapitala i pristup tr/i[tima),

(5) ;ime bismo pobolj[ali i niski /ivotni standard gra]ana, kojima je dosta„jedenja korenja“.


8

Dakle, na[i interesi su potpuno jasni, kao [to je jasan i nu/ni sled koraka ukome se na prvom mestu nalazi iskrena saradnja sa Ha[kim sudom. Odbija-nje da se u;ini taj prvi, nu/ni korak o;igledno je nesvrsishodno, iracionalnoi protivno interesima srpskog dru[tva.

Takvo samodestruktivno pona[anje, na/alost, ovde nije nikakva novost.Samoubila;ka dr/avna politika Slobodana Milo[evi'a imala je gotovo plebi-scitarnu podr[ku tokom ve'eg dela trajanja toga re/ima zaklju;no sa „refe-rendumom o bombardovanju“! Kosovski Srbi listom glasaju za ksenofobi;-nog Tomu Nikoli'a na predsedni;kim izborima, iako bi njegov izbor postaoklju;ni argument albanskog separatizma. Pa, kako to objasniti|

Istra/iva;i koji se bave takozvanom teorijom racionalnog aktera, koja pretpo-stavlja da 'e ljudi kao u;esnici ekonomskih, ali i politi;kih procesa donositiodluke u svom najboljem interesu – ukazuju na jedno va/no ograni;enje uprimeni te teorije. Naime, ona ne funkcioni[e u takozvanim „analgezi;nim“kulturama. To su kulture koje „nisu orijentisane prema postizanju ciljeva, ve'ka izbegavanju bola (zubara – prim. S. P.), smanjenju stresa i u;vr['ivanjustabilnosti“. To je kultura dru[tava koja se prilago]avaju neprijateljskoj ite[koj sredini „odustajanjem“, „povla;enjem u apatiju ili u mali za[ti'eni svetsamoograni;enih aktivnosti“, dru[tva „zasnovana na frustraciji, a ne namotivaciji“ (H. Ekstajn). Pod „te[kom sredinom“ tu se podrazumeva materi-jalno siroma[na sredina u kojoj su rizici veliki, a aspiracije rutinski frustrirane“(Roksen Juben).

Drugim re;ima, radimo na sopstvenu [tetu, jer nam je takav, analgezi;an,„kulturni obrazac“ (Filip David) ili, kako ka/e Mi'a Danojli', jer nam je takav„;ip“ (opominju'i nas da budemo oprezni, zli i truli Zapad „ho'e da namizmeni taj ;ip“).

9. 4. 2004.

(Autor je advokat iz Beograda)

Hag me]u nama

9

Vox populi

„Jednom re;ju, sramota“

Na veb-portalu B92 svakodnevno se objavljuje na stotine komentara ;itala-ca tog sajta. Prenosimo neke komentare posetilaca sajta www.b92.net, kojipokazuju da nisu ba[ svi „iz naroda“ za Zakon o pomo'i porodicama optu-/enih pred Tribunalom u Hagu.

Bravo, Srbijo, kona;no smo se i zakonski definisali kao zlikova;ka dr/ava.(Joca)

Do ovog zakona je Milo[evi' bio DIKTATOR koji je radio [ta je hteo. Sad jeon biv[i predsednik Srbije iza koga stoji Srbija i srpski narod. Sad se sudisamom srpskom narodu – upravo ono [to smo hteli da izbegnemo. (Rade)

Sami bacamo onima koji tu/e ovu dr/avu za ratnu od[tetu dokaz da smo svikolektivno bili uz politiku koju su sprovodili Sloba, {e[elj i ostali. (Kursulawife)

Pomozite mi da ovo razumem, je l’ to stvarno 213 poslanika /eli zakon kojimse cela dr/ava solidari[e sa osobama kod kojih postoji mogu'nost da su(dokazivo) ;inili ratni zlo;in| (Vanzemaljac)

Jednom re;ju SRAMOTA. (Goran)

Sramota, mi pla'amo iz na[eg sirotog bud/eta odbrane i porodice onih koji-ma bi ovde trebalo da sudimo jer su nas pokrali, upropastili i unazadili.(Du[an Jovanovi')

Za[to niko nije javno rekao da svi ha[ki optu/enici imaju pravo na nadokna-du koju pla'a Tribunal osim onih za koje se proverom utvrdi da imaju sred-stava da pla'aju svoju odbranu| (Sima)

Vi[e volim da ceo /ivot pla'am od[tetu BiH i da moji potomci pla'aju, negoda 100 dinara dam za najve'e izdajnike u istoriji Srbije> {e[elja i Milo[evi'a injihovu prebogatu rodbinu. (Marko)


10

Treba uvesti amandman da proporcionalno te/ini zlo;ina bude i apana/a.(Sajberkurajber)

Mi smo od danas zemlja i narod koji zvani;no [tite i poma/u ratne zlo;ince!To smo i ozakonili. Vidim nas kao Hazare – sve [to zna da misli oti[lo je...(Evica Busarac)

Blago svakom ko se ovakve Srbije spasao! (Meki')

Ko[tunica je opravdao svoj nadimak „{e[elj u fraku“! (Mario)

Evo, ovi koji su sada glasali za Zakon o pomo'i optu/enima za ratne zlo;ine– to je taj antiha[ki lobi i oni su ubili }in]i'a ili su bili inspiratori ubistva.(Zoran Pure[evi')

Mogli bismo Legiji da po[aljemo neki dinar da mu se na]e u tu]ini. (Vuk)

U/as. Ja /ivim u dvosobnom stanu i samo no'u palim bojler da bih u[tedeo,a zlikovci koji imaju ku'e od nekoliko miliona eura dobijaju pomo' od dr/a-ve. Neka prodaju ku'e, diskoteke, pekare... (Goran)

UMESTO DA NOVAC UPOTREBE ZA ZAPO{LJAVANJE MLADIH LJUDI, RAZ-VOJ ZDRAVSTVA, DE:JE DODATKE... (IVAN)

Za[to dr/ava i meni ne bi pla'ala advokata u parnici protiv kom[ije oko 2hektara kukuruza| (Bezglavi jaha;)

Najlep[e od svega je [to 'emo se posle opet ;uditi za[to nam me]unarod-na zajednica ne veruje i razvijati teoriju zavere. (Joca)

Pri;ati o Milo[evi'u kao o „nevinom dok se ne doka/e suprotno“ dok smomi i drugi vi[e od 10 godina gledali kako je ubijao nas i druge – najbla/ere;eno nije u redu. Svi znamo [ta je uradio... Ne shvatite me pogre[no –nisam ni za kakav preki sud i su]enje jeste preki sud.

Bojkotujmo pla'anje poreza! (Marko)

{erpe i zvi/daljke! (Dea)

(Izvor> Sajt B92)

9. 4. 2004.

Hag me]u nama

11

Dokumenti

{ta je, zapravo, istina

Velimir Ili' je rekao da o;ekuje da 'e saradnja nove vlade sa Ha[kim tribuna-lom za ratne zlo;ine biti korektnija i dvosmerna. „Verujem u premijera, a onne bi prihvatio da u]e u vladu da nema argumente za to [to tvrdi. O;eku-jem da on radi taj segment (odnosi sa Tribunalom) i da ga radi dobro“,kazao je Ili' gostuju'i na Radio-televiziji Srbije. „Dr/ava treba da finansiraodbranu ha[kih optu/enika, dr/avljana SCG. Na[a tri predsednika se nalazetamo. Ne branimo samo njih, ve' branimo dr/avu“, rekao je Ili', navode'ida je nekorektno da njihove porodice „ovde ne mogu da pre/ive“ i da je„ljudski“ da im se pomogne. Ili' je rekao da se nada da 'e Ha[ki tribunal„malo priko;iti“ i da 'e biti prona]en neki kompromis za saradnju. (2. mart2004. Izvor> RTS)

Dragan Mar[i'anin, funkcioner Demokratske stranke Srbije, izjavio je da 'evlada Srbije nastojati da se gra]anima Srbije, optu/enim po komandnojodgovornosti, omogu'i su]enje pred doma'im sudovima, a ne u Ha[komtribunalu. Upitan da li bi vlada izru;ila optu/ene ukoliko to bude uslovme]unarodne zajednice za nastavak finansijske pomo'i Srbiji, Mar[i'anin jeodgovorio> „Odgovor je ne – ali, do tog ’ne’ ima puno stvari koje mogu u;i-niti stranke koje ;ine vlast, kao i u onom periodu kad je vlada Zorana ?ivko-vi'a rekla ’ne’ isporu;ivanju po komandnoj odgovornosti ;etvorice novoop-tu/enih“, rekao je Mar[i'anin. „Postoji mogu'nost da se u saradnji sa me]u-narodnom zajednicom, EU i administracijom SAD i samim Ha[kim tribuna-lom, koji je u nemalim problemima, na]e re[enje i ostvari ono [to se zovedvosmerna saradnja, a kada je u pitanju komandna odgovornost, da sereguli[e na na;in koji podrazumeva su]enje u na[oj zemlji.“ (4. mart 2004.Izvor> Beta, RTS)

Vojislav Ko[tunica, premijer Srbije> „Postoji podudarnost interesa u jednomdelu dr/ave i optu/enih kada se radi o ljudima koji su se nalazili na visokimdr/avnim funkcijama. Kako stvarno stoje stvari sa tim optu/bama, istina, nijesamo ne[to [to je u interesu optu/enih, ve' i ove dr/ave, imaju'i u vidutesnu vezu koja postoji izme]u Ha[kog tribunala i Me]unarodnog sudapravde u Hagu, imaju'i u vidu optu/be koje su za ratnu [tetu BiH i Hrvatskapodnele protiv Jugoslavije.“ (Izvor> B92)


12

Vuk Dra[kovi' je govore'i o odnosu Srbije i Crne Gore prema Ha[kom tribu-nalu istakao> „Nema mesta re;i ’saradnja’ ako je u pitanju obaveza. To mo/ebiti i politi;ko i pravno pitanje, ali po mom mi[ljenju to je nacionalno pita-nje prvoga reda. Najve'i nacionalni greh prethodne vlade je taj [to u prote-kle tri godine nije u;inila gotovo ni[ta da Srbima saop[ti istinu o onome [tose zaista doga]alo od 1990. godine do 2000. godine“, rekao je Dra[kovi'.Predsednik SPO je ocenio da bi srpski narod „shvatio [ta se desilo“ kada bimu „odgovorni mediji u du/em periodu saop[tavali dokumente, ;injenice izapise“. (6. mart 2004. Izvor> Beta)

Miroljub Labus, potpredsednik Vlade Srbije, smatra da, ako sada[nja vlastka/e da se po komandnoj odgovornosti ne'e suditi u Hagu nego u zemlji,sa realizacijom treba po;eti ve' sutra. U intervjuu „Ve;ernjim novostima“Labus je rekao da 'e Vlada poku[ati da na]e neko re[enje, prihvatljivo za obestrane, i dodao da se o toj temi razgovara. „Mi bismo /eleli da se ta knjigaproblema sa Hagom zatvori, [to pre – to bolje. I da vi[e nema uslovljavanja“,rekao je Labus. (Izvor> B92)

Miroljub Labus, potpredsednik Vlade Srbije izjavio je u ponedeljak u Banja-luci da je Vlada Srbije opredeljena da nastavi saradnju sa Ha[kim tribunalom,ali da bi /elela da ta saradnja bude „dvosmerna i mnogo efikasnija“. „To jedo[lo sada u redovan postupak. Postoje institucije koje o tome vode ra;una,postoje odluke dr/avnih organa koje su zasnovane na zakonu i ja sam danasu Sarajevu rekao da 'e se zakon sprovesti.“ (15. mart 2004. Izvor> Beta)

Ko[tunica> „Ova Vlada 'e ispunjavati sve svoje me]unarodne obaveze,me]u kojima je i saradnja sa Ha[kim tribunalom. Ta saradnja mo/e da senastavi na razli;ite na;ine i razli;itom brzinom. Mi samo tra/imo oblik kojine'e destabilizovati institucije u Srbiji.“ (23. 3. 2004. Izvor> B92)

9. 4. 2004.

Hag me]u nama

13

Nata[a Kandi'

NATO nije kontrolisao OVK

Me]unarodno sudsko ve'e Okru/nog suda u Pri[tini donelo je 16. jula 2003.presudu kojom je ;etvoricu pripadnika Oslobodila;ke vojske Kosova (slu;ajLapske grupe) osudilo na visoke zatvorske kazne za izvr[enje ratnog zlo;inau vreme oru/anog sukoba na Kosovu, koji je prema nalazu Suda trajao odavgusta 1998. do 10. juna 1999. i po svom karakteru bio unutra[nji sukob.Budu'i da se pitanju karaktera zbivanja na Kosovu posve'uje velika pa/nja uSrbiji, bilo da je re; o osporavanju postojanja oru/anog sukoba na Kosovuna ra;un teze da se tamo radilo o banditizmu i terorizmu ili osporavanjuunutra[njeg karaktera oru/anog sukoba, korisno je imati uvid u argumenta-ciju Me]unarodnog sudskog ve'a kojim je predsedavao britanski sudijaTimoti Klejson u prilog zaklju;ku da se na Kosovu odvijao unutra[nji oru/a-ni sukob.

Sud najpre upu'uje na pismo Me]unarodnog tribunala za biv[u JugoslavijuKontakt grupi od 7. jula 1998, u kojem iznosi gledi[te da situacija na Koso-vu predstavlja oru/ani sukob u smislu mandata Tribunala. Sud posebno upu-'uje na svedo;enje optu/enih koji su pred sudom izneli da se OVK u zoniLab „otvoreno pojavila negde sredinom maja 1998.“ i da se prva bitka sasrpskim snagama bezbednosti odigrala 15. septembra 1998. Sud odbacujeargumente odbrane da se neke ta;ke optu/nice ne mogu smatrati ratnimzlo;inom zato [to nije bilo zna;ajnijeg oru/anog sukoba u zoni Laba pre 15.septembra 1998. Sud odgovara argumentacijom da se humanitarno pravoprimenjuje na ;itavoj teritoriji pod kontrolom jedne od strana, bez obzira nato da li se u vreme i na mestu datih doga]aja zaista odvija borba ili ne. Sudnalazi da je dovoljno da su dati zlo;ini usko povezani sa neprijateljstvimakoja se odvijaju na drugim delovima teritorije koju kontroli[e bilo koja stra-na u sukobu. Sud smatra da su zlo;ini po;injeni u poku[aju OVK da konso-liduje i uve'a teritoriju pod svojom kontrolom i pra'eni su uzvratnim napa-dima druge strane u sukobu (srpske snage bezbednosti), ;ak i ako se ovidoga]aji odvijaju u oblastima i u vreme koje je izvan predmeta optu/nice.

Sud je prihvatio svedo;enje optu/enih o organizovanju OVK kao relevantandokaz da je OVK bila organizovana naoru/ana grupa ume[ana u produ/enooru/ano nasilje, [to je jedan od uslova da bi se sukob mogao definisati kao


14

unutra[nji oru/ani sukob. Pozivaju'i se na izve[taje eksperata Ha[kog tu/ila-[tva i izve[taje OEBS-a, kao i na svedo;enje optu/enih, sud predo;ava ;inje-nicu da je krajem jula 1998. OVK kontrolisala zna;ajne oblasti na Kosovu,zatim da je, iako ne potpuno ujedinjena, OVK bila ume[ana u nasilje kojezna;ajno prevazilazi izolovane i sporadi;ne napade koji karakteri[u gra]an-ske nemire.

Na kraju, relevantno je ukazati i na argumentaciju Suda da je oru/ani sukobizme]u srpskih snaga bezbednosti i OVK i u vreme kampanje NATO-a imaokarakter unutra[njeg sukoba. Sud smatra da ne postoji nijedan osnovandokaz koji potkrepljuje stanovi[te da je ikakva dovoljno prisna veza postoja-la izme]u NATO-a i OVK, [to bi bilo neophodno da bi se ceo sukob na Koso-vu mogao smatrati me]unarodnim sukobom. Sud nalazi da je zasnovanogledi[te da je u periodu od 24. marta do 10. juna 1999. postojao me]una-rodni oru/ani sukob izme]u srpskih snaga bezbednosti i NATO-a uporedosa unutra[njim oru/anim sukobom izme]u srpskih snaga i OVK. Ovaj prvisukob, prema gledi[tu Suda, nije izmenio karakter drugog, koji je ostao unu-tra[nji sukob. Da bi se sukob izme]u srpskih snaga i OVK mogao smatratime]unarodnim, bilo bi neophodno ustanoviti jasnu vezu izme]u NATO-a iOVK, dovoljnu da poka/e da je OVK delovala kao agent deset zemaljaNATO-a uklju;enih u kampanju zdru/enih snaga tako [to bi bila pod „vrhov-nom kontrolom“ ovih drugih. Sud se poziva na odluku ?albenog ve'a upredmetu Tadi' prema kojoj test vrhovne kontrole zahteva dokaz o „kontro-li jedne dr/ave nad pot;injenim oru/anim snagama ili milicijama ili paravoj-nim jedinicama (...) koja je vrhovnog karaktera i mora sadr/ati vi[e od pru-/anja samo finansijske pomo'i ili vojne opreme ili obuke“. Sud nalazi danema dokaza koji pokazuju ovakav odnos u kontekstu sukoba na Kosovu, tesmatra da je oru/ani sukob u periodu od 24. marta do 10. juna 1999. izme-]u srpskih snaga bezbednosti i OVK ostao po svom karakteru unutra[njisukob.

16. 4. 2004.

(Autorka je direktorka Fonda za humanitarno pravo)

Hag me]u nama

15

Svedo;anstva

Znanje o zlo;inima

(1) Nisam ni[ta video

„To saznajemo post festum iz medija. Ja nisam ba[ osoba koja veruje svemutome. Ja ne volim istoriju, ja ne volim istoriju koju pi[u pobednici... Mo/daje [to] zato [to ne /elim da ;ujem ni[ta ru/no, ne /elim da ih [informacije ozlo;inima] prihvatim.“ (VA-7)

„To je name[taljka. Ko zna od kada su te grobnice tu. Ne mo/e le[ tako brzoda bude samo kosti... Ovi pokazuju da bi se dokazali svetu.“ (BG-GDJ-10, ?,O{, 46)

„:ULA SAM ZA PUNO ZLO:INA, ALI TO SAMO PREKO TELEVIZIJE...“ (BO--NT-1)

„Pri;a se o tome. Ne znam ni[ta konkretno, jer nisam bila tamo... Bila je sko-ro revija filmova... u organizaciji Centra za ljudska prava, i nijedan film nijebio o stradanju Srba. To mi smeta.“ (NI-2)

„Pratim sad ovo... Ima zlo;ina koje su i Hrvati i Srbi ;inili. Ne mogu da tvr-dim, ne znam.“ (K{-2, SSS, prodava;ica, 41)

„Nisam ni[ta video, hvala Bogu, ali pri;a se da su ih dosta po;inili, barempo novinama i otkrivanjem grobnica... Ovde ih nisu ubili, [to ih nisu tamosahranili, [ta su krili|“ (BG-IJ-1, M, taksista, 26)

„Ja konkretno svedo;iti ne mogu. Ovo [to ;itam novine i knjige, tu su sve tristrane i pravile zlo;ine i u;estvovale u ratu.“ (VA-6)

(2) To je normalna stvar

„Nisam li;no upoznat, [to ne zna;i da nije postojao, verovatno je postojalagomila, pa znate, svaki rat je pun zlo;ina.“ ({A-AM-14, M, V{S, vaspita;, 40)

„Nisam ;ula, ali mogu'e. U svakom /itu ima kukolja, ima i me]u Srbima tihkoji su sposobni da urade ne[to [to nije lepo.“ (BG-IP, 5, ?, VSS, 63)

„Jedino ovo [to ;ujem preko vesti. {ta ja znam... Verovatno je bilo zlo;ina isa jedne i sa druge strane. To je normalna stvar... za mene nije normalna, ali


16

ima ljudi za koje je to normalna stvar. Razumem ja, sad, ako je bio rat... Alisad neko i/ivljavanje, klanje, ovo ono, to normalni ljudi ne bi mogli da rade.“(KI-7, M, KV radnik, 33)

„Verovatno jesu, ljudi se menjaju, od najnormalnijeg ;oveka postaje zver,;ovek je spreman na sve, porodice su stradale.“ (SM-7, M, stomatolog, 52)

„Znate kako, kad je u pitanju rat, zlo;ini su i sa jedne i sa druge strane i tunije bitno ko ih je ;inio.“ (PI-4)

„Rat je rat i tu ne postoje pravila. Postoje ekstremi koji rade razne lo[e stva-ri.“ (BO-MA-3, u;enik, 19)

(3) Malo ti ljudi pri;aju

„Konkretno ne znam, nisam bio tamo. Upotrebi'u onu frazu da je zlo;inasigurno bilo, i da su ih ;inili sa svih strana... Veoma malo ti ljudi pri;aju [taje i kako je bilo. Samo ka/u da je bilo gadno.“ (:-L]-1, M, novinar, 51)

„Mu/ bio na rati[tu dva puta, sa kamionom (Vukovar 1991. i Kosovo1999)... On dve godine nije bio za razgovor. Stravi;ne posledice su ostale...Dugo mu je trebalo da se oporavi i da zaboravi [ta je video i [ta je do/iveo.“(VA-8)

„Pa bilo je tu, normalno [zlo;ina] – osvete su bile svakojake... Ka/e sve i sva-[ta se videlo [brat koji je mobilisan i bio u Mirkovcima], sve i sva[ta je do/i-veo i pre/iveo. Od tada je on sa /ivcima oti[ao u aut.“ (PO-1)

„Mislim da jesu [Srbi ;inili zlo;ine], isto kao i ostali... Ono [to su Srbi radili,to je bilo isprovocirano.“ (KG-GM-5, O{, 49, sin bio u ratu na Kosovu i pri-;ao o zlo;inima)

„Imao sam priliku da u zatvoru razgovaram sa ljudima koji su optu/eni zaubistvo civila na Kosovu i Metohiji.“ (K{, pripadnik Oslobodila;ke srpskearmije).

(4) Bio sam tamo...

„Pa da vam ka/em, niko nije oti[ao u rat da ljuljaju i da bude dadilja neko-me... Ja konkretno nisam, ovaj, video, ali sam bio negde blizu, ovaj, ;injenjanekog genocida, ili, ne znam, nekih velikih zlo;ina, bio sam prisutan kada suta velika razaranja... bilo je dosta poru[enoga, spaljenoga.“ (PO-7)

Hag me]u nama

17

„Mesec dana nakon na[eg povla;enja pala je Srebrenica i onda ona ve'poznata pri;a koja se tamo odigrala... ?ao mi bilo, ne ljudi, one dece, ljudimanje-vi[e, ali /ene i deca, gledaju'i kako, videlo se, bili smo na nekombrdu, tamo su ku'e, ga]a haubica, ga]a tenk, i vidi se kada ljudi i /enenapu[taju ku'e, sve ostaje.“ (NP-MK, dobrovoljac, nastavnik istorije sa veo-ma izra/enim nacionalisti;kim stavovima)

„Bio sam neposredno, ;etiri puta sam i[ao, za vreme rata sam i[ao u Vuko-var sa ljudima, zna;i doma'im... Oni su se hvalili time ;ak.“ (BG-LJJ-7)

(Izvor> Z. Golubovi', I. Spasi', }. Pavi'evi', „Politika i svakodnevni /ivot”,Institut za filozofiju i dru[tvenu teoriju, Beograd, 2003, poglavlje „Znanje ozlo;inima“)

16. 4. 2004.


18

Sr]a Popovi'

Zemlja, ipak, nije ravna

U anketi koju je sproveo Sr]an Kusovac, novinar Slobodne Evrope, i koju jenedavno preneo „Danas“ pod naslovom „Za[to Srbi mrze Hag“, izme]uostalih objavljeno je i jedno zanimljivo mi[ljenje novinarke Ljiljane Smajlovi',omiljenog srpskog eksperta za pitanja Ha[kog tribunala, koja ovako odgova-ra na anketu>

„Mislim da postoji jedan centralni nesporazum i bitni su[tinski nesporazumizme]u Srba i Haga, odnosno izme]u bilo koje nacije o ;ijoj bi se, na nekina;in, istoriji i sudbini ili politici re[avalo negde daleko od zemlje. Zna;i,ovde je stvar srpskog vi]enja onoga [to se de[avalo u poslednjih petnaestgodina i zapadnog vi]enja ili vi]enja glavnog dela me]unarodne zajednice.Ta dva vi]enja su prili;no bitno suprotstavljena i naprosto mislim da, kakavgod da je sud, gotovo nema na;ina da se te dve verzije usklade na srpskozadovoljstvo.“

Malo zapleteno. Moglo bi se to re'i mnogo jasnije. „Vi]enje“ „glavnog delame]unarodne zajednice“ izra/eno je optu/nicama, prema tom „vi]enju“postoji osnovana sumnja da su tzv. pripadnici srpskih snaga vr[ili zlo;inetokom pro[lih ratova.

S druge strane, vi]enje (bolja re; bi bila /murenje) „Srba“ je onom prvom„bitno suprotstavljeno“, to jest – „Srbi“ prosto negiraju te zlo;ine. I po[to„nema nade da se te dve verzije usklade na srpsko zadovoljstvo“, to jestnema nade da me]unarodna zajednica „prizna“ da njihovi sunarodnici nisu;inili zlo;ine, Srbi, „normalno“, mrze Hag.

Sasvim „postmoderno“ – ne postoji nikakva ISTINA o tome da li su se ti zlo-;ini dogodili ili ne. Tome ne poma/u ;ak ni priznanja samih po;inilaca Srba.Sve je to samo – „nesporazum“. Postoje samo „dva vi]enja“ i „nema nika-kve“ nade da se ustanovi [ta se stvarno doga]alo. (Po jednoj „verziji“, naprimer, Mladi' je osnovano sumnjiv za genocid, po drugoj je heroj.) A samagospo]a Smajlovi' nema nikakvu „verziju“, pojma nema ko je tu u pravu.

Ili bi se, ipak, moglo zaklju;ivati da i sama zastupa srpsku verziju po[to spa-da u „Srbe“| Jer, tako]e se mo/e zaklju;ivati da gospo]a Smajlovi' smatra

Hag me]u nama

19

za neprirodno, ne[to ;emu bi se protivila „bilo koja nacija“, da se istina onjoj utvr]uje, ne daj Bo/e, „negde daleko od zemlje“. S one strane Alpa.Zanimljiva teorija! Ali s druge strane prili;no neoriginalna. Evo recimo [ta onjoj pi[e Stenli Koen, profesor ;uvene Londonske [kole za ekonomiju>

„To je teorija koja na pravi na;in mo/e da podr/i i najneodr/ivije poricanje,kao [to je ono koje izri;u poricatelji holokausta, kojima kao dobra vest zvu-;i tvrdnja da pro[li doga]aji mogu biti tuma;eni samo u skladu sa sada[njimkonsenzualnim vrednostima ili idejama o onome [to se trenutno i uslovnosmatra ’dobrim na;inom verovanja’. :ak i najsiroviji poricatelji mogu da eks-ploati[u postoje'u intelektualnu slabost i da tvrde da oni ne nude ni[ta dru-go do alternativnu verziju istorije. Debora Lip[tat je s pravom zaprepa['enaspremno['u profesora univerziteta, studenata i medija da poricanje holoka-usta shvate samo kao ’drugu stranu’ ili ’razli;itu’ verziju istine. Ne mo/emose pozivati na relativnost znanja da bismo ’potvr]ivanju holokausta’ i ’pori-canju holokausta’ dali isti status u jednoj visoko[kolskoj raspravi. Mi se neodnosimo tako ni prema shvatanju da je Zemlja ravna ili prema tvrdnji daropstva nije nikad bilo. To nisu dva stanovi[ta – jedno od njih je naprostofanati;no odbacivanje dokaza i nepo[tovanje zakona razuma i logike.“(Stenli Koen, „Stanje poricanja“, Samizdat B92, Beograd, 2003)

Dakle, „srpsko vi]enje“ gospo]e Smajlovi' naprosto je fanati;no odbaciva-nje dokaza i nepo[tovanje zakona razuma i logike. Zemlja nije ravna.

16. 4. 2004.


20

Andrej Nosov

Nek prljav ve[ ostane u ku'i

Psihologija „/murenja“ ili „okretanje glave na drugu stranu“ nije jednostav-na stvar. Kako se zapravo pori;e| Po mi[ljenju Stenlija Koena, to je bukvalnoporicanje, poricanje tuma;enja i poricanje implikacija. Kod bukvalnog pori-canja podrazumeva se poricanje o;igledne ;injenice ili znanja o ;injenici.Poricanje tuma;enja je ono stanje u kome se ne pori;u ;injenice ve' se pori-;e tuma;enje („to nije bilo etni;ko ;i['enje ve' razmena stanovni[tva“,„preseljavanje stanovni[tva, a ne nasilno proterivanje“, „umeren fizi;ki priti-sak, a ne tortura“) i zapravo se promenom re;i, eufemizmima, tehni;kim/argonom osporava kognitivno zna;enje. I kao tre'i oblik onoga [to sezapravo pori;e navodi se poricanje implikacije, ili poricanje i minimiziranjepsiholo[kih, politi;kih i moralnih implikacija koje iz takvog tuma;enja obi;-no proisti;u. Ovakvo poricanje ;esto se naziva racionalizacijom. :estikomentari koji se vezuju za ovakvo poricanje, poput „Ne ti;e me se“, „{taja mogu da u;inim“, imaju smisla ako zaista ne mogu ni[ta u;initi. Raciona-lizacija je sasvim druga stvar i ona se opisuje standardnim pitanjem kojepostavimo kada vidimo da na ulici tuku u;esnike gej parade> „Zar da riziku-jem da i mene napadnu|“ Zna;i, poricanje implikacija je zapravo onaj oblikodbijanja ;injenica kada sebe ozna;avamo nemo'nima, a ipak postojimogu'nost da ne[to poduzmemo ne bismo li spre;ili ili razotkrili zlo;in.

Poricanje koje se odnosi na samu organizaciju poricanja, odnosno li;no izvani;no poricanje pro/ima se kroz tre'i segment kulturnog poricanja. Li;-no poricanje se odnosi na odbijanje verovanja u odre]ene ;injenice (odbija-mo da poverujemo da su na[i sunarodnici po;inili stra[ne zlo;ine), dok sekao druga krajnost navodi zvani;no poricanje, koje je javno, kolektivno idobro organizovano poricanje. Celokupna retorika vlade, na primer, kojaodgovara na optu/be da vlada glad i da su po;injena zlodela, sastoji se odporicanja. U demokratski ure]enim dru[tvima zvani;no poricanje je suptilni-je i ugra]uje se u ideolo[ku fasadu dr/ave (istina se ulep[ava, o nekim pita-njima se raspravlja u javnosti, medijima se daju neke informacije, uspostavljase selektivan odnos prema /rtvama...). I na kraju, kulturno poricanje, kojenije ni li;no ni zvani;no, ve' verovanje u ono za [ta se zna da nije ta;no. Iakoniko ne biva ka/njen zato [to zna da su u;injene lo[e stvari, u dru[tvu je postignut nepisan sporazum o tome [ta mo/e biti javno zapam'eno i

Hag me]u nama

21

priznato. Suprotno od poricanja je osve['ivanje koje predstavlja borbu pro-tiv otupljuju'ih efekata, „Nisam znao [ta se de[avalo“, [to iziskuje korenitepromene u medijskoj i politi;koj kulturi, a ne bavljenje privatnim, psiholo-[kim mehanizmima.

U kontekstu vremena Koen analizira poricanje istorije i poricanje sada[njostikoje je sinteza prethodno opisanih oblika zaboravljanja ;injenica, ali pri tomnadovezuje stanje poricanja u trougao zlodela> /rtva, po;inilac i posmatra;.Posmatra;i (neposredni – oni koji odbijaju da reaguju jer se ne identifikujusa /rtvom ili spoljni – oni koji negiraju zlo;in kada o njemu saznaju u medi-jima) obi;no li;no pori;u implikaciju onoga ;emu prisustvuju ili o ;emuodbijaju da dobiju informacije.

:esto se kod poricanja koriste obja[njenja i retori;ka sredstva prostog pori-canja odgovornosti („Odjednom mi je pukao film“ – ovaj oblik poricanjasvojstven je po;iniocima te[kih zlodela koji, [to su zlo;in i patnja ve'i, radi-kalnije pori;u svoju odgovornost), zatim poricanja povrede koja imaju za ciljda minimiziraju naneti bol ili povredu, poricanje postojanja /rtve (/rtva jedobila ono [to je tra/ila< povreda koja joj je naneta je zapravo bila kazna zanjen prethodni postupak), onda optu/ivanje optu/ilaca (po;inioci zlo;inanastoje da skrenu pa/nju sa svog zlo;ina na motive i karakter svojih kriti;a-ra< za[to bi se neko bavio zlo;inima iz pro[losti, verovatno iz koristi – naj;e-['e pitanje) i na kraju pozivanje na vi[u lojalnost (dru[tvena kontrola se neu-trali[e potcenjivanjem [ireg dru[tva u korist zahteva prisnih grupa kojima seduguje neposredna lojalnost< „Svi imaju pik na mene“< „Nisam nikogapovredio, ja nisam ;ovek koji radi takve stvari“< „To bi im se ionako desilo“).S druge strane, tu su i osobine svakodnevnih posmatra;a, koji znaju, posma-traju i zatvaraju o;i do te mere da postaju sau;esnici i podstreka;i onih kojisu ;inili zlo;ine, otvoreno pokazuju'i [okantan nedostatak pijeteta prema/rtvi i njenoj patnji („Istina je negde u sredini“, „ Sve je to slo/enije nego [toizgleda< ko uop[te zna [ta se zaista de[ava“, „Sami su to izazvali“ \okrivlja-vanje /rtava\, „?elim da ostanem nepristrasan, ne'u da stajem ni na ;ijustranu“).

Ovakav oblik poricanja zlo;ina mo/e se strukturirati u klasi;no prikrivanje,dr/avno organizovano poricanje, ideolo[ko poricanje i kulturno obezvre]i-vanje.


22

Krenimo redom. Klasi;no prikrivanje – dopremanje i sahranjivanje tela civil-nih /rtava u masovne grobnice, zatim njihovo spaljivanje i uni[tavanje tra-gova. Dr/avno organizovano poricanje – najbolje je obja[njivo poricanjemgenocida („Direktna poricanja ne treba da izri;u ;lanovi vlade ili lideri, ve'samo funkcioneri i anonimni glasnogovornici“, „Pori;i ;injenice o genocidupreobra'aju'i ih u drugu vrstu doga]aja“, „Po;inioce predstavi kao /rtve, a/rtve kao po;inioce“, „Sve se to desilo davno, pustite da rane zarastu“...).Ideolo[ko poricanje se najplasti;nije opravdava sa tri razloga> tradicionalnaliberalna sloboda govora, politika postmodernog identiteta i upro['ena mul-tikulturalnost, dok je najbolji primer ovakvog poricanja delovanje pokreta zaprou;avanje holokausta. I na kraju kulturno obezvre]ivanje koje se opisujekao slepa ta;ka kolektivne iluzije i zone pre'utno poricanih informacija. :ita-va dru[tva imaju neverovatnu sposobnost poricanja pro[losti. Kad se okol-nosti izmene – /rtve poja;aju pritisak, otvore se arhive – novinski uvodnicinas podse'aju da smo oduvek znali.

Kada progovorite o zlodelima iz pro[losti, neki od odgovora koji dolaze su>„S istinom treba oprezno postupati“, „Ja ni[ta ne mogu da u;inim“, „Nemogu da verujem da se to de[ava“, „Ne treba iznositi prljav ve[ iz ku'e“,„To nije moja odgovornost“, „{ta su oni (/rtve) uradili pre nego [to im se todogodilo“, „Plan je zahtevao maksimalnu porecivost“, „Nisam gledaovesti“, „Ne bavim se politikom“, „Svaki zlo;in ima pro[lost“... Pojedinci i;itava dru[tva upu[taju se u poricanje svega i sva;ega.

16. 4. 2004.

(Autor je direktor Inicijative mladih za ljudska prava)

Hag me]u nama

23

Dokumenti

Da li je Srbija bila u ratu

{ta je priznanje okrivljenog u krivi;nom postupku

„Priznanje okrivljenog u krivi;nom postupku – u u/em smislu je to izjavaokrivljenog da je izvr[io krivi;no delo, a u [irem smislu izjava okrivljenog daje istinita neka va/na ;injenica koja za njega mo/e biti nepovoljna. Priznanjemo/e biti sudsko i vansudsko, potpuno i nepotpuno, prosto i kvalifikovano.Sudsko priznanje je ono koje je dato u krivi;nom postupku, na glavnom pre-tresu ili van glavnog pretresa. Ako je priznanje dato van krivi;nog postupka(vansudsko priznanje) njegovo postojanje i sadr/ina utvr]uju se drugimdokaznim sredstvima, naj;e['e svedocima ili ispravama.“„Pravna enciklopedija“, Savremena administracija, Beograd, 1979.

Borisav Jovi'> „Prakti;no smo ih razoru/ali“

Borisav Jovi', 17. maj 1990. godine> „Preduzimamo mere da se u Sloveniji iHrvatskoj oduzme oru/je iz civilnih magacina TO i da se prenese u vojnemagacine. Ne'emo dozvoliti da oru/je TO zloupotrebe u eventualnim suko-bima ili za nasilno otcepljenje. Prakti;no smo ih razoru/ali. Formalno, ovo jeuradio na;elnik General[taba, ali fakti;ki po na[em nalogu. Slovenci i Hrva-ti su o[tro reagovali, ali nemaju kud.“ (BJ, 146)

Jovi' bele/i 3. avgusta 1990. godine> „Slovenci su ;vrsto odlu;ili da idu dokraja po cenu incidenata, sukoba i rata.“ „Veljko sav ozaren. Presre'an. Ka/eda nikada nije bio sre'niji, jer su tako glupo ’podigrali’ da 'e ih ’rasturiti’ i tone samo njih...“ (BJ, 174)

Jovi', 4. septembra 1990. godine> „Veljko Kadijevi' saop[tava mi najnovijuprocenu vojno-politi;ke situacije.“ „Mora se biti spreman na upotrebu voj-ske u Sloveniji ve' u septembru, u Hrvatskoj mo/da u oktobru, a na Kosovuu svako vreme. Na zbivanja povodom ovih doga]aja ne treba vi[e kao dosaddelovati preventivno, nego ih ostaviti da izbiju neredi, pa ih iskoristiti za ski-danje onih koji su doveli do takvog stanja.“ (BJ, 190)


24

U svojoj knjizi „Moje vi]enje raspada“ („Politika“, Beograd, 1993) Kadijevi'obja[njava razloge ovakve taktike> „Svjesno dozvoliti da neprijatelj prvinapadne da cijeli svijet jasno vidi ko je agresor i [ta ho'e... rade'i suprotno,kako su ina;e neki sugerisali, pored ogromnih politi;kih gubitaka u datimme]unarodnim okolnostima, potpuno upali u zamku brze i razorne vojneodmazde koja bi se u prvom redu sru;ila na Srbiju.“ (VK, 93–4)

Jovi'eva zabele[ka, 26. januar 1991. godine> „Razgovaram telefonom saSlobodanom (Milo[evi'em)... Slobodan se jo[ dr/i onoga [to je mo/da imoglo donedavno, ali vojska nije htela – da ih odse;emo od Jugoslavije, alisada to nije mogu'e... Najbolje bi sada bilo da pomo'u sile kojom raspola-/emo (armija) i pomo'u demokratije koju /elimo da nametnemo (izja[nja-vanje naroda) obezbedimo miran izlazak iz krize i povoljna re[enja za srp-ski narod, a i sve ostale ako bi to bilo mogu'e... Rat neka nametnu Hrva-ti...“ (BJ, 263)

Jovi' bele/i 25. februara 1991. godine> „Zatim Veljko govori o svojoj zamislio konceptu akcije. U Hrvatskoj institucionalno i politi;ki ja;ati Srpsku Krajinui podr/avati njeno otcepljenje od Hrvatske, ne javno nego fakti;ki.“ (BJ, 277)

Veljko Kadijevi'> „Pripremiti JNA za rat sa Hrvatskom“

U svojoj knjizi „Moje vi]enje raspada“ (Politika, Beograd, 1993) Kadijevi'pi[e> „Imaju'i sve to u vidu cilj JNA u Hrvatskoj bio je> za[tititi srpski narod uHrvatskoj od napada hrvatskih oru/anih formacija i omogu'iti mu da konso-liduje vojni;ko samoorganizovanje za odbranu< istovremeno pripremiti JNAza rat sa Hrvatskom kada ga Hrvatska otpo;ne protiv JNA. Zadatak izvr[ava-ti u okviru ’spre;avanja me]unacionalnih sukoba’.“ (VK, 127)

„JNA je potpuno ostvarila ciljeve ove faze sukoba – za[titila srpski narod uKrajini i pomogla mu da se vojni;ki, pa i politi;ki pripremi za doga]aje koji'e slediti, [to je srpski narod u Hrvatskoj zaista i u;inio...“ (VK, 128)

„Cilj Hrvatske u prvoj fazi bio je da upotrebom policije i vojske uspostavivlast nad srpskim krajevima u Hrvatskoj...“ (VK, 126)

Hag me]u nama

25

„Strategija i taktika realizacije tog cilja zasnivala se na slede'im idejama>izbjegavati oru/ano sukobljavanje sa JNA, JNA neutralisati politi;kim i propa-gandnim sredstvima i aktivnostima.“ (VK, 126)

Potvrdno izja[njavanje o krivici kao osnov za osu]uju'u presudu

Pravilo 62 bis Pravilnika, koje ure]uje potvrdno izja[njavanje o krivici, iznosikriterije koje valja primijeniti, propisuju'i da pretresno vije'e mo/e prihvatitipotvrdno izja[njavanje o krivici samo ako se uvjeri> (i) da je potvrdna izjavao krivici data dobrovoljno< (ii) da je potvrdna izjava o krivici data upu'eno<(iii) da potvrdna izjava o krivici nije dvosmislena< i (iv) da postoje dovoljne;injeni;ne osnove za postojanje krivi;nog djela i u;estvovanje optu/enog uistom, bilo na osnovu nezavisnih indicija ili toga [to ne postoji nikakvo bit-no neslaganje izme]u strana u pogledu predmetnih ;injenica.

Pravilo 62 bis (iv) zahtijeva da se pretresno vije'e, prije nego [to optu/enogproglasi krivim na osnovu njegovog potvrdnog izja[njavanja o krivici, morauvjeriti da „postoje dovoljne ;injeni;ne osnove za postojanje krivi;nog djelai u;estvovanje optu/enog u istom, bilo na osnovu nezavisnih indicija ili toga[to ne postoji nikakvo bitno neslaganje izme]u strana u pogledu predmet-nih ;injenica“.

Stoga, ako pretresno vije'e nije uvjereno ili iz nekog razloga nije sigurno upostojanje nekih ;injenica koje su usagla[ene me]u stranama, ono mo/esprovesti su]enje o tom konkretnom pitanju radi utvr]ivanja tih ;injenica.

Pretresno vije'e prilikom odmjeravanja kazne nakon potvrdnog izja[njavanjao krivici mo/e uzeti u obzir dokaze izvedene tokom su]enja „ukoliko su tidokazi izvedeni da bi se pokazale ;injenice ili pona[anje za koje se optu/eniizjasnio krivim“.

(Izvor> „Priznanja krivice i presude, Ha[ki tribunal VI“, Fond za humanitarnopravo, 2003, str. 388\389).

23. 4. 2004.


26

Dokumenti

Priznanja pred Ha[kim tribunalom

Priznanje biv[eg predsednika Republike Srpske KrajineMilana Babi'a

„Ja, Milan BABI", pro;itao sam ovaj Sporazum o o;itovanju o krivici na jezi-ku koji razumijem, te sam zajedno sa svojim pravnim savjetnicima, PeteromMichaelom MUELLEROM i Robertom FOGELNESTOM, pa/ljivo prou;io svenjegove dijelove. Gospoda MUELLER i FOGELNEST savjetovali su me omojim pravima, ili mogu'oj odbrani, kao i o posljedicama sklapanja ovogSporazuma, te sam u potpunosti zadovoljan sa na;inom na koji me onisavjetuju. Osim onih obe'anja koja su sadr/ana u ovom Sporazumu, nikakvadruga obe'anja ili naknade nisu mi nu]ene. Nadalje, niko mi nije prijetio nitime bilo ko na bilo koji na;in prisiljavao da sklopim ovaj Sporazum. Ovaj samSporazum sklopio svojevoljno i dobrovoljno i pri zdravoj pameti. Shvatiosam uslove ovog Sporazuma i drage volje sam saglasan sa svakim od njihponaosob.“

Izvodi iz priznanja krivice Milana Babi'a pred Ha[kim tribunalom>

„U avgustu 1990. godine, Milan BABI" je kontaktirao Slobodana Milo[evi'ada bi mu se po/alio na to kako se postupa sa Srbima na podru;ju oko Kni-na. Milo[evi' je Milana Babi'a uputio da se sastane sa predsednikom SFRJBorisavom Jovi'em. Dana 13. avgusta 1990, Milan BABI" i druge vo]e izKnina sastali su se sa Jovi'em i izlo/ili mu probleme koje srpska zajednica imasa hrvatskim vlastima. Jovi' je rekao da 'e politi;ki podr/ati Srbe u Hrvatskoji da 'e oni u svojoj borbi imati podr[ku i za[titu JNA. Kasnije je ovo uvera-vanje u raznim prilikama ponavljao i sam Milo[evi'.“

„Od avgusta 1990, u Krajini se javlja paralelna struktura vlasti koju su sa;i-njavali pripadnici Ministarstva unutra[njih poslova Srbije, Slu/be dr/avnebezbednosti Srbije i SDS-a u Hrvatskoj, kao i policajci iz srpskih op[tina uHrvatskoj, i ta struktura je u krajnjoj instanci bila direktno i isklju;ivo odgo-vorna Slobodanu Milo[evi'u.“

Hag me]u nama

27

„Kada je ve'inom glasova Privremenog izvr[nog vije'a SAO Krajine MilanMarti' nominovan za sekretara za unutra[nje poslove, Marti' i ova organi-zacija otpora poku[avali su da provociraju hrvatske vlasti napadima na hrvat-sku policiju, otvaranjem vatre na nesrpske civile, podmetanjem eksploziva uradnje, ku'e i vozila koja su pripadala nesrpskom stanovni[tvu i miniranjemi dizanjem u vazduh /elezni;ke pruge. Marti' i postoje'a paralelna struktu-ra nadali su se da 'e ove provokacije dovesti do eskalacije sukoba, primora-ti vlasti na saveznom nivou da proglase vanredno stanje i izazvati interven-ciju JNA.“

„Vlada SAO Krajine nikada nije imala nikakvu efektivnu kontrolu nad Marti-'em i policijom u Krajini. Poku[aji da se on smeni bili su bez uspeha zbogpodr[ke koju je Marti' dobijao od Milo[evi'a i drugih li;nosti iz paralelnestrukture.“

„Milan Babi' je ve' znao za planove koje su za prisilno preme[tanje bosan-skih Muslimana imali drugi u;esnici udru/enog zlo;ina;kog poduhvata, a uavgustu 1991, nakon napada na Kijevo, postao je svestan i toga da JNA iparalelna struktura vlasti ne pru/aju za[titu Srbima u Hrvatskoj, ve' da zajed-no sa lokalnim snagama srpske TO u Krajini i Marti'evom policijom vode ratza osvajanje teritorija sa ciljem uspostavljanja zapadnih granica nove srpskedr/ave. Milan Babi' je video da 'e stvaranje srpske dr/ave podrazumevatinasilno i trajno preme[tanje nesrpskog stanovni[tva iz ve'insko srpskih pod-ru;ja u Hrvatskoj putem diskriminatorne kampanje progona.“

„Ovaj rat za stvaranje srpske dr/ave predstavljao je osnovu udru/enog zlo;i-na;kog poduhvata opisanog u optu/nici, ;ija je svrha bila nasilno i trajnoizme[tanje ve'ine hrvatskog i drugog nesrpskog stanovni[tva sa oko jednetre'ine teritorije Republike Hrvatske, s ciljem da ta teritorija postane deodr/ave u kojoj bi dominirali Srbi.

U tom udru/enom zlo;ina;kom poduhvatu, u raznim periodima njegovogpostojanja, u;estvovalo je vi[e osoba, me]u kojima Slobodan MILO{EVI"<Milan MARTI"< Goran HAD?I"< Jovica STANI{I"< Franko SIMATOVI" zvani„Frenki“< Vojislav {E{ELJ< general Blagoje AD?I"< general Ratko MLADI" idrugi poznati i nepoznati pripadnici Jugoslovenske narodne armije< srpskaTeritorijalna odbrana iz Hrvatske, Srbije i Crne Gore< lokalne policijske snagei policijske snage Srbije (snage MUP-a), uklju;uju'i Dr/avnu bezbednost


28

(DB) Republike Srbije i srpske policijske snage SAO Krajine i RSK-a koje su seobi;no nazivale „Marti'eva policija“, „marti'evci“, „policija SAO Krajine“ ili„milicija SAO Krajine“.

Priznanje biv[e predsednice Republike Srpske

Izjava Biljane Plav[i'

„Ja, Biljana Plav[i', pro;itala sam ovaj Sporazum o izja[njavanju o krivici,kojim su utana;ene sve pojedinosti dogovorene izme]u strana, i pa/ljivosam sa svojim braniocima, g. Robertom Pavichem i g. Eugeneom O’ Sulliva-nom, pregledala svaki njegov dio. Moji branioci su me upoznali sa mojimpravima, s elementima krivi;nog djela, sa mojim mogu'im koncepcijamaodbrane, i sa posljedicama sklapanja ovog Sporazuma. Nisu mi data nikakvaobe'anja ni podsticaji osim onih koji su sadr/ani u ovom Sporazumu. Nada-lje, niko mi nije prijetio niti me na bilo koji na;in prisilio da pristanem na ovajSporazum i ovaj sam Sporazum sklopila slobodno i dobrovoljno i pri zdra-vom umu. Razumijem uslove iz ovog Sporazuma i dobrovoljno pristajem nasvaki od tih uslova.“

Izvodi iz priznanja krivice Biljane Plav[i'

„Skup[tina Bosne i Hercegovine je 14. i 15. oktobra 1991. u odsustvu i bezu;e['a srpskih poslanika usvojila Memorandum kojim je podr/ano stvaranjesuverene BiH.“

„Osnovni cilj SDS-a i vo]stva bosanskih Srba bio je da svi Srbi u biv[oj Jugo-slaviji ostanu u zajedni;koj dr/avi. Jedan od na;ina za ostvarenje toga ciljabio je razdvajanje etni;kih zajednica u BiH. Do oktobra 1991. vo]stvobosanskih Srba, uklju;uju'i i gospo]u Plav[i', bilo je svjesno i posjedovalonamjeru da u razdvajanje etni;kih zajednica uklju;i trajno uklanjanje odre]e-nih etni;kih grupa, bilo sporazumom bilo silom, a osim toga bilo je svjesnoda 'e svako prisilno uklanjanje nesrpskog stanovni[tva sa teritorija na koje suSrbi polagali pravo uklju;iti i diskriminacionu politiku progona.“

„U oktobru 1991. i u narednim mjesecima SDS je poja;ala napore kako biosigurala da cilj razdvajanja etni;kih grupa upotrebom sile bude ostvaren u

Hag me]u nama

29

slu;aju da se rje[enje ne postigne pregovorima. Ti napori su uklju;ivali nao-ru/avanje velikog dijela populacije bosanskih Srba u saradnji sa, izme]uostalih, JNA, Ministarstvom unutra[njih poslova (MUP) Srbije, srpskih para-vojnih jedinica, osnivanje srbijanskih vojnih i policijskih formacija, kao i koor-dinaciju sa JNA i paravojnim jedinicama iz BiH i izvan nje.“

„U kreiranju i provo]enju cilja razdvajanja etni;kih grupa upotrebom sileu;estvovali su mnogi pojedinci, uklju;uju'i Slobodana Milo[evi'a, RadovanaKarad/i'a, Mom;ila Kraji[nika i Ratka Mladi'a. Me]u tim pojedincima posto-jale su razlike kako u njihovoj spoznaji detalja utvr]ivanja i provo]enja togcilja tako i u njihovoj ulozi u njegovom osmi[ljavanju i provo]enju. Gospo-]a Plav[i' je prihvatila i podr/ala cilj razdvajanja etni;kih grupa upotrebomsile i doprinijela njegovom ostvarenju. Ona nije u;estvovala u utvr]ivanju iplaniranju tog cilja zajedno s Milo[evi'em, Karad/i'em, Kraji[nikom i drugimi imala je manje zna;ajnu ulogu u njegovom provo]enju u odnosu na Kara-d/i'a, Kraji[nika i druge.“

„Neki ;lanovi vo]stva bosanskih Srba blisko su sara]ivali sa SlobodanomMilo[evi'em u utvr]ivanju i provo]enju cilja razdvajanja etni;kih grupa upo-trebom sile. Dvojica najva/nijih vo]a bosanskih Srba, Radovan Karad/i' iRatko Mladi', ;esto su odlazili u Beograd kako bi se konsultovali s Milo[evi-'em i od njega dobili upute i podr[ku u ostvarenju tog cilja. Vojska Republi-ke Srpske (VRS) dobijala je finansijsku i logisti;ku podr[ku od politi;kog ruko-vodstva i vojnog vrha iz Beograda, s kojim je koordinirala i sara]ivala u svr-hu provo]enja cilja razdvajanja etni;kih grupa upotrebom sile.“

„Vojska bosanskih Srba, policija i civilne snage i vlasti pod vo]stvom i kon-trolom SDS-a i vlasti Srpske Republike Bosne i Hercegovine, uklju;uju'i ikolektivno i pro[ireno kolektivno Predsjedni[tvo sara]ivali su sa JNA, Mini-starstvom unutra[njih poslova (MUP) Srbije i paravojnim jedinicama iz Bosnei Hercegovine i van nje u ostvarivanju cilja razdvajanja etni;kih grupa upo-trebom sile. Vojska bosanskih Srba, policija i civilne snage u saradnji sa JNA,MUP-om Srbije i paravojnim jedinicama vr[ili su progone nesrpskog stanov-ni[tva kroz kampanju progona koja je obuhvatala radnje, doga]aje i mjestanavedena u ta;ki 3 i prilozima A, B, C i D Izmijenjene konsolidovane optu-/nice (vidi antrfile). Djela progona i navedeni doga]aji po;injeni su u svrhuostvarenja cilja da se etni;ke grupe silom razdvoje, kao [to pokazuju dokazi,a gospo]a Plav[i' priznaje da su se ti doga]aji zaista zbili.“


30

Pojedina;no imenovanje 391 logora

Biljana Plav[i' pojedina;no imenuje 391 logor koji su srpske snage usposta-vile [irom teritorije BiH. Ona tako]e priznaje ubistva desetine zatvorenika uManja;i, 14 u Bratuncu, najmanje 266 u KPD Fo;a, 190 u selu Grabovice,stotine u logoru Omarska, streljanje 250 zatvorenika u Prijedoru, ubistvaneutvr]enog broja u Karakaju, logoru Su[ica, Keraterm, Luka i jo[ 15 logo-ra ili objekata u vezi sa logorima> ona priznaje ubistva tokom napada na selai gradove, 78 u Bijeljini, 65 ubistava u Bratuncu, 10 u Br;kom, streljanje 30Muslimana u Prohovu, ubistvo i spaljivanje tela 70 Muslimana u naselju Bika-vac, likvidaciju vi[e stotina mu[karaca, /ena i dece u Vi[egradu i na mosto-vima Drine, ubistvo 15 Muslimana u Zvorniku i masovna ubistva u jo[ 15mesta u BiH. Biljana Plav[i' tako]e priznaje uni[tavanje preko 140 kulturnihi verskih spomenika Hrvata i Muslimana u BiH.

23. 4. 2004.

(Priredio Jovan Nici', pravni analiti;ar u Fondu za humanitarno pravo)

Hag me]u nama

31

Bogdan Ivani[evi'

Konstantno izno[enje flagrantnih neistina

Me]u razlozima koji su doveli do preovla]uju'e negativnog odnosa srpskejavnosti prema Ha[kom tribunalu, neistinito prikazivanje rada Tribunala imapovla[teno mesto. Iz dana u dan, oni izve[ta;i i analiti;ari koji neskrivenopreziru Tribunal, iznose flagrantne neistine o ;injeni;nim i pravnim aspekti-ma njegovog rada. Kako vode'i mediji rado ustupaju prostor ovim autori-ma, uticaj koji oni imaju na oblikovanje javnog mnjenja od presudnog jezna;aja.

Nedavni televizijski nastupi ?eljka Vukovi'a, Ljiljane Smajlovi' i Koste :avo-[kog, za ;ije su negativne ocene o radu Ha[kog tribunala vrata vode'ihmedija [irom otvorena, ilustruju op[ti obrazac. ?eljko Vukovi' je komentatortira/nih „Ve;ernjih novosti”< Ljiljana Smajlovi' je novinar NIN-a i redovniu;esnik televizijskih emisija o Hagu< Kosta :avo[ki je profesor prava na Beo-gradskom univerzitetu i autor vi[e knjiga i brojnih novinskih tekstova oHa[kom tribunalu.

U emisiji Televizije B92 „Utisak nedelje“, 20. aprila 2004. godine, ?eljkoVukovi' se u jednom trenutku zapitao> „A propo pisanja istorije, koja 'e toistorija u Hagu biti ako tamo niko ne sedi optu/en, osumnji;en za zlo;inenad Srbima|“ Nakon ovih re;i gledaoci su jedino mogli da zaklju;e da jeHa[ki sud krajnje nepravi;an, jer sudi samo za zlo;ine u;injene protiv nesr-ba.

U stvarnosti, [esnaestoro lica je dosad u Hagu optu/eno za zlo;ine protivSrba. Hazim Deli', Esad Land/o i Zdravko Muci' osu]eni su 1998, a ZejnilDelali' je u istom postupku oslobo]en. Janko Bobetko i Mehmed Alagi',tako]e optu/eni za zlo;ine protiv Srba, umrli su pro[le godine. Trenutno sesudi Enveru Had/ihasanovi'u i Amiru Kuburi. Su]enje o;ekuje Rahima Ade-mija, Nasera Ori'a, Fatmira Ljimaja, Haradina Balju, Isaka Muslijua, Ivana:ermaka i Mladena Marka;a, koji su svi u ha[kom pritvoru. Ante Gotovinaje i dalje nedostupan Hagu.

Kada je u istoj emisiji jedan od u;esnika podsetio Vukovi'a na neka od ovihimena, novinar „Ve;ernjih novosti” ustrajao je u kritici> „Ali nema optu/enih


32

po komandnoj odgovornosti.“ U stvari, osim Land/a i Balje, svi gorenavede-ni optu/eni su po osnovu komandne odgovornosti.

U emisiji Televizije Beograd „Otvoreni studio“, 27. aprila, Ljiljana Smajlovi'je, govore'i o ha[koj presudi protiv generala Krsti'a zbog genocida u Sre-brenici, rekla> „Presuda ka/e da se nikome ni[ta nije desilo od ruke pripad-nika Drinskog korpusa kojim je Krsti' komandovao, a osu]uje se Krsti' zato[to su ljudi skon;ali kako su skon;ali, a on je to mogao da zna.“ Ako je gle-dalac iz ovoga mogao ne[to da zaklju;i, onda je to da je Ha[ki tribunal osu-dio Krsti'a bez razloga – ili samo zato [to je Srbin.

U stvari, prema presudi, srebreni;ki Muslimani i te kako jesu stradali od rukupripadnika Drinskog korpusa. Pripadnici Zvorni;ke brigade, u sastavu Drin-skog korpusa, u;estvovali su u streljanjima u selu Orahovac (paragraf123–124 presude) i u selu Nezuk (paragraf 127). Pripadnici iste brigade suuz to transportovali Muslimane do mesta pogubljenja kod brane Petkovi'i(paragraf 125), a vojna policija Drinskog korpusa sprovodila je civile do far-me Branjevo, tako]e mesta pogubljenja (paragraf 126). U presudi se nigdene ka/e da je Krsti' za ubistva Muslimana samo „mogao da zna“, kako toSmajlovi'ka predstavlja. Umesto toga, presuda konstatuje da je Krsti' znaoda, dozvoljavaju'i da se koriste resursi Drinskog korpusa, daje su[tinskidoprinos pogubljenjima zarobljenih Muslimana (paragraf 137).

Napokon, u emisiji Televizije Politika „Problem“ (30. april), Kosta :avo[ki jeustvrdio da je Slobodan Milo[evi' optu/en na osnovu komandne odgovor-nosti samo u optu/nici koja se odnosi na Kosovo, dok optu/nice za Hrvatskui Bosnu terete Milo[evi'a samo na osnovu u;e['a u zajedni;kom zlo;ina;-kom poduhvatu „zajedno sa desetinama hiljada drugih pojedinaca“. Iz ovo-ga bi sledilo da Hag kolektivno tretira Srbe („desetine hiljada“) kao ratne zlo-;ince.

U stvari, sve tri optu/nice terete Milo[evi'a kako na osnovu komandneodgovornosti tako i na osnovu u;e['a u zajedni;kom zlo;ina;kom poduhva-tu. Ono [to je ovde bitnije, optu/nice ne tvrde da su „desetine hiljada“ dru-gih Srba u;estvovale u zajedni;kom zlo;ina;kom poduhvatu. Sve tri optu-/nice, nakon navo]enja nekoliko konkretnih imena, ka/u samo to da su uzlo;ina;kom poduhvatu u;estvovali, sa ciljem izvr[enja etni;kog ;i['enja, „idrugi poznati i nepoznati u;esnici“.

Hag me]u nama

33

Konstantno izno[enje flagrantnih neistina o radu Ha[kog tribunala u;vr['u-je ra[ireno neprijateljstvo u Srbiji prema tom telu, u vreme kada postaje svejasnije da bez saradnje sa Hagom Srbija ostaje isklju;ena iz Evrope. Bezodgovornijeg i ta;nijeg informisanja i analiza o radu Tribunala, smislena ras-prava o saradnji te[ko da je uop[te mogu'a.

7. 5. 2004.


34

Sr]a Popovi'

Nelagoda onih koji pori;u zlo;ine

U;estala priznanja Srba optu/enih za ratne zlo;ine pred Ha[kim tribunalomizazvala su u srpskoj „patriotskoj“ javnosti prvo zaprepa['enost i paniku, aliodmah zatim i novi talas poricanja> mogu oni da priznaju [ta ho'e, ni[ta senije dogodilo. Taj potpuno iracionalni stav (za[to bi neko, iz ;ista mira, pri-znavao pred sudom ne[to [to nije u;inio|) racionalizuje se „teorijom trgovi-ne“ koja bi trebalo da diskreditovanjem motiva optu/enih diskredituje i zna-;aj samih priznanja. Ta teorija imala bi nekog smisla jedino u slu;aju tortu-re, ili straha optu/enih da 'e (u odsustvu priznanja) biti nevini osu]eni za jo[te/a dela. Me]utim, niko, ba[ niko, ne tvrdi da je iko u Hagu dosad bio nevinosu]en ili da je neko bio izlo/en torturi.

Tu „teoriju trgovine“ najpreciznije je definisao psiholog ?arko Trebje[anin ujednoj emisiji Televizije B92, na temu „Istina, odgovornost, pomirenje“>

„Priznanje krivice i pokajanje trebalo bi da bude istinsko, unutra[nje, unutra-[nji preobra/aj koji je moralni preobra/aj. Mislim da u tom slu;aju, ako nekozaista ima tu potrebu da prizna krivicu, da se na neki na;in ispovedi, da seprosto kao li;nost izmeni, njemu nije potreban advokat, tu/ilac i svi ti prav-nici, njemu je pre potreban neki sve[tenik, recimo, ili mo/da psiholog, sve-jedno. Dakle, cela ta situacija u kojoj se od ne;ega [to je jedan, rekao bih,pre svega moralni ;in i slobodni ;in, pravi jedna vrsta trgovine, baca velikusenku na to i uvek mo/ete da imate sumnju.“

Priznanje i kajanje koje je po Trebje[aninovim kriterijumima „istinsko“, vrloje retko medu ljudima uop[te, a pogotovo u sudskom postupku, i zato nemo/e biti mera stvari. Ni ispovest pred sve[tenikom ne mora biti „moralni islobodni ;in“, jer je ;esto izraz straha od „ve;ne vatre pakla“, od kazne uzagrobnom /ivotu, pa zato do takve ispovesti naj;e['e i dolazi na samrtnojpostelji. Postavljanje ovako an]eoskog kriterijuma „istinskog“ priznanja kao„izmene li;nosti i unutra[njeg moralnog preobra/aja“ mo/e poslu/iti samotome da se stvori sumnja prema svakom priznanju i kajanju pred bilo kojimsudom. Takva an]eoska priznanja ne postoje u sudskom postupku. (Mo/e se;ak postaviti pitanje – kakva bi uop[te bila svrha kazne, kao mere prevaspi-tanja i resocijalizacije, posle takve radikalne „izmene li;nosti i unutra[njeg

Hag me]u nama

35

moralnog preobra/aja“ optu/enika|) Pojmovi priznanja i kajanja imaju dru-ga;iji smisao u krivi;nom postupku.

Naime, u sudskom postupku optu/eni je samim Zakonom motivisan da pri-znanjem olak[a svoj procesualni polo/aj (nudi mu se „trgovina“). Ve' priprvom ispitivanju njemu se stavlja do znanja da je „istina najbolja politika“,ali se islednik opominje da je „direktan apel za istinom efikasan samo utoli-ko, ukoliko raspola/emo motivima na kojima po;iva opomena, jer eti;karasu]ivanja po pravilu igraju bezna;ajnu ulogu“ (Dr ?ivojin Aleksi', Krimina-listika).

U stvarnosti, optu/eni je uvek svestan (i upozoren) da Zakon u odredbamao ka/njavanju (;lan 41 Krivi;nog zakona) predvi]a priznanje kao olak[avaju-'u okolnost (tj. opet „nudi trgovinu“). Priznanje u krivi;nom pravu defini[e„odnos u;inioca prema postupku“ (ne prema delu). Priznanje se nagra]ujejer saradnja optu/enog olak[ava postupak suda. Ekonomi;nost postupkajedno je od na;ela krivi;nog postupka. Tako]e, priznanjem optu/eni poma-/e vaspostavljanju krivi;nim delom naru[enog pravnog poretka. Dakle, otvo-rena „trgovina“. Pravo reguli[e pona[anje, priznanje je pona[anje optu/e-nog koje povoljno uti;e na odmeravanje kazne. :ak i kada je motivisanoegoisti;nim motivima, [to u pravilu i jeste slu;aj.

Sa kajanjem stvar stoji malo komplikovanije. Kajanje je na sudu tako]e uvekpod sumnjom. Te[ko je re'i kada se radi o „istinskom“ (an]eoskom) kaja-nju. Ponekad ono mo/e biti rezultat (a ne posledica) priznanja, jer se pri pri-znanju optu/eni mo/da prvi put stvarno, pred samim sobom, suo;ava sa;injenicama i okolnostima svog dela. Me]utim, mnogo je va/nije da se mimo/emo kajati iz eti;ki veoma razli;itih motiva. Kada ka/emo „pogre[io sam[to sam to u;inio“, to mo/e zna;iti „/ao mi je [to sam drugom u;inio zlo“,ali mo/e zna;iti i „/ao mi je [to 'u sada zbog u;injenog morati da izdr/a-vam dugogodi[nju kaznu“. U oba slu;aja izra/eno kajanje (opet, pona[anje)mora se odraziti na kaznu. Mislim da ni sam optu/eni, a kamoli sud, ;estone mo/e da razlu;i jasno dublje motive svog kajanja. (Kako ka/e Mi'a Danoj-li', „kada dripac dospe u [kripac, u njem se kratkovek ra]a ;ovek“.) Za sudje ono „istinsko“ ako je izra/eno na ubedljiv i nedvosmislen na;in. Ubedljivoizra/eno kajanje daje /rtvi zadovoljenje, u;vr['uje pravni poredak, ispunjavasvrhu generalne prevencije. Da li je optu/eni pri tom na „unutra[njem pla-nu“ „trgovao“ ili je do/iveo katarzu, sporedno je pitanje. To je pitanje za nje-


36

govu savest, njegovog sve[tenika i njegovog psihologa. To je li;na stvaroptu/enika u koju se dr/ava i sud ne me[aju, po na;elu slobode savesti. Sudnije ni crkva, ni psihijatrijska ordinacija, sud je dru[tveno-politi;ka institucija.Pravda koja se tra/i u tom sudu nije bo/anska pravda, to je ljudska pravda.

Onima koji zahtevaju od Ha[kog tribunala bo/ansku pravdu (za pripadnike„nebeskog naroda“) u stvari nije ni do kakve pravde. To najnovije prenema-ganje posledica je nelagode koja raste u srpskoj „patriotskoj“ javnosti kojazlo;ine jo[ uvek pori;e, jer sa svakim novim priznanjem izranjaju sve jasnijeobrisi jedne zlo;ina;ke dr/avne politike, ili jezikom optu/nice, obrisi zlo;i-na;kog udru/ivanja u cilju ostvarenja zlo;ina;kog plana.

7. 5. 2004.

Hag me]u nama

37

Dokumenti

„Dovesti u Zvornik i streljati“

DRAGAN OBRENOVI", VISOKI OFICIR VOJSKE REPUBLIKE SRPSKE, PRIZNAOJE PRED HA{KIM TRIBUNALOM SVOJE U:E{"E U>

(1) ubistvu preko 7.000 bosanskih Muslimana u dobi od 16 do 60 godina,uklju;uju'i izvestan broj /ena, dece i starijih mu[karaca, u periodu od 14.jula do 1. novembra 1995<

(2) okrutnom i ne;ove;nom postupanju sa civilima, bosanskim Muslimani-ma, uklju;uju'i premla'ivanje civila u [kolama i u drugim zato;eni;kim cen-trima na podru;ju Zvornika, od 13. jula do 16. jula 1995<

(3) U TERORISANJU CIVILA, BOSANSKIH MUSLIMANA IZ SREBRENICE IPOTO:ARA, OD 13. JULA. DO 16. JULA 1995< i

(4) uni[tavanju li;ne imovine i predmeta u vlasni[tvu civila, bosanskih Musli-mana iz Srebrenice, koji su bili zato;eni i ubijeni na podru;ju Zvornika.“

U svojoj izjavi o ;injenicama Dragan Obrenovi' navodi> „Uve;e 13. jula1995. saznao sam prvi put za dolazak zarobljenika Muslimana u podru;jeZvornika. Ne mogu se precizno sjetiti, ali bilo je oko 19.00 sati te ve;eri kadame poru;nik DRAGO NIKOLI" nazvao telefonom. Zvao je sa isturenogkomandnog mjesta brigade i rekao mi da ga je upravo nazvao potpukovnikPOPOVI". Drago Nikoli' mi je prenio da mu je Popovi' rekao da ogromanbroj zarobljenika, Muslimana, treba da stigne u Zvornik iz Bratunca i daNikoli' treba da izvr[i pripreme za njihov dolazak.“

„Pitao sam ga za[to se zarobljenici ne voze dalje na sjever, u logor ratnihzarobljenika u Batkovi'e. Drago Nikoli' mi je rekao da ne'e slati zarobljeni-ke u Batkovi'e, jer Crveni krst zna za Batkovi'e. Rekao je da nare]enje glasida se zarobljenici dovedu u Zvornik i strijeljaju.“

„Rekao sam Dragi Nikoli'u da mi ne mo/emo prihvatiti odgovornost zazadatak o kom me je upravo obavijestio, a da o tome ne izvjestimo na[u


38

komandu. Drago Nikoli' mi je rekao da je komanda ve' upoznata s tim, daje naredba do[la od Mladi'a i da svi, uklju;uju'i PANDUREVI"A, znaju za tunaredbu.“

„Dana 18. jula informacije o ubijanjima zarobljenika su ve' bile ra[irene i svisu govorili o tome.“

“DRAGAN JOKI" mi je rekao da ima ogromnih problema sa ukopavanjemstrijeljanih i sa ;uvanjem zatvorenika koje tek treba da strijelja. Pitao sam gakoga je obavijestio o tom problemu. Rekao je da BEARA, POPOVI" i DRAGONIKOLI" ODVODE LJUDE GDJE ONI HO"E. Prenio je da mu je Popovi'rekao da ne zapisuje ni[ta [to se odnosi na aktivnost oko operacije ubijanja,ili da o tome ne govori preko radija.“

„Sa OSTOJOM STANI{I"EM sam se video na terenu i nakratko sam s njimporazgovarao. Rekao mi je da mu je zamjenik ranjen i da je Beara doveozarobljenike u obli/nju [kolu. Bio je ljut jer poslijednja grupa zarobljenika nijeodvedena na branu na strijeljanje, nego su likvidirani tu kod [kole, i zbogtoga [to su njegovi ljudi (pozadina {estog bataljona) morali da po;iste tajnered kod [kole, uklju;uju'i odvo/enje le[eva do brane.“

„Rano jednog jutra, vojni policajci su odveli zarobljenike (iz stacionara u„Standardu“ gde su bili le;eni – prim. J. N.) i pobili ih vatrenim oru/jem.Nisam siguran jesu li to bili vojni policajci Zvorni;ke brigade ili Drinskog kor-pusa. Pitao sam komandanta za ove zarobljenike na jutarnjem referisanjuonog dana kada su nestali. Rekao mi je da je Popovi' prenio Dragi Nikoli'uMladi'evu naredbu da se ovi pacijenti moraju likvidirati i da je Popovi' pritom postupio u svojstvu kurira.“

„Kasnije, kada sam se 20. oktobra vratio iz Krajine, ;uo sam da su nekolikopripadnika in/injerijske jedinice iz brigade, nekoliko pripadnika vojne polici-je i Drago Nikoli' u;estvovali u ponovnom pokopavanju zarobljenika koji supobijeni u julu 1995. Ostale koji su u;estvovali doveo je Popovi' uklju;uju'ineke pripadnike vojne policije Drinskog korpusa koja je obezbje]ivala pod-ru;je i regulisala saobra'aj na mjestima gde su se vr[ila ponovna pokopava-nja. :uo sam da je Popovi' u toku ove operacije nosio civilnu ode'u. :uosam da su neke ma[ine za zemljane radove i ljudstvo Zvorni;ke brigade u;e-stvovali u prvobitnom pokopavanju i iskopavanju. :uo sam tako]e da su

Hag me]u nama

39

Popovi' i Drago Nikoli' mijenjali voza;e kamiona u pravilnim razmacima ida su neki in/injerci Zvorni;ke brigade tovarili le[eve iz primarnih grobnica.“

„...Na putu nazad razmi[ljao sam o pri;i ovog pre/ivjelog na radiju i to meje navelo da pitam generala Krsti'a za[to su se desila ta ubistva. Rekao samda znamo da su ljudi koji su pobijeni bili obi;ni ljudi i pitao sam ga za[to sumorali biti pobijeni. Rekao sam mu da bi, ;ak i da je toliko pili'a pobijeno,morao za to postojati neki razlog. General Krsti' me je pitao gde sam ja bio.Rekao sam mu da sam bio na terenu na Snagovu. Krsti' me je prekinuo irekao mi da o tome vi[e nema pri;e.“

(Izvod iz priznanja krivice Dragana Obrenovi'a pred Ha[kim tribunalom)

Dra/en Erdemovi'> „Morao sam to da radim“

„Po[tovani sude, ja sam to morao da radim. Da sam odbio to da radim,ubili bi i mene sa tim ljudima.“

Ujutro 16. jula, Dra/en Erdemovi' i sedam pripadnika X diverzantskogodreda vojske bosanskih Srba dobili su nare]enje da napuste bazu u Vla-senici i odu na farmu u Pilicu, severozapadno od Zvornika. Po dolasku,njihovi nadre]eni su ih obavestili da 'e iz Srebrenice tokom celog danastizati autobusi sa civilima, bosanskim Muslimanima, starim od 17 do 60godina, koji su se predali policiji ili vojsci bosanskih Srba.

U 10 sati ujutro, pripadnici vojne policije po;eli su iz prvih autobusa ugrupama po deset izvoditi civile, sve mu[karce, i sprovoditi ih do polja ublizini gospodarskih zgrada gde su ih zatim postrojili le]ima okrenutestrelja;kom vodu. Strelja;ki vod u sastavu pripadnika X diverzantskogodreda, me]u kojima je bio i Dra/en Erdemovi', zatim ih je streljao, i toiz automatskog oru/ja. Smaknu'a su se nastavila do otprilike 15 sati.

Optu/eni je procenio da je bilo ukupno dvadesetak autobusa s otprilikepo 60 mu[karaca i de;aka. Tako]e procenjuje da je on sam ubio oko 70osoba.


40

Dana 16. jula 1995. Dra/en Erdemovi' je, prema vlastitim re;ima, od Bra-ne Gojkovi'a, koji je zapovedao operacijama na farmi Branjevo u Pilici,dobio nare]enje da se zajedno sa jo[ sedmoricom pripadnika svoje jedi-nice pripremi za jedan zadatak o kojem tada nisu ni[ta znali. Tek po dola-sku na lice mesta obave[teni su da 'e morati ubiti na stotine Muslimana.Tvrdi da je odmah odbio da to uradi, ali da mu je odmah zapre'eno smr-'u> „Ako ne'e[, stani tamo s njima ili daj drugima pu[ku da pucaju utebe.“ Optu/eni izjavljuje da je siguran da bi bio ubijen, ili da bi njegova/ena ili dete bili direktno ugro/eni, da nije izvr[io nare]enje. Tvrdi da jevideo kad je Milorad Pelemi[ naredio da neko ko je odbio nare]enje budeubijen. Uprkos svemu optu/eni je, kako tvrdi, poku[ao da spase jednog;oveka starog izme]u 50 i 60 godina koji je tvrdio da je spasao neke Srbeiz Srebrenice. Brano Gojkovi' mu je tada odgovorio da ne /eli da bude/ivih svedoka zlo;ina.

Dra/en Erdemovi' tvrdi da se nakon toga suprotstavio nare]enju jednogpotpukovnika da u;estvuje u egzekuciji pet stotina Muslimana koji su bilizato;eni u dru[tvenom domu u Pilici. Taj je zlo;in bio u stanju izbe'i jersu ga u odbijanju nare]enja podr/ala trojica drugova.

(Iz presude Pretresnog ve'a od 29. novembra 1996).

(Priredio Jovan Nici')

Hag me]u nama

41

Nenad Proki'

Priznanja, krivice i presude

Strah se digao kao laki vetar preko mora. Svi smo mi zaspali ili pobegli kadse najvi[e /udelo za na[im prijateljstvom, potporom, molitvom, kad je nazvani;nom srpskom pesni;kom i svakom drugom ruletu dobio onaj broj kojije Srbe u Hrvatskoj predstavio kao ostatke zaklanog naroda. U kona;nomrezultatu [ta se moglo dobiti posle takvog ishoda osim „koncentracionih ;i-njenica“ u okviru kojih se kolje da bi se osvetilo klanje| Besposleno zloupo-trebljavanje i samozavaravanje, izgovaranje i otu]ivanje, curenje unazad –da. Suo;avanje – ne. Tupavo /ivotarenje – da. Op[ti interes i blagostanje –ne. {ofer[ajbne autobusa kao pokretni oltari – da. ?ivoti sopstvene dece –ne. Kakva odvratna predstava! Kakve kriminalne pustolovine! Kakav sistemzabluda! Kakva konfuzija ciljeva i sredstava! Kakvo udahnjivanje /ivota depo-nijama! Kakva odvratna ljudska zajednica, o[tro rascepljena izme]u znanja iverovanja! Kakvo uobra/eno uzno[enje u fantazmagoriju postsovjetske isto;-no-pravoslavne imperije! Kakav vi[ak nad /ivotom, po kom /ivot vredi vi[eod /ivota! Ali ono iz ;ega stvari nastaju, u tome one i i[;ezavaju po nu/no-sti< one jedna drugoj pla'aju kaznu i globu za svoje r]ave postupke, u odre-]eno vreme. Ali tu se ve' ni pesnik ni narod ne prepoznaju. Sve to vremeznao sam jedan par kojem sasvim dobro ide. Kupili su ku'icu, on je postaoneki predsednik. Imaju k'erku i sina. I mnogo zajedni;kih fotografija, uram-ljenih u crvene ramove u obliku srca. Obe'ao je pustinju, i pustinju smodobili. Krv mora da bude sve/a za konzumaciju. Bo/e dragi, [ta se izde[ava-lo u ovoj zemlji, [ta se izde[avalo! Bo/e dragi, kako se ti ni;ega ne se'a[, kakose ne se'a[! Hajde da vidimo svest koja je postala svesna! Dobro, gde vamje taj tumor! Pogledajte samo kako ste otromboljeni! Ne zatvarajte o;i predprikazom pojavnog znanja! Dajte da na bivstvovanje udarimo pe;at vredno-sti! Do[lo je vreme da zao[trite problem! Kada biste se samo uzeli u pamet!Pobogu, vi samo le/ite u svom krevetu, u svom zamrziva;u! Kakav vam je pato sad hobi! Hajde, igrajte bar nere[eno! Poka/ite napokon barem maloodgovornosti! Pljujete na pod, i gacate po tome, i jo[ se negde penjete!Upozorenje, opomena, natpis, uputstvo za disanje – sve je ve' oka;eno! Pa,povedite najzad ra;una! Krvarite kao bi'a bez lju[ture! Svako mo/e da u]eu vas! U/asno se zanemarujete! Pa, na vama se ve/baju samo kaznene eks-pedicije! Va[ razvoj te;e obrnutim smerom! Ne budite kao [to jeste! Po[te-no priznajte gre[ke! Poku[ajte od ;ika boga da dobijete nekoliko dobrih re;i!


42

Va[ nalaz je dobijen analizom krvi! To je jedini materijal koji su va[e koman-de oduvek imale u izobilju! :itava ta pri;a je potpuno nezdrava! Molim lepo,va[a deca se pored vas stropo[tavaju! Pa cela va[a istorija staje u samo jed-nu re;> jao! Va[ /amor je nepodno[ljiv! Ostaje jo[ samo nekoliko studija ive/bi koje se na vama mogu izvr[iti! Tra/im re; pribli/niju od Vi i tek maloudaljeniju od Ja! Vi ste nova faza perverzije! Vi ste infarkt mozga! Vi ne pro-pu[tate priliku da ne u'utite! Vi ste upravo sami protiv sebe! Pa [ta se onda;udite! Pa to je ;ak i ispod va[eg nivoa! Hajde sada ne[to pristojnije da do]e!Hajde odmah da /ivite! {ta tu tumarate! Kako ba[ toliko da nemate pojma!Pa [to ste toliki tutumrak! Pa [to ste tolike neznalice! Hajde, koliko vas znada su Nemanji'i bili katolici! Pa [to ste u ;eljustima tajnih slu/bi! Pa [to seva[i heroji toliko kriju! Pa vi imate negativnu selekciju i kad je o kriminalcimare;! Krezubi koko[ari i paliku'e! Pa va[i kriminalci su sramota za kriminal! Kao[to ste i vi sramota za depresiju i krizu! Sada imate i logore u kojima ste vibili d/elati! Pa da li je to ono [to ste /eleli! Hajde sad da se suo;ite, praved-nici! Imate /rtve koje se boje stra/ara! Da li je uop[te re; o va[im /rtvama ilio vama! Hajde da vi[e niko nikada to ne radi u va[e ime! Hajde da vi[e nika-da niko u va[e ime ne kuva svoju odvratnu ;orbu na po/aru suseda! Hajdeda vi[e niko va[ to vama vi[e ne radi! Budite vi[e zaljubljeni u aplauz sveta!Dobar dan! Ja sam razuman! Ja hteti dobar biti! Ja mo'i voleti! Ja dobrona-mernost susedu pokazati! Dobar dan! Ja ne ku'e paliti! Ja ne video rikorde-re krasti! Ja ne na pod pljuvati! Ja nikada masakr praviti! Ja bli/njeg voleti!Dobar dan! Ja za ludog ne glasati! Lopove lopovima zvati! Ja prvo najsiroma-[nijeg od najsiroma[nijeg pomagati! Ja mir iznad svega hteti! Logore za lju-de nikada ne praviti! Ja sebe voleti! Svetlo upaliti! Na sve/ vazduh iza'i!Odmah istr;ati! Srda;ne pozdrave slati! Dobar dan! Pravi ljudi biti! Srceotvoriti! Prijatelj postati! Krizu odstraniti! Po[teno i vredno raditi! Bolesnognegovati! Gradove ne prljati! U /ivotu u/ivati! Za decu brinuti! Sa nekim sve-tim /enama nove Srbe praviti!

14. 5. 2004.

(Autor je dramski pisac)

Hag me]u nama

43

Dokumenti

Priznanja o logoru Keraterm

Broj ljudi zato;enih u Keratermu s vremenom se zna;ajno pove'ao, sa teknekoliko pojedinaca na po;etku do op[te pretrpanosti prostora. Prema iska-zu svjedoka A, prve no'i koju je proveo u Keratermu u prostoriji 2 nalazilose oko 120 ljudi, kasnije je bilo izme]u 1000 do 1400 ljudi, uz prosjek od1200 ljudi.

Ve'ina svjedoka koji su bili zato;eni u logoru izjavili su da su ih po dolaskutukli, ili da su vidjeli kako druge tuku. :ini se da novoprido[le zato;enike nisutukli sistematski, naro;ito na po;etku. Kasnije, me]utim, izgleda da su oso-be koje su stizale u logor po;eli sistematski premla'ivati. Pretresno vije'e jetako]e saslu[alo iskaze da su neke zato;enike odmah po dolasku odabrali zazlostavljanje. Neke su udarali kundacima pu[ke i /eljeznim cijevima, a nekedrvenim [tapovima. Svjedoka G su tukli otprilike pola sata.

Op[ta atmosfera u logoru

Gotovo svi svjedoci zato;eni u logoru Keraterm izjavili su da su bili podvrga-vani fizi;kom i psiholo[kom zlostavljanju ili da su vidjeli kako druge podvr-gavaju istom. Zlostavljanje je zapo;elo tri do sedam dana nakon osnivanjalogora i bilo svakodnevna pojava. Ko god je /elio da tu;e zato;enike mogaoje to ;initi po vlastitom naho]enju. Premla'ivanja su se uglavnom odvijalano'u, u prostorijama i van njih, u blizini smetli[ta ili u prostoriji koja je bilaposebno namijenjena premla'ivanju. Zato;enike je obi;no prozivao stra/ar.Neke bi premlatili i vratili ih u prostorije. Druge bi ubili i njihova tijela vratiliu prostoriju u kojoj su boravili, ili ostavili na smetli[tu i zatim odnijeli sljede-'eg dana. Premla'ivanja su vr[ili logorski stra/ari i posjetioci logora, pojedi-na;no ili zajedno.

Jednom prilikom je svjedok F morao sjediti pola sata u prostoriji 1 i gledatikako zatvorenike tuku palicama za bejzbol, gumenim palicama, [tapovima,[akama i nogama. Svjedok N je izjavio da su jedne ve;eri, nakon [to su gazaklju;ali u njegovu prostoriju, zatvorenike iz drugih prostorija tukli predprostorijom 3, uz stravi;nu vrisku.


44

Sve to stvaralo je atmosferu terora, a zato;enici su /ivjeli u stalnom strahuod mogu'eg zlostavljanja. Efekat tog zlostavljanja mogli su jasno vidjeti svioni koji su posje'ivali logor. Prema iskazu svjedokinje K, kad je posjetila svogsupruga u logoru svi zato;enici su bili u u/asnom stanju i strah im se jasnoocrtavao na licu.

?rtve premla'ivanja nisu nikada prijavljivale takve incidente jer su se bojalestra/ara. Prema rije;ima jednog svjedoka, svaki zatvorenik koji se potu/io nazlostavljanje bio bi ubijen i sljede'eg dana ba;en na smetli[te.

Sa zato;enicima koji su ispitani postupalo se malo bolje. Zlostavljanje se,izgleda, ponekad vr[ilo nasumi;no, ili za zabavu onih koji su ga vr[ili. Premaiskazu svjedoka X, stra/ari bi redovito tokom dana naredili jednom logora[uda lovi drugog, pa bi tog logora[a, ako ne bi ulovio onog drugog, premla-tili vojnici. Stra/ari bi tako]e tjerali zato;enike da pjevaju „;etni;ke“ pjesme.Ponekad bi stra/ari stavili neko mrtvo tijelo u ta;ke i zatim prisilili zatvoreni-ka da mar[ira guraju'i ih pred sobom. Prema iskazu svjedoka DP, logora[i subili prisiljeni da mole prema islamskom obi;aju, ;ak i ako su bili katolici. Biloje prilika i kad se ;inilo da su odre]eni zato;enici posebno odabrani kaometa zlostavljanja.

Ljude su ;esto podvrgavali zlostavljanju radi iznude novca, ili radi rje[avanjanekih starih ra;una, ili radi vra'anja dugova jo[ od prije sukoba. Izgleda dasu zato;enici koji su etiketirani kao „ekstremisti“ bili izlo/eni najgorem tret-manu. Svjedok B je posvjedo;io da mu se sredinom jula kao sobnom starje-[ini obratio neki policajac ili vojnik i zatra/io da ga informi[e o dvojici „eks-tremista“. Kad je odgovorio da takvih osoba nema u njegovoj prostoriji,dobio je batina policijskom palicom. To se desilo u Fu[tarovoj smjeni i u nje-govom prisustvu. Fu[tar je tada zatra/io spisak i prozvao dva ;ovjeka koja jepretukao. Neki zato;enici odabrani su za „poseban tretman“, [to je zna;iloda ih je svako mogao tu'i, pa ;ak i ubiti. Njih su stavili blizu vrata, kako bi usvakom trenutku bili „na raspolaganju“ za zlostavljanje.

Premla'ivanje od strane stra/ara

Stra/ari i vojnici bi ulazili u logor i izlazili iz njega, bez obzira na smjenu u kojusu bili raspore]eni. Prema iskazu svjedoka M, obi;ni stra/ari pona[ali su se„zvjerski“< ponekad su bili pijani i mogli su se pona[ati prema zato;enicima

Hag me]u nama

45

kako su htjeli, ako nije bilo nikoga da ih zaustavi. Fikret Avdi', konobar, radioje u kafi'u nedaleko od /eljezni;ke stanice u Prijedoru. Prozvali su ga no'u,izme]u 18. i 20. jula 1992, i pretukli ga. Donijeli su ga natrag pred prosto-riju 2 i rekli logora[ima da ga unesu. Bio je veoma te[ko ozlije]en, u nesvi-jesti, i povra'ao je krv. Umro je sljede'eg jutra. Tijelo su mu odnijeli iza pro-storije 4, na mjesto gdje su dr/ali tijela prije nego [to bi ih uklonili.

Srbin Jovo Rado;aj doveden je 23. juna 1992. za vrijeme smjene bra'e Bano-vi'a. Prema iskazu svjedoka E, :upo Banovi' ga je prozvao i tukao ga pali-com za bejzbol dok su drugi stra/ari vikali> „Ovako mi ka/njavamo srpskeizdajice.“ Prema rije;ima svjedoka I, Banovi' je rekao Jovi Rado;aju> „Ti,Srbin, pa da se u;lani[ u SDA. Trebalo bi te o[uriti kao ovcu za Bajram.“ :ulose stenjanje i bolni krici. Kad su ga vratili u prostoriju, Jovo Rado;aj je bioobliven krvlju i prekriven tragovima od udaraca i modricama< umro je ranoujutro. Kad je po;ela nova smjena, tijelo Jove Rado;aja i jo[ dvojice odnese-na su na smetli[te. Tijelo Jove Rado;aja odneseno je i zakopano na groblju.

Prema iskazu svjedoka H, kad je nekoliko dana prije zatvaranja logora oti[aoda napuni bocu vodom, :upo Banovi' ga je pitao zna li da mora da plativodu. Zatim je izuo cipele i njima udario svjedoka H po glavi, slomiv[i munos. Kako se Do[en pribli/avao logoru na svom motociklu, Banovi' je uzeono/ i poku[ao da ubode svjedoka H u lijevu stranu tijela. Svjedok H se za[ti-tio rukom, gdje je zadobio posjekotinu od nekih 10 do 13 centimetara. Svje-dok H smatra da mu je Do[enov dolazak spasio /ivot.

Premla'ivanje od strane posjetilaca

Posjetioci su uglavnom dolazili no'u, naoru/ani pu[kama, i radili su [ta su/eljeli. Me]u njima su bili Zoran ?igi', Du[an (Du[ko) Kne/evi' (po nadim-ku Du'a), Goran Laji' i Faca. ?igi' i Du'a nisu slijedili ni;ije naredbe i radilisu [ta im se prohtjelo.

Od svih posjetilaca najve'i strah sijao je upravo ?igi', koji je dolazio tu'i lju-de bez obzira na to koja je smjena bila de/urna. ?igi' bi provodio mnogovremena poku[avaju'i da iznudi novac od zato;enika. Svjedok Z je izjavio daje u ljeto 1992. ;uo ?igi'a kako govori da 'e oti'i u Keraterm i Omarsku dapremlati „Tur;ine“ ili „balije“. ?igi' je imao „posebnu ekipu“ koja je okuplje-na radi „specijalnog tretmana“ za odre]ene zato;enike.


46

Jednog dana je do[ao Kne/evi' i rekao da mu je poginuo brat ili brati'. Nare-dio je svima iz Kozarca da iza]u napolje. Iza[lo je oko 22 ljudi koji su pore-]ani po pisti ispred prostorija 1 i 2, re;eno im je da kleknu i da u tom polo-/aju nekoliko puta pu/u prema baraci i natrag. Po[to je tlo bilo prekriveno[ljunkom, raskrvavili su koljena i dlanove. Nakon toga im je nare]eno da sepore]aju u dva reda jedan nasuprot drugom i da kleknu. ?igi' ih je /elje-znom [ipkom udarao po le]ima, dok ih je drugi vojnik redom udarao u liceili u vrat. Tada im je ?igi' rekao da ustanu i da se svako bori sa osobom kojamu stoji nasuprot, jer 'e ina;e dobiti batina. Kad je do[ao red na svjedokaG, pojavio se Do[en, rekao ?igi'u da prestane i zato;enike poslao natrag uprostoriju 2.

Oko 13. ili 14. juna 1992. Du'a i ostali tukli su zato;enike iz prostorije 3.Drugi zato;enici, zaklju;ani u svojim prostorijama, ;uli su [ta se doga]anapolju. Ljudi iz prostorije 3 vri[tali su od boli uslijed ozljeda koje su im nane-sene. Du'a je tako]e znao izabrati dvojicu zato;enika i prisiliti ih da seme]usobno tuku. Svjedok D je posvjedo;io da su ga Du'a i ostali tokomno'i tukli gumenim palicama. Nakon [to je pozvao Do[ena u pomo', bati-nanje je prestalo i pojavio se Do[en koji je naredio stra/arima da prestanu.

U logoru Keraterm po;injena su i silovanja. Jedna /ena je rekla svjedokinji Kda ju je u jednoj kancelariji u Keratermu silovao Nedeljko Timarac, a zatim idrugi mu[karci redom, cijelu no'. Potom su je izveli napolje i rekli joj da sje-di na kamenu. U neko doba je nai[ao stra/ar i lupio je nogom.

I drugi svjedoci su govorili o premla'ivanjima koja su vr[ili posjetioci logora.Me]u njima i svjedok A, svjedok B, svjedok E i svjedok V.

Masakr u prostoriji 3

Tokom poslijepodneva i ve;eri 24. jula 1992. u logoru Keraterm se moglovidjeti mnogo vi[e vojnika no [to je bilo uobi;ajeno. Jedan svjedok je izjavioda su vojnici nosili uniformu biv[e Jugoslavenske narodne armije (JNA), adoti;ni svjedok dotad nije vidio nijednog stra/ara u logoru da nosi tu unifor-mu. Osobe koje su tog poslijepodneva do[le u logor nisu bili redovni stra/a-ri u Keratermu. Neko vrijeme prije no [to se masakr desio, na pisa'i ili jeda-'i stol ispred prostorije 3 postavljen je mitraljez.

Hag me]u nama

47

U otprilike 15 ili 16 sati, zato;enici iz prostorije 3 vra'eni su u prostoriju i vra-ta su zaklju;ana. Neposredno nakon toga u prostoriju je uba;en neki plin.Neki zatvorenici poku[ali su da sru[e vrata, na [to su vojnici odgovorili rafa-lom. Prema iskazima nekoliko svjedoka koji su pre/ivjeli masakr u prostoriji3, ispaljeno je niz rafala. Nekoliko ljudi ispred svjedoka N, koji je bio blizuvrata u prostoriji 3, pogo]eno je mecima i troje ili ;etvoro njih palo je na nje-ga. Kao [to je svjedok N rekao> „To je bila moja sre'a u nesre'i, jer su ti meci– oni su primali metke koji su napolju bili ispaljeni. Skakali su od metaka kojisu ih poga]ali. Bilo je stravi;no. Kao u paklu, no' u paklu.“ Meci su ulazili uprostoriju kroz staklene prozore i vrata, odbijaju'i se o plohe diljem prosto-rije. Osim ovih svjedo;enja o masakru, postoji i obilje dokaza [to su ih izni-jeli svjedoci koji su te no'i bili zato;eni u drugim dijelovima logora.

Mrtvi i ranjeni, ukupno oko 160 do 200 mu[karaca, odvezeni su kamionom.Niko vi[e nije vidio nijedno tijelo uklonjeno tog jutra. (Izvodi iz presude Pre-tresnog ve'a Sikirici, Do[enu i Kolund/iji od 13. novembra 2001)

Priznanje Predraga Banovi'a

Predrag Banovi', zvani „:upo“, konobar iz Prijedora star 35 godina, stra/arbez ;ina u logoru Keraterm od 20. juna do 6. avgusta 1992. godine ([estsedmica), priznaje da je u tom periodu ubio Jovu Rado;aja, Dragu Tokmad-/i'a, Jasmina zvanog „Zvezda[“, D/evada Karabegovi'a i D/emala Mesi'a,kao i da je pucao u zato;enika zvanog „Smail“ i jo[ jednog neidentifikova-nog zato;enika.

Banovi' tako]e priznaje krivicu za premla'ivanje Ramadana Bahonji'a,Mehe Kapetanovi'a, Faruka Hrn;i'a, Envera Modronje, Adiba Bajri'a, Uzei-ra :au[evi'a, {abana Elezovi'a, Aduna Gani'a, tri brata Ali[i', Ismeta Gari-bovi'a, Vasifa Mujkanovi'a, Muje Sivca, Sulejmana Sivca, Mirsada Karagi'a,Esada Islamovi'a, Jasmina Ramadanovi'a, Suada Halvaid/i'a, Besima Fazli'a,Mehmeda Avdi'a, Muharema Sivca, Mirsada Crljenkovi'a, Ismeta Baji'a izato;enika s prezimenom Mesi'.

Po dolasku u logor Keraterm, mnogim zato;enicima je oduzimana sva li;naimovina koja im je jo[ ostala, a zatim bi ih tukli pre nego [to 'e ih uterati ujedan od ;etiri skladi[na prostora gde bi za njima, usred leta, zaklju;alimetalna vrata. Po[to su te prostorije bile pretrpane ljudima, ;esto se doga-]alo da zato;enici nisu mogli ni le'i niti se kretati. Ve'ina zato;enika bila bi


48

u nekom trenutku pozvana na ispitivanje. Zvani;na ispitivanja vr[ili su srpski„inspektori“ iz CSB-a Banjaluka i SJB-a, Prijedor. Ti „inspektori“ su u logordolazili ujutro, a odlazili uve;e. Na odlasku i povratku s ispitivanja zato;eni-ci su redovno dobijali batine.

Nadle/ni organi Keraterma, kao i „posetioci“ logora (jedan od takvih „pose-tilaca“ bio je npr. Du[ko Kne/evi') zato;enike su redovno podvrgavalite[kom premla'ivanju, ubijanju i drugim oblicima fizi;kog i psihi;kog zlo-stavljanja. Logorski stra/ari i „posetioci“ koji su dolazili u logor koristili su zapremla'ivanje sve vrste oru/ja i oru]a (npr. palice za bejzbol, policijske pali-ce i kablove na koje su bile pri;vr['ene gvozdene kuglice). Premla'ivanja idrugi okrutni i poni/avaju'i postupci uglavnom su vr[eni pred o;ima drugihzato;enika, uz pogrdne i poni/avaju'e komentare na ra;un /rtava ili njiho-vih porodica i pretnje drugim zato;enicima uop[te. Naro;ito velike izglededa 'e biti premla'eni i\ili ubijeni imali su upravo Muslimani i Hrvati koji subili istaknute li;nosti u dru[tvu, intelektualci i imu'niji ljudi, te nesrbi za kojese smatralo da su „ekstremni“ ili da su Srbima pru/ali otpor.

Mnogi zato;enici, i poznatog i nepoznatog identiteta, nisu pre/iveli Kera-term. Tela zato;enika ;esto su bila stavljana u kontejner za ]ubre, koji senalazio na kraju fabri;ke zgrade u blizini prostorije broj 4, ili ostavljana porednjega. Kad bi le[eve odvozili iz logora, druge zato;enike su prisiljavali da ihtovare u vozila.

Cilj je bio trajno uklanjanje nesrpskog stanovni[tva silom ili drugim sredstvi-ma sa teritorije planirane srpske dr/ave unutar Bosne i Hercegovine. To je bioplan golemih razmera za ;ije je ostvarenje bilo potrebno mnogo u;esnika iinstitucija. Svaki u;esnik i institucija, od najvi[eg do najni/eg nivoa vlasti,doprinosio je njegovoj uspe[nosti. Otvaranje logora Keraterm i Omarska,pored ostalih logora, bilo je od su[tinske va/nosti za realizaciju ovog plana.Zato;avanje nesrba u logore bilo je uvod u njihovo ubijanje ili preme[tanjena nesrpska podru;ja.

(Izvod iz Sporazuma o izja[njavanju o krivici, od 2. juna 2003)(Priredio Jovan Nici')

14. 5. 2004.

Hag me]u nama

49

Sr]a Popovi'

Lice „moralne svesti“

Prema pisanju „Bete“ „predstavnici DSS, G17 i SPO“, dakle koalicioni part-neri koji obrazuju manjinsku vladu kao najvi[i izvr[ni organ dr/ave, ka/u daoptu/eni pred Ha[kim tribunalom „treba da budu odgovorni i da je najbo-lje da se predaju“. Funkcioner DSS-a Neboj[a Bakarec, prema istom izvoru,izrazio je „uverenje da i preostali ha[ki optu/enici imaju moralnu svest opotrebama naroda i dr/ave“, a portparol SPO-a Vlajko Seni' poziva optu/e-ne „da razmisle da li da cela dr/ava bude u agoniji zbog njihove odluke dase ne predaju“.

Evo, dr/ava 'e im ;ak i platiti, makar morala da kre[e izdatke za univerzitet,da budu odgovorni i da steknu tu moralnu svest. Zar su ravnodu[ni prema„potrebama naroda“ i „agoniji dr/ave“| Drugim re;ima, dr/ava je u;inilasve, a sada je odgovornost na optu/enima.

Naravno da je to besmislica. Nesumnjiva je obaveza dr/ave da optu/eneisporu;i Tribunalu, iako potpredsednik DS Bojan Pajti', prema istom izvoru,ka/e da je to „najneprijatnija obaveza dr/ave“.

O;igledno je da sama dr/ava (Vlada) ne /eli da ispuni tu obavezu i time pro-du/ava „agoniju“, da sama dr/ava nema „moralnu svest“ o „potrebamanaroda“. Jasno je da je iluzorno apelovati na „odgovornost“ i „moralnusvest“ ljudi koji su osnovano sumnjivi za monstruozna kriminalna dela. Kadabi kod kriminalaca postojala takva svest, sama institucija policije ne bi uop-[te bila potrebna. Niti bi bilo potrebe da se kriminalci potpla'uju da bi sesami hapsili. Oni bi se kao odgovorni ljudi predavali po sopstvenoj savesti.

Apelovanjem na optu/ene i njihovim potkupljivanjem dr/ava /eli da zama-gli pitanje sopstvene isklju;ive odgovornosti za isporu;ivanje optu/enih, jerjoj je ta obaveza „neprijatna“. Postavljaju se onda dva pitanja> prvo, za[to jeonda dr/ava uop[te prihvatila tu obavezu| I drugo, za[to je ta obaveza dase sara]uje u ka/njavanju zlo;ina „neprijatna“|

Dr/ava je prihvatila tu obavezu jer nije tek mogla zauzeti stav da zlo;ini tre-ba da ostanu neka/njeni, time bi se isklju;ila iz zajednice civilizovanih naro-


50

da. A neprijatno je zato [to nacionalisti;ki indoktrinirani bira;i, na/alost ve'i-na Srba, smatraju te optu/ene za nacionalne heroje. Ili to mo/da smatra isama Vlada, ali se ne usu]uje da prizna|

Da li dr/ava ;ini i[ta da te bira;e uveri da se zlo;inima ne mo/e „braniti srp-ski narod“, da su ubice uvek i samo ubice| Ne ;ini. Naprotiv, daje stalno naznanje da ima puno razumevanje za ovakve naopake stavove. Da li Vladajasno stavlja do znanja srpskoj javnosti da 'e (legalisti;ki) odgovoriti svojimme]unarodnim obavezama, da 'e sprovoditi sopstvene zakone i hapsitioptu/ene| Ne ;ini ni to. Vlada i ne poku[ava da prevlada otpor koji u javno-sti postoji prema Ha[kom tribunalu. Naprotiv, ona svojim izjavama ;esto tajotpor podsti;e, da bi potom tim otporom pravdala svoju pasivnost. Vladastvara problem, a onda se tim problemom opravdava.

Neodgovorna dr/ava stalno prebacuje odgovornost za tu „agoniju“ ili na„Karlu del Ponte“ koja tra/i od nas da ispunjavamo preuzete obaveze, ilisada na optu/ene koji nemaju „moralnu svest da u;ine ono [to bi morala dau;ini dr/ava“.

A optu/eni, kao na primer general Vladimir Lazarevi' („Danas“, 7. aprila2004), s pravom odgovaraju da „ne razmi[lja(ju) o dobrovoljnoj predaji... jerje to dr/avno pitanje“.

Ta;no, to jeste dr/avno pitanje. Ne samo [to je nerealno, nego je i cini;no ilicemerno tra/iti od optu/enih da se sami uhapse da bi Vlada izbegla „nepri-jatnu obavezu“. Upravo je du/nost Vlade, a ne optu/enih, da „razmisle da lida cela dr/ava bude u agoniji“ zbog odluke Vlade da optu/ene ne izru;uje.Upravo je Vlada ta koja treba da poka/e „moralnu svest“ o potrebama naro-da i dr/ave, a ne da tu svest, naravno uzaludno, o;ekuje od optu/enih.

21. 5. 2004.

Hag me]u nama

51

Svetlana Slap[ak

Pobeda milo[evi'evizma bez Milo[evi'a

Stav prema Me]unarodnom krivi;nom sudu za biv[u Jugoslaviju mo/e se nadr/avnome nivou pratiti kao lanac slabih, licemernih, koristoljubivih i provid-nih poteza, uglavnom izvrdavanja. Cilj je jasan – sa;uvati [to je mogu'novi[e „narodne“ podr[ke, uz [to manje [tete za dr/avnu ekonomiju, prodor-nost u svetu, i korisna povezivanja. U ciljeve na/alost nije ura;unata nepo-sredna dr/avna korist, koja bi barem delom morala biti protiv „narodne“ vo-lje. Te[ko bi i bilo zamislivo, jer „narodnu“ volju uspe[no ili manje uspe[no,a sigurno s ozbiljnim namerama, /ele da oblikuju upravo predstavnici dr/a-ve. Takav dinamizam le/i u osnovi parlamentarne demokratije, ali nije nu/noda predstavnici dr/ave uvek i stalno neguju i podr/avaju „narodnu“ zlu, kri-minalnu, ili naprosto dr/avno [tetnu volju. Otuda i oni znaci navoda –„narod“ nije pojam sa kojim se, bez obavljene lustracije u medijima i op[tojkulturi i obrazovanju, i bez ;vrstog i beskompromisnog savezni[tva sa nepot-kupljivom inteligencijom – koja prakti;no ne postoji – uop[te mo/e ope-risati.

Ako ima ne;ega „srpskoga“ u dana[njoj politici SCG, onda je to svakako ovajprezir prema „narodu“, i potpuno zapu[tanje obrazovanja, pre svega obra-zovanja za mir i pravi;nost. U odsustvu „naroda“ i takvog obrazovanja,nema ni stava prema Ha[kome sudu, ve' samo simptoma jedne dru[tvene ipoliti;ke situacije koja te[ko mo/e da se zale;i, izle;i, a nekmoli oporavi odposledica ratova vo]enih u ime „naroda“. Ti se simptomi mogu opisati sadosta lako'e> [irenje hajdu;koga mentaliteta, koje u te[ko bolesnome dru-[tvu izvode ;ak i profesori Pravnoga fakulteta< jeftina [aljivost koja uni[tavasvako promi[ljanje odgovornosti u javnome komuniciranju< prikriveni pozivna bezakonje< otvoreno propovedanje ksenofobije („tu]inci“ sude „nama“)<negovanje neznanja, pravnoga, gra]anskoga, moralnog, o su]enju, zlo;ini-ma, i odgovornosti za ratove koji su uni[tili biv[u Jugoslaviju< provincijalizamargumenata koji su u takvome javnom komuniciranju jedino mogu'ni< sek-sizam protiv /ena sudija, koji neposredno prevodi i pove'ava doma'i seksi-zam. I kona;no, odsustvo svake refleksije takvoga javnoga komuniciranja.Ako spisateljica poput Biljane Srbljanovi' sebi dozvoli da u intervjuu na Radi-ju B92 nekoliko puta nazove Karlu del Ponte i Florans Artman „ku;kama“,bez ikakvoga znaka ironije ili poku[aja analize ovog stereotipa poreklom iz


52

srpske epike, onda je simptoma vi[e nego dovoljno za prili;no beznade/nudijagnozu> populizam na svim nivoima, pobeda milo[evi'evizma bez Milo-[evi'a.

Simptomi napadanja i psovanja Ha[koga suda i uzdizanja osumnji;enih zaratne zlo;ine ne svedo;e samo o nespretnom politi;kom kompromiserstvu io indolenciji elita. Stvari su mnogo ozbiljnije zbog toga [to svi napada;iHa[koga suda imaju jedan zajedni;ki motiv, li;nu korist. Ni[ta neobi;no ukapitalizmu, rekli bismo. No u drugim kapitalisti;kim sredinama ve'ega redai sistematizacije bar ima nekih medija koji o tome pi[u, pokazuju'i, istra/u-ju'i, naga]aju'i gde je korist, kako i za[to je korisnici prikrivaju. Posao jeneprijatan> trebalo bi, na primer, otkriti koliko je sinova antiha[kih populista(pjesnika, akademika, nacionalno orijentisanih nau;nika, novinara) bilo nafrontovima, pa i koliko ih je poginulo. Roditelj koji je izgubio dete verovat-no nije posebno sklon [alama o hajdu;kim podvizima Karad/i'a i Mladi'a,slavljenju poezije jednog od njih, kafanskom lobiranju, psovkama. Primer jeekstreman> postoje bezbrojni modaliteti koristi od antiha[koga populizma,od umerene rezerve, preko 'utanja kad treba, sve do pritajenoga la/iranja iskrivanja podataka. Razumnome gra]aninu moralo bi biti sumnjivo ve' to[to se u parlamentarnoj demokratiji ina;e sumnjivo „jedinstvo“ jo[ i poja;a-va i podzi]uje sa skoro svih strana ovim neobi;no jeftinim i nekvalitetnimcementom. Drugim re;ima, antiha[ki populizam je mo/da najbolji dokaz danema osnovnoga gra]anskoga standarda o demokratskome pona[anju.Ha[ki sud bi, u boljoj medijskoj i kulturnoj situaciji, mogao biti simptompobolj[anja demokratije, odnosno dokaz postojanja iste. Ta;nije re;eno,razumna rasprava o Ha[kome sudu, sa obiljem podataka, relevantnihmi[ljenja stru;njaka – recimo prevedenih „tu]inaca“ – imala bi povratno dej-stvo pouke u demokratiji i javnome komuniciranju.

14. 5. 2004.

(Autorka je profesor antropologije na Institutum Studiorum Humanitatis u Lju-bljani)

Hag me]u nama

53

Dragoljub Todorovi'

„Svemu mora do'i kraj“

Srpsko pitanje svih pitanja, srpsko biti ili ne biti, i u poslednjoj instanci pita-nje srpskog opstanka u savremenoj civilizaciji, koje se u protekle tri i po godi-ne stalno i dramati;no nalazi na prvom mestu svih srpskih dr/avnih, nacio-nalnih i egzistencijalnih interesa, jeste pitanje Ha[kog tribunala. Zanimljivoje podsetiti kako se o Ha[kom tribunalu izja[njavao politi;ar koji je u nave-denom periodu obna[ao dve najvi[e funkcije, prvo predsednika saveznedr/ave, zatim premijera srpske vlade, Vojislav Ko[tunica. Dakle, Ko[tunica oTribunalu>

1. U inaugurativnom govoru novi predsednik Savezne Republike JugoslavijeVojislav Ko[tunica rekao je> „Za mene je Ha[ki tribunal deveta rupa na svira-li.“ Predsednik jedne evropske dr/ave XXI veka ne sme tako da odgovori nina pitanje da li pada ki[a, a kamoli na, u tom trenutku, najzna;ajnije pitanjeza srpski narod i dr/avu.

2. Dugo je predsednik Ko[tunica preko svojih savetnika, zatim ljudi koji su izsenke uticali na njegove stavove, a i sam li;no istupaju'i, dokazivao da na[igra]ani ne mogu biti ekstradirani sudu druge dr/ave. Pri tom su prevideli sit-nicu da Ha[ki tribunal nije sud druge dr/ave ve' sud Organizacije ujedinje-nih nacija (OUN).

3. Eksperti predsednika za Ha[ki tribunal, a i on sam u javnim nastupima, tra-/ili su da se donese poseban zakon o saradnji sa Tribunalom iako je dono-[enje takvog zakona potpuno bespredmetno jer tu se uop[te ne radi osaradnji ve' o me]unarodnoj obavezi svih ;lanica UN, niti su odredbedoma'eg zakona relevantne po[to Pravila Tribunala predvi]aju njihovudirektnu primenu i primat me]unarodnog suda nad doma'im.

4. Kao umi[ljeni legalista Ko[tunica je tra/io da se u zakonu predvidi klauzu-la po kojoj bi na[e sudije kontrolisale pravnu i ;injeni;nu osnovanost ha[kihoptu/nica. Time je Ko[tunica manifestovao prosto neverovatnu ambiciju dana[e sudije kontroli[u rad Tribunala, [to, sre'om, nije usvojeno.


54

5. Na insistiranje Vojislava Ko[tunice u Zakon o saradnji sa Tribunalom une-ta je odredba po kojoj se ne'e izru;ivati na[i gra]ani po optu/nicama podig-nutim pred Tribunalom posle stupanja na snagu na[eg zakona. To je takavapsurd i nonsens da prevazilazi ma[tu autora negativnih utopija Orvela,Zamjatina i drugih.

6. Kao predsednik SRJ, prilikom posete glavnog tu/ioca Tribunala Karle delPonte Jugoslaviji, Vojislav Ko[tunica je nekoliko dana pravio predstavu saop-[tavaju'i novinarima da gospo]u Del Ponte ne'e primiti. Time je jo[ jednominfantilno poku[ao da potceni me]unarodnu zajednicu, a da sebe i svojpatriotizam uzdigne i prida mu zna;aj. Na kraju, primio je Karlu del Ponte,odr/ao joj predavanje o pravu, pravdi i legalizmu, oceniv[i pri tom da jeHa[ki tribunal politi;ki sud koji sudi samo Srbima. Karla del Ponte je sa zapre-pa['enjem konstatovala da razgovori sa Ko[tunicom ne samo da nisu uspe-li, ve' da se sa njim vi[e ne'e sastajati, izra/avaju'i nevericu da takvi dr/av-nici u savremenoj Evropi uop[te postoje.

7. Ko[tunica je imao i psihosomatske probleme zbog Tribunala, sude'i ponjegovoj izjavi da ga zbog Ha[kog tribunala boli stomak.

8. Kada je postao srpski premijer, Ko[tunica je izjavio da se gra]ani Srbijeubudu'e ne'e izru;ivati Tribunalu zbog komandne odgovornosti.

9. Povodom obelodanjivanja optu/nica protiv ;etvorice policijskih i vojnihgenerala (}or]evi', Luki', Pavkovi', Lazarevi'), koji su optu/eni za zlo;in poosnovu komandne odgovornosti, Ko[tunica je izjavio da 'e njima biti su]e-no u zemlji. Po na[em zakonu nije predvi]ena odgovornost za krivi;no delopo osnovu komandne odgovornosti. Pored toga, Ko[tunica nikad nijepomenuo da je bilo koji Srbin, bilo kada i bilo gde izvr[io bilo kakav ratni zlo-;in. Nije jasno zbog ;ega i po kom osnovu 'e se suditi ;etvorici generalapred doma'im sudom kako to najavljuje premijer Ko[tunica.

10. Na kraju, suo;en sa sve ozbiljnijim i nepopustljivijim ultimatumimame]unarodne zajednice za bezuslovno ispunjavanje zahteva Ha[kog tribu-nala, Ko[tunica, polovinom aprila 2004, sav o;ajan, potpuno bespomo'an islomljen izjavljuje> „Svemu mora do'i kraj, pa i procesima u Hagu.“

Hag me]u nama

55


56

Ovog prole'a u Evropsku uniju primljeno je 10 novih ;lanova, uglavnomzemalja iz biv[eg sovjetskog lagera. Srbija je, me]utim, sada dalje od Evro-pe nego ikad ranije i to ponajvi[e zahvaljuju'i politi;arima kao [to je VojislavKo[tunica.

21. 5. 2004.


Miroslav Isakovi'

Otvoreni pogled u istinu

Da li treba da prihvatim argumente onih koji me uveravaju u neophodnostsaradnje sa Ha[kim sudom zato [to smo, pora/eni u ratovima, prinu]eni dase pokorimo zahtevima me]unarodne zajednice| Zar ne'u ose'ati poni/e-nje kada se i sam, dovoljno svestan posledica, priklonim jednom racional-nom razlogu> suprotstavljanje Hagu ima'e te[kih ekonomskih posledica pona[u zemlju. Kako da bez nacionalne gor;ine prenebregnem ;injenicu da supred Ha[kim sudom prete/no moji zemljaci| Zar nemam prava kada ka/emkako je preovla]uju'i stav o ulozi moje nacije u zbivanjima poslednje dece-nije pojednostavljen, a istorijska istina daleko slo/enija od one do koje 'edo'i Ha[ki sud| Zar istorija nije puna zlo;ina ljudi i iz drugih nacija kojimanikada nije bilo su]eno| A ne'emo li, ako se dovoljno uzvisimo nad vekovi-ma, zaklju;iti kako je istorija fatum u kojoj su zlo;ini konstanta| Da li 'e Ha[kisud promeniti ovu fatalnu formulu|

Sva ova pitanja su legitimna, odgovori na njih ne uvek jednostavni< zato 'eo njima razmi[ljati i slede'e generacije. No, da li sam, sada i ovde, ja, kaopojedinac, nemo'an da zauzmem stav| Da li da se protivim Ha[kom sudukao neprijatelju moje nacije ili da ga prihvatim kao me]unarodnu obavezu,kao instituciju ustanovljenu zato [to sudstvo moje zemlje, iz mnogobrojnihrazloga, nije u potpunosti sposobno da obezbedi ka/njavanje zlo;ina iz sko-ra[njih ratova| Oba ova stava imaju zajedni;ki temelj> zahtev za pravdom.Ali moja potreba za pravdom mo/e da bude zadovoljena i na jednom ele-mentarnijem, potpuno ljudskom nivou. Ako sam spreman na to, odjednom'u shvatiti da mi, i bez kona;nih odgovora na sva prethodna pitanja, Ha[kisud, ma [ta o njemu ina;e mislio, pru/a takvu priliku. :injenice koje se u nje-mu utvr]uju obavezuju me kao moralno bi'e, omogu'uju mi da na njih eti;-ki reagujem i pre nego [to procenim njihovu pravnu i sudsku relevantnost.Svakako samo tada ako moj /ivotni kredo nije> sa;uvati sopstveni mir zatva-raju'i o;i pred onim [to nije u neposrednoj vezi sa mnom. Ali, kako 'u zna-ti da ono [to se ;ulo na svedo;enjima u Ha[kom tribunalu nije u vezi samnom|

Potrebno je samo malo uobi;ajene i prose;ne imaginacije. :uli ste, sasvimnehotice, iako se trudite da ne pratite su]enja u Hagu, kako su neki od va[ih

Hag me]u nama

57

zemljaka vikendom odlazili u koncentracione logore u Bosni, nose'i sasobom bi;eve, naprave za mu;enje, i svirepo, ako ne ubijali, onda mu;ilizatvorenike. Vi se, prirodno, zgra/ate nad tim, ;ak i ako ste nekada smatralida su u jednom ratu koncentracioni logori neophodni zbog „neutralisanja“neprijatelja. Prvo se opirete> to su bili usamljeni slu;ajevi. Kako biste potvr-dili sopstvenu nadu, po;injete, ipak, da pratite izve[taje iz Ha[kog tribunala.Mno/ina takvih i sli;nih slu;ajeva iznena]uje vas i uznemirava, ose'ate ihkao mogu'u ljagu na sopstvenoj naciji. Potrebno je braniti se i vi se dose'a-te kako su i drugi, zara'eni s va[om nacijom, imali koncentracione logore isvoje zlo;ince. Pomi[ljate, u prvi mah, ;ak i ako vas statistika demantuje, dasu zlo;ini jedne i druge strane u nekoj ravnote/i i da se spokojnije mo/eteprepustiti budu'em sudu istorije. Ali sud istorije ima ozbiljnu manjkavost>on, dolaze'i kasnije, ne mo/e da vas potpuno oslobodi nespokojstva. Ovdeste i sada, ovde i sada ne[to ;inite ili ne ;inite, ovde i sada se oni isti ljudi(;esto neidentifikovanog imena) koji se kao mu;itelji i zlo;inci pominju naHa[kom sudu, kre'u i /ive mo/da u va[em susedstvu. Da li 'ete po;eti dasumnji;avo posmatrate ljude na ulicama ili neke od svojih suseda| Ili 'etesmatrati da oni, zato [to pripadaju va[oj naciji, treba neka/njeno da nastavesvoj /ivot zbog otpora koji imate prema Ha[kom sudu| Da li, ;ak i ako misli-te, uprkos svim dokazima, da je va[a nacija vodila pravedne ratove, sjaj tezami[ljene pravednosti mo/e da padne i na takve zlo;ince| Svakako da nejer ste za pravdu. I bez velikog intelektualnog napora, kad razumno odme-rite mogu'nosti doma'eg sudstva, shvati'ete da je Ha[ki tribunal, uprkossvim mogu'im manjkavostima, zasad jedini ozbiljni instrument ne bilo ;ijenego i va[e pravde. Od vas zavisi i da li 'ete napraviti i slede'i korak> hrabrosuo;avanje sa patolo[kim procesima koji su u jednom trenutku istorijezahvatili va[u naciju. Ka/njavanje zlo;ina vr[enih u ime va[e nacije, u ;emuje Ha[ki sud zasad nezamenljiv, i ovaj otvoreni pogled u istinu i njeno prihva-tanje jedino mogu tu istoriju u budu'nosti u;initi zdravijom.

21. 5. 2004.


58

Dokumenti

U nebranom gro/]u

„Me]unarodna zajednica nikako ne zaboravlja Hag i nakon predsedni;kihizbora u junu usledi'e jo[ ve'i pritisak za izru;enje ;etiri generala i svih dru-gih, pa 'e se aktuelna vlast na'i u nebranom gro/]u i ne'e znati [ta da radi.“(Goran Petrovi', „Nedeljni telegraf“, 19. 5. 2004)

„Vojska nikoga nije proterivala, niti se pribli/avala naseljenim mestima.“(Neboj[a Pavkovi', „Nedeljni telegraf“, 15. 10. 2003)

„Ja, prate'i su]enje u Hagu, nisam mogao da vidim nijedan argumentovandokaz o tome za[to se ti ljudi tamo optu/uju. To su samo pri;e rekla-kazala.Ali vidite ovu pojavu. Na[e vlasti se bore da doka/u, da otkriju zlo;ine kojesu navodno na[e snage ;inile na teritoriji. I otkrile su Batajnicu i tako dalje.“(Neboj[a Pavkovi', „Klopka“, 21. 4. 2004)

„Problem je uvek u nama. Mi ka/emo da ho'emo u Evropu, [to zna;i daho'emo u Evropsku uniju. A ;ak i oni koji bi da u]u u EU, ne /ele u NATO.Stvar je jednostavna – ako ho'ete u EU, morate da budete ;lanica NATO< dabiste u[li u NATO prvo treba da u]ete u Partnerstvo za mir< da biste u[li uPartnerstvo za mir treba da uhapsite Mladi'a i ;etiri generala.“ (Goran Petro-vi', nedavno smenjeni direktor Slu/be za istra/ivanje i dokumentaciju Mini-starstva inostranih poslova SCG, „Nedeljni telegraf“, 19. 5. 2004)

„Nikada nisam odobravao bilo koji vid nasilja. Niko nema pravo da ljudimaoduzima /ivot. Me]utim, to je bio rat. ?estok. Prljav.“ (Neboj[a Pavkovi',„Nedeljni telegraf“, 15. 10. 2003)

„General Lazarevi' i ja nismo kr[ili odredbe humanitarnog ratnog prava, ve'smo samo izvr[avali nare]enja.“ (Neboj[a Pavkovi', „Balkan“, 5. 5. 2004)

„:injenica je da je samo pre pet godina, tokom operacije ‘Potkovica’ naKosovu spaljeno 127.000 ku'a, ubijeno 12.000 ljudi uz 3.000 koji su spalje-ni ili zakopani van Kosova, pra'eno horom nacionalnog ruganja /rtvama iljudskoj civilizaciji uop[te.“ (Miroslav Filipovi', „Danas“, 22–23. 5. 2004)

Hag me]u nama

59

„Izrazio sam o;ekivanja da 'e me]unarodna zajednica istom brzinom, istomodlu;no['u da interveni[e da se stvore uslovi za povratak Srba prognanih saKosova, da se elimini[u posledice etni;kog ;i['enja nad Srbima na isti na;inna koji je me]unarodna zajednica, na ;emu joj treba odati puno priznanje,otklonila veoma brzo uglavnom posledice etni;kog ;i['enja koje je Milo[e-vi'ev re/im bio po;inio protivu Albanaca.“ (Vuk Dra[kovi', B92, 22. 4. 2004)

„Ne bih o hrabrosti i juna[tvu polemisao sa gospodinom Dra[kovi'em. Izne-na]en sam njegovim sada[njim stavom, jer je sasvim druga;ije izjave davaoranije, naro;ito u vreme predizborne kampanje. Neka se on prijavi za dobro-voljni odlazak u Hag po komandnoj odgovornosti. Za to ima dosta razloga,jer je po;etkom devedesetih, u vreme raspada SFRJ, bio na ;elu odre]enihparavojnih formacija. Ja sam bio profesionalni vojnik koji je izvr[avao nare-]enja nadre]enih, a nisam, kao Dra[kovi', na mitinzima pozivao da se sekumuslimanske ruke.“ (Neboj[a Pavkovi', „Balkan“, 19. 4. 2004)

„Morali smo javno da povu;emo crtu preko koje ne treba i'i – sara]iva'e-mo sa Hagom, ali ne na takav na;in da se poka/e da je samo jedna stranaodgovorna za rat na prostoru prethodne Jugoslavije.“ (Vojislav Ko[tunica,„Glas javnosti“, 24. 10. 2003)

Potpredsednik DS Bojan Pajti' kazao je u izjavi „Beti“ da je saradnja saHa[kim tribunalom najneprijatnija obaveza dr/ave, ali od saradnje zavisi nesamo pomo', nego i podr[ka Zapada u finansijskim institucijama. („Danas“,7. 4. 2004)

„Na[ odnos prema Ha[kom tribunalu je da ne treba da bude izru;enja pokomandnoj odgovornosti, i ako vlast u Srbiji postupi druga;ije od obe'anjakoje je dao Ko[tunica, onda 'emo preispitati na[u podr[ku ovoj vladi.“ (Ivi-ca Da;i', B92, 22. 5. 2004)

Tu/ilac Dermot Grum pitao je ministra Stojkovi'a kako Vlada Srbije mo/egarantovati da 'e uhapsiti Stani[i'a i Simatovi'a ako budu pu[teni i odbijuda se vrate u Hag, ako istovremeno ne hapsi ;etiri generala optu/ena za zlo-;ine na Kosovu (Vlastimir }or]evi', Sreten Luki', Neboj[a Pavkovi' i Vladi-mir Lazarevi'). Stojkovi' je objasnio da procedura za izru;enje optu/enihgenerala nije pokrenuta zato [to na nivou SCG nije formiran savet za sarad-nju s Ha[kim tribunalom koji treba da dâ nalog organima Srbije. Na pitanje


60

sudije Patrika Robinsona on, me]utim, nije mogao da ka/e kada 'e savet bitiformiran. „Siguran sam da 'emo mi posle toga postupiti onako kako je oba-veza preuzeta.“ („Blic“, 11. 5. 2004)

Tu/ilac posebno navodi propuste Srbije i Crne Gore da izvr[i naloge za hap-[enje koje je izdao Me]unarodni sud i da ispuni zahteve sekretara u skladus pravilom 59 Pravilnika Me]unarodnog suda kojima se tra/i obja[njenje zatakve propuste.

Smatram da izve[taj tu/ioca ukazuje na izuzetno ozbiljne propuste Srbije iCrne Gore i tu/ilac me je uverio da Srbija i Crna Gora ne ispunjava obavezeiz ;lana 29 Statuta i pravila 39 Pravilnika o postupku i dokazima. Tako]edelim zabrinutost tu/ioca da su takvi propusti suprotni o;ekivanjima koja seMe]unarodnom sudu name'u kroz strategiju izvr[avanja mandata i damogu ozbiljno ugroziti sposobnost Me]unarodnog suda da ispuni ta o;eki-vanja. (Teodor Meron, predsednik Me]unarodnog krivi;nog suda za biv[uJugoslaviju u pismu SB UN 4. 5. 2004. godine)

„Ocena Va[ingtona, Brisela, Saveta bezbednosti, kao i ljudi iz Ha[kog tribu-nala jeste da smo mi dr/ava koja je ostvarila najvi[i nivo saradnje sa Ha[kimtribunalom. Samo jedna li;nost sada ka/e da saradnje nema, a to je tu/ite-ljica Karla del Ponte.“ (Zoran ?ivkovi', „Ve;ernje novosti“, 24. 10. 2003)

„Ako nam neko doka/e konkretnu odgovornost za ratne zlo;ine ili bilo kakvekriminalne aktivnosti na podru;ju Kosova i Metohije, onda 'emo da razgo-varamo druga;ije. Dakle, ako bude dokazana takva vrsta povezanosti sa timdoga]ajima visokih oficira MUP-a ili Vojske, tek 'emo u tom slu;aju postu-piti po tim optu/nicama.“ (Predsednik Odbora za bezbednost Skup[tineSrbije Dragan {utanovac, „Ve;ernje novosti“, 23. 10. 2003)

„Za nas je neprihvatljivo optu/ivati pripadnike vojske i policije samo zbogtoga [to su bili na Kosovu i Metohiji, ili po osnovu te takozvane komandneodgovornosti za nekakve ratne zlo;ine na Kosovu i Metohiji.“ (Du[an Mihaj-lovi', „Glas javnosti“, 13. 10. 2003)

„Generali u Hagu 'e, u stvari, imati drugu ulogu – oni nisu cilj, nego sred-stvo. Bi'e im ponu]eno da svedo;e u nekim drugim slu;ajevima u zamenuza ubla/avanje optu/nica, odbranu sa slobode ili sli;ne ustupke. Mo/ete

Hag me]u nama

61

sami da pretpostavite protiv koga 'e poku[ati da ih iskoristi Tu/ila[tvo. Onoima problem da doka/e postojanje nekih navodnih zlo;ina na Kosmetu.“(Mr Branislav Ristivojevi', asistent na Pravnom fakultetu u Novom Sadu,„Balkan“, 25. 10. 2003)

„Vlast sada pri;a kako ;ovek ne mo/e po komandnoj odgovornosti da ide uHag, a kako su oteli Slobodana Milo[evi'a, koga je to on ubio i spalio| Kakomogu da brane generala Pavkovi'a, Lazarevi'a, Luki'a, a nisu branili Ojda-ni'a, {ljivan;anina| Kakva to razlika postoji me]u na[im oficirima i ko je jo[na listi| DOS nas sad ube]uje da je Hag sudili[te za Srbe. Ranije su govorilida to mora da se pro]e kao katarza, da je to ;istili[te, pa ko je nevin iza'i 'eiz Haga, ko nije ne'e.“ (Tomislav Nikoli', „Ve;ernje novosti“, 24. 10. 2003)

„Insistiranje ha[kog Tu/ila[tva na komandnoj odgovornosti samo je zama-gljivanje individualne odgovornosti za eventualno po;injene ratne zlo;ine.“(Boris Tadi', „Ve;ernje novosti“, 27. 10. 2003)

„Ovde se razgovara o odnosu zemlje prema svojoj policiji i svojim oficirimakoji su se u kriznim trenucima pona[ali lojalno i ako treba da se odgovara,onda pred sudovima svoje zemlje. Ja sam to rekao javno i zato sam do[ao.“(Nenad :anak, „Danas“, 25. 10. 2003)

Ova stranka isti;e da im je „/ao srpskog naroda, pa i policajaca kojima semanipuli[e, ali ne nijednog od onih koji su slepo sprovodili suludu politikuSlobodana Milo[evi'a, dovode'i srpsku naciju i dr/avu u dana[nji tragi;ni isramni polo/aj“. (Saop[tenje SPO povodom mitinga podr[ke Sretenu Luki-'u, „Kurir“, 25. 10. 2003)

„Ta optu/nica je [ok za mene.“ (Zoran ?ivkovi', „Danas“, 23. 10. 2003)

„Kada SRS do]e na vlast, vi[e nijedan Srbin ni gra]anin Srbije ne'e biti izru-;en Ha[kom tribunalu.“ (Tomislav Nikoli', „Dnevnik“, 25. 12. 2003)

„Ne verujem da 'e generali biti izru;eni pre izbora jer bi to predsedni;kogkandidata vladaju'e koalicije Dragana Mar[i'anina dovelo u nepovoljanpolo/aj. Ukoliko bi to u;inili pre, vlada bi sebi dala autogol.“ (Zoran Dragi-[i', Fakultet civilne odbrane, „Glas javnosti“, 7. 5. 2004)


62

Hag me]u nama

63

„Ne verujem da 'e na tom planu biti nekog konkretnog napretka, jer bi izru-;enje usred kampanje umanjilo [anse kandidatu vladaju'e koalicije.“ (Kseni-ja Milivojevi', G17 plus, „Glas javnosti“, 7. 5. 2004)

Socijalisti;ka partija Srbije osudila je podizanje optu/nica protiv „herojaotpora na[e zemlje i naroda agresiji NATO“, generala Pavkovi'a, Lazarevi'a,}or]evi'a, Luki'a, ocenjuju'i da je „ilegalni Tribunal iz Haga“ nastavak agre-sije protiv Srbije. (Saop[tenje SPS-a, „Blic“, 22. 10. 2003)

„Niko ne mo/e re'i Hag na prvom mestu, Ustav na drugom, a [to narodnema ’leba da jede nema veze. Prioritet nove vlasti je otvaranje novih rad-nih mesta i pokretanje privrede, a ne saradnja s Ha[kim sudom.“ (Velimir Ili',„Internacional“, 27. 2. 2004)

28. 5. 2004.

(Priredila> Marijana Toma, Fond za humanitarno pravo)

Andrej Nosov

Oni moraju u Hag

Kada mi neko spomene ;etvoricu generala optu/enih pred Tribunalom uHagu, odmah se naje/im. Ne zato [to mislim da bi su]enje pred sudom uHagu zna;ilo „izdaju nacionalnih interesa“, i svega [to politi;ari u Srbijinavode kao „relevantne“ razloge, ve' [to se optu/eni za ratne zlo;ine slo-bodno [etaju Srbijom. Padaju mi na pamet re;i jednog rezerviste, koji nije/eleo da mi ka/e ime i odred, ali se kleo u svoju k'er da /eli „samo da sanekim pri;a, jer ne mo/e da spava“. Ka/e da svakog jutra pred o;ima vidisliku starca i starice koje su udavili u bunaru porodi;ne ku'e, u nekom selunadomak }akovice, da se se'a le[eva i uplakanih o;iju dece koja odlaze ukolonama.

„Moja jedinica bila je deo rezervnog sastava Vojske Jugoslavije. Nismo znalikoga ubijamo. Samo smo isterivali i plja;kali. Bili smo negde oko }akovice.Tokom bombardovanja bilo nam je nare]eno da ’o;istimo’ sva sela okosame }akovice. No'u bi frenkijevci i drugi specijalci, bez ijednog ispaljenogmetka, ;istili sela. Nemoj me pitati kako, jer nisam video. :uo sam da se’radilo’ /icama, sajlama, rukama. Nijedan metak nije ispaljen. Onda su palje-na sela, ku'e, [tale. Ko zna koliko je ljudi izgorelo i pobijeno. Mi smo dola-zili na kraju da one koji su ostali isteramo, ili da sa posebnim jedinicama poli-cije pokupimo [ta je ostalo. Bilo je mnogo pijanih, drogiranih i ne znam [tase de[avalo sa tim ljudima. O svemu je bio obave[ten pretpostavljeni. Nesmem da ka/em ko, pla[im se. Dolazio bi sa sastanaka nekakvog [taba, bioje rat, postojala je komanda.“

Ovaj rezervista ne sme da govori. Pla[i se za svoju porodicu. U Srbiji imatakvih ljudi, koji bi sigurno progovorili iz istih razloga. Ali na/alost, ve'inanjih misli da su radili pravu stvar, da su branili otad/binu. A za[to bi oni misli-li druga;ije kada tako govore i generali optu/eni pred Tribunalom| A i dr/a-va svojim pona[anjem pokazuje da misli isto (Zakon o pomo'i ha[kim optu-/enicima, deveta rupa, muka u stomaku i sli;no).

I dok generali ;ekaju hap[enje, Neboj[a Pavkovi' ka/e da nema razloga dase preda, i da je samo branio otad/binu od terorista. („Ne postoji nijedanrazlog zbog ;ega bih ja tamo trebalo da odem, niti general Lazarevi', zato


64

[to znam [ta smo radili“, Pavkovi', „Klopka“, 21. april 2004). Vladimir Laza-revi' ka/e isto. Sreten Luki' je bio na izbornoj listi i brani svoju ;ast i po[te-nje – 'utanjem. Za njega biv[i ministar policije Du[an Mihajlovi' i partijskikolega re;e u predizbornoj kampanji da 'e „narod pokazati da li je Luki' zaHag ili Skup[tinu“. Nije u[ao u Skup[tinu, mada nisam siguran da je „narod“za izru;ivanje generala. Vlastimir }or]evi' je „na vreme“ nestao u pravcumaj;ice Rusije. Verovatno i on kao Pavkovi' zna „[ta smo radili“.

Ali Srbija 'e ih isporu;iti, kako nam je objasnio ministar pravde Zoran Stoj-kovi', tek po[to se steknu uslovi, to jest kad se oformi Savet za saradnju saHagom. I dok ;ekamo da se u na[oj zemlji „steknu uslovi“ da uhapse vojnei policijske stare[ine optu/ene za najte/e zlo;ine protiv civila, pitam se – kakonas nije sramota| Ja se stidim! Stidim se zbog svih /rtava. Stidim se svakogispaljenog metka kupljenog od novca poreskih obveznika, stidim se zbogsvake suze i bola nanetog na[im doskora[njim sugra]anima. I svakako bi jed-nom trebalo jasno da se ka/e da se ne sara]uje sa Tribunalom samo zato [tose mora, ili zato [to nam je to me]unarodna obaveza, ve' zbog /rtava i nji-hovog dostojanstva.

„Da li ste vi i ovaj narod zaista ube]eni da je spas ove Srbije u isporu;ivanju;etvorice generala| Dobijanje pomo'i od 20 ili 500 miliona eura“, upitao jenovinarku Neboj[a Pavkovi' („Klopka“, 21. april 2004). Klasi;na zamenateza, jer je „spas Srbije“ u rasvetljavanju istine i ka/njavanju zlo;inaca, a neu parama.

Generali moraju u Hag, pa neka tamo dokazuju [ta su radili.

28. 5. 2004.

Hag me]u nama

65

Nata[a Kandi'

Pismo Advokatskoj komori Srbije

Obra'am vam se povodom izjave predsednika Vlade Republike Srbije da jeosnovni motiv za dono[enje Zakona o pravima optu/enih pred Ha[kim tribu-nalom i ;lanovima njihovih porodica uspostavljanje pravila kojima bi se spre-;ili optu/eni da se brane na na;in koji bi dovodio u pitanje dr/avne interese.

U osnovi predsednikove ideje jeste da dr/ava, finansiranjem odbrane, uti;epreko branioca na optu/enog u izboru na;ina odbrane, odnosno da seoptu/eni preko branioca spre;i u jednom na;inu odbrane (priznanju) kojimo/e biti i ;esto jeste u njegovom najboljem interesu. To je, na primer, sva-kako slu;aj uvek kada se na]e pod pritiskom neoborivih dokaza.

Ovde je re; o otvorenoj nameri dr/ave da (kroz „koordinaciju“) uspostavikontrolu nad odbranom optu/enih i to u „dr/avnom interesu“. O;igledno jeda interes optu/enog i „interes dr/ave“ lako mogu do'i u koliziju. Branilackoji bi poku[ao da zadovolji oba interesa istovremeno, morao bi na kraju da/rtvuje jedan od njih. Dr/ava Srbija ra;una da bi to bio interes optu/enog.

Vama je, naravno, jasno da branilac ne mo/e i ne sme imati druge lojalnostido one koju duguje zakonitim interesima svog klijenta. Dr/ava se ne sme nina koji na;in uplitati u privilegovani odnos branioca sa njegovim klijentom,pa ni u ime „vi[ih interesa“, jer se time naru[ava nu/no poverenje koje moravladati u ovom odnosu. Namera dr/ave da spre;i priznanja optu/enih, ondakada je to u njihovom najboljem interesu, naru[ava na;elo nezavisnosti isamostalnosti advokature (;lan 1. Zakona o advokaturi), kao i obavezu;uvanja tajne (;lan 15. Zakona o advokaturi) onoga [to braniocu saop[ti nje-gov branjenik (kako namerava da se brani).

U postupku pred Me]unarodnim sudom pravde dr/ava mo/e ostvarivatisvoje interese i tako [to 'e osporavati pojedina priznanja optu/enih, ali ih nemo/e i ne sme spre;avati da koriste priznanje kao na;in odbrane po svomslobodnom izboru pred Ha[kim tribunalom.

28. 5. 2004.


66

Nata[a Kandi'

Te[ke optu/be svedoka

Jedna od najte/ih optu/bi na ra;un generala jeste prisilno preme[tanje ideportacija albanskog stanovni[tva iz 20 sela u op[tini }akovica i ubistvovelikog broja albanskih civila u selima Meja, Meja-Orize i Korenice 27. apri-la 1999.

Prema optu/nici Ha[kog tribunala, svaki od ;etvorice generala, Neboj[a Pav-kovi', Vladimir Lazarevi', Sreten Luki' i Vlastimir }or]evi', individualno jeodgovoran za deportacije, prisilno preme[tanje, ubistva i progon albanskogstanovni[tva.

Optu/nicom se ne terete da je ijedan od njih li;no fizi;ki po;inio bilo koji odzlo;ina za koje se optu/uju. „Po;initi” se u optu/nici odnosi na njihovo u;e-['e u zajedni;kom zlo;ina;kom poduhvatu, kao i na u;e['e S. Milo[evi'a,M. Milutinovi'a, N. {ainovi'a, D. Ojdani'a i drugih lica, u svojstvu saizvr[i-laca.

Oni snose individualnu krivi;nu odgovornost, jer je svaki od optu/enih i dru-gih u;esnika u zajedni;kom zlo;ina;kom poduhvatu imao nameru i stanjesvesti potrebno za ;injenje pomenutih zlo;ina. Prema optu/nici, oni snoseindividualnu krivi;nu odgovornost za radnje ;injenja i ne;injenja svojih pod-re]enih, u koje spadaju pripadnici VJ, MUP-a, Teritorijalne odbrane, Civilneza[tite i druge oru/ane grupe.

Jedna od najte/ih optu/bi na njihov ra;un jeste prisilno preme[tanje i depor-tacija albanskog stanovni[tva iz 20 sela u op[tini }akovica i ubistvo velikogbroja albanskih civila u selu Meja, Meja-Orize i Korenice 27. aprila 1999. Pre-ma podacima FHP-a, toga dana VJ, MUP i paravojne jedinice proterale su uAlbaniju vi[e od 15.000 Albanaca iz doline Caragoj i u tri odvojene prilikeubile preko 300 albanskih civila. Ta;no 45 svedoka /rtava doga]aja u selimaMeja i Korenice, koje je FHP intervjuisao u drugoj polovini 1999. i tokom2000, naveli su imena preko 150 ro]aka i kom[ija koje su poslednji put vide-li 27. aprila 1999, kada su ih srpske snage izdvojile iz konvoja usmerenogprema Albaniji.

Hag me]u nama

67

Li;na dokumenta dvadesetak mu[karaca, koji su izdvojeni u prisustvu svedo-ka FHP-a, na]ena su u masovnim grobnicama u Batajnici 2001. Nakon iden-tifikacije ostataka, putem DNK analize, srpske vlasti predale su UNMIK-u tela/rtava tokom 2003. i 2004, me]u kojima je bilo preko 100 tela /rtava kojesu svedoci FHP-a poslednji put videli 27. aprila 1999.

Svedoci pred Ha[kim tribunalom, na su]enju Milo[evi'u, Merfidete Selma-ni, Be'e Be'aj, Martin Pni[i i Merita Dedaj, osim [to su opisali kako su pro-terani iz svojih ku'a, svedo;ili su o odvajanju ro]aka i drugih mu[karaca izkonvoja na putu prema Albaniji, navode'i njihova imena. Ostaci preko 50/rtava, ;ija su imena ovi svedoci izgovorili pred sudom, na]eni su u Batajni-ci i predati porodicama.

Merfidete Selmani, koja je u vreme doga]aja imala 15 godina, svedo;ila jeda su u Korenice pripadnici vojske i policije u[li izjutra 27. aprila, nare]uju'iim da idu u Albaniju putem preko Meja. Kada je sa porodicom u konvoju sti-gla u Meje oko podne, policija ih je zaustavila na kontrolnom punktu kodHasanaj Polja i po;ela da odvaja mu[karce. Sa traktora na kojem se vozilaMerfidete i sa traktora ispred policija je izdvojila 15 mu[karaca, me]u koji-ma i njenog oca Zenuna i brata {penda. Me]u izdvojenima koje je ona vide-la bili su> Ali Selmani, Be'ir Selmanaj, Ujkan Selmani, Jonuz Selmani, BurimSelmani, {erif Selmani, Zeme Selmani, Baki Selmani, Ned/at Selmani, AvdiHad/iju, Nijazi Rama i Zenun Rama. Ona je videla kako su oteti mu[karcinaterani da tr;e prema livadi i da su tu morali da ;u;nu. A na livadi je ve'bilo oko 80 mu[karaca.

Posle rata, u junu 1999, kada se vratila na Kosovo, do[la je na mesto otmi-ce i zatekla je telo {erifa Selmanija i jo[ pet tela koja nije mogla da identifi-kuje. Prilikom ekshumacija masovnih grobnica u Srbiji 2001, na lokacijiBatajnica 2, na]ena su tela petorice mu[karaca koje je Merfidete videlaposlednji put kada ih je policija izdvojila iz kolone, na kontrolnom punktupored Hasanaj Polja> Be'ira Selmanaja, Zeme Selmanija, Ujkana Selmanija,Jonuza Selmanija i Zenuna Rame.

Merita Dedaj (16) iz Guske svedo;ila je o ubistvu devetorice ro]aka u Kore-nicama, gde su bili sme[teni nakon [to su ih srpske snage proterale iz njiho-vog sela u martu 1999>


68

„Do[li su vojnici i prisilili nas da napustimo ku'u. Prvo su pretukli Bekima,Markajevog sina, a onda su nam, vi;u'i i guraju'i nas pu[kama, uzeli svedragocenosti. Videla sam kako moj otac daje novac, prsten i sve drugo [toje imao u d/epu. Kundacima su pretukli mog strica Pa[ka Dedaja. Odvojili sunas od mu[karaca. ?ene i decu su isterali iz ku'e. Morali smo da podigne-mo tri prsta i da vi;emo „Srbija, Srbija”. Na izlasku okrenula sam glavu ividela sam oca Marka, strica Pa[ka, mog 16-godi[njeg ro]aka Lintona, Pren-da Markaja, dvojicu njegovih sinova, Bekima i Petrita, i Skendera Pjetrija. Svisu stajali postrojeni ispred ku'e. Nisam bila ni 20 metara od ku'e, kada samza;ula pucnje. Okrenula sam se i videla sam kako mu[karci le/e na zemlji.”

Nakon povratka iz izbegli[tva, krajem juna 1999, seljani su u Korenicamana[li 40 praznih pojedina;nih grobova. Pored grobova na]eni su komadiode'e i nekoliko delova tela. Telo njenog oca Marka Dedaja na]eno je umasovnoj grobnici Batajnica 2.

Na su]enju Milo[evi'u svedo;io je biv[i oficir VJ kapetan Nik Peraj, koji jedezertirao nekoliko dana pre povla;enja srpske policije i vojske sa Kosova.On je optu/io generala V. Lazarevi'a za rukovo]enje operacijom proteriva-nja Albanaca iz doline Caragoj i brojne druge oficire vojske i policije za u;e-['e u etni;kom ;i['enju i masovnom ubistvu Albanaca, 27. aprila 1999.

Prema njegovom svedo;enju, neposredno posle ubistva inspektora MilutinaPra[;evi'a u }akovici je odr/an sastanak komandanata VJ, MUP-a i Teritori-jalne odbrane, na kojem je pukovnik Momir Stojanovi', u to vreme koman-dant Vojne bezbednosti Pri[tinskog korpusa, izdao naredbu za operacijuCaragoj i eliminisanje najmanje 100 Albanaca u znak osvete za ubistvoinspektora Pra[;evi'a. Inspektor Pra[;evi' je ubijen 20. aprila 1999. u seluMeje u zasedi OVK. S njim su ubijena jo[ ;etiri policajca.

Za neposredno sprovo]enje plana pukovnik Stojanovi' zadu/io je koman-danta Teritorijalne odbrane Nikolu Mi'unovi'a i pukovnika MUP Kova;evi-'a. Tom sastanku su, prema re;ima svedoka Peraja, prisustvovali jo[ i SretoCamovi', na;elnik DB u }akovici, gradona;elnik }akovice Mom;ilo Stoja-novi', kapetan VJ Sergej Perovi', na;elnik Vojne bezbednosti 63. padobran-ske brigade iz Ni[a i jo[ nekoliko komandanata policijskih i paravojnih jedi-nica, ;ijih se imena ne se'a.

Hag me]u nama

69


70

Prema podacima koje je izneo Peraj, tom operacijom su iz }akovice rukovo-dili general Lazarevi' i potpukovnik Goran Jeftovi'. On je pred sudom izneopodatak da su general Lazarevi' i potpukovnici Jeftovi' i Novica Stankovi'nedelju dana nakon masakra u selima Korenice i Meje pohvaljeni za uspe[noizvedenu operaciju.

Iznete optu/be na ra;un generala toliko su stra[ne da je od toga stra[nijasamo sramna pri;a o „srpskim herojima” koji su na Kosovu branili dr/avuSrbiju i srpski narod.

1. 6. 2004.

Jovan Nici'

Brutalna primena sile

Iako su]enje trojici oficira JNA pred Ha[kim tribunalom za zlo;ine protiv;ove;nosti nije po;elo, o zlo;inima nad hrvatskim civilima i ranjenicima naOv;ari pored Vukovara 20. novembra 1991, o ume[anosti i odgovornostiMiroslava Radi'a, Mileta Mrk[i'a i Veselina {ljivan;anina svedo;ilo je nekoli-ko svedoka na su]enju Slobodanu Milo[evi'u.

Prema navodima optu/nice, oko tri stotine Hrvata i drugih nesrba iz vuko-varske bolnice odvedeno je autobusima JNA 20. novembra 1991. godine napoljoprivredno dobro Ov;ara< prilikom izlaska iz autobusa naterani su datr;e kroz [palir pripadnika JNA, TO, dobrovolja;kih i paravojnih jedinica. Aoni su ih tukli.

Posle uvo]enja zato;enika u hangar, vojnici, teritorijalci, policajci i pripadni-ci dobrovolja;kih jedinica podelili su ih u grupe od deset do dvadeset oso-ba i vodili ih na polje Grabovo, gde su ih streljali. Tog dana srpske snagestreljale su 264 Hrvata, civila i ranjenika iz bolnice u Vukovaru. Le[eve /rtavabuldo/erom su zakopale u jamu na istoj lokaciji.

U optu/nici se navodi da su Mrk[i', Radi' i {ljivan;anin zajedno sa Mirolju-bom Vujovi'em i Stankom Vujanovi'em i drugim licima bili u;esnici udru/e-nog zlo;ina;kog poduhvata ;iji je cilj bio progon Hrvata i drugih nesrbanakon pada Vukovara. Za Miroljuba Vujovi'a i Stanka Vujanovi'a navodi seda su imali komandu nad srpskim snagama koje su odgovorne za zlostav-ljanje i li[avanje /ivota nesrba na Ov;ari. Sa druge strane, Mrk[i', Radi' i {lji-van;anin imali su efektivnu kontrolu nad snagama koje su po;inile ovaj zlo-;in, a kada je zlo;in izvr[en, preduzeli su mere da to prikriju i zataje. Poredtoga, Veselina {ljivan;anina optu/nica tereti da je bio li;no prisutan naOv;ari tokom izvr[enja zlo;ina.

Svedok C-006 je 2. jula 2003. godine izneo da se nalazio u kasarni JNA kadasu Hrvati iz bolnice dovezeni u pratnji majora {ljivan;anina i pripadnika Teri-torijalne odbrane. On je prepoznao Stanka Vujanovi'a i Miroljuba Vujovi'a.:im su stigli, zapo;ela je /u;na rasprava izme]u njih dvojice i oficira JNA.Posle izvesnog vremena autobusi sa hrvatskim zato;enicima, u pratnji dva

Hag me]u nama

71

do tri vojna vozila, odvedeni su prema Ov;ari. Svedok se tako]e uputiotamo i pred hangarom video nekoliko oficira JNA, a me]u njima i majora{ljivan;anina. Video je hrpu kofera i li;nih predmeta, me]u kojima su bila ili;na dokumenta. U tom prvom trenutku svedok je u hangaru video nekoli-ko zato;enika, a na jednom kraju hangara dvadesetak ljudi za koje mu jere;eno da su obu;eni kriminalci. Istog dana svedok je po drugi put do[ao naOv;aru i video Miroljuba Vujovi'a i Stanka Vujanovi'a, koji su po njegovommi[ljenju bili zadu/eni da kontroli[u situaciju. Pripadnike JNA je video ispredhangara. Svedok nije video [ta se doga]alo kasnije, jer se vratio u Vukovar,ali prema njegovim re;ima svi su u Vukovaru za tri dana saznali da su naOv;ari streljani Hrvati iz bolnice.

Drugi svedok, C-1171, bio je u grupi zatvorenika koja je vojnim kamionomsa ciradom povedena na streljanje. U svedo;enju, 12. jula 2003. godine,naveo je da je u hangaru na Ov;ari bilo izme]u 200 i 300 ljudi. Video je voj-nika u urednoj maskirnoj uniformi kako pravi spisak zatvorenika. Unutar han-gara je video pripadnika JNA, koji je koristio pi[taljku i usmeravao aktivnostivojnika, i druga uniformisana i lica u civilu, kako ispituju i tuku jednog pojednog zato;enika, koriste'i kundake pu[aka, bejzbol palice i drvene [ipke.Nakon [to je pao mrak, zapo;eto je sa izvo]enjem grupa od 10 do 15 zato-;enika. Svedok je izveden u ;etvrtoj ili petoj grupi, sa otprilike 10 do 15 lju-di. Vojnici koji su ih sprovodili do kamiona rekli su im da ih prebacuju u dru-gi hangar. Na putu prema Grabovu svedok je isko;io iz kamiona i pobegao.Ostali su streljani.

Emil :akali' se spasao zahvaljuju'i pripadniku TO Stevi Zori'u. On ga jeizvukao iz hangara i odveo u zgradu „Modateksa“, gde su tako]e bili zatvo-reni i mu;eni Hrvati. Prilikom svedo;enja 16. jula 2003. godine :akali' jerekao da je zarobljenike na Ov;ari sa;ekao jedan kapetan JNA, koji im je odu-zeo svu li;nu imovinu. Posle toga morali su da pro]u kroz [palir vojnika, kojisu ih tukli. U hangaru se prebijanje nastavilo i intenziviralo. Svedoka su tuklidrvenom [takom i ozbiljno mu povredili ki;mu, dok su dvojicu zato;enikapretukli na smrt. U hangaru se, po re;ima ovog svedoka, pojavio i jedan kru-pan ;ovek, koga su zvali major Milan Luki'. On je /eleo da upotrebi elektri;-nu palicu protiv zato;enika, ali ga je neko od pripadnika srpskih snaga upo-zorio da to ne radi po[to ima previ[e svedoka. Prema re;ima svedoka, jedanpukovnik i dva potpukovnika JNA zapisali su njegove li;ne podatke. Tako]e,svedok je od lokalnih Srba na Ov;ari video Slavka Dokmanovi'a, Milana Buli-


72

'a, Dadu Duki'a, Bogdana Kuzmi'a i Stevana Mi[;evi'a, kako tuku zaroblje-nike, dok su Kuzmi' i Buli' jednog zarobljenika pretukli na smrt.

C-007, koji je ranije svedo;io na su]enju pokojnom Slavku Dokmanovi'u, oOv;ari je ponovo svedo;io na su]enju Slobodanu Milo[evi'u 11. septembra2003. godine. On je kao pripadnik Gardijske brigade JNA, a potom pripad-nik TO Vukovar, izneo da je TO bila pod komandom Gardijske brigade JNA,odnosno komandanta Mrk[i'a, ali da je imala diskreciono pravo kako daizvodi zadatke. Svedok je 20. novembra 1991. godine saznao da su Vujano-vi'evi ljudi iz TO Vukovara oteli grupu „usta[a“ od vojnika JNA i odveli ih naOv;aru. Svedok je oti[ao na Ov;aru gde je video autobuse pune ljudi, kojisu bili parkirani blizu hangara. Ispred su radili kombajni, kako bi pravili bukui kako se ne bi ;uli pucnji u hangaru. Video je i nekoliko lokalnih Srba, ame]u njima Miroljuba Vujovi'a, njegovog zamenika }ankovi'a, {tuku inekoliko pripadnika TO. U jednom trenutku svedok je zapazio visokog ofici-ra JNA, verovatno pukovnika, koji je poku[ao da ubedi pripadnike TO da netuku zatvorenike, ali su ovi to odbili. Oficir je potom oti[ao i nakon toga nijebilo nikakve intervencije JNA. Po re;ima svedoka, na Ov;ari je bio glavniMiroljub Vujovi', komandant TO u Vukovaru. Unutar hangara zatvorenici suodvajani u male grupe od po deset ljudi i odvo]eni na streljanje. U jednomtrenutku vojnicima je nestalo municije. Miroljub Vujovi' je rekao svima daide da od JNA uzme jo[ municije. Pogubljenja su trajala do iza pono'i. Sve-dok je na kraju istakao da ne zna koliko je zarobljenika ubijeno na Ov;ari, alida je ;uo da je bilo 372 zatvorenika.

Ha[ki tribunal 'e utvr]ivati individualnu odgovornost Radi'a, Mrk[i'a i {lji-van;anina, dok su se nalazili na poziciji nadre]ene vlasti. S druge strane,Ve'e za ratne zlo;ine u Beogradu, koje sudi biv[im pripadnicima TO u Vuko-varu za zlo;ine na Ov;ari, sasvim izvesno, pru/i'e i relevantne dokaze oodgovornosti ha[kih optu/enika Mrk[i'a, Radi'a i {ljivan;anina u u;e['u iprikrivanju zlo;ina na Ov;ari. Zato je ovo su]enje pokazatelj spremnostidoma'eg pravosu]a da prestane da [titi institucije biv[eg re/ima, uklju;uju-'i i oficire biv[e JNA.

4. 6. 2004.

Hag me]u nama

73

Dragoljub Todorovi'

Sud [titi najodgovornije

Pred Ve'em za ratne zlo;ine Okru/nog suda u Beogradu, 9. marta 2004. g.po;elo je su]enje [estorici optu/enih za zlo;in po;injen 20. novembra 1991.godine na poljoprivrednom dobru Ov;ara u Vukovaru, kada su ubijena 192gra]anina hrvatske nacionalnosti.

U analizi ovog sudskog procesa ve' na samom njegovom po;etku uo;avajuse izvesne specifi;nosti i karakteristike koje mogu biti relevantne za njegovdalji tok>

1. Ovo je prvo su]enje za ratni zlo;in pred specijalnim sudom – Ve'em zaratne zlo;ine. Ostala su]enja za ratne zlo;ine u Srbiji i Crnoj Gori odr/ana sui zavr[ena pred redovnim sudovima. Za razliku od redovnih sudova, sudskove'e specijalnog suda sastavljeno je od trojice sudija profesionalaca. U dosa-da[njem toku postupka nije zapa/eno njihovo aktivnije u;e['e – nisu postav-ljali pitanja, nisu sugerisali predsedniku ve'a ni na koju okolnost vezanu zavo]enje pretresa, niti ih je on konsultovao u vezi sa bilo ;im [to se ti;esu]enja. U odnosu na su]enja pred redovnim sudovima velika prednost spe-cijalnog suda jeste to [to se svi iskazi i sva de[avanja u sudnici snimaju (zvu;-no) i kasnije sastavljaju pisani transkripti audio snimaka. Na taj na;in su]e-nje se br/e odvija, a sve [to se doga]a u sudnici verodostojnije je, autenti;-nije i preciznije zabele/eno.

2. Do sada je odr/ano pet glavnih pretresa, od kojih su na prva tri ispitanisvi okrivljeni, a u nastavku je otvoren dokazni postupak i na dva pretresa ispi-tano 15 svedoka, koji uglavnom dr/e stranu okrivljenima. Jedan svedok je;ak izjavio da bi umesto [to sede na optu/eni;koj klupi optu/eni zaslu/enotrebalo da dobiju ulice i trgove u na[im gradovima sa svojim imenom. Bezobzira na pristrasnost, svedoci su ipak potvrdili da je u hangarima na Ov;a-ri nakon zavr[etka ratnih operacija bilo zatvorenih ljudi. Iako svedoci tvrdeda nisu videli streljanje, skoro svi ka/u da su ;uli za streljanja na Ov;ari i nikotu ;injenicu ne negira. Neki svedoci su potvrdili da su ulazili u hangare i dasu u njima videli ljude u civilnim odelima, a neke sa zavojima na glavi i dru-gim delovima tela.


74

Hag me]u nama

75

3. Tu/ilac je optu/enima stavio na teret krivi;no delo ratni zlo;in protiv rat-nih zarobljenika, iako za takvu kvalifikaciju u spisima ne postoje validnidokazi. Nema nijednog dokaza o tome gde su, kada i pod kojim uslovimazarobljeni pripadnici bilo koje hrvatske oru/ane formacije. Naprotiv, posto-je brojni dokazi da su u hangarima na Ov;ari bili zatvoreni civili, ljudi iza[liiz podruma i drugih skloni[ta nakon okon;anja oru/anih sukoba, ranjenicisa zavojima i drugim vidljivim tragovima povre]ivanja. Bez obzira [to je i zaratni zlo;in protiv civilnog stanovni[tva i za ratni zlo;in protiv ratnih zaro-bljenika predvi]ena ista kazna, tu ipak postoji bitna razlika, pogotovu [to jerat u Vukovaru vodila tada[nja dr/ava Jugoslavija i njena vojska, JNA. Tu/i-lac ovakvom optu/bom /eli da za[titi regularne jedinice od vrlo neprijatne;injenice da su ubijali civile. Tu/ioci su se i na su]enjima za ratni zlo;in predredovnim sudovima maksimalno trudili da za[tite pripadnike regularnihvojnih jedinica iza kojih je stajala dr/ava, pa se ta praksa nastavila i na ovomprocesu.

4. Iz spisa predmeta, kao i na osnovu dosada[njeg toka su]enja nesumnjivoi bez ikakve dileme proizlazi da su Teritorijalna odbrana Vukovara i sve dru-ge vojne formacije na vukovarskom rati[tu bile pot;injene JNA. Direktno sei to u vi[e iskaza svedoka apostrofiraju oficiri JNA Radi', {ljivan;anin i Mrk[i'kao stare[ine koji su odlu;ivali o svemu i izdavali sva relevantna nare]enja.U vezi sa iznetim pokazuju se kao potpuno neosnovane izjave nekih na[ihpoliti;ara, uklju;uju'i biv[eg ministra policije Du[ana Mihajlovi'a, da sepodizanjem optu/nice pred Ve'em za ratne zlo;ine protiv optu/enih za zlo-;ine na Ov;ari isklju;uje odgovornost Radi'a, {ljivan;anina i Mrk[i'a. Napro-tiv, njihove odgovornosti su paralelne i jedna drugu ne isklju;uju.

5. U toku su]enja zapa/en je jedan detalj koji ostavlja vrlo neprijatan utisak,pogotovu kada se sada, nakon 13 godina, rat u Vukovaru sagleda u svimaspektima. Naime, radi se o tome da svedoci, a vrlo ;esto i predsednik sud-skog ve'a, okon;anje ratnih operacija karakteri[u kao „oslobo]enje Vukova-ra“. To deluje vrlo mu;no na prisutnu rodbinu ubijenih, na njihove puno-mo'nike i sve koji znaju kontekst i pravu istinu o ratu u Vukovaru.

6. Na kraju treba napomenuti da su]enju prisustvuje izvestan broj rodbineubijenih, koji su, budu'i pravno neobrazovani, a i po[to ne poznaju sudskispis, prili;no razo;arani tokom su]enja. Me]utim, za poznavaoce predme-


76

ta i advokate – punomo'nike o[te'enih su]enje se za sada odvija povoljno.Imaju'i u vidu iskaze u istra/nom postupku svedoka koji 'e tek biti saslu[anina glavnom pretresu, nema razloga za sumnju i zabrinutost u pogledu isho-da ovog procesa sa ta;ke gledi[ta punomo'nika o[te'enih.

4. 6. 2004.

Milanka {aponja-Had/i'

Izbatinaj, ubij, zabele/i

I doma'i i me]unarodni zvani;nici ne propu[taju priliku da istaknu da jesu]enje za zlo;in u Ov;ari „test case“ koji treba da poka/e koliko su seme]unarodni standardi, koje su u;ili sudije, tu/ioci i istra/itelji tokom prote-kle tri godine, „primili“ u srbijanskom pravosu]u. Ako je suditi prema tome[to sudije tokom pretresa govore da je Vukovar „oslobo]en“, a u neformal-nim razgovorima gotovo sve sudije kosovske Albance nazivaju „{iptarima“(u sudnicama se uzdr/avaju), u njihovim glavama je, izgleda, jo[ uvek nepri-kosnoven jedino Slobodan Milo[evi'.

„U drugim patriotskim zemljama po njima bi se nazivale ulice, a Srbija imsudi“, rekao je svedok Goran Valjarevi' u Beogradu, na su]enju [estoricivukovarskih Srba optu/enih za masakr 200 Hrvata 1991. na Ov;ari. On jesamo jedan od 14 svedoka saslu[anih u dva dana su]enja. U vreme inkrimi-nisanog doga]aja ratovao je pod komandom Miroslava Radi'a i Veselina {lji-van;anina, sada udobno sme[tenih u 'elijama Ha[kog tribunala.

Valjarevi' je tri puta u sudnici Specijalnog suda za ratne zlo;ine rekao da muje „;ast [to poznaje“ [estoricu optu/enih – Miroljuba Vujovi'a, Stanka Vuja-novi'a, Jovicu Peri'a, Ivana Atanasijevi'a, Predraga Mad/arca i Milana Voj-novi'a.

Prema podacima hrvatskih vlasti, Ov;ara je jedna od najve'ih masovnihgrobnica u Hrvatskoj, sa oko 200 tela, od ukupno pet hiljada koliko se pro-cenjuje da je stradalo samo u Podunavlju, tokom druge polovine 1991.godine.

Farma Ov;ara udaljena je od Vukovara samo pet kilometara. Od hangaraOv;are „napravljen je koncentracioni logor, jer su ti hangari ogra]eni sa svihstrana i lako se ;uvaju“. Ov;ara je otvorena po;etkom oktobra 1991, i kroznju je pro[lo 3.000–4.000 zato;enika, ostalo je zabele/eno u dokumentacijiHrvatskog dru[tva logora[a srpskih koncentracijskih logora. Svedoci su po-tvrdili da su tu po;injeni razni zlo;ini, jer su na nekoliko kilometara u blizinisrpska sela i „svi uniformirani agresori su do[li na Ov;aru da se namire zasvoja stradanja u agresiji na Republiku Hrvatsku. Razulareni, pijani uniformi-

Hag me]u nama

77

rani pripadnici TO, JNA, ;etnici, [e[eljevci, arkanovci i dr. ;inili su strahote,premla'uju'i, masakriraju'i i na kraju odvo]enjem na streljanja.“

„U ovom koncentracijskom logoru ubijeno je 200 zato;enika i nestala je 61osoba. Ne zna se kakva su bila ispitivanja, jer ko je odveden, nije se vratio.Ili je ubijen ili se vodi kao nestao. Dok su u hangare dolazile uniformisaneosobe s bejzbol palicama, motkama, lancima, kundacima, i non-stop udara-li zato;enike, me]u njima je bio gradona;elnik Vukovara Slavko Dokmano-vi', koji nije prezao da batinama nagradi svoje sugra]ane“, navodi se udokumentaciji udru/enja logora[a.

Ov;ara je zatvorena 25. decembra, a ubijeno je 200 uglavnom ranjenika,dovezenih iz vukovarske bolnice. Ostatak zato;enika je odveden u SremskuMitrovicu, a deo njih u kasarne koje su pretvorene u srpske logore Staji',Begejci i dr. O njima se u Srbiji glasno 'utalo.

„Iz autobusa sam ugledao ne[to [to sam ranije video samo na filmovima –zgradu-sala[, ogra]enu /icom, sa psima, nema;kim ov;arima. Do[li smo uBegejce, a da nismo ni znali da su to Begejci“, rekao je u emisiji Radija B92„Logor Begejci“ jedan pre/iveli, kada je posle 12 godina ponovo do[ao nato mesto. „Sada je sve sru[eno, ostali su samo temelji. O;ito je neko znao[ta je tu radio, pa je /elio da spali sve tragove. Tu je bila [tala u kojoj smo bilismje[teni, nas 680 i ne[to zarobljenih, a nazivana je ’stacionarom’. Tu sumnogima od nas polomljene kosti.“

Drugi logora[ pri;a da je za prva ;etiri dana umrlo sedam ljudi od batina.„Uve;e legnemo da spavamo jedni pokraj drugih, glave nam se dodiruju.Me]utim, ujutro kad se treba dignuti, ;ovjek do tebe se ne di/e. Do]e voj-nik, drma ga... ni[ta. Onda do]u, odnesu ga mrtvog. Meni je bilo lak[e kadsu mene udarali, nego kad drugog batinaju. Ti krici i to ;ekanje na batinete/i su nego same batine.“

„Nisam ni[ta kriva. Rekli su da sam bombu bacila na vojnika. Gdje 'u ja to,/ena nepismena. Ne'u im priznati, udrite me sad odma’, ali to ja ne'u pri-znati“, ka/e starija /ena.

Odmah posle prekida rata, hrvatske vladine i nevladine organizacije po;elesu da istra/uju zlo;in u Ov;ari. U arhivu Gradskog poglavarstva u Vukovaru


78

ostalo je zabele/eno svedo;enje E. E. od 16. maja 1992. godine. On ka/e dasu zarobljenici oko 14.30 sati autobusima odvo/eni u pravcu ekonomijeOv;ara. U koloni je bilo pet ili [est autobusa.

„Iz moga autobusa su ;etnici u maskirnim uniformama izveli Jakova {imu-novi'a i osobu koja se preziva Ad/aga“, ka/e svedok. „Dolaskom pred nekihangar na Ov;ari, morali smo iza'i. Od autobusa do ulaska u hangar bili supostrojeni ;etnici i rezervisti JNA u dvored, kroz koji smo morali pro'i. Pro-laskom kroz taj dvored sve su nas tukli. U hangaru do;ekuje nas druga gru-pa ;etnika koja nas batina palicama, pendrecima, kundacima pu[aka, te [ta-kam, medicinskim pomagalima. U hangaru sam prepoznao neke doma'eSrbe, koji su aktivno sudjelovali u premla'ivanju civila, i to> Buli' Milo[a zva-nog Bulid/a, osobu po imenu }uro (po zanimanju ribar). Tako]er je premla-'ivao zarobljene, kao i osoba prezimenom Guja (majka mu se zove Marija-na i radila je kod sudije za prekr[aje op'ine Vukovar).

Vidio sam kako Dokmanovi', gradona;elnik Vukovara, pri prolazu kroz han-gar udara nogama i rukama svakoga koga je mogao dohvatiti. Bio je izbe-zumljen i nije birao koga 'e i kako udariti. Istovremeno sam vidio grupu odpet-[est osoba odjevenih u maskirne i SMB uniforme JNA kako tuku Samar-d/i' Damjana zvanog Veliki Bojler. Oni su mu skakali nogama po grudnomko[u dok je le/ao na podu, udarali njegovom glavom po betonskom podu.Nakon dvadesetak minuta fizi;kog zlostavljanja Samard/i'evo tijelo je osta-lo le/ati na betonu. Netko mu je pri[ao i ustanovio da je uslijed zadobivenihbatina preminuo.

Nakon [to smo tu pretu;eni, osobe iz dva autobusa rasporedili su na sredi-[nji dio hangara gdje se nalazila slama koja je tu bila svje/e donesena. Doksam tu stajao, ;uo sam razgovor dvojice nepoznatih ;etnika, koji su se dogo-varali kako 'e i nas pobiti ’kao i onih 300 usta[a sino'’.

Dok sam tu stajao prilazi mi Zori' Stevan, odjeven u SMB uniformu, pita meda li ga poznajem. Ne'e me ubiti jer sam ja njemu nekada u;inio uslugu okonekih papira koje je trebao dobiti iz op'ine. Tada su poneki Srbi garantiraliza pojedine zarobljene Hrvate, koji su nakon toga izdvojeni, Milo[ Ljubi;i'garantirao je za Stjepana Gun;evi'a, Berkofer Dragu i njegova sina izveo jesin dr Ivankovi'a, kao i Duda[ Vladu, Baumgertner Tomicu, Perkovi'a zva-nog Perkan, te jednog mupovca iz Zagreba.

Hag me]u nama

79


80

Izlaskom iz hangara, stajali smo na samom ulazu u isti. Tada je do[ao auto-bus pun ;etnika u pratnji nekog pukovnika, mislim da se preziva Mrk[i', teda je komandant oklopnih jedinica Novosadskog korpusa. Nama koji smoizvedeni upisana su imena, kao i imena osoba koje su za nas garantirale.Tada mi je pri[ao Latinovi' Boro, odjeven u SMB uniformu, te mi se pohva-lio kako je on sam ubio sino' 50 usta[a.

Po[to su ;etnici iz autobusa u[li u hangar, pukovnik ih raspore]uje u grupeod po 10, te zvi/daljkom daje znak za po;etak premla'ivanja. Kada se prvagrupa umorila, on bi ponovo dao znak, te tada kre'e druga grupa, te sefizi;ki i/ivljava nad zarobljenicima. Iz hangara su se ;uli strahovit jauci, kricii zapomaganje. Nakon batinanja upisuju imena svih zarobljenika“, ka/e sve-dok.

„Jedna armija“

Vojska, policija, teritorijalci, dobrovoljci, „svi smo mi jedna armija. Ovajrat je veliki ispit za Srbe. Ko polo/i ispit, taj je pobjednik. Dezerteri nemogu da pro]u neka/njeni. Nijedan usta[a iz Vukovara ne sme da iza]e/iv“, ostale su zabele/ene ;uvene re;i Vojislava {e[elja, lidera radikala, ;ijinaslednik ozbiljno konkuri[e za prvog ;oveka Srbije na predstoje'impredsedni;kim izborima sredinom juna.

Bio je to 12. novembar 1991. Osam dana kasnije, Vukovar je pao. U ku'iu Borovom Selu, u Novoj ulici 81, gde je bio sme[ten [tab operacija zaVukovar, on se tog dana sreo sa oficirima JNA, koji su vodili operaciju. Zastolom do vrata sobe, blago od[krinutim, sjedio je Jovan Dulovi', novinar„Politike ekspres“.

„Da li ste mogli ;uti {e[elja|“, upitao ga je tu/ilac Dermot Grum prilikomsvedo;enja u Ha[kom tribunalu. „Da, vrlo jasno“, odgovorio je Dulovi',da bi zatim ponovio ono [to je dana[nji ha[ki pitomac rekao. „Vojska sebori protiv pobunjenih Hrvata, vojska je pokazala da mo/e da o;isti svo-je redove. Mi imamo jedinstvenu vojnu komandu u kojoj su stru;njaci,koji znaju [ta rade.“ Takva, jedinstvena komanda, do'i 'e do izra/ajanekoliko dana kasnije. Bilo je 11.20 ujutro i pred vukovarskom bolnicommajor Veselin {ljivan;anin sva]ao se sa predstavnikom Me]unarodnogCrvenog krsta.

Hag me]u nama

81

„I, gospodine, ovde je rat i mi se trudimo da obezbedimo ovde svimavama bezbednost i mir, a vi nama ovde isti;ete probleme. Ako vam se nesvi]a, izvolite vratite se, idite tamo gde vam se svi]a. I sramota me je dase tako pona[ate prema meni. Sve [to ste tra/ili, ja sam vam sve dao.“

U isto vreme, tik iza njega, vojnici su izvodili bolesnike i ranjene iz bolni-ce i trpali ih u kamione. „U grupama su ih izvodili u kamione, ne moguni pribli/no da ka/em koliko ih je bilo, ali je bilo dosta“, svedo;io je Dulo-vi'. Kada se u predve;erje vratio u ku'u u Novoj ulici, tamo osim porodi-ce vlasnika nije bilo nikoga. Sutra ujutro od jednog od srpskih dobrovo-ljaca prvi put je ;uo za masakr na Ov;ari. „Cvilili su i plakali i molili da nebudu ubijeni, jer oni nisu pucali ni na koga!“

4. 6. 2004.

(Autorka je novinar iz Beograda)


82

Dosije

Godine zatvora za godine smrti

?uta osa

Su]enje Du[anu i Vojinu Vu;kovi'u, pripadnicima dobrovolja;ke jedinice„?ute ose“ po;elo je 22. novembra 1994. godine pred Okru/nim sudom u{apcu. Du[an Vu;kovi' je optu/en za ratni zlo;in protiv civilnog stanovni-[tva (ubistvo 16 lica i ranjavanje 20 lica muslimanske nacionalnosti u Domukulture u :elopeku, op[tina Zvornik) i silovanje, dok je njegov brat Vojinoptu/en za la/no predstavljanje i nedozvoljeno posedovanje oru/ja. Sudskove'e Okru/nog suda u {apcu donelo je 8. jula 1996. godine presudu kojomje optu/ene oglasilo krivim i osudilo Du[ana Vu;kovi'a na kaznu zatvora odsedam godina, a Vojina Vu;kovi'a na uslovnu osudu od godinu dana zatvo-ra. Ve'e Vrhovnog suda Srbije je 8. oktobra 1998. godine preina;ilo prvo-stepenu presudu Okru/nog suda u {apcu i optu/enom Du[anu Vu;kovi'uutvrdilo jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 10 godina, dok je VojinuVu;kovi'u izreklo kaznu zatvora u trajanju od ;etiri meseca.

{trpci

Su]enje Neboj[i Ranisavljevi'u za ratni zlo;in protiv civilnog stanovni[tva(u;e['e u otmici i ubistvu 19 Muslimana i jednog Hrvata iz voza na pruziBeograd – Bar) po;elo je 4. maja 1998. godine pred sudskim ve'em Vi[egsuda u Bijelom Polju. Sudsko ve'e je 9. septembra 2002. godine izreklo pre-sudu kojom je Neboj[u Ranisavljevi'a osudilo na 15 godina zatvora. Vrhov-ni sud Crne Gore je 2. aprila 2004. godine potvrdio tu presudu.

Penduh

Su]enje Ivanu Nikoli'u, rezervisti Vojske Jugoslavije, za ubistvo dvoje alban-skih civila u selu Penduh na Kosovu tokom aprila 1999. godine po;elo je 13.septembra 1999. godine pred sudskim ve'em Okru/nog suda u Prokuplju.Tokom su]enja tu/ilac je promenio kvalifikaciju krivi;nog dela sa ubistva naratni zlo;in protiv civilnog stanovni[tva, s obzirom na to da je delo izvr[enotokom oru/anog sukoba na teritoriji Kosova. Sudsko ve'e je 8. jula 2002.

godine donelo presudu kojom je Ivana Nikoli'a osudilo na osam godinazatvora.

Su[ica

Su]enje kapetanu Vojske Jugoslavije Dragi[i Petrovi'u i rezervistima NenaduStamenkovi'u i Tomici Jovi'u za ubistvo albanskog bra;nog para u seluGornja Su[ica kod Pri[tine krajem marta 1999. godine, po;elo je 1. novem-bra 2000. godine pred Vojnim sudom u Ni[u. Ve'e tog suda je 20. decem-bra 2000. godine donelo presudu kojom je optu/ene oglasilo krivim i osu-dilo Petrovi'a na ;etiri godine i 10 meseci, a Stamenkovi'a i Jovi'a na ;etirigodine i [est meseci zatvora. Ve'e Vrhovnog vojnog suda preina;ilo je uoktobru 2003. godine ovu presudu i osudilo Petrovi'a na devet godina, aStamenkovi'a i Jovi'a na sedam godina zatvora.

Ku[in

Su]enje oficirima Vojske Jugoslavije Zlatanu Man;i'u, Radetu Radojevi'u idvojici vojnika VJ, Danilu Te[i'u i Mi[elu Seregiju, za ubistvo dva albanskacivila u selu Ku[nin u aprilu 1999. godine, po;elo je 16. septembra 2002.godine pred ve'em Vojnog suda u Ni[u. Tokom su]enja vojni tu/ilac je naosnovu instrukcije vrhovnog vojnog tu/ioca promenio kvalifikaciju krivi;nogdela sa ubistva na ratni zlo;in protiv civilnog stanovni[tva. Ve'e Vojnog sudaje 11. oktobra 2002. godine donelo presudu kojom je Man;i'a osudilo nasedam, Radojevi'a na pet, Te[i'a na ;etiri i Seregija na tri godine zatvora.Ve'e Vrhovnog vojnog suda je 12. marta 2003. godine preina;ilo ovu pre-sudu i osudilo Man;i'a na 14 godina, Radojevi'a na devet godina, Te[i'a nasedam a Seregija na pet godina zatvora.

Orahovac

Su]enje Bobanu Petkovi'u i }or]u Simi'u, rezervistima MUP-a RepublikeSrbije, za ubistvo troje albanskih civila u Orahovcu 9. maja 1999. godinevo]eno je u dva navrata pred Okru/nim sudom u Po/arevcu. Nakon [to jeVrhovni sud Srbije ukinuo presudu kojom je Petkovi' osu]en na ;etiri godi-ne i 10 meseci zatvora, a Simi' na godinu dana zatvora, odr/ano je novosu]enje na kome je tu/ilac promenio kvalifikaciju krivi;nog dela sa ubistva

Hag me]u nama

83

na ratni zlo;in protiv civilnog stanovni[tva. Sudsko ve'e je 21. avgusta 2003.godine donelo presudu kojom je Petkovi' osu]en na pet godina zatvora dokje Simi' oslobo]en optu/bi.

Sjeverin

Su]enje Milanu Luki'u, Oliveru Krsmanovi'u, Dragutinu Dragi;evi'u i }or-]u {evi'u za ratni zlo;in protiv civilnog stanovni[tva (otmica i ubistvo 16Muslimana iz Sjeverina) po;elo je 20. januara 2003. godine pred Okru/nimsudom u Beogradu. Sudsko ve'e je 29. septembra 2003. godine donelo pre-sudu kojom je Milana Luki'a, Olivera Krsmanovi'a i Dragutina Dragi;evi'aosudilo na maksimalnu kaznu od 20 godina zatvora, dok je }or]a {evi'aosudio na 15 godina zatvora.

Podujevo

Su]enje Sa[i Cvjetanu i Dejanu Demirovi'u za ratni zlo;in protiv civilnog sta-novni[tva (ubistvo 14 albanskih civila, /ena i dece u Podujevu 28. marta1999. godine) po;elo je 9. oktobra 2002. godine pred sudskim ve'em Okru-/nog suda u Prokuplju. Vrhovni sud Srbije je 27. novembra 2002. godinedoneo re[enje o delegiranju nadle/nosti za vo]enje ovog postupka Okru-/nom sudu u Beogradu, pred kojim je po;elo novo su]enje 12. marta 2003.godine. Sudsko ve'e je 17. marta 2004. godine donelo presudu kojom jeSa[a Cvjetan progla[en krivim i osu]en na 20 godina zatvora.

(priredio Jovan Nici', Fond za humanitarno pravo)

11. 6. 2004.


84

Hag me]u nama

85

Dragoljub Todorovi'

Ima li zlo;ina ako se dogodio

Zvani;nici i prethodne i sada[nje vlade, profesori Pravnog fakulteta, advo-kati, razni istra/iva;i i analiti;ari, novinari koji prate i komentari[u radHa[kog tribunala, nacionalno orijentisani akademici, knji/evnici, istori;ari imnogi drugi intelektualci tra/e da se na[im dr/avljanima koji su po;inili zlo;ine u ratovima na prostoru biv[e Jugoslavije sudi pred na[im sudovima.Paradoksalno je, me]utim, [to niko od njih nikada nije izjavio da je bilo koji Srbin, bilo gde i bilo kada, po;inio ratni zlo;in. Prosto se name'e logi;-no pitanje> Kome onda da se sudi| Na to pitanje odgovor bi mogao da gla-si – onima koji su optu/eni pred Ha[kim tribunalom. :im tim Karle del Ponte optu/i nekog Srbina, iz Beograda se ;uje horski zahtev da im se sudikod nas.

U Srbiji nisu ispunjeni uslovi za su]enja za ratne zlo;ine pre svega zbog poli-ti;kih prilika sa izrazitim antiha[kim usmerenjem. Pored toga nedostajufinansijska sredstva za zbrinjavanje za[ti'enih svedoka, ne postoji adekvatnazakonska regulativa ni u materijalnom, ni u procesnom pravu, neophodnaza su]enja optu/enima za ratne zlo;ine, nisu ispunjeni bezbednosni usloviza dolazak i svedo;enje na sudu o[te'enih i svedoka iz drugih dr/ava nasta-lih raspadom Jugoslavije, a veoma je upitno i u kojoj meri su tu/ioci i sudijesposobni da stru;no, nepristrasno i profesionalno postupaju u predmetimau kojima se sudi za ratne zlo;ine.

Pored navedenih na;elnih razloga zbog kojih ne postoje uslovi za su]enje zaratni zlo;in u Srbiji, postoji niz konkretnih, pojedina;nih i specifi;nih razlogakoji su se iskristalisali tokom tri do sada najzna;ajnija procesa optu/enima zaratne zlo;ine, koji su odr/ani pred na[im sudovima. Analizom tih razloga,njihovim upore]ivanjem, posmatranjem istih u kontekstu politi;kih prilikakada su se zlo;ini dogodili, zatim me]unarodnog polo/aja na[e zemlje uvreme odr/avanja su]enja, mogu se izvesti vrlo pouzdani zaklju;ci koji pred-stavljaju zajedni;ku karakteristiku sva tri sudska procesa. Re; je o su]enju uBijelom Polju za otmicu i ubistvo civila – putnika muslimanske nacionalnostiiz voza u stanici {trpci, su]enju u Beogradu za otmicu i ubistvo civila – put-nika muslimanske nacionalnosti iz autobusa koji je saobra'ao na liniji Sjeve-rin – U/ice, i su]enju za streljanje civila – /ena, dece i staraca albanske naci-

onalnosti u Podujevu. Zajedni;ke karakterisitke tih su]enja mogu se formu-lisati na slede'i na;in>

1. Dr/avni tu/ilac optu/io je samo pojedine direktne izvr[ioce zlo;ina iako supoznata imena svih koji su u;estvovali u zlo;inima.

2. U optu/nicama ({trpci i Sjeverin) izvr[ioci zlo;ina tretiraju se po pravilukao izolovane, ad hoc formirane, grupe koje nemaju nikakve veze sa regu-larnim policijskim i vojnim formacijama i koji isteruju neku svoju pravdu,osvetu i plja;ku, iako postoje brojni, izuzetno pouzdani i validni dokazi da susvi zlo;inci bili pripadnici oficijelnih vojnih i policijskih jedinica. Za MilanaLuki'a i njegovu dru/inu, koji su po;inili zlo;ine u {trpcima i Sjeverinu,postoje ;ak i pisane potvrde da su bili pripadnici Vi[egradske brigade koja senalazila u sastavu Vojske Republike Srpske, a dr/avni tu/ilac je do kraja ostaopri stavu da je re; o naoru/anoj grupi ljudi paravojnog karaktera.

3. Vrlo je upadljivo uporno nastojanje i ;vrst stav tu/ioca u sva tri procesa daizbegne ;injenice koje ukazuju na povezanost zvani;nih organa Srbije i Jugo-slavije i njihove vojske i policije sa zlo;inima. Primera radi, za slu;aj {trpcipostoji potpuno autenti;na i u svakom pogledu validna dokumentacija /ele-znice da su sve dr/avne, vojne, policijske i /elezni;ke strukture u Srbiji i Jugo-slaviji mesec dana unapred znale da 'e se dogoditi otmica u {trpcima i dani[ta nisu preduzele. Va/an podatak o povezanosti vojske Republike Srpske iJugoslavije zna;ajan i za {trpce i za Sjeverin jeste taj da su komandanti Vi[e-gradske, Gora/danske i Ru]anske brigade bili oficiri JNA i da su na te koman-de postavljani odlukom General[taba JNA, a da su posle Dejtonskog spora-zuma odlukom istog organa vra'eni na du/nosti u Vojsku Jugoslavije, u nje-ne garnizone u Novom Sadu, Subotici i Po/arevcu. U procesu za zlo;in uPodujevu dugo je trebalo da se utvrdi da su zlo;inci iz jedinice „{korpioni“u stvari rezervni sastav elitne srpske policijske formacije – Specijalne antite-roristi;ke jedinice (SAJ). U istom predmetu tu/ilac je izbegao da pouzdanoutvrdi ko je komandovao SAJ u vreme izvr[enja zlo;ina, po[to je komandantSAJ-a pukovnik Trajkovi' pre zlo;ina bio ranjen.

4. U sva tri procesa tokom su]enja do[lo se do nepobitnih dokaza da su uzlo;inima pored optu/enih u;estvovala i druga lica, a tu/ilac protiv njih nijepokrenuo krivi;ni postupak iako su i formalno podnete krivi;ne prijave odstrane punomo'nika o[te'enih, protiv ta;no odre]enih ljudi sa preciznim


86

opisom radnje izvr[enja i dokazima iz kojih proizlazi osnovana sumnja da suizvr[ili krivi;na dela. Nema nikakvog opravdanja za ovakav stav tu/ioca i o;i-gledno je da on ne'e da novim optu/enjima [iri pri;u o zlo;inima, ve' da jesvede na najmanju mogu'u meru.

5. Tu/ilac je odbijao i svaku pomisao da se na su]enjima povodom zlo;inau {trpcima, Sjeverinu i Podujevu izvode bilo kakvi dokazi u svrhu provere [tasu dr/avni organi Srbije i Jugoslavije uradili na rasvetljavanju ova tri zlo;ina ikakve mere su preduzimali. Primera radi, za utvr]ivanje ;injenica vezanih zazlo;in u Sjeverinu tada[nji predsednik SR Jugoslavije Dobrica "osi' formiraoje posebnu komisiju ;iji su ;lanovi neposredno posle zlo;ina boravili na licumesta i nikada nisu podneli nikakav izve[taj. Na svaki predlog da se na okol-nosti rada te komisije izvedu dokazi tu/ilac se /estoko protivio.

Istine radi i zbog potpunog i objektivnog informisanja javnosti treba ista'i dasu sudije – predsednici ve'a u sva tri procesa bili na visini odgovorne funk-cije koju obavljaju i to u svakom pogledu> eti;kom, stru;nom i profesional-nom. Me]utim, zbog prirode sudskog postupka u kome je jedno od osnov-nih na;ela da nema presude bez optu/be i po kome optu/ba diktira i u veli-koj meri odre]uje tok su]enja i okvir krivi;nog dela, kao i zbog zakonskeobaveze uspostavljanja identiteta optu/be i presude, sudijama su bile „veza-ne ruke“ i nisu mogli bitnije da uti;u na zloupotrebe dr/avnog tu/ioca izvr-[ene u politi;ke svrhe.

Pona[anje tu/ioca u tri procesa koja smo analizirali verovatno je najbolji i naj-ubedljiviji dokaz da kod nas ne postoje uslovi za su]enja optu/enima za rat-ne zlo;ine.

11. 6. 2004.

Hag me]u nama

87

Nata[a Kandi'

Jake veze za[titnika i [ti'enika

Sve one koji su se de jure nalazili na pozicijama nadre]ene vlasti [titi zvani;-no tuma;enje doma'eg zakonodavstva, prema kojem niko ko je vr[io ovla-['enja komandanta ne mo/e snositi krivi;nu odgovornost za zlo;ine podre-]enih. Za[ti'eni su i komandanti paravojnih i dobrovolja;kih jedinica, kao irezervnih sastava, koji su tokom oru/anih sukoba, od Hrvatske do Kosova,bili anga/ovani za vr[enje krivi;nih dela u cilju postizanja srpske kontrole nateritoriji na kojoj su /iveli nesrbi. Nisu u strahu ni kriminalci koji su iz zatvo-ra prekomandovani u policiju ili vojsku. {tite ih oni koji su ih, kao i Arkan, uzdozvolu Ministarstva pravde Srbije, upotrebljavali za vr[enje ratnih zlo;ina.

Koliko su jake veze izme]u za[titnika i [ti'enika videlo se na su]enju Sa[iCvjetanu za ubistvo 14 /ena i dece u Podujevu na Kosovu 28. marta 1999.Za taj zlo;in podignuta je optu/nica protiv dvojice pripadnika jedinice „{kor-pioni“, rezervnog sastava SAJ-a, iako je policija raspolagala dokazima oodgovornosti ve'eg broja pripadnika policije. Stvar je u tome da je me]uneposrednim po;iniocima brat komandanta „{korpiona“ Slobodana Medi-'a zvanog Boca koji je mnoge u MUP-u Srbije zadu/io nesebi;nim dariva-njem para i benzina, dok je, u periodu od 1991. do 1995. godine, imao kon-trolu nad naftnim poljima u }eletovcima u isto;noj Slavoniji. Prite[njeni le[e-vima dece i /ena, najvi[e [to su mogli u MUP-u da mu u;ine bilo je da onpreda dvojicu. O;ito je da se on odlu;io za dvojicu sa kojima je najmanjevremena proveo u ratu. Inspektori koji su u maju 1999. godine saslu[alipomenutu dvojicu dobili su zadatak od svog [efa Dragana Ili'a, tada[njegpomo'nika na;elnika Javne bezbednosti Srbije, da ne [ire krug osumnji;enihi ne uznemiravaju komandante pozivanjem na informativni razgovor. Poslu-[ni inspektori napisali su krivi;nu prijavu protiv obele/enih krivaca, Cvjetanai Demirovi'a. Do saslu[anja komandanta „{korpiona“, zatim komandantabeogradskog SAJ-a Zorana Simovi'a zvanog Tutinac i drugih komandanataSAJ-a do[lo je tek u martu 2002. godine, kada je Okru/ni tu/ilac u Prokupljuaktivirao predmet po nalogu ministra pravde nove vlade. Me]utim, ni tadase ni[ta nije izmenilo. Budu'i da se u policiji ni[ta nije izmenilo, komandant„{korpiona“, kao ni njegov brat ni komandanti SAJ-a, nisu imali razloga dase pla[e da 'e do'i pod udar zakona. Pokazalo se potpuno bezna;ajnim to[to sam pismeno obavestila Tu/ila[tvo da je komandant „{korpiona“ odgo-


88

voran i za streljanje grupe Muslimana iz Srebrenice na planini Treskavica. Onsam je na tu moju optu/bu reagovao re;ima> „Nije do[lo vreme.“ Da je totako potvrdilo je i Tu/ila[tvo za ratne zlo;ine stavljanjem u fioku izjave sve-doka o tom zlo;inu i zatvaranjem slu;aja Podujevo, bez obzira na to [to suna su]enju Sa[i Cvjetanu izneti ubedljivi dokazi o odgovornosti brojnih u;e-snika zlo;ina.

Sa novom vladom jo[ je manje neizvesnosti. Jedan od savetnika pomo'nikaministra pravde za izvr[enje krivi;nih sankcija, Aleksandar Rako;evi', bio jeupravnik zatvora u Dubravi na Kosovu, u kojem su pripadnici specijalnihpolicijskih jedinica, uz svesrdnu podr[ku zatvorenika preba;enih iz Srbije, umaju 1999. likvidirali preko 100 albanskih zatvorenika. On ve' pet godinapa/ljivo brine da u javnost ne procure informacije o po;iniocima tog zlo;i-na i odgovornima iz Ministarstva pravde Srbije za predavanje zatvora u nad-le/nost „Crvenim beretkama“.

Nedavno je ;in generala dobio Momir Stojanovi', koga je biv[i oficir VojskeJugoslavije Nik Peraj pred Ha[kim tribunalom, u postupku protiv SlobodanaMilo[evi'a, optu/io za odmazdu nad albanskim civilima u selu Meje pored}akovice, 27. aprila 1999. godine, kada su pripadnici MUP-a Srbije, VJ iparavojne grupe streljali preko 250 albanskih mu[karaca. Svi komandanti iu;esnici te monstruozne parade, koje je ha[ki svedok imenovao predsudom, u Srbiji i Crnoj Gori su na sigurnom> Sreten Camovi', na;elnikDr/avne bezbednosti u }akovici, pukovnik Kova;evi' (ime nepoznato),komandant MUP jedinica i paravojnih grupa na podru;ju }akovice, NikolaMi'unovi', komandant Teritorijalne odbrane u }akovici, inspektor Milan{'epanovi', komandant na kontrolnom punktu Meje, potpukovnik GoranJeftovi', [tapski oficir Pri[tinskog korpusa za operacije 27. aprila 1999. godi-ne u }akovici, potpukovnik Novica Stankovi', zamenik komandanta Raket-ne brigade u }akovici, Mom;ilo Stanojevi', gradona;elnik }akovice i drugi,poznati i nepoznati.

Pre njih u Srbiju su stigli le[evi iz }akovice. U kamionima i hladnja;ama, jed-ni preko drugih. Zatrpani su u jame na terenu SAJ-a, elitne jedinice MUP-aSrbije. Posle ;etiri godine po;elo je vra'anje kostiju na Kosovo. To se radi uti[ini, da se ne bi uznemirili oni koji su ubijali i tragove uklanjali.

11. 6. 2004.

Hag me]u nama

89

Dokumenti

Ko je znao i kome je javljeno

JAVNO ?ELEZNI:KO TRANSPORTNO PREDUZE"E BEOGRADSEKTOR ZA ODBRAMBENE PRIPREME I ZA{TITU

STROGO POV. BR. 4\1 – 93Dana> 01. 02. 1993. god.BEOGRAD, NEMANJINA 6

GENERALNOM DIREKTORUPREDMET> POVERLJIVA INFORMACIJA

Ovih dana, ta;nije 28. 01. 1993. godine, obave[ten sam od [efa sekcije STPU/ice ?ivani'a da 'e pripadnici Srpske vojske op[tine Rudo izvr[iti zaustav-ljanje voza i odvo]enje putnika. :itava akcija odvijala bi se na delu prugeBeograd – Bar koja prolazi kroz Bosnu i Hercegovinu. Verovatno u ukrsnici{trpci ili stajali[tu Gole[.

I KONTAKTIRANJE ?TP BEOGRAD SA DR?AVNIM ORGANIMAU VEZI OVE NAJAVE PREDUZEO SAM SLEDE"E AKTIVNOSTI> INFORMISAONAJU?I STRU:NI KOLEGIJUM ?TP-A<ODR?AO SASTANAK SA PREDSTAVNICIMA MILICIJE I SLU?BE DR?AVNEBEZBEDNOSTI MUP-A SRBIJE<Obavio razgovor sa pomo'nikom Ministra odbrane Srbije generalomKuzmanovi'em gde smo do[li do zaklju;ka> (1) da general Kuzmanovi' oba-vesti Ministra odbrane o pomenutoj najavi, (2) da Ministar odbrane Repu-blike Srbije obavesti Vojsku Jugoslavije, (3) da ?TP Beograd prestane sa da-ljim aktivnostima oko ovog slu;aja, jer je sa svoje strane na vreme izvr[io svo-ju obavezu.

II AKTIVNOSTI U OKVIRU ?TP BEOGRADU vezi najave koju smo dobili od [efa Sekcije STP U/ice obavljene su konsul-tacije sa svim zamenicima Generalnog direktora gde je odlu;eno da se odr-/i sastanak sa direktorima Sektora eksploatacije.Na ovim sastancima zaklju;ili smo da je ?TP Beograd sa svoje strane i u svo-joj nadle/nosti sve preduzeo.


90

Hag me]u nama

91

U razgovoru sa direktorima Sektora zaklju;eno je da se u toku naredne sed-mice obi]e ;vor U/ice, obave razgovori sa /elezni;arima i predstavnicimaMUP-a i vojske te na bazi svega uradi Uputstvo za rad i postupanje radnika?TP Beograd.

III SASTANAK U GENERAL{TABU VOJSKE JUGOSLAVIJEObave[teni smo da se u General[tabu Vojske Jugoslavije priprema sastanaksa Ministrom odbrane Republike Srbije i Generalnim direktorima ;etiri veli-ka – slo/ena tehnolo[ka sistema ;iji su objekti od posebnog zna;aja zaodbranu Republike (?TP Beograd, Elektroprivreda Srbije, NIS – Naftna indu-strija Srbije i PTT – saobra'aj Srbija).O;ekuje se da 'e se na ovom sastanku govoriti o vitalnim objektima i njiho-voj za[titi, pravima i obavezama Preduze'a odnosno mogu'nostima vojskeda najvitalnije objekte sistema li;no [titi.

DIREKTOR SEKTORA ZA ODBRAMBENE PRIREME I ZA{TITUMitar Mandi', dipl. saobr. in/.

(Izvor> Sudski predmet K.br.5\98, Vi[i sud u Bijelom Polju)

11. 6. 2004.


92

Marko Ve[ovi'

Mi u Hagu, Hag u nama

Po;e'u kao Rejmon Keno> „Hag, o Hagu nemam [ta da ka/em“. Jer sve [toje o Hagu trebalo re'i Sr]a Popovi' je, u nekoliko navrata, kazao surovo isti-nito, na temelju neumoljive (;itaj> sveljudske) logike i neumoljivo preciznimjezikom, jedino mogu dodati da potpisujem Sr]ine dijagnoze. Pa bi trebaloovdje staviti ta;ku. Ali ne'u.

Po B. Ivani[evi'u, neistinito prikazivanje rada Ha[kog tribunala jedan je odglavnih razloga negativnog odnosa srpske javnosti prema Tribunalu. Jer„izvje[ta;i i analiti;ari koji neskriveno preziru Tribunal iznose flagrantne neisti-ne o ;injeni;nim i pravnim aspektima njegovog rada, a uticaj koji oni imajuna oblikovanje javnog mnjenja od presudnog je zna;aja“. Potom navodi TVnastupe ?. Vukovi'a, Lj. Smajlovi' i K. :avo[kog, koji ilustruju op[ti obrazac.

Po mom mi[ljenju, radi se o nacionalnoj porud/bini, stoga su vukovi'i, smaj-lovi'ke i ostali ;avo[ki vi[e posljedica nego uzrok> srpski narod ne /eli da znaistinu o ratnim zlo;inima, [to je precizno formulisao jedan anketirani Srbin>„Ja nisam ba[ osoba koja veruje svemu tome. Mo/da je [to] zato [to ne /elimda ;ujem ni[ta ru/no, ne /elim da ih [informacije o zlo;inima] prihvatim.“Ne mo/e[ probuditi spava;a koji se pravi da spava, ka/e somalijska poslovi-ca. ?eljke, Ljilje i Koste taj hinjeni san podupiru, pru/aju gorivo srpskomneprihvatanju zlo;ina.

Uz to, ako je suditi po vijestima o zbitijima preko Drine, Srbija je danas ;et-ni;kija no 1992, stoga u antiha[kom raspolo/enju Srba vidim oblik njihovogantifa[izma. Jer Ko[tunica i Dra[kovi' su, kako je poznato, dokazali da je :i;abio antifa[ist kakvog nema u tri carevine. Antifa[ist je i ?eljko Vukovi' kojiveli> „A propo pisanja istorije, koja 'e to istorija u Hagu biti ako tamo nikone sedi optu/en, osumnji;en za zlo;ine nad Srbima|“ Zna ?eljko da Hagsudi zlo;ine nad Srbima, ali broj tih slu;ajeva mu je mizerno mali, stoga ihne smatra vrijednim pomena. Nesrazmjer izme]u srpskih i nesrpskih zlo;i-naca u Hagu – to boli ?eljka, i Srbe kroz ?eljka. Nema, jebiga, nacionalnogklju;a. ?eljko je ;edo sistema u kojem se strogo pazilo na nacionalni klju;kako ne bi, gluho bilo, ispalo da su zlo;ini usta[ki bili ve'i od ;etni;kih. Iliobrnuto.

:e/nja za nacionalnim klju;em najdublja je ;e/nja dana[nje du[e Srbinove –toliko je komunizam otrovao taj narod da bez nacionalnog klju;a ne mo/eni po[to su komunisti odguslali svoje. Nek Hag uvede nacionalni klju;, i sve'e stvari le'i na svoja mjesta.

Jer kad ;itate ankete, lako se iskristali[e preovla]uju'e mi[ljenje> „Niko nijeoti[ao u rat da bude dadilja nekome. Svaki rat je pun zlo;ina. Sve tri stranesu pravile zlo;ine i tu nije bitno ko ih je ;inio. Srbi jesu ;inili zlo;ine, isto kaoi ostali, u svakom /itu ima kukolja, ima i me]u Srbima tih koji su sposobnida urade ne[to [to nije lepo.“ Razumijem za[to Srbi ho'e sve osim istine –suvi[e je odvratna!

I srpski antifa[isti na vlasti ili u medijima dosad su rekli 77.000 puta> „Svi suu pro[lom ratu ;inili zlo;ine!“ Ovaj fakat im daje moralno pravo da rezultatme;a proglase nere[enim, mada su Srbi dobili utakmicu sa 9>1! Rezultat tek-me je poznat Hagu ako je suditi po faktu da na 9 srpskih zlo;inaca hapsi 1bo[nja;kog.

Uz to, nijednog srpskog antifa[istu, pa ni ?eljka, ne'e[ zbuniti dokazima dala/e. Jer taj la/e iz idealizma, za dobro nacije, kao bdjelac nad njenim men-talnim i moralnim zdravljem. Uo;i rata, antifa[ist Karad/i' je na TV raskrinkankao la/ov> tvrdio je da je 6 srpskih policajaca u tom i tom mjestu otpu[tenoiz slu/be. Dokazano je da niko nije otpu[ten, ;ak su neki i unaprije]eni. „Paeto vidite, skinuti su s mjesta na kojima su smetali“, rekao je Ra[o ne trepnuv-[i. Takav je i antifa[ist ?eljko> ;im se poka/e da je la/ njegova tvrdnja da „nikonije optu/en za zlo;ine nad Srbima“, munjevito mijenja iskaz> „nema optu/e-nih po komandnoj odgovornosti“. To je omiljeni na;in laganja srpskih antifa-[ista> kad padne prva linije odbrane, povuku se na rezervni polo/aj s kojegodmah ispale novu la/. Jer oni la/u iz idealizma i po porud/bini. Nacionalnoj.

A Ljiljana Smajlovi' veli> „Presuda ka/e da se nikome ni[ta nije desilo od rukepripadnika Drinskog korpusa kojim je Krsti' komandovao, a osu]uje se Krsti'zato [to su ljudi skon;ali kako su skon;ali, a on je to mogao da zna.“ Umje-sto da ovo komentari[em, kaza'u da sam, u ratu, kad god pomenem Smaj-lovi'ku i Plav[i'ku, uvijek dodadavao odrednicu „fa[ist“. Jer iz Ljiljinih teksto-va imao sam ;ast pro;itati neke od najotrovnijih la/i koje su Slobovi telalismislili. A la/ je du[a fa[izma, [to je Tomas Man uo;io odmah po molerovomdolasku na vlast> „Hitler la/e kad zine“, zapisao je u dnevniku iz 1934.

Hag me]u nama

93


94

Ali ne samo to. Biljana Srbljanovi' na radiju B92 nekoliko puta je Karlu delPonte i Florans Artman nazvala „ku;kama“, [to je, po mi[ljenju SvetlaneSlap[ak, „populizam na svim nivoima, pobeda milo[evi'evizma bez Milo[e-vi'a“. A ja dodajem> iz spisateljice Srbljanovi'ke progovorio je fa[ist> ni odkog prisiljena, pristala je da dvije /ene gleda o;ima mu[kog preziratelja imrzitelja.

Iza rata, u svojoj reporta/i o Sarajevu, Ljilja je izrazila duboko nezadovoljstvostepenom poru[enosti grada> ni njoj, kao ni vaktile Nikoli Koljevi'u, nijeizgledao sjeban koliko se pri;a. Danas, kad ;itam njene tekstove, javi se svag-da ista pomisao> vodu istine, koja odasvud nadire u isprovaljivanu ;etni;kula]u, smajlovi'ke izbacuju naprstkom!

11. 6. 2004.

(Autor je knji/evnik iz Sarajeva)

Danica Dra[kovi'

Riplijevski zaplet riplijevskog generala

Ovih dana se u javnosti pojavio predlog srpskog generala Neboj[e Pavkovi-'a da se raspi[e referendum o tome ho'e li on i njegovi drugovi odgovaratiza ratne zlo;ine koje su po;inili ili ne. Riplijevski zahtev riplijevskog generalakoji je na ubijanju dobijao ;inove u riplijevskoj dr/avi koja od ubica praviheroje. Umesto da je ve' odavno u Hagu i da odgovara za svoja juna;enjanad nedu/nim civilima po Kosovu, on se [eta na dr/avnim i privatnim TVkanalima, vodi visoku politiku, kandiduje se na izborima, ban;i po kafana-ma, razvodi se po medijima uz milione, avione, ku'e, ljubavnice, i uz op[tupodr[ku cele javnosti i vlasti. Ne smeta ni to [to je u Srbiji pravosna/no optu-/en za te[ko krivi;no delo pomaganja u poku[aju atentata na lidera opozici-one stranke u vreme njegovog komandovanja armijom, kada je za zlo;in zlo-upotrebio vojnike, kasarne i helikoptere.

Uz obrazlo/enje da vi[e ne priznaju komandnu odgovornost. To ka/u isti lju-di koji su posle 5. oktobra, u vladi DOS-a, zajedno sa Demokratskom stran-kom, priznavali tu komandnu odgovornost i po njoj isporu;ili SlobodanaMilo[evi'a, Milana Milutinovi'a, Dragoljuba Ojdani'a, Nikolu {ainovi'a. Nikoih ne pita kako neko treba da odgovara po komandnoj odgovornosti a nekone, i [ta je to druga;ije komandovao Pavkovi', Luki', Mladi', }or]evi' i Laza-revi' od Milo[evi'a, Milutinovi'a, Ojdani'a ili {ainovi'a. Ne pita ih niko ni tokako su se onda Albanci na[li van Kosova, po belom svetu, i u grobnicamaBatajnice, hladnja;ama u Kladovu i ko zna gde, ako to nije komandovao niPavkovi', ni Luki', ni Lazarevi', ni }or]evi'. Kako su se Muslimani na[li u 32prona]ene grobnice u Srebrenici, koje je vlada Republike Srpske sa komisijomza Srebrenicu i zvani;no potvrdila, ako niko nije komandovao njihovo ubija-nje, i to zoljama, ru;nim baca;ima, bombama, mecima, kako pi[e u izve[ta-ju komisije| Vi[e hiljada ljudi mu;ki pobijenih, ba;enih u jame, zalivanih kre-;om, ponovo otkopavanih i preme[tanih u druge jame, a to niko nije ni orga-nizovao ni naredio. Ako nije komandovao Mladi', koji je rukovodio vojskomi koga krije cela Srbija i Republika Srpska, onda su to komandovali svi Srbi,onda je nesporan kolektivni zlo;in i kolektivna odgovornost.

Narod koji 'uti o rasutim kostima, lobanjama u blatu i grobnicama oko Beo-grada, u kojima su Albanci iz hladnja;a bacani na gomile, kao nekada Jevre-

Hag me]u nama

95


96

ji u nema;kim logorima, narod koji one koji su to radili i mogli da rade kri-je, hrani i za njih glasa na izborima, ne mo/e biti deo civilizovanog sveta.Sankcije koje smo trpeli, izolacija u kojoj /ivimo i danas, nerazumevanje suse-da i Evrope, blaga su kazna za op[tenarodnu podr[ku zlo;inima i otpor pre-ma Ha[kom tribunalu, koji se u Srbiji pretvorio u dr/avnu politiku i otvorioput novom nacionalizmu i radikalizmu. Mediji, intelektualci, vlast i cela jav-nost opsednuti su sudbinama ne /rtava nego d/elata, i kada iz Evrope nekonepristrasno osmotri srpsku svakodnevicu, pomisli'e da su najva/nije i naj-cenjenije li;nosti u Srbiji generali – ha[ki optu/enici, Legija, Rade Markovi',Zvezdan Jovanovi', njihove /ene, deca, sudbine, /ivotne pri;e. O sudbina-ma porodica pobijenih, o njihovoj deci i /ivotu danas niko ne pi[e, nikogaoni ne interesuju, jer su u ovoj zemlji i narodu najcenjeniji ubice i kriminalci.Ovde se zlo;inom smatra samo ono [to su drugi ;inili Srbima, a srpski zlo;i-ni nad drugim narodima cene se kao najve'i patriotizam. Otuda je logi;noda se zastra[uju'a ideja o referendumu za odbranu zlo;ina mo/e uop[tepojaviti u javnosti, jer klima u dru[tvu nagove[tava i mogu'i rezultat. Kadve' nismo pobili sve Muslimane, Hrvate i Albance pred ulazak u Evropu, barda grobnice, jame i hladnja;e zatrpamo referendumom.

18. 6. 2004.

(Autorka je direktorka „Srpske re;i“)

Svetlana Slap[ak

Ko gladnome napla'uje dug

Te[ko je zamisliti ko je klju;niji za oblikovanje stava prema Ha[kome sudu uzainteresovanoj zemlji od ministra pravde i predsednika vlade, poimenceZorana Stojkovi'a i g. Vojislava Ko[tunice. U dva poslednja broja „Vremena“,699 i 700, oba najpozvanija ;oveka u Srbiji&Crnoj Gori formuli[u ne[to [toizvan svake sumnje treba da bude shva'eno kao zvani;ni dr/avni i vladinstav prema Ha[kome sudu. Stoga je analiza ovih stavova ne samo obavezaprofesionalnih analiti;ara, nego i, malo utopijski govore'i, svakoga gra]ani-na dr/ave. Nije malo iznena]enje ;itaoca kada utvrdi da dvojica najpozvani-jih govore u slikama vi[e nego u pojmovima i logi;kim zaklju;cima, utolikovi[e [to su obojica predstavnici iste struke – pravne. O me]unarodnome pra-vu ili humanitarnome pravu nema ni re;i, [to je isto podatak koji se ne smezanemariti, posebno zato [to ve'ina gra]ana ;italaca nije iz iste struke, i pre-nos informacija i znanja, ;ak i u pojednostavljenoj odnosno popularnoj for-mi, bio bi i te kako dragocen.

Zoran Stojkovi' se u intervjuu pojavljuje kao ;ovek zakona i evropske orijen-tacije. Zaslugom novinara koji su ga intervjuisali, njegova u najmanju rukupitoreskna pro[lost sudije u politi;kim procesima osamdesetih nije pomenu-ta. Ako dakle prihvatimo politiku u;tivoga (i koristoljubivoga) zaborava,ostaju druge nedoumice. Gospodin Stojkovi', naime, argumentuje „dvo-smernost“ koja bi trebalo da izlazi iz me]unarodnoga prava, ali ne pravnim,ve' kontekstualnim argumentima> nedostatak aktivne politike (}in]i'eve),paralelizam sa Hrvatskom gde je „bilo nabujalog nacionalizma“, dok Srbijuopisuje kao „potpuno razorenu zemlju“, u kojoj se sudstvo nije moglo orga-nizovati da sudi ratnim zlo;incima. Za sve koji /ele da veruju kako u Srbijinije bilo nabujaloga nacionalizma, i da su ru[enja 1999. bila ve'a nego uHrvatskoj i Bosni 1991–95, ovo mo/e biti dovoljno. Problem se produbljujes obja[njenjem g. Stojkovi'a o tome kako predsednik (Ko[tunica) nijemogao da se baci na re[avanje ha[kih optu/nica odnosno predavanje optu-/enih u dobu posle 5. oktobra 2000> „To je kao da ja umirem od gladi, aneko mi ka/e> kad 'e[ da vrati[ dug|“ Na/alost, evropski i pravni odgovorna ovo pitanje je samo jedan> u dogovorenome roku. Ote/avaju'i elementu ovoj izjavi proisti;e upravo iz konteksta> policija i sudstvo u Srbiji imajuposeban problem sa zlo;inima, ;esto ubistvima, koja su povezana sa novim

Hag me]u nama

97


98

du/ni;kim odnosima, zelena[tvom i kriminalnim klijentelizmom. U dr/avi ukojoj neurednoga du/nika ;eka prebijanje ili ubijanje ova bi se izjava iz ustaministra koji to treba da spre;i te[ko tuma;ila kao prikladna.

Gospodin Ko[tunica je u/ivao znatno manje naklonosti novinara koji ga jeintervjuisao. Mo/da je i zato njegova verzija „dvosmernosti“ u odnosima saHa[kim sudom tako razli;ita, potpuno odse;ena od svake veze sa me]una-rodnim i humanitarnim pravom, i tuma;ena isklju;ivo kontekstualno. Hag je„mnogo te/e i slo/enije pitanje u na[em slu;aju nego u hrvatskom“> nesum-njivo, jer Hrvatska nije zapo;ela rat, i ni u jednome trenutku ga nije vodilana teritoriji Srbije. Srbija sa svojim ratnim zlo;incima treba da postupa „pola-ko“, a u Hagu treba da bude „vi[e razumevanja“. Pri tome se Hrvatskoj uHagu „iza[lo u susret“, dok Srbiji nije. Nijedan od ovih elemenata, na/alost,ne pripada polju zna;enja „dvosmernosti“. Naprotiv, vi[e razumevanja morada bude uzvra'eno ve'im naporom druge strane (ako je dvosmernost cilj),a ha[ki stav prema Hrvatskoj spada u „trosmernost“, a ne u dvosmernost.Verbalno zamagljivanje nikada nije bilo naro;ito uspe[no u spoljnoj politici,jer naprosto ne po[tuje diskurs u upotrebi. Ono mo/e da ima efekta jedinou doma'em okoli[u, u kojem je zaslepljivanje bilo va/e'i postupak obra'a-nja narodu poslednjih petnaest godina. Ako ministar pravde nije nu/no ineposredno obavezan da po[tuje diskurs spoljne politike, sem u slu;aju sre-tanja sa me]unarodnim pravom, predsednik vlade je i te kako obavezan dau svemu [to radi i izjavljuje misli na me]unarodni eho i zna;enje. Kori['enjeslika koje odvode u pogre[an kontekst, zamagljivanje zna;enja, insistiranjena fiktivnoj ravnopravnosti („dvosmernost“), dok je zapravo re; o proizvo-ljnoj trosmernosti, odsustvo dobrih dr/avni;kih i pravnih argumenata sa jed-ne strane proizvodi izrazito lo[ utisak napolju, dok u unutra[njim odnosimau dr/avi daje utisak da je uzor pona[anja za gra]ane sastavljen od neiskre-nosti, nepo[tovanja dogovora i autocenzure.

18. 6. 2004.

Bogdan Ivani[evi'

Slu;aj iz logora :elebi'i

U Srbiji je gledi[te o komandnoj odgovornosti kao „objektivnoj“ prisutnokod ve'ine kriti;ara Ha[kog tribunala. Oni tuma;e komandnu odgovornosttako da lice, samim tim [to se nalazi na komandnoj poziciji, odgovara za zlo-;ine koje po;ine njemu podre]eni pojedinci. Ovo mi[ljenje je, me]utim, bezosnova. Komandna odgovornost nije oblik objektivne odgovornosti.

Objektivna odgovornost postoji u gra]anskom pravu, i pod njom se podra-zumeva odgovornost lica za [tetu i ako se prouzrokovanje [tete ne mo/e licuupisati u krivicu. Na primer, za [tetu koju nekome nanese dete mla]e odsedam godina roditelji odgovaraju ;ak i ako doka/u da su vr[ili bri/ljivi nad-zor nad detetom, ili da bi [teta nastala i pri bri/ljivom nadzoru. :ak ni naj-pa/ljivije pona[anje roditelja pri roditeljskom nadzoru ne osloba]a ih objek-tivne odgovornosti. Roditelji odgovaraju samim tim [to su roditelji.

Nasuprot tome, u krivi;nom pravu lice mo/e odgovarati samo na osnovusvoje krivice (umi[ljaja ili nehata). Ako bi Ha[ki tribunal zaista primenjivaoobjektivnu odgovornost u krivi;nom pravu – ako bi, dakle, nadre]eni bio kri-vi;no odgovoran za dela svojih pot;injenih samim tim [to im je nadre]eni –onda bi to predstavljalo ozbiljno odstupanje od pravnih standarda dosegnu-tih u nacionalnim zakonodavstvima. U nacionalnim zakonodavstvima napodru;ju biv[e Jugoslavije dodu[e ima izvesnog prostora za objektivnuodgovornost u gra]anskom pravu (kao kod odgovornosti roditelja za [tetukoju prouzrokuje maloletnik), ali uop[te nema mesta za objektivnu odgovor-nost u krivi;nom pravu.

Ali komandna odgovornost nije objektivna odgovornost. Kada bi to bila,onda za dono[enje osu]uju'e presude tu/ilac ne bi morao dokazivati krivi-cu optu/enog, niti bi optu/eni mogao da se oslobodi odgovornosti dokazi-vanjem da do njega nema krivice za po;injeni zlo;in. Sve [to bi tu/ilacmorao da doka/e bilo bi da je optu/eni bio formalno pretpostavljeni nepo-srednim po;iniocima zlo;ina.

Kako, me]utim, komandna odgovornost nije objektivna odgovornost, tu/i-lac mora da dokazuje krivicu optu/enog. Mora, dakle, da dokazuje da je

Hag me]u nama

99

nadre]eni znao – ili je imao dovoljno informacija koje bi ga upozorile („biloje razloga da zna“, prema terminologiji iz Statuta Ha[kog tribunala) – da sepriprema ;injenje zlo;ina a nije preduzeo neophodne i razumne mere dazlo;ine spre;i, i zlo;in se desio< ili, da je nadre]eni znao ili je bilo razloga dazna da su zlo;ini po;injeni a nije preduzeo neophodne i razumne mere dase po;inioci kazne.

Ovo mi[ljenje je izra/eno u vi[e presuda Tribunala, uklju;uju'i presudu 2001.godine u slu;aju Kordi' i :erkez> „Treba naglasiti da se prema doktrini okomandnoj odgovornosti nadre]eni ne smatra odgovornim samo zato [tose nalazi na nadre]enom polo/aju, jer da bi se neka osoba na nadre]enompolo/aju smatrala odgovornom, potrebno je dokazati da je ona ‘znala ili jebilo razloga da zna’ za krivi;na dela i da je propustila da poduzme korake naspre;avanju ili ka/njavanju nakon [to je do njih do[lo. Odgovornost nadre-]enog, koja predstavlja vrstu pripisane odgovornosti, stoga nije oblik objek-tivne odgovornosti“ (paragraf 369).

Ni prvi element komandne odgovornosti – efektivna kontrola koju nadre]e-ni ima nad po;iniocima – nije „objektivan“ u smislu u kojem ga neki kriti;a-ri Tribunala predstavljaju. Oni tvrde da Hag smatra odgovornim svako licekoje nominalno zauzima poziciju nadre]enog lica. Samim tim [to zauzimatakvu poziciju, ovo lice – prema kriti;arima – smatra'e se odgovornim za zlo-;ine po;injene u zoni svoje nadle/nosti.

Argument je bez osnova. Ako je neko samo formalno nadre]eni, a nemastvarnu kontrolu nad neposrednim po;iniocima ili podru;nim komandanti-ma, onda ne'e odgovarati za zlo;ine koje ovi po;ine. Tako je u ha[komsu]enju za zlo;ine po;injene nad Srbima i Hrvatima u logoru :elebi'i (kodKonjica, BiH) sud na[ao da ne postoji komandna odgovornost zamenikakomandira logora Hazima Deli'a, jer Deli', uprkos formalnoj poziciji, nijeimao „komandnu vlast na osnovu koje bi mogao da... kazni i spre;i krimi-nalne postupke podre]enih“.

Jasan indikator da komandna odgovornost za ratne zlo;ine nije oblik objek-tivne odgovornosti jeste taj [to tu/ilac – a ne optu/eni – ima teret dokazi-vanja. Tu/ilac mora da doka/e da je optu/eni imao efektivnu kontrolu, da jeznao, ili je bilo razloga da zna za zlo;ine, i da nije preduzeo mere da zlo;i-ne spre;i ili kazni. Ne postoji pretpostavka efektivne kontrole, znanja, i


100

Hag me]u nama

101

nepreduzimanja mera spre;avanja i\ili ka/njavanja, [to bi bio slu;aj da je re;o objektivnoj odgovornosti.

Me]u pravnicima koji pitanju komandne odgovornosti pristupaju koriste'iargumente struke nema spora oko toga da nije re; o obliku objektivneodgovornosti. Ilustracije radi, na seminaru koji je u martu 2004. za tu/ioce isudije Specijalnog odeljenja za ratne zlo;ine u Beogradu organizovala Misi-ja OEBS-a, jedan od predava;a – autor knjige o komandnoj odgovornosti,ina;e [ef poslani;ke grupe Demokratske stranke Srbije u Skup[tini Srbije –bio je izri;it u stavu da komandna odgovornost nije oblik objektivne odgo-vornosti. Na/alost, ovakva tuma;enja se re]e iznose u [iroj javnosti, verovat-no usled procene da je politi;ki oportuno odr/avati negativan odnos te jav-nosti prema Hagu.

25. 6. 2004.


Hitlerove ;udesne ruke

Kada je Karl Jaspers, uo;avaju'i sve ve'u provaliju u dragocenom prija-teljstvu sa Martinom Hajdegerom, upitao svog idola – kako mo/e tako neo-brazovan ;ovek kao Hitler da vlada Nema;kom, rektor Hajdelber[kog uni-verziteta je odgovorio> „Obrazovanje nije nimalo va/no, pogledajte samonjegove ;udesne ruke.“

Te „;udesne ruke“ pravile su istoriju od koje je ponovo po;eo da strahujeliberalno-demokratski deo sveta. Poslednjih godina Evropu je zahvatio talasantisemitizma koji, po svom obimu i obliku, sve vi[e podse'a na razorneoblike holokausta. Upravo to je bio razlog da OEBS organizuje konferencijuu Berlinu, na kojoj je usvojena deklaracija koja osu]uje opaku pojavu i pro-pisuje niz mera kao deo borbe protiv svih oblika netolerancije.

Konferencija je organizovana posle dugotrajnog i upornog upozoravanjavlada demokratskih zemalja, posebno SAD, da se antisemitizam ponovo [iriEvropom i dobija zabrinjavaju'e razmere. Vi[e od tri godine SAD se obra'a-ju vladama evropskih zemalja i ukazuju na potrebu za efikasnijom reakcijom,ali i pored toga broj ispada nije smanjen nego pove'an. OEBS je zato uka-zao na potrebu reafirmacije Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, kojaisti;e ista prava za sve stanovnike zemlje, bez obzira na njihove rasne, ver-ske, polne i sve druge razlike.

Na berlinskoj konferenciji, odr/anoj samo 20 kilometara od Vanzea, na komeje Hitlerova ma[inerija pravila planove o istrebljenju Jevreja, istaknuto je daantisemitizam dobija nove oblike i izraze, kao i drugi oblici netolerancije, ida zajedno predstavljaju novu pretnju demokratiji, civilizacijskim vrednosti-ma i op[toj bezbednosti u svetu. :lanice organizacije su u Berlinskoj dekla-raciji osudile te pojave i izrazile zabrinutost [to se pored standardnih oblikaispoljavanja (skrnavljenja sinagoga i grobalja) antisemitizam sve vi[e manife-stuje kroz verbalne i fizi;ke napade na Jevreje.

Zemlje ;lanice OEBS-a obavezale su se da 'e nizom mera spre;avati o/ivlja-vanje antisemitizma kroz zakonodavne sisteme, koji bi trebalo da podsti;ubezbedno okru/enje, slobodno od antisemitizma< unaprediti obrazovne pro-


102

grame za borbu protiv ove pojave< osve/iti se'anje i obrazovanje o tragedi-ji holokausta< ohrabriti i podr/ati napore me]unarodnih i nevladinih organi-zacija u tim oblastima, ohrabriti razvoj neformalne razmene mi[ljenja me]ustru;njacima... A Parlamentarna skup[tina OEBS-a i Stalni savet predvideli suniz konkretnih mera, koje bi trebalo da doprinesu istom cilju.

Iako je konferenciji prisustvovala i dr/avna delegacija Srbije i Crne Gore,odjek tog va/nog doga]aja, koji je nedeljama punio medije u svetu, u na[immedijima je gotovo nikakav. To se mo/e posmatrati kao tek mali pokazateljpravca u kojem ide srpsko dru[tvo.

Tragedija holokausta je izazvala /ivu nau;nu aktivnost [irom sveta. Rezultattoga su nova saznanja o velikoj sposobnosti prilago]avanja i mutiranja anti-semitizma od religijskog shvatanja do stavljanja mondijalizma u sam centar.Mondijalisti;ka zavera je najmla]i oblik zavere, ka/e konspirologija, nauka ozaverama. A Aleksandar Dugin, najistaknutiji ruski geopoliti;ar i lider pokre-ta Evroazija (omiljeni lik srpskog patriotskog bloka) ka/e „Srbi i jesu u najve-'oj meri imperijalna nacija“.

Koliko se shvatanje mondijalizma kao zavere primilo u Srbiji najbolje ilustru-je odnos prema D/ord/u Soro[u, ma]arskom Jevrejinu i bogatom Amerikan-cu (idealan obrazac), ;ijeg novca se nije gadila ni pro[la „reformska“, a niaktuelna vlast, koja ne propu[ta priliku da ga spominje isklju;ivo u pejorativ-nom kontekstu. Ali to je tek lakmus problema.

Analiza izjava i aktivnosti srpskih politi;ara (uz retke izuzetke) pokazuje da jeu centru zavereni;ke svesti Ha[ki tribunal, shva'en isklju;ivo kao mo'niinstrument za postizanje „mra;nih“ ciljeva me]unarodne zajednice. Nijedanvode'i srpski politi;ar nije rekao da put do normalnog dru[tva u Srbiji vodipreko Haga, nego da se mora sara]ivati, jer od toga zavisi me]unarodnapomo'. To je tek logi;an sled misli koju je 1996. izrazio Vojislav Ko[tunica,predsednik DSS-a, kada je rekao da je „vlast u Beogradu sve u;inila da odvode'e sile u me]unarodnoj zajednici stvori sebi neprijatelja. To je jedan odnajnepromi[ljenijih poteza. Ura]eno je ne[to [to je doslovno podse'alo naizazivanje sudbine.“ Ali postoji i drugi ugao posmatranja, ka/e iste godineKo[tunica. Prema njemu „Milo[evi' 'e biti potreban zapadnim zemljama svedok bude spre;avao stvaranje moderne i demokratske srpske dr/ave. Srpskaopozicija mora da se osloni na sopstvene snage, [to ne zna;i da treba rato-vati sa Zapadom.“

Hag me]u nama

103


104

Kao srpski premijer Ko[tunica uverava me]unarodnu zajednicu u svoju pri-vr/enost. Poziva na potrebu da saradnja sa Tribunalom bude „dvosmerna“,zatim da dr/ava mora da vodi ra;una o povezanosti procesa u Tribunalu iMe]unarodnim sudu pravde u Hagu, i na kraju ka/e „sa Hagom moramosara]ivati“. U nedavnoj izjavi glavnog tu/ioca Karle del Ponte, me]utim,nema mimikrije. Kada je rekla da saradnja Tribunala i Srbije i Crne Gore „nepostoji“, ona je poslala jasnu poruku da ova zemlja i dalje odbija da prihva-ti sistem vrednosti sa evroatlantskim delom sveta, iako se deklarativno opre-deljuje za njega. A ako je suditi po tome kako se razvijaju politi;ke prilike uSrbiji i kada 'e optu/eni generali biti isporu;eni Tribunalu, Evroazija 'e jo[dugo ostati u du[i Srbije.

U izjavi Miljenka Derete, predsednika Gra]anskih inicijativa, da smo na tele-viziji „saznali da se promenio rezultat Drugog svetskog rata“, sadr/ana jeosuda rehabilitacije zlo;ina iz tog rata, koja je bezbednosnim strukturamaposlu/ila kao osnov za [iroku propagandu opravdavanja zlo;ina po;injenihu ratovima devedesetih godina i sna/nog suprotstavljanja saradnji saHagom.

Daleko je Berlin od Beograda, zato u Srbiji i jeste neprestano aktuelno samojedno pitanje – sara]ivati s Tribunalom i po[teno se suo;iti sa zlo;inom ili;ekati neke „veli;anstvene ruke“, koje prave istoriju.

25. 6. 2004.

Ivan Jovanovi'

Nije zamka za nacionalne vo]e

Zajednica i njene vo]e mogu se smatrati odgovornima za dela svojih poda-nika za koja su znali, a nisu ih spre;ili, kada su mogli i trebali da ih spre;e.Ova re;enica mo/e izgledati poznato, kao deo neke od rasprava koje sevode o sukobima na tlu biv[e Jugoslavije tokom devedesetih i radu Ha[kogtribunala, a naro;ito jednog aspekta tih rasprava, u javnosti predstavljanogi poimanog kao najkontroverznijeg – komandne odgovornosti. Me]utim,ona pripada Hugu Grocijusu, koga smatraju rodona;elnikom me]unarod-nog prava, i nalazi se u njegovom delu „O pravu rata i mira“ objavljenompre gotovo ;etiri veka, 1625. godine.

U javnosti u Srbiji, pa ;esto ;ak i u onoj stru;noj, pravni;koj, veoma je pri-sutno mi[ljenje koje komandnu odgovornost smatra za koncept koji je prav-no neutemeljen, nejasan i nepravedan, i koji je zapravo kreacija Ha[kog tri-bunala. Me]utim, odavno je me]u narodima sveta prisutna ideja, koja jekroz noviju istoriju i pravno razvijana i uobli;avana, da su osobe koje vode iorganizuju ljude pod oru/jem obavezne da vr[e du/an nadzor nad njihovimpona[anjem i spre;avaju i ka/njavaju njihove postupke suprotne pravilimaratovanja. Ta ideja se bazira na ;injenici da komandanti, naro;ito u toku oru-/anog sukoba, imaju odlu;uju'u mo' upravljanja i uticaja na postupke pot-;injenih, te da ukoliko se dr/e pasivno i tolerantno, ili ignorantski, u odnosuna zlodela svojih pot;injenih, ne samo da im omogu'avaju da takva dela;ine, nego ih navode na pomisao da je takvo postupanje dozvoljeno, pa ;aki po/eljno, [to onda vodi u dalje ponavljanje i [irenje zlo;ina. Dakle, stare[i-na (vojni, policijski, paravojni, ali i civilno lice) krivi;no odgovara i kad nijenaredio neki zlo;in svojih podre]enih nad kojima je imao efektivnu kontro-lu, ali je znao ili imao dovoljno informacija koje bi ga upozorile da oni pri-premaju zlo;in ili da su ga ve' po;inili, a nije preduzeo nu/ne i razumnemere da zlo;in spre;i, odnosno da kazni po;inioce ili prijavi slu;aj nadle/ni-ma, i to je ono [to se naziva komandnom odgovorno['u.

Obaveza vojnih komandanata da preduzmu mere za uspostavljanje reda ijavne sigurnosti u zoni svoje odgovornosti bila je predvi]ena IV ha[kom kon-vencijom o zakonima i obi;ajima rata na kopnu iz 1907. (Kraljevina Srbija iKne/evina Crna Gora bile su ugovornice ove konvencije). Naro;ito su presu-

Hag me]u nama

105

de nekim od nema;kih i japanskih visokih oficira i japanskih politi;kih liderapo zavr[etku Drugog svetskog rata vodile definisanju pravila o krivi;nojodgovornosti nadre]enog za zlo;ine svojih pot;injenih za koje je znao ilimogao da zna, a nije ih spre;io. Me]unarodna konvencija u kojoj jekomandna odgovornost prvi put uobli;ena u definiciju kakvu danas pozna-jemo jeste prvi Dopunski protokol uz ?enevske konvencije iz 1949, usvojen1977. na me]unarodnoj konferenciji, na kojoj su predstavnici nekada[njeSFRJ igrali veoma aktivnu ulogu. Protokol, kome je dosad pristupilo 168dr/ava, nala/e da ;injenica da je ratni zlo;in ili neku lak[u povredu ?enev-skih konvencija ili Protokola izvr[io pot;injeni „ne osloba]a njegove stare[i-ne krivi;ne ili disciplinske odgovornosti, ve' prema konkretnom slu;aju,ukoliko su oni znali, ili imali informacije koje su im omogu'ile da zaklju;epod okolnostima koje su vladale u to vreme, da je on izvr[io ili da 'e izvr[ititakvu povredu i ako nisu preduzeli sve mogu'e mere u granicama svojemo'i da spre;e ili suzbiju povredu“ (;lan 86 Protokola).

SFRJ je Protokol ratifikovala i time ga u;inila sastavnim delom svog unutra-[njeg pravnog sistema. U cilju konkretnog ispunjavanja obaveza iz Protoko-la, doneti su 1988. Propisi o primeni pravila me]unarodnog ratnog prava uoru/anim snagama SFRJ, gde je u ;lanu koji nosi naziv „Odgovornost zapostupke pot;injenih“ odre]eno da je vojni stare[ina li;no odgovoran zapovrede pravila ratnog prava zbog propu[tanja da spre;i ili kazni „ako jeznao ili je mogao da zna da njegovi pot;injeni ili druge jedinice ili pojedin-ci pripremaju izvr[enje takvih povreda“. Pri tom se i dodaje da „vojni stare-[ina odgovara kao sau;esnik ili podstreka; ako je nepreduzimanjem meraprotiv pot;injenih koji kr[e pravila ratnog prava doprineo da njemu pot;inje-ne jedinice i pojedinci takva dela ponovljeno vr[e“.

U Statutu Ha[kog tribunala, koji je 1993. doneo Savet bezbednosti Ujedi-njenih nacija, komandna odgovornost je definisana kao oblik individualnekrivi;ne odgovornosti (za dela genocida, zlo;ina protiv ;ove;nosti i ratnihzlo;ina) i u liniji je sa prethodno pomenutim Dopunskim protokolom uz?enevske konvencije. Sudska praksa Tribunala u Hagu dala je najve'i dopri-nos ra[;lanjivanju i definisanju pojedinih elemenata komandne odgovorno-sti, posebno u presudi u slu;aju „:elebi'i“, donetoj 1998, koja predstavlja,me]u sudskim presudama, dosad najva/niji orijentir o komandnoj odgovor-nosti. Pred Ha[kim tribunalom je na osnovu komandne odgovornosti dosadoptu/en ve'i broj lica razli;itih nacionalnosti (Hrvata, Srba, Bo[njaka i Alba-


106

naca), me]u kojima je bilo visokih oficira i zvani;nika iz razli;itih nekadazara'enih strana.

Sudska praksa Tribunala tako]e odra/ava norme me]unarodnog obi;ajnogprava koje se odnose na komandnu odgovornost i koje su delom nastajalena temelju nekih od napred pomenutih presuda izre;enih posle Drugogsvetskog rata. Me]unarodno obi;ajno pravo, ili, drugim re;ima, op[tepri-hva'ena pravila me]unarodnog prava ina;e obavezuju sve zemlje podjed-nako (pa i one koje nisu nikad potpisale i prihvatile neke od pomenutih kon-vencija), a prema Ustavu SRJ (;l. 16), kao i sada[njoj Ustavnoj povelji dr/av-ne zajednice Srbija i Crna Gora, predstavljaju sastavni deo doma'eg pravnogporetka (prema Ustavnoj povelji ;ak imaju i primat nad doma'im pravom –;l. 16 Povelje).

Kona;no, komandna odgovornost je dosad najpotpunije regulisana Statu-tom (stalnog) Me]unarodnog krivi;nog suda (usvojen 1998, a stupio nasnagu 2002) na na;in koji se temelji na prethodnim pravilima i sudskoj prak-si Ha[kog tribunala, uz razlike u nekim nijansama (primera radi, pred tu/io-ca su postavljeni stro/i uslovi za dokazivanje komandne odgovornosti civil-nih vo]a nego iste vrste odgovornosti kod vojnih i policijskih stare[ina). Kaostrana ugovornica, to jest jedan od osniva;a ovog suda, Srbija i Crna Goraje preuzela obavezu da komandna odgovornost bude ure]ena u skladu saStatutom Suda u krivi;nim zakonodavstvima njenih dr/ava ;lanica.

Ako se ratovi u biv[oj Jugoslaviji pogledaju kroz opisanu matricu razvoja pra-vila o komandnoj odgovornosti, onda se jasno vidi da su ta pravila postoja-la i bila poznata tokom sukoba u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i na Kosovu.Dodatni protokol uz ?enevske konvencije, op[teprihva'ena pravila me]una-rodnog prava i odgovaraju'i doma'i propisi koji se odnose na oru/ane sna-ge va/ili su u vreme po;etka sukoba, 1991, a od 1993. i Statut Tribunala uHagu. A tokom sukoba na Kosovu 1998–99. osim prethodno navedenogpostojale su jo[ i relevantne presude Ha[kog tribunala donete u me]uvre-menu, kao i Statut Me]unarodnog krivi;nog suda (koji je, iako nije bio for-malno stupio na snagu u to vreme, predstavljao akt koji je odra/avao najsa-vremenije shvatanje komandne odgovornosti i koji je bilo izglasalo 120zemalja).

Kao [to se mo/e videti, pravila o komandnoj odgovornosti ne nastaju u pra-vu tek sa osnivanjem Ha[kog tribunala, nisu bila strana logici i ose'aju za

Hag me]u nama

107


108

pravdu u mnogim dr/avama, uklju;uju'i i dr/ave nekada[nje SFRJ, niti nepo-znata onima koji su u sukobima u biv[oj Jugoslaviji komandovali oru/animformacijama. Komandna odgovornost ne nosi nacionalni predznak i nijezamka za vo]e iz redova bilo kog naroda, ve' op[teprihva'en na;in da onikoji su ne vr[e'i svoju du/nost omogu'avali da se ;ine zlo;ini, za to i odgo-varaju.

25. 6. 2004.

(Autor je pravni savetnik za pitanja ratnih zlo;ina u Misiji OEBS-a u Srbiji i CrnojGori)

Sead Spahovi'

Nema osude za krivi;no delo koje ne postoji u zakonu

U ranijem ustavu imali smo odredbu koja je govorila da sudovi neposrednoprimenjuju ratifikovane konvencije, dakle postojala je ideja i ustavni okvir dase sve ovo [to mi u krivi;nom zakonu nemamo mo/e popuniti preko oveveze sa Ustavom koji ka/e> to je deo unutra[njeg prava. Me]utim, mislimda je to nemogu'e ba[ zbog ove odredbe da se krivi;na dela i kazne za kri-vi;na dela propisuju zakonom. U tom smislu bi bio i odgovor na ovo pita-nje> [ta bi radio sudija kad bi sada neko optu/io za ratni zlo;in i pri tom sepozvao na neki me]unarodnopravni akt, konvenciju ili statut, a ne na kri-vi;ni zakon. Mislim da sudija koji sudi ne bi smeo da osudi za krivi;no deloako to delo nije predvi]eno zakonom i ako nije predvi]ena kazna. Narav-no, govorim o doma'em sudu. Ja nisam siguran da su konvencije krivi;no-pravni propisi, jer ne predvi]aju kaznu, iako dozvoljavam da postoje i argu-menti koji govore suprotno.

{to se ti;e materijalnog krivi;nog prava, ja mogu da uka/em da postojerezoni u doma'em Krivi;nom zakonu koji pru/aju mogu'nost da se za slu-;ajeve koji bi mogli da do]u u obzir za su]enja pred doma'im sudom sudijednako kvalitetno kao pred me]unarodnim sudom. Izvesna sli;nost uduhu propisa postoji. Kada je u pitanju sau;esni[tvo, imamo formulaciju„ako dva ili vi[e lica u;e['em u radnji izvr[enja, ili na drugi na;in, izvr[e kri-vi;no delo“... Imamo taj prostor „na drugi na;in“. Kod nas je sau;esni[tvoposle izvr[enog dela mogu'e kod pomaganja kad je re; o prikrivanju tra-gova izvr[enog dela, ali to prikrivanje mora biti unapred obe'ano, jer akonije unapred obe'ano onda se tretira kao posebno krivi;no delo.

Na[ zakon poznaje i izvr[enje krivi;nog dela ne;injenjem (propu[tanjemdu/nog ;injenja). Krivi;ni zakon poznaje jedan slu;aj, to je ;lan 26, a poZakonu iz 1953. godine ;lan 23, kada organizator zlo;ina;kog udru/enjaodgovara za sva krivi;na dela koja proizlaze iz zlo;ina;kog plana tog udru-/enja, kao da ih je sam u;inio, iako uop[te ne mora znati da je delo u;inje-no. Dakle, on uop[te ne zna da je krivi;no delo u;injeno, nema svest o

Hag me]u nama

109


110

tome, a odgovara za to delo, pa nam ovaj rezon pribli/ava rezonovanje okomandnoj odgovornosti.

2. 7. 2004.

(Autor je javni pravobranilac Republike Srbije< Izvodi iz transkripta sa konferen-cije o komandnoj odgovornosti u me]unarodnom i doma'em pravu, Beograd,23. i 24. maj 2003. godine)

Aleksandar Ignjatovi'

Propisana komandna odgovornost

Da bi se me]unarodno humanitarno pravo moglo sprovoditi i izvr[avati upraksi, neophodno je njegove odredbe me]unarodnog karaktera, koje sudate kroz brojne konvencije i druga dokumenta, predvideti i preto;iti u unu-tra[nji pravni sistem pojedinih dr/ava. Do velike, da tako ka/em, poplavenormiranja pravila me]unarodnog humanitarnog prava do[lo je naro;itonakon dono[enja ?enevskih konvencija iz 1949. godine. Tada su doneti broj-ni pravilnici, priru;nici, uputstva ili drugi akti sli;nih naziva koji su ova me]u-narodna pravila prilago]avali primeni, upotrebi u svojoj vojsci.

U ovim propisima se po pravilu nalazi i komandna odgovornost. Ovako jepostupila i tada[nja Jugoslavija i donela „Uputstvo o primeni pravila me]u-narodnog ratnog prava u oru/anim snagama SFRJ“ iz 1988. godine. U ta;-ki 20 ovog uputstva predvi]ena je li;na odgovornost zbog povrede pravilaratnog prava i to kako vojnog, tako i civilnog lica.

U ta;ki 21, pod naslovom „Odgovornost za postupke pot;injenih“ propi-sana je komandna odgovornost. Evo tog teksta, kako je naveden u pravil-niku> „Vojni stare[ina je li;no odgovoran za povrede pravila ratnog pravaako je znao, ili je mogao da zna, da njemu pot;injene, ili druge jedinice, ilipojedinci pripremaju izvr[enje takvih povreda, a u vreme kada je jo[ bilomogu'e spre;iti njihovo izvr[enje ne preduzme mere da se te povrede spre-;e. Li;no je odgovoran i onaj vojni stare[ina koji zna da su povrede pravilaratnog prava izvr[ene, a protiv prekr[ioca ne pokrene disciplinski ili krivi;nipostupak, ili ako nije nadle/an za pokretanje postupka, prekr[ioca ne prija-vi nadle/nom vojnom stare[ini. Vojni stare[ina odgovara kao sau;esnik, ilipodstreka; ako je nepreduzimanjem mera protiv pot;injenih koji kr[e pra-vila ratnog prava doprineo da njemu pot;injene jedinice i pojedinci takvadela ponovo vr[e.“

Pa/ljivom analizom citirane ta;ke dolazi se zaista do zaklju;ka da je ona skra-'ena, pojednostavljena, ali dosta sli;na odredbama ;lanova 86 i 87 Dopun-skog protokola I uz ?enevske konvencije, kojima se prvi put na jedan izri;itna;in propisuje komandna odgovornost. Za navedena akta, a i sva drugasli;nog karaktera, me]u teoreti;arima, ali i prakti;arima, kako u vreme nji-

Hag me]u nama

111


112

hovog dono[enja, tako i danas, postoji problem njihove potpune i dosledneprimenljivosti koji, za razliku od normi unutra[njeg prava, prati i sve drugepropise me]unarodnog karaktera.

2. 7. 2004.

(Autor je advokat iz Beograda i biv[i na;elnik Pravne uprave Ministarstva odbra-ne SRJ< Izvodi iz transkripta sa konferencije o komandnoj odgovornosti u me]u-narodnom i doma'em pravu, Beograd, 23. i 24. maj 2003. godine)

Hag me]u nama

113

Omer Had/iomerovi'

Sve je „upisano“

Poznato je svima nama da je i u ranijem Ustavu SFRJ, kao i Ustavu SRJ, bilopredvi]eno da ratifikovani me]unarodni ugovori i op[tepriznata pravilame]unarodnog prava predstavljaju sastavni deo na[eg pravnog sistema. {tose ti;e komandne odgovornosti, /elim da vas podsetim da je konvencijakojom je predvi]ena ova vrsta odgovornosti ratifikovana u na[oj zemlji jo[1978. godine. S tim u vezi, ;lan 4 Krivi;nog zakona ka/e da se na u;iniocakrivi;nog dela primenjuje zakon koji je va/io u vreme izvr[enja krivi;nogdela. Dakle, ako je ova konvencija bila sastavni deo na[eg pravnog sistema,samim tim i krivi;nog zakonodavstva u onom delu koji reguli[e krivi;noprav-ne odredbe, onda ja ne vidim nikakvu smetnju da se ona primeni i ovde.Ovde uop[te nije re; o krivi;nom delu koje nije bilo predvi]eno kao krivi;-no delo i za koje nije bila predvi]ena sankcija. Odre]eno lice 'e odgovaratina osnovu komandne odgovornosti za ona krivi;na dela koja su predvi]enau glavi XVI Osnovnog krivi;nog zakona. :ini mi se da ja ne vidim nikakvusmetnju da se direktno primeni komandna odgovornost koja je sastavni deona[eg pravnog sistema jo[ od 1978. godine i tu se uop[te ne postavlja pita-nje nikakve retroaktivnosti.

2. 7. 2004.

(Autor je sudija Okru/nog suda u Beogradu< izvodi iz transkripta sa konferenci-je o komandnoj odgovornosti u me]unarodnom i doma'em pravu, Beograd, 23.i 24. maj 2003. godine)

Sr]a Popovi'

A mogao je da zna...

U kritikama instituta tzv. „komandne odgovornosti“ naj'e['e, gotovo isklju-;ivo, prigovara se normiranju odgovornosti komandanta u onim slu;ajevimakada ni[ta nije preduzeo da spre;i ili kazni zlo;ine svojih pot;injenih, za kojeje „mogao da zna“. To re[enje se progla[ava nekom ne;uvenom i nebulo-znom konstrukcijom Tribunala, odnosno njegovog Statuta i izjedna;ava sesa pojmom „objektivne odgovornosti“ koju krivi;no zakonodavstvo, narav-no, ne poznaje.

Me]utim, ovakve inkriminacije poznaje i na[e sopstveno zakonodavstvo.:lanom 184 stav 2 Krivi;nog zakona Srbije, kao krivi;no delo prikrivanjainkrimini[e se prodaja, zamena, kupovina itd. neke stvari, ako je u;inilac„mogao znati“ da je stvar pribavljena krivi;nim delom. Drugim re;ima, „u;i-nilac je du/an da ima odre]enu svest ako je uop[te mogao da je ima“ (prof.Miroslav }or]evi'). Samim zakonom je, naime, odre]eno da je i sam nehat– ka/njiv. Ogre[enje o ovu „du/nost znanja“ predstavlja samo obele/je kri-vi;nog dela. U stvari, ogre[enje o tu du/nost predstavlja kod prikrivanja samsupstrat krivi;nog dela, jer je, naravno, sama prodaja ili kupovina stvari uvekdozvoljena. Ili sasvim drugim re;ima, kolokvijalno, kupcu ili prodavcu krade-ne stvari zakonom se onemogu'ava „da se pravi lud“.

Ova „du/nost znanja“ afortiori postoji kod vojnog komandanta, jer tudu/nost nala/e poseban propis. Godine 1988. doneti su Propisi o primenime]unarodnog ratnog prava u oru/anim snagama SFRJ, kojima se propisu-je da je komandant li;no odgovoran za eventualne zlo;ine svojih pot;inje-nih „ako je znao ili je mogao da zna“ da oni pripremaju izvr[enje takvih zlo-;ina, ili ako je neka/njavanjem takvih zlo;ina „doprineo da njemu pot;inje-ne jedinice i pojedinci takva dela ponovljeno vr[e“. Ni[ta drugo ne propisu-je ni Statut Ha[kog tribunala. Dakle, du/nost komandanta da zna da li i kakonjegovi pot;injeni izvr[avaju njegove naredbe i da li po[tuju pravila ratnogprava, kao i na;elna mogu'nost ka/njavanja za ogre[enje o ovu du/nost –postoje i u na[em pravu.

Ono [to u na[em pozitivnom zakonodavstvu nedostaje jeste normiranjekazne, koju mo/e propisati samo krivi;ni zakon. Propustom na[e dr/ave da


114

Hag me]u nama

115

ispuni svoje me]unarodne obaveze nastale ratifikovanjem ?enevskih kon-vencija (1949) i Dopunskog protokola (1977) ovakva dela nisu inkriminisa-na doma'im krivi;nim zakonom. Krivi;ni sudovi ne mogu neposredno pri-menjivati me]unarodne konvencije, jer prema na;elu „nulla crimen sinelege“ niko ne mo/e biti ka/njen za delo koje u vreme njegovog izvr[enja nijebilo propisano kao krivi;no delo, niti je za takvo delo propisana kazna. Otu-da nemogu'nost da se u;inioci krivi;nih dela ratnih zlo;ina „po komandnojodgovornosti“ procesuiraju pred doma'im sudovima. (Uzgred, predstoje-'im izmenama Krivi;nog zakona predvi]eno je da ovaj propust bude isprav-ljen, [to je tako]e dokaz koliko je licemerno „patriotsko“ i[;u]avanje nadkomandnom odgovorno['u neumesno.)

Po[to je na[a dr/ava zgodno propustila da komandnu odgovornost stare[i-na inkrimini[e, oni koji se zala/u za to da takozvana „;etiri generala“ odgo-varaju pred doma'im sudovima treba najpre da objasne po kom bi se osno-vu generalima uop[te sudilo. Dodu[e, i ako bi to uspeli da objasne, zahteviza su]enjem u Srbiji ostali bi nerealni, iz vi[e razloga. Rezolucije Saveta bez-bednosti UN (1503 i 1534), na primer, predvi]aju ustupanje samo onih slu-;ajeva u kojima su optu/eni bili na ni/im i srednjim nivoima civilne, vojne, iliparavojne hijerarhije. A ;etiri generala su bila na samom vrhu.

2. 7. 2004.

Ferida Durakovi'

Svemir Slobodana Milo[evi'a i suze majke Fatime

Kad god se nakon 1996. odnosi izme]u BiH i SCG micnu naprijed barem zamilimetar, kad onaj :avi', pritisnut uza zid u opasnosti da izgubi voljenugenocidnu tvorevinu Republiku Srpsku kao SDS-ov ratni plijen, sve onako„brantovski“ sijevaju'i o;ima prema kameri kao sabljom prema Tur;inu, pre-da devetnaest kutija policijskih dokumenata Komisiji za Srebrenicu – o koji-ma ka/e da ne zna ni odakle su tu ni [ta se unutra nalazi! Opa! – odmah nascenu stupa /vaka o povla;enju tu/be BiH protiv biv[e Jugoslavije.

Ignorisanje

To natezanje me svaki put mentalno dokraj;i. Imam pjesni;ku osjetljivost,ne politi;ku, pa ipak vidim gdje prestaje diplomatija a po;inje jo[ jednaagresija s onu stranu Drine. Ali svaki put me mentalno dokraj;i i ignoranci-ja s BiH strane> nema lica od povjerenja u koje 'u pogledati s nadom kadgovorimo o pravdi, o tu/bi u Hagu, o Tribunalu, i [ire> moj predsjednikSrbin Paravac, bukovina s dioptrijom za daljine koja mu o;igledno nepoma/e da te daljine i vidi, ponosno ;etni;ko dijete< moj predsjednik Hrvat:ovi', lukav, novi bogatun, ravnodu[an za stanje u svakoj dr/avi koja se nezove Hrvatska tj. Herceg-Bosna< i smoreni, zamalo umoreni moj predsjed-nik Bo[njak Sulejman Suljo Tihi', kojem samo nedostaje jedan izmo/deniMujo pa da opet skon;aju, ovaj put preklani, u srpskim vicevima o tome„kako smo im se opet lepo naj... majke“. U BiH postoji beznade/no nesla-ganje vezano za tu tu/bu, [to mo/e rezultirati samo tragi;no po BiH, a uHa[kom tribunalu bitno promijeniti odnos prema Srbima koji su optu/eniili ve' osu]eni. Cement u liniji razdvajanja izme]u Federacije i RS rezultatje cementa u glavama ovih „na[ih“. Tim rupama koje ;ini neslaganje izme-]u „nas“ i „nas“ odli;no manipuli[u svi osim Bosanaca (ovim mislim na svetri konstitutivne etni;ke grupe u BiH, i na ostale), koji ionako nisu nikud pri-spjeli i nekorisni su za sve va/e'e politi;ke opcije, a kojima imam ;ast pri-padati> borim se za unaprijed izgubljenu stvar.


116

Imam jedan sasvim privatan, nezvani;an odnos prema Hagu (Hagu kao sim-bolu, Hagu kao diskursu, Hagu kao ufanju u pravdu) – /enski. Od samogpo;etka intenzivno pratim rad izvjesnih /ena vezan za sve strane i sve aspek-te rada Tribunala.

Ku;ke

Ko je imao, u ime Suda, tj. Ujedinjenih nacija, tj. „civilizovanog“ svijeta, hra-brosti da pokrene s mrtve ta;ke istinu o u/asima rata na na[im prostorima|Prva predsjednica Suda Gabrielle Kirk MCDONALD, Afro-Amerikanka posve-'ena borbi za ljudska prava, i tu/iteljica Louise Arbour. Za njenog mandatau Hag su dovedeni brojni optu/enici. Ko je svojim djelovanjem priveo u Hag,nastavljaju'i /enski odlu;no i posve'eno rad svoje prethodnice, SlobodanaMilo[evi'a, na zaprepa[tenje i nevjericu ostatka svijeta, o Srbiji da i ne govo-rimo| Sitna i ;eli;na Carla del Ponte, koja se jo[ pri;injava italijanskoj mafiji.To zadriglim macho Balkancima iz svih dijelova rahmetli nam domovineJugoslavije zna;i ne[to potpuno suprotno onome [to ja ho'u da ka/em (neda doka/em!). Oni bi rekli da su te /ene izdajni;ke ku;ke (Kuja Vidosava!),onako doma'inski. Takvim mu[karcima diriguju samo mire markovi' i ljilja-ne zelen-karad/i', koje s rado['u ne ubrajam u /ene.

A onim drugim, ha[kim, digla bih spomenik i skinula kapu> vjerujem da ova-kva sorta /ena svoje poslove ne radi zbog vjere, nacije, novca ili slave, negozbog povjerenja u pravdu i potrebe da se, ako ni[ta drugo, srebreni;kimmajkama otvoreno, pred cijelim svijetom prizna pravo na /alovanje i tuguizazvane genocidom. Tim majkama ni[ta drugo i ne treba.

Imena

I me]u onima [to su mi umalo do[li glave ’92. samo zato [to se zovem ova-ko kako se zovem, nalazi se jedna /ena, i nju valja spomenuti – Biljana Plav-[i'. Za razliku od one dvije spomenute, njeno je lice u Hagu ponovno dobi-lo ljudske crte! Ima poetske pravde u tome da pripadnica jednoga narodakoji je Plav[i'ka 1993. nazvala genetskim otpadom srpskog naroda i potpi-sivala odluke za njegovo brisanje s lica lepe srpske zemlje danas pi[e za jed-ne srpske novine o Hagu, dok ona svoje zemaljske dane provodi u zatvoru.Kad je – o;igledno boje'i se Boga i ;ini se duboko hri['anski vjeruju'i da 'e

Hag me]u nama

117


118

pokajanjem izbje'i kaznu na drugome svijetu – priznala sve [to joj je Ha[kitribunal stavio na du[u, odjednom sam shvatila da takvo priznanje mo/e u;i-niti samo /ena, i to ona kojoj je pred o;ima pukao vlastiti zlo;in u svoj nje-govoj u/asnoj veli;ini. Moja majka, besku'nica od ’92, starica kao i Plav[i'-ka, gledaju'i njeno priznanje na TV-u plakala je kao malo dijete. Ko zna,mo/da Biljanu Plav[i' na onom svijetu i spasi suza moje Fatime. PuteviGospodnji i putevi Allahovi jesu nepoznati, ali ne vjerujem da idu u razli;i-tim pravcima. Naprotiv.

Zamislite da to [to je uradila Plav[i'ka uradi Slobodan Milo[evi'! No way.Takav mu[karac se svoje pogibeljne ideologije dr/i do kraja. ?ena njenogkova barem shvati da je prah u svemiru. Mu[karac takvog kova misli da jesvemir u prahu!

Ljubav

Evropa je uvijek voljela Srbiju. Zato je bila tako stra[no razo;arana i nesretnazbog onog [to su Srbi uradili u posljednjem balkanskom ratu. U pitanju jeiznevjerena ljubav. {to se Bosanaca ti;e (svih Bosanaca, [to zna;i i Hercego-vaca! Svih nacija i opredjeljenja!), o njima se ionako uvijek govorilo usput ilisvojatno. Ili ih je zatiralo. Tako da se u toj ljubavi (Volimo Francusku kao [toje Francuska volela nas) stanovnici BiH – kao i BiH sama, njena lijepa i lakolomljiva multietni;ka su[tina – javljaju kao kolateralna [teta. Samo [to oni izRepublike Srpske to jo[ ne znaju.

Ali sazna'e. Inshallah.

9. 7. 2004.

(Autorka je knji/evnica iz Sarajeva)

Dokumenti

Ha[ka optu/nica protiv generala

Tu/ilac Me]unarodnog krivi;nog suda za biv[u Jugoslaviju, u skladu sa svo-jim ovla['enjima iz ;lana 18 Statuta Me]unarodnog suda, optu/uje> NEBOJ-{U PAVKOVI"A, VLADIMIRA LAZAREVI"A, VLASTIMIRA }OR}EVI"A, SRETE-NA LUKI"A za ZLO:INE PROTIV :OVE:NOSTI i KR{ENJE ZAKONA I OBI:A-JA RATOVANJA, kako sledi>

OPTU?ENI

1. General-pukovnik Neboj[a PAVKOVI". Na du/nost komandanta Tre'earmije stupio je 13. januara 1999. godine i na tom polo/aju ostao je dopo;etka 2000. godine. (...)

2. General-pukovnik Vladimir LAZAREVI" preuzeo je du/nost komandantaPri[tinskog korpusa najkasnije 6. januara 1999. (...)

3. General-pukovnik Vlastimir }OR}EVI" bio je od 1. juna 1997. godinepomo'nik ministra u Ministarstvu unutra[njih poslova Srbije (u daljem tek-stu> MUP) i na;elnik Resora javne bezbednosti (u daljem tekstu> RJB) MUP-a(...)

4. General-pukovnik Sreten LUKI"... Dana 1. juna 1998. godine imenovanje za na;elnika [taba Ministarstva unutra[njih poslova za Kosovo i Metohiju(u daljem tekstu> [tab MUP-a) (...)

5. Svaki od optu/enih individualno je odgovoran za zlo;ine za koje se teretiu ovoj optu/nici shodno ;lanovima 3, 5 i (7)1 Statuta Me]unarodnog suda.

Optu/eni su planirali, podsticali, naredili, po;inili ili na drugi na;in pomaga-li i podr/avali planiranje, pripremu ili izvr[enje tih zlo;ina. Kad u ovoj optu-/nici koristi re; „po;initi“, tu/ilac nema nameru da sugeri[e da je ijedan odoptu/enih li;no fizi;ki po;inio bilo koji od zlo;ina za koje se terete. Re;„po;initi“ se u ovoj optu/nici odnosi na u;e['e u udru/enom zlo;ina;kompoduhvatu u svojstvu saizvr[ioca. Cilj ovog udru/enog zlo;ina;kog podu-hvata bio je, izme]u ostalog, isterivanje znatnog dela albanskog stanovni-[tva Kosova sa teritorije pokrajine Kosovo u nastojanju da se obezbedi traj-na srpska kontrola nad ovom pokrajinom. (...)

Hag me]u nama

119

8. Neboj[a PAVKOVI", Vladimir LAZAREVI", Vlastimir }OR}EVI" i SretenLUKI", za vreme dok su se nalazili na polo/ajima nadre]ene vlasti, tako]esnose individualnu krivi;nu odgovornost za radnje ;injenja i ne;injenja svo-jih podre]enih, u skladu sa ;lanom 7(3) Statuta Me]unarodnog suda. Nad-re]eni je odgovoran za krivi;na dela svojih podre]enih ako je znao ili je bilorazloga da zna da se njegovi podre]eni spremaju da po;ine takva dela ili suih ve' po;inili, a nadre]eni nije preduzeo neophodne i razumne mere daspre;i takva dela ili da kazni njihove po;inioce. (...)

(Paragrafi 9–18 detaljno obja[njavanju polo/aj, ovla['enja i du/nosti svakogod ;etvorice optu/enih.)

(Paragrafi 21–29 iznose detalje o po;injenim zlo;inima> proterivanju stotinahiljada kosovskih Albanaca< uni[tavanju njihove imovine< delima brutalnostii nasilja nad albanskim civilima na Kosovu radi odr/avanja atmosfere straha<batinanjima, iznu]ivanju, razbojni[tvu, zlostavljanju, napadima, protivzako-nitom li[avanju slobode i ubijanju na kontrolnim punktovima koje su snageSRJ i Srbije dr/ale du/ puta prema grani;nim prelazima< plja;kanju imovineproteranih Albanaca< oduzimanju i uni[tavanju li;nih dokumenata i saobra-'ajnih dozvola< granatiranju gradova i sela, paljenju stambenih objekata igazdinstava, uni[tavanju kulturnih i verskih ustanova, ubijanju civila kosov-skih Albanaca i seksualnom zlostavljanju kosovskih Albanki.)

Ta;ka 1> Deportacija (...)

29. Po;ev od 1. januara 1999. godine ili pribli/no od tog datuma pa sve do20. juna 1999. godine, snage SRJ i Srbije, postupaju'i po uputstvu, na pod-sticaj ili uz podr[ku Neboj[e PAVKOVI"A, Vladimira LAZAREVI"A, Vlastimira}OR}EVI"A, Sretena LUKI"A, Slobodana MILO{EVI"A, Milana MILUTINO-VI"A, Nikole {AINOVI"A, Dragoljuba OJDANI"A, Vlajka STOJILJKOVI"A idrugih poznatih i nepoznatih lica, po;inile su dela navedena u paragrafimaod 21 do 27, [to je imalo za posledicu prisilnu deportaciju oko 800.000 civi-la kosovskih Albanaca. (...)

TA:KA 2> DRUGA NEHUMANA DELA (PRISILNO PREME{TANJE)

30. U odnosu na one kosovske Albance koji su interno raseljeni unutar teri-torije Kosova, pozivom na paragrafe 21–29, tu/ilac ih ponovo navodi i uvr-[tava u ovu ta;ku (...)


120

Hag me]u nama

121

TA:KE 3–4> UBISTVO

31. Pozivom na paragrafe 21–29, tu/ilac ih ponovo navodi i uvr[tava u oveta;ke. 32. (Paragraf sadr/i detaljne navode o ubistvima u Ra;ku i njegovojokolini, Beloj Crkvi, Maloj Krusi, Suvoj Reci, }akovici, Padali[tu, Izbici, Meji,Korenici, Skrovni, Slakovcu, Ceceliji, Gornjoj Sudimlji, zatvorskom komplek-su Dubrava, i selima u op[tini Ka;anik.)

TA:KA 5> PROGONI (na politi;koj, rasnoj ili verskoj osnovi)

34. Po;ev od 1. januara 1999. godine ili pribli/no tog datuma pa sve do 20.juna 1999. godine, snage SRJ i Srbije, postupaju'i po uputstvu, na podsticajili uz podr[ku Neboj[e PAVKOVI"A, Vladimira LAZAREVI"A, Vlastimira }OR-}EVI"A, Sretena LUKI"A, Slobodana MILO{EVI"A, Milana MILUTINOVI"A,Nikole {AINOVI"A, Dragoljuba OJDANI"A, Vlajka STOJILJKOVI"A i drugihpoznatih i nepoznatih lica, koristile su se sredstvima i metodama izlo/enimu paragrafima od 21 do 32 da bi sprovele kampanju progona civilnog alban-skog stanovni[tva sa Kosova na politi;koj, rasnoj ili verskoj osnovi. Ti progo-ni su uklju;ivali, izme]u ostalog, slede'a sredstva>

a. Prisilno preme[tanje i deportaciju od strane snaga SRJ i Srbije pribli/no800.000 civila, kosovskih Albanaca, kao [to je opisano u paragrafima 21–30.b. Ubistvo vi[e stotina civila, kosovskih Albanaca, od strane snaga SRJ i Srbi-je, kao [to je opisano u paragrafima 31–32. c. Seksualno zlostavljanje kosov-skih Albanaca, naro;ito /ena, od strane snaga SRJ i Srbije, uklju;uju'i seksu-alno zlostavljanje opisano u paragrafima 23 i 29. d. Bezobzirno razaranje ilinano[enje [tete verskim objektima kosovskih Albanaca. (...)

(22. septembra 2003. godine, u Hagu< izvor> Ha[ki tribunal)

16. 7. 2004.

Jasna Bogojevi'

Svedok koga je stigla crvena ru/a

General Pavkovi' ponavlja iz dana u dan, u svim medijima i preko svog du[e-bri/nika :avo[kog, kako on zapravo i nema razloga da se dobrovoljno pre-da Ha[kom tribunalu, jer je on samo branio svoj narod i svoju zemlju, te daje optu/nica la/na i da je pisana ovde (a zna se ko pi[e optu/nice!). Preda'ese, tvrdi general, samo ako ga pozove njegov narod. Spominjan je ;ak i refe-rendum.

Ali ;im se ;uju neke druge ;injenice i kada Svetlana }or]evi', kao obi;nigra]anin i pri tom svedok, progovori o u/asnim doga]ajima na Kosovu uperiodu izme]u 1995. i 1999. godine, onda takvog jednog nezgodnog sve-doka napadnu neidentifikovane nind/e, ubrizgaju mu ;udnu supstancu uvenu i ostave ga bez svesti sa crvenom ru/om u ruci. Svetlanu }or]evi' suu njenom stanu u Vranju 27. juna, dakle na dan izbora, napali upravo takvi,jo[ uvek neidentifikovani banditi i onesvestili je injekcijom sedativa. Kakoizgleda, mogli su da je ubiju, ali to nije bio cilj. Cilj je bio da se po[alje poru-ka, kako Svetlani tako i drugim nezgodnim svedocima koji bi se usudili danezgodno svedo;e o zlo;inima.

Svetlana }or]evi' je autor knjige „Svedo;anstvo o Kosovu“, koju je napisa-la nakon NATO bombardovanja, kada se preselila sa Kosova u Vranje, gde idanas /ivi.

Na po;etku knjige opisuje svoje te[ko detinjstvo i odrastanje u siroma[nojporodici, uz neobrazovanog i vrlo nasilnog oca. Nakon zavr[ene srednje [ko-le napu[ta ku'u i odlazi u Valjevo 1977. godine, a nakon Valjeva seli se naKosovo 1995. godine, gde radi kao taksista, sve do potpisivanja Kumanov-skog sporazuma, odnosno do povla;enja VJ sa Kosova.

Ali na Kosovu je svih tih godina gledala kako policija i vojska ugnjetavaju izlostavljaju albanske civile. Ni nakon odlaska sa Kosova nije mogla da se smi-ri. Proganjale su je slike nepravdi i zlo;ina koje je videla svojim o;ima i re[i-la je, uprkos „neprijateljskoj“ okolini i haosu u kome i sada /ivi, da javno ka/e[ta se (njoj) de[avalo tih godina, napisav[i svoje svedo;enje o kosovskim(ne)prilikama. Knjigu je 2003. godine izdao Fond za humanitarno pravo. I


122

od tada Svetlana dobija pretnje, koje su postale u;estale otkako je poja;anpritisak za izru;enje optu/enih generala.

Svetlana je vozila uglavnom albanske porodice, naro;ito od 1998. godine,jer albanski taksisti nisu smeli da pro]u preko silnih policijskih punktova.Srbi-taksisti su ih vozili samo ako su mogli debelo da naplate. Svetlana je oko100 porodica uspela da spase odvoze'i ih sa Kosova u Crnu Goru> „Bila samzadovoljna [to sam barem stotinak porodica, sa manje ili vi[e muke, ipakprevezla i pomogla im da napuste Kosovo. Znala sam da su na sigurnom. Samnom su bar iza[li /ivi.“ U/ivala je veliko poverenje Albanaca, mogla je dau]e u svako selo u koje Srbima nije ni padalo na pamet da zalaze, [to zbogstraha, [to zbog otpora prema Albancima.

U knjizi je opisala pripremu velikog ;i['enja Kosova> „Od neuspelog poku[a-ja u Rambujeu da se zaustavi sukob (...) i od momenta kada je prvi putpomenuta mogu'nost bombardovanja, pripremljen je plan osvete premaAlbancima i ;i['enje Kosova od tog naroda. Svaki policajac, svaki vojnik, sva-ki Srbin znao je za taj plan i velika ve'ina se ;ak tome radovala i pripremalaza ostvarenje tog plana.“ Veliko spremanje Kosova u po;etku je izgledaloovako> „Sve civilne objekte zauzela je vojska, policija, rezerva< sve je bilo pre-puno oru/ja i municije.“ Pod civilnim objektima podrazumeva se op[tina,[kola, bolnica i naravno, ku'e i stanovi Albanaca> „Tvrdim sasvim odgovor-no da je na samom po;etku bombardovanja ;ak i policija izdavala nekepotvrde kojima se ozakonjuje do daljnjeg boravak Srbima u albanskim sta-novima.“

Policija i vojska plja;kale su i palile sve albanske ku'e i lokale> „Grupa za pa-ljenje je u[la u moju ulicu i po;ela razgledanje. Zatim su oti[li po ’materijal’i vratili se istog dana (...) gotovo sve ku'e su palili do kasno po podne.“ Ku'ebi najpre bile oplja;kane a potom zapaljene> „Iz nje [ku'e] su svi iz ulice,uklju;uju'i i jednog redovnog oficira Vojske Jugoslavije, koji je stanovao ususednoj ku'i, ali je bio obave[ten da je plja;ka u toku, grabili i nosili stvari(...) a pomenuti oficir je nao;igled svih vi[e puta jurio kolicima, pakovao unjih sudoperu, kuhinjske elemente (...) bila je to slika koju je trebalo oveko-ve;iti, da svi vide tog srpskog vojnika kako skuplja ukradene stvari po ulici.“

Spaljivanje ku'a bilo je deo plana o „kona;nom re[enju“ kosovskog proble-ma. Nisu plja;ka i paljenje bili ono najgore [to je radila vojska, ali i policija,

Hag me]u nama

123


124

paravojska, parapolicija i raznorazni koji danas ostavljaju crvene ru/e. Palilisu ku'e u kojima su bili /ivi ljudi, a vojnici su ;uvali i takve objekte> „Kakosam se primicala bli/e tom otvoru u zidu, tako mi se pred o;ima ukazivalaslika, najstra[niji prizor koji sam ikad videla, nekoliko nogu, izgorelih i uglje-nisanih. Kao da su se pred vatrom povla;ili do zida i tu ostali, naslonjeni nanjega.“

16. 7. 2004.

(Autor je gra]anka iz Beograda)

Sr]a Popovi'

Srpska bri/na javnost

Prvi ;ovek srpske politike, premijer Ko[tunica, nakon ;etiri godine premi-[ljanja kona;no je uspeo (na sednici Glavnog odbora DSS-a, 18. jula) dasavlada dugi put (intelektualno jednostavan, ali njemu emotivno nepodno-[ljiv) od „devete rupe na svirali“ do „pitanja svih pitanja“.

Biograf Slobodana Milo[evi'a, novinar Slavoljub }uki', pita se nedavno(„Danas“, 19. jul)> „Nisam li ja mo/da u svojim tekstovima bio na pogre-[nom putu| Jer se ovde radi o jednom klasi;nom ubici... Dakle, to je ;ovekkoji nas je vodio, i koji je vodio ovu zemlju. To je podatak sa kojim mi mora-mo /iveti.“

Mnogima je, naravno, ve' odavno bilo jasno da je „;ovek koji nas je vodio“bio ubica i da je Hag „pitanje svih pitanja“. S druge strane, mnogi, kao naprimer Ivica Da;i', Mira Markovi' i Toma Nikoli', i danas smatraju da je nje-govo izru;enje Hagu bilo „sramotan ;in“ (kako re;e pukovnik Ulemek nasvom su]enju).

Negde izme]u, u sivoj zoni, obitava jedno ;udno pleme potajnih navija;aSlobodana Milo[evi'a (ili mrzilaca Karle del Ponte), koji ne propu[taju prili-ku da, naravno, samo u ime najrigoroznijih pravnih i humanitarnih standar-da (po kojima smo mi, ina;e, poznati), tiho i sistematski podrivaju rad Tribu-nala. Oni su neprestano „zabrinuti“ zbog „te[ko'a“ u kojima se nalazi Tu/i-la[tvo, vajkaju se zbog „otpora“ koji Tribunal izaziva „u Srba“, „ne razume-ju“ komandnu odgovornost, prezumpcija nevinosti njihova je svetinja (bar uovom slu;aju), svedoci su po pravilu „na/alost neubedljivi“, Tribunal proma-[uje „politi;ku svrhu“, Milo[evi' se, [to jest jest, „ve[to brani“ i „bele/i poe-ne“, Tribunal je pred zatvaranjem.

Poslednja njihova „briga“ jeste da 'e se „proces raspasti“ zbog Milo[evi'e-ve bolesti, ili „jo[ gore“ da 'e mu biti postavljen (oni ka/u „nametnut“) bra-nilac protiv njegove volje, ;ime bi su]enje navodno bilo „diskreditovano“.

Omiljeni srpski ekspert za pitanje Haga Ljiljana Smajlovi' nedavno pi[e> „Pro-blem je u tome [to 'e malo koji advokat koji dr/i do sebe pristati da zastu-

Hag me]u nama

125

pa klijenta protiv njegove /elje> pristanak na takvu ulogu pretpostavlja u star-tu da takav advokat ne'e zastupati interese klijenta ve' interese suda.“

Naravno da u tome ne postoji nikakav „problem“. U mnogim zakonodav-stvima, pa i u na[em, okrivljeni mora imati advokata u su]enjima za te[kakrivi;na dela, pa ;ak i onda kada on to ne /eli. Ustanova branioca po slu/be-noj du/nosti nije uspostavljena samo u interesu branjenika, ve' pre svega ucilju po[tovanja na;ela kontradiktornosti postupka, dakle pravde. To na;elose mora po[tovati u javnom interesu, ;ak i onda kada okrivljeni to ne /eli, jersu]enje nije samo njegova privatna stvar. (Advokati, i to upravo oni koji„dr/e do svog ugleda“ ba[ u ovakvim slu;ajevima, a oni su gotovo svako-dnevni, postupaju sa posebnom savesno['u, i propust da tako postupajupredstavlja te/ak prekr[aj protiv profesionalne etike.) Odredbu koja ovoomogu'uje sadr/i i Statut Ha[kog tribunala. Prema Pravilu broj 21 Statutapravo okrivljenog da se sam brani nije apsolutno i Tribunal ima prava daokrivljenom imenuje branioca i protiv njegove volje kada je to u „interesuvr[enja pravde“.

Ovde, u slu;aju Milo[evi'a, imamo upravo ekstremni slu;aj okrivljenogkome je nu/no postaviti branioca bez obzira na njegove /elje. Ovde imamookrivljenog koji je jasno iskazao svoj stav „da ne priznaje sud“ i „da ne /elida se brani“. Protivre;no je tome stavu da okrivljeni „/eli da se brani sam“,jer on uop[te ne /eli da se brani, niti /eli da ga drugi brane. Njegova je /e-lja, sasvim jasno izra/ena, da sabotira proces, pa ;ak i time [to 'e da saboti-ra sopstvenu odbranu (u korist svojih politi;kih ciljeva). Kontradiktornipostupak, dakle interesi pravde, me]utim, zahtevaju, u javnom interesu, daon bude branjen, pa je postavljanje branioca po slu/benoj du/nosti jedinoispravno re[enje.

Fizi;ko zdravlje Milo[evi'a u svemu tome je od sporednog zna;aja. (Zanim-ljivo je usput napomenuti da Milo[evi' sabotira ;ak i savete svojih lekara iodbija da uzima lekove, sve u cilju sabotiranja i procesa i sopstvene odbra-ne, kako je ustanovljeno na pretresu 25. marta 2003. godine.) Su]enje jestresna situacija i ;esto dovodi do pojava povi[enog krvnog pritiska. Me]u-tim, smatra se da je okrivljeni sposoban da u;estvuje u procesu sve dok je ustanju da shvata prirodu optu/enja, da razume tok postupka i smisao izve-denih dokaza, i da daje instrukcije braniocu. To [to njemu zdravlje mo/da nedozvoljava da se brani sam, bez pomo'i branioca, irelevantno je. Prvo, zbog


126

Hag me]u nama

127

toga [to on uop[te i ne /eli da se brani, drugo, jer je stvar njegovog izborai njegove volje, ukoliko odlu;i da se brani, da to ;ini sam ili, ukoliko nije spo-soban, uz pomo' branioca, i tre'e, [to Sud ima pravo da mu postavi brani-oca ukoliko nije sposoban da se sam brani, a branioca ne /eli da imenuje.

Rekli smo da Milo[evi' sabotira proces (i sopstveno zdravlje) zarad politi;kihciljeva. Koji su to ciljevi| Pa, upravo da u sivoj zoni doma'e javnosti, kojuovde oli;ava Ljiljana Smajlovi', izazove citirane komentare da mu se navod-no onemogu'ava odbrana (koju ne /eli da daje), da mu se „name'e“ brani-lac koji 'e (za[to|) „raditi u interesu suda“ (;ime se opet tiho implicira da jeinteres suda, valjda, da ga „nevinog“ osudi!), da je Tribunal u „tihoj panici“i da se „proces raspada“.

Proces se mo/e „raspasti“ jedino ako Milo[evi' ne do/ivi njegov kraj. Ali, naj-zad, zar je Hitler pravosna/no osu]en|

23. 7. 2004.

Dokumenti

Predmet „{e[elj”> Pravo optu/enog da se sam brani nije apsolutno

3. Optu/ba tra/i da Pretresno ve'e izda nalog o imenovanju branioca radipru/anja pomo'i optu/enom (bez ograni;enja) pri vo]enju odbrane.

D. Merodavno pravo

11. (paragraf Odluke) :lan 20 (1) Statuta Me]unarodnog suda>

Pretresna ve'a moraju da obezbede da su]enje bude pravi;no i ekspeditiv-no... uz puno po[tovanje prava optu/enog i du/nu brigu o za[titi /rtava isvedoka.

:lan 21(d) Statuta> (...) da se brani li;no ili putem pravnog zastupnika posopstvenom izboru< da se, ako nema pravnog zastupnika, obavesti o tompravu< te da mu se, kad god to zahtevaju interesi pravde, dodeli pravnizastupnik...

12. (paragraf Odluke) Dana 4. aprila 2003. godine Pretresno ve'e je (...)zaklju;ilo (u predmetu Milo[evi') da je nametanje branioca odlika pre inkvi-zitorskih, a ne akuzatornih sistema... U akuzatornom sistemu branilac koji jenametnut optu/enom protiv njegove volje ne mo/e da ispuni obavezu izno-[enja teze odbrane jer nema uputstva optu/enog. Me]utim, dodato je i toda je „mogu'e da neke od konvencija predvi]aju izvesne izuzetke od glav-nog principa da optu/eni ima pravo da se sam brani“... Pretresno ve'e je uzaklju;ku navelo da „pravo optu/enog da se sam brani nije apsolutno“ i pri-metilo da „postoje okolnosti u kojima je imenovanje branioca u interesupravde“...

15. (paragraf Odluke) U (...) sistemima anglosaksonskog prava optu/eni imapravo da sam vodi svoju odbranu, a mogu'nost zadiranja u to njegovo pra-vo je ograni;ena... Vrhovni sud Sjedinjenih Dr/ava je... zaklju;io da se okriv-ljenom koji se namerno neprimereno pona[a i opstruira rad mo/e uskratitipravo na samozastupanje. Sud mo/e da imenuje branioca u pripravnosti napo;etku su]enja „;ak ako se optu/eni i protivi tome“, kako bi pomogaooptu/enom i bio na raspolaganju da ga zastupa u slu;aju da je neophodnoprekinuti samozastupanje...


128

16. (paragraf Odluke) U kontinentalnom pravu je obavezna dodela branio-ca uobi;ajena praksa, naro;ito u ozbiljnijim predmetima...

17. (paragraf Odluke) Prema ;lanu 71 (Zakona o krivi;nom postupku SRJ),ako se postupak vodi za krivi;no delo za koje se mo/e izre'i kazna zatvoraod deset ili vi[e godina, ili neka te/a kazna, optu/enog mora da zastupa bra-nilac ;ak i na prvom ispitivanju... Valja primetiti da je branilac obavezan i uslu;ajevima kada optu/eni ima potrebne pravne kvalifikacije.

18. (paragraf Odluke) (...) :lan 14(3) Me]unarodnog pakta o gra]anskim ipoliti;kim pravima>

(d)... da mu se (okrivljenom), kad god to zahtevaju interesi pravde, dodelipravni zastupnik...

E. Diskusija

21. (paragraf Odluke) Izraz „u interesu pravde“ potencijalno je [irokog obi-ma. On podrazumeva pravo na pravi;no su]enje, koje nije samo osnovnopravo optu/enog, ve' i osnovni interes vezan za legitimitet samog Me]una-rodnog suda. U vezi sa pravom na pravi;no su]enje treba uzeti u obzir du/i-nu, obim i slo/enost predmeta. Slo/ena pitanja vezana za pravo, dokaze ipostupak pokrenuta u ovako obimnom predmetu mogu da prevazi]u kom-petentnost ;ak i onog optu/enog koji ima pravne kvalifikacije, naro;ito akoje optu/eni u pritvoru i nema pristup svim potrebnim sredstvima. Osimtoga, Me]unarodni sud ima legitimni interes da obezbedi da se su]enjeodvija na vreme, bez prekida, odga]anja ili reme'enja...

27. (paragraf Odluke) (...) Pretresno ve'e smatra da je u ovoj fazi su]enjanajbolji na;in da se o;uvaju prava optu/enog, i istovremeno zadovolje inte-resi pravde, dodeljivanje „branioca u pripravnosti“ koji ispunjava uslove izpravila 44(A).

28. (paragraf Odluke) Pretresno ve'e isti;e da je pravo optu/enog da se sambrani ostalo sasvim netaknuto...

29. (paragraf Odluke) Pravo na samozastupanje i dodela branioca u priprav-nosti ne isklju;uju pravo optu/enog na pravnu pomo' branioca koga samizabere... Optu/eni mo/e, na osnovu pravila 44(A), da dostavi punomo'jeukoliko /eli dodatnu pomo' branioca koji zadovoljava potrebne uslove iztog pravila.

Hag me]u nama

129


130

30. (paragraf Odluke) Za potrebe ovog postupka, uloga branioca u priprav-nosti striktno je definisana kako sledi> ...

– da u slu;aju uvredljivog pona[anja optu/enog, kao vid za[titne mere, uime optu/enog ispituje svedoke, naro;ito osetljive ili za[ti'ene svedoke, uko-liko tako nalo/i Pretresno ve'e, pri ;emu optu/eni ne'e biti li[en prava dakontroli[e sadr/aj ispitivanja<

– da u izuzetnim okolnostima od optu/enog tokom su]enja preuzmevo]enje odbrane ukoliko Pretresno ve'e, nakon upu'enog upozorenja,zaklju;i da pona[anje optu/enog ometa rad ili iziskuje da se on udalji iz sud-nice na osnovu pravila 80(B)...

F. Dispozitiv

Pretresno ve'e ovim donosi odluku da se optu/enom u ovom predmetudodeli branilac u pripravnosti, kako je definisano u paragrafu 30...

Odbija zahtev optu/be u meri u kojoj se u njemu tra/i da Pretresno ve'e izdanalog „kojim se sekretaru nala/e da imenuje pravnog zastupnika radi pru-/anja pomo'i optu/enom {e[elju u pripremanju i vo]enju odbrane“ bez ika-kvih ograni;enja.

9. maja 2003. u Hagu

(Izvor> Ha[ki tribunal)

23. 7. 2004.

Aleksandar Bo[kovi'

Doga]aji neprijatni po „na[u stvar“

Fenomen nasilja predstavlja, na/alost, jednu od univerzalnih karakteristikaljudskih kultura. Antropolo[ki posmatrano, nije ba[ sasvim jasno zbog ;egaje to tako, s obzirom na to da su ranija shvatanja da su ljudi „prirodno“ agre-sivni i nasilni jer se to na neki na;in „isplatilo“ tokom evolucije, danas pot-puno odba;ena. Dakle, nasilje predstavlja potpuno iracionalni fenomen, alimu ljudi svejedno pribegavaju.

Ratovi vo]eni devedesetih na podru;ju nekada[nje Jugoslavije bacaju novusvetlost na poku[aje razumevanja nasilja i nasilnog pona[anja. Pre svega,kako je jo[ pre dvadesetak godina ustanovio britanski antropolog DejvidRi;is, kada se pristupa problemu nasilja, va/no je razumeti da se u osnoviradi o trojnom odnosu> NASILNICI – ?RTVE – SVEDOCI. Dinamika odnosaunutar ovog trougla mo/e da varira> tako na primer nekada[nje /rtve moguvrlo lako da se pretvore u nasilnike. Me]utim, ono [to je fascinantno za ovopodru;je u protekloj deceniji jeste pre svega uloga svedoka.

Gra]ani Srbije u najve'em delu nisu bili ni nasilnici ni direktne /rtve nasilja,ve' se pojavljuju pre svega u ulozi svedoka. Ratovi su vo]eni negde drugdei u ne;ije drugo ime (prisetimo se mnogo puta ponavljane floskule kako„Srbija nikada nije bila u ratu“), te se tu lokalna populacija postavljala uglav-nom u ulogu posmatra;a. Me]utim, da bi se nasilje opravdalo, dolazilo jedo organizovane (i uglavnom ve[to orkestrirane) medijske kampanje gde suse „drugi“ (Hrvati, Bo[njaci, Albanci, u poslednje vreme sve vi[e i Ma]ari,itd.) predstavljali kao civilizacijski i kulturolo[ki potpuno druga;iji, u svemuneuporedivo lo[iji od „nas“, pa su onda i na neki na;in „zaslu/ili“ sve [to ihje zadesilo. Ovde ;ak vi[e nije bilo va/no ni da li su „drugi“ po prirodi nasil-ni ili ne – u diskursu koji je opravdavao nasilje protiv njih to nasilje je pred-stavljano kao odbrana, kao prevencija, kao jedini na;in da „mi“ ne postane-mo ?RTVE.

Me]utim, i izve[tavanje medija u Srbiji odigralo je veoma va/nu ulogu, jersu se doga]aji potencijalno neprijatni po „na[u stvar“ ubla/avali ili pre'utki-vali – pa je tako gnev lokalnih neonacista izazvalo tek prikazivanje dokumen-tarnog filma o Srebrenici na „dr/avnoj“ televiziji (RTS) pre nekoliko godina

Hag me]u nama

131

– a ne ;injenica da je film ve' u nekoliko navrata prikazala TV B92. Interven-cija NATO-a iz 1999. na svojstven na;in je doprinela ose'anju krivice drugih,jer su sada na simboli;nom planu svi izjedna;eni kao /rtve – kako porodicei rodbina pobijenih, tako i jedan nesretni srpski akademik kome je, kakonedavno re;e na jednom skupu u Domu sindikata, pretila opasnost da muse pokvari meso u zamrziva;u. Dakle, prelaz od stanja SVEDOKA na stanje?RTVE bio je brz i potpun.

Jo[ jedan va/an pokazatelj fluidnosti navedenih kategorija jeste ;injenica dasu ratovi u biv[oj Jugoslaviji u daleko ve'oj meri nego raniji sukobi predstav-ljali ratove u kojima nasilje nisu vr[ile samo za to specijalno zadu/ene i obu-;ene formacije (policija, vojska), ve' su u njemu u velikoj meri u;estvovali itzv. „obi;ni ljudi“. Ovo je s jedne strane doprinelo izvesnoj demokratizacijiose'anja odgovornosti („svi smo krivi“), poku[ajima relativizovanja krivice(„svi su krivi“, dakle, „svi su ubijali“, dakle, nije ni va/no ko je kriv), ali i poku-[ajima solidarisanja sa okrivljenim ratnim zlo;incima (setimo se slogana „svismo mi Norac“ sa skupa hrvatskih neonacista u Splitu pre nekoliko godina).Naravno, situacija u kojoj su doju;era[nji susedi, ;esto porodi;no povezaniudajama\/enidbama ili kumstvima, odjednom postali ubice, silovatelji iplja;ka[i jeste stanje sloma svih moralnih vrednosti jednog dru[tva. U tomstanju, ne samo da prestaju da va/e pravila pona[anja koja se obi;no vezu-ju za „kulturu“ ili „civilizaciju“, ve' dolazi i do potpunog sloma svih kultur-nih vrednosti jednog dru[tva, sa nesagledivim posledicama po njegovubudu'nost. Jer dru[tvo u kome tinejd/eri pripadnike „eskadrona smrti“ koji-ma se sudi za najstra[nije zlo;ine do/ivljavaju kao nekakve junake (a koje,kako re;e srpski ministar policije, poneki mla]i policajci i „idolizuju“) jestedru[tvo nad ;ijom bi budu'no['u svi koji u tom dru[tvu /ive trebalo da seozbiljno zabrinu. Jer karakter i posledice nasilja ovde su proizveli trajne imasovne traume, sa ;ijim posledicama se moramo suo;iti i po;eti da radi-mo na njihovom otklanjanju pre nego [to bude prekasno.

30. 7. 2004.

(Autor je vi[i nau;ni saradnik Instituta dru[tvenih nauka u Beogradu, vanredniprofesor antropologije na Rouds univerzitetu u Ju/noj Africi i gostuju'i profesorantropologije na Fakultetu za dru[tvene nauke Univerziteta u Ljubljani)


132

Nikola Samard/i'

Zadrigli bilmezi koji verujuu novi Zid

Natezanje vlade i dela javnosti s Ha[kim tu/ila[tvom ukazuje na dve va/neokolnosti. Da je izborima s kraja 2003. delimi;no obnovljen stari poredak, ida se deo srpskog dru[tva, uvijen u omota;e izolacionizma, ksenofobije isiroma[tva, odr/ava u stanju idejne i moralne hibernacije. Istovremeno jedeo javnosti postigao napredak u razmatranju poslednje dve decenije(mastering the past), u ;emu su ose'ala nelagodu i razvijenija evropska dru-[tva suo;ena sa istorijom sopstvenog ekstremizma i zlo;ina.

Potreba obnove saradnje s Hagom i moralna je i formalna. Nju bi Srbija tre-balo da ose'a i prema /rtvama ratnih zlo;ina, pre svega prema susedima uHrvatskoj, BiH i Albancima na Kosovu, i prema sopstvenom dru[tvu, koje jepotrebno, koliko je mogu'e, osloboditi nasle]a poteklog iz jednog izopa;e-nog tuma;enja novije srpske istorije. Odnos prema Hagu je i odnos zvani;-ne Srbije prema sopstvenim manjinama. Obaveze prema Hagu Srbija se,uostalom, nije jasno odrekla. Ina;e je Ha[ki sud nadre]en doma'em pravo-su]u, [tavi[e i va/e'em ustavu (koji je od 5. oktobra 2000, u novim politi;-kim okolnostima i zbog u;estalog kr[enja njegovih odredbi, izgubio legiti-mitet). Odbacuju'i nadle/nost Haga, Srbija se odricala i prava da glasnijeza[titi prava i budu'nost pola miliona izbeglih koje je zbrinula. Posle demo-kratskog prevrata Srbija je mogla da se susedima ponovo nametne u ulozinovog balkanskog Pijemonta, postavljaju'i se, zahvaljuju'i bogatstvu svojekulture i istorije, na ;elo lokalnih integracionih pokreta i evropskih nastojanja,ali ona je, u nedostatku politi;ke i duhovne snage, i tu priliku propustila.

Ha[ko pitanje proizvelo je politi;ke potrese koji su usporili demokratski, pri-vredni i imovinski preobra/aj. Onda[nji savezni predsednik Ko[tunica isprvase prenemagao zahtevaju'i dono[enje zakona o saradnji, sasvim nepotreb-nog, da bi, uz pomo' pre/ivelog represivnog aparata svoga prethodnika,preduzeo ru[enje }in]i'eve vlade i zaustavljanje reformi. Posle Milo[evi'e-vog izru;enja premijer }in]i' je ostao bez prvobitne odlu;nosti i jasne ve'i-ne u parlamentu, ustupaju'i prostor u javnom /ivotu onima koji su pripre-mili i sproveli njegovo ubistvo. EU je Srbiju odr/ala u granicama sanitarnog

Hag me]u nama

133

kordona, koji nikad nije sasvim popustio, a saradnju s Hagom postavila kaouslov svih uslova. Tzv. antiha[ki lobi je ha[ko pitanje preto;io u su[tinskisadr/aj srpskog nacionalnog identiteta.

Cinizam kojim su odbrana i mediji, iznikli iz podzemlja, ispunili proceseoptu/enima za ratne zlo;ine u Srbiji i za ubistvo Zorana }in]i'a, name'e uti-sak da je saradnja s Hagom neophodna i usled nesposobnosti ili nedostatkare[enosti doma'eg pravosu]a da iskoreni organizovani kriminal. Isporu;i-vanje Hagu, posle prethodnog politi;kog dogovora, od izuzetne je va/nostiza samu nacionalnu bezbednost. Svako isporu;enje ili predaja Hagu zna;eudaljavanje pojedinaca koji su pretnja doma'em miru. Antiha[ki lobi, i nje-govi [ti'enici, ugro/avaju i duhovno stanje nacije, u kontinuitetu delovanjakoji se mo/e pratiti od „Politikinih“ „Odjeka i reagovanja“ do veli;anja JSO izemunskog klana, ili kanibalisti;kog orgijanja nad mrtvim Zoranom }in]i-'em.

Patriotizam ha[kih optu/enika, naro;ito onih koji su zauzimali visoke polo/a-je, u stvari je galama kojom se prikriva delovanje iz udobne, za[ti'ene poza-dine, u kojoj su se neki od njih i bestijalno bogatili. U svakom ratu, i u naj-prljavijem, mno[tvo je izuzetnih i odva/nih. Ali oni danas ili nisu me]u /ivi-ma, ili se sobom ne razme'u, a svakako nisu osumnji;eni za ubijanje ratnihzarobljenika, civila, gradova i sela.

Dok ministar vojni kao proziva Mladi'a da se preda, a ovaj naravno ne'e, nepostavlja se ni pitanje budu'e odgovornosti onih koji su u;estvovali u prikri-vanju optu/enika. Likovi s poternica progla[avaju se nevinim, dok se ne utvr-di njihova krivica, kao da ona Milo[evi'eva, ili Karad/i'eva, nije o;igledna.Javnost se zalu]uje raspredanjem o komandnoj odgovornosti, kao da onanije li;na i krivi;na, samo Ha[ko tu/ila[tvo aboliralo je postupke Tu]mana iIzetbegovi'a, kao da je njihovim odlaskom nestalo i njihovih /rtava, i odbijase svaki pomen o kolektivnoj odgovornosti, kao da se Milo[evi', Tu]man,Karad/i' i Izetbegovi' nisu pojavili na slobodnim izborima. I kao da Milo[e-vi', sa svojim radikalskim, novodemokratskim i ostalim satelitima nije dobi-jao izbore iz godine u godinu. Kao da Milo[evi' i ve'ina optu/enika nisu, u;itavoj deceniji, bili vrh jedne zlo;ina;ke kleptokratije. I, vrhunac apsurda,kao da Milo[evi' i dalje ne /ivi udobnije od ve'ine svojih nekada[njih poda-nika. A oni gledaju [ta 'e sa svojom decom koju [pricevima, d/ipovima icecama, na ulici i sa ekrana, po uzoru na op[ti imid/ Familije, i dalje progo-


134

Hag me]u nama

135

ne kriminogene nakaze. Kao da su ovda[nji novi idoli bezazleni pobunjeniciprotiv poretka koji su ru[ili svojim pesmama i svojim /ivotima, poput Hen-driksa ili Kobejna. Ali ne, to su samo zadrigli bilmezi koji su negde zalutaliveruju'i da 'e podi'i novi Zid, umesto berlinskog, i da majka Rusija mo/danije tako daleko. Zaista, [to je se pre do;epaju, mo/da se izvuku.

Uzgred, da li biste voleli da je va[ prvi kom[ija nekada[nji magacioner (ili nje-mu sl.), ;iji pas, naravno, ujeda|

30. 7. 2004.

(Autor je profesor istorije na Filozofskom fakultetu u Beogradu)


Generale nema ko da [alje

Analiti;ari bi, kako stvari stoje, mogli da osnuju kladionicu o saradnji Srbije iCrne Gore sa Ha[kim tribunalom, odnosno o predaji optu/enih. Nema sum-nje da bi neizvesnost bila temeljna. No, bez obzira na sve procene i njihovuargumentaciju, sva je prilika da 'e taj posao obaviti neka budu'a vlada, neova Vojislava Ko[tunice. Na to upu'uje i „bekstvo“ optu/enog Gorana Had-/i'a, samo nekoliko sati posle prispe'a ha[ke optu/nice. Nikakvo ;udo ne bibilo da se pridru/io optu/enim generalima, uklju;uju'i tu i Ratka Mladi'a.Cinici bi mogli re'i da je to ono [to je DSS obe'avala u predizbornoj kam-panji. Neki me]u njima su ;ak slali poruke da evropski put nije jedini kojimbi Srbija mogla krenuti.

Da je druk;ije, srpski zvani;nici bi se mo/da stideli slu;aja Had/i', jer bi onbio znak da sistem ne funkcioni[e. Zato verovatno ministar policije DraganJo;i' negira autenti;nost fotografija Had/i'evog bekstva koje je obelodaniloTu/ila[tvo Ha[kog tribunala. Ministar Jo;i' verovatno zna zbog ;ega takogovori. Da li je tako i sa ostalim zvani;nicima, koji govore o generalima,posebno o Ratku Mladi'u|

Izgleda da samo jo[ predsednik SCG Svetozar Marovi' i Rasim Ljaji', mini-star za ljudska prava i manjine, a sada i predsednik Saveta za saradnju sa Tri-bunalom, veruju svojim [apta;ima da general nije u ovoj dr/avi, i da to samotreba dokazati. Ljaji' ponavlja, iz Haga vi[e puta demantovanu mogu'nost,da se generalima sudi u Srbiji. Ali ko slu[a Tribunal| Izjava je tim ;udnija akose ima u vidu da je odluka Okru/nog tu/ila[tva u Beogradu da se ne proce-suiraju osumnji;eni za komandnu odgovornost, zbog neodgovaraju'e juris-prudencije. Istovremeno, Aleksandra Milenov, predstavnik Tu/ila[tva Tribu-nala u SCG, isti;e tvrd stav Saveta bezbednosti UN da Tribunal ne'e preki-nuti rad dok ne budu ka/njeni svi optu/eni visokog ranga, odnosno oni kojitreba da odgovaraju po komandnoj odgovornosti. Ako se politi;kim marke-tingom pravdalo izno[enje besmislica o su]enju generalima u Srbiji koje sugovorili ministri u vladi Zorana ?ivkovi'a pro[le jeseni, uo;i izbora, te[ko jezamisliti zbog ;ega to sada radi ministar Ljaji'.


136

Pometnja koju je nedavno izazvao Vuk Dra[kovi', ministar spoljnih poslova,otvaranjem procesa za isporuku generala brzo je savladana, jer o;igledno nepostoji politi;ka volja da se taj posao obavi. Ministar to nesumnjivo zna iostaje samo pitanje da li je to uradio zbog politi;kog marketinga svoje stran-ke, provokacije ili nemo'i. Nisu uspeli ni sli;ni poku[aji mnogo ja;eg koalici-onog partnera G17 plus, koji to isto kao i SPO, po svoj prilici, iskreno /eli. Asve ide traljavo jer je klju;na odluka, ipak, na premijeru Vojislavu Ko[tunici.On je smislio vrcavu sintagmu da „saradnja s Hagom mora biti obostrana“,ali jo[ nije uspeo da objasni te svoje ideje. Ona ostaje nejasna ;ak i za onogko ozbiljno shvati glasine o navodnoj nagodbi Vlade (sa nekim) da se na slo-bodu do su]enja puste ha[ki pitomci Jovica Stani[i' i Frenki Simatovi' uzamenu za hap[enje petorice optu/enih generala, s Mladi'em na ;elu, inajava da bi to moglo da se desi ve' za mesec dana.

Treba mnogo ma[te da bi se zamislilo da 'e taj posao obaviti ba[ premijerKo[tunica uz pomo' ministra policije Dragana Jo;i'a, koji je nedavno hvalione samo generale nego i „Crvene beretke“, iz ;ijih redova su i ubice premi-jera }in]i'a. I na tom mestu se ogleda klju;no nesaglasje u razumevanjuprava i pravde izme]u ve'inske Srbije s jedne strane i razvijenog sveta imalog dela liberalne javnosti Srbije. Dvojica ministara bi trebalo da uradene[to [to je suprotno njihovim dubokim uverenjima. A uverenja su, pozna-to je, ozbiljna stvar. Ovde njima treba dodati i glasove bira;a koji su ih dove-li na dosada[nje pozicije. Zato mo/da tako ;esto pozivaju u pomo' „intere-se dr/ave“ i njene bezbednosti, za koju ka/u da je ugro/ena ako se izru;egenerali.

Na [ta zapravo upu'uju upozorenja premijera i jo[ nekih ministara da je izru-;enje generala bezbednosno pitanje| Za[to bezbednost zemlje nije ugroziloizru;enje Slobodana Milo[evi'a| ?eli li to neko da nam saop[ti da je mogu-'a neka pobuna zbog izru;enja optu/enih generala| Ko koga i zbog ;egapla[i|

Kada Srbijom grme glasovi kosovskih generala Neboj[e Pavkovi'a i Vladimi-ra Lazarevi'a da se ne'e predati, to zna;i da ozbiljno ra;unaju na podr[kukoja javnosti nije vidljiva. Svima, naime, koji imaju bar malo znanja o tome[ta zna;i slamanje ki;me sistemom subordinacije jasno je da juna;enje gene-rala nije samo odocnela ve/ba iz hrabrosti. Zbog toga oni i idu korak daljeu svojoj umi[ljenosti i predla/u da se o njihovoj sudbini izjasne Srbi na refe-

Hag me]u nama

137

rendumu. Istina, to juna;enje je demonstrirano pre predsedni;kih izbora idubokog uverenja da 'e novi ;uvar dr/avnog pe;ata biti radikal. A njega neodlikuje sporost Vojislava Ko[tunice, ve' nepokolebljiva odlu;nost.

Ohrabren izbornim uspehom te nove odlu;nosti na decembarskim izborimapro[le godine, neko je odmah vratio ;lanove Komisije za pomo' ha[kimoptu/enicima, koju je u prole'e 2001. godine formirao Neboj[a Pavkovi', adve godine kasnije raspustio Boris Tadi', ministar odbrane, mesec danaposle }in]i'evog ubistva. Tada su neki generali penzionisani, a neki raspo-re]eni na druga radna mesta. Na[i izvori, me]utim, tvrde da su svi genera-li vra'eni na posao u Komisiju odmah posle decembarskih izbora. Vojni vrhje nepogre[ivo registrovao promenu u odnosu snaga na politi;koj sceni Srbi-je, i pona[ao se u skladu s tim.

A da je na predsedni;kim izborima pobedio radikal sada bi sve bilo druk;i-je. Slu;ajno ili ne, tek predizborni program SRS zasnivao se na onome [to jeu sudnici rekao prvooptu/eni za }in]i'evo ubistvo Milorad Lukovi' Ulemek.Precizno sro;ene re;enice koje je izgovarao mnoge podse'aju na moskovskeprocese, kada su optu/eni izgovarali ono [to treba u jednom dahu. Radikal-ni predsedni;ki kandidat je borbu protiv kriminala i trgovine drogom pred-stavio kao centralno mesto izborne kampanje, prave'i tobo/e radikalan rezs politikom prethodne vlade. O tome kako je i kada droga dospela u Srbiju– ni re;i.

Suo;avanje s ha[kim izazovom Vojislavu Ko[tunici nije lako. Rejting njegovestranke vrtoglavo pada na svakim izborima. Zato neki analiti;ari smatraju daje do[ao trenutak da se povu;e iz politike, ukoliko ne /eli da ode potpunopora/en kao najve'i gubitnik. I svako ha[ko pitanje samo mu komplikuje/ivot. Tome se dodaje jo[ jedan argument. Ko[tuni;in tim je, naime, uveoneobi;nu praksu dono[enja politi;ke procene situacije posle obavljenogposla, tek kada izazovu burnu reakciju javnosti, doma'e ili me]unarodne,svejedno. Kao najbolji primer te prakse navodi se, u tajnosti pripreman i nabrzinu usvojen, Zakon o pomo'i ha[kim optu/enicima, koji se, ka/u, mno-go dopao ;lanovima vojne komisije i SPS strukturama u dr/avnom aparatu.

Posle velike pra[ine koju je zakon brzo izazvao, premijer Ko[tunica, zajednosa koalicionim partnerima G17 plus, poradio je kod Ustavnog suda Srbije daodmah otvori proces preispitivanja njegove ustavnosti i tako zaustavi prime-


138

Hag me]u nama

139

nu zakona. Tako je odlo/ena primena zakona i smanjen pritisak me]unarod-nih institucija. Preispitivanje je u toku, a Hag i optu/eni mogu da pri;ekajuneku drugu vladu, sa podr[kom socijalista ili bez nje. Uostalom, rekonstruk-cija Vlade nije odba;ena, iako predsednik Srbije Boris Tadi' i njegova stran-ka isti;u da je ne'e ru[iti. Pusti'e da se uru[i sama. Hagom 'e se onda bavi-ti neko u koga 'e strukture naklonjene ha[kim optu/enicima imati manjepoverenja a, mo/da, vi[e uva/avanja.

6. 8. 2004.

***

Vox populi

Ima li pilota u avionu|

:itaoci sajta B92 (www.B92.net) svakodnevno [alju komentare na vesti kojese emituju. Objavljujemo nekoliko mi[ljenja o izru;enju optu/enih Ha[komtribunalu.

l Miroljub Labus je potpredsednik Vlade ove zemlje, ima instrumente i zapregovore sa Ha[kim tribunalom, ali i za izru;enje generala „[to pre“. Ima liovaj avion pilota| (Kontrola leta)

Samo se zamajavamo i gubimo dragoceno vreme. Srbija je sada talac ovihljudi. To se mora uraditi i ta;ka! {to pre, to bolje. Znam da nije popularno,ali onaj ko je do[ao na vlast i misli da mo/e da se izvla;i zarad popularnosti,;ini zlo Srbiji. (}ukan)

Pa [ta se ;eka| U ;emu je problem| Dokle bre vi[e to otezanje, muljanje ila/no obe'avanje| Ko nije ni[ta skrivio, nema ;ega da se pla[i suda u Hagu.Ko voli ovu zemlju i predstavlja se kao patriota, trebalo bi sam da ode, a nena silu. (Posmatra;)

Na[i politi;ari su kukavice i dr/e ovaj narod kao taoce. Tako je delovao Milo-[evi'ev re/im. Inatili su se sa svetom, kao ne[to taktizirali, a onda nas je svetbombardovao. Srbija se ne'e stabilizovati dok god ne izvr[i me]unarodneobaveze. Niko od politi;ara ne sme da izru;i generale. Generali su velikepatriote i hrabri ljudi pa se ne usude dobrovoljno oti'i u Hag. Dokle vi[e|Ra[;istite sa pro[lo['u i dajte deci Srbije budu'nost. Dajte pozitivnih prome-na koje 'e u;initi da budemo deo Evrope. Zar tih nekoliko optu/enih vi[evredi od na[e budu'nosti. Ako je Milo[evi' sa svojom elitom u Hagu za[tone bi bili i generali. (Slobodan)

Rade li ovi ne[to u vladi| Samo ;ujem bla-bla po vestima, kao fora zabrinu-ti su a niko ni[ta da preduzme po tom pitanju! Nesposobni su da uradeosnovne stvari, a naro;ito da se pozabave ovako va/nim pitanjima! I [ta raditaj Ko[tunica| Mora da je od silnih nevidljivih stvari, koje on radi, postao ion sam fizi;ki nevidljiv! Sramota, [tite one koji su bacili Srbiju u crnu rupu,


140

samo da im slu;ajno ne bi stolica izmakla! Gospodo, ne razlikujete se ni[taod Milo[evi'eve garde! (Dragana)

Uobi;ajeno, na;in na koji gotovo sva na[a politi;ka elita poslednje ;etirigodine misli i govori o saradnji sa Tribunalom – cenkanje. Na[ doma'i poli-tikantski paceraj, ni[ta naro;ito novo. (Perica)

Kakav je to tribunal koji se poga]a o hap[enju kriminalaca kao da smo nabuvljaku| Ako se ;etvorica predaju, vi[e ne'emo tra/iti izru;enja| Ovo naj-bolje govori o toj [arlatanskoj tvorevini. (Sa[a)

Goran Had/i' je bio po zanimanju magacioner. Hmm... Na kom konkursu jeprimljen na poziciju savetnika generalnog direktora naftne kompanije| Biona poziciji do 2003. – Slobo, jo[ uvek si u Srbiji!!! ({pijun)

Za[to nam saop[tavate gde je Had/i'| Kakve veze ima da li je on u ku'i ilina poljan;etu igra fucu. Policija je spremna da ga hapsi do...... Ba[ kao [tosu pohapsili one ostale. Sa;eka'emo jo[ 50-ak godina. (rocking-chair)

Hag me]u nama

141

Pavle Rak

Samo guslari rade marljivo

Pitao me prijatelj [ta li sam to pro;itao u novinama pa ih samo sklopio iza'utao (a za'utao sam jer sam znao da se njemu vest ne'e dopasti). Vest jebila da je predsednik bosanskih Srba prvi put jasno priznao i osudio zlo;innad Muslimanima u Srebrenici.

– Zar nisi na[ao ni[ta pametnije da mi ka/e[|

– A [ta bi ti hteo, Srbi odavno nisu u;inili ni[ta pametnije u vezi sa svim ovimstrahotama.

– I to je tebi pametno, da se ulagujemo strancima i priznajemo im sve [tosmo po;inili i [to nismo, i da im punimo onaj zatvor u Hagu koji je stvorensamo zato da od Srba pravi zlo;ince| Tako rade samo budale i odrodi.

– :ekaj, ovo je srpska komisija ustanovila, nikakav tamo Hag, pobili su toli-ke hiljade nedu/nih ljudi, pa i da je me]u njima i bilo krivaca, pobili su ihbez suda. Po svim definicijama, to je zlo;in. Ovo je redak poku[aj ;i['enja, avaljda je u nacionalnom interesu da budemo [to ;istiji. Zar mogu mirno daidem ulicama ako u svakom trenutku na njima mogu da sretnem nekog zlo-;inca, ubicu i plja;ka[a, ili njihovog naredbodavca|

– Nemoj da brka[ stvari, zna se ko je na ovim prostorima zlo;inac, a ko /rtva.Vekovima su nas ubijali, neka/njeno. Pa su mislili da i pod za[titom takozva-ne demilitarizovane zone mogu to da nastave. Iz te iste Srebrenice su napa-dali srpska sela i ubili preko 700 ljudi. I najzad je Srbima pao mrak na o;i.Pobili, pa [ta, i trebalo ih je pobiti. Ja to, dodu[e, ne bih u;inio, ali razumem.U ratovima je uvek neko stradavao, pa i nevini ljudi, i za[to sada prvi put uistoriji nekome zbog ratovanja da sude| I to ba[ nama| {to ne njima| Mismo /rtve, a /rtva ne mo/e da bude zlo;inac. To je istorijska istina o nama injima. Priznaj, za[to ne'e[ da prizna[, da je kao beli dan jasno ko je u ovomdelu sveta zlo;inac, a ko nevina /rtva. Vekovima, ;uje[ li ti mene| Za[to be/i[od istine o Srbima|

– {ta te se ti;u drugi. Njihova je briga kako 'e se oni o;istiti od svoje krivi-ce. Ako njima iz Haga ne'e da pomognu, to je nepravda prema njima, neprema nama. Istina je da su Srbi u Srebrenici, van borbi, pobili na hiljade lju-


142

di. Svaki je zlo;in konkretan, ima konkretnog po;inioca. I oni nad Srbima, ioni koje su Srbi po;inili. I svako neka odgovara za svoje. Uostalom, ako sedobro se'am, Muslimani su pre nekoliko meseci predali Hagu ratnogkomandanta Srebrenice.

– A za[to su to u;inili| To je njihov problem. Da sam ja na njihovom mestu,ja im ga nikad ne bih predao. Taj sud se samo izruguje svima nama. To nijenikakva pravda. To je ;ista politika.

– Kome se to sud ruga, kad si malopre tvrdio da je stvoren samo Srbe dakinji|

– Ti ima[ psiholo[ki problem sa Srbima, tebi su samo Srbi za sve krivi. Idi pase le;i.

– A tvoj problem je [to pristaje[ na guslarsku ideologiju, u kojoj istorijske isti-ne ima ta;no onoliko koliko guslar misli da je zgodno za njegovu pri;u. Isti-na je uvek mnogo kompleksnija nego [to se to guslarevim slu[aocima pri-vi]a.

– Nemoj da mi filozofira[. Stvar je prosta da prostija biti ne mo/e. Zapad sena nas okomio i primenjuje dvostruke ar[ine. Svi mogu slobodno da odlu-;uju u kojoj i kakvoj dr/avi 'e da /ive, samo ne Srbi. Oni ho'e da nas poko-re, a mo/da i uni[te, i to samo zato [to se krstimo sa tri prsta. Ovo je, bre,bila borba za slobodu. I zato su nas bombardovali. A sada nas bombardujuHagom.

– Zar ti slobodom smatra[ samo to da onaj ko te plja;ka i kinji mora da budetvoje gore list| Vi[e voli[ svog zlo;inca, nego da ti stranac po[teno pomog-ne (ne tvrdim da je sa tim pomaganjem uvek sve u redu, ali uglavnom jeste),ne bi li se ve' jednom i ovde zaveli neki normalni zakoni, a ne balkanskalegalnost i legitimnost. Molim te, ispada da je legitimna svaka grozota koju„tvoji“ ;ine u tvoje ime, a kad stranci, na primer ovi u Hagu, makar i nespret-no, poku[avaju da te oslobode zlo;inaca, e to je onda najve'a nepravda uistoriji ;ove;anstva. Nije valjda da su za tebe ha[ki Srbi – heroji|

– Opet poku[ava[ da mi izvrda[. Zaba[uruje[ istinu o Jasenovcu, o Jadovnu,o jamama po Hercegovini. Zna se ko je prvi po;eo. E, taj je i kriv. Nikakone'e[ da mi prizna[ da su nas oni oduvek klali. Srbi su sada spre;ili da se toponovi. A sad smo mi u Hagu jedini krivci.

– Na stranu to [to nismo tamo jedini. U/asava me to [to misli[ da je onaj „koje drugi po;eo“ – unapred oslobo]en krivice. A smatra[ se hri['aninom.

Hag me]u nama

143


144

Naravno da je va/no i to ko je prvi po;eo, ali je pred Bogom mnogo va/ni-je ko je prvi prestao. Taj je veliki i pred Bogom, a valjda i pred ljudima. A onajko je sa zlo;inom nastavio, taj je zlo;inac. Gotova pri;a.

– Slu[aj ti, ko nema nacionalnu svest, a to pre svega zna;i solidarnost sa svo-jim narodom, njega 'e istorija pregaziti, zgnje;iti kao pu/a gola'a. (Rekao je>limace – moj sagovornik je dugo /iveo u Francuskoj.)

– Slu[aj ti mene> ko se solidari[e sa zlo;inom i zlo;incima, toga je istorija ve'pregazila, on je za nju mrtav.

Rezultat razgovora je porazan. Niko se ni za milimetar nije pomerio. I makoliko ;esto se ovakav razgovor ponovo vodio, to je samo zato da bi svakijo[ jednom istresao svoje stavove, a da bi onaj drugi ostao ;vrsto pri svome.

Te[ko da 'e Ha[ki sud uneti reda u na[e glave. Moramo to sami. Ali se bezHa[kog suda, odnosno me]unarodnog pritiska, o;igledno ne mo/e. Ljudijednostavno ne priznaju ;injenice. Na[e pravosu]e bi bez Haga bilo u stanjuda ve;ito [trajkuje. Da se legalno i legitimno konstitui[e do u beskraj, onakokako Ko[tunica zami[lja konstituisanje nacionalnog saveta za saradnju s Tri-bunalom, ili prosle]ivanje optu/nica sudu. Kad treba da se o;iste, naciona-listi su nepopravljivo spori. A guslari rade marljivo.

13. 8. 2004.

(Autor je prevodilac i publicista)

Javor Rangelov

Zlo;in mora da bude ka/njen

Izjava Krisa Patena, komesara Evropske unije za spoljnopoliti;ke odnose, izmaja 2004, u kojoj ka/e da Srbija mora da sara]uje sa Ha[kim tribunalomukoliko /eli da postane ;lan EU, trebalo bi da se shvati ozbiljno. Ono [tove'ina gra]ana Srbije ne shvata jeste ;injenica da insistiranje Evropske unijena utvr]ivanju odgovornosti lica koja su osumnji;ena za ratne zlo;ine po;in-jene na teritoriji biv[e Jugoslavije ne predstavlja pitanje diplomatije i prego-vora. Evropska unija o;ekuje od svih dr/ava da ispune odre]ene formalnekriterijume, pre po;etka pregovora o ulasku dr/ava u njeno ;lanstvo. U slu-;aju Srbije ovi kriterijumi uklju;uju saradnju sa Hagom i procesuiranje licaosumnji;enih za ratne zlo;ine i zlo;ine protiv ;ove;nosti pred doma'imsudovima.

Evropski savet u Kopenhagenu je 1993. usvojio tri grupe kriterijuma za pri-klju;enje Evropskoj uniji> politi;ke, ekonomske i institucionalne. Politi;ki kri-terijumi predvi]aju da dr/ava pre ulaska u pregovore o priklju;enju EU morapokazati stabilnost institucija koje garantuju demokratiju, vladavinu prava,po[tovanje ljudskih prava i za[titu manjina. Dr/ava koja [titi od procesuira-nja osumnji;ene za zlo;ine protiv me]unarodnog prava ne pokazuje posve-'enost vladavini prava. Da bi Srbija uspela da doka/e po[tovanje na;ela vla-davine prava, Ha[ki tribunal i posebno Odeljenje za ratne zlo;ine Okru/nogsuda u Beogradu moraju da ostvare svoje mandate. Ovo zna;i da se oneosobe koje su odgovorne za zlo;ine moraju suo;iti sa procesuiranjem ute/nji da se povrati ljudsko dostojanstvo /rtava i prekine sa praksom neka-/njavanja. S obzirom na strategiju zatvaranja Ha[kog tribunala, me]unarod-na zajednica o;ekuje da se u Srbiji sprovode su]enja za ratne zlo;ine efek-tivno. Sve drugo osim potpunog procesa uspostavljanja pravde za zlo;inekoji su po;injeni u pro[losti EU 'e odbiti u pogledu zadovoljavanja politi;kihkriterijuma za ;lanstvo.

Jo[ jedan va/an politi;ki uslov EU jeste po[tovanje ljudskih prava. Izvori kojeEU koristi za definisanje po[tovanja ljudskih prava jesu Evropska konvencijao po[tovanju ljudskih prava, koju je dr/avna zajednica Srbije i Crne Gore rati-fikovala krajem 2003, i Povelja Evropske unije o osnovnim pravima. Obainstrumenta eksplicitno predvi]aju pravo na pravni lek pred redovnim

Hag me]u nama

145


146

sudom. To zna;i da /rtve rata imaju pravo da se zlo;in istra/i i da im se omo-gu'i ostvarivanje zahteva za nadoknadu nematerijalne [tete pred doma'imsudovima.

Kriterijume vladavine prava i ljudskih prava EU ne treba odbaciti kao retori;-ke i otvorene za politi;ke dogovore i kompromise. Koliko ozbiljno dr/ave ;la-nice EU shvataju du/nost ka/njavanja po;inilaca ratnih zlo;ina i zlo;ina pro-tiv ;ove;nosti vidi se iz prakse njihovih sudova. Naime, evropske dr/ave suprihvatile princip univerzalne nadle/nosti, kojim je omogu'eno da se prednjihovim sudovima sudi stranim dr/avljanima koji su po;inili takve zlo;ine unekoj stranoj dr/avi. Ova praksa je primenjena u nekim slu;ajevima i premalicima osumnji;enim za zlo;ine na teritoriji biv[e Jugoslavije. BosanskomSrbinu Du[ku Cvjetkovi'u su]eno je u Austriji za zlo;in genocida i ubistvo.Refik Sari' je 1994. u Danskoj osu]en na osam godina zatvora zbog ratnihzlo;ina nad bosanskim Muslimanima. Tako]e, pred nema;kim sudovima suizme]u ostalih osu]eni i Novislav }aji', Maksim Sokolovi', }ura] Kusli' iNikola Jorgi'.

Me]unarodno pravo predvi]a du/nost svake dr/ave da procesuira ili izru;ilica osumnji;ena za zlo;ine protiv me]unarodnog prava, kao [to su geno-cid, ratni zlo;ini i zlo;ini protiv ;ove;nosti, ukoliko se ona nalaze na njenojteritoriji. Trenutno, dr/ave ;lanice EU su najaktivnije u pogledu ispunjavanjaove obaveze. :lan 6 Amsterdamskog ugovora EU predvi]a da je „Unijazasnovana na principima slobode, demokratije, po[tovanja ljudskih prava iosnovnih sloboda, i vladavine prava“. Ovo uklju;uje i procesuiranje licaosumnji;enih za zlo;ine protiv me]unarodnog prava. Iz tih razloga, ukolikoSrbija /eli da otpo;ne pregovore za priklju;enje EU, i eventualno postanedr/ava ;lanica, neophodno je da pre toga ispuni svoje obaveze u pogledusaradnje sa Hagom i su]enja za ratne zlo;ine pred doma'im sudovima.

13. 8. 2004.

(Autor je ;lan ekspertskog tima Fonda za humanitarno pravo)

Hag me]u nama

147

Dokumenti

Generalima suditi u Hagu

Po[tovani ambasadori Prosper i Grosman,

Pi[emo vam povodom va[ih izjava o mogu'nosti da se ;etvorici srpskihgenerala sudi pred doma'im sudovima u Srbiji.

:lanak agencije „Rojters“, od 19. jula 2004. godine, citira slede'e re;iambasadora Prospera> „Ako mo/emo na'i na;in da dovedemo (Mladi'a) uHag, to uistinu otvara proces, pa mo/emo diskutovati o mogu'nosti da seorganizuju su]enja za ratne zlo;ine pred doma'im sudovima, uklju;uju'isu]enja ;etvorici generala.“ Ranije, 9. jula, na konferenciji za [tampu, nakonsusreta sa ministrom inostranih poslova Srbije i Crne Gore, a prema saop-[tenju za [tampu Stejt departmenta, ambasador Grosman je izjavio> „Kadagospodin Mladi' bude u Hagu, podr/ali bismo ideju da Tribunal – mi neupravljamo Tribunalom, ali bismo podr/ali da Tribunal – prepusti doma'emsudstvu ostale optu/ene.“

(...)

Zalaganjem za su]enje ;etvorici generala pred srpskim sudom vi fakti;ki tra-/ite da ICTY deluje protivno izlaznoj strategiji Saveta bezbednosti Ujedinje-nih nacija. Predsedni;ko saop[tenje Saveta bezbednosti od 23. jula 2002.godine podr/alo je „prenos iz ICTY na doma'a pravosu]a onih slu;ajeva kojiuklju;uju optu/ene na srednjim i ni/im pozicijama.“ Rezolucije Saveta bez-bednosti 1503 i 1534 potvr]uju saop[tenje od 23. jula „na najsna/nijina;in“. (Videti i predsedni;ko saop[tenje S\PRST\2004\28). Za optu/enekoji su u vreme kad su zlo;ini po;injeni komandovali kao generali srbijan-skim snagama na Kosovu – a u slu;aju generala }or]evi'a i u celoj Srbiji –ne mo/e se re'i da su bili na „srednjim ili ni/im“ pozicijama.

Zabrinuti smo i zbog toga [to, iako va[e izjave mogu pozitivno uticati na Srbi-ju da sara]uje u slu;aju Mladi', one u isto vreme ja;aju poziciju onih srbijan-skih zvani;nika koji ne sara]uju sa Hagom nastoje'i da spre;e ili koliko je godmogu'e odlo/e hap[enje i predaju ;etvorice generala. Hap[enje generala

Ratka Mladi'a je jasan prioritet za ICTY, ali ne bi trebalo da se de[ava na ra;undovo]enja ;etvorice generala na su]enje pred Ha[kim tribunalom. (...)

„Hjuman rajts vo;“ pa/ljivo prati su]enja za ratne zlo;ine u Srbiji i diskusijeme]u pravnicima povodom tih su]enja. Na[ zaklju;ak, na osnovu tog pra-'enja, jeste da sudstvo u Srbiji nije u stanju da odr/i su]enje generalima kojebi opravdalo svoj smisao, iz najmanje tri razloga. Najpre, sudstvo u Srbiji jo[nije razre[ilo pitanje da li doktrina komandne odgovornosti mo/e biti pri-menjena pred doma'im sudovima, a ako mo/e – u kom obliku. Ako doktri-na ne bi mogla biti primenjena, to bi podrilo slu;aj protiv ;etvorice genera-la. Drugo, sudovi u Srbiji se nikad nisu bavili slu;ajem sli;nih dimenzija, saoptu/enima na tako visokim pozicijama i sa tako ozbiljnim zlo;inima kaoosnovom optu/enja. Ovako krupni slu;ajevi ne bi bili dobar test za novona-stalo specijalno odeljenje Okru/nog suda u Beogradu> dosada[nja su]enja suodr/ana samo protiv obi;nih vojnika. Tre'e, sva ;etiri generala optu/ena suza zlo;ine protiv kosovskih Albanaca. Svedoci Albanci te[ko da bi do[li uSrbiju da svedo;e, zbog i dalje postoje'ih napetosti u odnosima izme]u dveetni;ke zajednice, kao i zbog toga [to vlasti u Srbiji nisu iskazale po[tovanjeza albanske /rtve zlo;ina koje su srbijanske snage po;inile tokom rata 1999.godine na Kosovu.

Verovatno'a da albanski svedoci do]u i svedo;e utoliko je manja ako seuzmu u obzir nedavna de[avanja na su]enju optu/enima za ubistvo Zorana}in]i'a, kada su pristalice optu/enih – uklju;uju'i biv[eg visokog zvani;ni-ka bezbednosnih snaga, Milorada Lukovi'a Legiju – u velikom broju prisu-stvovale su]enju sa provokativnim obele/jima, po svemu sude'i da bi zapla-[ili svedoke.

Tako]e, „Hjuman rajts vo;“ veruje da navedene izjave zvani;nika vlade SADo tome gde bi trebalo suditi onima koje je optu/io ICTY podrivaju nastojan-ja tog suda da bude percipiran u Srbiji i drugim delovima biv[e Jugoslavijekao nezavisna institucija. Sumnja u zavisnost Tribunalova od administracijeSAD jeste va/an element kontinuiranog nepoverenja u Tribunal kod ve'inegra]ana Srbije. Izjave poput ovih nedavnih, uprkos obja[njenju ambasado-ra Grosmana da SAD „ne upravljaju Tribunalom“, mogu samo produbiti tonepoverenje. (...)

Nadamo se da 'ete se, kao i ostali zvani;nici SAD, uzdr/avati od sli;nih izja-va u budu'nosti, i da 'ete preduzimati one mere koje ce pomo'i da ICTY


148

Hag me]u nama

149

ispuni svoj mandat. Zahvaljujemo vam na pa/nji posve'enoj na[im izrazimazabrinutosti u ovom pismu.

Srda;no, Ri;ard Diker,Direktor Programa za me]unarodnu pravduRej;el Denber, Vr[ilac du/nosti direktora Odeljenja za Evropu i Centralnu Aziju

(Pismo organizacije „Hjuman rajts vo;“ upu'eno 12. avgusta Pjer-Ri[aruProsperu, ambasadoru za pitanja ratnih zlo;ina u ameri;kom Stejt departmen-tu, i Marku Grosmanu, podsekretaru za politi;ka pitanja u Stejt departmentu)

20. 8. 2004.

Miljenko Dereta

Me]unarodni tribunal kao izgovor

Hag

Naravno, sud u Hagu nije tema razgovora. On, sam po sebi, to nikada nijeni bio. Sud u Hagu je samo dobar izgovor da se ne govori o mogu'oj krivi-ci pojedinaca i odgovornosti svih nas za ratne strahote u kojima smo na raz-li;ite na;ine u;estvovali> neki kao /rtve, drugi kao po;inioci zlo;ina i njihovijataci, tre'i kao „neutralna“ publika i malobrojni kao glas razuma.

Umoran sam i zga]en od pravni;kih nadgornjavanja o legitimitetu, na;inuistrage, o radu i nadle/nosti Suda. Ve' godinama isti ljudi istim re;imazastupaju iste stavove. Godinama govore a ne slu[aju se. Ukopani u svojupravno\politi;ku nepopustljivost vode „politiku“, akademski pristojno uva-/avaju mi[ljenje sagovornika. Ljudi! Ovde je re; o masovnim zlo;inima,etni;kom ;i['enju, razno[enju le[eva hladnja;ama po Srbiji, genocidu... Tune mo/e biti tolerancije i ljubaznog razgovora. Ili zlo;inu sudi[ ili postaje[sau;esnik. A ljubaznih, akademski sofisticiranih sau;esnika u zlo;inu iz danau dan sve vi[e.

Na ;elu su im, kao [to valja, najodgovorniji dr/avni funkcioneri. Oni [to ihstomak zaboli kad se Hag samo pomene. Oni koji veruju da 'e upornimzamajavanjem na kraju uspeti da nadmudre ceo svet. Da ga pobede! Da nesude ratnim zlo;incima! Ej, Srbijo.

Da bi se sakrili iza podr[ke naroda, a sve radi davanja legitimiteta svojojodlu;noj neobave[tenosti, ti isti „politi;ari“ po[alju na ulice novinare, da popatriotskom zadatku pitaju „narod“ [ta misli> Treba li da NAM se sudi uHagu| Treba li isporu;iti Hagu na[e generale, na[e sugra]ane, Srbe, patrio-te| Pitani narod, kao i uvek i o svemu, ima nau;eno „mi[ljenje“, a to jeodlu;no> NE.

Da se uop[te /eli suditi zlo;inu pitanja bi zapravo trebalo da budu> Da li odo-bravate pokolj u Srebrenici| Se'ate li se naroda koji je cve'em zasipao ten-kove prilikom njihovog odlaska u ratove| Da li biste ponovo iza[li na auto-put da cve'em zaspete kamione koji iz Batajnice odvoze identifikovane


150

/rtve| {ta mislite o predlogu da se za turiste u Srbiji organizuje obilazakmasovne grobnice u Batajnici|

Odgovore zamislite sami.

Jad

Jadna je dr/ava u kojoj /ivimo. U njoj institucije, zbog kraja radnog vreme-na (!|!), ne sti/u da pokrenu akciju privo]enja optu/enog, ali sti/u da gaobaveste da treba da be/i.

Potom sa optu/enim, za koga ne zna gde se nalazi, dr/ava zapo;inje prego-vore o njegovoj predaji. Potom ti pregovori propadnu, ali 'e biti nastavljeni.Ej, Srbijo. Ide[ na noge Had/i'u, predsedniku-magacioneru, pregovara[ snjim dok on ;a;ka zube i u sebi broji pare otete od /rtava „Oluje“. Verujemda pri tom, bar na trenutak, onako srpski [eretski, pomisli> „Ajde da im sepredam, pa da vidim [ta 'e onda.“

Godinama pla[e Srbiju politi;kom nestabilno['u ako se optu/eni isporu;e.Da li se time ve' vi[e puta pomenuti narod poziva na ustanak ili se strepi odreakcije vojske ili policije| Razo;arali su ih i narod i ovi drugi kad je privo]en{ljivan;anin. Tresla se gora, rodio se mi[. Uostalom, se'a li se neko {ljivan-;anina| Ne pominju ga otkad postoji mogu'nost da je zaista nevin. Ako sinevin nisi heroj. A nama su potrebni „heroji“, a ne nevini.

Posebno poglavlje moralnog be[;a['a na[e politike predstavlja otvaranjetr/i[ta na kome su na[a roba optu/eni za ratne zlo;ine. Bekstvo od suo;a-vanja sa istinom i realno['u sublimi[e se u stavu „vi[e nama vrede na[i gene-rali nego sva pomo' sveta“. Trguje se varijantama ili Mladi' ili generali, la/ese narod jer jedino pravo i ;asno re[enje jeste da se sudi i Mladi'u i genera-lima. Ako ne'e u Hagu, neka im sude ovde. {ta ih u ovom trenutku spre;a-va da generale, za koje svi znaju gde su, privedu i zapo;nu su]enje ovde|{ta ih spre;ava da ozbiljno istra/e ko je odgovoran za masovne grobnicerasute po Srbiji|

Ni[ta. Osim prvih re;enica Milo[evi'eve „patriotske“ Biblije> Srbija nikad nijeu ratu. Ona samo brani svoj nacionalni interes.

Hag me]u nama

151

Bestidna je trgovina u kojoj se patriotizam meri visinom odbijene ekonom-ske pomo'i, u kojoj se svesno /rtvuju generacije gra]ana Srbije da bi se izbe-glo suo;avanje sa sopstvenom odgovorno['u. Jo[ mi zvone u u[ima horskeoptu/be da je premijer }in]i' prodao Milo[evi'a za neke kredite. }in]i' jenaprosto verovao u sistem vrednosti u kome ni u Srbiji zlo;in ne sme ostatineka/njen. Jo[ mi zvoni u u[ima i ti[ina kada je zbog toga ubijen.

Ali

Pamtim vreme kad su me pitali> Otkud zna[ da „na[i“ ga]aju Dubrovnik, daba[ Karad/i'evi razaraju Sarajevo| U me]uvremenu ;injenice su nedvosmi-sleno utvr]ene i valjda danas niko razuman nema dileme oko odgovora napitanja>– Treba li dr/ava da po[tuje me]unarodne obaveze koje je preuzela|

– Da li je u Vukovaru pobijena velika grupa pacijenta iz bolnice|

– Da li je Sarajevo sistematski uni[tavano od strane Vojske Republike Srpske|

– Da li je general Mladi' snimljen kako u Srebrenici, na ulici i u autobusu,razgovara sa ljudima koji su potom netragom nestali|

– Da li su u Batajnici i na jo[ nekim mestima u Srbiji otkopane masovne grob-nice|

Pa ipak na[a dr/ava na sva pitanja odgovara> „Da, ali...“ Ta relativizacijaodgovora svesno je razaranje sistema vrednosti na[eg dru[tva. Zapravo, toALI treba da o;uva jednoumnu ideju da Srbija i njen nacionalni interes nepodrazumevaju prihvatanje vrednosti moderne civilizacije. To ALI izjedapoverenje u institucije – mo/e li se uop[te govoriti o pravnoj dr/avi ako sene pokre'u su]enja za najte/e zlo;ine koje su pojedinci po;inili| Kako gra-]ani da veruju da se, u nekoj drugoj prilici, „nacionalni interes“ ne'e posta-viti izme]u njih i pravde| Kao da se dr/ava trudi da se pred gra]anima poka-/e kao slaba i neodlu;na, oprezna ne zbog mudrosti ve' zbog kukavi;luka.Uporno se vlast predstavlja kao neko ko sledi /elje i uputstva naroda, a nekao neko ko treba da vodi dr/avu i njene gra]ane prema op[tem boljitku.Vlast bi sve htela i sve mogla, ALI eto, zbog Haga ne mo/e. Pa ispunite uslo-ve koji su postavljeni, oslobodite se Haga i najzad nam poka/ite [ta zapravoumete i mo/ete!


152

Kada 'e Srbiju voditi ljudi koji 'e mirne savesti odgovarati na pitanje> {ta steradili, s kim ste se dru/ili u vreme ratova|

Jed

Vi[egodi[nje mrcvarenje Srbije sa pitanjem saradnje sa Hagom nije rezultatspoljnog pritiska ve' na[e unutra[nje nesposobnosti da se suo;imo sa odgo-vorno['u za deceniju ratovanja. Svakodnevno se suo;avamo sa nespremno-['u i strahom, ;ak i obrazovanih i pametnih, da prihvate o;igledno> me]uSrbima, kao i u svim drugim narodima, postoje po[teni i oni drugi, postojeljudi i zlo;inci. Ovim drugima, bili oni generali, magacioneri ili predsedniciRepublike, mora da se sudi. Ne mo/e se izgraditi moderna Srbija na zatrpa-nim grobnicama. Ma kako to bilo te[ko i bolno, meni se to ;ini jasno, jed-nostavno i nadasve neizbe/no. Zato me svaka manipulacija su]enjima zazlo;ine poni/ava, ispunjava nemo'nim stidom i besom.

Nije Hag pored nas. Hag je u nama. Kao i jad i jed.

20. 8. 2004.

(Autor je izvr[ni direktor Gra]anskih inicijativa)

Hag me]u nama

153

Veseljko Koprivica

Radovan na ramenu

U Budvi odnedavno mo/ete na ramenu istetovirati glavu Radovana Karad/i-'a. Posao odli;no ide, hvali se majstor za tetoviranje, iako mu je to najsku-plji rad. Na [tandu u susjedstvu prodaju za male pare majice najpoznatijegha[kog bjegunca. A njegovi obo/avaoci u Crnoj Gori imaju i udru/enje zaodbranu biv[eg vo]e bosanskih Srba, osumnji;enog za ratne zlo;ine. Pa, po/elji – pojedina;no ili u paketu...

Da nije te „turisti;ke ponude“ i povremenih informacija uglavnom u privat-nim medijima, u Crnoj Gori bi pri;a o Ha[kom tribunalu i ratnim zlo;inimadavno pala u zaborav. To su, uz lustraciju, teme koje podi/u adrenalin nje-nim zvani;nicima. S razlogom> oni, ni nakon toliko godina, jo[ nisu saop[ti-li istinu o nekoliko zlo;ina po;injenih na crnogorskoj teritoriji.

Na jedan od njih nedavno su op[irnim feljtonom podsjetile podgori;ke„Vijesti“. Rije; je deportovanju Muslimana izbjeglih iz Bosne. Uo;i i nakonizbijanja rata u BiH, tokom aprila i maja 1992, veliki broj njenih gra]anapotra/io je spas u Crnoj Gori. Mnogi ga nisu na[li. Crnogorski policajci su ih,kr[e'i i Ustav i me]unarodne konvencije, pohapsili i izru;ili vojsci RadovanaKarad/i'a. Muslimani su deportovani pod optu/bom za „terorizam, ekstre-mizam i ratne zlo;ine“, a Srbi kao „dezerteri i izdajnici“. Damjan Turkovi',na;elnik Centra bezbjednosti u Herceg Novom, hvalio se lokalnom radiju daje policija za dva-tri dana uhapsila 92 izbjeglice. O njihovoj sudbini nikad senije saznala puna istina. Pretpostavlja se da su zavr[ili u Karad/i'evim logo-rima smrti.

Crnogorska vlast se time te[ko ogrije[ila o me]unarodno pravo [to, kako jetada tuma;io profesor me]unarodnog prava Neboj[a Vu;ini', povla;i indi-vidualnu krivi;nu odgovornost. Na ;elu MUP-a bio je Pavle Bulatovi', pred-sjednik vlade Milo }ukanovi', a predsjednik Republike Momir Bulatovi'. Akad smo kod imena, podsjetimo da su crnogorski mediji davno u Hag otpre-mili Momira Bulatovi'a i nekada[njeg predsjednika Predsjedni[tva SFRJ Bran-ka Kosti'a. I jedan i drugi su i dalje na slobodi.


154

Iako se o podvizima na dubrova;kom rati[tu dosta zna, o logoru u Morinju,u kojem su bili zato;eni hrvatski zarobljenici, [ira javnost saznala je tek prije;etiri godine.

„Tu nas je bilo, otprilike, trista ljudi. JNA je pokupila sve mu[karce koji suostali nakon osvajanja Konavala. Nas je bilo tridesetak zarobljenih vojnika,ovo su drugo sve bili civili“, svjedo;io je u ispovijesti podgori;kom radiju„Free Montenegro“ Nik[a {imunovi', koji je 1991. godine u tom zatvoruproveo oko dva mjeseca.

O zlo;inu u pljevaljskoj Bukovici po;etkom 1993, kada je ubijeno [est gra-]ana, kidnapovano i odvedeno u zatvor u :ajni;e jedanaest, pretu;eno 76,etni;ki potpuno o;i['eno petnaest bo[nja;ko-muslimanskih sela... crnogor-ska javnost nikad zvani;no nije obavije[tena.

Crna Gora i dalje /ivi sa jo[ jednom krvavom mrljom iz nedavne pro[losti –otmicom grupe putnika u {trpcima. Su]enje jednom osumnji;enom predVi[im sudom u Bijelom Polju jo[ nije otkrilo ono najbitnije – ko su nalogo-davci tog zlo;ina. Crnogorske vlasti se nisu pretrgle da se to sazna. Popovratku iz Haga 1997. godine, tada[nji dr/avni tu/ilac Crne Gore Vladimir{u[ovi' izjavio je da se za deportaciju izbjeglica iz Herceg Novog i etni;ko;i['enje Bukovice interesuje i Ha[ki tribunal. Od tada o tome nije bilo novihvijesti. A Crna Gora se, kad-tad, mora suo;iti sa tim zlo;inima. Jedino nepri-stajanjem na njihov zaborav mo/e sa sebe skinuti te[ku hipoteku za koju jezaslu/na aktuelna vlast.

Prije nekoliko mjeseci Crnogorski helsin[ki komitet zatra/io je da parlamentCrne Gore „usvoji zakone koji 'e omogu'iti da se u Crnoj Gori napravi prav-ni okvir za istrage, optu/ivanja i su]enja u slu;ajevima ratnih zlo;ina i dru-gih te[kih povreda me]unarodnog humanitarnog prava po;injenih u rato-vima na prostoru biv[e Jugoslavije“.

„Radi se o su]enju osobama sa ni/ih nivoa odgovornosti za koje postojinadle/nost Me]unarodnog tribunala u Hagu i slu;ajevima koje 'e mo/daTribunal ustupiti doma'im sudovima“, objasnio je predsjednik CHK Slobo-dan Franovi'.

Franovi' smatra da bi takav tretman mogli imati zlo;ini u Bukovici, deporto-vanje bosanskih izbjeglica, osnivanje logora za hrvatske zarobljenike u

Hag me]u nama

155

Morinju, zlo;ini po;injeni u dubrova;koj oblasti i Hercegovini, i slu;ajevi rat-ne propagande, kojom su se uglavnom bavili novinari i vojne slu/be. ZahtjevCrnogorskog helsin[kog komiteta da se ratnim zlo;incima sudi u Crnoj Gorikao opravdan i prihvatljiv podr/ali su DPS i SDP, ali jo[ ;eka da „u]e u pro-ceduru“. Da li je to lo[ znak za sudbinu inicijative Helsin[kog komiteta|

Crnogorska vlast nije pokazala preveliku revnost ni u saradnji sa Ha[kimsudom. Do sada je sebi dala nekoliko autogolova. Prvi kada je prije dvijegodine dobila prve zape;a'ene ha[ke optu/nice. Sedam mjeseci je glumilapunu saradnju sa Hagom, a da nije uhapsila generala Pavla Strugara, jednogsa tih optu/nica. On se slobodno kretao po Crnoj Gori. Po;etkom ove godi-ne zaradila je novu li;nu kada se biv[i general Neboj[a Pavkovi' nesmetanoprovodio po Budvi.

Karla del Ponte je nekoliko puta opominjala crnogorsku vlast da na teritorijiCrne Gore boravi Radovan Karad/i'. Prema pisanju pojedinih medija, stizaoje i do Budve, koja, eto, i ovog ljeta ;uva uspomenu na njegov lik. Pronosese vijesti da je negdje na Crnogorskom primorju i jo[ jedan potencijalni sta-nar {eveningena – biv[i vo]a hrvatskih Srba Goran Had/i'.

Vjerovatno nije iz ;ista mira Dragi[a Burzan, sada ve' biv[i [ef crnogorskediplomatije, nedavno podsjetio na obavezu Crne Gore na saradnju saHa[kim tribunalom. U;inio je to ovih dana i Predrag Bo[kovi', zamjenikministra inostranih poslova SCG> „Svi funkcioneri u Srbiji i Crnoj Gori svjesnisu da je jedna od na[ih obaveza na putu evropskih integracija puna sarad-nja sa Ha[kim tribunalom.“

27. 8. 2004.

(Autor je novinar i publicista)


156

Bogdan Ivani[evi'

{ta presuda Radislavu Krsti'u zaista ka/e

Kao i pre nekoliko meseci na TV Beograd, Ljiljana Smajlovi' sada u NIN-u (utekstu „Nehat generala“, br. 2797, od 5. avgusta 2004. godine) uverava jav-nost da, prema nedavnoj presudi Ha[kog tribunala u slu;aju Krsti', pripad-nici Drinskog korpusa nisu u;estvovali ili doprineli likvidacijama srebreni;kihMuslimana 1995. Smajlovi'ka time sugeri[e gledaocima i ;itaocima da jenelogi;no i nepravedno to [to je Tribunal osudio Radislava Krsti'a, koman-danta korpusa, na 35 godina zatvora.

Nije ni mogu'e ni neophodno reagovati na svaku neistinu izre;enu u medi-jima o Hagu, ali zlo;in u Srebrenici je isuvi[e ozbiljna stvar da bi se dozvoli-lo da ovo tuma;enje presude Krsti'u ponavljanjem postane istina. Ono [topresuda Radislavu Krsti'u, naime, zaista ka/e jeste da je Drinski korpus biouklju;en u pogubljenja Muslimana oko Srebrenice. U nekim pogubljenjimasu pripadnici Drinskog korpusa najdirektnije (kao egzekutori) u;estvovali.

Smajlovi'ka selektivnim citiranjem presude menja njen smisao. NovinarkaNIN-a, naime, pominje samo paragraf 239. presude, u kom pi[e da nemadokaza da su Krsti' i njegovi ljudi bili prisutni kad su ;injeni zlo;ini premaMuslimanima u Poto;arima, i da Krsti' i njemu pot;injeni „nisu li;no izvr[ilinijedan zlo;in protiv bosanskih muslimanskih civila, osim [to su u;estvovaliu prisilnom preme[tanju“. Ovo bi trebalo da poka/e da je onda neosnovanzaklju;ak o Krsti'evoj odgovornosti za srebreni;ki genocid. I zaista, zaklju;ako Krsti'evoj odgovornosti bi bio neosnovan, ako bi paragraf 239. bio jediniparagraf u presudi. Ali nije. Ovaj paragraf se odnosi samo na Poto;are, a nei na ostale lokacije oko Srebrenice. (Uzgred, u odnosu na doga]aje u Poto-;arima ni Sud nije Krsti'a proglasio krivim za genocid ili pomaganje u istom– ve' za progon civilnog stanovni[tva, kao zlo;in protiv ;ove;nosti.)

Ono [to Smajlovi'ka ne pominje jesu drugi delovi presude, koji se bavegenocidnim ubistvima Muslimana na drugim lokacijama, doprinosom Drin-skog korpusa tim ubistvima, i odgovorno['u Krsti'a kao pomaga;a u geno-cidu. Paragrafi 123–127. opisuju kako su pripadnici Drinskog korpusa tran-sportovali Muslimane do mesta pogubljenja i u;estvovali u streljanjima, ikako je oprema Drinskog korpusa kori['ena u zakopavanju le[eva nakon

Hag me]u nama

157

pogubljenja. Mesta o kojima je re; jesu Orahovac, Kozluk, Nezuk, Petkovci iBranjevo, s tim da su se oblici u;e['a Drinskog korpusa u zlo;inu razlikovaliod mesta do mesta. U zaklju;ku, paragraf 144. navodi da je Krsti' „znao dase vr[e ubistva... i dozvolio je Glavnom [tabu da koristi ljudstvo i resurse podnjegovom komandom kako bi ubistva mogla da se vr[e.“

(Ovo pismo je poslato redakciji NIN-a 9. avgusta 2004, ali nije objavljeno)

27. 8. 2004.


158

Filip David

Neka/njeni zlo;ini kad-tad izrone

Rezultati nedavnih istra/ivanja pokazuju da tri ;etvrtine gra]ana Srbije veru-je kako je Ha[ki tribunal politi;ka, a ne pravna institucija. To nije nikakvoiznena]enje, to su o;ekivani rezultati. {to u prevodu na ;isti srpski zna;i daje Hag nepravedan sud i da saradnja sa Hagom jeste ne[to nepo/eljno [totreba izbe'i ako je ikako mogu'e. Ovakvo rasprostranjeno uverenje samo jeposledica jedne generalne poruke koja se provla;i kroz medije, preko saop-[tenja politi;kih partija i istupa pojedinaca> Hag je navodno ujdurma na[ihneprijatelja, kazna koju su nametnuli mo'nici ovoga sveta. Na[e politi;kepartije, nazivale se one demokratskim ili nekako druga;ije, u nekim osnov-nim stvarima, odnosu prema zlo;inu, prema krivici, prema su[tinskim eti;-kim dilemama, zastupaju manje-vi[e onaj isti „kulturni model“ promovisanu vreme Milo[evi'evog populisti;kog „doga]anja naroda“. I oni koji sudeklarativno za saradnju sa Hagom potrebu takve saradnje tuma;e ;injeni-com da nemamo drugog izbora, da 'emo biti izolovani, da ne'emo dobitikredite ako ne sara]ujemo. To je, dakle, po njima, nametnuta nu/nost, poni-/enje koje moramo prihvatiti kako bismo se izvukli iz besparice i ekonomskekrize. Ali, i ove i ovakve „pristalice Haga“ (shvataju nepravednost Tribunala,ali i bezizlaznost situacije) oklevaju da se suprotstave ve'inskom mi[ljenjujavnosti, mi[ljenju kojem i sami svojim dvosmislenim izjavama, neodlu;no-['u i oklevanjem doprinose. Pa, naravno, jeste ne;asno, ru/no i licemernoizru;ivati bilo koga Ha[kom ili nekom drugom sudu samo zbog donacija,kredita, milionskih suma dolara ili evra. Na[ problem sa Hagom upravo jetakvo, la/no i pogre[no predstavljanje – saradnja kao mu;eni;ki put u Kano-su na koji moramo pristati da bismo isplivali iz velikih dr/avnih i du/ni;kihneda'a. Malo je, veoma malo, onih koji u postojanju Ha[kog tribunala i oba-vezi saradnje vide ono [to je u tome bitno, otre/njuju'e i katarzi;no> dubo-ko moralnu obavezu, ;in kojim se potvr]uje da nigde i nikada zlo;in nemo/e i ne sme biti osnova na kojoj se bilo [ta mo/e graditi a najmanje poli-ti;ki i nacionalni projekti. Najve'a odgovornost za negativan stav ve'ine gra-]ana prema Ha[kom tribunalu jeste na onima koji stvaraju javno mnjenje ina njega uti;u. A zna se ko je to, na[e politi;ke i intelektualne elite. To „jav-no mnjenje“ i te kako je podlo/no medijskim manipulacijama i propagandi[to se u pro[losti i te kako dokazalo. Oni koji proizvode to i takvo javnomnjenje, u svojim politi;kim programima i dr/avni;kim odlukama potom sena to javno mnjenje koje su sami stvorili pozivaju. Su]enje Milo[evi'u i kom-

Hag me]u nama

159

paniji u Hagu nije iskori['eno da se na ozbiljan i analiti;an na;in preispitajudoga]aji iz pro[losti, da se istra/i dubina pada, stravi;na posledica politikebez skrupula i moralne korupcije. Naprotiv, preovladalo je uverenje, uvelikozastupljeno i u medijima, kako se u Hagu sudi ne pojedincima, ve' ;itavomnarodu. A to nije ni[ta drugo nego teza Milo[evi'eve odbrane, u stvari nje-gova delimi;na ili potpuna rehabilitacija, pravdanje katastrofalne politikekoju je vodio.

Zar Savet bezbednosti treba da nas opominje kako se krivci za masovnegrobnice u Batajnici i drugde moraju privesti sudu i kazniti| Odgovor da seto ne mo/e u;initi dok se ne okon;a posao oko identifikacija /rtava (a taidentifikacija traje ve' godinama) apsurdan je. Da li to zna;i da su]enja po;i-niocima ne'e ni biti ako se iz raznoraznih razloga identifikacija u potpunostine obavi| Naravno, to su pri;e za malu decu, a svakom razumnom je jasnoda je namera u nedogled odlagati suo;avanje s te[kom i mu;nom istinomkoja se jo[ uvek prikriva. Zar Hag treba da nam dostavlja dokumenta opo;injenim zlo;inima, kao da takva dokumenta ne postoje u na[im arhiva-ma, kao da ne postoje brojna svedo;enja o;evidaca|

Hag i sve ono [to on sobom nosi, pitanje zlo;ina i krivice, pre svega i iznadsvega je, to se mora shvatiti, moralno, a ne finansijsko, ekonomsko ili nekodrugo pitanje. Ne mo/e se govoriti ni o kakvim reformama, demokratizaci-ji, sre]enoj dr/avi, dok se ovo krupno pitanje ne razre[i. I to ne toliko zbogdrugih, nego zbog nas samih. No, za tako ne[to nema ni volje, ni /elje, nimo'i. U ratovima u kojima, to je ve' op[tepoznato, nije bilo heroja, bilo jesamo d/elata i /rtava. A to rodoljublje, taj patriotizam u koji su se mnogi kle-li, predstavljao je obi;an paravan za plja;ku, li;no boga'enje, kriminalogromnih razmera. Patriotizam kao „poslednje uto;i[te protuva“, kako jedavno napisao jedan engleski pisac defini[u'i ovakav profiterski „patrioti-zam“ i „rodoljublje“.

{ta se ;eka| Da zlo;inci nestanu sa lica zemlje prirodnim putem| Da zabo-rav pokrije po;injene zlo;ine| Ali, neka se ne zavaravaju oni koji se tomenadaju. Zlo;in koji nije ka/njen izroni'e kad-tad na povr[inu. Cenu neka/nja-vanja osvedo;enih zlo;inaca, cenu zlo;ina, vreme samo pove'ava, a nesmanjuje. A ra;un se ispostavlja onima koji dolaze posle nas.

3. 9. 2004.

(Autor je knji/evnik iz Beograda)


160

Jovan Nici'

I pred doma'im sudovima mo/e se dokaza-ti odgovornost nadre]enih

Me]unarodno sudsko ve'e Okru/nog suda u Pri[tini utvrdilo je u presudipripadnicima Lapske grupe 16. jula 2003. godine komandnu odgovornostjednog od okrivljenih, Rustema Mustafe, nekada[njeg komandanta Lapskeoperativne zone Oslobodila;ke vojske Kosova.

Argumentacija iz presude ukazuje kako se pred doma'im sudovima mo/eutvr]ivati odgovornost nadre]enog (analogna „komandnoj odgovornosti“koja se utvr]uje pred Ha[kim tribunalom) na osnovu postoje'ih odredabakrivi;nog zakonodavstva. Tu pre svega treba imati u vidu ;lan 30 na[eg kri-vi;nog zakona kojim je propisano da se krivi;no delo mo/e izvr[iti ne;injen-jem, i dovo]enje u vezu te odredbe sa odredbama ;lanova 142 i 144, koji-ma su definisana krivi;na dela ratni zlo;in protiv civilnog stanovni[tva i rat-ni zlo;in protiv ratnih zarobljenika. Nasuprot tome, mnogi doma'i pravnistru;njaci i predstavnici pravosu]a negiraju da bi postoje'e odredbe krivi;-nog zakonodavstva mogle biti iskori['ene za utvr]ivanje ovog oblika odgo-vornosti, iako vlasti u Srbiji tra/e preuzimanje slu;aja ;etvorice generalaoptu/enih pred Ha[kim tribunalom i po osnovu komandne odgovornosti.Primena komandne odgovornosti u presudi Lapskoj grupi i mogu'nost nje-ne primene pred doma'im sudovima kori['enjem postoje'ih odredabadoma'eg krivi;nog zakonodavstva bi'e tema okruglog stola koji 11. sep-tembra 2004. godine organizuje Fond za humanitarno pravo u Beogradu, aovom prilikom ukazujemo na najva/nije delove ove presude.

Mustafa i jo[ trojica okrivljenih osu]eni su za ratni zlo;in protiv civilnog sta-novni[tva iz ;lana 142 Krivi;nog zakona biv[e SFRJ (KZ SFRJ), koji se prime-njuje na Kosovu na osnovu Uredbe UNMIK-a iz decembra 1999. godine, au vezi sa ;lanovima 22 (saizvr[ila[tvo), 24 (pomaganje), 26 (organizovanjezlo;ina;kog udru/enja) i 30 (izvr[enje krivi;nog dela ne;injenjem). Sud jeutvrdio da su okrivljeni pojedina;no, me]usobno ili u saizvr[ila[tvu sa nei-dentifikovanim pripadnicima OVK u periodu od avgusta 1998. godine pa dosredine juna 1999. godine na podru;ju Laba formirali pritvorske centre zaalbanske civile za koje su sumnjali da sara]uju sa srpskim snagama. Pritvore-

Hag me]u nama

161

nici su dr/ani u neljudskim uslovima, izlagani stalnim du[evnim i fizi;kimpatnjama i ;esto ostavljani bez vode, hrane i neophodnog lekarskog tretma-na. Sud je tako]e utvrdio da je pet pritvorenika ubijeno tokom pritvora, ajedan nakon pu[tanja iz pritvora.

U odnosu na Mustafu, presuda, izme]u ostalog, navodi da u periodu od 1.avgusta 1998. do 26. septembra 1998, on – kao komandant zone Lab, i uzsaznanje da su odre]eni civili protivpravno pritvoreni u pritvorskom centrukoji je organizovala i kontrolisala OVK u zoni njegove komande – nije spre-;io protivpravno pritvaranje ovih lica, niti preduzeo bilo kakve mere da utvr-di i kazni pripadnike OVK odgovorne za ovo pritvaranje i zlo;ine prema pri-tvorencima.

Sud je zaklju;io> „Rustem Mustafa je imao odre]ena saznanja da se na Baj-gori upra/njava re/im protivpravnog pritvaranja sa odlikama ponovljenognasilja i nedostatkom razumnog sudskog procesa izme]u 2. avgusta i 26.septembra 1998< Mustafa ni[ta nije u;inio da poku[a da spre;i nastavaktakvog re/ima ili utvrdi i kazni odgovorna lica> ;lanovi 142 i 30. Prema tome,sud nalazi da su ove ;injenice utvr]ene i nalazi da one konstitui[u dela rat-nog zlo;ina u skladu sa njegovom komandnom odgovorno['u...“

Sudsko ve'e je u presudi navelo da je krivi;na odgovornost Mustafe naosnovu komandne odgovornosti ustanovljena ne samo na osnovu ;lanova142 i 30 KZ SFRJ, ve' i na osnovu ;lanova 86 i 87 Dopunskog protokola I uz?enevske konvencije, kojima je 1977. godine koncept komandne odgovor-nosti kodifikovan kao deo me]unarodnog krivi;nog prava. Iako se Dopun-ski protokol I primenjuje na me]unarodne oru/ane sukobe, konceptkomandne odgovornosti je po mi[ljenju sudskog ve'a primenjiv i u kontek-stu unutra[njeg oru/anog sukoba na Kosovu na osnovu me]unarodnog obi-;ajnog prava koje je va/ilo u vreme izvr[enja ovih dela.

U delu presude „Komandna odgovornost u unutra[njim oru/anim sukobimai primena me]unarodnog obi;ajnog prava“ sudsko ve'e je zaklju;ilo da suna unutra[nji oru/ani sukob na Kosovu bila primenjiva pravila me]unarod-nog obi;ajnog prava, koja su ;lanom 16 Ustava SRJ iz 1992. godine prihva-'ena kao sastavni deo unutra[njeg pravnog poretka. Na taj na;in, kada se u;lanu 142 KZ SFRJ, kojim je predvi]eno krivi;no delo ratni zlo;in protiv civil-nog stanovni[tva, ka/e „ko kr[e'i pravila me]unarodnog prava“, to obuhva-


162

ta i obi;ajne izvore me]unarodnog prava, me]u kojima je i konceptkomandne odgovornosti.

U kontekstu ovog su]enja sudsko ve'e je naglasilo da> „krivi;na odgovor-nost u vezi s komandnom odgovorno['u u unutra[njem oru/anom sukobu>1) ne bi stvorila novo krivi;no delo, ve' bi samo dovela do prilago]avanja iliboljeg razumevanja krivi;nog dela ratnog zlo;ina predvi]enog ;lanom 142u vezi sa ;lanom 30 (komandna odgovornost kao krivi;no delo propusta)<2) primenila bi i odrazila princip me]unarodnog krivi;nog prava, da sekomandna odgovornost mo/e primeniti kao obi;ajno pravilo u me]unarod-nom pravu u unutra[njem kao i u me]unarodnom oru/anom sukobu u skla-du sa evolucijom doktrine o ljudskim pravima“...

Obrazla/u'i primenu komandne odgovornosti prema Mustafi pozivanjemna ;lan 30 KZ SFRJ, sudsko ve'e je istaklo da „ne postoji nedoslednost izme-]u doma'ih odredaba ;lana 30 i me]unarodnog obi;ajnog prava. Svakapredvi]a da se krivi;na odgovornost mo/e nametnuti u odre]enim okolno-stima kao rezultat krivi;nog propusta.“

3. 9. 2004.

Hag me]u nama

163

Nata[a Novakovi',Andrej Nosov

„Tata, [ta si radio za vreme rata|“

:injenicu da je i Srbija bila u ratu, i da su neki od na[ih o;eva, ro]aka, kom-[ija bili „mali heroji“ tog rata, ve'ina mladih u Srbiji spremna je da potvrdi.Da su „mali heroji“ bili podre]eni, verovali, obo/avali i klanjali se „velikimherojima“ na ;elu vojske, policije i drugih formacija (;itaj, Milo[evi', Mla-di', Karad/i', Luki'i, i dr.) – i to je ve'ina spremna da prizna. Ono [to upor-no odbijamo jeste da su „veliki heroji“, uz pomo' na[ih „malih heroja“,po;inili najgnusnija zlodela na Balkanu posle Drugog svetskog rata. „Oni susamo branili ono [to je na[e“ ili „Zar Srbi nisu bili ugro/eni|“ – dva su sta-va koja se naj;e['e ;uju posle ovakve analogije nekoliko detalja iz nedavnepro[losti.

Kroz deset [kola ljudskih prava za mlade koje je u poslednje ;etiri godineorganizovao Helsin[ki odbor za ljudska prava u Srbiji pro[lo je preko 200srednjo[kolaca, uglavnom tre'eg i ;etvrtog razreda (16–18 godina), iz pre-ko 15 gradova. Polaznici [kola su mladi razli;ite nacionalne pripadnosti, Srbi,Bo[njaci, Albanci, Ma]ari i dr. Pored predavanja na radionicama o ljudskimpravima, civilnom dru[tvu i sli;no jedna od tema odnosila se na pitanja rato-va na ovim prostorima, ratne zlo;ine, Ha[ki tribunal i odgovornost. Osimtoga, Inicijativa mladih za ljudska prava organizovala je seminare sa mladi-ma u [est gradova Srbije o radu Ha[kog suda i stanju poricanja u odnosu nazlodela iz skorijih ratova. U;esnici ovih seminara bili su mladi uzrasta 18 do25 godina.

Bave'i se kao redovni predava;i upravo temom suo;avanja sa pro[lo['uimali smo priliku da se na neposredan na;in upoznamo sa znanjima, stavo-vima i razmi[ljanjima mladih ljudi o surovom vremenu koje je obele/ilo nji-hovo odrastanje.Nakon po;etnog upoznavanja redovno nas je obuzimala tuga i neverica uzsaznanje kakav negativan uticaj su mediji, [kola, roditelji i lokalna sredinaostavili na stavove ovih mladih ljudi, glasa;a, javnih radnika ili politi;ara.

Kao ilustraciju njihovih stavova, navodimo naj;e['e odgovore na neka pita-nja koja smo im postavljali.


164

Na pitanje kada i za[to je po;eo rat, ve'ina odgovara da ne zna ta;nu godi-nu, „valjda, kada su Slovenija i Hrvatska htele da se otcepe“. S druge strane,ve'ina u dan i godinu zna kada je bio Prvi srpski ustanak, kada i za[to suvo]eni balkanski ratovi i datume svih velikih bitaka i pobeda srpske vojske uPrvom svetskom ratu.

Kada upitamo za[to postoji i ko je osnovao Ha[ki tribunal, ve'ina odgovara– „da sudi za ratove“, a „osnovao ga je NATO“. Kada zajedni;ki razjasnimoko ga je osnovao i objasnimo razliku izme]u „vo]enja rata“ i ratnih zlo;ina,pitanje koje se prvo postavlja glasi – „Za[to se samo sudi Srbima i za[to sesamo nama postavljaju uslovi za izru;enje|“

„Meni roditelji ka/u da ne smem mnogo da verujem vama, i to mi ka/e dru-[tvo, jer vi se bavite samo zlo;inima nad drugima, a ne i nad Srbima“, „Mijesmo ;inili zlo;ine, ali su i drugi. I sve treba kazniti jednako“...

Kada se upitaju za koje su konkretne ratne zlo;ine ;uli, odgovori uglavnomzavise od njihove nacionalne pripadnosti i gradova iz kojih dolaze. Skoro svisu ;uli za Srebrenicu i ve'ina za Vukovar, ali ne znaju [ta se tamo zapravodogodilo i kakva je, recimo, bila uloga Ratka Mladi'a. Iako nikada nisu ;uliza postojanje ili ;injenice u vezi sa logorima Keraterm, Omarska ili Trnopo-lje, svi znaju da je u Jasenovcu ubijeno „ta;no 700.000 mahom Srba“ i daje „Hercegovina puna srpskih jama“.

Svi Bo[njaci i poneki Srbi iz Novog Pazara, Prijepolja i Priboja ;uli su za zlo-;ine u Sjeverinu, {trpcima ili za opsadu Sarajeva. Za ostale, ovo je bila pot-puna nepoznanica.

Svi Srbi ;uli su za zlo;ine nad Srbima po;injene tokom „Oluje“ i pitaju za[toniko ne odgovara za to, dok niko od njih ne zna ni[ta o granatiranju Dubrov-nika ili Zadra.

Za jedne, sukobi na Kosovu su po;eli „zato [to nas je NATO bombardovao“,za druge „zato [to su Albanci hteli svoju dr/avu“, dok prisutni Albanci iz Pre-[eva i Bujanovca 'ute i gledaju u pod. Svi znaju da je na „Kosovu bilo borbii u sukobima sa OVK mrtvih na obe strane“, ali ne znaju ni za jedan zlo;inpo;injen nad Albancima. S druge strane, svi su upoznati sa zlo;inima nadsrpskim stanovni[tvom i nestankom 2.000 Srba, u periodu nakon dolaskaUNMIK-a na Kosovo.

Hag me]u nama

165

Osim Albanaca, svega je nekolicina dobro obave[tenih ;ula za „hladnja;u sale[evima“ i masovne grobnice u Batajnici ili Petrovom Selu. Razlog postoja-nja tih grobnica na teritoriji Srbije nikome nije poznat.

Ipak, u jednome se svi sla/u. Najpoznatiji i najve'i zlo;in koji se desio jesteNATO bombardovanje, za koje jedni smatraju da je po;elo „da bi Amerikan-ci postavili svoje baze po Srbiji“, drugi „da bi nam se osvetili za Milo[evi'a“,a tre'i „zato [to im se mo/e i zato [to je tako bilo u Vijetnamu i Iraku“.

Generalni utisak je da mladi nemaju bitno druga;ije ocene o skorijoj pro[lo-sti od svojih roditelja. „Ono [to ;ujem od roditelja, to je ono [to znam. Gle-dao sam na vestima i jasno sam ;uo [ta imaju da ka/u, i znam [ta je istina.“

:injenica je da se ovakvi stavovi ne mogu pripisati svim u;esnicima [kola iseminara, jer je bilo i onih koji su izneli druga;ije stavove. Me]utim, problemsa ovim drugim, „politi;ki korektnim“ stavovima jeste u tome [to u ve'inislu;ajeva iza njih ne stoji pravo znanje ili kriti;ko preispitivanje, ve' puko pri-hvatanje i reprodukcija onoga [to su ;uli od omiljenih „demokratskih“ poli-ti;ara ili osve['enijih roditelja.

Revolucije novih generacija, ili suprotstavljanja starom mi[ljenju i suo;avanjasa ;injenicama iz pro[losti jo[ uvek nema. Mladi ljudi, sa kojima se susre'e-mo, olako znaju da ka/u da ih suo;avanje sa pro[lo['u zanima, ali „oni se nebave politikom, pa ne'e da presu]uju i razmi[ljaju ko je tu odgovoran“.

Obaveza dru[tva je da ovim mladim ljudima prezentuje sopstvenu odgovor-nost za te[ko istorijsko breme koje im ostavlja. Ali, ve' generacijama stubo-vi dru[tva – [kola, porodica, mediji, politi;ari, crkva i „elite“, mladima ubija-ju kriti;ki duh i ispitiva;ki um, a do perfekcije dovode reprodukciju i repeti-ciju. Upravo, suprotno svojoj obavezi dru[tvo i dr/avna politika te/e kakolektivnom poricanju, potiskivanju i zaboravljanju nedavne mra;ne pro[lo-sti, i to posti/u namernim prikrivanjem ;injenica, prepravljanjem istorije,legalisti;kim sofizmima, poluistinama i la/ima. Organizovano poricanje zlo-;ina najuspe[nije deluje kada se aplicira na ve' dobro pripremljeni nekriti;kium. Sistem funkcioni[e gotovo savr[eno.

Deca ro]ena nekoliko godina pre, tokom i posle ratova ne snose odgovor-nost za ono [to su i u njihovo ime radili njihovi roditelji, ro]aci, nastavnici ili


166

kom[ije, ali dru[tvo svojim poricanjem, la/ima, 'utanjem prevaljuje sopstve-nu odgovornost na nove generacije, ostavljaju'i im u amanet da neprihva-tanjem ;injenica i nedistanciranjem u odnosu na ratno nasle]e nastave sasamoizolacijom na svoju [tetu.

Dok mladi u Srbiji ne saznaju, dok ne otvore o;i pred ;injenicama i dok ihte ;injenice ne nateraju da postave pitanje svojim „malim herojima“ o veza-ma sa „velikim“, nema generacijske revolucije koja nam je preko potrebna.Klju;no je pitanje koliko godina bi trebalo da pro]e od rata i koliko bi godi-na „mladi“ trebalo da imaju da bi postali zreli i moralno obavezni, ako ve'dru[tvo ne'e, da prekinu kontinuitet 'utanja i postave pitanje odgovornostiza zlo;ine.

10. 9. 2004.

(Autori su aktivisti Helsin[kog odbora za ljudska prava u Srbiji i Inicijative mladih za ljudska prava)

Hag me]u nama

167

}or]e }or]evi'

„Na[i“ ili „njihovi“ ratni zlo;ini

Kada se okrenemo pro[losti iz devedesetih, niko ne mo/e da porekne da suse tu pred nama, pored nas, kao mo/da i nama samima dogodile stvari kojesu po svim na[im merilima izvan obi;ajnog. Kada to ka/em, ja naravno mis-lim da smo svedo;ili degradaciji i pre svega sistematskim ubistvima jednogvelikog broja ljudi s kojima smo u najmanju ruku delili dr/avnu zajednicu.Ubistva su „sistematska“ jer mo/da blizu ;etvrt miliona ljudi ne gubi /ivotnasumi;no, osim u prirodnoj stihiji. Stoga je iznena]uju'e to [to se mnogidanas na]u u situaciji da se zala/u za pravi;nu kaznu ubici slu;ajnog prola-znika na ulici ili kom[inice koju su provalnici zatekli u stanu, dok za ubicenebrojenih civila stradalih u ratovima, koji su tako]e bili slu;ajno na pogre-[nom mestu u pogre[no vreme, ;esto na]u re;i razumevanja. Zlo;ini ratasu, po ovoj logici, za ratom zahva'ene u;esnike i posmatra;e ne[to drugo.Oni su ili „na[i“ ili „njihovi“, sa pretpostavkom da su „njihovi“ uvek gori od„na[ih“, i da su „na[i“, ako su uop[te zlo;ini, do[li kao zaslu/ena kazna za„njihove“. Po ovoj logici mi uvek treba da se spremimo na novi rat jer onatvrdi da su oni koji su ;inili zlo;ine to radili kolektivno. Tako je ispravka vi]e-ne nepravde nad na[om zajednicom mogu'a samo naru[avanjem suprot-stavljene politi;ke zajednice u celini.

Nasuprot ovom arhai;nom kolektivnom instinktu stoje zakoni o pravilima iobi;ajima rata po kojima se od Nirnberga sudi pojedincima za pojedina;nadela po;injena na pojedina;nim /rtvama. Mo/da bi jedan deo na[e tragedi-je mogao da se pripi[e nedovoljnom razumevanju kontrasta izme]u ova dvapristupa zlo;inima rata.

Izuzetak potvr]uje pravilo. Prvog jula 1992. grupa uniformisanih lica, ;iji supredvodnici kasnije identifikovani kao Adem Land/o i Jusuf Potur, u[la je ustan }ure i Vlaste Golubovi', u;itelja u [koli u Konjicu, izvela njih i njihovadva sina, Petra i Pavla, i streljala ih u [umi nadomak grada. Odmah poslezavr[etka policijske istrage koja je izvr[ena tek decembra 1993, zamenik jav-nog tu/ioca u Konjicu Ibro Buli' napisao je optu/nicu. No, da bi zatra/io pri-tvor za glavne osumnji;ene optu/nica se morala podneti nadle/nom sudu uMostaru. Ovo je predstavljalo ozbiljan problem jer su u zimu 1994. svi kon-takti izme]u dva grada bili prese;eni borbenim dejstvima izme]u HVO i


168

Armije BiH. I pored toga Buli' nije mislio da novonastala situacija suspendu-je potrebu za akcijom pravosudnih organa. Naime, on je kroz oblast u kojojsu se vodili sukobi sa optu/nicom u d/epu pe[ke pre[ao put od Konjica doMostara ne bi li time osigurao pravovremeni postupak protiv po;inilaca uKonjicu.

:injenica konzistentnog neka/njavanja po;inilaca u svojoj zajednici sa kojomsmo se suo;ili od po;etka ratova nekako uvek izmi;e pred moralno rastere-'uju'im optu/bama za sudbonosne gre[ke drugih koji su ovu odgovornostpreuzeli. Tako u ;lanku „Smetena Justicija“ u „Politici“ od 11. septembra,Dragoslav Ran;i' tvrdi da glavni razlog [to pravda ne'e trijumfovati trebatra/iti u me]unarodnim sudovima za ratne zlo;ine, i naravno pre svega uMKSJ, koji su, kako ka/e, izlo/eni „politi;koj i profesionalnoj blama/i, bli/efijasku nego uru[avanju“. Mi[ljenja su se navodno kona;no iskristalisalanametanjem branioca u MKSJ Slobodanu Milo[evi'u protiv njegove volje.Ran;i' bi hteo da nas uveri da je tom odlukom, o kojoj ina;e u Tribunalu jo[nije data poslednja re;, Tribunal sam sebi zadao smrtonosni udarac u o;imame]unarodne javnosti. Da je ovo jo[ jedna grandiozna iluzija onih koji susvoj sud o ovoj instituciji doneli jo[ mnogo ranije postaje jasno iz samih pret-postavki na kojima su ovakvi sudovi zasnovani.

Me]unarodni sudovi za ratne zlo;ine nisu uspostavljeni niti zato [to su efi-kasniji, jer su me]unarodni, niti zato [to su sposobniji da uka/u na ;injenicerata i razaranja doma'oj javnosti, jo[ manje zato [to zahtevaju manja izdva-janja. Uspostavljeni su isklju;ivo kada dr/avni organi i doma'e pravosu]enisu pokazali volju ili sposobnost da se obrate nekim od najozbiljnih kr[enjacivilizacijskih vrednosti koja su po pravilu postala predmet svetske pa/nje.Ovo je mo/da najbolje potvr]eno nadle/nostima stalnog Me]unarodnogkrivi;nog suda u Hagu ;iji statut predvi]a striktne i ograni;ene okvire u koji-ma mo/e da preuzima slu;ajeve u nadle/nosti doma'ih sudova.

Tribunali za biv[u Jugoslaviju i Ruandu, kao i specijalni sudovi u Sijera Leo-neu i Isto;nom Timoru osnovani su rezolucijom Saveta bezbednosti i pred-stavljaju svojevrstan konsenzus me]unarodne zajednice o pitanju globalnogdelovanja na ka/njavanju pojedinaca sa samog vrha piramide odgovornostii spre;avanju sukoba ;ije je principe postavio Nirnberg, a koji su bili zapo-stavljeni u godinama hladnog rata. U ovom trenutku postoji vi[e pojedina-ca i organizacija nego ikada ranije koji se bave pitanjima zna;ajnih kr[enja

Hag me]u nama

169

ljudskih prava, kao i vlada koje daju podr[ku nastaju'em me]unarodnomsistemu pravde. U pitanju je, dakle, jedan proces koji se ne mo/e zaustavitipojedina;nom odlukom suda, koja bi verujem, u doma'em sudu pod datimuslovima politi;ke manipulacije izvan funkcije odbrane bila donesena mno-go ranije u samom postupku.

Istorija nas u;i da alternative u obra'anju nasle]u ratnih zlo;ina nikada nisuidealne, a jo[ manje popularne. Ali savest nam nala/e da je uvek uputno po'iod sebe. Mi tako tek sada, vi[e od deset godina posle po;etka ratnih dejsta-va, imamo u Srbiji a i regionu prva su]enja u kojima su obezbe]eni neop-hodni uslovi i optu/enima, i /rtvama i njihovim porodicama, i to po pravilusamo za tzv. „ni/e“ prekr[ioce i pored toga [to postojanje MKSJ ni;im nijespre;avalo ovakve postupke pred doma'im sudovima. Da smo ovaj posaoobavljali sami bilo bi mnogo manje potrebe da se bavimo idejom i potre-bom me]unarodne pravde koju jo[ uvek slabo razumemo. Uloga koju jetu/ilac Buli' preuzeo na sebe u datim okolnostima mo/da ne mo/e da seo;ekuje od svakog pojedinca. Ipak, ;ini se, da je bilo vi[e nas, ne samo tu/i-laca i sudija, dr/avne organe da i ne pominjem, koji su rezonovali i delovalina sli;an na;in tokom ratova devedesetih, na[e bi nasle]e bliske pro[lostiizgledalo mnogo druga;ije.

17. 9. 2004.

(Autor je savetnik za obuku i istra/ivanje ratnih zlo;ina UNDP)


170

Jelena Stevan;evi'

Konfuzija u odsustvu istinske politi;ke volje

Fond za humanitarno pravo je 11. septembra u Beogradu organizovaostru;nu raspravu povodom prve prvostepene presude za ratne zlo;ine naosnovu individualne odgovornosti i odgovornosti vojnih komandanata uvreme oru/anog sukoba na Kosovu. O primeni krivi;nog zakonodavstvaSrbije u slu;aju ;etvorice komandanata biv[e OVK govorili su biv[i me]u-narodni tu/ilac na Kosovu Filip Alkok i predsedavaju'i Me]unarodnog sud-skog ve'a, britanski sudija Timoti Klejson. U veoma delotvornoj raspravi,u;esnici, doma'e sudije, tu/ioci, advokati i drugi pravni stru;njaci slo/ili suse da komandna odgovornost predstavlja oblik subjektivne, a nikako objek-tivne odgovornosti, kako se to mo/e ;uti u politi;koj i stru;noj javnosti uSrbiji. Vi[e u;esnika je istaklo da se procesuiranje po osnovu komandneodgovornosti mo/e sprovesti u skladu sa ve' postoje'im odredbamaop[teg dela krivi;nog zakona, i da presuda Me]unarodnog sudskog ve'ana Kosovu predstavlja dragocenu praksu u primeni doma'ih normi upogledu komandne odgovornosti. Neki u;esnici su ukazali da bi najavljenouvo]enje komandne odgovornosti kao posebnog krivi;nog dela predstav-ljalo aboliciju za lica koja bi se mogla krivi;no goniti po osnovu ove vrsteodgovornosti, s obzirom na zabranu retroaktivne primene propisa materi-jalnog krivi;nog prava.

U prilog tvrdnji da u doma'em krivi;nom pravu postoje odre]eni institutikoji sadr/e elemente komandne odgovornosti, u;esnici su naveli krivi;nadela sau;esni[tva, podstrekavanja, pomaganja, izvr[enje krivi;nog delane;injenjem, odgovornost urednika, neprijavljivanje krivi;nog dela, saizvr-[ila[tvo i odgovornost organizatora zlo;ina;kog udru/enja za sva krivi;nadela koja proizlaze iz zlo;ina;kog plana tog udru/enja.

Tako]e je istaknuto da je konfuzija koja je stvorena u javnosti o pitanjukomandne odgovornosti i njene primene pred doma'im sudovima rezultatnepostojanja istinske politi;ke volje da se u Srbiji sudi za ratne zlo;ine lici-ma koja su bila na polo/ajima nadre]ene vlasti. Posebno je ukazano da jenerealno o;ekivati da 'e policija biti profesionalna i efikasna u istra/ivanju

Hag me]u nama

171

ratnih zlo;ina, jer bi to zna;ilo da istra/uju sami sebe, budu'i da je najvi[epo;inilaca, po osnovu individualne odgovornosti i komandne pozicije, izredova MUP i vojske. S tim u vezi, jedan od predloga je bio stvaranje poseb-nih timova za istra/ivanje ratnih zlo;ina, koji bi bili usko specijalizovani inezavisni u svome radu.

17. 9. 2004.

(Autorka je istra/iva; Fonda za humanitarno pravo)


172

Hag me]u nama

173

Nata[a Kandi'

Samima sebi moramo da ka/emo istinu

Komisije za istinu su najpoznatiji metod saznavanja istine i priznanja neprav-de i patnje drugih. Izve[taj Ju/noafri;ke komisije za istinu va/i za najzna;aj-niji dokument posve'en otkrivanju istine kao moralne vrednosti same posebi. I drugi metodi – krivi;na su]enja, lustracija, reparacije, javno posram-ljivanje i objavljivanje imena prekr[ilaca ljudskih prava u pro[losti, komemo-racije, podizanje spomenika, okajavanje ili egzorcizam – u;e nas o tomekako se obelodanjena informacija o pro[losti preobra'a u priznanje. Me]u-tim, za mnoge /rtve govorenje istine i postizanje pravde nisu dovoljno ube-dljivi oblici priznavanja pro[losti. Oni ukazuju da ka/njavanje nekoliko po;i-nilaca ili imenovanje istra/ne komisije za odabrane slu;ajeve nedela nikada inigde nisu doveli do uklanjanja na;ina mi[ljenja iz pro[losti. Zato zagovara-ju radikalnije postupke, kao [to su polaganje ra;una, „izlazak na ;istac“,izvinjenje i priznanje krivice. U osnovi tih oblika priznanja le/i religijska rad-nja pokajanja.

Jedan od primera javnog priznanja, sa jakom dimenzijom pro;i['enja, jesteSilingov javni iskaz koji je on dao 1995, dosta vremena posle prestanka radaKomisije za istinu u Argentini. Silingo je priznao da je u Mornari;ko-tehni;-kom centru u Buenos Ajresu, centru za otete ljude, ubio 30 politi;kih zatvo-renika bacaju'i ih /ive iz aviona. Njegovo priznanje je potvrdilo strahove/rtava da Komisija za istinu, iz politi;kih razloga, nije otkrila potpunu istinu.

Drugi primeri priznanja bli/i su svetovnom pojmu izvinjenja kao sredstvanadoknade i izle;enja. Nemo kle;anje Vilija Branta u Var[avskom getu dobi-lo je svoje mesto u istoriji pre svega preko tuma;enja samog gesta. Iako pre-ovla]uje mi[ljenje da se tim gestom Vili Brant izvinio Jevrejima za patnju kojusu im Nemci naneli, ima onih koji u tom nemom ;inu vide izbegavanje pri-znanja. Nema;ki sociolog Helmut Dubil s pravom daje ve'i zna;aj govoruRiharda fon Vajcekera, predsednika SR Nema;ke, u okviru komemoracije usali Bundestaga, povodom 40. godi[njice okon;anja nacional-socijalisti;kestrahovlade. Vajceker je stao iza odgovornosti Nemaca za njihovu nacional-socijalisti;ku pro[lost. Izgovorio je istinu bez rezerve. Sve [to je rekao bilo je

poznato svima. Svi su znali sve. On je govorio sa stanovi[ta generacije po;i-nilaca zlo;ina koja razmi[lja o svojoj odgovornosti. Vajceker izgovara u dahusvoju pri;u i preuzima odgovornost>

„Mi Nemci obele/avamo ovaj dan, 8.maj, me]u sobom, i to mora tako biti.Ne poma/e nam da [tedimo sebe. Nama je potrebna snaga da pogledamoistini u o;i, bez ulep[avanja i jednostranosti i samima sebi moramo da ka/e-mo istinu.“1

Vajceker govori poslanicima o patnjama /rtava. Gledaju'i ih u o;i on ka/e>„Ko je imao o;i i u[i nije mogao da ne zna za vozove za deportaciju.“2

Vajceker koristi funkciju da saop[ti istinu, spornu u svesti Nemaca. Kao isto-rijski akter, on pred poslanicima i javno['u priznaje i preuzima odgovornosti obavezuje institucije, poslanike i gra]ane na samokriti;ki odnos prema pro-[losti.

U kontekstu izvinjenja relevantno je pomenuti izvinjenje koje su dali pred-sednik Srbije i Crne Gore Svetozar Marovi' i hrvatski predsednik StjepanMesi', 10. septembra 2003. u Beogradu, prilikom prve posleratne poseteMesi'a Beogradu.

Predsednik Marovi' je pred novinarima rekao> „U ime pro[losti koju nemo/emo da zaboravimo niti da ispravimo, kao predsednik SCG ispri;avamse za sva zla koja su gra]ani moje zemlje naneli bilo kome u Republici Hrvat-skoj.“

Hrvatski predsednik je izvinjenje prihvatio i ponudio svoje> „Ispri;avam sesvima onima kojima su gra]ani Hrvatske naneli bol kr[e'i zakone i zloupo-trebljavaju'i svoju poziciju u bilo koje vreme i bilo kada.“

Deo javnosti je podr/ao uzajamna izvinjenja dvojice predsednika dr/avanastalih na teritoriji biv[e Jugoslavije, kao istorijski gest koji otvara put pre-ma budu'nosti. Me]utim, niko se nije upustio u ocenu da li re;ena izvinje-nja imaju snagu da pokrenu preispitivanje vlastite pro[losti.


174

1 „Niko nije oslobo]en istorije“, Helmut Dubil, Samizdat B922 Ibid.

Obra'anje Marovi'a i Mesi'a bilo je protokolarno. Izvinjenje u ime gra]anakoji su po;inili zla ne doti;e su[tinu odgovornosti za nedela, koju je Vajcekerizrazio re;ima „samima sebi moramo da ka/emo istinu“. Dok se istina o pro-[losti ne konstatuje u institucijama i ne predo;i javnosti kao zvani;na istinao tome „[ta smo mi u;inili“, dotle 'e svako izvinjenje pojedinaca u svojstvunosilaca politi;kih funkcija biti nedelotvorno.

U na[em slu;aju „biv[a Jugoslavija“ istakla bih primer priznanja pro[losti kojinosi ozbiljno upozorenje dana[njim politi;arima. Re; je o svedo;enju lekaraiz Sanskog mosta, Bo[njaka Faika Bi['evi'a, u predmetu Kraji[nik, koji je pro-valom emocija pokazao koliko /ali Srbina iz opustelog sela u blizini SanskogMosta, zato [to nije imao ko da ga sahrani. U sudnici je zavladala potpunati[ina kada je Bi['evi' glasno zajecao, izgovaraju'i „le/ao je mrtav ;itav dan,a da niko to nije primetio“. Zatim je, bri[u'i suze maramicom, nastavio>„Nije bilo nikoga da sahrani tog jadnog ;oveka. Eto [to su srpski rukovodi-oci u;inili svom vlastitom narodu. Voleo bih da oni to mogu da vide.“3 IskazFaika Bi['evi'a je re; te[kog upozorenja duhu poricanja i pre'utkivanja isti-ne, kakvu je neprestano ponavljao Dezmond Tutu, predsednik Ju/noafri;kekomisije za istinu> „Ako ne izbije na povr[inu, istina 'e kao duh progonitidru[tvo.“

Veoma jak primer potrebe da „samima sebi moramo da ka/emo istinu“ iotkrijemo „[ta smo mi u;inili“ daje Hrvatsko udru/enje demobilisanih vojni-ka, koji su zatra/ili hitan sastanak sa tu/iteljicom Karlom del Ponte, zbog ubi-stva [esnaestoro Srba u selima Varivode i Go[i'i, nakon hrvatske akcije „Olu-ja“, u avgustu 1995. U svom obra'anju4 oni ka/u da ne'e da 'ute o odgo-vornosti dr/avnog vrha Hrvatske u etni;kom ;i['enju u Krajini.

24. 9. 2004.

Hag me]u nama

175

3 Tribunal update, br. 372, 10.9.2004.4 „Balkan“ – „Hrvatski veterani nude dokaze o ubistvima Srba“, 16.9.2004.

Marko Mini'

Dr/avni poslovi

U periodu od juna do septembra 2004. pred Specijalnim sudom u Beogra-du saslu[an je Milorad Ulemek Legija kao optu/eni za ubistva premijera Srbi-je Zorana }in]i'a, Ivana Stamboli'a i poku[aj atentata na Vuka Dra[kovi'a.Istovremeno je pred Pretresnim ve'em Ha[kog tribunala uvodnu re; svojeodbrane izneo Slobodan Milo[evi'.

Ova dva sudska procesa odvijaju se paralelno pred o;ima srpske javnosti i ta;injenica predstavlja idealnu priliku da se dru[tvo u celini upozna i suo;i saobimom i te/inom zlo;ina biv[eg re/ima kao i sa kriminalnom strukturomMilo[evi'eve vlasti.

Oba optu/enika, svako pred svojim sudom, koriste gotovo identi;nu matri-cu prilikom izno[enja svojih „odbrana“. Jedina razlika je ta [to Milo[evi' saga]enjem ne priznaje Ha[ki tribunal (a pri tom koristi sva procesna pravakoja mu pripadaju kao optu/enom), dok Legija ima poverenja u Specijalnisud i naro;ito isti;e kako su poslednje politi;ke promene u Srbiji tome dopri-nele. U svim ostalim aspektima izja[njavanja pred sudom, njih dvojica delu-ju potpuno jedinstveno.

Milo[evi' i Legija se ne brane na sudu, niti uop[te poku[avaju da dokazujubilo [ta, ve' iznose optu/be protiv svih i svakog (Vatikana, DOS-a ili :edeJovanovi'a, svejedno). Glume'i „;ast i ponos“ obja[njavaju monstruoznostsvih zavera koje su njihovi neprijatelji, spolja[nji i unutra[nji, skovali kako biih uklonili, a pri tom svoja delovanja pravdaju va/nim „dr/avnim poslovimai interesima“ i kriju se iza „narodne volje“ i funkcija koje su obavljali.

Ovakav nastup obojice optu/enih sasvim je logi;an, s obzirom na to da suMilo[evi' i Legija bili blisko upu'eni jedan na drugog tokom devedesetihgodina. Prema sopstvenom iskazu pred sudom, Legija se 1992. odazvao„zovu otad/bine“ i vratio u Srbiju. Odmah po dolasku po;inje da radi kaopripadnik KOS, a nakon dva meseca u toj slu/bi pristupa Srpskoj dobrovol-ja;koj gardi. U Resor dr/avne bezbednosti ulazi 1996. kao komandant JSO.Na saslu[anju pred sudom, povodom atentata u Budvi, biv[i na;elnik Dr/av-ne bezbednosti Rade Markovi', ka/e> „Slobodan Milo[evi' je u na[im razgo-


176

vorima, a mi smo ih imali nekoliko mese;no, pominjao Legiju, raspitivao seza njega, u smislu da li slu[a, da li ja imam poverenja u njega... Meni je bilojasno da se Milo[evi' i sa Legijom neposredno vi]a, a da se raspituje kodmene, verovatno, samo radi provere Legije.“

Sasvim je jasno da, kada je u pitanju sam tok su]enja, kao i dono[enje pra-vi;ne i na zakonu zasnovane presude, ovakav na;in izja[njavanja Milo[evi'ai Legije pred sudovima nije uop[te sporan, s obzirom na to da zakon svakomoptu/enom daje slobodu da za sebe izabere najadekvatniji na;in odbrane.

Dru[tvena opasnost ovakvog delovanja krije se na drugoj strani. Milo[evi' iLegija zloupotrebljavaju sud kako bi se obratili delu „patriotske javnosti“ uSrbiji, pojedinim politi;kim strankama, delovima vojno-bezbednosnih struk-tura, odre]enim elektronskim i [tampanim medijima, u nadi da 'e oni mo'ida ih za[tite od pravde i da kazne one koji su ih doveli pred sud. Na/alost,danas u Srbiji postoji ma[inerija koja blokira svaki poku[aj utvr]ivanja istineo tragi;nim doga]ajima na prostoru biv[e Jugoslavije, odr/ava princip neka-/njivosti zlo;ina, diskredituje Ha[ki tribunal i doma'e institucije, Ve'e za rat-ne zlo;ine i Specijalno odeljenje za organizovani kriminal Okru/nog suda uBeogradu.

Vlada Republike Srbije direktno doprinosi ja;anju mi[ljenja i struktura iz pro-[losti. Ovakav zaklju;ak proizilazi iz ;injenice da je Vlada de facto potpunoobustavila saradnju sa Ha[kim tribunalom u pogledu hap[enja lica optu/e-nih za najte/a krivi;na dela pred tim sudom, a pri tom ni[ta nije ura]eno,osim deklarativno, na stvaranju klime u kojoj bi bila mogu'a doma'a su]en-ja za ratne zlo;ine radi utvr]ivanje istine i pravde.

24. 9. 2004.

(Autor je istra/iva; u Fondu za humanitarno pravo)

Hag me]u nama

177

Marko Milanovi'

Brana za samovolju optu/enog

Su]enje Milo[evi'u je ovih dana ponovo prekinuto, ali ovog puta ne zbogbolesti optu/enog, ve' zbog potrebe advokata Stivena Keja, branioca kojegje Milo[evi'u nametnulo sudsko ve'e, da se pripremi za izvo]enje dokazaodbrane. Odluka sudskog ve'a o nametanju branioca odmah je podstaklakomentare o [arlatanskom, nepravednom Tribunalu, dok Milo[evi'evi sve-doci otkazuju svoj dolazak pred sud, govore'i da ne /ele da u;estvuju u fla-grantnom kr[enju me]unarodnog prava. U velikom delu na[e javnosti sadavlada uverenje da je sud Milo[evi'u nametnuo branioca upravo da bi gaspre;io da obori „la/nu optu/nicu“, da svetu otkrije istinu i da „raskrinka“taj nepravi;ni sud.

Ovakvo uverenje je plod potpunog nerazumevanja svrhe sudskog postupka.Sam Milo[evi' poku[ava da proces pretvori u raspravljanje o odgovornostiza rat i raspad Jugoslavije, u su]enje njemu kao istorijskoj figuri. Ali, na nje-govu veliku /alost, njemu se sudi kao individui, i to ne za sam rat, ve' za rat-ne zlo;ine – on je optu/en da je bio pretpostavljeni ljudima koji su izvr[ili rat-ne zlo;ine, da je znao ili imao razloga da zna da se zlo;ini vr[e, a da nije u;i-nio sve da zlo;ine spre;i ili u;inioce kazni. On nije optu/en da je rasturioJugoslaviju, ve' da je masovni, serijski ubica – ba[ zato on tu temu i izbega-va. Odbrana koju je Milo[evi' prezentovao pred sudom u svojoj uvodnojre;i, kao i u dosada[njim unakrsnim ispitivanjima svedoka Tu/ila[tva, jasnopokazuje kako on shvata sudski postupak – on ne brani sebe, ve' svoju poli-tiku< on ne brani sebe, ve' percepciju drugih o sebi. Upravo zato se taodbrana umnogome i pokazala neuspe[nom i pravno irelevantnom. :ak ida su sve njegove tvrdnje o ameri;ko-nema;ko-vatikanskoj konspiraciji o ras-turanju Jugoslavije u potpunosti ta;ne, to ni najmanje ne uti;e na njegovukrivi;nu odgovornost za masovne zlo;ine u;injene protiv neza[ti'enih civila.

Samo dodeljivanje branioca optu/enom protiv njegove volje, koje je proiz-velo toliku reakciju javnosti, a pogotovu Milo[evi'evih pristalica, mo/e seposmatrati sa tri razli;ita aspekta.

Prvo, na;elno pitanje, jeste da li je pravo optu/enog da se sam brani apso-lutno, ili je podlo/no odre]enim ograni;enjima. U odgovoru na ovo pitanje


178

jasno se mo/e uo;iti sudar dve pravne filozofije, anglosaksonske i evropske.Prva zami[lja krivi;ni postupak kao sukob, utakmicu u kojoj se dve suprot-stavljene strane bore da nepristrasnoj poroti predo;e svoju verziju istine. Poovoj koncepciji stranke su potpuni gospodari spora, i okrivljeni sebe mo/ebraniti na na;in na koji on to /eli, ;ak i ako je taj na;in potpuno pogre[an ilipravno irelevantan. Druga, evropska koncepcija smatra krivi;ni postupakpotragom za materijalnom istinom, koju sprovodi sud, a ne me]usobnosuprotstavljene strane. U anglosaksonskom sistemu pravo okrivljenog da sesam brani skoro je apsolutno, ali je u istom tom sistemu i nastala izreka daonaj koji sam sebe brani ima budalu za klijenta. Nasuprot tome, skoro svievropski pravni sistemi, uklju;uju'i francuski, nema;ki, a i srpski (;lan 71ZKP), poznaju institut obavezne odbrane za odre]ena te[ka krivi;na dela,smatraju'i da okrivljeni nije dovoljno stru;an i objektivan da bi sam sebeuspe[no branio. Sam Statut Ha[kog tribunala, oslanjaju'i se na odredbeMe]unarodnog pakta o gra]anskim i politi;kim pravima, propisuje da optu-/eni ima pravo da se sam brani, ali da 'e mu branilac biti dodeljen u svimslu;ajevima u kojima to zahtevaju interesi pravde.

Drugo pitanje je da li u konkretnom slu;aju Milo[evi'a interesi pravde zah-tevaju da se njemu nametne advokat. Sama neefikasnost Milo[evi'eveodbrane, koji umesto sebe brani svoje mesto mirotvorca u istoriji, dovoljanje osnov za nametanje branioca. Ovo se moglo videti prilikom ispitivanjasvedokinje Smilje Avramov od strane branioca Keja, kada je Milo[evi' upor-no tvrdio da Kej „razvodnjava njegovu odbranu“, mada je on postavljaopitanja o odnosu Milo[evi'a i rukovodstva Republike Srpske, relevantna zautvr]ivanje komandne odgovornosti. Na njegovom mestu bi Milo[evi' vero-vatno potro[io svoje vreme na teorije zavere i beskrajne pri;e o krivici za ras-pad Jugoslavije, koje nemaju nikakav uticaj na njegovu individualnu krivi;nuodgovornost. Sudije su pak usvojile drugi pristup, i na osnovu poverljivihpodataka procenile da je Milo[evi'evo zdravlje ugro/eno u toj meri da onuskoro ne'e biti u stanju da se aktivno brani, [to 'e prouzrokovati dalja odla-ganja u su]enju.

Kona;no, mada je sudsko ve'e imalo prava da Milo[evi'u dodeli advokata,postavlja se pitanje da li je ono trebalo to da u;ini. Sudsko ve'e je trebalo dabranioca dodeli Milo[evi'u ranije tokom su]enja, a ne na po;etku njegoveodbrane. Mada je i sam po;etak odbrane odlo/en zbog Milo[evi'evogzdravlja, gledaoci su]enja na svojim ekranima nisu videli bolesnog ;oveka,

Hag me]u nama

179

ve' Milo[evi'a koji energi;no napada svoje protivnike, i uop[te nisu u stanjuda shvate ina;e validan argument predsedavaju'eg sudije da „samo idiot neu;i iz svojih gre[aka“. Jo[ gore, imenovanje branioca je prouzrokovalo jo[jedno veliko odlaganje, iako je ova odluka doneta upravo radi ubrzanjapostupka.

Mada 'e se Sud verovatno izboriti sa Milo[evi'evim manipulacijama, i mada'e proces kao takav verovatno biti pravi;an, na[li smo se u situaciji u kojojMilo[evi' sebe predstavlja kao /rtvu, dok njegove /rtve ostaju bez glasa usudnici, a problem su]enja Milo[evi'u i dalje ostaje problem percepcijepravde, koja se prose;nom gra]aninu Srbije ;ini sve daljom i daljom.

1. 10. 2004.

(Autor je stru;ni saradnik u Beogradskom centru za ljudska prava)


180


Odsustvo kolektivnog stida

Odsustvo svakog traga kolektivnog stida jedan je od elemenata koji pratisu]enje Slobodanu Milo[evi'u od njegovog po;etka. Nikada se to nije boljevidelo nego u nekoliko dana su]enja u kojima je optu/enom Milo[evi'unametnut branilac, koji bi trebalo da unese vi[e reda u sudnicu i obuzda raz-baru[eni ego optu/enog. Ta potreba sada 'e dobiti ozbiljna ograni;enja,zbog ;ega se Milo[evi' tako gr;evito bori da se i dalje sam brani. :ini to kaoda je re; o isklju;ivom pravu i bogomdanoj zasluzi. I ti napori izazivaju mu;-ne misli o slo/enosti pravde u tranziciji, i daju mo/da za pravo onima kojitvrde da je /rtve mogu'e ubijati i vi[e puta. Mo/da bi se to moglo re'i i zaone koji kreiraju percepciju tog su]enja u Srbiji.

Pravna filozofija je odavno utvrdila na;elo da se pravna obrada zlo;ina, kojase rukovodi individualnom krivicom, ne mo/e odvojiti od javne refleksijeodgovornosti naroda za sopstvenu istoriju. Istorijsko iskustvo drugih naroda,me]utim, pokazuje da je to vrlo slo/en proces i da zajednica treba da dostig-ne zrelost da bi to prihvatila. Cinici bi pak rekli da to potvr]uje upravo srp-ska praksa, jer se su]enje glavnom krivcu za veliku nesre'u celog Balkanaodr/ava u Hagu, a ne u Beogradu. Kod doma'ih pak su]enja na red dolazesamo najni/i po;inioci zlo;ina, samo ubice, dok se dalje u dugom lancuodgovornih ne ide.

Osporavanje pravne utemeljenosti Tribunala ustupilo je od po;etka su]enjaMilo[evi'u mesto navija;kim raspravama o procesnim pitanjima. Istovreme-no, gotovo je nezabele/eno pokazivanje bilo kakvog znaka saose'anja sa/rtvama ili podse'anja na to da je re; o su]enju za najve'e zlo;ine koji su uEvropi po;injeni posle Drugog svetskog rata. Pa/ljivijem posmatra;u srpskihprilika nije promaklo da u tome prednja;e mediji koji su imali najve'u uloguu pripremi Milo[evi'evog dolaska na vlast, podr/avali ga u ratovima koje jevodio, a „Politika“ i NIN ostali su mu dosledno privr/eni i kao najpoznatijemoptu/eniku za ratne zlo;ine.

Pravni eksperti, uz veliku medijsku promociju, procesna pitanja i njihovotuma;enje ne koriste da bi se doprinelo boljem odmeravanju odgovornostioptu/enoga, ve' da bi se obavila propaganda protiv su]enja. Nekada[nji

Hag me]u nama

181

ministar pravde u vladi Srbije Vladan Bati' svojevremeno je uzviknuo> „UHagu su dva biv[a predsednika SRJ, biv[i predsednik Savezne vlade, ministarinostranih poslova... {ta jo[ ho'e taj Hag|“ Kao da su oni u Hagu zbogdr/avnih funkcija, a ne zbog zlodela, najve'ih u Evropi posle holokausta. Ali,o tome ni re;i.

U sli;nu kategoriju izjava spada i misao tzv. pravnog savetnika Zdenka Toma-novi'a, posle imenovanja branioca Milo[evi'u, kada pita> „Ako je [Milo[evi']suvi[e bolestan da se brani, je li suvi[e bolestan da mu se sudi|“ Jedne novi-ne postavljaju pitanje da li bi se Milo[evi' mogao /aliti Evropskom sudu zaljudska prava u Strazburu zbog odre]ivanja branioca, iako, ka/u, to nijeisklju;ivo pravo. Naravno, mo/e se postaviti i to pitanje, ali bi pre togamo/da trebalo ne[to re'i i o Milo[evi'evoj odgovornosti za zla, koja se sadavi[e nego ikada relativizuju. Time se bezo;nost iz ha[ke sudnice preliva umedije i truje ve' zbunjena javnost. Ako se mo/e objasniti Milo[evi'eva bez-ose'ajnost (da je druk;ije, mnogi bi bili /ivi, a on ne bi bio u Hagu) te[ko jena'i razumevanje za poigravanje u medijima, tim pre [to 'e, u daljoj ili bli-/oj budu'nosti, ra;un za te igre sti'i na naplatu upravo korisnicima tih infor-macija.

Protiv „marionetskog suda“ digli su se i neki biv[i opozicionari. Nekada ube-dljivi Milo[evi'ev oponent Ljubomir Mad/ar, sada prosvetljen Kari'evim pri-sustvom, ka/e da je Milo[evi' nevin ;ovek, dok ne padne sudska presuda.„Milo[evi', dok se ne doka/e, treba na neki na;in da bude podr/an.“ O pre-zumpciji nevinosti isto tvrdi i advokat Branislav Tapu[kovi', koji je pred odla-zak u Hag pre dve godine, na mesto amicus curiae, rekao da ide da oslobo-di Milo[evi'a. No, kao pravnik on propu[ta da ka/e da je prezumpcija nevi-nosti smi[ljena pre svega zbog sudija, nikako iz propagandnih razloga. Bilobi, svakako, zanimljivo ;uti da li majkama ubijenih mladi'a na celom ex-yuprostoru treba sudska presuda da bi se uverile u Milo[evi'evu krivicu. Da lije svetskoj zajednici trebala sudska presuda da bi se uverila u Hitlerove zlo-;ine, iako mu sud nije presudio|

Ipak, ;arobna formula i mo/da najja;e koheziono vezivo novog postokto-barskog patriotskog bloka zove se ratna [teta, koja mo/da najefikasnije spre-;ava pojavu kolektivnog stida. Najpre je Tibor Varadi upozorio da „budu'-nost nekoliko generacija u Jugoslaviji zavisi od ishoda tu/bi za genocid, kojesu BiH i Hrvatska podnele protiv Jugoslavije“. Varadi je, kao [ef pravnog tima


182

koji zastupa SCG pred Me]unarodnim sudom pravde u Hagu, objasnio da'e ishod procesa protiv Milo[evi'a uticati na odluku suda po tu/bi BiH pro-tiv SCG za genocid. „SCG mo/e biti progla[ena odgovornom samo akobude utvr]en genocid i ako to mo/e biti pripisano SCG.“

Na du[i pravnika je jo[ jedan poku[aj „za[tite“ dr/avnih interesa – usvojenje Zakon o pomo'i ha[kim optu/enicima, ;ija je primena pod pritiskom jav-nosti obustavljena, a Ustavni sud Srbije sada ispituje njegovu ustavnost.Neki analiti;ari, me]utim, tvrde da je zakon donet kao instrument dr/aveda kontroli[e optu/ene [ta 'e govoriti na sudu. Drugim re;ima, bio bi topoku[aj da se optu/eni nateraju da na sudu brane dr/avu, a ne sebe. Ma[taradi sva[ta.

Ozbiljno odmeravanje [tete i koristi dr/ave i njenih gra]ana obaveza je poli-ti;ara i njihovih stru;nih timova. Ali ozbiljno je i pitanje da li trenutna korist(ako je ona uop[te mogu'a) ugro/ava dugoro;ni i istorijski dobitak. Najve'imislioci sveta vekovima opominju da je najve'a vrednost istina. Brojna suiskustva koja govore da, jednom presko;ena, ona, u narednoj tran[i, mo/eko[tati mnogostruko vi[e. Ali, o njoj za sada u Srbiji nije spreman da govorini pravni tim, a ni drugi autoriteti. I sve to na radost Milo[evi'evih satrapa izsivih zona mo'i, kojima ne odgovara uspostavljanje bilo kakvog reda u zem-lji. I sve ;ine da to odlo/e.

Nauka u;i da stabilnost i bogatstvo razvijenog dela sveta po;ivaju na nepre-stanom preispitivanju. A to iskustvo je, u situacijama sli;nim ovoj na[oj,pokazalo da je tek otvaranje vrata najvi[ih institucija za pojavu kolektivnogstida dovelo do za;etka formiranja novih sistema vrednosti, koji isklju;ujunetoleranciju i nasilje.

1. 10. 2004.

Hag me]u nama

183

Vuk Dra[kovi'

Dug prema istini

Mi smo ovde u Srbiji 2001. godine istupili sa sloganom „pomirenje zabudu'nost“. Pokazalo se da to nije moglo uspeti, jer tom nastojanju dado]emo [to pre do pomirenja nedostajala je istina kao baza. I veoma mi jedrago [to se danas ovde istina stavlja u prvi plan. Prava formula za budu'-nost, dakle, mora da glasi> istina, pomirenje, budu'nost. Istina le;i i kada jegorka, la/ ubija i kada je slatka. To je iskustvo koje smo ovde na Balkanu, naprostorima biv[e Jugoslavije, sticali ne samo od ’90. godine, nego i du/e.

Dug prema istini nalagao nam je, ali to na/alost nije u;injeno, da odmahposle 5. oktobra 2000. godine, posle Milo[evi'evog pada, mi iz Srbije, poli-ti;ari, knji/evnici, novinari, intelektualna elita, budemo prvi u Srebrenici, okoSrebrenice, sa kamerama – da se obratimo narodu Srbije i Crne Gore i daka/emo> „Ovde su neki ljudi pod komandom tih i tih ljudi po;inili najve'izlo;in, pre svega protiv srpske istorije, protiv srpske tradicije, kulture, vere,ubijaju'i taj nedu/ni bo[nja;ki, muslimanski svet“.

Oni su, i to je Srbiji trebalo re'i, jo[ jednom ubili stotine hiljada Srba, Jevre-ja i Roma, pre svega, koji su od 1941. do 1945. godine stradali na jednomvelikom strati[tu koje se zvalo nacisti;ka Nezavisna Dr/ava Hrvatska, a obu-hvatala je celokupnu Bosnu i Hercegovinu i Hrvatsku, ;ija je vlast sistematskivr[ila ;etiri godine magnum crimen, genocid sa ciljem istrebljenja, pre sve-ga, srpskog naroda, njegovog fizi;kog uni[tenja. Stotine i stotine Srebrenicasu tada napravljene, u tami, bez znanja sveta, bez prisustva televizijskihkamera, a te Srebrenice bile su ili Srebrenice ili jame ili koncentracioni logo-ri. Oni koji su napravili Srebrenicu 1995. ili 1996. godine zapravo su osra-motili i jo[ jednom su ubili one mrtve. Ovo isti;em zbog slede'eg> kada seka/e da se moramo suo;iti sa pro[lo['u, onda istina nala/e da se suo;imo satime da srpska istorija, da istorija Srbije i Crne Gore, srpskog i crnogorskognaroda, jeste istorija do pojave Slobodana Milo[evi'a ili do pojave komuni-zma. O tome se mogu voditi diskusije. Od pojave komunizma i dolaska Slo-bodana Milo[evi'a istorija Srba i Crnogoraca postaje njihova antiistorija.Naravno, ni;ija nacionalna istorija nije bez senki. Ali istina nam ka/e da odsvog nastajanja nova Srbija i Crna Gora u XIX veku i u prvoj polovini XXveka, bar do kraja Prvog svetskog rata, na svojim istorijama nemaju manje


184

senki, nimalo manje senki nego [to na svojim istorijama tih senki imajuNemci, Francuzi, Rusi, Englezi, Amerikanci ili bilo koji drugi narod. IstorijaSrbije i Crne Gore je ;ista. Istorija Srbije i Crne Gore ne mo/e se ni na kojina;in dovesti u vezu sa velikom sramotom i zlo;inima kojima je, pre svega,tu srpsku istoriju i narod Srbije i Crne gore izlo/io re/im Slobodana Milo[e-vi'a od devedesete godine pa naovamo.

Udaljen od mesta svojih zlo;ina, Slobodan Milo[evi' se danas poku[avanametnuti kao predstavnik srpske tradicije, srpske istorije. On, koji je najve-'i zlo;in po;inio upravo nad ovom istorijom. I u tome ga podr/ava, i to jeono [to najvi[e pla[i, nimalo zanemarljiv broj onih koji sebe poku[avaju daprika/u kao predstavnike srpske elite. ?alosno je danas po novinama ;itati,na televizijama gledati profesore univerziteta koji predaju pravo ili one kojipredaju etiku ili koji predaju istoriju, i koji u svom slepilu idu toliko daleko daMilo[evi'a prote/u u srpsku pro[lost, gotovo u one dane kada smo se odne-kud iz ruskih stepa doselili na Balkan. Na meti istine, na meti jedne bespo-[tedne kritike, moraju da budu oni. To nije intelektualna elita Srbije, to jepodrum srpske inteligencije, takozvane inteligencije, koja je i te kako odgo-vorna za sve ono [to se doga]alo od devedesete godine pa naovamo.

Istina 'e nam re'i da mi Srbi, mi Crnogorci, Hrvati, Bo[njaci, Albanci, nemo/emo do'i do tog pomirenja ako svak, pre svega, ne progovori o svomgrehu. Nema pomirenja ukoliko princip istine shvatite tako [to 'ete govori-ti o zlo;inu koje su drugi naneli vama. Pre svega, morate da govorite o zlukoje je va[ narod po;inio i o zlo;inima koji su u ime va[eg naroda po;injenidrugima.

(Autor je ministar spoljnih poslova SCG< uvodno izlaganje na konferenciji Fondaza humanitarno pravo „Suo;avanje sa pro[lo['u”)

8. 10. 2004.

Hag me]u nama

185

Karla del Ponte

Pravda za /rtve

Nije lak zadatak istra/ivati i suditi odgovornima za ratne zlo;ine u okru/e-nju dru[tva sa podeljenim pogledima i nedostatkom poverenja me]u suse-dima. I ja se pitam da li je doma'im sudovima lak[e da se bave slu;ajevimaTribunala ili da zapo;nu sopstvene slu;ajeve ratnih zlo;ina. Tako]e sepitam> za[to politi;ari i javnost ;esto zahtevaju ili preferiraju doma'a su]en-ja umesto ha[kih| Pitam se da li mi neko mo/e odgovoriti za[to je bolje poSrbe da im se sudi u srpskim sudovima, a po Hrvate u hrvatskim| Mo/e lise o;ekivati po[teno su]enje kada neki ljudi – politi;ari koji zahtevaju lokal-na su]enja za optu/ene pred Tribunalom, stalno isti;u da su ti optu/enicinevini|

{ta je re[enje za ovaj izazov| Po mom mi[ljenju – transparentno su]enje bimoglo biti vrlo dobro re[enje. Op[te je mi[ljenje da je sudska istraga najpo-uzdaniji na;in da se do]e do istine, i da velika su]enja mogu dati potpuniuvid u prekr[aje iz pro[losti. Istinu ;ini mno[tvo faktora i mogu'nosti, odkojih je svaka podlo/na distorziji, poricanju, racionalizaciji i opovrgavanju.Koliko ;esto mi to vidimo u biv[oj Jugoslaviji gde, ;ak i sada, devet godinanakon Dejtona, narodi ne mogu da se dogovore oko osnovnih ;injenica,politi;ari se jo[ uvek sva]aju oko svakog aspekta biv[e Jugoslavije i oru/anihsukoba koji su doveli do njenog kraja|

Drugi aspekt ovog pitanja je slede'i – skoro sve zanimaju samo osumnji;eniili optu/eni, a ne pravno definisana istina. A skoro niko ne govori o /rtvamai njihovom pravu na pravdu i po[teno su]enje. Vlade ;ak koriste posebneodredbe, a skup[tine usvajaju zakone o interesima optu/enih – a nisam ;ulani za jednu odredbu i zakon o /rtvama i njihovim pravima.

Mandat koji je Savet bezbednosti UN dao MKSJ predvi]a komplementarnostsa doma'im sudovima, neku vrstu partnerstva za pravdu. Bilo bi po[tenonaglasiti da tokom poslednjih jedanaest godina nije bilo mnogo doma'ihsu]enja za ratne zlo;ine, samo nekoliko u pore]enju sa Tribunalom i njego-ve tri sudnice. O;igledno ne uzimam u obzir stotine slu;ajeva kojima se sudi-lo u nekim zemljama in absentia na zapanjuju'e pristrasan na;in.


186

Ono [to preostaje da se uradi trebalo bi da se uradi zajedni;kim snagama, anakon toga re; treba da imaju samo doma'i sudovi. Nije tajna da ima nastotine, ;ak hiljade po;inilaca te[kih ratnih zlo;ina koji nisu ni optu/eni, /rtveih ;esto mogu videti na ulici, a oni se sada nalaze na zvani;nim funkcijamaili va/nim pozicijama. Kao [to je vi[e puta re;eno, moja kancelarija namera-va da prepusti doma'im sudovima i tu/iocima slu;ajeve u kojima nisupodignute optu/nice, kao i dosijee nedovr[enih istraga i istra/ne materijale.Bi'e na doma'im pravosudnim i istra/nim organima da postupe po ovimslu;ajevima potpuno samostalno. To 'e se desiti ve' slede'e godine i pred-stavlja'e ozbiljan ispit spremnosti i zrelosti doma'ih sudova i institucija.

Osim toga, doma'i sudovi ne'e postupati samo po slu;ajevima Tribunala –od njih se uvek o;ekivalo da pokrenu svoje slu;ajeve. Me]utim, sve ukazujena to da se, iz nekih razloga, to nije dogodilo. Srbija i Crna Gora je tek napo;etku procesa privo]enja pravdi odgovornih za zlo;ine po;injene u dru-gim krajevima.

Doma'e tu/ila[tvo za ratne zlo;ine 'e se, pre ili kasnije, suo;iti sa proble-mom osumnji;enih koji se kriju u „prijateljskim“ zemljama ili ih [tite odre]e-ne interesne grupe. Regionalna saradnja i jasno izra/ena politi;ka volja vlastijedini su na;in da se prevazi]e ovaj izazov.

Me]unarodni krivi;ni procesi zaslu/uju svaku pohvalu< njima se utvr]ujeodgovornost za masovne zlo;ine pojedinaca na visokim polo/ajima. Me]u-tim, ovi procesi imaju izvesna ograni;enja> fokus me]unarodnih procesazaobilazi nekoliko kategorija – po;inioce na ni/im nivoima. To podrazume-va pripadnike zajednice, autsajdere koji su mo/da doprineli izbijanju nasilja,„posmatra;e“ koji nisu u;estvovali u zlo;inima, ali nisu u;inili ni[ta da sestrahote zaustave. Nema sumnje da je u pravnom smislu krivi;na odgovor-nost pojedina;na< me]utim, u smislu pravde i pomirenja, uloga onih koji sumirno posmatrali i klicali okrutnom vo]i ili izabrali ratnog zlo;inca za svogpredstavnika, ne mo/e se lako zanemariti. Ovim bi se mnogo bolje moglepozabaviti same zemlje, njihovo civilno dru[tvo.

Dopustite mi da se sada pozabavim izazovima koji stoje pred doma'imsudovima u vezi sa nasle]em MKSJ i doma'ih su]enja ratnim zlo;incima.Izazovi su mnogostruki i o;igledno iste prirode kao i za nas u MKSJ – pravne i politi;ke. Potonje 'u uglavnom ostaviti po strani, po[to smo se

Hag me]u nama

187

dovoljno njima bavili i po[to su bolje shva'eni na doma'em terenu, a usred-sredi'u se na pravnu stranu.

Pre svega, nesporno je da je Tribunal stekao ogromno iskustvo i dokazetokom poslednjih jedanaest godina, koje bi doma'i sudovi trebalo da iskori-ste do maksimuma.

Zemlje biv[e Jugoslavije imaju sve razloge da prihvate Tribunal kao svoj sud,[to on i jeste. Trebalo bi da na Tribunal gledaju kao na oru]e kojim 'e sa svo-jih naroda skinuti ose'aj kolektivne odgovornosti, kao izvor jurisprudencije,dokaza i prakse. Idealno funkcionisanje Tribunala njima je od velike koristi jeroni jo[ uvek nisu u stanju da sude najodgovornijima za zlo;ine i razaranja uprotekloj deceniji.

Koncept pravde zahteva da po;inioci za svoje zlo;ine odgovaraju predsudom. Istovremeno, razli;ita dru[tva i kulture razli;ito shvataju ulogu pra-va (vladavinu prava) i ono [to o;ekuju od pravde tako]e se mo/e razlikova-ti. Na primer, u biv[oj Jugoslaviji se generalno slabo razume konceptkomandne odgovornosti, dok se prihvata samo odgovornost direktnih po;i-nilaca (decenijama se smatralo da su vo]e nedodirljive, van doma[aja prav-de). Zato je potrebno da se u;i na iskustvu me]unarodnog suda.

Dozvolite mi da ovo [to sam do sada rekla ilustrujem jednim primerom izhrvatskih medija, kojem nije potreban komentar. Odmah po[to je objavlje-na vest o optu/nici protiv generala Norca, jedan zagreba;ki dnevni listposlao je novinara na mesto zlo;ina> novinar „Jutarnjeg lista“ nedavno jeposetio sela u Meda;kom D/epu (:itluk, Po;itelj, Ornicu i Divoselo), unameri da od /itelja sazna [ta misle o optu/nici protiv Mirka Norca. Bilo jenemogu'e izvr[iti taj zadatak jer su tri lokalna stanovnika (!), koja su se vra-tila tokom poslednje decenije, /ivela u izolaciji, bez struje, i nisu znali [ta sunovine pisale prethodnog dana. Novinar je primetio da ova tri povratnika/ive kao /ivotinje me]u spaljenim i sravnjenim ku'ama, okru/eni minama.Jedan povratnik je prokomentarisao da ne zna da li je Norac odgovoran zate zlo;ine i dodao da je ratna politika obeju strana bila da uni[te i spale [tovi[e. Rat nije trebalo da se desi, rekao je.

Zanima me [ta vama govori ova kratka pri;a, ali meni govori [to[ta o /rtva-ma i komandnoj odgovornosti. Sigurno razumete [ta ho'u da ka/em. Otvo-


188

reno govore'i i ne slu/e'i se pravnim jezikom, ne zanima me ko su bili agre-sori ili branitelji, ne zanimaju me velike re;i koje koristi bilo koja sukobljenastrana kako bi opravdala svoju „istinu“. Zanimaju me /rtve ovih sukoba i nji-hovo pravo na pravdu, i ja apelujem na svoje kolege tu/ioce da budu na istojstrani.

Dok smo mi koncentrisani na zatvaranje Tribunala i privo]enje posla kraju,doma'i tu/ioci i sudije moraju biti sve vi[e usredsre]eni na osposobljavanjelokalnih tu/ila[tava za ratne zlo;ine. Pored neophodnih ili relevantnih pro-mena u zakonodavstvu, unapre]ivanja pravne prakse i procedure, postoje idodatne oblasti, koje su od su[tinske va/nosti za njihov uspeh, pod uslovomda se taj zadatak ozbiljno shvati. Pod tim ponovo podrazumevam regional-nu saradnju izme]u Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Srbije i Crne Gore uoblasti ratnih zlo;ina (razmena podataka, pravna pomo' i isporu;enja) iza[tite svedoka.

U potpunosti se sla/em sa izjavom datom nakon nedavno odr/anog semi-nara u Dubrovniku, koji se bavio regionalnom saradnjom u vezi sa ratnimzlo;inima> „{to se ti;e ratnih zlo;ina, kompromisa ne sme biti. Neka/njivost/ivi od politi;ke impotentnosti i moralne ambivalentnosti. To pitanje je crno--belo> ili 'emo krivi;no goniti po;inioce i time oprati ruke od ratnih zlo;ina,ili 'e nam budu'e generacije suditi zbog toga [to smo ih prihvatili i time impostali sau;esnici.“

8. 10. 2004.

(Autor je glavni tu/ilac Ha[kog tribunala< uvodno izlaganje na konferenciji Fon-da za humanitarno pravo „Suo;avanje sa pro[lo['u“)

Hag me]u nama

189

Bogdan Ivani[evi'

„Ose'ala sam se mrtvom“

I danas, deceniju posle rata, mogu se u Fo;i videti razru[ene ku'e Muslima-na\Bo[njaka koji su morali da napuste grad. O;igledna je zapu[tenost i eko-nomska beda u ovom mestu, delom proistekla iz nevoljnosti me]unarodnezajednice da poma/e gradu u ;ijem sredi[tu ili okolini, kako se veruje, jo[uvek borave lica optu/ena za ratne zlo;ine. No ono [to atmosferu u Fo;i ;ininaro;ito teskobnom jeste svest koju Fo;aci i posetioci nose o u/asnim zlo;i-nima po;injenim tu tokom rata.

Ovi zlo;ini su bili tema tribine koju je 9. oktobra u centru Fo;e organizovaoHelsin[ki komitet za ljudska prava u Republici Srpskoj, u saradnji sa outreachprogramom Ha[kog tribunala. Ideja organizatora je bila da lokalnoj zajedni-ci predstavi ;injenice utvr]ene u su]enjima koja su vo]ena pred Tribunalomu vezi sa zlo;inima u Fo;i. Istra/itelji, tu/ioci i pravni savetnici uklju;eni u slu-;ajeve pred Tribunalom govorili su o istragama i su]enjima. Njihove prezen-tacije su uklju;ivale i video zapise svedo;enja u Hagu.

Poduhvat svoje vrste je o ratnim zlo;inima razgovarati u gradu u koji Musli-mani jo[ uvek nerado kro;e, i u kom su samo nedelju dana ranije lokalni Srbinasrnuli na Muslimanke kada su ove poku[ale da postave spomen-obele/jeposve'eno /rtvama zlo;ina. Na dan tribine Helsin[kog komiteta brojni pri-padnici policije Republike Srpske obezbe]ivali su centar grada, i incidenatanije bilo.

Bilo je te[ko na ulici proceniti iz izraza lica obi;nih Fo;aka, zavaljenih u sto-lice okolnih kafi'a ili zauzetih svojim rutinskim subotnjim poslovima, [tamisle o poku[aju da se u njihovom gradu progovori o zlo;inima o kojima seina;e 'uti. Predstavnici lokalnih vlasti, nevladinih organizacija, sudova i tu/i-la[tava, u Domu kulture su u ti[ini propratili osmo;asovnu prezentaciju ;i-njenica o zlo;inima. U susretu sa ;injenicama, ostali su skamenjeni predsaznanjem o ljudskom potencijalu za zlo, i poti[teni pred patnjom kroz kojusu pro[le /rtve tog zla.

U izvesnom smislu, glavne /rtve u Fo;i bile su muslimanske devojke i devoj-;ice, koje su 1992. i 1993. godine mesecima bile izlo/ene svakodnevnomsilovanju od pripadnika vojske i policije Republike Srpske, kao i vojnika iz


190

Crne Gore (uglavnom s podru;ja Nik[i'a). U Fo;i su ;injeni i drugi zlo;ini,uklju;uju'i ubistva, mu;enja, uni[tavanje civilne imovine i verskih objekata<ali predo;ena ha[ka svedo;enja o silovanjima i dovo]enju /ena u ropskiodnos izazvala su naro;itu mu;ninu kod prisutnih.

Prema presudi u slu;aju protiv Dragoljuba Kunarca, Radomira Kova;a i Zora-na Vukovi'a, desetine Muslimanki, starih od 12 godina navi[e, bile su odprvih nedelja rata zato;ene u vi[e javnih i privatnih objekata u gradu, i pri-nu]ene na seksualne odnose sa optu/enima i desetinama drugih lica. Ovizlo;ini su se odigrali 1992. i u prvoj polovini 1993. godine< optu/nica jepodignuta 1996. godine, a su]enje je po;elo marta 2000. godine. Osamgodina nakon doga]aja, neke od /rtava nisu imale snage i volje da u Hagusvedo;e protiv onih koji su ih silovali i dr/ali u ropskom odnosu. Neke,me]utim, tu snagu jesu na[le, i odlu;ile su da svedo;e – s tim da je izobli-;enjem slike i tona iz sudnice njihov identitet ostao nepoznat [iroj javnosti,iako ne i optu/enima.

Prisutni u fo;anskom Domu kulture mogli su videti i delove video zapisaiskaza koji je dao Dragoljub Kunarac, jedini od optu/enih koji je u Sudu sve-do;io. Njegov nastup bio je u kontrastu sa brutalno['u dela koje je po;inio.U sudnici je artikulisano iznosio naizgled uverljive argumente o svojoj navod-noj nevinosti. Prema Kunarcu, svedokinja „D.B.“ je u stvari seksualno nasr-nula na njega, a s petnaestogodi[njom „87“ nije ni imao seksualni odnos>ako joj je rekao da raskop;a dugmad na ko[ulji, to je bilo zbog toga da bi,u slu;aju upada srpskih vojnika u sobu, izgledalo kao da 'e uskoro zaista do'ido silovanja, a ne kao da Kunarac pokazuje preteranu blagost time [to saMuslimankom samo razgovara. Ali Sud je prihvatio svedo;enja „D.B.“ i „87“da ih je Kunarac silovao. Tri druge /ene su Sudu rekle da je silovao i njih.

Svedokinja „87“ ispri;ala je Sudu i to da je Radomir Kova;, „vlasnik“ ;etiri/ene, jednom prilikom naterao /ene da gole igraju na stolu, odveo ih doreke prethodno im rekav[i da 'e ih tu ubiti, a potom ih vratio u stan.

Dve Muslimanke, zato;ene u sportskom centru „Partizan“, u neposrednojblizini zgrade SUP-a, sredinom jula 1992. godine do[le su u zgradu i po/a-lile se [efu policije Draganu Gagovi'u na seksulno nasilje u „Partizanu“.Gagovi' je, prema svedo;enju dveju /ena, slede'eg dana odveo jednu odnjih u napu[teni muslimanski stan i silovao je.

Hag me]u nama

191


192

Ovakvi doga]aji dovode u pitanje poznatu tezu Hane Arent o „banalnostizla“. Ni;eg banalnog nema ni u delima o kojima se pro[le subote govorilou fo;anskom Domu kulture, ni u li;nostima onih koji su bili u stanju da ihu;ine. Pri tome, ove osobe imaju izvesnu sposobnost za moralno prosu]i-vanje. Zoran Vukovi' je tako svedokinji „50“ nakon silovanja rekao da bi jojmogao uraditi mnogo vi[e, ali ima 'erku njenih godina pa zato ne'e. Ifo;anski zlo;inci su razlikovali prihvatljivo i neprihvatljivo, „dobro“ i „zlo“.Ali, u njihovom moralnom univerzumu prag „dobra“ postavljen je monstru-ozno nisko.

Od spiska osoba iz Fo;e koje su optu/ene ili osu]ene u Hagu, du/i je spisakonih protiv kojih – u nemogu'nosti da se bavi svim zlo;inima i osumnji;eni-ma za zlo;ine na podru;ju biv[e Jugoslavije – Ha[ko tu/ila[tvo nije podiglooptu/nice. Imena tih lica, me]utim, nalaze se u ha[kim presudama i tran-skriptima sa su]enja, kao imena u;esnika u silovanjima i drugim zlo;inimaVerovatno se mnogi od njih danas nalaze na podru;ju Srbije i Crne Gore,kao njeni dr/avljani ili zato [to veruju da im je tu sigurnije nego u Bosni i Her-cegovini.

?rtve ;ija smo bolna svedo;enja ;uli 9. oktobra u Fo;i zaslu/uju da svi odgo-vorni za zlo;ine protiv njih budu privedeni pravdi. Iz ose'anja moralneodgovornosti, istra/ni organi u Republici Srpskoj, Srbiji i Crnoj Gori trebalobi da deluju na osnovu brojnih informacija sadr/anih u ha[kim dokumenti-ma o Fo;i.

Su]enja za silovanja i za zlo;ine u KP domu

Za zlo;ine silovanja u Fo;i, kao zlo;ine protiv ;ove;nosti, Ha[ko tu/ila[tvoje podiglo optu/nice protiv osmoro lica. Zoran Vukovi', Radomir Kova; iDragoljub Kunarac februara 2001. godine osu]eni su na kazne zatvora urasponu od 12 do 28 godina (?albeno ve'e je kasnije potvrdilo ovekazne). Dragan Gagovi' i Janko Janji' su poginuli kada je SFOR poku[aoda ih uhapsi, 1999. i 2000. godine. Dragan Stankovi', uhap[en u julu2002. godine, ;eka su]enje. Gojko Jankovi' i Dragan Zelenovi' i dalje suna slobodi. Za zlo;ine u Fo;i tako]e je, u martu 2002. godine, osu]enMilorad Krnojelac, biv[i upravnik KP doma u Fo;i. Sud je Krnojelca progla-sio krivim za zlo;ine mu;enja, ubistava, zatvaranja, porobljavanja i progo-na muslimanskog stanovni[tva. U KP domu je, kao rezultat premla'ivanja,

Hag me]u nama

193

ubijeno bar dvadeset i [est osoba. Prvostepeno ve'e je Krnojelca osudilona sedam i po godina zatvora, a ?albeno ve'e je pro[log septembra pove-'alo kaznu na 15 godina. Za zlo;ine u KP domu terete se i zamenik uprav-nika Savo Todovi', kao i komandir stra/e Mitar Ra[evi'. Todovi' je jo[ naslobodi, a Ra[evi' je od avgusta 2003. godine u ha[kom pritvoru.

„Kako sam mogla da ka/em da sam dobro|“

Svedokinja „75“, zato;ena u srednjo[kolskom centru, ispri;ala je nasu]enju Kunarcu i drugima kako joj je, petnaestak dana nakon njenogdovo]enja u centar, re;eno da 'e do'i televizijske ekipe iz Beograda i saPala da snime kako se srpski vojnici lepo staraju o Muslimankama, pa dato treba i da ka/u novinarima. „Pre toga su ubili moju majku i mog bra-ta. I do tog dana mene je silovalo njih skoro pedeset. Kako sam ondamogla da ka/em bilo [ta, da ih gledam u o;i i ka/em da sam dobro|Nisam mogla. Nisam ih gledala u o;i.“ Ista svedokinja je, na pitanje tu/i-oca o tome kako se ose'ala nakon grupnog silovanja, odgovorila> „Ose-'ala sam se mrtvom.“

Obaveza dr/ave SCG

Istra/ni i tu/ila;ki organi u Srbiji i Crnoj Gori trebalo bi da provere da lilica pomenuta kao u;esnici u ratnim zlo;inima u Fo;i borave na njihovompodru;ju, i da zapo;nu kredibilnu i punu istragu, uz razumevanje da odHa[kog tu/ila[tva mogu dobiti dodatne informacije za istragu. Ha[ka pre-suda o silovanjima u Fo;i imenom pominje, osim optu/enih u tompostupku, i slede'e osobe kao izvr[ioce silovanja> Jago[ Kosti', DraganTolji' (obojica iz Crne Gore), Vojkan Jad/i' i Slavo Ivanovi'. Kao osobeodgovorne za ne;ove;no postupanje prema Muslimanima u KP domuFo;a, presuda protiv Krnojelca navodi ova imena> Dragomir Obrenovi',Predrag Stefanovi', Zoran Matovi', Pilica Blagojevi', Milenko Burilo,Milenko El;i', Vlatko Pljevalj;i', Jovo Savi', Radovan Vukovi', MilovanVukovi', Milivoj Mili', Slavko Koroman, i ;uvari s prezimenima Peri[i' iKunarac. U ha[kim svedo;enjima /rtava iz Fo;e mogu se na'i i druga ime-na odgovornih za te[ke zlo;ine.

15. 10. 2004.

Jelena Stevan;evi'

Klju;na karika u lancu odgovornih

Pre ta;no godinu dana sudija Ha[kog tribunala Volfgang {omburg otpe;a-tio je i obelodanio optu/nicu protiv pukovnika Ljubi[e Beare, jo[ jednog viso-kog oficira Vojske Republike Srpske (VRS) koji je u;estvovao u srebreni;kommasakru. U optu/nici se Beara, koga su srpske vlasti nedavno u Hag isprati-le kao heroja, tereti za ubistvo vi[e hiljada civila, bosanskih Muslimana, uklju-;uju'i /ene, decu i starce. Optu/eni je „ispoljavaju'i bezobzirnu nebrigu zaljudski /ivot“ odgovoran i za okrutno i ne;ove;no postupanje sa zarobljeni-cima, uklju;uju'i te[ka premla'ivanja u Poto;arima i objektima u Bratuncu iZvorniku, zatim za terorisanje civila u Srebrenici i Poto;arima, uni[tavanjenjihove li;ne imovine i li;nih predmeta i njihovo prisilno preme[tanje iz sre-breni;ke enklave. Nabrojane zlo;ine tu/ila[tvo je kvalifikovalo kao genocid ilisau;esni[tvo u genocidu, zlo;ine protiv ;ove;nosti (ubistvo, progone, prisil-no preme[tanje i nehumana dela) i ubistvo kao kr[enje zakona i obi;aja rato-vanja.

Prema navodima tu/ila[tva, Beara je po;inio, planirao, podsticao, nare]ivaoi na druge na;ine pomagao i podr/avao planiranje, pripremu i izvr[enje zlo-;ina za koje je okrivljen. Izrazom „po;inio“ ne sugeri[e se da je optu/eninu/no fizi;ki i li;no izvr[io bilo koji od zlo;ina koji mu se stavljaju na teret.Zlo;ine je mogu'e po;initi i na druge na;ine, u;estvovanjem u udru/enomzlo;ina;kom poduhvatu.

Taj poduhvat, ;iji je Beara bio ;lan i jedan od klju;nih u;esnika, za;eli su izamislili general Ratko Mladi' i drugi oficiri, a sproveli ga i izvr[ili pripadnicisnaga VRS i MUP-a Republike Srpske. Me]u po;iniocima ovog zlo;ina bili suRatko Mladi', komandant VRS, i visoki oficiri VRS iz Drinskog korpusa, odno-sno Bratuna;ke i Zvorni;ke brigade (Milenko ?ivanovi', Radislav Krsti',Vidoje Blagojevi', Vinko Pandurevi', Dragan Obrenovi', Dragan Joki'), kaoi drugi pojedinci iz jedinica Glavnog [taba VRS i jedinica MUP RS („specijal-na policija“, bratuna;ka, mili'ka i zvorni;ka op[tinska policija).

Prema optu/nici, zajedni;ki cilj ovog poduhvata bio je prisilno preme[tanje/ena i dece iz srebreni;ke enklave u Kladanj i zarobljavanje i streljanje hilja-de bosanskih Muslimana, mu[karaca i mladi'a od 16 do 60 godina. Ve'ina


194

tih mu[karaca i mladi'a zarobljena je 13. jula 1995. nakon izdvajanja iz kolo-ne na putu Bratunac – Mili'i. Ovaj zlo;ina;ki poduhvat, zami[ljen da bi se topodru;je o;istilo od bosanskomuslimanskih zarobljenika, trajao je sedamdana, od 12. do oko 19. jula 1995. godine. A njegov rezultat je pogubljen-je preko 7.000 bosanskomuslimanskih mu[karaca i mladi'a iz srebreni;keenklave.

Optu/eni Beara, koji je u maju 1992. godine imenovan za na;elnika bezbed-nosti Glavnog [taba VRS, bio je odgovorno lice za rukovo]enje i anga/ovan-je jedinica Vojne policije Glavnog [taba, kao i za koordinaciju sa organimaMUP-a u zonama odgovornosti [est korpusa VRS (Drinski, Prvi kraji[ki, Dru-gi kraji[ki, Sarajevsko-romanijski, Hercegova;ki i Isto;nobosanski korpus).

Celo podru;je srebreni;ke enklave nalazilo se unutar zone odgovornostiDrinskog korpusa VRS. Konkretno, srebreni;ka enklava je bila na teritoriji zakoju su bile zadu/ene brigade iz Bratunca, Mili'a i Skelana. A sva krivi;nadela koja se navode u optu/nici po;injena su u zoni odgovornosti Drinskogkorpusa.

Za vreme napada VRS na srebreni;ku enklavu i ubistava bosanskih Muslima-na koja su potom usledila, optu/eni pukovnik Beara je, kao na;elnik za bez-bednost, bio zadu/en za postupak sa zarobljenicima. Na osnovu ovla['enjakoja mu je dao njegov komandant, Beara je u periodu od 11. jula do 1.novembra 1995. godine bio odgovoran za zarobljenike, a time i za onebosanske Muslimane koji su se tokom napada u koloni povla;ili iz srebreni;-ke enklave, ili su izdvojeni u Poto;arima.

U optu/nici se navodi da je pukovnik Beara od 13. do 16. jula 1995. godi-ne boravio u zonama Bratunca i Zvornika. Konkretno, 13. jula bio je na putuBratunac – Mili'i i odgovoran je za sprovo]enje u delo plana zarobljavanja iprebacivanja zarobljenika na mesta pogubljenja, konkretno na reku Jadar, udolini Cerske i u skladi[te u Kravici.

Organizovano ubijanje zarobljenika velikih razmera odvijalo se na nekolikolokacija u Srebrenici, Bratuncu, Zvorniku i okolini. U optu/nici Tribunala senavodi dug spisak mesta na kojima su se odigrala masovna ubistva – Poto-;ari, obala reke Jadar, dolina Cerske, skladi[te u Kravici, sela Ti['a, Orahovac,[kola u Grbavcima, brana kod Petkovaca, [kola u Pilici, Vojna ekonomija

Hag me]u nama

195

Branjevo, Dom kulture u Pilici, selo Kozluk, Nova Kasaba, Konjevi' Polje,Glogova, Nezuk.

Od pribli/no 1. avgusta do oko 1. novembra 1995. godine, pripadnici VRSi MUP-a u;estvovali su u organizovanim akcijama ;iji je cilj bio da se prikri-ju ubijanja i pogubljenja u zonama odgovornosti Zvorni;ke i Bratuna;ke bri-gade. Ponovo su zakopavali tela koja su otkopali iz primarnih masovnihgrobnica na Vojnoj ekonomiji Branjevo, u Kozluku, na brani kod Petkovaca,u Orahovcu i Glogovi i prebacili ih u sekundarne grobnice :an;arski put(tela /rtava sa Vojne ekonomije Branjevo i iz Kozluka), Liplje (/rtve sa branekod Petkovaca), Hod/i'i (/rtve iz Orahovca), Zeleni Jadar (/rtve iz Glogove).U toj operaciji u;estvovali su pripadnici organa bezbednosti Glavnog [tabai Drinskog korpusa nadle/ni za zonu Zvorni;ke brigade, uklju;uju'i i optu-/enog Bearu.

22. 10. 2004.


196

Jovan Nici'

„Imam jo[ 3.500 paketa da isporu;im inemam re[enja“

Na su]enju generalu Krsti'u Ljubi[a Beara, biv[i na;elnik bezbednosti VojskeRepublike Srpske, spomenut je vi[e puta u vezi sa zlo;inom u Srebrenici.Jedan od mo/da najzna;ajnijih detalja jeste transkript presretnutog razgovo-ra, koji je u postupku protiv Krsti'a prilo/io za[ti'eni svedok optu/be „Z“, akoji su vodili general Krsti' i Beara izme]u 13. i 16. jula 1995. godine.

U tom razgovoru Beara se obra'a Krsti'u re;ima> „Ali meni treba 30 ljudi,kao [to sam zatra/io.“ Krsti' mu na ovo odgovara> „Uzmi ih od Tasi'a ili Sla-dojevi'a, ne mogu izvu'i vi[e nikog za tebe.“ Beara> „Ali ja nemam ni[taovde. Trebaju mi danas, i vrati'u ih ve;eras. Krle, mora[ da razume[. Nemogu da ti obja[njavam... Treba mi 15 do 30 ljudi sa Bobanom In]i'em. Nemogu ni[ta da uradim.“ U nastavku razgovora Krsti' predla/e Beari> „Prove-ri sa Blagojevi'em, uzmi njegove ’Crvene beretke’“, na [ta Beara odgovara>„Oni nisu ovde, samo ;etvorica njih su jo[ ovde. Oti[li su...“ Krsti' potompredla/e> „Ljubo, uzmi onda one momke iz MUP-a tamo gore.“ Beara> „Ne,oni ne'e ni[ta da rade. Razgovarao sam sa njima. Nema drugog re[enjanego tih 15 do 30 ljudi sa In]i'em. Oni koji su trebali da stignu 13, ali nisu.“Na kraju razgovora Beara ka/e> „Ne znam [ta da radim. Ozbiljan sam, Krle.Imam jo[ 3.500 paketa da isporu;im i nemam re[enja“, na [ta mu Krsti'odgovara> „Vide'u [ta mogu da uradim.“

Pretresno ve'e je u presudi Krsti'u zaklju;ilo da u ovom razgovoru Beare iKrsti'a „paketi“ predstavljaju [ifrovani naziv za muslimanske zarobljenike,dok „isporu;ivanje“ zna;i pogubljenje.

Ve[tak Ri;ard Batler, koji je kao svedok optu/be saslu[an u postupku protivKrsti'a u junu i julu 2000. godine, pripremio je za Pretresno ve'e dva izve-[taja, a jedan od njih se bavio pregledom lanca komande, funkcionisanja istrukture VRS. Prilikom svedo;enja, Batler je, ;itaju'i listu klju;nih ljudi izGlavnog [taba Vojske Republike Srpske, naglasio da je prvo ime na listi gene-ral Ratko Mladi', komandant Glavnog [taba VRS. On se, po Batlerovim re;i-ma, pojavljuje u oblasti Srebrenice 10. jula 1995. godine u Poto;arima, a pri-

Hag me]u nama

197

sutan je du/ i oko puta Bratunac – Konjevi' Polje, 12. i 13. jula 1995. godi-ne. Nakon generala Mladi'a sledi general-potpukovnik Milan Gvero,pomo'nik komandanta glavnog [taba za moral, pravna i verska pitanja, kojije spomenut u nekoliko poruka 8. i 10. jula 1995. godine, u vezi sa Srebre-nicom. Tre'a osoba je pukovnik Radislav Jankovi', oficir dodeljen glavnojobave[tajnoj slu/bi Glavnog [taba VRS, a nakon njega sledi pukovnik Ljubi-[a Beara, na;elnik bezbednosti Glavnog [taba. Po re;ima Batlera, Beara jeodgovoran za mnoge aspekte preme[tanja muslimanskih mu[karaca iz bra-tuna;ke oblasti odakle su odvo]eni na glavna mesta za pogubljenje u zonizvorni;ke pe[adijske brigade.

U drugom delu dokaznog postupka saslu[ani su svedoci odbrane, me]ukojima se pojavio i sam okrivljeni, Radislav Krsti'. Prilikom saslu[anja, Krsti'je rekao da je njegov utisak kako su general Mladi' i njegovi pomo'nici izGlavnog [taba bili zadu/eni za zarobljenike na podru;ju srebreni;ke enkla-ve. Krsti' je tako]e naglasio da je veoma mogu'e da su organizaciju i spro-vo]enje operacija preme[tanja i pogubljenja zarobljenika sproveli ljudi izGlavnog [taba VRS, bez saznanja komande Zvorni;ke brigade, iako su pogu-bljenja izvr[ena u zoni odgovornosti ove brigade. Na pitanje zastupnika tu/i-la[tva Pitera Makloskija da li je mogu'e da su Ljubi[a Beara i Vujadin Popo-vi', tada[nji pomo'nik komandanta za bezbednost u [tabu Drinskog korpu-sa, koristili polja blizu Kozluka i farmu poljoprivrednog dobra Branjevo da tudovedu i ubiju hiljade bosanskih Muslimana, a da o tome ne obavestekomandu Zvorni;ke brigade, Krsti' je odgovorio> „Kada se ima u vidu na;inna koji su radili i na koji su se pona[ali... mogu'e je da o tome nisu obave-stili komandu Zvorni;ke brigade.“ Krsti' je jo[ dodao> „U isto vreme odigra-vale su se borbene operacije velikih razmera iz pravca Tuzle, sa Drugim kor-pusom BH armije. Onda se Zvorni;ka brigada tako]e borila protiv 28. divi-zije. Glavna briga komande brigade u to vreme su bile borbene operacije. Ine znam do koje mere su imali vremena i na;ina da vode ra;una o tome [tase de[ava duboko unutar njihove zone odgovornosti, posebno ako je tora]eno od njima nadre]ene komande, i tu mislim na Glavni [tab, na ;ijemje ;elu bio Ljubo Beara.“

Na osnovu dokaza koji su izvedeni na su]enju Krsti'u, ?albeno ve'e Ha[kogtribunala je u drugostepenoj presudi naglasilo da postoje jasni nagove[tajida su genocidom koji je po;injen u Srebrenici upravljali odre]eni pripadnicivojnog rukovodstva bosanskih Srba, pod komandom Ratka Mladi'a. Ljubi[a


198

Hag me]u nama

199

Beara je prva osoba iz tog naju/eg rukovodstva koja je predata Ha[kom tri-bunalu. Samim tim, zna;aj ovog su]enja je veoma veliki i ;injenice kojebudu utvr]ene tokom njega doprine'e saznavanju istine o tome ko je svebio uklju;en u organizaciju srebreni;kog zlo;ina.

22. 10. 2004.

Sr]a Popovi'

Slobodan Milo[evi' je nesposoban da se brani

Advokatska komora Beograda izdala je nedavno saop[tenje u kome izra/avasvoje negodovanje zbog imenovanja branioca Slobodanu Milo[evi'u odstrane Ha[kog tribunala. Advokatska komora isti;e posebno da „nastupaisklju;ivo sa profesionalnog i eti;kog stanovi[ta“. Takva opaska bila bi u nor-malnim okolnostima sasvim suvi[na. Pa kako bi druga;ije mogla nastupatijedna advokatska komora|

Dva dana kasnije stav Komore obja[njava njen predsednik, advokat VojislavNedi', i tzv. biv[i „prijatelj suda“ advokat Branislav Tapu[kovi' („Danas“, 26.oktobar). Advokat Nedi' nas ponovo uverava> „Nikakve politi;ke pozadineu na[em sada[njem stavu nema.“ :emu tolika pravdanja|

Me]utim, kada se pro;itaju izjave advokata Nedi'a i Tapu[kovi'a, postajejasno otkuda ovolika opreznost. U izjavama ovih advokata, naime, pojavlju-ju se i ;injeni;ne tvrdnje i pravna mi[ljenja koja su neta;na, pristrasna i navi-ja;ka.

Tako nas advokat Nedi' uverava da je „Milo[evi' u dosada[njem procesupokazao da je sposoban da se sam brani uz pomo' tima pravnih stru;nja-ka“. Istina je da Milo[evi' ni[ta sli;no nije pokazao. Naprotiv, pokazao je dase uop[te i ne brani, jer, po sopstvenoj izjavi, ne'e da se brani (budu'i da i„ne priznaje taj la/ni sud“). Milo[evi' je pokazao da uop[te nema nameruda se bavi „la/nom optu/nicom“, da uop[te i nema nameru da se obra'a„la/nom sudu“, dakle, da uop[te i ne /eli da se brani. Njegova otvorenoiskazana namera jeste samo da zloupotrebom procesnih ovla['enja predkamerama dr/i nesuvisle i bajate politi;ke govore. Njegova poznata autisti;-na arogancija psiholo[ki ga ;ini bukvalno nesposobnim da se brani od optu-/bi koje mu se stavljaju na teret, on ignori[e i sud i tu/ioca. Ni o kakvojodbrani se tu ne radi. Milo[evi' je pokazao da je nesposoban da se brani,devedeset devet posto svega [to izgovori potpuno je irelevantno za potrebepostupka i predstavlja u stvari svesno i nesavesno odugovla;enje i sabotiran-je postupka za kakvo bi svaki profesionalni branilac bio neprestano ka/nja-


200

van pa, na kraju, i eliminisan iz postupka. Zar to nije svakom advokatu jasno|O kakvom „pravu na odbranu“ se tu radi| Odugovla;enje i sabotiranjepostupka – nije odbrana!

Advokat Tapu[kovi' nas uverava da „nikada sud ne mo/e da nametne advo-kata protiv volje optu/enog“. On ka/e „optu/eni mora da se izjasni da pri-hvata advokata“. To jednostavno nije ta;no. Prema ;lanu 71. na[eg Zakoni-ka o krivi;nom postupku, okrivljenom koji se, iz bilo kog razloga, poka/enesposobnim (stav 1) da se sam brani sud 'e postaviti („nametnuti“, kakoto zove patriotska javnost) branioca po slu/benoj du/nosti (stav 4). Nikakvasaglasnost okrivljenog za to nije potrebna. Potrebno je samo da sud „o tomeobavesti okrivljenog“ (;lan 71, stav 4). Dakle, i po na[em zakonu, suprotnood onoga [to tvrdi advokat Tapu[kovi', sud mo/e „nametnuti“ okrivljenombranioca i protiv njegove volje. I po na[em zakonu ne pita se okrivljeni da liprihvata branioca, ve' se o tome samo obave[tava.

Taj branilac nije „nametnut“, ni po na[em zakonu, ni po Statutu Tribunala,jer okrivljeni uvek mo/e „umesto postavljenog branioca sam uzeti drugogbranioca“ (;lan 73, stav 1 Zakonika o krivi;nom postupku). To mo/e i Milo-[evi'. Navodno „nametnuti“ branilac vr[i'e svoju du/nost samo ako Milo[e-vi' odlu;i da ne imenuje branioca po svom izboru. To je njegova odluka.

Jedino [to okrivljeni koji je nesposoban da se brani – poput Milo[evi'a – nemo/e da u;ini, to je da ostane bez branioca. Obavezna odbrana nije uspo-stavljena samo kao pravo okrivljenog, kao njegova privatna stvar, ve' u jav-nom interesu, to jest u po[tovanju na;ela kontradiktornosti postupka, kojeje opet uspostavljeno u interesu pravde. Osnovanost optu/nice mora biti dokraja i stru;no ispitana, pa ako okrivljeni odbija ili nije sposoban ([to je jed-no isto) da to u;ini, onda mu se, u javnom interesu, mora postaviti branilac.Po[to za Milo[evi'a optu/nica ;ak i ne postoji, budu'i da je „la/na“, jasno jeda nju, u interesu postupka, u interesu pravde, i u interesu javnosti, morakriti;ki da ispita neko drugi, a to mo/e biti jedino – branilac po slu/benojdu/nosti (ili branilac koga imenuje sam Milo[evi'). Nije pravo Milo[evi'a,niti bilo kog okrivljenog, da postupak, na sopstvenu [tetu, ali i na [tetu jav-nog interesa, li[i elementa kontradiktornosti.

Utisak je da se ovakvim neosnovanim izjavama u stvari samo /eli diskredito-vati Tribunal, koji tobo/e /eli da Milo[evi'a li[i prava na odbranu (koju on,

Hag me]u nama

201


202

po sopstvenoj izjavi, ne /eli da daje, niti dozvoljava drugima da je umestonjega daju). Da je namera Tribunala da Milo[evi'a li[i odbrane, to se moglolako u;initi do sada na potpuno zakonit na;in, koji predvi]a i na[ Zakonik okrivi;nom postupku. Naime, prema ;lanu 299 Zakonika, okrivljeni koji vre-]a i u;esnike u postupku i dostojanstvo suda, [to Milo[evi' neprestano ;inina najgrublji mogu'i na;in, mo/e biti udaljen iz sudnice za odre]eno vre-me, pa i za ceo dokazni postupak, pa se ;ak i ceo glavni pretres mo/e dovr-[iti bez prisustva okrivljenog (;lan 299, stav 2). Protiv ovog re[enja posebna/alba nije dozvoljena. Glavna profesionalna zamerka koja se Tribunalu mo/eu;initi jeste [to to nije odavno u;inio.

Ali da je to Tribunal u;inio, [ta bi tek onda imala da ka/e Advokatska komo-ra| Naravno, sa profesionalnog i eti;kog stanovi[ta!

Sead Spahovi'

Promene Krivi;nog zakona aboliraju krivce

:ini mi se da mi imamo samo jedan problem, a to je gonjenje i su]enje zapo;injene ratne zlo;ine. Nema nikakvog razloga da sada raspravljamo otome [ta 'emo da radimo kada ponovo budemo ;inili ratne zlo;ine i da pri-premamo neko budu'e zakonodavstvo koje 'e se primenjivati na budu'ezlo;ine. Ho'u da ka/em da je promena Krivi;nog zakona (KZ) koja se pred-la/e potpuno neprimenljiva na zlo;ine koji su ve' po;injeni. I ne samo to,ona u znatnoj meri unosi zabunu zbog obavezne primene bla/eg zakona, pau odnosu na visoko rangirane u;inioce deluje kao abolicija. Ako je racio legisda se eskulpiraju visokorangirani u;inioci, a da se sudi samo neposrednimizvr[iocima, onda je ovo pravi na;in.

Tvrdnja da postoji pravna praznina oko odgovornosti nadre]enog – ovo [totvrdi sudija Va/i' – po mom mi[ljenju je sporna, jer je sau;esni[tvo u Krivi;-nom zakonu formulisano kao „u;e['e vi[e lica u radnji izvr[enja, ili na drugina;in“. Pro[le godine sam govorio da ova formulacija „na drugi na;in“predstavlja osnov za su]enje nadre]enima. Pored ove formule, zna;ajan je ipropis o odgovornosti organizatora zlo;ina;kog udru/enja iz ;lana 26 KZ(po starom KZ ;lan 23). To mo/e da pokrije onaj pravni prostor koji Ha[kisud pokriva formulacijom „zajedni;ki zlo;ina;ki poduhvat“ (joint criminalenterprise). To je ona formula koja daje osnov za gonjenje organizatora koji;ak ne mora ni da zna da je neko konkretno delo u;injeno. Zakonodavstvokoje ima krivi;na dela ne;injenja, sau;esni[tvo „na drugi na;in“ i odgovor-nost organizatora zlo;ina;kog udru/enja, u op[tem delu KZ, mo/e bez ika-kvih problema da sudi visokorangiranim u;iniocima bez potrebe da se pozi-va na „komandnu odgovornost“ i „zajedni;ki zlo;ina;ki poduhvat“ (jointcriminal enterprise).

Ne sla/em se sa iznetom tezom da Vrhovni sud Srbije treba unapred da zau-zima stavove o tuma;enju zakonskih termina. Vrhovni sud treba da sudikada dobije predmet. Ako je sporno [ta zna;i sintagma „...ili na drugina;in“, da li postoji i [ta zna;i „dolus subsequens“ (naknadni umi[ljaj) itome sli;no, onda je bli/e pravni;kom rezonovanju da se ide na interpreta-

Hag me]u nama

203

tivnu normu, odnosno autenti;no tuma;enje. To je legitiman pravni metodkojim bi se izbegao prigovor zabrane retroaktivnog ka/njavanja. Interpreta-tivnu normu ne mo/e da ospori ni Ustavni sud, jer to nije novi propis, to jerazja[njenje zna;enja postoje'eg propisa. Me]utim, i ovo je nepotrebnotu/iocu koji ho'e da goni i sudiji koji ho'e da sudi. Osnova u zakonu imadovoljno. Ovde postoji jedna la/na dilema koja deluje nekako implicitno ikao da se podrazumeva. Kao, mi ho'emo da popravimo zakon, da bismosudili za ratne zlo;ine koji su ve' po;injeni. Mi ho'emo da sudimo, ali namfali zakon. To je isto kao kad bih ja sad rekao da ho'u da bijem Tajsona, alinemam rukavice. To mi fali.

Naprotiv, nama uop[te nije smetao zakon da gonimo ratne zlo;ince. Pro-blem je u nedostatku volje, koji je potpuno razumljiv. Mi sudimo samo nepo-srednim izvr[iocima, ljudima iz ni/eg dru[tvenog sloja, koji su po definiciji,ako 'emo pravedno, manje krivi od onih „gore“. Oni su iskori['eni i zatimkao bezna;ajni prepu[teni svojoj sudbini i optu/eni za ratne zlo;ine. Nigdenema nijednog okrivljenog oficira ili funkcionera. Obratite pa/nju> mi stalnotra/imo od osumnji;enih da sami sebe istra/uju. Za ratne zlo;ine su podsumnjom vojska i policija. Mi sad tra/imo od onih koji su u zlo;inima u;e-stvovali da te zlo;ine istra/uju. To je kao kad su od Milo[evi'a tra/ili da sara-]uje sa Ha[kim tribunalom – da izru;i samog sebe. Tu je su[tina i zato jenedostatak volje razumljiv. Mi tri godine ne mo/emo da utvrdimo ko jeusred Beograda zakopao hiljadu le[eva.

Prema tome, nama ne treba nikakva promena u krivi;nom zakonu. Zakonimamo. Onaj Titov KZ je odli;an – sve je prepisano iz me]unarodnih doku-menata. Dakle, materijalno pravo imamo. Dokazi| I dokaza ima. Eno hiljadule[eva u Batajnici. Zna;i, ovde uop[te nije problem da nam treba u zakonukomandna odgovornost, nego treba da se ti zlo;ini istra/uju, a to ne mo/eda radi sudsko ve'e, kao [to ne mo/e da radi ni osumnji;eni u;esnik. Tomoraju da rade dr/avni organi zadu/eni za istragu i procesuiranje ratnih zlo-;ina, za otkrivanje i hap[enje. A ne da jedni mole druge da se predaju, ovikume, nude pomo', kao da se radi o /rtvama zlo;ina, a ne o po;iniocima.

I da ne zaboravim, komandna odgovornost, kako god je shvatili, nije krivi;-no delo i ne spada u posebni deo Krivi;nog zakona. To je poseban oblik kri-vi;ne odgovornosti i po svojoj prirodi pripada krugu odredaba o sau;esni-[tvu. Pretpostavljam da je jedini razlog za „guranje“ komandne odgovorno-


204

Hag me]u nama

205

sti u posebni deo taj [to je retroaktivnost rigoroznija. Dakle, opet poku[ajizvrdavanja pojedina;ne krivi;ne odgovornosti visokorangiranih (sa)u;e-snika.

Da zaklju;imo, svaka promena Krivi;nog zakona je neprimenjiva na po;inje-na dela. To je elementarna istina i aksiom. Postavljam pitanje – za[to se ba[sad kad tra/imo da nam se povere su]enja, za[to se ba[ sad menja KZ i ba[u ovoj oblasti|

29. 10. 2004.

(Li;ni stav Seada Spahovi'a saop[ten je na konferenciji „Komandna odgovor-nost – praksa me]unarodnih sudova na Kosovu“, odr/anoj 11. septembra2004. u organizaciji Fonda za humanitarno pravo u Beogradu)

Bogdan Ivani[evi'

Nacionalisti nemaju razloga za slavlje

Sredinom oktobra, brojni protivnici Ha[kog tribunala u Beogradu zaklju;ilisu da imaju razloga za slavlje> u roku od deset dana, biv[i ambasador SAD uovom regionu, kao i dnevni list blizak Bu[ovoj administraciji („Va[ingtontajms“), kritikovali su Tribunal i sna/no se zalo/ili za su]enja ha[kim optu/e-nicima pred doma'im sudovima. Nacionalisti u Srbiji dobili su mo'nog save-znika u borbi protiv Tribunala – ili je tako bar izgledalo.

U trijumfalizam se, me]utim, olako upalo. Dan nakon [to je ;lanak u„Va[ington tajmsu“ najavio da se SAD okre'u protiv Tribunala, portparolStejt departmenta izjavio je da ameri;ka podr[ka Tribunalu ostaje nepro-menjena. Uz ovo bi trebalo primetiti da, sve i kad bi tvrdnje penzionisanogambasadora i „Va[ington tajmsa“ odra/avale poziciju ameri;ke administra-cije, ta pozicija bi bila toliko pogre[na da bi poku[aj da se na njoj izgradi efi-kasna politika imao samo ograni;ene [anse za uspeh.

Biv[i ambasador SAD u Hrvatskoj i Srbiji i Crnoj Gori, Vilijam Montgomeri, ukomentaru objavljenom u vi[e medija na podru;ju biv[e Jugoslavije sredi-nom oktobra, te komentator „Va[ington tajmsa“ D/efri Kuner, u tekstuobjavljenom 24. oktobra, tvrde da Ha[ki tribunal, a tu/iteljica Karla del Pon-te naro;ito, stvaraju politi;ku nestabilnost u regionu i spre;avaju razvojdoma'eg pravosu]a.

Delovi Montgomerijevog teksta grani;e se sa neverovatnim. Montgomeripi[e da je Tribunal trebalo da izda sve optu/nice u prve dve godine poslerata, kako ne bi potom izazivao politi;ku nestabilnost u regionu. Ali Mont-gomeri mora da zna da, u okolnostima koje su vladale u neposrednomposleratnom periodu, nijedan tu/ilac ne bi bio u stanju da istra/i i izda optu-/nice za ratne zlo;ine u najve'em broju slu;ajeva koji to zaslu/uju. A onda,s obzirom na preovla]uju'u klimu neka/njivosti koja je nastavila da vlada uregionu, mnogi zlo;ini i zlo;inci ne bi bili uop[te ka/njeni. Ali, kao tipi;an„realista“ u spoljnoj politici, Montgomeri o;igledno nema problema satakvim ishodom. „Realisti“ je stabilnost va/nija od pravde i osnovne pristoj-nosti, koje – obe – zahtevaju da ratni zlo;inci odgovaraju za zlo;ine. (Dru-


206

go, odvojeno pitanje jeste da li nestabilnost uop[te proizlazi iz izdavanjaha[kih optu/nica< Montgomeri i mnogi protivnici Tribunala tvrde da proiz-lazi, ali pre 'e biti da – u meri u kojoj nestabilnost postoji kao problem – onaproizlazi iz neka/njivosti koja je ostavila mnoge ratne zlo;ince na mestima sakojih su u stanju da destabilizuju demokratsku transformaciju u Srbiji i u dru-gim sredinama.)

Montgomeri tako]e tvrdi da je, procesuiranjem ratnih zlo;ina u Hagu, Tri-bunal ometao razvoj doma'eg sudstva. U stvarnosti, doma'e politi;ke elite,a ne ha[ki tu/ioci i sudije, bile su te koje su kontrolisale doma'e pravosu]e ispre;avale ga da na pravi;an i u;inkovit na;in procesuira, u samom regio-nu, ratne zlo;ine. Rad Tribunala je, u stvari, podstakao stvaranje specijalnihve'a za ratne zlo;ine u zemljama biv[e Jugoslavije.

Biv[i ambasador, nepravnik po obrazovanju, veruje da ha[ke tu/ioce i sudijemo/e da nau;i lekciju iz prava> Tribunal je trebalo manje da se oslanja nakoncept komandne odgovornosti, ka/e on, jer nominalno nadre]eni u ratu;esto nisu imali stvarnu kontrolu na terenu. Ali, to da nominalno nadre]enine mora u stvarnosti imati i de facto kontrolu nad nominalno podre]enimaoduvek je predstavljalo A u ha[koj abecedi. Klju;ni zahtev uspe[nog krivi;-nog gonjenja u svakom slu;aju komandne odgovornosti uvek je bio da seustanovi postojanje efektivne kontrole nadre]enog nad podre]enima. Naci-onalisti;ke elite u regionu imaju problem upravo sa onim slu;ajevima u koji-ma Tribunal procesuira i ka/njava nadre]ene koji jesu imali efektivnu kontro-lu nad podre]enima, a ne navodna sklonost Tribunala da osudi one kojiefektivnu kontrolu nisu imali.

:lanak u „Va[ington tajmsu“ jeste ru/enje Tribunala iz pera D/efrija Kunera,dugogodi[njeg lobiste u SAD za ha[kog begunca Anta Gotovinu. Re;nik kojiKuner u tekstu koristi karakteristi;an je za ekstremiste> Tribunal je „franken-[tajnovsko ;udoviste“< Karla del Ponte je „balkanska ledi Magbet“ koja izda-je „duboko manjkave i slabe optu/nice. Najo;igledniji primer je la/na optu-/nica protiv hrvatskog generala-begunca Anta Gotovine.“ Kunerov tekst nezavre]uje osvrt, utoliko pre [to su ameri;ki zvani;nici demantovali Kunero-vu tvrdnju da se politika SAD prema Tribunalu dramati;no menja.

29. 10. 2004.

Hag me]u nama

207

Marko Milanovi'

Glasno 'utanje o zlo;inu i kazni

Predstavnici aktuelne vlade Srbije uporno ponavljaju da hap[enja optu/enihza ratne zlo;ine ne predstavljaju jedini oblik saradnje sa Ha[kim tribunalom.Ova izjava je sama po sebi ta;na, iako joj nedostaje jedno „ali“. Mada nisujedini, hap[enja jesu neophodan uslov saradnje sa Tribunalom. Nijedanoptu/eni se ne'e dobrovoljno predati Tribunalu ukoliko ne bude bio suo;ensa ;vrstim stavom izvr[ne vlasti da 'e u suprotnom biti uhap[en i izru;en.Hap[enje optu/enih na zahtev Tribunala nije samo obaveza srpskih vlasti naosnovu me]unarodnog prava, ve' i obaveza po Zakonu o saradnji sa Me]u-narodnim krivi;nim tribunalom, usvojenom 2002. u Saveznoj skup[tini. Dapodsetimo, za njegovo usvajanje zalagali su se upravo najvi[i predstavnicisada[nje vlade. Ovaj zakon, pored toga [to proklamuje obavezu po[tovanjasudskih odluka Tribunala i [to Statutu Tribunala priznaje status op[teprihva-'enog pravila me]unarodnog prava (;l. 1 i 2 zakona) (na osnovu Ustavnepovelje SCG imaju primat i ja;u snagu od pravila unutra[njeg prava i nepo-sredno se primenjuju) propisuje i detaljnu proceduru predaje okrivljenih(;l. 18–31).

Navedeni zakon propisuje proceduru izru;enja Tribunalu optu/enih za zlo;i-ne. Po njemu, Ha[ki tribunal dostavlja Ministarstvu spoljnih poslova SCGzahtev za predaju i naredbu za li[avanje slobode. Ministarstvo zahtev prosle-]uje nadle/noj instituciji – Okru/nom sudu u Beogradu. Potom, istra/ni sudi-ja tog suda odre]uje pritvor okrivljenom ;ija se predaja tra/i, odnosno pred-uzima druge mere za obezbe]enje njegovog prisustva. Naredbu istra/nogsudije o li[avanju slobode okrivljenog izvr[avaju organi unutra[njih poslova.Zakon predvi]a i mogu'nost da MUP li[i slobode okrivljenog i bez naredbeistra/nog sudije, ako je za njim raspisana poternica nadle/nog doma'egorgana ili Me]unarodnog krivi;nog suda.

U postupku po zahtevu za predaju okrivljenog, istra/ni sudija nadle/nogsuda 'e okrivljenog upoznati sa zahtevom i optu/bama koje mu se stavljajuna teret i saslu[ati ga o svim okolnostima va/nim za odlu;ivanje o zahtevuMe]unarodnog krivi;nog tribunala. Pretpostavke za predaju su ispunjeneako se utvrdi da se zahtev odnosi na lice protiv kojeg se vodi postupak, da


208

je protiv lica ;ija se predaja tra/i potvr]ena optu/nica u skladu sa ;lanom 19Statuta Me]unarodnog krivi;nog tribunala, da se radi o delu ka/njivom i podoma'em zakonu i o krivi;nom delu iz nadle/nosti Me]unarodnog krivi;-nog tribunala.

Pravosna/no i izvr[no re[enje kojim je utvr]eno da su ispunjene pretpostav-ke za predaju okrivljenog Me]unarodnom krivi;nom tribunalu dostavlja seMinistarstvu za ljudska i manjinska prava SCG. A re[enje o predaji okrivlje-nog Me]unarodnom krivi;nom tribunalu donosi isto to ministarstvo, a izvr-[ava ga Ministarstvo unutra[njih poslova dr/ave ;lanice.

U skladu sa odredbama zakona, doma'i sud ispituje samo formalne pretpo-stavke za predaju optu/enog, i ne mo/e preispitivati navode optu/nice kojuje potvrdio sudija samog Tribunala. U svakom slu;aju, ne samo da je polici-ja u obavezi da izvr[i nalog Tribunala za hap[enje, ve' je i da izvr[i re[enjeOkru/nog suda u Beogradu o odre]ivanju pritvora okrivljenom.

Kada portparol Okru/nog suda izjavi da policija ne izvr[ava naloge suda zahap[enje okrivljenih, kao [to se to nedavno desilo, i kada potom ministarunutra[njih poslova odgovori da hap[enje nije jedini na;in saradnje sa Tribu-nalom, to je znak ne samo da dr/ava ne izvr[ava svoje me]unarodne oba-veze, ve' i da policija ne po[tuje odluke doma'eg suda, niti da Vlada po[tu-je zakone sopstvene dr/ave. To je znak da dr/ava ne postoji, da institucije nefunkcioni[u, i da izvr[na vlast poni/ava pravosu]e. To dalje zna;i da izvr[navlast kr[i na;elo jednakosti gra]ana pred zakonom, te da optu/ene za dru-ga krivi;na dela hapsi, dok optu/ene za ratne zlo;ine moli da se sami preda-ju. Time pru/a dokaze o privilegovanom polo/aju jedne grupe lica, i poredskandalozno diskriminatornog Zakona o pomo'i optu/enima pred Tribu-nalom.

Policija i Vlada nemaju pravo da preispituju i da ne postupaju po odlukamasuda, ve' su du/ni samo da ih [to pre izvr[e< legalista je onaj ko sprovodizakon, a ne zadr/ava svaki put pravo da ga po[tuje ili ne po[tuje. Nikome nebi trebalo da smeta da politi;ari pregovaraju sa okrivljenima radi njihovedobrovoljne predaje – time se [tedi energija, vreme i novac i smanjuje seopasnost po /ivote ljudi. Ali, kada sud donese odluku, vreme za pregovoreje isteklo i do[ao je ;as za efikasnu akciju. Svakog gra]anina vre]a to [to nekiljudi u ovoj zemlji imaju vi[e prava od drugih, [to vlast koja pretenduje da

Hag me]u nama

209


210

bude najve'i po[tovalac na;ela vladavine prava ne po[tuje odluke suda, [tose ministar usu]uje da komentari[e sudske odluke umesto da ih izvr[ava i [topremijer takvog ministra i dalje dr/i u Vladi.

Ipak, najvi[e vre]a to [to se zlo;inci predstavljaju kao /rtve, dok su njihove/rtve zaboravljene, i [to o pravu i pravdi, zlo;inu i kazni ministri i premijervrlo glasno 'ute.

5. 11. 2004.

Nata[a Kandi'

Le[evi su „jednostavno“ nestali

Nedavna izjava Nenada :anka, lidera Lige socijaldemokrata Vojvodine i biv-[eg predsednika Skup[tine Vojvodine, da u Srbiji ima 17 masovnih grobnicasa telima ubijenih Albanaca, nije uznemirila politi;ke elite, a ni javnost u Srbi-ji. Nadle/ni organi, pre svega Skup[tina i Vlada, pona[aju se kao da masov-ne grobnice nemaju veze sa institucijama dr/ave Srbije. Zato je to jo[ uvektema koju tek treba otvoriti.

Da li pored osam priznatih u Srbiji ima jo[ tajnih grobnica, gde su skriveniostaci kosovskih Albanaca nestalih 1998. i za vreme NATO bombardovanja|Prema saznanjima Fonda za humanitarno pravo (FHP), [est le[eva je sa Koso-va preba;eno u Ni[ jo[ 1998. godine i spaljeno u krematorijumu, a za vre-me NATO bombardovanja obavljena je jedna isporuka le[eva topionici uBoru. U isto vreme tri ture le[eva preba;ene su u rudnik Trep;a, jedna u Obi-li', dve isporuke u /elezaru u Smederevu, jedna je ba;ena u blizini hladnja-;e koja je izva]ena iz Dunava kod Kladova i druga u blizini rumunske grani-ce. Prema saznanjima FHP jedna grobnica se nalazi u okolini Ra[ke.

Dosad je ekshumirano 836 tela kosovskih Albanaca u masovnim grobnica-ma u Srbiji< pet ih je u Batajnici, dve u Petrovom Selu i jedna u Peru'cu. Do1. novembra 2004. vlasti Srbije predale su UNMIK-u tela 331 identifikovane/rtve i predstavnicima SAD tela trojice Albanaca ameri;kih dr/avljana.

U masovnoj grobnici poznatoj kao Batajnica 05 ekshumirano je 287 /rtava,14 /ena, 257 mu[karaca i 19 /rtava ;iji pol nije utvr]en. Me]u /rtvama jenajmanje 10 de;aka izme]u 15 i 19 godina i jedan de;ak mla]i od 15 godi-na. U toj grobnici na]ena su li;na dokumenta Alije, {abana, Dafine, Aide iEmine Melenice, Ferkija Kadrijua, Kemalja Trnave, Afrima Bajramija, IdrizaHasanija, Arsima Sejdijua, Bajrama Islamija, Sekinea Uke i Gergurija Mensu-ra, svi iz Vu;itrna. Dana 12. marta 2004. vlasti Srbije predale su UNMIK-utela 15 identifikovanih /rtava, ekshumiranih u masovnoj grobnici Batajnica05. Te /rtve su u dokumentu Me]unarodnog crvenog krsta registrovane kaoosobe koje su poslednji put vi]ene 22. maja 1999. u Vu;itrnu> Murat Tiri'i(1975), Muzafer Mud/aheri (1957), Serhat Tiri'i (1977), Ajdin {a'iri (1980),Ibrahim Ze'iri (1962), Ferki Kadriju (1981), Ljuljzim Bajrami (1972), {aban

Hag me]u nama

211

Melenica (1950), Ali Melenica (1941), {efki Melenica (1977), Sekine Uka(1976), Irfan ?ilivoda (1962), Bujar Krasni'i (1980), Bedri Kutlovci (1962) iFatmir Ke'oli (1973).

Prema dokumentaciji FHP-a, identifikovane /rtve, kao i /rtve ;ija su li;nadokumenta na]ena u masovnoj grobnici, pripadaju grupi od 68 Albanacakoje su srpske snage ubile 22. maja 1999. u Vu;itrnu u ku'i D/ezaira Paso-me. U vezi sa tim doga]ajem FHP je razgovarao sa 15 osoba koje su posled-nje videle /rtve. Izdvajam izjavu {abana Merovcija, neuropsihijatra iz Vu;itr-na, datu FHP-u 21. marta 2000. u Vu;itrnu, kome je policija iz ku'e odvelasina i zeta>

„Oko osam ;asova ujutro, 22. maja, dva uniformisana lica, rezervisti, prova-lili su dvori[na vrata i u[li u na[u ku'u. Naredili su da mu[karci iza]u napo-lje, a /ene i deca da ostanu unutra. Iza[li smo ja, moj sin Driton i zet Men-sur. Ku'u nisu pretresli, a nisu tra/ili ni pare ni nakit. Poveli su nas premagradskom groblju. Kada smo stigli do ku'e D/ezaira Pasome, zaustavili sunas. Ispred ku'e video sam veliki broj mu[karaca, licem prema zidu ku'e. Tuje bilo mnogo policajaca i vojnika. Tu sam video Dragana Mihajlovi'a,inspektora, poreklom iz Novosela. On je vodio akciju. Nije bio maskiran, pasam mu video lice. Osim njega prepoznao sam i Zorana Vukoti'a, radnikapisarnice Op[tinskog suda, u uniformi i bez maske. Meni su naredili danastavim put, dok su Dritona i Mensura priklju;ili grupi ve' izdvojenihmu[karaca. Obratio sam se Mihajlovi'u, pa i ostalima, pitaju'i> ’:emu izdva-janje, kada imamo zelene kartone i ostali smo u Vu;itrnu po dozvoli koman-dira policije Vu;ine|’ Sam Mihajlovi' mi je odgovorio> ’Ti nastavi prema gro-blju, mi 'emo obaviti kratak informativni razgovor i oslobodi'emo sve.’Morao sam da nastavim. Kod groblja se slio ceo grad. Stajali smo na livadi,opkoljeni sa svih strana. Video sam redovne vojnike, policajce i paramilitar-ce. Ta;no u 12 ;asova pri[li su mi policajci Safet i Zoran Dan;etovi', sinDu[ka, direktora trgovinskog preduze'a ’:i;avica’, i pitali [ta radim tu.Potom su mi rekli da sam slobodan i da idem ku'i. Samo su mene oslobo-dili, a i dan-danas ne znam za[to. Bilo mi je te[ko da jedini odem, ali sammislio samo na to kako da izbavim sina i zeta. Policija nije dozvoljavala kre-tanje ulicom gde je ku'a D/ezaira Pasome, tako da sam okolnim putem sti-gao ku'i. Od supruge i 'erke sam saznao da je policija vratila ku'i Dritona iMensura, pa ih ponovo odvela. Zoran Vukoti', radnik pisarnice, bio je satom policijom koja ih je dovela i ponovo odvela. Uzeli su Dritonov auto i


212

Hag me]u nama

213

10.000 maraka. Od kom[ija sam ;uo da su ih odveli pravo u ku'u D/ezairaPasome. Razgovarao sam sa ljudima koji su no'u u[li u tu ku'u. Ka/u, ku'aje gorela, a le[evi su bili odneti. Videli su svuda tragove krvi i ;aura.

Kada u kupatilu bila je puna krvi. U istom dvori[tu, u ku'i D/ezaira Pasome,na[li su tako]e tragove krvi i metaka, ali i oko petnaestak li;nih karata, umr-ljanih krvlju. Le[evi su jednostavno nestali. Sutradan sam oti[ao kod predsed-nika op[tine Slobodana Dokni'a da ga molim za pomo'. Rekao mi je> ’{aba-ne, u ku'i D/ezaira Pasome ubijeno je sedmoro. Nisu tvoj sin i zet. Proveri-'u [ta je s njima, pa 'u ti javiti.’ Nakon dva dana Dokni' mi je javio da Men-sur i Driton nisu u zatvoru u Smrekovnici, ali da su /ivi. Poku[ao sam prekonekih veza da saznam [ta se desilo s njima. Zasad ne mogu objaviti imenatih ljudi sa kojima kontaktiram. Dosad su mi svi rekli da su /ivi i zdravi, i tone samo Driton i Mensur, nego i ostalih 66. Tra/ili su mi 188.000 DM zaoslobo]enje sina i zeta. Pristao sam pod uslovom da mi dovedu decu ku'i,odakle su ih uzeli. Oni su veliki ljudi, na visokim pozicijama u Srbiji. Kada sesve bude zavr[ilo, objavi'u detalje.“

5. 11. 2004.

Ivan Jovanovi'

Doma'e zamke poricanja odgovornosti

:esto se mo/e ;uti u doma'oj javnosti, uklju;uju'i i stru;nu, da je postu-pak pred Ha[kim tribunalom nepravi;an. I uvek se misli – nepravi;an pooptu/enog. Osim [to se ograni;enje prava Slobodanu Milo[evi'u da se bra-ni sam na na;in na koji to /eli (ograni;enje u/e od obavezne odbrane iz ;la-na 71 Zakonika o krivi;nom postupku Srbije) neosnovano izjedna;ava saoduzimanjem njegovog prava na odbranu, kao dokazi za tvrdnju o nepra-vi;nosti postupka obi;no se navode> dugo ;ekanje na po;etak ili dugo tra-janje samog su]enja, nemogu'nost da se dobije obe[te'enje ako je nekoneosnovano bio u pritvoru Tribunala, pravila dokazivanja na [tetu optu/e-nog, ili ukupno neravnopravan procesni polo/aj optu/enih u odnosu natu/ioce, itd. Tako]e se ;esto smatra i da Tribunal ima usa]en „feler“ jer primenjuje anglosaksonski sistem na ljude iz biv[e Jugoslavije. Obi;no se, uz to, daje prednost proceduri pred na[im doma'im sudovima kao pra-vi;nijoj.

Sudska ve'a Tribunala u regulisanju svoje procedure i u primeni prava u veli-koj meri se oslanjaju na prethodne odluke (presedane ili precedente) drugihsudskih ve'a Tribunala, a posebno ?albenog. Ovim je Tribunal zadobio uo;ima posmatra;a karakter tvorevine bliske anglosaksonskom pravu (ukome, pojednostavljeno govore'i, sudovi u velikoj meri stvaraju pravo), a netakozvanom kontinentalnom pravnom sistemu (gde se, opet pojednostav-ljeno, pravo nalazi u zakonima koje sudovi onda samo primenjuju). Odatlese ;esto i[lo i na tvrdnje da su optu/enici, koji dolaze iz zemalja biv[e Jugo-slavije kao kruga dr/ava koji spada u izrazite predstavnike kontinentalnepravne tradicije, hvatani u mre/u pravnog sistema i procedure koje ne razu-meju, a koji sa druge strane, prema istim argumentima, omogu'avaju tu/i-la[tvu i sudu toliku fleksibilnost (ka/e se ;esto kako Tribunal sam menja pra-vila u toku igre) da ona prelazi u ga/enje prava optu/enih.

Me]unarodni sudovi su po svojoj prirodi, a ne ne;ijom pukom voljom, vi[eokrenuti sistemu precedentnog prava, to jest oslanjanju na svoje i odlukedrugih me]unarodnih sudova. To je, pre svega, iz razloga [to, za razliku odunutra[njeg prava dr/ava, u me]unarodnom pravu, gde se do usvajanjame]unarodnih konvencija dolazi godinama, ne postoji razgranata mre/a


214

zakona i ustaljenih praksi na koju bi se sudovi u svojim odlukama moglioslanjati. Bez precedentnog pristupa bi, stoga, me]unarodno pravo bilo sta-ti;no, pa i obogaljeno. Na;in na koji, recimo, Evropski sud za ljudska pravau Strazburu radi po mnogo ;emu je bli/i anglosaksonskom sistemu, pa to nesmeta da ga sve evropske zemlje, uklju;uju'i i na[u, prihvataju kao vrhunskiautoritet u oblasti ljudskih prava ;ije se odluke slede.

Sama procesna pravila po kojima se postupci pred Tribunalom odvijaju tako-]e predstavljaju me[avinu dva sistema koja proizlazi iz me]unarodnogkaraktera te institucije. Da li 'e radnje u postupku po svom karakteru vi[enaginjati anglosaksonskom ili kontinentalnom sistemu zavisi u dobroj meri iod sudija koje vode postupak. Od dvadeset pet sudija koje sada sude uHa[kom tribunalu, samo njih [estoro dolazi iz anglosaksonske pravne tradi-cije. Pravnici u Tribunalu koji dolaze iz dva pomenuta pravna sistema pod-jednako se /ale zbog nenaviknutosti na onaj drugi sistem, i uvek je otvore-no pitanje da li proceduralna sme[a koja nosi i mane i prednosti oba siste-ma mo/e da bude pobolj[ana ([to je, u odre]enoj meri, omogu'eno ovla-['enjem datim sudijama da „pravila igre“ mogu da menjaju u hodu). Neu-temeljeno je, me]utim, tvrditi da sama priroda pravne procedure kakvapostoji u Ha[kom tribunalu za optu/ene zna;i nepravi;an tretman, te da biu na[em, ili bilo kom drugom sistemu, po definiciji imali povoljniji polo/aj ipravi;nije su]enje.

Pravila postupka i dokazivanja Ha[kog tribunala sadr/e niz garancija za fersu]enje, kako u korist optu/enog, tako i za ostale u;esnike u postupku,posebno svedoke. Pravila o dokazivanja daju diskreciju sudijama prilikomodlu;ivanja o dozvoljenosti odre]enih dokaza, ali ih ograni;avaju odred-bom da ne prihvate dokaze dobijene na na;in koji dovodi u ozbiljnu sum-nju njihovu pouzdanost, ili ako bi prihvatanje takvih dokaza ozbiljno dove-lo u pitanje integritet postupka. Hrvatska, zemlja u kojoj ra[irenost o[trihpokuda na ra;un Ha[kog tribunala nije ni[ta manja nego u Srbiji, svojimzakonom je propisala da su dokazi izvedeni pred Ha[kim tribunalom prihva-tljivi i pred hrvatskim sudovima. Na putu usvajanja sli;nog zakonskogre[enja je i Srbija.

Ozbiljna primedba koja se ;esto stavlja Tribunalu jeste da optu/eni predugo;ekaju u pritvoru na po;etak su]enja, ;ak i po nekoliko godina. Efikasnostpostupka jeste jedan od elemenata fer su]enja, ali spor postupak ne zna;i

Hag me]u nama

215

sam po sebi i nepravi;an postupak. Efikasnost naro;ito ne sme i'i na [tetuna;ela utvr]ivanja materijalne istine. :injenicu da se u Hagu uglavnomdugo ;eka na su]enje valja gledati i u svetlu velike slo/enosti svakog postup-ka pred Tribunalom, gde se u najve'em broju procesa ne sudi samo za jedanizolovani kriminalni akt, ve' za veliki broj najte/ih krivi;nih dela, pri ;emutreba saslu[ati veliki broj svedoka koji su ;esto rasuti svuda po svetu. Naro-;ito se slu;aj komplikuje ako postoje saoptu/eni koje tek treba predati Tribu-nalu, ili ako su optu/eni bili visoko u vojnoj ili politi;koj hijerarhiji, pa se utvr-]uje njihova veza sa pojedina;nim zlo;inima, u;e['e u zajedni;kom zlo;i-na;kom poduhvatu ili uloga i odgovornost koju su imali kao nadre]eni. Pritome, (ne)saradnja dr/ava u izvr[avanju obaveze dostavljanja dokumenata idrugog dokaznog materijala Tribunalu tako]e mo/e da uti;e na brzinupostupka, s obzirom na to da Tribunal nema svoju policiju koja mo/e spro-vesti njegove zahteve u delo. U praksi Evropskog suda za ljudska pravapostoje presude (primeri su slu;aj „Neumeister“ ili slu;aj „W. protiv {vajcar-ske“) prema kojima i period od sedam godina bez odluke o navodima optu-/be nije bio nerazumno dug, i u kojima stoji da se ocena da li du/ina postup-ka prekora;uje granice pravi;nog ima donositi u svakom pojedina;nom slu-;aju prema kompleksnosti tog konkretnog postupka, uzimaju'i u obzir i dali je sam okrivljeni doprineo du/ini procesa. Evropski sud tako]e smatra i date/nja za ekspeditivno['u ne sme ometati sud u pa/ljivom obavljanju svogposla.

Optu/eni ima pravo da tra/i privremeno pu[tanje na slobodu dok ;ekasu]enje, [to mu mo/e biti odobreno ako sud proceni, uzimaju'i u obzir te/i-nu optu/bi i mogu'u kaznu na koju bi bio osu]en, da 'e se optu/eni vratitina su]enje i da ne'e predstavljati pretnju /rtvama ili svedocima. Sud tako]erazmatra i garancije koje obi;no daje dr/ava u kojoj optu/eni boravi, pritome ocenjuju'i i da li ta dr/ava generalno ima odgovoran odnos premasvojim obavezama prema Tribunalu.

Ha[ki tribunal je tokom svog postojanja posebno dobro razvio niz procedu-ralnih pravila i prakti;nih mera kojima se identitet svedoka [titi od javnosti,ne bivaju'i nijednog trenutka sakriven od odbrane i samog optu/enog, abezbednost svedoka i njegove porodice, uz stru;nu psiholo[ku podr[ku,garantuje kako pre, tako i nakon zavr[etka svedo;enja ([to mo/e uklju;ivatii relokaciju svedoka u drugu zemlju). Na ovaj na;in, mnogi svedoci, uklju;u-ju'i i same /rtve, bili su ohrabreni da svedo;e pred Tribunalom i pored opa-


216

Hag me]u nama

217

snosti koja im je pretila u njihovim sredinama, bilo kao pripadnicima „onogdrugog“ naroda, ili „izdajnicima“.

Ako bi se poredila pravila postupka pred Ha[kim tribunalom i onog preddoma'im sudovima, u svakom od ovih sistema pravila mogu se na'i onakoje su manje ili vi[e povoljna po optu/enog, ili po svedoke ili o[te'ene,nego pravila u onom drugom. U svetlu ovde iznetih primera, krivi;ni postu-pak u Srbiji, naro;ito period do po;etka su]enja, uglavnom u praksi trajekra'e, postoji pravo na obe[te'enje i licu neosnovano li[enom slobode, alije, recimo, sa druge strane, sistem za[tite svedoka, i u procesnopravnom iprakti;nom smislu, vrlo rudimentaran i tek treba da za/ivi. Postojanje razlikaizme]u ha[kog i doma'eg krivi;nog postupka, kao i izme]u ranije pomenu-tog anglosaksonskog i kontinentalnog sistema, ne zna;i da je jedan sistemu celini manje ili vi[e pravi;an od drugog.

Potrebno je kriti;ki sagledavati funkcionisanje Ha[kog tribunala, jer takav pri-stup mo/e dovesti do pobolj[anja procedure pred njim. Me]utim, odbaci-vanje rada Tribunala kao institucije koja se navodno rukovodi ne-pravom bli-sko je poku[aju iznala/enja razloga kako da se porekne odgovornost nekogko je u;estvovao u ratnim zlo;inima, ili odbijanju da i „na[im ljudima“ za tezlo;ine neko mo/e da sudi.

Obe[te'enje pritvorenima

Me]unarodne konvencije, kao i odluke Suda za ljudska prava u Strazbu-ru, garantuju pravo na obe[te'enje samo onim licima koja su li[ena slo-bode na nezakonit na;in, ili koja su neosnovano bila osu]ena za krivi;nodelo pravosna/nom presudom. U ove dve kategorije predvi]ene me]u-narodnim konvencijama ne bi, me]utim, spadale situacije zabele/ene i uradu Tribunala, kada je neko uhap[en na pravno dozvoljen na;in, i tozbog osnovane sumnje da je po;inio krivi;no delo, pa se u redovnomsudskom postupku ne doka/e da je kriv, te on bude oslobo]en.

Zakonik o krivi;nom postupku Srbije garantuje pravo na naknadu [teteod dr/ave licu koje je bez osnova osu]eno za krivi;no delo, ali i licu kojeje bez osnova li[eno slobode. Pravila Ha[kog tribunala za sada ne predvi-]aju mogu'nost bilo kakve kompenzacije optu/enima ili osu]enima. Udva navrata, 2000. i 2002. godine, u to vreme predsednik Tribunala,


218

sudija Klod ?orda, obra'ao se Ujedinjenim nacijama tra/e'i da Savet bez-bednosti izmeni Statut Tribunala tako da bude omogu'eno obe[te'enjeosobama nezakonito uhap[enim ili neopravdano osu]enim od strane Tri-bunala. Tako]e je predlo/io da pravo na obe[te'enje imaju i oni koji suoptu/eni, pa oslobo]eni na prvom su]enju jer je utvr]eno da je do nji-hovog optu/ivanja do[lo usled te[ke i o;igledne pogre[ke, [to ide i iznaddanas op[teprihva'enog me]unarodnog standarda u ljudskim pravima.Na ove predloge Tribunala organi UN jo[ uvek nisu odgovorili.

Stroga pravila dokazivanja

Na su]enju generalu Vojske Republike Srpske Radislavu Krsti'u predHa[kim tribunalom, po optu/nici za genocid u Srebrenici, tokom izvo-]enja dokaza odbrane, Tu/ila[tvo je pustilo snimak trake koju je dobilo odArmije BiH. Radilo se o presretnutoj i snimljenoj radio-komunikaciji izme-]u Krsti'a i majora Obrenovi'a nakon zauzimanja Srebrenice, u kojojKrsti' ka/e> „Ubijajte to sve redom“. Pretresno ve'e je, uz obrazlo/enje daje Tu/ila[tvo ovaj dokaz protiv Krsti'a moralo da obelodani u toku svogdokaznog postupka, a ne u vreme izvo]enja dokaza odbrane, odlu;ilo daga uop[te ne uvrsti u dokazni materijal.

12. 11. 2004.

Nata[a Kandi'

U maniru Milo[evi'eve policije

Savezna Republika Jugoslavija obavezala se u vreme Milo[evi'a da 'e primi-ti svoje dr/avljane, uklju;uju'i kosovske Albance, koji nelegalno borave uNema;koj, {vedskoj i drugim zemljama zapadne Evrope. Posle juna 1999.godine ta je praksa vra'anja kosovskih Albanaca preko Beograda prekinuta,ali i danas se dogodi da dr/ava koja ih vra'a zaboravi da Beograd nije njiho-va adresa.

oktobar 2004.

Nema;ke vlasti su 19. oktobra 2004. godine vratile kosovsku Albanku Serve-te Haliti sa dvoje dece u Srbiju, zbog nelegalnog boravka u Nema;koj. Moli-la je nema;ku policiju da je po[alju u Tiranu ili Skoplje, a ne u Beograd.Govorila im je o strahu od srpske vlasti, nepoznavanju srpskog jezika, ali nijevredelo.

Desetak dana nakon povratka na Kosovo, u razgovoru sa istra/iva;ima FHP,Serveta Haliti iz sela Prekaze (op[tina Glogovac), jo[ pod lekovima za smi-renje, a njena deca u strahu od ljudi koji govore srpski, ispri;ala je [ta im sedogodilo u Beogradu i na putu do grani;nog prelaza Merdare.

Fond za humanitarno pravo tra/i od nadle/nih organa Republike Srbije dapokrenu istragu, utvrde ;injenice, kazne po;inioce i javno se izvine za poni-/enje i zlostavljanje Servete Haliti i njene dece.

„Udata sam i imam dvoje dece“, ka/e Serveta. „Zbog ekonomskih razlogamoj mu/ je oti[ao u Nema;ku 1993. godine, a posle dve godine oti[la sami ja. ?iveli smo u Frankfurtu, gde sam rodila dvoje dece, Mergima i Besmira.Nismo uspeli da re[imo na[ status u Nema;koj, iako je moj mu/ radio skorosve vreme. Zbog toga smo morali da izvadimo jugoslovenske paso[e.

Nema;ka policija je 19. oktobra 2004. godine, u osam ;asova, do[la na na[avrata i dala nam dva sata da se spakujemo. Objasnili su da moraju da nasdeportuju jer ilegalno boravimo u zemlji. Rekli su nam da 'e nas avionomodvesti u Beograd. Molili smo i preklinjali da nas prebace bilo gde drugde

Hag me]u nama

219

(u Skoplje, Pri[tinu ili Tiranu), samo ne u Beograd. Me]utim, oni su ponav-ljali da moraju da nas vrate u Beograd i uveravali nas da ne'emo imati pro-blema. Spakovali smo se na brzinu, a onda su nas odvezli na aerodrom i nalekarski pregled. Moj mu/ je pokazao dokumenta da se le;i od depresije, pasu odlu;ili da on ostane, a mene i decu da vrate na Kosovo. Stavili su nas uavion, ne znam ni ko je platio karte. Na[i paso[i su sve vreme bili kod poli-cije.

Kada smo sleteli u Beograd, rekli su nam da ;ekamo. Svuda se govorilo srp-ski, a ja ne znam taj jezik. Dok smo ;ekali, pri[ao mi je jedan ;ovek u tegetjakni. U tom trenutku podigla sam ruku i pogledala u sat. Pri[ao mi je i ski-nuo sat. Pri;ao je ne[to na srpskom, ali nisam razumela [ta je rekao. Zatimsu me pozvali da uzmem paso[e. ?ena koja je radila sa paso[ima vikala je namene, nisam razumela zbog ;ega. Zatim su me uputili na traku gde su bilestvari.

Tamo je bila grupa ljudi, neki od njih su bili obu;eni u teget jakne, koji suvikali na mene. Jedan od njih, Rom, pri;ao je na albanskom. Psovao nas je irekao da 'e mi ubiti sinove, deca su po;ela da pla;u. Pitao me je da li imamnovca. Rekla sam da nemam, ali ljudi oko trake su mi naredili da skinemojakne i d/empere, a onda su nas pretresli. Prona[li su mi 3.000 evra i uzeliih. Na albanskom sam rekla da su mi Nemci obe'ali da ne'u imati proble-ma u Beogradu.

Po;eli su da psuju i da nas udaraju nogama, i mene i decu. Govorili su da nepoznaju nikakve Nemce. Ne znam koliko je to trajalo, ali za mene je to bilave;nost. Malo dalje je stajao jedan policajac i posmatrao [ta se doga]a.

Ti isti ljudi su mi rekli da 'u taksijem biti preba;ena na Kosovo. Onaj polica-jac mi je dao mobilni telefon i rekao da pozovem nekoga na Kosovu da mesa;eka na granici. Pozvala sam majku i pla;u'i joj rekla da sam u Beogradui da 'e me taksijem dovesti do granice. Kada su me ti ljudi doveli do taksija,nisam htela da u]em, ali sam razumela da moram. Od 13 torbi koliko samimala samo ;etiri sam dobila, rekli su da nisam imala vi[e stvari. Devet torbisu zadr/ali. Taksista je bio plav kao Nemac, sa dugom plavom kosom. Tra/ioje da sednem napred, ali ja sam sa decom sela pozadi i nisam htela da sepomerim. Taksista je sklonio tablu da je taksista, pri;ao je albanski. Mislim daje sa Kosova. Bio je mrak kada smo krenuli iz Beograda. Kako je krenuo,


220

po;eo je da pri;a sva[ta. Rekao je da nema dece i da 'u mu ja roditi mno-go dece. Na putu je zaustavio kola, iza[ao i kupio neke sokove i grisine, daodeci i rekao im> ’Ostanite u kolima, ja i va[a majka 'emo iza'i malo da sepro[etamo.’ Po;ela sam da pla;em, a onda i deca. On je zbog pla;a u[ao ukola i nastavio da vozi. Skoro svakih pola sata je zaustavljao auto i provoci-rao nas na razne na;ine.

Jednom je izi[ao iz kola i poku[ao da izvu;e decu napolje, ali su se ona opi-rala, dr/e'i se za sedi[ta. Plakala su. On je onda tra/io novac> ako ho'e[ dati ne ubijem decu ovde, daj mi novac. U ;arapama sam imala 1.000 evra,izvukla sam 500 i dala mu. Onda je u[ao u kola i nastavio da vozi. Jo[ jed-nom je pretio da 'e mi ubiti decu, tra/e'i novac. Dala sam mu i preostalih500 evra. Zatim je pretresao decu, na[ao im nov;anike i uzeo od svakog po10 evra. :esto je pri;ao telefonom na srpskom. Oko pono'i smo stigli uMerdare. Zaustavio je kola daleko od policije i oti[ao do srpske policije.

Vratio se pola sata kasnije i po[ao kolima napred. Stali smo ispred kontejne-ra, on je pri;ao ne[to sa srpskim policajcima, i posle toga smo pokazali paso-[e. Nisu nas kontrolisali. Taksi je krenuo napred i u me]uzoni stao i izbaciona[e stvari. Psuju'i, naredio je da iza]emo. Okrenuo je auto i vratio se nazad.U tom trenutku sa druge strane je do[ao moj brat {iciri i odveo nas ku'i.

Kasnije sam saznala od majke da je moj brat prijavio policiji u Skenderaju dasam na aerodromu u Beogradu. Odatle su zvali broj s kojeg sam ja pozvala.To je bio broj onog policajca koji mi je dao telefon da se javim na Kosovo.Bratu su kosovski policajci rekli da je beogradski policajac prekidao vezu, aliim je ipak dao broj telefona taksiste. Zvali su i on im je tra/io 300 evra da bimene i decu dovezao do Merdara. Moj brat je dao taj novac kosovskim poli-cajcima, a oni su ga predali srpskoj policiji, koja je, pretpostavljam, taj novacdala taksisti.“

Nakon Servetine ispovesti istra/iva; FHP-a razgovarao je s pripadnikomKosovske policijske slu/be u Srbici Agimom Idrizijem koji je bio na slu/bi 19.oktobra, kada je brat Servete Haliti prijavio slu;aj. On je potvrdio da je tak-sista tra/io 300 evra i rekao da je o tome obavestio Servetinog brata.

19. 11. 2004.

Hag me]u nama

221

Svetlana }or]evi'

:ovek koji je hodao vezanih nogu

U jesen ’97. godine po;eli su da ni;u punktovi. Azilanti su dolazili vrlo ;estoposebnim letovima. Obi;nih, civilnih letova bilo je sredom, petkom, subo-tom i manje nedeljom, a avioni sa azilantima sletali su obi;no utorkom i;etvrtkom. :ak i po dva ili tri aviona sletelo bi jedan za drugim. Bilo je jezi-vo gledati u tim prilikama bolje opremljenu i naoru/anu policiju, i mu[karcekoji satima izlaze iz zgrade, gotovo u koloni, posle pregleda papira i prove-ra. U tim situacijama je i komandir bio tu obavezno, a dolazila su i kola iz Pri-[tine ili „marica“, po one koji su sa lisicama na rukama iz aviona odlazili pra-vo u SUP Pri[tina ili u zatvor. Jednom sam videla ;oveka koji je imao lisice narukama, ali su mu i noge bile vezane ne;im jedna za drugu, pa je te[ko kora-;ao sitnim koracima do vozila koje je do[lo po njega i u koje su ga uguralipolicajci. Neki od tih azilanata su zadr/avani tu u stanici policije po nekolikosati, bilo je nekih koji su izlazili sa vidljivim sve/im modricama po licu i ruka-ma. Plakali su. Bilo je zaista te[ko gledati sve te ljude koji bi se po izlasku izaviona prosto razmileli po parkingu, nervozno [etkaju'i i mole'i taksiste daih prevezu do ku'e.

Sve vi[e se prime'ivala nervoza kod policajaca, sve ;e['e su se pokretnipunktovi vi]ali po putevima. Policajci su bili iz dana u dan grublji prema civi-lima. :ak i prema onima koji su dolazili avionima iz inostranstva, gde su ina-;e radili i /iveli, i nisu mogli imati ili nikako, ili ne ba[ mnogo veze sa onim[to se de[avalo u njihovim selima i gradovima odakle su rodom i kamo sudolazili na vikende ili odmore. Prolazili su kontrolu grani;ne policije i tu nisuimali nikakvih problema, ali su na putu do ku'e ipak do/ivljavali takve gru-bosti, vre]anja, pa ;ak i fizi;ka maltretiranja, da i pored najbolje volje nikonormalan ne bi mogao da shvati – za[to| Stoi;ki su podnosili sve to, 'utalisu, ponekad poku[avali da uspostave komunikaciju da odobrovolje policaj-ce. Ali se nisu /alili. A i kome bi|

Krenula sam sa aerodroma na vo/nju do Mali[eva. Na punktu kod Glogov-ca sam „uredno“ stala i ne veruju'i svojim o;ima gledala ru/an prizor, a kadsam na dati znak pomerila kola napred, mogla sam i da ;ujem [ta se govo-ri. Nisam smela da poka/em da sam potresena prizorom.


222

Hag me]u nama

223

Dve /ene i jedan mu[karac, pedesetih godina, stajali su na ivici puta, u ;ara-pama. Sadr/aj njihovih torbi bio je istresen i pola tih stvari rasuto blizu njihna asfaltu, a jedan deo dalje, skoro u kanalu pored puta. Cipele su bile raz-bacane pored njih. ?ene su se tresle od straha i jecanja. Policajac ih je o[a-mario bar po nekoliko puta, koliko sam ja videla, kao da se zabavlja. Vikao jena njih i psovao ih> „Nema kod vas U:K, a| Koga vi pravite budalama| Misli-te da smo mi ludi| Koliko ste im para doneli| Za oru/je, da nas ubijate|“(Februar 1998)

(Iz knjige Svetlane }or]evi' „Svedo;anstva o Kosovu“)

19. 11. 2004.


{ta 'e biti s „vukovarskom trojkom“

Amerika vi[e ne podr/ava su]enja za ratne zlo;ine u sudovima u Srbiji. To jenajva/nija vest koja je stigla posle izve[taja predsednika i glavnog tu/ioca Tri-bunala Teodora Merona i Karle del Ponte Savetu bezbednosti i UN. Tako srp-ski premijer Vojislav Ko[tunica brani srpski obraz i dostojanstvo naroda. Nisuza zlo;in krivi Mladi' i Pavkovi' nego svi stanovnici Srbije. Prevedena na jezikprakse, vest iz Va[ingtona zna;i da 'e optu/enima za ratne zlo;ine biti su]e-no tamo gde su zlo;ine po;inili. Mo/da je to i jedina pravda. Ne'e u tomepomo'i ni intervencija predsednika Srbije Borisa Tadi'a koji je brzopoteznoreagovao na vest da bi se to moglo desiti „vukovarskoj trojci“< za zlo;inoptu/enima Veselinu {ljivan;aninu, Miletu Mrk[i'u i Miloradu Radi'u. Zasvakog ko je jo[ uspeo da zadr/i zdrav razum, takve reakcije su uvredljive.Predsednik Tadi', naime, jo[ nikada nije sa takvom /estinom reagovao da biza[titio nekog ko ima svojstva ljudskog bi'a u ovoj zemlji, a na[ao se u nevolji.

Svu odgovornost za sled doga]aja posle izve[taja iz Njujorka snosi VojislavKo[tunica, ali nije bezgre[an ni Boris Tadi'. „Mora se sara]ivati“, ka/e pred-sednik, ali nikada ne obja[njava zbog ;ega. Oni koji su glasali za Borisa Tadi-'a strpljivo ;ekaju predsednikov odgovor na pitanje da li su optu/eni zverskiubijali ljudska bi'a (u Bosni ili na Kosovu, svejedno) i da li su ta su]enja,mo/da, va/na za zdravlje dru[tva u Srbiji|

Koliko se razlikuje tupa izjava da saradnja sa Hagom „treba da bude dvo-smerna“ od stava Borisa Tadi'a „da nema dileme oko saradnje sa Hagom“,dok se po vojnim objektima kriju optu/eni generali| Podse'anja radi, mini-star Tadi' je izdao naredbu da sva vojna lica imaju obavezu da prijave optu-/ene za zlo;ine, ako ih vide u vojnim zgradama. Mo/da ju je prvi i prekr[io.

Ubrzo posle imenovanja Tadi'a za ministra vojske, dignuta je pra[ina kada jeza na;elnika vojne obave[tajne slu/be imenovao Momira Stojanovi'a, ipored optu/bi da sa Kosova 1999. nije iza[ao ;istih ruku. Tadi' je to odba-cio sa istom /estinom sa kojom sada brani „vukovarsku trojku“.

Druk;iji odnos predsednik Tadi' nije pokazao ni kada je premijer Ko[tunicasa lako'om iz mrtvila na politi;ku scenu vratio SPS. Nijedna od „demokrat-


224

Hag me]u nama

225

skih“ stranaka u parlamentu, pa ni Demokratska stranka, nije ni spomenulada je ta vesela dru/ina uni[tila zemlju i stavila narod na stub srama sa kogase ne'e skinuti za nekoliko decenija. Sa istom lako'om predsednik Demo-kratske stranke je pomogao da poslanici usvoje Zakon o pomo'i ha[kimoptu/enicima. Verovatno su bili u pitanju „dr/avni;ki“ razlozi. Taj Zakon,naime, omogu'ava dr/avi da ucenom optu/ene kontroli[e u odbrani predsudom, kako ne bi brane'i sebe optu/ili dr/avnike prljavih ruku. Premijerlegalista i demokratski predsednik oko toga su se lako sporazumeli.

Te[ko je zaboraviti, u obe prilike, ozareno lice demokratski izabranog pred-sednika Srbije, okru/eno socijalistima i radikalima u parlamentu, kao da jesreo najdra/e prijatelje, a ne uni[titelje zemlje. Ta slika vre]a sve koji nema-ju kratko pam'enje, koji nisu zaboravili poni/enje zbog astronomske inflaci-je, svakodnevno vre]anje zdravog razuma sa TV ekrana (isti taj Vu;eli') i uni-[tavanje vi[e od decenije njihovih /ivota. Mrtve da ne diramo.

„Srbija mora da sara]uje sa Ha[kim tribunalom, jer se jednostavno radi ome]unarodnoj instituciji“, ka/e predsednik Tadi' i energi;no, mu[ki dodaje>„Niko ne sme da ugro/ava tu]e pravo time [to brani svoje.“ Istovremeno,propu[ta da iskoristi autoritet politi;ara koji ima najbolji rejting u ispitivanji-ma javnog mnjenja i opomene premijera da kr[i Zakon o saradnji sa Ha[kimtribunalom i odbija da isporu;i optu/ene generale.

Hap[enje optu/enih, naime, po nalogu Tribunala nije samo obaveza srpskihvlasti na osnovu me]unarodnog prava, ve' i obaveza na osnovu Zakona osaradnji sa Me]unarodnim krivi;nim tribunalom.

26. 11. 2004.

Dragoljub Todorovi'

Od sramne istrage do njenog obustavljanja

U poslednjih desetak dana dosta se govori o ha[kim optu/enicima koji senalaze u Srbiji. :ak i vlasti Republike Srpske, preko svoje najvi[e delegacije,tra/e od srpskih zvani;nika da im isporu;e ha[ke optu/enike, dr/avljaneRepublike Srpske koji se kriju u Srbiji. Dakle, i entitet Republika Srpska, kojije i nastao zahvaljuju'i delovanju sada[njih begunaca od Tribunala u Hagu,kooperativniji je i spremniji na saradnju sa Tribunalom nego dr/ava Srbija.

Jedan od begunaca koga potra/uje Republika Srpska jeste i Milan Luki', zakoga su mediji izvestili da /ivi u Obrenovcu. Milan Luki' je optu/en predHa[kim tribunalom za u/asne zlo;ine nad Bo[njacima u Vi[egradu. Ako sezlo;in uop[te mo/e stepenovati, za Luki'eve zlo;ine se mo/e re'i da su pona;inu na koji su izvr[eni (bacanje ljudi sa mosta u Drinu i dok padajupucanje na njih, zatvaranje Bo[njaka u neku ku'u i onda paljenje ku'e), posvireposti i surovosti, najstravi;niji i najmonstruozniji od svih mnogobrojnihzlo;ina po;injenih na teritoriji sada[njeg entiteta Republika Srpska.

Pored zlo;ina za koje je optu/en pred Tribunalom utvr]eno je nedvosmisle-no, nesumnjivo i bez ikakve dileme i to na osnovu spisa i u toku trajanja sud-skog postupka pred Vi[im sudom u Bjelom Polju i Okru/nim sudom u Beo-gradu, da je Milan Luki' organizovao, li;no vodio i u celini komandovaoakcijom otmice i kasnije likvidacije 19 Bo[njaka, putnika iz voza na relacijiBeograd – Bar, na stanici {trpci, i 16 putnika Bo[njaka iz autobusa na relaci-ji Sjeverin – U/ice, na stanici Mio;e.

Svojevremeno, 1994. godine, nakon kriminalnih radnji i izvr[enja ;istog kri-vi;nog dela istra/nih sudija Okru/nog suda u Beogradu Dragoslava Raki'a iDobrivoja Gerasimovi'a uz pomo' mnogih sudija i tu/ilaca iz beogradskogpravosu]a i Vrhovnog suda Srbije, Milan Luki' je iz Okru/nog zatvora u Beo-gradu preba;en u Republiku Srpsku, gde je do;ekan kao heroj.

Skup[tina Crne Gore formirala je Komisiju za prikupljanje informacija o otmi-ci putnika iz voza 671 izvr[enoj u {trpcima 27. februara 1993. godine. Komi-sija je u toku svog rada prikupila veliku i zna;ajnu dokumentaciju od javnogtu/ioca Republike Srbije. Na osnovu te dokumentacije 13. novembra 1995.


226

godine Komisija je sa;inila „Izvje[taj o rezultatima uvida u dokumentaciju ootmici u {trpcima u posjedu Javnog tu/ioca Republike Srbije“. Izve[taj sa;in-javaju karakteristi;ni izvodi, zapa/anja i kratak opis dokumenata. Izve[tajsadr/i opis 58 dokumenata koji se ti;u otmice i koji su sa;injeni u ogromnojve'ini neposredno nakon otmice (i u roku od 15 dana posle otmice) i odrelevantnih faktora (/eleznice, tu/ila[tva i organa unutra[njih poslova iz Pri-boja, U/ica i Beograda). Dokumentacija predstavlja odli;an, validan i prvo-razredan materijal za preduzimanje jedne ozbiljne i sveobuhvatne sudskeistrage. Me]utim, takva istraga nije pokrenuta.

U me]uvremenu, u toku 1993. i 1994. godine, Milan Luki' je u Srbiji bio uzatvoru ukupno 10 meseci. Nakon isteka te kazne, protiv Luki'a je stavljenzahtev za sprovo]enje istrage pred Okru/nim sudom u Beogradu zbogotmice u {trpcima, a krivi;no delo je kvalifikovano kao protivpravno li[enjeslobode. Istragu je vodio tada[nji predsednik istra/nog odeljenja Okru/nogsuda u Beogradu Dragoslav Raki' u predmetu Ki – 566\94 i ona je trajala 20dana, od 6. do 26. aprila 1994. godine. Za to vreme sudija Raki' saslu[ao jesamo Luki'a i tri svedoka, iako je mogao i morao imati svu dokumentacijukoju poseduje javni tu/ilac Republike Srbije (jer nije to tu/ilac Hrvatske iliNema;ke), koju je on ve' ranije dostavljao Komisiji u Podgorici. Na osnovute dokumentacije sudija Raki' je u istrazi morao saslu[ati oko 150 svedoka,izvr[iti niz istra/nih radnji prepoznavanja, suo;avanja, rekonstrukcije, uvi]a-ja, provera i ve[ta;enja. Raki' nije saslu[ao ;ak ni, od tu/ioca predlo/ena, trisvedoka, milicionera, putnika voza, trojicu neposrednih o;evidaca otmice.

Potpuno neuobi;ajeno i u sudskoj praksi od 1945. godine do danas neza-pam'eno, sudija Raki', umesto da dostavi spise tu/ila[tvu koje odlu;uje odaljoj sudbini postupka, pismeno predla/e Vanraspravnom ve'u Okru/nogsuda da se istraga protiv Luki'a obustavi. U tom pismenom predlogu Raki'la/no prikazuje ;injeni;no stanje u spisima predmeta i time obmanjuje ve'e.Raki' pi[e da su trojica policajaca, koji su predlo/eni kao svedoci, u svojstvuovla['enih lica SUP-a u U/icu, uzimali izjave o otmici od policajaca – pratila-ca voza i otpravnika vozova u stanici {trpci, koji su saslu[ani kao svedoci, ida su njihove izjave o tome suvi[ne, po[to su sami svedoci saslu[ani predistra/nim sudijom. To je notorna neistina. Trojica policajaca koji su predlo/e-ni da se ispitaju kao o;evici otmice stvarno su bili o;evici i kao takvi ispitaniu pretkrivi;nom postupku pred inspektorom Dogand/i'em iz SUP-a u U/icu. U tim izjavama su ;ak naveli da bi neke od otmi;ara mogli da prepo-

Hag me]u nama

227


228

znaju. Ina;e ova trojica policajaca nisu kao ovla['ena lica SUP-a u U/icu uzi-mali izjave o otmici ni od koga, pa ni od policajaca – pratilaca voza, niotpravnika vozova u stanici {trpci.

Kada je ova sramna istraga propala i obustavljena, Republika Srpska uputilaje sa Pala zahtev za ekstradiciju Milana Luki'a zbog krivi;nog dela razbojni-[tva (dakle, ne otmice), koji je potpisao sudija Blitvi' i koji je stigao u Okru-/ni sud u Beogradu ba[ na dan kada je Luki'u ukinut pritvor, 27. aprila 1994.godine. Istra/ni sudija Okru/nog suda u Beogradu Dobrivoje Gerasimovi',nakon prijema zahteva za ekstradiciju, svojim re[enjem Kri-607\94 od 28.aprila 1994. godine odre]uje Luki'u takozvani ekstradicioni pritvor kojimo/e trajati mesec dana, u kom roku 'e se doneti odluka o ekstradiciji Luki-'a Republici Srpskoj. Ina;e, ovaj zahtev za ekstradiciju je bespredmetan, jerRepublika Srpska me]unarodnopravno nije konstituisana niti priznata kaodr/ava, pa nije legitimisana da uputi ovakav zahtev, te regularni postupakjednostavno nije mogu'. Bez obzira na to, dana 27. maja 1994. godine istra-/ni sudija Dobrivoje Gerasimovi' je na[ao da su ispunjeni uslovi za ekstradi-ciju i Milan Luki' je transportovan u Republiku Srpsku, gde je odmah pu[tenna slobodu i do;ekan kao heroj.

26. 11. 2004.

Milorad Gaji'

Razrada mi[ljenja svog [efa

Ve' na prvoj konferenciji za [tampu posle obrazovanja nove Vlade, ministarpravde Zoran Stojkovi' uneo je nespokoj u onaj deo javnosti koji podr/avasu]enja za ratne zlo;ine. Ako je verovati [tampi, ministar je izjavio da jenepotrebno da pri Okru/nom sudu u Beogradu postoje specijalizovana odel-jenja za organizovani kriminal i ratne zlo;ine, jer svaki sudija mora da budesposoban i za takva su]enja.

Ministar je nadle/an da Skup[tini predla/e reviziju krivi;nog zakonodavstvai ure]ivanja sudskog postupka, kao i organizaciju sudova. Nakon onako for-mulisanog stava, javnost i u;esnici u su]enjima s pravom su mogli da o;e-kuju da u jednom trenutku ministar predlo/i ukidanje specijalnih sudskihodeljenja. U tom slu;aju, sada[nji specijalizovani sud bio bi zamenjen sudomsa novim mesnim i stvarnim nadle/nostima, i ovaj bi morao da poni[ti sve[to je do sada ura]eno u nezavr[enim predmetima. Verovatno usled sna/nei negativne reakcije javnosti na Stojkovi'evu izjavu, specijalna odeljenja i dal-je postoje, ali ministrova izjava je u najmanju ruku oslabila njihov autoritet.

{to se ti;e izjava o saradnji sa Me]unarodnim sudom za biv[u Jugoslaviju,ministar pravde se uglavnom zadovoljava razradom mi[ljenja svog [efa,predsednika Vlade Vojislava Ko[tunice. Posle vi[e godina u kojima je ospora-vao pravnu zasnovanost suda i protivio se saradnji sa istim, Ko[tunica jenapravio korak unazad, pa je priznao da je saradnja sa Ha[kim sudom nu/na.Ali, samo pod uslovom da saradnja bude dvosmerna. To treba da zna;i daje na[e ispunjavanje zahteva Ha[kog suda uslovljeno njegovim ispunjavan-jem na[ih zahteva. Takav uslov naravno ne postoji ni u odredbama StatutaMe]unarodnog krivi;nog suda koji mi priznajemo, ni u Zakonu o saradnji saHa[kim sudom.

Ha[ki sud je u fazi u kojoj po;inje da ustupa nacionalnim sudovima predme-te iz svoje nadle/nosti. Zasad je Srbiji ustupljen samo jedan predmet, ma-njeg zna;aja i u fazi istrage. Me]utim, kao meru protiv slabe saradnje Srbije, Ha[ki sud razmatra slanje drugim dr/avama onih predmeta u kojimasu optu/eni na[i dr/avljani. Prema tvrdnji savetnika predsednika Srbije,Hrvatska i BiH su se prijavile da sude optu/enima za zlo;ine po;injene na

Hag me]u nama

229


230

teritoriji ovih dr/ava. Na to je odmah reagovao ministar pravde izjavom dapo na[em ustavu nije mogu'e da se na[im dr/avljanima sudi u nekoj drugojdr/avi, te da tako ne postoji ni mogu'nost da se na[i dr/avljani izru;ujuHrvatskoj i Bosni. Pravilnik suda, me]utim, u ;lanu 11 predvi]a da se tran-sfer predmeta mo/e izvr[iti u zemlju gde je zlo;in izvr[en, u zemlju u kojojje optu/eni uhap[en, i u zemlju u kojoj je sud kompetentan i spreman dasudi za ratne zlo;ine.

Na zahteve za izru;enja ha[kih optu/enika na[e vlasti su objasnile u vi[enavrata da su spremne za punu saradnju – na taj na;in [to bi optu/enidobrovoljno pristali da idu u Hag. Takav stav je suprotan donetom Zakonuo saradnji sa Ha[kim sudom, koji predvi]a i razra]uje prinudno sprovo]en-je optu/enih na sud. Tako se vlast, a naro;ito onaj njen deo koji sebe voli danaziva „legalistima“, pojavljuje kao vode'i i otvoreni zagovornik nepo[to-vanja zakona.

Opet smo u nekoj vrsti kockanja sa sudbinom zemlje, sli;no situacijama izperioda vladavine Slobodana Milo[evi'a, kada je olako dr/ano da do realiza-cije pretnji iz inostranstva ne'e do'i. A dobili smo sankcije, kasnije i dvoipo-mese;no bombardovanje i razme[tanje me]unarodnih snaga na delu dr/av-ne teritorije. Sada na[ ministar i ostatak Vlade odbijaju da sara]uju sa Me]u-narodnim sudom na na;in na koji to sud o;ekuje, ve' nam obja[njavaju kakotu saradnju oni zami[ljaju. Ono [to nam nisu objasnili jeste na koji na;in 'eme]unarodna zajednica naplatiti cenu na[eg – u stvari njihovog – odbijanja.

3. 12. 2004.


Dragoljub Todorovi'

Vanpravni, nesudijski i neprofesionalni razlozi

U velikoj, dobro organizovanoj, sveobuhvatnoj i povremeno zaglu[uju'ojantiha[koj kampanji koja se vodi u svim segmentima srpskog dru[tva, odpredsednika Vlade preko medija do naj[ireg javnog mnjenja, nezapa/eno itakore'i neprime'eno pro[ao je jedan zna;ajan uspeh antiha[kog lobija. Re;je o odluci Vrhovnog suda Srbije o ukidanju presude Okru/nog suda u Beo-gradu kojom su trojica optu/enih osu]ena na 20 godina, a jedan na 15godina zatvora za ratni zlo;in izvr[en tako [to su 22. oktobra 1992. godineu mestu Mio;e, iz autobusa koji je saobra'ao na liniji Sjeverin – U/ice, podpretnjom oru/ja oteli 16 putnika muslimanske nacionalnosti, a zatim ihposle stravi;nog mu;enja u motelu „Vilina vlas“ likvidirali na obali Drine uneposrednoj blizini Vi[egrada.

Presuda beogradskog Okru/nog suda, kao retko koja iz ove materije, zasno-vana je na potpuno, besprekorno i nesporno utvr]enom ;injeni;nom stan-ju i apsolutno, u skladu sa relevantnim me]unarodnim i doma'im propisi-ma, re[enim pravnim pitanjima. Ovaj sudski proces jedinstven je i po tome[to se u spisima predmeta nalazi veliki broj fotografija u boji koje predstav-ljaju materijalni dokaz par excellence i koje svedo;e o jezivom, monstruo-znom i za ljudski um prosto neshvatljivom mu;enju otetih putnika iz auto-busa u holu motela „Vilina vlas“ u Vi[egradu.

Analizom odluke Vrhovnog suda kojom se ukida presuda pouzdano se mo/eizvesti zaklju;ak da je ta odluka doneta na osnovu vanpravnih, vanproce-snih, nesudijskih i uop[te neprofesionalnih razloga. Razlozi odluke Vrhovnogsuda u toj meri su protivre;ni i nerazumljivi da apsolutno nije jasno zbog;ega je prvostepena presuda ukinuta.

Vrhovni sud zaklju;uje>

1. Da je dana 22. 10. 1992. godine, u mestu Mio;e, iz autobusa preduze'a„Raketa“ iz U/ica, koji je saobra'ao na liniji Priboj – Rudo – Priboj, nasilnoizvedena grupa gra]ana muslimanske nacionalnosti, njih [esnaestoro, koja

Hag me]u nama

231

je odvedena u hotel „Vilina vlas“, u Vi[egradu, gde su ova lica fizi;ki zlostav-ljana i od njih oduzeta li;na dokumenta, a da su zatim odvedena u nepo-znatom pravcu i da im se, potom, gubi svaki trag.

2. Prema tome, nesporno se doga]aj, koji je predmet presu]enja, desio uvreme oru/anog sukoba, kao i da su /rtve ovog doga]aja civilna lica, u smi-slu ;lana 142 KZ SRJ i odredbi ?enevske konvencije.

3. Tako]e je nesporno da se u doga]ajima vezanim za radnje opisane u izre-ci pobijane presude, radi o ratnom zlo;inu.

4. Kako su radnje izvr[enja postavljene alternativno, to je za postojanje ovogkrivi;nog dela dovoljno da je prisutna samo jedna od njih.

5. U odre]ivanju izvr[ioca dela zakon upotrebljava izraz „ko“, [to zna;i da una;elu mo/e biti svako lice.

6. U konkretnom slu;aju, da bi postojalo saizvr[ila[tvo potrebno je da suispunjena dva uslova> prvi je da su sva lica koja su prvostepenom presudomogla[ena krivim u;estvovala u radnji izvr[enja krivi;nog dela, odnosno da suna neki drugi na;in u;estvovala u izvr[enju krivi;nog dela.

7. Drugi uslov za postojanje saizvr[ila[tva je da kod svih saizvr[ilaca postojisvest o zajedni;koj saradnji.

Dakle, ovo su zaklju;ci Vrhovnog suda kojim se izri;ito, nedvosmisleno i bezikakve dileme potvr]uje stav Okru/nog suda iznet u izreci prvostepene pre-sude. Iz ovoga dalje sledi da se i Okru/ni i Vrhovni sud sla/u i smatraju da jeutvr]eno i da nije sporno sve [to je navedeno u izreci presude Okru/nogsuda.

Kada navodi razloge zbog ;ega ukida presudu, Vrhovni sud ulazi u ozbiljneprotivre;nosti, pa tako kada nalazi da je u izreci presude trebalo napisati okakvom je dogovoru re;, prenebregava da je obja[njeno da se radi o pret-hodnom dogovoru da se prinudno zaustavi autobus, da se oru/jem prisile iizdvoje putnici za koje se utvrdi, pregledom li;nih karata, da su musliman-ske nacionalnosti, da oni napuste autobus i da se ubace u kamion, a zatimoplja;kaju, podvrgnu mu;enju i likvidiraju na obali Drine u rejonu Vi[egra-da. Vrhovni sud je protivre;an jer sam navodi da je nebitno kakva je ta;nosadr/ina dogovora po[to je dovoljna svest o zajedni;kom delovanju.


232

Hag me]u nama

233

Dalje se u odluci Vrhovnog suda navodi da nisu nazna;ene radnje izvr[enjaza svakog saizvr[ioca ponaosob, a sam Vrhovni sud u istoj odluci potencirada su za postojanje saizvr[ila[tva dovoljna dva uslova i to prvi da su sva licakoja su ogla[ena krivim u;estvovala u radnji izvr[enja krivi;nog dela i drugida kod svih saizvr[ilaca postoji svest o zajedni;koj saradnji. Oba ta uslovaispunjena su u dispozitivu prvostepene presude.

Konstatacija iz odluke Vrhovnog suda da je bitno kakvo svojstvo su optu/e-ni imali u izvr[enju krivi;nog dela potpuno je kontradiktorna sa stavomVrhovnog suda iz iste odluke da izvr[ilac ovog dela mo/e biti svako lice.Dakle, potpuno je nebitno koje su svojstvo prilikom izvr[enja krivi;nog delaoptu/eni imali.

Primedba Vrhovnog suda da u prvostepenom postupku nije utvr]eno da lisu optu/eni u;estvovali u izvr[enju odluke (i ;ije) o nasilnom odvo]enju,mu;enju i ubijanju civila, ili su postupali sa jasno utvr]enim zadacima, odno-sno u;estvovali kao saizvr[ioci ne stoji. Imaju'i u vidu stav Vrhovnog suda osaizvr[ila[tvu izra/en u ovoj odluci potpuno je irelevantno na koji od dvana;ina su optu/eni u;estvovali u izvr[enju krivi;nog dela, jer u oba slu;ajadeluju kao saizvr[ioci.

Ovakva odluka Vrhovnog suda ozbiljno dovodi u pitanje nepristrasnost,stru;nu, kadrovsku i svaku drugu sposobnost na[eg pravosu]a za preuzi-manje od Ha[kog tribunala i vo]enje predmeta iz nadle/nosti Tribunala.

3. 12. 2004.

Nata[a Kandi'

Nekontrolisano [irenje istine

Su]enje za streljanje preko 200 Hrvata na Ov;ari 20. novembra 1991. godi-ne, pred Ve'em za ratne zlo;ine Okru/nog suda u Beogradu, organizovanoje kako bi se pokazalo da su taj zlo;in navodno po;inili poludeli pripadniciTeritorijalne odbrane Vukovara i pijani [e[eljevci i da je Hag optu/io nevineoficire JNA. Tokom postupka, me]utim, sve vi[e je na videlo izlazila ulogaJNA u zlo;inu. Ako na osnovu ;injenica ustanovljenih tokom postupka do]edo hitnog i kredibilnog pro[irenja istrage u odnosu na oficire JNA, od kojihsu neki saslu[ani pred sudom u svojstvu svedoka, na taj na;in iskazanaspremnost Srbije da ustanovi punu istinu o Ov;ari govorila bi u prilog pre-bacivanju su]enja {ljivan;aninu, Mrk[i'u i Radi'u iz Haga u Beograd. Usuprotnom, Ha[ki tribunal bi imao razloga za skepsu u pogledu sposobnostisrpskog pravosu]a da se sa ovim slu;ajem zaista uhvati u ko[tac.

Tu/ila[tvo za ratne zlo;ine iza[lo je sa prvom optu/nicom 26. decembra2003. godine, protiv sedmorice pripadnika TO Vukovara i jednog redovnogvojnika biv[e JNA. U toku su]enja Tu/ila[tvo je podiglo optu/nicu protiv jo[11 pripadnika TO Vukovara i jednog pripadnika dobrovolja;ke jedinice„Leva Supoderica“. Do 1. decembra 2004. godine Sudsko ve'e je saslu[alo28 svedoka optu/be, od toga 13 pripadnika nekada[nje TO Vukovara, mini-stra policije samoproklamovane Republike Srpske Krajine, novinara nedeljni-ka „Vreme“, trojicu biv[ih zatvorenika na Ov;ari i 10 pripadnika biv[e JNA,od obi;nih vojnika do komandanta [taba Gardijske brigade.

Do saslu[avanja pripadnika biv[e JNA su]enje je bilo strogo fokusirano nautvr]ivanje ;injenica o tome [ta je ko od optu/enih uradio tog dana kada suna poljoprivredno dobro Ov;ara, u pratnji JNA, dovedeni Hrvati iz bolnice.JNA se pominjala samo u kontekstu utvr]ivanja ;injenice da li su autobusikojima su dovezeni Hrvati bili vojni ili civilni. Zastupnik optu/be je posebnovodio ra;una da ne postavi nijedno pitanje koje ima veze sa pripadnicimaJNA i doga]ajima koji su prethodili dovo]enju Hrvata iz bolnice na Ov;aru.Kasarnu JNA, gde su najpre dovedeni Hrvati iz bolnice, svedoci su pominja-li isklju;ivo kao stajali[te autobusa na putu prema nepoznatom odredi[tu, atu/ilac nije imao pitanja.


234

Za razliku od zastupnika optu/be, predsednik Sudskog ve'a je polako alisigurno slagao ;injenice. Kada su po;eli da svedo;e pripadnici biv[e JNA,lako je pro[irio svoje interesovanje na ;injenice koje osvetljavaju lik i delo„vukovarske trojke“ a i samih svedoka, oficira na visokim pozicijama u Gar-dijskoj brigadi, 80. motorizovanoj brigadi iz Kragujevca i u organima bez-bednosti obe pomenute brigade.

Svedoci, pripadnici JNA, ustezali su se da doga]aje i svoje postupke nazovupravim imenima, ali pritisnuti pitanjima predsednika Sudskog ve'a i zastup-nika /rtava, re; po re;, iznosili su podatke o tome [ta su preduzeli a [ta nisu,u situaciji koja je jasno ukazivala na nameru pripadnika TO da likvidirajuzatvorenike. Postalo je jasno da Ov;ara nije incident i da je tuma;enje poje-dinih svedoka oficira da se doga]aj oteo kontroli njihov poku[aj da sebeza[tite od krivi;ne odgovornosti. Pokazalo se da je komanda Gardijske bri-gade imala razloga i dovoljno vremena da opozove pogre[no donetu odlu-ku o predavanju Hrvata iz bolnice Teritorijalnoj odbrani, koju je na sedniciVlade Republike Srpske Krajine, odr/ane u prepodnevnim ;asovima 20.novembra, preneo izaslanik pukovnika Mrk[i'a, na;elnik [taba Gardijske bri-gade pukovnik Miodrag Pani'. U me]uvremenu, pomenuti pukovnik, i dru-gi visoki oficiri JNA, posetili su Ov;aru i neposredno su se uverili da su zatvo-renici u vlasti TO u /ivotnoj opasnosti.

Pod pritiskom nekontrolisanog [irenja istine, tu/ilac se odlu;io da uzme u;e-['e u rasvetljavanju uloge i odgovornosti pojedinih oficira biv[e JNA. Do togpreokreta, optu/eni su otvoreno prigovarali da je cilj optu/nice da odgovor-nost svali na TO Vukovar i za[titi JNA.

Budu'i da je dosada[njim svedo;enjem oficira veoma su/en prostor za za[ti-tu JNA, postavlja se pitanje [ta 'e da preuzme Tu/ila[tvo za ratne zlo;ine,kako bi otklonilo svaku sumnju da u;estvuje u politi;kom zadatku da sa;u-va lik JNA kao profesionalne armije i za[titi oficire od krivi;ne odgovornosti.

Tu/ila[tvo mora pru/iti ;vrste garancije da 'e za zlo;in na Ov;ari, od bolni-ce, preko kasarne JNA, „Veleprometa“ do hangara na Ov;ari, odgovarati sviza koje se pred sudom, i dodatnom istragom, utvrdi da snose krivi;nu odgo-vornost. Ako se Tu/ila[tvo poka/e profesionalno spremnim da se suprotsta-vi politi;kim pritiscima, onda ga treba podr/ati i dati mu [ansu da se izboriza pravdu za /rtve, ne samo u odnosu na TO Vukovara i „Levu Supodericu“,

Hag me]u nama

235


236

nego i u pogledu oficira JNA. U tom slu;aju, Srbija ima [anse da se nada da'e Tu/ila[tvo Ha[kog tribunala predlo/iti Pretresnom ve'u da predmet„vukovarske trojke“ prebaci pravosu]u Republike Srbije.

U prilog prebacivanju i[la bi ;injenica da su Tu/ila[tvo i Ve'e za ratne zlo;i-ne pri Okru/nom sudu u Beogradu postali veoma informisani o doga]ajimau Vukovaru iz novembra 1991. godine, da su im svedoci iz biv[e JNA, i dru-gi, dostupni, i da posmatra;i su]enja, nevladine organizacije iz Hrvatske, BiHi Srbije, nemaju nijednu zamerku na ra;un vo]enja postupka. Ako dalji toksu]enja za zlo;in na Ov;ari, uklju;uju'i i pro[irenje istrage, pru/i garancijeda 'e pravda biti zadovoljena, /rtve 'e imati ve'u satisfakciju od su]enja uSrbiji nego ako se po;iniocima sudi u Hrvatskoj. U Hrvatskoj svi znaju [ta sedogodilo u Vukovaru i na Ov;ari. Svake godine, hiljade i hiljade ljudi dolazeu Vukovar da odaju po[tu /rtvama. Me]utim, to nije dovoljno za vra'anjedostojanstva /rtvama. Uslov za to je priznanje strane koja im je nanelanepravdu i patnju, a to je Srbija.

Ako srpski sud donese presudu koju /rtve prime kao pravdu, onda je to tajpreko potrebni korak ka mirenju i nadi da zlo;in ne'emo ponoviti. Nasuprottome, ako stvari krenu po politi;kom diktatu, Tu/ila[tvo za ratne zlo;inene'e biti kadro da iza]e na kraj ni sa drugim zlo;inima po;injenim u ime srp-skog naroda. To bi bio kraj Tu/ila[tva za ratne zlo;ine i Ve'a za ratne zlo;i-ne, na [tetu Srbije i obaveze dr/ave da /rtvama obezbedi istinu i pravdu.

10. 12. 2004.

Marko Milanovi'

Iskustvo koje opominje

Predsednik Srbije Boris Tadi' nedavno je izjavio da je za Srbiju neprihvatljivoda pripadnici tzv. vukovarske trojke – Veselin {ljivan;anin, Miroslav Radi' iMile Mrk[i', koji se nalaze u pritvoru Ha[kog tribunala, budu predati hrvat-skom pravosu]u. Neki drugi protivnici prebacivanja ovog predmeta Hrvat-skoj isti;u da to su]enje ne bi bilo pravi;no. Tadi' pak ka/e da bi ono ima-lo destabilizuju'e posledice u Srbiji. Koliko su ovi argumenti osnovani|

Kad je re; o tome da na[i dr/avljani kojima bi se sudilo u Hrvatskoj ne bidobili fer i pravi;no su]enje, treba najpre primetiti da sli;an rizik postoji i akobi im se sudilo u Srbiji. U svakom slu;aju, sve postupke pred nacionalnimsudovima kojima Tribunal ustupi predmete pomno 'e nadgledati i sam Tri-bunal, ali i op[ta i stru;na javnost. Bilans dosada[njih su]enja u Hrvatskoj,kad je o krupnijim slu;ajevima re;, nije jednozna;an. Ta;no je da je su]enjeoptu/enima u slu;aju Lora bilo katastrofalno, ali je su]enje Norcu i ostalimaza zlo;in u Gospi'u bilo na visokom nivou.

{ta je sa argumentom predsednika Tadi'a o destabilizaciji| Podsetimo se [taje predsednik rekao> „I oni koji u ovoj zemlji spre;avaju, ili opstruiraju sarad-nju sa Ha[kim tribunalom, dovode zemlju u politi;kom smislu u veliku opa-snost. To gde 'e biti predati slu;ajevi procesuirani u Ha[kom tribunalu imadramati;ne konsekvence po bezbednost i politi;ku situaciju u ovoj zemlji.Na to ho'u da uka/em. Izgovor da nesaradnja sa Ha[kim tribunalom dopri-nosi bezbednosti zemlje je neistinit. Poku[ajte svi zajedno da zamislite kakvabi reakcija na[eg gra]anstva bila kada bi ta tri slu;aja bila predata hrvatskompravosu]u. Kakve bi to destabilizuju'e momente imalo u institucijama oda-kle svi koje smo pomenuli poti;u“, rekao je predsednik Tadi'.

Kao [to je predsednik dobro primetio, pri;a o nesaradnji sa Hagom zbogpotrebe bezbednosti zemlje i o;uvanja politi;ke stabilnosti potpuno je istro-[ena i neistinita. Ali, opasna je i pri;a da je za Srbiju neprihvatljivo da se zaratne zlo;ine sudi tamo gde su oni izvr[eni. Me]unarodno pravo jasno defi-ni[e osnove krivi;nopravne nadle/nosti dr/ava< jedan od njih je princip teri-torijalnosti, po kome dr/ava na ;ijoj je teritoriji izvr[en zlo;in ima primarnunadle/nost da po;inioce goni. Drugi je princip personaliteta, po kome nad-

Hag me]u nama

237

le/nost ima dr/ava ;iji su dr/avljani u;inili zlo;in. Obe dr/ave imaju podjed-nako pravo da uspostave svoju nadle/nost, koja jedino zavisi od toga u ;ijojvlasti se okrivljeni fakti;ki nalazi.

Ha[ki tribunal je ustanovljen iz osnovnog razloga [to su zara'ene dr/ave nateritoriji biv[e Jugoslavije bile voljne da sude zlo;incima iz redova drugihnacija, ali ne i pripadnicima svojih oru/anih snaga. Upravo zato Tribunal iima primat nad doma'im pravosu]em. Mi nemamo pravno valjanog izbo-ra, osim da po[tujemo odluke Tribunala, i tu nema [ta da prihvatamo ili neprihvatamo. Nemamo pravo ni da se bunimo, pogotovu ukoliko na[a dr/a-va i na[i sudovi nisu voljni (ili sposobni) da procesuiraju optu/ene za ratnezlo;ine.

Posle predaje generala Vojske Republike Srpske Dragomira Milo[evi'a inavodne predaje Ljubi[e Beare, predstavnici Vlade uporno ponavljaju da topredstavlja dokaz uspe[nosti njihovog modela saradnje sa Hagom, modelakoji ;uva bezbednost i politi;ku stabilnost Srbije. Ako pod bezbedno['upodrazumevamo da policijske i vojne strukture ostaju iste kao u Milo[evi'e-vo vreme, onda je ovaj model zaista uspe[an. Ako pod bezbedno['u podra-zumevamo da /rtve iz batajni;kih masovnih grobnica ostaju neza[ti'ene, au;inioci neka/njeni, mi se ose'amo neverovatno bezbedno. A ako pod poli-ti;kom stabilno['u podrazumevamo sposobnost aktuelne Vlade da opstanei zadr/i podr[ku SPS-a u parlamentu, taj model nema premca. Sposobnostnekih politi;ara da opstanak na vlasti stave iznad interesa sopstvenog naro-da i pri tom odr/avaju imid/ li;nog po[tenja zaista je za divljenje. Na na[usre'u, predsednik Boris Tadi' takve sklonosti i sposobnosti dosad nije poka-zao. Samo od nas zavisi da li 'emo krivi;no goniti zlo;ince koji se nalaze una[oj dr/avi. Ako mi to ne ;inimo na profesionalan na;in, i ako svakimdanom gubimo kredibilitet u me]unarodnoj zajednici odbijaju'i da odgovo-rimo na me]unarodne obaveze, ne mo/emo nikoga da krivimo osim nassamih za ono [to nas u budu'nosti sna]e. A ba[ u takvim stvarima imamobogato iskustvo.

10. 12. 2004.


238

Nata[a Kandi'

Ako zatreba, „izdajnike“ likvidirati

Povodom obave[tenja branilaca ha[kog optu/enika Franka Simatovi'a, da sume prijavili Tribunalu zbog mojih „neosnovanih i neta;nih izjava“ o zastra[i-vanju svedoka u predmetu Stani[i'–Simatovi', potvr]ujem da imam nepo-sredna saznanja da se potencijalnim svedocima preti u ime pomenutih ha[kihoptu/enika i svedoka u predmetu Milo[evi', generala MUP-a Srbije MilanaMilanovi'a zvanog Mrgud, o ;emu sam obavestila ha[ke istra/itelje. Pretnjeprenose izvr[ioci streljanja grupe srebreni;kih Muslimana, pripadnici jedne odbiv[ih jedinica Dr/avne bezbednosti MUP-a Srbije. Oni su dobili zadatak dana]u video snimak u;e['a jedinice Dr/avne bezbednosti „{korpioni“ u likvi-daciji srebreni;kih Muslimana, identifikuju „izdajnike“ koji su stupili u kontaktsa ha[kim istra/iteljima u predmetu Stani[i'–Simatovi' i da ih, u cilju spre;a-vanja predavanja dokaza i svedo;enja, ako zatreba, likvidiraju. Prema navodi-ma onih koji su videli video snimak, kamera je detaljno zabele/ila policajce uuniformama i sa oznakama MUP-a Srbije kako streljaju [estoricu srebreni;kihMuslimana na planini Treskavica. O;evici u;e['a srpske policije u srebreni;-kom zlo;inu navode da su jedinice Dr/avne bezbednosti Srbije, „Crveneberetke“, „{korpioni“ i Srpska dobrovolja;ka garda dovedene na planinu Tre-skavicu nekoliko dana pre napada na Srebrenicu i da je „{korpione“ li;nodopratio general Milan Milanovi' zvani Mrgud. Zadatak srpskih specijalacabio je da snagama bosanskih Srba poka/u da u „osloba]anju“ Srebreniceu;estvuje i Srbija, da odvuku snage BH sa podru;ja Srebrenice, simuliranjemnapada na Sarajevo, i pomognu u planu da se tela streljanih Muslimana pre-bace blizu linije fronta, kako bi ih snage BH pokupile sa uverenjem da su tonjihovi borci stradali u toku borbe. Prema istim izvorima, autobusima koji sustigli u pratnji jedinica Dr/avne bezbednosti vr[eno je prebacivanje zaroblje-nika od mesta zatvaranja na lokaciju streljanja.

Izneti podaci u suprotnosti su sa informacijama koje su ha[ki optu/enici Sta-ni[i' i Simatovi' dali istra/iteljima Ha[kog tribunala, negiraju'i u;e['e MUP-a Srbije i jedinica Dr/avne bezbednosti u oru/anim sukobima i ratnim zlo;i-nima u BiH. Otuda potera za video kasetom i „izdajnicima“, i druge akcijezastra[ivanja koje mogu da dovedu u pitanje utvr]ivanje odgovornostiha[kih optu/enika Stani[i'a i Simatovi'a, privremeno pu[tenih na slobodu.

17. 12. 2004.

Hag me]u nama

239

Jovan Nici'

Progoni, ubistva, deportacije...

Izmenjenom optu/nicom od 9. decembra 2003. godine Tu/ila[tvo Ha[kogtribunala tereti Jovicu Stani[i'a i Franka Simatovi'a na osnovu individualnekrivi;ne odgovornosti za progone, ubistva, deportaciju i prisilno preme[ta-nje kao zlo;ine protiv ;ove;nosti i kr[enja zakona i obi;aja ratovanja, po;i-njene tokom oru/anih sukoba u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini.

Prema optu/nici, okrivljeni su ove zlo;ine planirali, naredili, po;inili, poma-gali i podr/avali, a termin „po;inili“ uklju;uje u;e['e u udru/enom zlo;ina;-kom poduhvatu ;iji je cilj bio prisilno uklanjanje ve'ine nesrpskog stanovni-[tva, prvenstveno Hrvata i Muslimana, sa velikih delova teritorija Hrvatske iBiH. Ovaj poduhvat, u kome su okrivljeni u;estvovali kao saizvr[ioci ili poma-ga;i, trajao je od 1. avgusta 1991. do 31. decembra 1995. godine, a u nje-mu su jo[ u;estvovali Slobodan Milo[evi', Veljko Kadijevi', Blagoje Ad/i',Ratko Mladi', Radmilo Bogdanovi', Radovan Stoji;i' Bad/a, Mihalj Kertes,Milan Marti', Radovan Karad/i', Biljana Plav[i', ?eljko Ra/natovi' i Vojislav{e[elj.

Stani[i' je u navedenom periodu bio na polo/aju na;elnika Slu/be dr/avnebezbednosti (DB) MUP-a Srbije, dok je Simatovi' bio komandant „Crvenihberetki“. Prema optu/nici, DB je od maja 1991. godine osnivala i pru/alapomo' nelegalnim jedinicama koje su preduzimale akcije u Hrvatskoj i Bosnii Hercegovini. U ove jedinice su spadale „Crvene beretke“, Arkanovi „Tigro-vi“, Marti'eva policija, Milicija SAO Slavonija, Baranja i Zapadni Srem i Jedi-nica za antiteroristi;ka dejstva.

Optu/eni su u aprilu 1991. godine pomogli da se otvori prvi centar za obu-ku oru/anih jedinica u Golubi'u kod Knina, nakon ;ega su osnivani i drugicentri koje je finansirala DB. Lica obu;ena u tim centrima raspore]ivana suu specijalne jedinice DB, ili slata na lokacije u Hrvatskoj i BiH gde su stavlja-na pod komandu Teritorijalne odbrane i Marti'eve policije, odnosno vojskebosanskih Srba. Simatovi' je rukovodio ovim jedinicama prilikom pojedinihdejstava, a one su zajedno sa srpskim snagama u Hrvatskoj, JNA i paravoj-nim formacijama u drugoj polovini 1991. godine preuzele kontrolu nad SAOKrajinom i SAO SBZS. Pored toga, u periodu od 1992. do 1995. godine,


240

zajedno sa srpskim snagama u BiH, preuzele su kontrolu nad op[tinamaBijeljina, Bosanski {amac, Doboj, Mrkonji' Grad, Sanski Most i Zvornik.

Prema optu/nici, okrivljeni su sami ili u dogovoru sa u;esnicima udru/enogzlo;ina;kog poduhvata planirali, naredili, po;inili ili na druge na;ine poma-gali izvr[enje ubistava, progona, deportacije i prisilnog preme[tanja Hrvata,bosanskih Muslimana i Hrvata i drugog nesrpskog stanovni[tva u SAO Kra-jini, SAO SBZS, i navedenim op[tinama u BiH. U ta;kama optu/nice kojimase optu/eni terete za deportaciju i prisilno preme[tanje, navodi se da je sapomenutih teritorija izvr[ena deportacija ili prisilno preme[tanje vi[e hiljadaHrvata, bosanskih Muslimana i Hrvata i drugih civila nesrpske nacionalnosti.

Kao mesta izvr[enja ubistava u SAO Krajini, optu/nica navodi sela Ba'in,Saborsko, Poljanak, Lipova;u, {kabrnju, Bru[ku i Grabovo. U delu koji seodnosi na ubistva po;injena u SAO SBZS, navodi se da su pripadnici TO podvo]stvom ?eljka Ra/natovi'a krajem septembra i po;etkom oktobra 1991.godine ubili 39 hrvatskih civila, zato;enih u pritvorskom objektu u Dalju, odkojih je 11 zakopano u masovnu grobnicu u selu "elije, a 28 ba;eno uDunav. Tako]e, ista jedinica je u centru za obuku TO u Erdutu 10. novem-bra ubila dvanaest civila ma]arske i hrvatske nacionalnosti, a 11. novembrajo[ pet civila nesrpske nacionalnosti, koje je prethodno uhapsila u Klisi.

Izme]u 18. i 20. novembra 1991, nakon pada Vukovara, JNA je iz grada iokoline deportovala hiljade stanovnika, Hrvata i drugih nesrba, na teritorijuRepublike Srbije. Na tra/enje Gorana Had/i'a da se zadr/e oni za koje sesumnja da su u;estvovali u vojnim dejstvima, JNA je oko 20. novembra veli-ki broj Vukovar;ana prebacila u Dalj. Pripadnici srpske TO tamo su izdvojilione za koje se sumnjalo da su u;estvovali u borbama u Vukovaru, ispitivaliih, tukli i mu;ili, nakon ;ega su pogubljena najmanje 34 zato;enika.

U delu koji se odnosi na zlo;ine po;injene u Bijeljini, optu/nica navodi da suoko 31. marta 1992. pripadnici Arkanovih Tigrova, specijalne jedinice DB ilokalne srpske snage nakon napada preuzeli kontrolu nad gradom, terorisa-li i ubijali nesrpsko civilno stanovni[tvo.

U delu koji se odnosi na Bosanski {amac navodi se da su srpske snage, uklju-;uju'i i jedinice DB u kojima su bili Dragan }or]evi', Sre'ko Radovanovi' iSlobodan Miljkovi', dana 17. aprila 1992. godine napale grad i preuzele

Hag me]u nama

241


242

kontrolu nad njim. Od tog dana pripadnici ovih jedinica zatvarali su civilenesrpske nacionalnosti u zgradi policije, obli/njim zgradama i zgradi TO.Pored toga [to su tukli zatvorenike, pripadnici srpskih snaga su oko 6. majapedesetak Hrvata i Muslimana zato;enih u zgradi TO premestili u poljopri-vredni objekat u obli/njem selu Crkvina, da bi idu'eg dana Miljkovi' i }or-]evi', zajedno s drugim pripadnicima jedinica DB, ubili najmanje [esnaestzato;enih civila.

Pripadnici jedinica DB sa srpskim snagama su od 2. maja 1992. godinezatvarali i ubijali civile nesrpske nacionalnosti na nekoliko mesta u Doboju.Oko 12. jula ove snage su iskoristile zato;ene nesrbe kao /ivi [tit, pa je takopoginulo oko 27 civila.

U Sanskom Mostu su oko 20. septembra 1995. pripadnici Arkanovih „Tigro-va“ odveli 12 civila nesrpske nacionalnosti na jedno mesto u selu Trnova ipogubili njih 11, dok je dvanaesti zadobio te[ke povrede. Narednih dana,„Tigrovi“ su prisilno odveli i streljali oko 65 civila nesrpske nacionalnosti uselu Sasina.

Na kraju, oko 8. aprila 1992. godine srpske snage, uklju;uju'i i Arkanove„Tigrove“ i druge jedinice DB, napale su Zvornik i preuzele kontrolu nad gra-dom. Tokom tog napada ubijeno je pribli/no 20 nesrpskih civila.

(Izvor> Ha[ki tribunal, izvodi iz optu/nice protiv Jovice Stani[i'a i Franka Sima-tovi'a)

17. 12. 2004.

Nata[a Kandi'

Asanacija „du[evnog mira“

Prikrivanje ratnih zlo;ina po;injenih na Kosovu u vreme 1998. i NATO bom-bardovanja bila je pre svega policijska delatnost, koju su obavljali najpover-ljiviji ljudi pokojnog ministra policije Vlajka Stojiljkovi'a, biv[eg predsednikavlade Srbije Nikole {ainovi'a, nekada[njeg na;elnika Javne bezbednostiMUP-a Srbije Vlastimira }or]evi'a i biv[eg na;elnika Dr/avne bezbednostiMUP-a Srbije Radeta Markovi'a. Na jugu Srbije poverljiva osoba je bio Dra-gomir Tomi', visoki funkcioner vlade i parlamenta Srbije u Milo[evi'evo vre-me, danas vlasnik kompanije „Simpo“, uz ;ije je razumevanje i podr[kuorganizovan transport le[eva sa Kosova u podru;je Vranja i Surdulice.

U sprovo]enju tog „patriotskog zadatka“, sa Kosova preko Bujanovca, bili suanga/ovani pripadnici Jedinice za specijalne operacije, lokalni na;elnici i[efovi Dr/avne bezbednosti i direktor fabrike „Ma;katica“, danas njen vla-snik. U Surdulici svi znaju da su u toj fabrici, za vreme NATO bombardovan-ja, spaljivani le[evi sa Kosova, me]utim, niko se ne usu]uje da o tome govo-ri javno jer su na vlasti svi oni koji su u tome u;estvovali. Da bi spre;ili o;e-vice da progovore, lokalni [efovi Dr/avne bezbednosti primorali su ih dapotpi[u izjave o „du[evnom miru“, u kojima oni navodno saop[tavaju da„ne ose'aju psiholo[ki pritisak da ispri;aju“ [ta se doga]alo u „Ma;katici“ umaju 1999.

Dok o;evici strepe nad /ivotom svoje dece, i svojim, dotle savez naredboda-vaca i u;esnika u prikrivanju zlo;ina neometano obavlja svoju osnovnudelatnost – plja;ku Srbije i njenih gra]ana, ;ime su se bavili i pre akcije spa-ljivanja le[eva. U svakoj drugoj dr/avi oni bi bili predmet istra/nih organa isudova, osim u Srbiji gde se kriminalno delovanje grupa i pojedinaca u insti-tucijama naziva patriotizmom i borbom za srpski narod. I pored toga [to seSrbija nije distancirala od politike i prakse zlo;ina biv[eg re/ima, ona nemadrugog puta do povinovanja osnovnim principima odgovornosti dr/ave kojinala/u otvaranje parlamentarne debate o masovnim grobnicama u Srbiji,pokretanje istrage povodom navoda o spaljivanju tela kosovskih Albanaca ika/njavanje pripadnika policije i svih drugih koji su u tome u;estvovali.

Hag me]u nama

243

Prema podacima koje je primio Fond za humanitarno pravo iz vi[e nezavi-snih izvora, spaljivanje tela u fabrici „Ma;katica“ odigralo se u dva navrata,16. i 24. maja 1999. godine, posle pono'i, uz obezbe]enje „Crvenih beret-ki“, koje su tada imale bazu u selu Bele Vode pored Vranja. Milorad Lukovi'Legija, tada[nji komandant „Crvenih beretki“ je, prema tim podacima, li;nodopratio jednu turu le[eva i bio prisutan tokom spaljivanja. Tela su spaljenau „poljskim pe'ima“ broj 4 i 5. Sude'i prema komentarima u Dr/avnoj bez-bednosti u Surdulici, neposredno nakon spaljivanja prve ture, me]u /rtva-ma su bila i deca.Prihvat i organizovanje spaljivanja le[eva obavili su Zoran Sto[i', u to vremena;elnik Dr/avne bezbednosti za P;injski okrug, danas generalni inspektorMUP-a Srbije za Vranje, Leskovac, Ni[ i Prokuplje, Bratislav Milenkovi', [efBIA za Vladi;in Han, Surdulicu i Bosiljgrad, Dragan Stankovi', na;elnik OUP-a u Surdulici od 1993. godine, Miroslav Anti', na;elnik BIA u Vranju,Dragan Laki'evi', direktor „Ma;katice“, danas vlasnik te fabrike, i njegovzamenik Aca }or]evi'.

U vreme dolaska vojnih vozila TAM 110 sa le[evima, Bratislav Milenkovi' iDragan Stankovi' uklonili su redovno obezbe]enje fabrike i postavili policij-sko, pod kontrolom Dragana N. Stankovi'a, Dragoslava }iki'a, radnikaDr/avne bezbednosti u Surdulici, i Tomislava Veli;kovi'a, komandira OUP uSurdulici.

U vezi sa doga]ajima u „Ma;katici“ nekoliko o;evidaca, primoranih da pot-pi[u izjavu o „du[evnom miru“, i pojedinaca koji su saznali [ta se doga]alo,obratili su se pripadnicima policije u koje su imali poverenje, veruju'i da 'epotom uslediti energi;na akcija na rasvetljavanju doga]aja. Me]utim, nakontoga su na lokalnom nivou ozbiljno opomenuti da to vi[e ne rade.

Prema informacijama koje je primio FHP, odluka o kori['enju „Ma;katice“ zaspaljivanje tela doneta je u vezi sa otkrivanjem hladnja;e sa le[evima kod Kla-dova, u aprilu 1999. Tada su organizatori „asanacije terena“ povukli nared-bu o zakopavanju tela prenetih sa Kosova preko Bujanovca na nepristupa;-ne lokacije i uveli novu tehniku uni[tavanja tragova – spaljivanja tela.

U vezi sa kriminalnim radnjama [efova policije i Dr/avne bezbednosti u Sur-dulici i Vranju nepotpisani gra]ani su u septembru 2004. uputili predstavkuGeneralnom inspektoru MUP-a Srbije Vladimiru Bo/ovi'u, direktoru BIA


244

Hag me]u nama

245

Srbije Radetu Bulatovi'u, ministru policije Srbije Draganu Jo;i'u i predsedni-ku Vlade Srbije Vojislavu Ko[tunici sa dokazima o zloupotrebama slu/benogpolo/aja. Do danas niko nije reagovao na te dokaze, koji podacima o reke-tiranju, falsifikovanju ra;una, fiktivnim naplatama ra;una, nelegalno ste;enojimovini i drugim kriminalnim radnjama, uklju;uju'i i spaljivanje dokumenta-cije Dr/avne bezbednosti, rasvetljavaju ulogu „patriota“ i boraca za srpskinarod u vreme NATO bombardovanja i nakon smene vlasti Slobodana Milo-[evi'a.

17. 12. 2004.

Dragoljub Todorovi'

Pukovnik Mrk[i'> Ne gnjavi me

Su]enje za ratni zlo;in ubistva najmanje 192 hrvatska civila na poljoprivred-nom dobru Ov;ara kod Vukovara u novembru 1991. godine, koje se odvijapred Okru/nim sudom u Beogradu – Ve'e za ratne zlo;ine, ulazi u zavr[nufazu. Pitanje odgovornosti i krivice 17 optu/enih u nadle/nosti je sudskogve'a koje 'e doneti odluku, javno je saop[titi i obrazlo/iti.

Me]utim, ve' u ovoj fazi postupka jasno je, i to bez ikakve dileme ili sumnjei potpuno nesporno, da postoji zna;ajna, vrlo o;igledna i u visokom stepe-nu izra/ena odgovornost oficira JNA za pokolj na Ov;ari. Svojevremeno, doksu se dvojica od trojice oficira Gardijske brigade, Veselin {ljivan;anin i Miro-slav Radi', nalazili u bekstvu, zbog optu/nice pred Ha[kim tribunalom, tada-[nji ministar policije Du[an Mihajlovi' pozivao ih je da se predaju tvrde'i dase hap[enjem i pokretanjem krivi;nog postupka protiv sada optu/enih nji-hova odgovornost isklju;uje. Radi se o notornoj neistini i vrlo providnoj pro-pagandi i demagogiji, jer su odgovornosti optu/enih u Beogradu i optu/e-nih u Hagu paralelne, jedna drugu ne isklju;uju, naprotiv, uzajamno se pot-krepljuju i produbljuju. Su]enje u Beogradu pokazuje da me]u oficirima JNAima jo[ i te kako odgovornih za zlo;in na Ov;ari, a koji nisu optu/eni ni uHagu ni u Beogradu.

Za vreme ratnih operacija u Vukovaru od sredine septembra pa do drugepolovine novembra 1991. godine, sve vojne jedinice bile su pod komandomkomandanta Gardijske brigade, koja je formacijski za delovanje u ratnimuslovima bila sto posto popunjena i ;iji je komandant bio tada pukovnikMile Mrk[i'. U Vukovaru su ratovale regularne jedinice JNA popunjeneregrutima i mobilisanim rezervistima, pripadnici teritorijalne odbrane (teri-torijalci), {e[eljevi dobrovoljci ([e[eljevci) i Arkanova Srpska dobrovolja;kagarda (arkanovci).

Nakon zavr[etka ratnih dejstava 17. i 18. novembra 1991. godine u Vukova-ru dolazi do prave hajke na hrvatske civile i zarobljenike koju organizuju ivode teritorijalci, [e[eljevci, pripadnici Srpske dobrovolja;ke garde na ;elu saArkanom li;no. Ta hajka odvija se pod okriljem, pokroviteljstvom i uz pomo'tzv. vlade tzv. SAO Isto;na Slavonija, Baranja i Zapadni Srem, na ;elu sa sada-


246

[njim ha[kim optu/enikom u bekstvu Goranom Had/i'em. Vlada je navodnotrebalo da od komande jedinica JNA koje su ratovale u Vukovaru preuzmeupravljanje gradom i uspostavi civilnu vlast. Me]utim, njihov osnovni i tihdana isklju;ivi cilj bio je da se dokopaju hrvatskih civila i ratnih zarobljenika,da se nad njima i/ivljavaju, da ih oplja;kaju, i na kraju likvidiraju.

Hrvatski civili, privremeno sme[teni u Sabirnom centru „Velepromet“, oko800 njih, spaseni su samo zahvaljuju'i trojici visokih oficira bezbednosti JNAkoji su u Vukovar do[li u inspekciju i u njemu se zadr/ali samo 28 ;asova.Civili su mu;eni, odsecani su im pojedini delovi tela, no/evima i kamama supovre]ivani, a njih 17 je ubijeno. Pukovnik bezbednosti JNA je uz ogromannapor, rizikuju'i sopstveni /ivot, jer je na njega krvavom kamom nasrnuo;ovek koji se predstavljao kao ;etni;ki vojvoda, uspeo da civile ubaci u auto-buse. Zbog omogu'avanja civilima da napuste Vukovar i odu u Sabirni cen-tar u Sremsku Mitrovicu, pukovnika su /estoko napali ;lanovi vlade, uz vre-]anje, psovke i pretnje, upu'ene njemu li;no i celoj JNA. Pukovnika jenapao, vre]ao i pretio mu i ?eljko Ra/natovi' Arkan.

Jedna grupa hrvatskih boraca – ratnih zarobljenika (tzv. Mitni;ki bataljon),koja se predala odmah po okon;anju ratnih dejstava 18. novembra, zaro-bljena je, popisana i uz u;e['e me]unarodnog Crvenog krsta preba;ena uSabirni centar u Sremskoj Mitrovici. Transport zarobljenih hrvatskih boracaMitni;kog bataljona obavljen je u skladu sa odredbama ?enevske konvenci-je o postupanju sa ratnim zarobljenicima. Pripadnici Teritorijalne odbrane idobrovoljci nisu imali pristup ovim ratnim zarobljenicima. Na isti na;in, uzprisustvo Me]unarodnog crvenog krsta i evropskih posmatra;a, grupate[kih ranjenika iz bolnice u konvoju je upu'ena u Hrvatsku. Preostali, deoranjenika i civila koji su se bili sklonili u bolnicu pred pad Vukovara, izvedenisu na sporedan izlaz i bez nadzora Me]unarodnog crvenog krsta preba;enina Ov;aru.

Grupa od preko 200 hrvatskih civila, sklonjenih u bolnici, preba;ena je ukasarnu JNA, zatim u hangar na poljoprivrednom dobru Ov;ara. Tamo suoplja;kani, prebijeni, po grupama u traktorskim prikolicama prevo/eni doobli/njeg Grabova i tamo nad jednom rupom streljani i zatrpani.

Glavnokomanduju'eg u to vreme u Vukovaru, pukovnika Mrk[i'a, vi[e putaje vi[e pot;injenih stare[ina upozorilo [ta se sprema civilima zatvorenim u

Hag me]u nama

247


248

hangaru na Ov;ari, upozorili su ga da zatvorenike teritorijalci i dobrovoljcimu;e, prebijaju, da su fizi;ki nasrnuli na jednog njegovog komandanta kojije poku[ao svojim telom da za[titi zarobljenike, da 'e zarobljenici biti ubije-ni, da je na Ov;ari haos i niz sli;nih detalja. Mrk[i'ev na;elnik [taba bio jena sednici vlade SAO Isto;na Slavonija, Baranja i zapadni Srem i obavestioga da ;lanovi vlade vrlo energi;no i uspaljeno tra/e da im se zarobljenici pre-daju. Na sva upozorenja pukovnik Mrk[i' je odgovarao> „Nemoj da me gnja-vi[“, „Nemoj o tome da mi pri;a[“, i sli;no. Na;elnik [taba je na sednici vla-de preneo komandantovu poruku> „Neka bude kako vlada odlu;i.“ U skla-du sa takvom odlukom, stare[ine Gardijske brigade i 80 motorizovane bri-gade naredile su povla;enje vojne policije i prepu[tanje zarobljenika teritori-jalcima i dobrovoljcima.

Dakle, pukovnik Mrk[i' je naredio predaju zarobljenih civila iako je vi[estru-ko, precizno i jasno bio upozoren da 'e zarobljenim civilima biti ugro/en/ivot ako se predaju teritorijalcima i dobrovoljcima. Oficiri koji su upozora-vali Mrk[i'a i koji su znali da zarobljenici mogu stradati odgovorni su [to supostupili po Mrk[i'evom nare]enju, a to nisu morali jer im je bilo poznatoda izvr[enje takvog nare]enja predstavlja krivi;no delo. Takvih oficira, pored{ljivan;anina, odgovornog za evakuaciju bolnice i kome je od po;etka dokraja bilo poznato [ta se sve mo/e desiti zarobljenicima za koje je on bioodgovoran, ima najmanje tri ili ;etiri i oni se mogu pridru/iti optu/enim bilou Beogradu bilo pred Ha[kim tribunalom.

Ako svi odgovorni nisu optu/eni, ;ak pet oficira Gardijske brigade koja jeratovala u Vukovaru unapre]eno je u ;in generala.

17. 12. 2004.

Hag me]u nama

249

Radovan Kupres

Pazi da ne pomenemo /rtve

„Da li znate|“ – tako se zove moja omiljena rubrika u najstarijem dnevnomlistu na Balkanu. Katkad, me]utim, sadr/aje koji, ;ini mi se, pripadaju tojrubrici pronalazim na drugim mestima u istim novinama. Da li, dakle, znateda antiha[ki lobi ne ;ine Srbi i da bi se isti, zapravo, mogao nazvati i antisrp-skim lobijem| Uva/eni vojnopoliti;ki komentator Miroslav Lazanski objasnioje u „Politici“, u broju od 27. decembra, da za problemati;no odsustvo Mla-di'a i Karad/i'a iz ha[ke pritvorske jedinice nismo krivi mi, to jest Srbi,nego...

„Radi se o tome da su Mladi' i Karad/i' na slobodi potrebni odre]enim cen-trima mo'i na Zapadu, jer su odli;an izgovor i pokri'e za pritisak, i u kona;-noj fazi, za ukidanje Republike Srpske“, ka/e Lazanski. Dodao je i notornu;injenicu da Bosna nije Jupiter zbog ;ega je, je li, neverovatno da devetgodina traje jalova potraga za dvojicom najtra/enijih ha[kih optu/enika.

Nisam bio u pravu. Mi[ljenje Lazanskog ne zaslu/uje da bude svrstano pod„Da li znate“ zato [to otkriva ne[to [to je svim Srbima dobro poznato. Dav-no su manje proslavljene kolege Lazanskog u manje renomiranim srpskimnovinama ispri;ale ve' sva[ta o tome kako lukavi inozemci prosto spre;ava-ju srpske ratne heroje iz Bosne da odgovore na pozive iz holandske presto-nice. Za[to to rade| Zato [to se Holbruk nagodio s Karad/i'em, zato [to seRa[a i Ratko, po uzoru na Legiju valjda, u sudnici ne bi branili nego bi optu-/ivali, otkrivali istinu o prljavim ameri;kim rukama u bosanskom kotlu krvi,zato [to...

:im se spomene Hag, imaginacija na[ih /urnalista i svesrpske javnosti pro-klju;a. O ;emu, zaista, govorimo kada govorimo o Hagu| O svetskim zave-rama, o tajnim politi;kim dilovima, o dvostrukim standardima me]unarod-ne (ne)pravde, o obavezi dr/ave da pomogne svojim gra]anima ha[kimoptu/enicima, o ;uvanju dr/avnih tajni, o basnoslovnim platama Karle delPonte, D/efrija Najsa i ostalog tu/ila;kog dru[tva, o suverenitetu dr/ave, opotrebi da se na[im dr/avljanima sudi, ako ve' mora, pred doma'im sudo-

vima, o stra[nim radnim grupama koje svaki ;as sa ucenama i pretnjamaizlaze iz svojih pe'ina strogih i dolaze da traumiraju ;elnike na[ih demokrat-skih institucija, o finansijskoj pomo'i koja 'e nam biti uskra'ena ne budemoli ispunjavali obaveze koje, naravno, ne volimo, ali [ta 'emo, obaveze suobaveze (Miroljub Labus, potpredsednik Vlade Srbije> „Niko se ne raduje [tooptu/eni moraju da idu u Hag...“)...

O svemu, zna;i, govorimo kada govorimo o Hagu, samo ne o onome zbog;ega Hag, kako tepamo Me]unarodnom tribunalu za ratne zlo;ine u biv[ojJugoslaviji, i postoji. A to su zlo;ini, razmera nepojamnih normalnom ljud-skom umu (mo/da previ[e verujem u ;oveka|) i /rtve tih zlo;ina> ubijeni,silovani, prognani, uni/avani... Samo o zlo;inima volimo da 'utimo i samoza /rtve radije ne znamo, sem ako nisu na[e krvi, naravno. :ik neka dignedva prsta onaj ko zna koliko je /ivota oduzeto u biv[em jugoslovenskomkrvoproli'u|

Za[to nam se tako blasfemnom ;ini ta civilizacijska tekovina kakva je sud kojisudi onima [to su skrivili i time pru/a par;e ovozemaljske pravde i vra'a deli'dostojanstva mu;enicima| Da li smo u novootkrivenoj pobo/nosti prvo nau-;ili da samo Bog mo/e da sudi| Da li bismo i ako nas u tramvaju olak[aju zanov;anik verovali da je okej da d/eparo[ samo sa;eka Bo/iju kaznu|

Pla[im se da su tolike manifestacije solidarnosti sa onima za koje se osnova-no sumnja da su odgovorni za te[ka zlodela i toliki nedostatak solidarnostisa onima za koje se bez sumnje zna da su /rtve zlodela manje znak lo[e poli-tike, a vi[e zastra[uju'eg moralnog sunovrata ove zajednice. Ko ka/e danema nacionalnog jedinstva| Nismo li svi jedinstveni u mr/nji prema Hagui svemu [to predstavlja| Ko ga ne mrzi, taj je Vuk Brankovi' dana[nje Srbije.

Kao, na primer, novinarka Svetlana Luki', koja je u „Utisku nedelje“ svojevre-meno rekla da bi, kada bi negde videla Mladi'a, oti[la u policiju da to prija-vi. „Ve;ernje novosti“ su je odmah strpale u svoju rubriku „Puls“, [to 'e re'i,probranoj su ekipi postavili pitanje da li bi oni uradili tako ne[to. A, zamisli-te, probrana ekipa su general Pavkovi', glumac i espeesovac Bata ?ivojino-vi', uvek spremni Inspektor Bla/a. Ba[ mi je te[ko bilo da pretpostavim [ta'e Pavkovi' imati da ka/e o nekome kome je bli/i Hag nego njegov kolegaMladi'. Ka/e, neverovatno je [ta sve pojedinci sebi dopu[taju.


250

Hag me]u nama

251

Neverovatno, zaista. E pa evo, general je u pravu, a profesor Labus nije, jer'u upravo re'i da meni jeste drago [to optu/eni moraju da idu u Hag. Akonisu krivi, sud 'e ih osloboditi. I znam da nisam jedini koji tako misli i ose'a.Ima nas, samo bismo morali da budemo malo glasniji.

14. 1. 2005.

(Autor je novinar iz Beograda)

Andrej Nosov

Dr/avni poslovi na televiziji

Doma'a su]enja za ratne zlo;ine moraju se u;initi javnim kao ha[ki procesi,jer ukoliko do ve'ine gra]ana Srbije ne dopre istina u vezi sa ratovima vo]e-nim u na[e ime, lako se mogu javiti nove vojskovo]e sa identi;nim idejamaza ubijanje na[ih kom[ija.

Mi, obi;ni gra]ani, nemamo prilike da preko dr/avne televizije i drugihmedija ;ujemo ;injenice i dobijemo ta;ne i precizne informacije o su]enji-ma za ratne zlo;ine. Tri klju;na problema su> odredbe zakona koje znatnoote/avaju preno[enje slike iz sudnice, nedovoljna zastupljenost su]enja umedijima i neadekvatan na;in izve[tavanja sa sudskih procesa.

Prvi problem se odnosi na „rupu“ u Zakonu> da biste dobili dozvolu da sni-mate ili koristite video materijale sa su]enja koje sud poseduje, potrebno jeodobrenje od predsednika Vrhovnog suda Srbije (;lan 179. stav 2 Zakonikao krivi;nom postupku). Ukoliko postoji odobrenje da se tok pretresa snima,on se ne mo/e javno prikazati bez prethodnog „pismenog odobrenja stra-naka i u;esnika snimljene radnje“ (;lan 179. stav 9 ZKP). Zakon o su]enji-ma za ratne zlo;ine nema odredbe koje preciziraju video prenos iz suda. Uslu;aju su]enja za ratne zlo;ine potrebno je, a s obzirom da ovi postupcimoraju imati posebnu pa/nju javnosti, promeniti Zakon da bi se lak[e dobi-la dozvola za snimanje su]enja, odnosno kori['enje video materijala suda. UZakonu o su]enjima za ratne zlo;ine dovoljno je dodati ;lan koji bi predsed-niku sudskog ve'a koje sudi za ratne zlo;ine omogu'io da odobri kori['en-je postoje'ih sudskih snimaka, ili jo[ slobodnije, staviti klauzulu koja 'e pod-razumevati da je sa su]enja za ratne zlo;ine dozvoljeno kori['enje snimakasamog procesa, preno[enje video slike i tona, tokom celog toka glavnogpretresa, osim kada je glavni pretres u odre]enoj fazi postupka zatvoren zajavnost. Time bi prvi problem bio re[en, a u potpunosti bi bile iskori['enemogu'nosti koje postoje u zgradi u Ustani;koj.

Drugi problem je (ne)spremnost dr/avne i ostalih televizija da ozbiljno itemeljno zapo;nu pripremu i realizaciju programa koji se odnose na su]en-ja za ratne zlo;ine i suo;avanje s pro[lo['u. Ukoliko bi jedan od kanala dr/av-ne televizije redovno prikazivao izvode sa su]enja za ratne zlo;ine (a o


252

direktnom prenosu da i ne govorimo), uz preno[enje iskaza svedoka i tokapostupka, slika ovih postupaka bila bi zna;ajno promenjena u javnosti.

Svi elektronski mediji bi trebalo da imaju pravo da pod istim uslovima sni-maju su]enja, odnosno koriste snimke, [to bi doprinelo objektivnijem i pre-ciznijem informisanju.

Ako bi su]enja bila otvorenija za javnost, ve'ina gra]ana bi imala prilike da;uje ;injenice i potresna svedo;enja /rtava, ali i da se upozna sa tokomsu]enja i na;inom vo]enja postupka. Prema sada[njem stanju stvari, ukoli-ko /elimo da se preko medija informi[emo o ;injenicama i toku su]enja zaOv;aru, to je nemogu'e. Iako je ve'i deo su]enja javan, javnost o njemumalo zna ili ;ak uop[te nije zainteresovana. Prema istra/ivanju javnogmnjenja koje je u avgustu 2004. godine sproveo Beogradski centar za ljud-ska prava, ogromna ve'ina gra]ana – njih 89 odsto – po sopstvenom iska-zu ne prati tok su]enja za ratne zlo;ine pred doma'im sudovima

Postavlja se pitanje za[to je to tako| Vlasti u Srbiji neprekidno govore osu]enjima za ratne zlo;ine pred doma'im pravosu]em, dodu[e, da bi izbe-gli Ha[ki tribunal i ;injenice koje se tamo utvr]uju, a ne da bi se istinski„obra;unali“ sa pro[lo['u. Me]utim, su]enja i informisanje gra]ana Srbije ote[kim zlo;inima koji su po;injeni na prostoru biv[e Jugoslavije, pogotovuonim zlo;inima koje su ;inile srpske snage, ne predstavljaju jo[ uvek „dr/av-nu“ stvar, bar onoliko koliko je to bila opsada Vukovara ili neki drugi zlo;in.I tu je klju;ni problem.

{tampani mediji sa su]enja za ratni zlo;in po;injen 1991. na Ov;ari u svo-jim izve[tajima po pravilu daju ve'i prostor iskazima optu/enih i svedoka uprilog njihovoj nevinosti, sugeri[u'i naslovima da su neupitne istine. Karak-teristi;ni naslovi> „U Ov;ari se samo raspitivao o snajinim roditeljima“(„Inter-Nacional“, 11. mart 2004), „Mad/arac i Vojnovi' samo stra/arili“(„Ve;ernje novosti“, 12. mart 2004). U izve[tavanju o iskazima klju;nih sve-doka – dva svedoka saradnika – na zatvorenom pretresu, „patriotski“ novi-nari, koji, kao ni drugi, pretresu nisu mogli da prisustvuju, zaklju;ili su da suti iskazi bili neuverljivi. List „Balkan“ (30. septembar 2004) pod naslovom„Iza zatvorenih vrata nastavljeno su]enje za Ov;aru“, o izjavi Bo/e Latinovi-'a pi[e> „Ovaj svedok-saradnik... prema nezvani;nim saznanjima ’Balkana’,bio je prili;no neubedljiv u odnosu na izvestan broj lica sa optu/nice. Isto-

Hag me]u nama

253

vremeno, kako saznajemo, iskaz ovog svedoka umnogome je u koliziji saiskazom njegovog prethodnika Spasoja Petkovi'a, ;ime je opravdano dove-dena u pitanje istinitost njihovih optu/enja...“ Ovakve ocene novinara, o„koliziji“ u iskazima, nemogu'e je videti kada se pi[e o iskazima optu/enih.

Iako su]enje za zlo;in na Ov;ari otkriva mnoge detalje o tome da su u ovajzlo;in ume[ani pripadnici JNA koji dosad nisu optu/eni ni u Hagu ni u Beo-gradu, [tampani mediji ove ;injenice ne prikazuju svojoj ;itala;koj publici.

Tekstovi o su]enjima za zlo;in na Ov;ari uglavnom su kratki, a ;esto se pre-nose samo agencijski izve[taji. Izve[taji se naj;e['e objavljuju na manje atrak-tivnim stranicama (izme]u 10. i 15. strane), a de[ava se i da „zavr[e“ na stra-nicama tzv. crne hronike. Osim toga, bez obzira na to [to ;lanovi porodicapogubljenih zarobljenika i civila na Ov;ari dolaze na svako su]enje, u srpskoj[tampi nije se pojavio jo[ nijedan tekst u kojem bi oni izneli svoja ose'anja,o;ekivanja i zapa/anja sa ovog su]enja.

U ovom trenutku javnost ne prati su]enja za ratne zlo;ine kao jedan od obli-ka suo;avanja sa pro[lo['u, odnosno utvr]ivanja ;injenica i vra'anja ljud-skog dostojanstva /rtvama. To bi zna;ilo da svi mi moramo biti „medijski pri-siljeni“ da znamo [ta je rekao svedok saradnik, a [ta su o njemu kazali optu-/eni, ili da svako od nas sazna pri;e pre/ivelih Hrvata sa Ov;are, ili, u nekombudu'em postupku, Albanaca sa Kosova.

14. 1. 2005.


254

Dragoljub Todorovi'

Akt kojim je po;ela drama jugoslovenskih naroda

Saslu[anjem Mihaila Markovi'a i Koste Mihailovi'a, akademikâ, pred Ha[kimtribunalom, u svojstvu svedoka koje je predlo/io Slobodan Milo[evi', pono-vo je aktuelizovano pitanje dokumenta SANU pod imenom Memorandum,koji je u javnost plasiran u oktobru 1986. Naime, akademici Markovi' iMihailovi' spadaju u krug od samo nekoliko akademika koji se s punim pra-vom mogu smatrati autorima Memoranduma.

Kada se sa vremenske distance od skoro 20 godina analizira tekst Memoran-duma SANU, dolazi se do nesumnjivog, nepobitnog i pouzdanog zaklju;kada je taj dokument osnovna i potpuno nesporna, politi;ka, nacionalna i srp-ska velikodr/avna platforma za ratove koje je zapo;eo i u poslednjoj deceni-ji XX veka vodio Slobodan Milo[evi'.

Memorandum SANU je inicijalni akt kojim je prakti;no po;ela drama jugo-slovenskih naroda sa strahovitim pogibijama, nezamislivim zlo;inima, nevi-]enim stradanjima civila (staraca, /ena i dece), sa opsadama i razaranjimagradova, progonima, iseljavanjem i raseljavanjem ;itavih regija, koncentra-cionim logorima, silovanjima, ru[enjem kulturnih, verskih i prosvetnih obje-kata, uni[tavanjem imovine i svih drugih dobara, spaljivanjem ;itavih grado-va, sela, [uma, njiva i livada, masovnim ubijanjem i genocidom.Memorandum SANU predstavlja elaborat, program i manifest velikosrpskedr/avotvorne ideje, apel za uspostavljanje jedinstva srpskog kulturnog pro-stora bez obzira na republi;ke granice, zahtev za reviziju me]urepubli;kihgranica uspostavljenih na zasedanju AVNOJ-a u Jajcu 1943, traktat o zavera-ma, ugro/enosti i neravnopravnom polo/aju srpskog naroda u Jugoslaviji,upozorenje o broj;anoj nadmo'i srpskog naroda u Jugoslaviji u odnosu nasve ostale narode, izra/eno statisti;kim pokazateljima, podse'anje na srpske/rtve i srpsku krv prolivenu za zajedni;ku dr/avu, isticanje do besmislenostiuveli;anih i demago[ki glorifikovanih problema Srba u Hrvatskoj, Bosni i naKosovu, upore]ivanjem polo/aja Srba u Jugoslaviji osamdesetih godina sastanjem za vreme fa[isti;ke okupacije, usta[ke vlasti i zlo;ina balista u Dru-gom svetskom ratu.

Hag me]u nama

255

U su[tini, do krajnjih konsekvenci doveden, Memorandum SANU je pozivsrpskom narodu na ustanak i objava rata svima koji se ne sla/u sa vrlo preci-zno i jasno formulisanim i definisanim ciljevima za kona;no formiranje srp-ske dr/ave u skladu sa parolom – svi Srbi u jednoj dr/avi.

Navedeni zaklju;ci o Memorandumu kao projektu definitivnog re[avanjasrpskog nacionalnog pitanja i kona;nog formiranja jedinstvene srpske dr/a-ve na Balkanu, nesumnjivo i bez ikakve dileme proizlaze iz male, samo zapotrebe ovog teksta ura]ene, analize sadr/aja Memoranduma>

1. Otvoreno se konstatuje da u Jugoslaviji jedino srpski narod nema svojudr/avu. Posebno se apostrofira da neke republike imaju i druge alternativesem jugoslovenske i da preti opasnost od raspada Jugoslavije, a da nije re[e-no pitanje dr/avnosti Srbije. Srpski narod ne mo/e spokojno o;ekivatibudu'nost u takvoj neizvesnosti pa se pledira za to da Srbija defini[e svojnacionalni interes, da jasno sagleda svoje ekonomske i nacionalne intereseda ne bi bila iznena]ena doga]ajima. S obzirom na to da su Srbi /iveli u petod [est tada[njih republika u Jugoslaviji, potpuno je jasno da re[avanjedr/avnosti Srbije i definisanje srpskog nacionalnog interesa podrazumevastvaranje jedinstvene srpske dr/ave koja bi obuhvatala sve teritorije na koji-ma /ive Srbi, [to bi dovelo do prekrajanja postoje'ih republi;kih granica,ugro/avanja interesa drugih naroda i u krajnjoj instanci do rata, pa je zbogtoga Memorandum velikosrpski dr/avni projekat.

2. Posebno se insistira na uspostavljanju punog nacionalnog i kulturnogidentiteta srpskog naroda nezavisno od toga u kojoj se republici ili pokrajininalazio, [to se tretira kao njegovo istorijsko i demokratsko pravo. Time seprakti;no tra/i i politi;ko i teritorijalno jedinstvo srpskog naroda [to nije ni[tadrugo nego zalaganje za koncept Velike Srbije.

3. Plasira se teza da Srbija tokom rata nije bila u polo/aju da potpuno rav-nopravno u;estvuje u dono[enju odluka koje su prejudicirale budu'e me]u-nacionalne odnose i dru[tveno ure]enje Jugoslavije. Na Drugom zasedanjuAVNOJ-a Srbi nisu imali svoje legitimne predstavnike ve' su ve'nici birani izsrpskih vojnih jedinica i ;lanova Vrhovnog [taba koji su se zatekli na teritori-ji Bosne i Hercegovine, za razliku od ve'nika drugih republika koji su do[li nazasedanje sa svoje teritorije i koji su iza sebe imali nacionalne politi;ke orga-nizacije sa izgra]enim stavovima i programima. Dakle, Srbi su od samog


256

po;etka, od prvog formulisanja budu'eg dr/avnog ure]enja Jugoslavije, biliu neravnopravnom polo/aju. U tom smislu navodi se>

„Polo/aj Srba morao je biti blagovremeno razmotren i regulisan sa stanovi-[ta njihovog nacionalnog integriteta i nesmetanog kulturnog razvoja, a neda to izuzetno pitanje ostane otvoreno za re[enja koja poga]aju vitalne inte-rese srpskog naroda.“

Izlo/ena teza dovodi u sumnju me]urepubli;ke granice ;ije utvr]ivanje jepo;elo na Drugom zasedanju AVNOJ-a u Jajcu 1943, [to dalje zna;i da tegranice treba revidirati. Kako se to ne mo/e ostvariti bez ugro/avanja inte-resa drugih naroda i bez ratne opcije, takvo stanovi[te tako]e je svojevrstanzahtev za konstituisanje srpske dr/ave koja bi obuhvatala sve teritorije nakojima /ive Srbi.

4. Poznata je i u srpskom narodu relativno [iroko prihva'ena teorija zavereprotiv Srba ;iji su tvorci i nosioci naj;e['e Vatikan, Kominterna, katoli;kinarodi u Jugoslaviji> Slovenci i Hrvati. Tu temu eksploati[e i Memorandumda bi dokazao ugro/enost srpskog naroda i njegov inferioran polo/aj u Jugo-slaviji. Navodi se primer stava Kominterne koja srpski narod tretira kaougnjeta;ku naciju pa zbog toga pre rata nije stvorena srpska komunisti;kapartija, a Slovenci i Hrvati su imali svoje nacionalne komunisti;ke partije itako zadobili odlu;uju;i uticaj u CK KPJ posle rata. Ovome se dodaje dugo-godi[nja saradnja Hrvata Tita i Slovenca Kardelja kao odlu;uju'ih faktora vla-sti, [to je doprinelo formiranju hrvatsko-slovena;ke koalicije protiv srpskognaroda. Sve ovo se isti;e i potencira kao upozorenje Srbima da bi se prido-bili za akciju ispravljanja dugogodi[njih nepravdi, zavera i potcenjivanja srp-skog naroda u Jugoslaviji i uspostavljanja dr/ave sa ulogom i zna;ajem kojasrpskom narodu pripada na osnovu njegove brojnosti i istorijskih zasluga zaformiranje zajedni;ke dr/ave, [to je u stvari zalaganje za jednu vrstu veliko-srpskog koncepta dr/ave.

5. Da bi se istaklo i potenciralo to neprikosnoveno i skoro prirodno pravosrpskog naroda da vodi glavnu i odlu;uju'u re; u dr/avnim poslovima tada-[nje Jugoslavije, objavljuju se statisti;ki podaci o velikoj i zna;ajnoj razliciizme]u broja Srba i broja drugih naroda u nacionalnoj strukturi Jugoslavije.Iznosi se podatak da izvan teritorije SR Srbije /ivi znatno vi[e Srba nego [toje u Jugoslaviji Slovenaca, Albanaca i Makedonaca, uzetih pojedina;no, a

Hag me]u nama

257

skoro isto koliko i Muslimana. Ovakvim i sli;nim statisti;kim podacima suge-ri[e se neophodnost i nu/nost dominantnog uticaja srpskog faktora navo]enje politike u Jugoslaviji, [to je varijanta preure]enja Jugoslavije u veli-kosrpskom duhu.

6. Kompletan tekst Memoranduma pro/et je isticanjem srpskih /rtava palihza oslobo]enje i zajedni;ku dr/avu i prolivanjem srpske krvi za iste vredno-sti. Na tome se insistira da bi se dokazalo srpsko istorijsko, moralno i ratni;-kom slavom ste;eno pravo na povla['en status i glavnu ulogu Srba i Srbijeu upravljanju dr/avom. U Memorandumu pi[e da je srpski narod u Hrvatskojimao odlu;uju'u ulogu u NOB-u, da je ravnopravnost Srba u Hrvatskoj svo-jom krvlju ste;ena tekovina, da su stvaranju srpske Vojvodine u revoluciji1848. svojom krvlju pomogli i Srbi iz Srbije. Elaborira se i poznata tezaDobrice "osi'a o srpskim pobedama u ratu i porazima u miru>

„Re; je prvenstveno o srpskom narodu i njegovoj dr/avi. Nacija koja je posleduge i krvave borbe ponovo do[la do svoje dr/ave, koja se sama izborila i zagra]ansku demokratiju i koja je u poslednja dva rata izgubila 2,5 milionasunarodnika, do/ivela je da joj jedna aparatski sastavljena partijska komisijautvrdi da posle ;etiri decenije u novoj Jugoslaviji jedino ona nema svojudr/avu. Gori istorijski poraz u miru ne da se zamisliti.“

Pozivanje na srpske /rtve i prolivenu krv u ratovima za oslobo]enje tokomXIX i XX veka, samo je jo[ jedan vapaj, jo[ jedan krik i /al za dr/avom kojom'e vladati Srbi i u/ivati blagodeti svojih ratnih pobeda, [to je tako]e jedanmodel velikosrpske ideje koja je dominantna teza Memoranduma.

7. Klju;ni argumenti Memoranduma odnose se na detalje kojima treba iza-zvati revolt srpskog naroda i usmeriti ga na akciju za promenu odnosa udr/avi u pravcu ja;anja velikosrpskog uticaja. Tako se do neslu'enih razme-ra preuveli;avaju problemi koje srpski narod ima u Hrvatskoj, Bosni i naKosovu. Polo/aj srpskog naroda u Hrvatskoj neosnovano i bez ikakvih doka-za poredi se sa stanjem za vreme fa[isti;ke tvorevine, usta[ke NezavisneDr/ave Hrvatske (NDH), kada su se prema Srbima primenjivali rasni zakoni.To pore]enje je toliko neumesno i deplasirano da to ne treba posebno doka-zivati. Kada je re; o Kosovu, preterivanje i glorifikacija patnji Srba dosti/efantasti;ne razmere pa se tvrdi>


258

Hag me]u nama

259

„Fizi;ki, politi;ki, pravni, kulturni genocid nad srpskim stanovni[tvom Koso-va i Metohije najte/i je poraz u oslobodila;kim borbama [to ih je vodila Srbi-ja od Ora[ca 1804. do ustanka 1941.“

Pi[e se o pet godina dugom albanskom ratu protiv Srba na Kosovu i taj ratse poredi sa ;etvorogodi[njom nema;kom okupacijom u Drugom svetskomratu. Upotrebljavaju se termini> agresija, odbrana naroda i teritorije, revolu-cionarna borba i sli;ni.

Ovakva preterivanja su u funkciji direktnog hu[kanja srpskog naroda i pod-strekivanja da krene u odlu;ni boj za velikosrpske ciljeve vrlo jasno i vrlo pre-cizno definisane u Memorandumu.

21. 1. 2005.

Drago Pilsel

„Bezuvjetna“ cijena Gotovine

Na pitanje treba li Hrvatima iz Bosne i Hercegovine ukinuti pravo glasa naizborima u Hrvatskoj, postavljenom u HTV-ovoj emisiji „Nedjeljom u dva“, unedjelju 23. januara, pozitivno je odgovorilo ;ak 27.139 od 32.141 osobe,odnosno 84 posto. Samo 5.002 ili 16 posto ljudi smatra kako Hrvati u BiH idalje trebaju imati pravo glasa na parlamentarnim i predsjedni;kim izborimau Hrvatskoj.

Rezultat telefonskog glasanja pokazuje da se javnost u Hrvatskoj ipak mi;e sdesnice prema centru ili, barem, prema desnom centru, pa tako raste i brojonih koji normalnim smatraju suradnju s Ha[kim tribunalom. To se vidjelo iu ogromnoj podr[ci koju je za svoj reizbor dobio predsjednik Mesi' poznatpo na;elnom stavu da, zbog sebe, Hrvatska mora sura]ivati s Hagom.

Znamo, nije bilo uvijek tako. Prema istra/ivanju koje je 2002. godine prove-la [vedska organizacija International Institute for Democracy and Electoral(IDEA) na podru;ju biv[e Jugoslavije, samo 19,1 posto anketiranih u Hrvat-skoj imalo je povjerenje u Ha[ki tribunal. Osim toga, kada je Me]unarodnikazneni sud podignuo optu/nicu protiv sada ve' pokojnog generala Bobet-ka, 84 posto hrvatskih je gra]ana bilo protiv izru;enja, a 71 posto njih biloje protiv izru;enja ;ak i ako bi neizru;enje vodilo politi;kim i ekonomskimsankcijama.

No, kako misli profesor kaznenog procesnog prava na zagreba;kom Prav-nom fakultetu Ivo Josipovi', pravni stru;njak koji je pru/ao stru;nu potporusvim dosada[njim hrvatskim vladama u suradnji s Ha[kim sudom, uvijekzagovaraju'i punu suradnju s njim, problem nije toliko u tome koliko je onihkoji podr/avaju suradnju s Hagom ili kamo vi[e naginju Hrvati, Sanaderovompragmatizmu ili Mesi'evoj na;elnosti jer, rekoh, raste broj onih koji suradnjus Ha[kim sudom smatraju normalnom, ve' je problem u tome [to hrvatskopravosu]e nikako da se rije[i anateme pristranosti u su]enjima, osobito zaratne zlo;ine, zbog olakog su]enja optu/enim Srbima i suzdr/anog su]enja„na[ima“.


260

Iako je hrvatsko pravosu]e malo popravilo svoju sliku u doma'oj ali i u ino-zemnoj javnosti nakon su]enja, smatra se uzornog, generalu Mirku Norcu iostalim ubojicama Srba u Gospi'u 1991, svjedoci smo da je u praksi bilo vi[epredmeta koji nisu dali dobru sliku hrvatskog pravosu]a. Ve' ;injenica da jedr/avno odvjetni[tvo odustalo od vi[e stotina predmeta u kojima je biozapo;et postupak za ratne zlo;ine protiv pripadnika biv[ih srpskih formaci-ja, pa i civila, pokazuje da nisu bili izbru[eni kriteriji za progon ratnih zlo;i-na i da je postojala, kako to ocjenjuje me]unarodna zajednica, pristranost.

Me]utim, ;injenica da je u Hrvatskoj lege artis i pravno korektno dovr[eno inekoliko su]enja protiv hrvatskih vojnika, pa i generala, da je donesen pose-ban Zakon o primjeni statuta Me]unarodnog kaznenog suda, da su osno-vana specijalizirana tijela za progon ratnih zlo;ina i da je proveden ozbiljanpostupak edukacije, daje nadu da stvari idu nabolje, i to je ono [to u ovom;lanku treba naglasiti.

Problemi u pravosu]u, pa i progonu ratnih zlo;ina dugogodi[nji su i nemogu se rije[iti preko no'i. Hrvatska je anatemu stekla i zbog odre]enihpoliti;kih razloga, ali i zbog nekoliko famoznih su]enja, primjerice ubojica-ma obitelji Zec, slu;ajevima Lora ili jo[ bolje, sramotnim pona[anjem sucaLozine, u slu;aju Hrastov, to jest ubojstvom vojnika JNA na koranskommostu blizu Karlovca, itd. Vrlo je va/no da je brojne presude koje su prvo-stupanjski sudovi za ratne zlo;ine sudili na pravno neprihvatljiv na;in Vrhov-ni sud ukinuo. To zna;i da korektivni element postoji i unutar samog pravo-su]a i to, ka/u eksperti, ohrabruje.

No, ne /elim amnestirati vladu HDZ. Iako se od dolaska na vlast premijer IvoSanader i njegovi ministri zaklinju u suradnju s Hagom, [to uklju;uje i neri-je[eni „slu;aj Gotovina“, europski diplomati ostali su neugodno iznena]eninekim potezima i izjavama vode'ih HDZ-ovaca u predizbornoj kampanji,posebno reakcijom kandidatkinje Jadranke Kosor, koja ne bi ni[ta u;inila dasretne odbjeglog generala.

Izjave premijera kako vlada ;ini sve da rije[i pitanje Gotovine ne mogu bitido kraja vjerodostojne ako HDZ u predizborne svrhe Mesi'evo svjedo;enjeu Hagu naziva izdajom, a ne zakonskom obvezom, [to se dogodilo kada jeu sjedi[tu HDZ novinarima podijeljen transkript Mesi'eva svjedo;anstva uslu;aju Bla[ki' kada je prozvao Tu]mana i Hrvatsku vojsku zbog nelegalnog

Hag me]u nama

261

djelovanja na podru;ju BiH. Zato se iz Brisela ponovno ;uje kako „nema pre-govora bez Haga, dakle bez lociranja i transfera bjegunca Gotovine Me]u-narodnom kaznenom sudu“.

Iako su hrvatski politi;ari datum 17. o/ujka, kad bi trebalo zapo;eti prego-vori o ulasku Hrvatske u EU, nazivali „povijesnim“ i [to je jo[ va/nije, „bezu-vjetnim“, ;ini se da je rje[enje slu;aja odbjeglog generala Ante Gotovineostao najva/niji uvjet za po;etak pregovora s Hrvatskom.

Da zaklju;im, formalna opredijeljenost Hrvatske za rje[avanje slu;aja Goto-vina ne mo/e biti do kraja vjerodostojna ako vladaju'a stranka u predizbor-ne svrhe distribuira zapisnike o svjedo;enju predsjednika Stjepana Mesi'a uHagu, a s ciljem da ga se kompromitira pred bira;ima.

Naime, kako treba educirati gra]ane da shvate va/nost suradnje s Hagom,tako treba, rije;ima predsjednika Mesi'a, Sanaderu puhati za vratom jerhrvatska vlada ne smije se voditi po tome koliko 'e je ko[tati Gotovina, tojest, voditi dvozna;nu politiku – jednu za predizborne potrebe i doma'u jav-nost, a drugu za Brisel i me]unarodnu zajednicu.

28. 1. 2005.

(Autor je kolumnista „Novog lista”, dopisnik nekoliko stranih medija i komenta-tor veb-portala Index.hr)


262


Svi smo mi pomalo zlo;inci

Ha[ki tribunal je bosanskog Srbina Gorana Jelisi'a osudio na 40 godinazatvora zbog ubistava u Br;kom. Jelisi' je ha[kim istra/iteljima ispri;ao kakoga je jedan ;ovek, [ef logora „Luka“ zaustavio na putu do strati[ta, dok jevodio dva brata na streljanje, i rekao mu> „Daj da ja ubijem jednog. Da vidimkako je to ubiti baliju.“ I taj ;ovek je ubio jednog, a Jelisi' drugog brata.

Kada je nedavno u Br;kom odr/ana konferencija, na kojoj su govorili tu/ilacD/efri Najs i drugi iz Tribunala, taj ;ovek je sedeo u sali. Otkriven je sasvimslu;ajno, tako [to je doneo neka dokumenta. Ljudi iz Tribunala su se ljuba-zno zahvalili na tome, a potom zatra/ili njegovo ime. Berni O’Donel, [efistra/nog tima koji je na tom podru;ju istra/ivao zlo;ine, kad je video napi-sano njegovo ime – sledio se. Shvatio je da je to ;ovek koji je ubio jednogod dva brata.

Bilo bi zanimljivo videti na kakav odraz nailazi ova pri;a kod politi;ara, kojise zala/u za dvosmernu saradnju sa Ha[kim tribunalom i optu/uju ga da imadvostruke standarde. Kako oni do/ivljavaju bliski susret sa lako'om ubijanja,koja polako ali uporno pronalazi put do javnosti, bez obzira na doslednozvani;no pre'utkivanje, prikrivanje i relativizovanje zla| Bogata je riznicapostupaka i eufemizama koje srpski politi;ari koriste da bi izbegli da govoreo tim nedelima. Jedan od naj;e['ih izgovora [to politi;ari ne osu]uju zlo;i-ne jeste navodni strah da bi mogli da izgube naklonost bira;a, zatrovanihdugom Milo[evi'evom antizapadnom propagandom. Me]utim, na to bi seovih dana moglo odgovoriti kontrapitanjem – kako je hrvatski predsednikStjepan Mesi' mogao, drugi put, da pobedi na izborima, iako otvorenozagovara saradnju sa Hagom| A istra/ivanja u Hrvatskoj i Srbiji pokazuju daje odnos gra]ana prema Tribunalu podjednak. Prema rezultatima nedavnogispitivanja Me]unarodnog instituta za demokratiju (IDEA), Tribunal u Srbijiima veoma nizak rejting, tek 7,6 odsto anketiranih daje mu prolaznu ocenu.U Hrvatskoj malo bolje – 21 odsto ispitanih. Ipak, Stjepan Mesi' je ubedlji-vo osvojio i drugi mandat u Banskim dvorima.

Predsednik Mesi', koji ;esto [alje srpskim politi;arima ohrabruju'e poruke,bio je i ovog puta vrlo ubedljiv. Strahovanja od gubitka glasova zbog ha[kih

Hag me]u nama

263


264

tema tek su mali izazov za politi;are od formata. I u tome je mo/da razlikaizme]u Mesi'a i onih kojima ;esto [alje pou;ne poruke. Mudri Vitold Gom-brovi; bi mo/da na ovom mestu rekao> „Odsekao sam Boga u sebi. Nau;iosam bezobzirno da mislim.“ Iskustvo pokazuje da je takvo mi[ljenje uvekimperativ vremena u kome su /ivot i smrt tako masovno i tako besprizornopribli/eni. Ko je pre/iveo prethodnu deceniju bez takvog mi[ljenja, miljenikje bogova.

Za razliku od politi;ara, Goran Jelisi' se kroz kajanje i ispa[tanje osloba]amore i zabluda. Kroz priznanje po;injenog zla (sebi i drugima) preuzimaodgovornost i poku[ava da povrati dostojanstvo. „Rekoh i spasih svojudu[u“, ka/e Biblija. Politi;ari, paradoksalno, odbijanjem odgovornosti za zlojo[ vi[e navla;e krivicu, sebi i drugima. Krivci su najuporniji u negiranju zla.U literaturi je to poznato kao „druga krivica“. Filosof Ralf }ordano ka/e daona nastaje ba[ onda kada nismo spremni da je prihvatimo, odnosno da pre-uzmemo odgovornost za zlo koje smo po;inili ili koje je po;injeno u na[eime.

Milo[evi' je sebe i druge uveravao da Srbija nije u ratu, predsednik Tadi' jespreman, eto, „prvi da se izvini, ako treba“, premijer Ko[tunica se jo[ le;i odstoma;nih tegoba. Ministra pravde Zorana Stojkovi'a 'u pamtiti kako zabri-nuto prati u Hag Ljubi[u Bearu, optu/enog za Srebrenicu. Jo[ ose'am stid.Kao da ;ujem da svi govore> „Svi smo mi pomalo zlo;inci.“

28. 1. 2005.

Aleksandar Bo[kovi'

Srbija izme]u Evrope i centra „Sava“

Nedavni spektakularni skup podr/avalaca lika i dela optu/enih za najstra[ni-je zlo;ine po;injene na tlu Evrope u poslednjih 60 godina, odr/an u centru„Sava“ na Novom Beogradu, kao i nekoliko nastupa likova sa ovog skupa umedijima, otvaraju pitanje ose'aja za realnost ovda[nje politi;ke javnosti –kao i onih koje ove doga]aje do/ivljavaju kao prvorazredne politi;ke vesti.

Sa onim [to se izgovori u ovakvim nastupima nemogu'e je polemisati, jer seradi o potpuno iracionalnim izjavama kojima se vre]aju svi oni koji se zala-/u za to da Republika Srbija po[tuje svoje me]unarodne obaveze (kao i sop-stveni Zakon o saradnji sa tribunalom u Hagu) i u kojima se „na[i“ u Hagupozivaju „da izdr/e“. Na simboli;kom planu, i javnost u Srbiji se poziva „daizdr/i“ jer ni Hag, ni Evropa, ni nepravedni „novi svetski poredak“ ne'e zau-vek biti tu da nas kinje nekakvim uslovljavanjima.

U svemu ovome, „Hag“ se pojavljuje kao nekakva mitska kategorija, kao naj-jasnije odre]ena pretnja svemu [to je srpsko, tradicionalno, svetosavsko idobro. U ovako zami[ljenom svetu (i u glavama onih koji ga zami[ljaju) ;i-njenice su jedino ono [to oni prihvataju kao takve (ina;e, fenomen kodnekih neurotika o kome je Frojd pisao pre skoro sto godina), a svet je jasnopodeljen na dobro i zlo.

Kako izgledaju ;injenice u slu/bi ovako shva'enog„dobra“|

Nekoliko primera ti;e se rata u Bosni i Hercegovini. Danas je (nakon nizapravosna/nih sudskih presuda, ali i eksplicitnog priznanja vode'ih politi;a-ra Republike Srpske u Banjaluci) prili;no te[ko poricati da se zlo;in u Sre-brenici ikada dogodio. Me]utim, sada se strategija menja, tako da je nadelu relativizacija („nije ba[ bilo 7.800 /rtava“), ili okrivljavanje /rtava („Srbisu se samo branili“ jer su „Muslimani zapalili nebrojena srpska sela“). Ovoje na liniji poricanja mogu'nosti da su Srbi po;inili bilo kakve zlo;ine – paje tako gotovo op[te mesto u ovda[njoj javnosti poricanje odgovornosti zazlo;in na Markalama, koje ide zajedno sa stalnim pronala/enjima novih„teorija zavere“.

Hag me]u nama

265


266

Sli;na strategija se koristi i u procesima koji se u Hagu vode protiv generalaoptu/enih za zlo;ine protiv civilnog stanovni[tva na Kosovu 1999. – koji svipostaju te[ko bolesni onog trenutka kada se protiv njih objavi optu/nica.Nemogu'e je poricati postojanje fizi;kih dokaza posle otkrivanja masovnihgrobnica ;ak i u [irem centru Beograda, ali se makar zlo;in relativizuje („a[ta su tek oni nama radili“). Zanimljiv pokazatelj ove strategije je i ;injenicada obdukcioni nalazi posmrtnih ostataka /rtava iz masovnih grobnica iz Srbi-je koji su dosad predati UNMIK-u na Kosovu ne sadr/e uzrok smrti – kao da'e ignorisanje ovog podatka nekako u;initi da zlo;ini postanu „manji“ ili dajednostavno nestanu.

U svim ovim slu;ajevima na delu je specifi;an oblik mitskog mi[ljenja,mi[ljenja koje se nada da 'e jednostavnim odricanjem postojanja nekihdoga]aja ovi doga]aji i stvarno prestati da postoje. Ovo je veoma sli;no jed-noj pojavi koja postoji i kod male dece< naime, situaciji da dete, kada lo[esanja, nije u stanju da napravi razliku izme]u sna i jave. Tako se pona[aju idoma'i predstavnici „antiha[kog lobija“ – bespovratno zarobljeni u svetusvojih snova, ;ini se kao da nisu u stanju da shvate da je svet kome se nada-ju relikt ne;ega duboko patolo[kog, i ne;ega [to nikada i nigde ne'e posto-jati. Osim u njihovim mislima i nadanjima.

4. 2. 2005.

Marko Milanovi'

Neposredni izvr[ioci i naredbodavci

Pretresno ve'e Me]unarodnog krivi;nog tribunala za biv[u Jugoslaviju, kojesu ;inile sudije Liu Daqun (Liju Dakun) iz Kine, Volodymyr Vassylenko (Volo-dimir Vasilenko) iz Ukrajine i Carmen Maria Argibay (Karmen Marija Argibaj)iz Argentine, osudilo je 17. januara 2005. biv[eg pukovnika Vojske Republi-ke Srpske (VRS) Vidoja Blagojevi'a na 18 godina zatvora zbog sau;esni[tvau genocidu koji su u Srebrenici u julu 1995. godine izvr[ile snage VRS, ubiv-[i preko 7.000 bosanskih Muslimana. Ovo je druga presuda Tribunala zagenocid u Srebrenici, posle pravosna/ne presude generalu VRS RadislavuKrsti'u, koji je osu]en na 35 godina zatvora, tako]e zbog sau;esni[tva ugenocidu.

Po svojoj prirodi, genocid je vrlo specifi;no krivi;no delo, prvi put uvedenoKonvencijom o spre;avanju i ka/njavanju zlo;ina genocida od 1948. godi-ne, i koje je pra'eno brojnim pravnim dilemama i kontroverzama. Mnogeod njih ni do danas nisu re[ene, zato [to je sudska praksa u pitanju genoci-da krajnje oskudna – [to zbog nevoljnosti me]unarodne zajednice da krivi;-no goni odgovorna lica, [to zbog pravnih i fakti;kih te[ko'a u postizanjuosu]uju'ih presuda za genocid.

:itaoci koji su se zbog nedavne [ezdesetogodi[njice osloba]anja logoraAu[vic, za razliku od pojedinih dr/avnih zvani;nika podsetili na jedno od naj-ve'ih zlodela u ljudskoj istoriji, verovatno 'e se iznenaditi kada ;uju da nije-dan nacisti;ki zlo;inac nije osu]en za genocid. Razlog tome je jednostavan– Konvencija o genocidu usvojena je posle Nirnber[kog procesa. :ak niAdolf Ajhman, kome je su]eno 1962. godine pred Okru/nim sudom u Jeru-salimu, nije osu]en za genocid, ve' za zlo;ine protiv jevrejskog naroda i zlo-;ine protiv ;ove;nosti. Prvu presudu za genocid doneo je u slu;aju Akajesutek Me]unarodni krivi;ni tribunal za Ruandu 1998. godine, osnovan upra-vo zbog genocida koji je odneo 800.000 /ivota.

{ta je to [to genocid ;ini toliko specifi;nim| Prvo, u pitanju je delo koje seod zlo;ina protiv ;ove;nosti kao vrste razlikuje samo po genocidnoj namerilica koje ga vr[i, nameri da se jedna etni;ka, verska, rasna ili nacionalna gru-pa uni[ti kao takva. Genocid je zlo;in koji je usmeren protiv grupe, a poje-

Hag me]u nama

267

dinci su /rtve zlo;ina prvenstveno kao njeni pripadnici. U na;elu, za posto-janje genocida nije bitan broj /rtava niti kako su one ubijene, mada su oveokolnosti zna;ajne za dokazivanje postojanja genocidne namere. Ista objek-tivna radnja mo/e predstavljati genocid ili zlo;in protiv ;ove;nosti, u zavi-snosti od zlo;ina;kog uma izvr[ioca. Na primer, ako bi neko bacio atomskubombu na Beograd usled ;ega bi stradalo milion ljudi, u pitanju ne bi biogenocid ;ak ni ako su svih milion ljudi po nacionalnosti Srbi, ako lice koje jebacilo bombu nije htelo da uni[ti Srbe u Beogradu kao etni;ku grupu. Ovoje tako]e i klju;na razlika izme]u etni;kog ;i['enja, odnosno progona kaozlo;ina protiv ;ove;nosti, gde postoji namera prinudnog preseljavanja sta-novni[tva, uz vr[enje brojnih nasilnih dela radi izazivanja straha stanovni[tva,i genocida, gde postoji namera istrebljenja.

Drugo, upravo zbog subjektivnog elementa namere, genocid je delo koje jeznatno te/e dokazati od drugih zlo;ina protiv me]unarodnog humanitar-nog prava, jer je nemogu'e zlo;incu pro;itati misli da bi se shvatilo zbog;ega je on izvr[io neko delo, ve' je neophodno koristiti posredne dokaze.

Tre'e, nisu sve ljudske grupe za[ti'ene Konvencijom o genocidu. Za ovo sunajbolji primer zlo;ini Crvenih Kmera u Kambod/i, od 1975. do 1979, u koji-ma je stradalo oko milion i po ljudi. Mada su ovi zlo;ini po svakom prirod-nom ili filozofskom gledi[tu jedan od najgorih primera genocida, oni se kaotakvi ne mogu pravno kvalifikovati, jer su Crveni Kmeri ubijali pripadnikesopstvene etni;ke zajednice, i to pre svega zbog njihove klasne ili gra]anskepripadnosti. Zlo;ini mnogo manjih razmera koje su Kmeri vr[ili nad pripad-nicima vijetnamske manjine mogu se, sa druge strane, kvalifikovati kaogenocid, jer su vr[eni protiv Vijetnamaca kao etni;ke grupe, sa namerom dase ta manjina uni[ti.

Kakva je onda uloga i ocena presuda koje je Tribunal dosad izrekao za zlo;i-ne u Srebrenici| I u presudi Krsti'u i u presudi Blagojevi'u ;injeni;na pitan-ja su relativno lako re[ena – na;in, vreme i mesto masovnih ubijanja, kao ipribli/an broj /rtava, vi[e ne mogu biti sporni. Ipak, i Tu/ila[tvo i sudska ve'aimali su mnogo vi[e te[ko'a nego Tribunal za Ruandu da van svake razum-ne sumnje utvrde postojanje genocidne namere, jer su vo]e snaga VRS kojesu izvr[ile zlo;in postupale perfidnije i daleko bolje sakrivale dokaze i svojemotive nego [to su to ;inile ubice u Ruandi, mada je i sam karakter sukobabio bitno druga;iji. Srebrenica nije jedini slu;aj mogu'eg genocida u Bosni


268

Hag me]u nama

269

– zlo;ini u Bijeljini i Prijedoru vrlo lako bi se mogli kvalifikovati kao genocid.Ono [to nedostaje jeste jasan, nepobitan dokaz da su ti zlo;ini, osim Srebre-nice, izvr[eni da bi se Muslimani kao grupa uni[tili, a ne proterali. Za sve ovezlo;ine, pa i u slu;aju Srebrenice do presude Krsti'u, okrivljeni su osu]ivaniza zlo;ine protiv ;ove;nosti a ne za genocid, bilo po okon;anom dokaznompostupku, bilo po priznanju krivice. :ak i presude Krsti'u i Blagojevi'u sadr-/e jedan paradoks. Oni su osu]eni za pomaganje, sau;esni[tvo u genocidu,za koje nije potrebno dokazati genocidnu nameru – tako, na primer, lice kojeje snabdevalo Au[vic smrtonosnim gasom nije moralo imati genocidnunameru da bi bilo sau;esnik u genocidu, ukoliko je znalo da se genocid vr[i.Ali, sa druge strane, nema nijedne presude kojom je neko konkretno liceosu]eno da je izvr[ilo genocid, odnosno da jeste posedovalo genocidnunameru.

Razlog tome je jednostavan – neposredni izvr[ioci su ka/njavani za druga kri-vi;na dela, koje je bilo lak[e dokazati, dok su naredbodavci i kreatori zlo;inau Srebrenici i dalje u bekstvu. Vlada Republike Srpske nedavno je, po[tuju'iodluku Doma za ljudska prava Bosne i Hercegovine, sa;inila izve[taj kojim sepriznaje odgovornost za Srebreni;ki masakr. Da bi pravda bila zadovoljena,i da bi svi ovakvi koraci ka pravdi i pomirenju urodili plodom, neophodno jejo[ da se glavni inspiratori i tvorci Srebrenice na]u u Hagu.

4. 2. 2005.

Majkl Farhar

Izvrnuta slika u ogledalu

Prvo su]enje kosovskim Albancima pred Ha[kim tribunalom moglo bi dove-sti u pitanje neke od ;vrsto ukorenjenih stavova u Srbiji, kako o kosovskomsukobu tako i o samom Tribunalu, koji su osnovale Ujedinjene nacije.

Su]enje je po;elo u novembru i odnosi se na navodna mu;enja i ubistva licazato;enih u logoru koji je Oslobodila;ka vojska Kosova (OVK) dr/ala u seluLapu[nik 1998.

U vezi sa ovim postupkom iskrslo je vi[e ozbiljnih pitanja, uklju;uju'i proble-me prouzrokovane, kako se ;ini, naro;ito prisutnim zastra[ivanjem svedoka,kao i evidentnom nevoljno['u biv[ih ;lanova OVK da svedo;e protiv optu-/enih.

Jednako je va/na i ;injenica da su tu/ioci odlu;ni da poka/u da je OVK bilaorganizovana vojna snaga, i ona otvara dilemu za one u Srbiji koji bi nesum-njivo voleli da se postupak zavr[i osu]uju'om presudom, ali koji bi neradopriznali albanskim pobunjenicima taj status.

Napokon, samom ;injenicom da se odvija, a jo[ vi[e i reakcijom koju je iza-zvalo na Kosovu – su]enje podriva [iroko prisutno shvatanje u Srbiji da jeHa[ki tribunal pristrasan na u[trb Srba.

Za Fatmira Ljimaja, Isaka Muslijua i Haradina Balju tvrdi se da su od maja dojula 1998. u Lapu[niku dr/ali logor u kojem su desetine Srba, kao i Albana-ca za koje se sumnjalo da sara]uju sa vlastima, dr/ane u u/asnim uslovima,mu;ene, a ;esto i prebijane do smrti ili ubijane vatrenim oru/jem.

Ljimaj i Balja su tako]e optu/eni za navodni masakr nad desetoro zato;enihlica nakon [to je logor napu[ten zbog srpske ofanzive u julu te godine.

Jedine /rtve koje su dosad svedo;ile javno jesu dva srpska svedoka. Nasuprottome, vi[e kosovskih Albanaca pojavilo se i govorilo o svom iskustvu u lapu-[ni;kom logoru koriste'i mere za[tite, uklju;uju'i pseudonime i izobli;enjelica i glasa.


270

Kako izgleda, zastra[ivanje albanskih svedoka stvara ozbiljne pote[ko'e zatu/ioce. I pre no [to je su]enje po;elo Muslijuov ro]ak Be'e Be'aj bio jeuhap[en zbog navodnog poku[aja da primora potencijalne svedoke da odu-stanu od svedo;enja. Be'aj je navodno ;ak raspravljao o svojim planovimasa Ljimajem i Muslijuom u ha[kom pritvoru.

Tu/ioci su tako]e suo;eni sa te[ko'ama u nastojanjima da biv[e ;lanoveOVK dovedu pred sud da svedo;e. Mnogi su odbili da do]u u Hag, pa jesud morao da izda obavezuju'i nalog da se pojave pred sudom, a neke –uklju;uju'i Sulejmana Selimija, koji je bio me]u visokim rukovodiocima OVK– u sudnici su tu/ioci optu/ili za izvrdavanje.

Osim [to su doveli svedoke da govore o zlo;inima navedenim u optu/nici,tu/ioci su posvetili dosta vremena nastoje'i da rasvetle pravu prirodu OVKtokom 1998.

Da bi optu/be bile prihva'ene, Tu/ila[tvo mora pokazati da su se navedenizlo;ini desili u kontekstu pravno definisanog „oru/anog sukoba“. U skladusa sudskom praksom Tribunala, ovo zna;i da se mora dokazati da je OVK bila„organizovana oru/ana formacija“ 1998.

Ovaj pristup je, naravno, u o[troj suprotnosti u odnosu na tvrdnje onda[njihbeogradskih vlasti da OVK nije bila ni[ta drugo do [arolika banda terorista.Pristup Tu/ila[tva tako]e predstavlja izazov za mnoge posmatra;e u Srbijikoji jo[ uvek ustrajavaju u ovoj tvrdnji, a istovremeno bi voleli da trojicaoptu/enika budu osu]eni.

Jedan svedok optu/be, svojevremeno britanski vojni ata[e u Beogradu, D/onKrosland, rekao je sudu da je do juna 1998. OVK ve' kontrolisala nekih 35odsto kosovske teritorije i bila je u stanju da izvodi akcije u jo[ 30 odsto. Kaoilustracija na;ina na koji ovo su]enje prevazilazi tradicionalne linije „za“ i„protiv“, Krosland je prethodno svedo;io u postupku protiv SlobodanaMilo[evi'a, optu/enog za proterivanje stotina hiljada kosovskih Albanaca1999.

Kriti;ari Tribunala u Srbiji bi, osim na de[avanja u samom postupku, trebaloda obrate pa/nju i na reakcije koje je su]enje proizvelo na Kosovu – reakci-je koje deluju poznato.

Hag me]u nama

271


272

U uvodnom izlaganju u novembru, Ljimaj, dobro poznata politi;ka figura naKosovu, optu/io je ha[ke tu/ioce da sude Albancima kako bi zadovoljili Beo-grad, tvrde'i da su tu/ioci „zatvorili oba oka“ na zlo;ine koje su srpske sna-ge po;inile na Kosovu 1998.

Na ovo su se nadovezali kosovski politi;ari, izjavom u kojoj su tvrdili da jeuvodna re; Tu/ila[tva bila bazirana „ne na ;injenicama ili argumentima, ve'na politi;kim tvrdnjama ;iji je cilj da se izjedna;i oslobodila;ki rat sa geno-cidnim i okupacionim snagama srpske dr/ave na Kosovu“.

Napadi su se nastavili i u kosovskoj [tampi. Dan nakon po;etka su]enja,dnevni list „Epoka e re“ imao je na naslovnoj strani naslov „Antialbanskosu]enje“, a „Zeri“ je citirao eminentnog kosovskog politi;ara RamadanaAvdijua, po ;ijem mi[ljenju je Tribunal, nastoje'i da stvori ravnote/u izme]urazli;itih nacionalnosti, postao „instrument politike umesto pravde“.

To [to ovi argumenti predstavljaju izvrnutu sliku u ogledalu kritika sa srpskestrane samo potkopava obe strane koje takve argumente iznose.

11. 2. 2005.

(Autor je je izve[ta; iz Haga za Institut za izve[tavanje o ratu i miru– IWPR)

Bogdan Ivani[evi'

Jedno je zlo;in, drugo je verbalni delikt

Ve'a grupa profesora prava, politi;ara i umetnika okupila se 22. januara ubeogradskom centru „Sava“ da iska/e podr[ku Vojislavu {e[elju, optu/enompred Me]unarodnim krivi;nim sudom za biv[u Jugoslaviju (MKSJ). Vi[e u;e-snika je ponovilo dva pravna argumenta koja bi, budu'i da su ih izreklipoznati pravnici, trebalo da zvu;e kao autoritativna kritika Tribunala. Obaargumenta su, me]utim, evidentno pogre[na.

Vojislav {e[elj, kako su ustvrdili pravnici koji ga podr/avaju, optu/en je za„verbalni delikt“. Uz to, Tu/ila[tvo MKSJ navodno ga je optu/ilo za ne[to [tonijedno nacionalno zakonodavstvo, pa ni Statut samog MSKJ, ne poznaje –u;e['e u zajedni;kom zlo;ina;kom poduhvatu.

Ne treba mnogo napora da bi se shvatila frivolnost prve tvrdnje. I prose;noobave[ten laik naslu'uje da {e[elj mora da je optu/en za ne[to ozbiljnije odiskazivanja svog mi[ljenja. Zaista, ono za [ta je optu/en zove se „podstican-je na izvr[enje (ratnih) zlo;ina“, i zabranjeno je i doma'im pravom.

Marta 1992, prema optu/nici, {e[elj je izgovorio slede'e re;i na mitingu uMalom Zvorniku, koji samo reka Drina razdvaja od Zvornika> „Draga bra'o;etnici, naro;ito vi sa druge strane reke Drine, vi ste najve'i junaci. O;isti'e-mo Bosnu od pagana i pokaza'emo im put koji vodi na istok, gde im je imesto.“ Optu/nica tako]e navodi da je {e[elj u govoru u Hrtkovcima (Voj-vodina) pozvao na proterivanje Hrvata. Snaga tu/io;evih dokaza kojim pot-krepljuje optu/bu ostaje da se vidi, ali nazivati tu optu/bu kriminalizacijomlegitimno izra/enog mi[ljenja zahteva naro;itu drskost.

Druga tvrdnja izre;ena u centru „Sava“ jeste da je Tu/ila[tvo MKSJ izmislilodoktrinu zajedni;kog zlo;ina;kog poduhvata. Da bi se pokazala neosnova-nost ove tvrdnje potrebno je ne[to du/e obja[njenje, jer je koncept zajedni;-kog zlo;ina;kog poduhvata jo[ uvek nerazumljiv ve'ini posmatra;a.

Prema me]unarodnom obi;ajnom pravu, osoba u;estvuje u zajedni;komzlo;ina;kom poduhvatu kada svesno u;estvuje u kriminalnoj aktivnosti sadrugim licima, sa njima deli zajedni;ki plan ili cilj i doprinosi ostvarenju tog

Hag me]u nama

273

cilja. {to je najva/nije, ta osoba je krivi;no odgovorna ne samo za prvobitnodelo sa ;ijim izvr[enjem se slo/ila, nego i za sve druge nezakonite radnje kojesu usledile kao prirodna i predvidljiva posledica tog dela – ;ak i ako se nijeizri;ito saglasila sa njima.

Na primer, ako tokom oru/ane plja;ke jedan ;lan grupe ;eka napolju u koli-ma, a drugi ubije osobu u banci, osoba napolju bi'e krivi;no odgovorna nesamo za plja;ku (sa kojom se saglasila), nego i za ubistvo (sa kojim se mo/danije saglasila, ali koje je bilo predvidljiva posledica plja;ke). Drugi primer>grupa ljudi ima zajedni;ku nameru da ukloni pripadnike odre]ene etni;kegrupe iz njihovog grada, sela ili oblasti (da izvr[i „etni;ko ;i['enje“, drugimre;ima)< tokom izvr[enja jedna ili vi[e /rtava bude ubijena. Oni me]u u;e-snicima zajedni;kog zlo;ina;kog poduhvata koji su se saglasili samo sa etni;-kim ;i['enjem bi'e odgovorni i za ubistva, jer ova su prirodna i predvidljivaposledica „;i['enja“.

Ovaj potonji primer zajedni;kog zlo;ina;kog poduhvata je, naravno, ono za[ta je {e[elj optu/en. Drugi optu/enici MKSJ koji su optu/eni za u;e['e uzajedni;kom zlo;ina;kom poduhvatu ;iji je cilj bio etni;ko ;i['enje jesu,izme]u ostalih> Slobodan Milo[evi', Neboj[a Pavkovi' i Milan Babi', a nahrvatskoj strani Ante Gotovina i Ivan :ermak. Svrha zajedni;kog zlo;ina;kogpoduhvata u slu;aju MKSJ protiv Fatmira Ljimaja, Haradina Balje i IsakaMuslijua bila je druga;ija – zastra[ivanje, zatvaranje, nasilje i ubistva srpskihcivila i navodnih albanskih saradnika vlasti.

Pa, da li su tu/ioci MKSJ izmislili doktrinu zajedni;kog zlo;ina;kog poduhva-ta| Te[ko. Odluka ?albenog ve'a od 15. jula 1999. daje detaljan prikaz slu-;ajeva posle Drugog svetskog rata u kojima je doktrina kori['ena, iako poddruga;ijim imenom (doktrina zajedni;kog cilja) ili bez posebnog imena.?albeno ve'e je tako]e dalo prikaz sudske prakse u zemljama koje su pri-menjivale ovu doktrinu i pre osnivanja MKSJ.

Nakon Drugog svetskog rata, sudovi koje su uspostavile ameri;ke i britanskeokupacione snage u Nema;koj primenjivali su doktrinu u postupcima protivnema;kih nacista. Isto je ;inio i italijanski Vrhovni sud u su]enjima italijan-skim fa[istima. {to se ti;e slu;ajeva nevezanih za Drugi svetski rat, ?albenove'e MKSJ citiralo je brojne odluke italijanskih sudova od [ezdesetih do devedesetih, odluke Kasacionog suda Francuske iz 1947. i 1984, kao i


274

Hag me]u nama

275

sudsku praksu u Engleskoj, Velsu, Kanadi, Sjedinjenim Dr/avama, Australiji iZambiji.

Napokon, dok je istina da Statut MKSJ ne koristi eksplicitno termin „zajed-ni;ki zlo;ina;ki poduhvat“, ?albeno ve'e MKSJ objasnilo je da je u;e['e uzajedni;kom zlo;ina;kom poduhvatu obuhva'eno pojmom „izvr[enje“ iz;lana 7(1) Statuta.

Grupa iz centra „Sava“ je izgleda zaboravila ono [to zna svaki student pra-va – da pre primene prava na ;injenice treba znati [ta pravo ka/e.

18. 2. 2005.

Stevan Lili'

Kvalifikacije umesto argumenata

U javnom diskursu, eksponenti tzv. antiha[kog lobija posebno nagla[avajupravne elemente. Me]utim, tzv. pravni argumenti antiha[kog lobija uop[tenisu pravno utemeljeni (ve' su po svojoj prirodi politi;ki i ideolo[ki). Ovaprosta ;injenica istovremeno potvr]uje da je u osnovi antiha[kog lobijajedan antipravni lobi.

Pripadnici „pravne sekcije“ antiha[kog lobija kao svoj „krunski pravni argu-ment“ protiv Ha[kog suda najglasnije isti;u njegov „sporni pravni osnov“.

To ;ini i profesor :avo[ki u svojoj knjizi „Hag protiv pravde“ (1998), u kojoj,izme]u ostalog, posve'uje posebno poglavlje ba[ temi „Sporni pravni osnovza obrazovanje Me]unarodnog suda u Hagu“ (str. 22–28). Tim povodom,profesor :avo[ki isti;e i slede'e> „A onda je Savet bezbednosti svojom Rezo-lucijom br. 827 od 23. maja 1993. godine uzeo sebi pravo da obrazuje adhoc sud ;ija je nadle/nost i vremenski i prostorno ograni;ena – po;ev od 1.januara 1991, a za teritoriju biv[e SFRJ. Kako nikad do sada Savet bezbedno-sti nije obrazovao nijedan sud, valjalo je na'i kakav-takav pravni osnov da nebi ba[ ispalo da sila ;ini pravo. Pravni osnov je ’na]en’ u [irokom tuma;en-ju odredbe u Glavi VII Povelje Ujedinjenih nacija (...).“

Suprotno utisku koji se mo/e ste'i iz formulacije i argumentacije profesora:avo[kog kada koristi izraze kao [to su „kakav-takav pravni osnov“ i „da nebi ba[ ispalo da sila ;ini pravo“, sa pravne ta;ke gledi[ta ;injenice ukazujuna suprotno.

Prvo, to [to profesor :avo[ki i pristalice antiha[kog lobija smatraju da jepravni osnov Ha[kog suda „sporan“ ne zna;i da pravnog osnova nema.Pravni osnov osnivanja Ha[kog tribunala jeste Glava VII Povelje Ujedinjenihnacija. Ovu ;injenicu profesor :avo[ki ne pori;e – naprotiv, i sam ka/e da jepravni osnov „na]en“ u Glavi VII Povelje UN. Profesor :avo[ki, me]utim,„osporava valjanost“ tog pravnog osnova. Drugim re;ima, profesor :avo[kipotvr]uje ;injenicu, ali je druga;ije kvalifikuje.


276

Kao [to se vidi, profesor :avo[ki nema pravni argument, ve' iznosi kvalifika-ciju. U pravu je ;injenica, bez obzira na naknadne kvalifikacije. Zbog toga seza njegovu tvrdnju i ne mo/e re'i da je pravna tvrdnja. U pravu vrednosnakvalifikacija (u smislu da je pravni osnov „sporan“) ne zna;i da pravnogosnova nema. Dakle, „pravni argument“ profesora :avo[kog svodi se najednu antipravnu konstrukciju. Upu'eni pravnici znaju da je ovo jedna „liti-gaciona taktika“ iz arsenala advokatsko-parni;arske tehnike (tzv. advokatskitrik), koja ima za cilj da zbuni i dezorijenti[e, a ne da brani neki stav pravnimargumentima.

Drugo, kada su u pitanju tvrdnje da je Savet bezbednosti doneo Rezoluciju(br. 827) „da ne bi ba[ ispalo da sila ;ini pravo“, profesor :avo[ki postupana ne[to druga;iji na;in. I ovde u nedostatku pravnih argumenata profesor:avo[ki jednom jezi;kom formulacijom imputira kako su ;lanice Saveta bez-bednosti „verovatno smatrale da sila ;ini pravo“ (pa su zbog toga i doneleRezoluciju 827). Prema zamisli profesora :avo[kog, njegova „pravna“ argu-mentacija treba da nas navede na zaklju;ak da ;lanice Saveta bezbednostipostupaju sa stanovi[ta sile, a ne prava. Po ovoj „logici“ profesora :avo[kogi ostalih pristalica antiha[kog lobija, Rezolucija SB UN br. 827 o osnivanjuHa[kog suda nije (pravna) odluka, ve' manifestacija sile.

Kako su ;lanovi antiha[kog lobija i profesori Pravnog fakulteta u Beogradu,u medijima je javno postavljeno pitanje> „Da li je Pravni fakultet u Beogradupostao ’antiha[ki bastion’|“ Tim povodom profesor Oliver Anti', biv[i dekanovog Fakulteta i istaknuti predstavnik antiha[kog pravnog lobija, rekao je(vidi> www.b92.net)> „Problem je to [to oni koji se zaista bave pozitivnimpravom znaju da je najve'i broj pravnih problema prouzrokovao taj nelegal-ni i nelegitimni sud. A po[to je ovo mesto gde se izu;ava pravo, normalnoje da ovde ima najvi[e ljudi koji se protive tom i takvom ru[enju me]unarod-nog prava i tom i takvom jednom kvazisudu, kakav je zaista Ha[ki tribunal.“

Tom prilikom profesor Anti' je propustio da podseti da u na[em va/e'em(tzv. pozitivnom) pravu postoji Zakon (koji je 11. aprila 2002. godine potpi-sao Vojislav Ko[tunica) i koji, u ;lanu 1, izme]u ostalog, propisuje da se nji-me ure]uje „...izvr[enje obaveza koje za Srbiju i Crnu Goru proizlaze iz Rezo-lucije Saveta bezbednosti br. 827 (1993) i Statuta Me]unarodnog krivi;nogtribunala (...)“. Dalje, u ;lanu 2. ovog Zakona izri;ito pi[e i da je „...Me]u-narodni krivi;ni tribunal obrazovan od strane Saveta bezbednosti Organiza-

Hag me]u nama

277


278

cije ujedinjenih nacija...“, kao i da su „...odredbe Statuta Me]unarodnog kri-vi;nog tribunala op[teprihva'ena pravila Me]unarodnog prava“.

Imaju'i navedeno u vidu, te[ko se mo/e re'i da su ocene profesora Anti'a otome da je Ha[ki sud „nelegalan i nelegitiman“ i da predstavlja „ru[enje“me]unarodnog prava „valjani pravni argumenti“. Studentima prava i onimakoji se bave pozitivnim pravom profesor Anti' ipak ostaje du/an da sa „pozi-tivnopravnog aspekta“ objasni kako to da na[ doma'i Zakon koji ima punupravnu snagu u stvari nema pravnu snagu. Posredi je jo[ jedna antipravnakonstrukcija antiha[kog lobija.

Umesto zaklju;ka, da podsetimo da su neki od najpoznatijih pripadnika anti-ha[kog lobija sa Pravnog fakulteta u Beogradu zapravo bili u Hagu i „napravno valjan na;in“ svedo;ili pred „nelegalnim i nelegitimnim“ Ha[kimsudom (prof. Smilja Avramov, prof. Ratko Markovi') kao „svedoci odbrane“(tj. u korist optu/enog S.Milo[evi'a).

18. 2. 2005.

(Autor je predsednik udru/enja „Pravnici za demokratiju“)

Dragoljub Todorovi'

Nebulozna odluka Vrhovnog suda

Krajem pro[le godine Vrhovni sud Srbije ukinuo je presudu Okru/nog sudau Beogradu kojom je Sa[a Cvjetan osu]en na 20 godina zatvora zbog krivi;-nog dela ratni zlo;in protiv civilnog stanovni[tva, po;injenog 28. marta1999. godine, u jednom dvori[tu u Podujevu, kada je streljano 14 albanskihcivila (deca, /ene i starci), a petoro dece te[ko povre]eno. Nekoliko meseciranije u Vrhovnom sudu ukinuta je presuda, tako]e Okru/nog suda iz Beo-grada, kojom su osu]eni po;inioci ratnog zlo;ina izvr[enog 22. oktobra1992. godine tako [to je iz autobusa na relaciji Sjeverin – U/ice oteto i kasni-je likvidirano 16 putnika bo[nja;ke nacionalnosti. S obzirom da su navede-ne presude jedine koje su razmatrane pred Vrhovnim sudom za navedenokrivi;no delo, to zna;i da je procenat ukinutih presuda za ratni zlo;in predVrhovnim sudom sto odsto.

Kada se radi o ukidanju presude Sa[i Cvjetanu, razlozi odluke Vrhovnog sudaapsolutno su izvan prava i pravde, suda i zakona, sudske prakse i tuma;en-ja propisa, izvan logike i zdravog razuma< potpuno su apsurdni i nebulozni.Re; je o drskoj i flagrantnoj zloupotrebi sudijske funkcije i visoke pravosud-ne institucije u dnevnopoliti;ke svrhe.

Prvi, osnovni, glavni i su[tinski razlog za ukidanje presude Cvjetanu jeste taj[to prvostepeni sud nije vodio istragu povodom izjave osu]enog Cvjetanada njegovom prvom saslu[anju pred istra/nim sudijom Okru/nog suda uProkuplju, na kome je u potpunosti, precizno, jasno i detaljno priznao izvr-[enje dela koje mu se stavlja na teret, nije prisustvovao branilac, iako je pozakonu morao prisustvovati. Iz spisa predmeta nesumnjivo i bez ikakve dile-me proizlazi da je prvostepeno ve'e Okru/nog suda u Beogradu ispravno,pravilno i zakonito postupilo kada je odbilo da sprovede istragu koju je tra-/io okrivljeni Cvjetan i njegova odbrana i to iz slede'ih razloga>

1. U zapisniku o saslu[anju Sa[e Cvjetana 24. maja 1999. pred istra/nimsudijom Okru/nog suda u Prokuplju Mijatom Bajovi'em, na dva mesta jekonstatovano da ispitivanju prisustvuje branilac po slu/benoj du/nosti Dra-gutin Stankovi'.

Hag me]u nama

279

2. U spisima predmeta postoji re[enje o isplati advokatskog honorara Stan-kovi'u za odbranu Sa[e Cvjetana po slu/benoj du/nosti 24. maja 1999.godine. Visina honorara je opredeljena u skladu sa advokatskom tarifom.

3. Zapisnik o ispitivanju okrivljenog u istrazi je zvani;an dokument kojisastavlja istra/ni sudija, koji je funkcioner, izborno lice, koga bira najvi[iorgan vlasti – Skup[tina u kojoj je polo/io zakletvu. Postoji presumpcijakojom se zapisnici, pe;ati, potpisi, dostavnice smatraju ispravnim i autenti;-nim sve dok se u sudskom postupku, pravosna/nom krivi;nom presudom nedoka/e falsifikat. Sudska praksa svih sudova i u svim materijama u Srbijijedinstvena je da se neta;nosti u zvani;nim sudskim dokumentima prihva-taju samo na osnovu pravosna/ne krivi;ne presude za falsifikat ili drugo kri-vi;no delo.

4. Protiv istra/nog sudije Mijata Bajovi'a nije se vodio niti se vodi krivi;nipostupak zbog sa;injavanja navedenog zapisnika.

5. Posle saslu[anja Sa[e Cvjetana, saslu[an je drugi okrivljeni za isto delo,Demirovi'. Prema izjavi sudije Bajovi'a, advokat Stankovi' nije hteo da bra-ni Demirovi'a, jer ne mo/e i ne /eli takav zlo;in da brani. Zbog toga sudijapronalazi drugog advokata, {ubaranovi'a, koji u svojstvu branioca po slu-/benoj du/nosti prisustvuje ispitivanju Demirovi'a. Situacija sa anga/ovan-jem {ubaranovi'a omogu'uje postavljanje dva logi;na pitanja> prvo – za[tobi sudija anga/ovao i tra/io advokata da prisustvuje ispitivanju Demirovi'a,a za Cvjetana u zapisnik upisao da prisustvuje advokat iako on nije prisutan<drugo> za[to i prilikom ispitivanja Demirovi'a sudija nije postupio kao [toodbrana tvrdi da je postupio kod Cvjetana, odnosno upisao prisustvo advo-kata Stankovi'a koji nije bio u kancelariji istra/nog sudije.

Ovih dana vodi se velika kampanja na svim nivoima srpskog dru[tva i naj[i-reg javnog mnjenja za preuzimanje pojedinih slu;ajeva od Ha[kog tribuna-la u kojima su okrivljeni Srbi. Posebno je aktuelno preuzimanje predmeta tzv.vukovarske trojke (Mrk[i', {ljivan;anin, Radi').

Iako je u Srbiji postignut odre]en napredak i stvoreni izvesni uslovi za su]en-ja izvr[iocima ratnih zlo;ina (formiranje specijalnih tu/ila[tava i sudova,uskla]ivanje zakonske regulative, stvaranje optimalnih tehni;kih uslova,uspostavljanje stru;nih profesionalnih i objektivnih prvostepenih ve'a) ipak


280

je antiha[ki lobi u Srbiji izuzetno jak, [iroko rasprostranjen i vrlo uticajan.Zna;ajno upori[te, baza i pravi epicentar antiha[kog lobija u Srbiji jesteVrhovni sud. Ta institucija je, sem smene predsednika Govedarice i sudijeLelovca, ostala neokrnjena i u istom sastavu kao u vreme vlasti SlobodanaMilo[evi'a. Sudije Vrhovnog suda su biv[i predsednici sudova, rukovodiocikrivi;nih odeljenja i sudije koje su sudile predmete za koje je postojao najve-'i interes javnosti i politike u Milo[evi'evom periodu. Vi[e od 90 odsto dana-[njeg sudijskog sastava Vrhovnog suda izabrano je u vreme Milo[evi'evogre/ima.

Posle 5. oktobra 2000. sudije Vrhovnog suda su velikim aplauzom, glasnimpovicima i udaranjem nogama u pod proslavili rezultat glasanja svoje Op[tesednice, kojim je izglasano poverenje sudiji Vrhovnog suda koji je odlu;uju-'e doprineo izbornoj kra]i u Srbiji 1996. godine.

Kada je na sastancima novi predsednik Vrhovnog suda (izabran posle 5.oktobra 2000) kriti;ki govorio o Milo[evi'evom predsedniku Govedarici,grupa sudija je demonstrativno napu[tala sastanak.

Poslednji montirani sudski proces, u re/iji Milo[evi'eve tajne policije, bio jeproces Vladimiru Nikoli'u. Sudija izvestilac u predmetu Sjeverin, sudija izve-stilac u predmetu Podujevo i ;lan sudskog ve'a u predmetu Podujevo bili su;lanovi Lelov;evog ve'a petorice koje je osudilo Nikoli'a.

U navedenom kontekstu postaju jasniji razlozi za dono[enje poslednjih odlu-ka Vrhovnog suda u predmetima osuda za ratne zlo;ine i razotkriva se anti-ha[ka pozicija te najvi[e pravosudne institucije u Srbiji.

18. 2. 2005.

Hag me]u nama

281

Jovan Nici'

Dug je put do pravde

Ovih dana navr[ava se 12 godina od otmice i ubistva 19 putnika, gra]anatada[nje SRJ, iz voza koji je saobra'ao na relaciji Beograd – Bar u stanici {trp-ci. Naime, 27. februara 1993. godine grupa vojnika Vojske Republike Srpske(VRS), koju je predvodio Milan Luki', zaustavila je ovaj voz, izvela iz njega 19putnika od kojih je osamnaest bilo bo[nja;ke nacionalnosti, a zatim ih kami-onom prebacila u okolinu Vi[egrada gde su nakon mu;enja ubijeni.

Za u;e['e u izvr[enju ovog zlo;ina do danas je optu/en i pravosna/no osu-]en samo jedan od po;inilaca, Neboj[a Ranisavljevi'. Ranisavljevi'u je su]e-no pred sudskim ve'em Vi[eg suda u Bijelom Polju, kojim je predsedavaosudija Vukoman Golubovi', a koje je 9. septembra 2002. godine osudilooptu/enog na kaznu zatvora u trajanju od 15 godina. Nakon toga, Vrhovnisud Crne Gore je 2004. godine potvrdio ovu presudu. Tokom su]enja u Bije-lom Polju vi[e puta su spomenuta imena ostalih u;esnika u ovom zlo;inu,pa se mo/e zaklju;iti da su pored Luki'a i osu]enog Ranisavljevi'a u akcijiu;estvovali Boban In]i', Mi'o Jovi;i' i Ranko Drekalo (pripadnici Vi[egrad-ske brigade VRS).

Protiv Milana Luki'a, koji je optu/en za otmicu i ubistvo 16 gra]ana musli-manske nacionalnosti iz Sjeverina u mestu Mio;e 22. oktobra 1992. godine(slu;aj Sjeverin), povodom zlo;ina u {trpcima pokrenuta je istraga 1994.godine pred Okru/nim sudom u Beogradu, s tim [to je zlo;in kvalifikovankao protivpravno li[avanje slobode. Me]utim, veoma brzo istraga je obu-stavljena, a Luki' je ekstradiran Republici Srpskoj zbog krivi;nog dela razboj-ni[tva. Odmah nakon ekstradicije Luki' je pu[ten na slobodu.

Ovo su]enje, kao i su]enje u slu;aju Sjeverin pred Okru/nim sudom u Beo-gradu, ;ini posebno specifi;nim to da se u optu/nicama lica koja se tereteza ove zlo;ine ozna;avaju kao pripadnici oru/anih grupa ili paravojnih for-macija, a ne kao pripadnici regularnih jedinica VRS. Naime, u optu/nici kojuje podigao vi[i tu/ilac iz Bijelog Polja protiv Ranisavljevi'a navodi se da jeoptu/eni bio pripadnik naoru/ane grupe, dok se u optu/nici Okru/nog jav-nog tu/ila[tva iz Beograda protiv Milana Luki'a, Olivera Krsmanovi'a, Dra-gutina Dragi;evi'a i }or]a {evi'a, u slu;aju Sjeverin, navodi da su oni bili


282

pripadnici paravojne formacije „Osvetnici“, a potom u preciziranoj optu/ni-ci „pripadnici naoru/ane grupe“.

Me]utim, u oba slu;aja postoje validni dokazi koji ukazuju da su optu/enibili pripadnici Vi[egradske brigade. Pre svega, potvrde koje se nalaze u istra-/nim spisima predmeta Okru/nog suda u U/icu sa kraja 1992. godine, kadaje vo]ena istraga protiv Luki'a i Dragutina Dragi;evi'a za krivi;no delo neo-vla['enog no[enja oru/ja, pokazuju da su oni bili pripadnici Vi[egradske bri-gade VRS. Ove potvrde je Luki'u i Dragi;evi'u izdao tada[nji na;elnik {ta-ba, a u vreme otmice u {trpcima komandant brigade Luka Dragi'evi', kojije svedo;io na su]enjima u Bijelom Polju i Beogradu. Dragi;evi' je u obasvedo;enja naglasio da na podru;ju Vi[egrada nisu delovale nikakve paravoj-ne formacije, niti oru/ane grupe, niti su ni/e formacije (;ete i vodovi) u nje-govoj brigadi imale bilo kakvo ime. Me]utim, Dragi'evi' je istakao da je ;uokako su se pripadnici brigade nezvani;no nazivali „osvetnici“, „skakavci“ i„garavi sokak“. Pored toga, Dragi'evi' je u Bijelom Polju rekao da je optu-/eni Ranisavljevi' bio dobrovoljac, priklju;en interventnoj ;eti Vi[egradskebrigade, kojom je komandovao Boban In]i'.

Sa druge strane, na ovom su]enju je utvr]eno da je na podru;ju Vi[egrada,u periodu kada je izvr[en zlo;in u {trpcima, delovala i Gora/danska brigadaVRS, sastavljena od srpskih izbeglica iz Gora/da. Tada[nji komandant te bri-gade Damjan Mitra[inovi' tokom svedo;enja je rekao da je njegova brigadajedina na tom podru;ju raspolagala ve'im brojem kamiona TAM 150, a naosnovu drugih dokaza ustanovljeno je da je grupa vojnika koja je izvr[ilaotmicu i ubistvo putnika iz voza koristila upravo vozilo TAM 150. Pored toga,optu/eni Ranisavljevi' je rekao da je neposredno pre nego [to je naoru/anagrupa iz Vi[egrada krenula prema stanici {trpci, Luki' razgovarao sa Mitra[i-novi'em i kada se vratio kazao da je sve zavr[io [to se ti;e vozila.

Imaju'i u vidu navedeno, opravdano se postavlja pitanje za[to su tu/iocipo;inioce ovih zlo;ina okarakterisali samo kao pripadnike naoru/anih grupa.U tra/enju odgovora va/no je napomenuti da je oficirski kadar VRS biouglavnom iz sastava nekada[nje JNA. Tako su komandanti Vi[egradske,Gora/danske i Ru]anske brigade (Dragi'evi', Mitra[inovi' i Tuba) bili oficiriJNA koji su odlukom General[taba raspore]eni u VRS, da bi nakon potpisi-vanja Dejtonskog sporazuma sva trojica bila raspore]ena na du/nosti u tada-[nju Vojsku Jugoslavije (Novi Sad, Po/arevac i Beograd). Navedena bliska

Hag me]u nama

283


284

saradnja VRS i JNA, kasnije Vojske Jugoslavije, ukazuje na jedan od osnovnihrazloga [to se izbegava pominjanje regularnih jedinica VRS u kontekstu ovihzlo;ina, kad se ima u vidu da bi to sasvim sigurno otvorilo pitanje odgovor-nosti nadre]enih i u;e['a dr/ave u njima.

25. 2. 2005.


:injenice nema ko da ;uje

Nedavna optu/ba {efka Alomerovi'a, predsednika Helsin[kog odbora zaljudska prava u Sand/aku, da je Vladimir Vuk;evi', tu/ilac u slu;aju Sjeverin,u poslednjem trenutku promenio optu/nicu i paravojnu formaciju prekvali-fikovao u oru/anu grupu izazvala je pravu pometnju ljudi iz Ha[kog tribuna-la. To se dogodilo na konferenciji o suo;avanju koju je organizovao Fond zahumanitarno pravo, a Vuk;evi' je posle slu;aja Sjeverin imenovan za speci-jalnog tu/ioca za ratne zlo;ine.

Tribunal u Hagu i druge me]unarodne organizacije, posebno OEBS, ula/uogromne napore i velika sredstva da pravosu]e u Srbiji osposobe za prime-nu me]unarodnih standarda u doma'im su]enjima za ratne zlo;ine i vi[eputa su izrazili zadovoljstvo zbog napretka koji se ostvaruje. A Vuk;evi' je uHagu vi]en kao osoba koja tome zna;ajno doprinosi.

Alomerovi'evo otkri'e tek je detalj na osnovu kojeg bi se moglo zaklju;iti dase ove pripreme odvijaju zbog spoljnih a ne unutra[njih (temeljnih) potrebadr/ave. Drugi, jo[ ozbiljniji dokazi do[li su nakon ove optu/be. Vrhovni sudSrbije je, naime, ukinuo dve presude< za zlo;in u Sjeverinu i u Podujevu. Ipostignuto po;etno poverenje da pravosu]e u Srbiji lagano staje na nogeozbiljno je dovedeno u pitanje.

Paravojne formacije, klju;no pitanje u su]enjima za zlo;ine u Srbiji, bile sude jure i de facto pod vojnom komandom. Savezni sekretarijat za narodnuodbranu jula 1991. godine izdao je (tajni) dokument, odnosno naredbu pokojoj su „dobrovoljci pripadnici JNA“. Istovremeno, na su]enju SlobodanuMilo[evi'u u Hagu, svedoci iz najbli/eg okru/enja optu/enog izneli su nizpodataka o u;e['u vojske i jugoslovenskog vrha u prekodrinskim operacija-ma. Da Srbija ima ozbiljno tu/ila[tvo, odnosno politi;ko vo]stvo dobrihnamera, u zatvorima odavno ne bi bilo mesta. O legalizmu je re;.

Bliskost Vojske RS i Vojske Jugoslavije optere'ivala je i vladu Zorana }in]i'a,koja je imala mu;an posao da ameri;ke zvani;nike ubedi da su te veze pre-kinute. To mu je izgleda po[lo za rukom tek negde pred kraj /ivota. A onikoji tragaju za optu/enim Ratkom Mladi'em i danas isti;u njegove bliske

Hag me]u nama

285

veze sa delovima vojske ove dr/ave, ne dovode'i ih nijednog trenutka upitanje. Ipak, sve je to tek deo onoga [to se dosad ;ulo u sudnici Tribunala.

Najpre je tu/ilac Najs kao jedan od klju;nih dokumenata pokazao Mladi'evgovor od 16. aprila 1995. godine, u kome optu/eni general identifikuje koli-;inu oru/ja i municije koju je Vojska RS primila od po;etka sukoba do kraja1994. godine. Re; je o dokumentu koji predstavlja neku vrstu sinteze odno-sa „dva dela srpske vojske“.

U Tribunalu isti;u vrhunski zna;aj svedo;enja ;oveka od klju;nog Milo[evi-'evog poverenja tokom ratnih godina, generala Aleksandra Vasiljevi'a, tada[efa vojne obave[tajne slu/be, dakle pravog insajdera. Svedo;e'i od 5. do18. februara 2003. godine, general Vasiljevi' je rekao da su Milan Marti' iGoran Had/i' pisali Milo[evi'u (a ne General[tabu JNA) i tra/ili da iskoristisvoj autoritet kako bi u Krajinu stigla municija, rezervni delovi i oficiri JNA.Frenki je 1990. godine u ime MUP-a Srbije po;eo da obu;ava dobrovoljce uKrajini, a 1991. godine Dr/avna bezbednost je anga/ovala Kapetana Draga-na za isti posao.

„Srbija je naoru/avala i obu;avala hrvatske Srbe, a JNA oficiri preme[teni suna ;elo jedinica kraji[ke teritorijalne odbrane, potom Vojske RSK. Snage kojesu se borile u Hrvatskoj bile su pod jedinstvenom komandom JNA – u ratu<JNA prima nare]enje od Sekretarijata odbrane, a lanac komande ide doPredsedni[tva Jugoslavije, koje je imalo osam ;lanova, od kojih je Milo[evi'kontrolisao ;etiri“, bio je izri;it Vasiljevi'.

Kao svedok od velikog zna;aja predstavio se i Milan Babi', nekada predsed-nik SAO Krajina. On je posvedo;io (od 18. novembra do 9. decembra 2002)da je Milo[evi' bio na ;elu oba paralelna lanca komandi – SFRJ Predsedni-[tvo nad JNA, srpski MUP nad policijom RSK< na terenu, dve linije komandenaj;e['e su delovale zajedno, vrhovnu vlast je imala JNA. A telefonski razgo-vor izme]u Milo[evi'a i Karad/i'a pokazuje da je Milo[evi' znao za granati-ranje Gospi'a koje su izvodile Marti'eve snage, rekao je Babi'.

Zanimljiva su i svedo;enja stranih u;esnika u ratnim doga]ajima. Dr MajklVilijams (24. juna 2003), specijalni predstavnik Jasu[ija Aka[ija, svedo;io jeda je postojalo stalno rotiranje oficira VJ izme]u VJ, Vojske RS i Vojske RSK.Prilikom pregovora o Gora/du, aprila 1994, UN su se obratile Milo[evi'u radi


286

Hag me]u nama

287

re[avanja krize i dogovor je postignut, a vojna oprema je nastavila da sti/eiz Srbije u RS.Na isti zaklju;ak navodi i svedo;enje Pitera Galbrajta, biv[eg ameri;kogambasadora u Hrvatskoj. On je 26. juna 2003. godine svedo;io da je Mar-ti' bio nesklon da radi bilo [ta bez prethodnog odobrenja iz Beograda. Babi'i Milanovi', sa kojima je Galbrajt pregovarao, govorili su da se redovno kon-sultuju sa Milo[evi'em.

Svedok C-47 (5. jun 2003), koji je predstavljen kao ;etni;ki lider iz Suboti-ce, ;ija jedinica se borila u Isto;noj Bosni, rekao je da su dobrovoljci dobija-li oru/je iz Bajine Ba[te, koje je kod Skelana prelazilo u Bosnu. :etiri ili petkamiona JNA, uklju;uju'i i padobransku jedinicu iz Ni[a, tako]e su pre[li izSrbije, kao i „Crvene beretke“.

Paramilitarci su bili podre]eni JNA i nosili su njena obele/ja. JNA ih je naoru-/avala< ;etnici su prevo/eni autobusima dr/avnih firmi, a autobuse je pratilapolicija i vojska< njihovo slu/enje na rati[tu ra;unalo se kao duplo provede-no vreme na poslu za potrebe penzijskog osiguranja< paramilitarci SRS bili suopremani i naoru/avani u kasarni Bubanj Potok koju je ustupila JNA, rekao jesvedok.

25. 2. 2005.

Dragoljub Todorovi'

Odluka na osnovu la/nih premisa

U vezi sa re[enjem Vrhovnog suda objavljenim u „Danasu“ 4. marta 2005.molim da objavite slede'e>

1) U tekstu koji je izazvao reagovanje Vrhovnog suda naveo sam da je prvi iglavni razlog za ukidanje presude Sa[i Cvjetanu taj [to Vrhovni sud tra/i daprvostepeni sud sprovede istragu i saslu[anjem brojnih svedoka utvrdi da lije prvom ispitivanju Cvjetana pred istra/nim sudijom Okru/nog suda u Pro-kuplju, na kome je Cvjetan priznao izvr[enje dela, prisustvovao branilac, bezobzira na to [to je u samom zapisniku o ispitivanju na dva mesta istra/nisudija konstatovao prisustvo branioca Dragutina Stankovi'a.

Da bi ;itaocima situacija sa ovim razlogom za ukidanje bila jasnija, neophod-no je napomenuti da je proces Sa[i Cvjetanu zapo;et pred Okru/nim sudomu Prokuplju, pred ve'em sudije Milorada Lap;evi'a, i da je nakon nekolikopretresa za vo]enje ovog procesa delegiran Okru/ni sud u Beogradu iz bez-bednosnih razloga. Na samom po;etku ovog krivi;nog postupka, predOkru/nim sudom u Prokuplju saslu[ani su istra/ni sudija Mijat Bajovi', nje-gova zapisni;arka Radica Marinkovi' i upravnik zatvora Aleksandar }or]evi'na okolnost da li je prvom ispitivanju Sa[e Cvjetana pred istra/nim sudijomprisustvovao branilac.

Na glavnom pretresu pred prvostepenim ve'em Okru/nog suda u Beogra-du odbijen je predlog odbrane da se kao svedoci ponovo saslu[aju istra/nisudija, zapisni;ar i upravnik zatvora kao i novopredlo/eni svedok, okru/nitu/ilac iz Prokuplja. U smislu ;lana 337 stav 2 Zakonika o krivi;nom postup-ku (ZKP), a uz prethodno pribavljenu saglasnost stranaka, prvostepeno ve'eOkru/nog suda u Beogradu pro;italo je izjave navedenih lica datih u Proku-plju i koristilo ih kao dokaz u svojoj presudi.

Me]utim, Vrhovni sud u re[enju kojim ukida presudu Sa[i Cvjetanu navodida je prvostepeni sud napravio bitnu povredu odredaba ZKP predvi]enu u;lanu 368 stav 2 ZKP koja se sastoji u tome da prvostepeni sud nije prime-nio ili je nepravilno primenio odredbu Zakonika o krivi;nom postupku. Kon-kretno, konstatuje se da je prvostepeni sud nepravilno primenio odredbu


288

;lana 337 stav 2 ZKP i to slede'im re;ima> „...jer je nepravilno primenioodredbu ;lana 337 stav 2 ZKP u odnosu na ;itanje zapisnika o saslu[anjusvedoka Mijata Bajovi'a, Radice Marinkovi' i Aleksandra }or]evi'a, jer ovisvedoci nisu saslu[ani na glavnom pretresu pred predsednikom ve'a koje jedonelo /albenu presudu, a saglasnosti stranaka za ;itanjem iskaza ovih sve-doka, posebno odbrane, nije bilo.“

Ovo je notorna neistina, ;ista la/ i drska prevara. Na glavnim pretresima odr-/anim pred ve'em petorice Okru/nog suda u Beogradu 6. februara i 2. mar-ta 2004. postignuta je saglasnost stranaka da se ;itaju iskazi svedoka koji susaslu[ani pred Okru/nim sudom u Prokuplju, a nisu saslu[ani pred Okru/nimsudom u Beogradu. Prema tome, ne postoji bitna povreda ZKP predvi]enau ;lanu 368 stav 2 ZKP, jer je odredba ;lana 337 stav 2 ZKP potpuno pravil-no primenjena u prvostepenoj presudi.

Iz navedenog grubog falsifikata stanja u spisima predmeta koji je napravioVrhovni sud u odluci o ukidanju proiza[li su i drugi razlozi za ukidanje. Nala/noj premisi da je napravljena bitna povreda ZKP, zasnovane su primedbeda je prvostepeni sud> „...naru[io jedan od osnovnih principa krivi;no-pro-cesnog postupka i to princip neposrednosti...“, zatim princip kontradiktor-nosti, a i da je naru[eno pravo na pravi;no su]enje. Sve te povrede bi posto-jale da je ta;an podatak koji navodi Vrhovni sud da je u prvostepenoj presu-di po;injena bitna povreda ZKP tako [to je nepravilno primenjen ;lan 337stav 2 ZKP, jer nije dobijena saglasnost stranaka za ;itanje zapisnika. Me]u-tim, kako je taj podatak ordinarna la/, kako su odredbe ZKP u prvostepenojpresudi dosledno po[tovane i potpuno pravilno primenjene, onda nemapovrede prava na pravi;no su]enje, na;ela kontradiktornosti i na;ela nepo-srednosti. Svi principi i sva na;ela krivi;nog postupka ugra]eni su i inkorpo-rirani u Zakonik o krivi;nom postupku, pa pravilnom primenom ZKP nemani njihove povrede.

U ovom kontekstu treba podsetiti da ovo priznanje Sa[e Cvjetana nije jedinidokaz da je izvr[io krivi;no delo. Njega su, postavljenog u red sa jo[ ;etvo-ricom lica, radi prepoznavanja, prepoznali da je u vreme streljanja bio na licumesta svedoci koji su pre/iveli streljanje, zatim ga je svedok o;evidac ozna-;io da je neposredno nakon streljanja dolazio sa mesta streljanja menjaju'iokvir za municiju na pu[ci, a postoji i ;itav niz drugih posrednih dokaza kojise uklapaju i me]usobno pro/imaju sa neposrednim i direktnim dokazima i

Hag me]u nama

289

;ine logi;nu celinu i zatvoren krug u sistemu dokaza iz koga je potpunojasno da je Cvjetan pucao u civile.

2) Drugi razlog za ukidanje presude tako]e je rezultat la/nog prikazivanjastanja u spisima predmeta okrivljenog Cvjetana od strane drugostepenogve'a Vrhovnog suda. Naime, Vrhovni sud ne prihvata utvr]enje prvostepe-nog suda da prilikom zadu/ivanja oru/ja pripadnicima „{korpiona“, jedini-ce kojoj je pripadao Cvjetan, nije vr[eno upisivanje brojeva pu[aka, a prili-kom razdu/ivanja nije vr[ena identifikacija zadu/enog oru/ja. Po[to takavzaklju;ak iz prvostepene presude ne prihvata, Vrhovni sud nala/e da se odMUP-a Srbije pribavi pu[ka ta;no odre]enog broja sa kojom je bio zadu/enCvjetan i da se balisti;kim ve[ta;enjem utvrdi da li su prona]ena zrna i ;au-re ispaljeni iz nje.

Prvostepeni sud je utvrdio da nikome u jedinici „{korpioni“ nije vr[eno nizadu/ivanje, ni razdu/ivanje pu[aka po broju, pa ni Sa[i Cvjetanu. To je utvr-]eno na osnovu slede'ih dokaza>

:ovek koji je predavao oru/je pripadnicima „{korpiona“, a od njih kasnijeponovo uzimao oru/je, Sr]an Manojlovi', rekao je u istrazi 28. maja 2002. ina glavnim pretresima 10. oktobra 2002. i 6. februara 2004>

„Prilikom zadu/ivanja oru/ja, koje sam ina;e ja vr[io, nije isto vr[eno po serij-skim brojevima...“

„Upravo zbog manjka vremena mi nismo upisivali brojeve pu[aka, mislim nafabri;ke brojeve po vojnicima...“

„Oru/je nisu zadu/ivali po broju, ve' sam im ja li;no predavao u ruke samopo jednu pu[ku... a razdu/ivali su se tako [to su pu[ke predavali direktno ukamion uz moje prisustvo.“

Komandant jedinice „{korpioni“ Slobodan Medi' u istrazi 28. marta 2002.izjavljuje>

„Naoru/anje je delio Manojlovi' Sr]an i isto je deljeno odmah po prispe'u,deljeno je po glavi bez upisivanja brojeva i nekih posebnih formalnosti uzadu/enju, jer se za to nije imalo vremena.“


290

Sam okrivljeni Sa[a Cvjetan u svojoj izjavi na okolnost zadu/ivanja oru/jarekao je>

„...dobili smo ambleme, oru/je, automatske pu[ke, bilo je konzervirano, a satim oru/jem nas niko nije zadu/ivao, samo su nam ih podelili.“

Ovu izjavu Cvjetan nijednom nije promenio u mnogobrojnim izjavama kojeje dao u toku postupka.

Da nisu zadu/ivani sa pu[kama po brojevima potvrdili su pripadnici „{korpi-ona“ Dragan Medi', Zoran Vuk[i', Milovan Tomi', Neboj[a Ceki', ZdravkoSmilji', Petar Dmitri', Dragan Borojevi' i drugi.

Vrhovni sud se poziva na izjave pripadnika „{korpiona“ Rajka Oluji'a i ?elj-ka }uki'a iz istra/nog postupka, da je zadu/ivanje i razdu/ivanje oru/ja vr[e-no pojedina;no za svakog vojnika po fabri;kom broju pu[ke. Me]utim, ?elj-ko }uki' je na glavnom pretresu 5. decembra 2003. o zadu/ivanju oru/jarekao>

„Prethodno u Prolom banji smo zadu/ili oru/je i to automatske pu[ke kojenam je podelio Sr]an Manojlovi'. Mi smo dobili te pu[ke, a mislim da nijebilo zvani;nog zadu/enja, mislim da nije bilo upisivanja brojeva.“

Prvostepeni sud je imao izuzetno zna;ajne, validne i prvorazredne dokaze zazaklju;ak da nije bilo zadu/ivanja vojnika „{korpiona“ po brojevima pu[aka.Pre svega to su> iskaz samog okrivljenog, zatim Manojlovi'a koji je deliooru/je, Medi'a koji je bio komandant jedinice „{korpioni“ i svih pripadnika„{korpiona“ koji su saslu[ani, sem Oluji'a.

Dakle, zahtev Vrhovnog suda za balisti;kim ve[ta;enjem pu[ke Sa[e Cvjeta-na nerealan je, nelogi;an, /ivotno nemogu' i potpuno besmislen budu'i dase ne zna koju je pu[ku Cvjetan tog dana nosio. Ovakav zahtev je posledicala/nog predstavljanja stanja stvari u spisima predmeta Okru/nog suda pokrivici Sa[e Cvjetana u odluci Vrhovnog suda.

3) Jedan od razloga za ukidanje prvostepene presude Vrhovni sud nalazi utome [to u presudi pi[e da je obdukcija izvr[ena na 11 le[eva, a u dispoziti-vu presude se navodi da je streljano 14 /ena i dece albanske nacionalnosti.

Hag me]u nama

291

Zbog toga se po shvatanju Vrhovnog suda ne zna [ta je uzrok smrti kod sva-kog lica pojedina;no, [ta je taj uzrok izazvalo, ne znaju se povrede na sva-kom pojedina;nom le[u sa preciznim opisom njihove lokacije i kakvim sred-stvima su povrede nanete.

Za utvr]ivanje broja streljanih i ranjenih, mesta na kome se streljanje odigra-lo i oru/ja iz kojeg je streljanje izvr[eno prvostepeni sud je imao upori[te uskoro svim dokazima izvedenim tokom postupka. Pre svega saslu[anje decekoja su bila na strati[tu i pre/ivela streljanje, a ;ije su majke, sestre, bra'a idruga rodbina streljani. Na deci su vrlo vidljive te[ke posledice ranjavanja itrajni invaliditet. Zatim, izjave lekara SAJ Dragana Markovi'a koji je sa strati-[ta iznosio pre/ivele, ukazivao im prvu pomo' i ubacivao ih u sanitetskovozilo< iskazi komandanta beogradskog SAJ Zorana Simovi'a i oficira SAJSpasoja Vulevi'a, koji je do[ao na strati[te nekoliko trenutaka posle streljan-ja i li;no na svojim rukama iznosio pre/ivele< izjave istra/nog sudije Okru-/nog suda u Prokuplju, koji je vr[io uvi]aj, Mijata Bajovi'a, i srpskih polica-jaca koji su u;estvovali u uvi]aju, Milana Anastasijevi'a i Radislava Jankovi-'a< onda iskazi Mi[ka Ke;e, [efa Odseka odbrane u Podujevu i SrboslavaBiser;i'a, komandanta {taba civilne za[tite u Podujevu< saslu[anje EnveraDuri'ija, Selatina Bogujevcija i Safeta Bogujevcija, ;ija su deca, supruge imajke streljani i ranjeni< iskaz svedoka Red/epa Kastratija< na kraju veliki brojmaterijalnih dokaza u vidu projektila, ;aura, li;nih stvari streljanih, fotodoku-mentacije, zapisnika o uvi]aju, zapisnika o obdukciji, zapisnika o prepozna-vanju le[eva, zapisnika o ekshumacijama i izve[taja me]unarodnih organa izsastava KFOR i civilnih slu/bi UN.

Prilikom razmatranja ovih primedaba Vrhovnog suda treba imati u vidu daje za pravnu kvalifikaciju i elemente krivi;nog dela dovoljno da se zna kolikoje ljudi streljano, njihova imena, mesto i na;in streljanja, a to je prvostepenisud vrlo jasno, dokumentovano i precizno utvrdio.

4) U pogledu razloga za ukidanje presude koje Vrhovni sud vidi u tome [tonisu cenjeni iskazi Dragana Medi'a i Dragana Borojevi'a, koji su protivre;niiskazu svedoka Gorana Stopari'a, ;iji iskaz prvostepeni sud prihvata, smatra-mo da je sud pravilno ocenio iskaz svedoka Stopari'a koga je cenio u odno-su na iskaze dece koja su pre/ivela streljanje, iskaz Red/epa Kastratija, priznanje okrivljenog, iskaze svih ostalih svedoka koji su svedo;ili o pojedi-nim segmentima doga]aja iz Podujeva od 28. marta 1999, kada je izvr[eno


292

streljanje, pre svega doktora SAJ-a Dragana Markovi'a, uvi]ajne ekipe, ofici-ra SAJ-a Spasoja Vulevi'a, brojnih materijalnih dokaza i izveo vrlo pouzdanzaklju;ak o prihvatanju Stopari'evog iskaza kao validnog dokaza.

{to se ti;e upore]ivanja iskaza svedoka Stopari'a sa jedne strane i iskaza sve-doka Dragana Medi'a i Dragana Borojevi'a sa druge strane, njihova upored-na analiza je zakonski nemogu'a iz razloga [to svedok Stopari' iznosi ;inje-nice koje terete svedoke Medi'a i Borojevi'a, a svedoci Medi' i Borojevi' nemoraju da se izja[njavaju o ;injenicama koje ih mogu izlo/iti krivi;nom pro-gonu. Dakle, ocena iskaza svedoka Medi'a i Borojevi'a u kontekstu Stopari-'evog svedo;enja je pravno besmislena.

11. 3. 2005.

(Reagovanje na tekst „Niz neistina i uvreda“, „Danas“, 4. mart 2005)

Hag me]u nama

293

Nemanja Stjepanovi'

Kako je novinar „Kurira“ iznervirao Florans Artman

Izve[tavanje medija u Srbiji o radu Me]unarodnog tribunala za biv[u Jugo-slaviju u Hagu ili, preciznije re;eno, prava antiha[ka medijska kampanja,nesumnjivo je posledica uticaja koji na medije vr[e razne formalne i nefor-malne grupe, koje se protive saradnji s Tribunalom. Tokom studijske poseteHa[kom sudu uverio sam se da glorifikovanje optu/enika i opstruiranjesaradnje s Hagom proizilazi dobrim delom i iz stavova samih novinara – iznjihove zatrovanosti predrasudama i neznanja o radu Tribunala. Posetu jeorganizovalo Tu/ila[tvo za ratne zlo;ine iz Beograda i, tokom ;etvorodnev-nog boravka, novinarima je bio omogu'en susret sa visokim zvani;nicimatu/ila[tva, suda i sekretarijata Tribunala.

Na vi[e sastanaka petnaestak novinara iz Srbije bilo je u prilici da se upoznasa funkcionisanjem MKSJ. No, ve' se prvom prilikom pokazalo da prisutneinteresuju samo pitanja koje name'e dnevno politikantstvo. Olga Kavran,zamenica [efa outreach programa Ha[kog tribunala, uglavnom je pitana zadalju sudbinu optu/enih za ubistva civila i ratnih zarobljenika na Ov;ari.Novinare nije interesovalo na koji je na;in tu/ila[tvo do[lo do ;injenica otom zlo;inu, za[to je optu/nica podignuta ba[ protiv {ljivan;anina, Mrk[i'ai Radi'a, u kakvim uslovima oni ;ekaju su]enje. Jedino ih je zanimalo da li 'ese „vukovarskoj trojci“ suditi u Hrvatskoj. Odgovor je bio jasan – stav Tribu-nala je da se visokorangiranim pripadnicima vojnih i politi;kih struktura sudiu Hagu, a da sud, na predlog tu/ila[tva, odlu;uje o mogu'nostima da odre-]eni slu;aj bude prepu[ten nacionalnim pravosu]ima. Ve'ina novinara jevol[ebno zaklju;ila da „vukovarska trojka“ ostaje u Hagu i, u dobrom raspo-lo/enju, pohrlila da „informaciju“ prenese redakcijama. Sutradan je svezaklju;ke beogradskih „profesionalaca“ demantovala Florans Artman, port-parol tu/ila[tva, saop[tiv[i da je tu/ila[tvo podnelo predlog sudu da se pred-met „Ov;ara“ prebaci pravosu]u u Hrvatskoj ili Srbiji. Pitanja zvani;nicimaTribunala na momente su situaciju ;inila folklorno-grotesknom. Jedan novi-nar se, recimo, interesovao za mogu'nost da poseti pritvorenike u {evenin-genu, pitaju'i mo/e li njegov prijatelj {ljivan;aninu poslati 100 evra!|


294

Hag me]u nama

295

Jedna je novinarka zamerila D/imu Lendejlu, portparolu suda, na sporostirada Tribunala, savetuju'i mu ugledanje na pravosu]e Srbije. Da li je potreb-no re'i da se broj okon;anih procesa za ratne zlo;ine pred doma'im sudo-vima mo/e izbrojati na prste, dodu[e obe ruke, a da se hiljade ni/erangira-nih u;esnika zlo;ina slobodno [eta Srbijom| Na sastanku sa zamenikom isavetnikom tu/ioca, Dejvidom Tolbertom i Antonom Nikiforovom, razgova-ralo se o percepciji rada Tribunala u Srbiji. Na moju tvrdnju da je nacionali-zam u ekspanziji i da se o Ha[kom sudu govori kao u Milo[evi'evo vreme,jedna koleginica je rekla da sva njoj poznata istra/ivanja pokazuju da nacio-nalisti;ko raspolo/enje u Srbiji opada. Ima li preciznijeg istra/ivanja javnogmnjenja od glasova na poslednjim izborima na kojima su ekstremni nacio-nalisti umalo do[li na vlast, a oni drugi, navodno manje ekstremni, zauzelimesta u vladi|

Nekoliko slobodnih sati poslednjeg dana svi smo koristili za intervjue sapredstavnicima suda i tu/ila[tva. Zakazao sam razgovor sa Florans Artman.Pre mene, intervjuisao ju je novinar „Kurira“. Brzo su zavr[ili razgovor. Art-manova se pojavila vidno uzbu]ena. Pitala je da li taj ;ovek radi za policiju izbog ;ega ga interesuje kada ona i kojim putem dolazi na posao, gde izlazii s kim se vi]a. Iznerviran je, pretpostavljate, bio i novinar „Kurira“. Nervo-zu je zale;io intervjuom s Jadrankom {e[elj, koja je u Hag doletela istim avi-onom kojim i mi. Pretpostavljam, o tro[ku dr/ave.

Po samom dolasku u Holandiju imali smo ne[to vremena za [etnju Amster-damom. Moj snimatelj i ja lutali smo s dvema koleginicama iz beogradskihtelevizija, koje sam zapanjio predlogom da u]emo u arapski restoran. KodArapa| Prljavo je, gadi im se... Insistirao sam. Restoran je izgledao vrlo pri-stojno, a ja falafel obo/avam. Ube]ivali smo se desetak minuta i upornost seisplatila. Falafel sam smazao za dva minuta, a njih dve ni ;aj nisu /elele iz prljavih ruku i kuhinje arapske. Dan kasnije sam pomenuo da bih /eleo daprisustvujem su]enju Fatmiru Ljimaju, [to je druge dve koleginice podstakloda iznesu utiske iz Amsterdama> „Zamisli, srele smo {iptare ispred jednogkafi'a.“ Zamislio sam. I| „Od svih ljudi na svetu, pa ba[ na {ipce da natr;i-mo.“ „Jesu vas pojeli|“ Ne, pozvali su ih na pi'e. Stvarno nisam znao kakoda nastavim taj razgovor. Sretne[ Albanca u Amsterdamu i on predlo/i dapopijete pi'e u nekom na[minkanom kafi'u, a ti pomisli[ da /iv ne'e[ iza'i.Prepri;ao sam im epizodu iz arapskog restorana. Priznale su da ni same uposlasti;arnici nisu htele da uzmu kola;e koje je prodavala „crnkinja“.

Za[to sve ovo pi[em| Iskreno, nisam voljan da uvek govorim sve [to mislimo kolegama novinarima. Ali ako nekoga ko izve[tava o su]enjima za ratnezlo;ine vi[e zanima da li 'e {ljivan;anin biti isporu;en Hrvatskoj ili Srbiji, ane ;injenice o zlo;inu za koji se tereti, ako je va/na suknja Florans Artman, ane tone materijala koje je Tu/ila[tvo prikupilo, ako neko misli da su samobele srpske ruke dovoljno ;iste da se iz njih uzme kola;, kako 'e onda jav-nosti preneti istinu da su ruke mnogih Srba u biv[ejugoslovenskim ratovimado lakata uprljane|

18. 3. 2005.

(Autor je novinar TV produkcije „Vin“ i medijski koordinator Inicijative mladih zaljudska prava)


296

Jasna Bogojevi'

Usporeni genocid

„Kako je te[ko biti majka a nemati djecu“, re;i su jedne od hiljada nesre'nihmajki iz Srebrenice. Od apsolutnog poricanja genocida u Srebrenici dokona;nog priznanja vlade RS da je u srebreni;kom masakru pobijeno 7.800ljudi (zvani;no) pro[lo je 10 godina. Do priznanja je do[lo te[ko, nakon„popravnog ispita“. Prema prvom izve[taju Komisije RS, u „doga]ajima u ioko Srebrenice“ poginulo je 1.800 Bo[njaka, i to u oru/anim sukobima, dokje stotinak ubijeno iz osvete, a stotinak umrlo od bolesti.

Mada se najodgovorniji za zlo;in, zahvaljuju'i mnogobrojnim pomaga;ima,jo[ kriju, mnogi su o razmerama zlo;ina otvoreno progovorili u Hagu, i touglavnom visoki oficiri VRS koji su direktno u;estvovali u masakru.

Malo se, me]utim, govori o /ivotu u Srebrenici tokom celog rata. Perfidnose proizvodi utisak da su Bo[njaci iz Srebrenice pucali po srpskim polo/aji-ma, da im je samo uzvra'ano, da nije bilo pokolja civila, da je „ rat – rat, uratu se gine, sve strane ;ine zlo;ine“ i sli;no.

Gradi' je bio prepun izbeglica iz drugih mesta, opkoljen te[kim naoru/a-njem bosanskih Srba, potpuno blokiran. „U Srebrenici je ’92. godine zanekoliko dana nestalo hrane. Kad su u[le paravojne formacije iz Srbije –[e[eljevci, arkanovci, Bijeli orlovi – oni su do[li iz Srbije po zadatku, po spi-sku. Zna;i, ne[to je prije bilo organizovano, a da mi Muslimani nismo znali[ta 'e da se desi. Ja sam, recimo, /ivjela u stanu, imala sam u istoj zgradisamouslugu, tako da nisam imala neke zalihe u ku'i. I veliki priliv izbjeglicaiz isto;ne Bosne je do[ao u tu malu Srebrenicu. U miru je bilo 5.600 stanov-nika u gradu. Odjednom je do[ao jedan takav val, jedan stampedo naroda,i u toj maloj Srebrenici naselilo se 60.000 izbjeglica. Sve [to je bilo u zemlji,[to je nicalo iz zemlje, mi smo to pojeli. Evo, moja djeca, jedan je tek biopo[ao u prvi razred osnovne [kole, a drugi u peti, moja djeca 21 dan ni[tau usta nisu stavila“, svedo;ila je Srebreni;anka Sabra Kolenovi'.

Odgovaraju'i na pitanje da li je situacija bila onako stra[na kako su je opisi-vali pre njegovog dolaska u grad, ambasador Dijego Arija, u svojstvu svedo-ka optu/be na su]enju Milo[evi'u, ka/e> „Ku'â nije bilo zato [to su bile gra-

Hag me]u nama

297

natirane. Ku'â nije bilo zato [to su bile uni[tene. Nije bilo lekova i nije bilovode jer je vodovod bio prese;en, nije bilo struje jer je dalekovod bio prese-;en. Ni 500 ljudi tamo vi[e nije moglo /iveti.“ U istom procesu, general FilipMorion, glavnokomanduju'i UNPROFOR-a, rekao je> „Bili su nagurani na uli-cama, na samim ulicama na snegu, izlo/eni tako da pri najmanjem bombar-dovanju budu ranjeni, ubijeni i da bude na stotine /rtava. Hranili su se onim[to bi mogli ubrati na drve'u, semenkama. Ja sam bio obave[ten kakva glad,kakva beda vlada u gradu i zbog toga sam hteo uspostaviti njihovo snabde-vanje iz vazduha. Bilo je dece, staraca, /ena, i bilo ih je jako mnogo, mnogo/rtava bombardovanja, mnogo ranjenih. Jedan mladi student medicine, naprimer, operisao je na licu mesta.“

U knjizi „Krv i osveta“ :ak Sudeti' opisuje strahote uo;i progla[enja Srebre-nice za bezbednu zonu. Ni „zlatna groznica“ nije dovela toliko ljudi, ;etiriputa vi[e nego [to ih je bilo pre rata. S dolaskom Kana]ana, nakratko je pre-stalo granatiranje grada> „Horde ljudi su kao muve sletale na gomile otpa-daka od hrane preostale Kana]anima.“ Bosanska vlada se /alila da Srebreni-ci prete zarazne bolesti, jer nije bilo dovoljno vode za oticanje kanalizacije.Okolo su lutali ;opori pasa. Buve su postale prava po[ast.

Luis D/entil, u ono vreme jedini funkcioner UNHCR-a u gradu, 12. aprila ’93.poslao je teleks centrali u Beogradu> „:etrnaestoro mrtvih prona]eno je u[kolskom dvori[tu. Delovi tela i ljudskog mesa zalepili su se za [kolsku ogra-du. Zemlja je bila bukvalno natopljena krvlju. Jednom detetu od oko [estgodina bila je odrubljena glava. Video sam dve volovske zaprege natovare-ne le[evima. Bojao sam se no'u da zatvorim o;i strahuju'i da 'e mi se te sli-ke ponovo pojaviti pred o;ima.“

O situaciji dve godine pre masakra Dijego Arija je rekao> „Se'am se vrlodobro, tada je re;eno da je to usporeni genocid, genocid u slowmotionu ida 'e se to pre ili kasnije dogoditi. I ’95. se zaista i dogodilo. Ali ja sam uveksmatrao da je taj masakr po;eo jo[ ’93. a ne ’95. To je bio jedan te isti zlo-;in koji se akumulirao i trebalo je vremena da se sve to privede kraju< me]u-tim, masakr je po;eo dve godine ranije i trajao je dve godine, i tu je re; ovi[e od onih 7.000 nestalih iz Srebrenice.“

18. 3. 2005.


298

Vladimir Milovanovi'

Ja sam student BU!

U javnosti je pokrenuta rasprava o Pravnom fakultetu kao jezgru intelektu-alne misli koja je metafizi;ki ujedinjena konspirativnim imenom – antiha[kilobi. Tim povodom profesor pravnog fakulteta i dekan u periodu1998–2000. godine Oliver Anti' ka/e> „Problem je [to oni koji se zaistabave pozitivnim pravom znaju da je najve'i broj problema prouzrokovao tajnelegitimni i nelegalni sud. A po[to je ovo mesto gde se izu;ava pravo, nor-malno je da ovde ima najvi[e ljudi koji se protive tom i takvom ru[enjume]unarodnog prava i tom i takvom jednom kvazisudu kakav je zaistaHa[ki sud.“

Kako ova dedukcija predstavlja zloupotrebu logike, predstavio bih „mestogde se izu;ava pravo“.

Beogradski univerzitet se zasniva na apsurdu egalitarizma i autoritativne sve-sti. Prakti;no, taj koncept podrazumeva pam'enje velikog broja informacijai odsustvo kriti;kog razmi[ljanja u susretu sa neprikosnovenim autoritetom[efa katedre. Model prose;nog studenta Beogradskog univerziteta je „biro-kratizovani mediokritet“.

Pravni fakultet poseban je po tome [to se dru[tveni fenomeni posmatraju izugla nau;ne discipline koju karakteri[e visok stepen dogmatizma i intelektu-alne ograni;enosti. Studiranje na Pravnom fakultetu, ukratko, moglo bi seopisati kao „samovoljna indoktrinacija“.

Takva situacija direktna je posledica politi;ke unifikacije fakulteta izvr[ene1998. godine, na osnovu Zakona o Univerzitetu. Tom prilikom najve'u [te-tu pretrpela je katedra za Me]unarodno javno pravo.

Studenti pripremaju ispit iz Me]unarodnog javnog prava po ud/benikuSmilje Avramov, prvog svedoka odbrane Slobodana Milo[evi'a. Od 576fusnota u ovom delu, 134 se odnose na dela starija od 50 godina. Samo 58fusnota studente upu'uje na dela objavljena posle 1976. godine, uglavnomizdanja samog autora.

Hag me]u nama

299

Otkako je profesor dr Vojin Dimitrijevi' udaljen sa fakulteta ne [tampaju seud/benici iz predmeta „Me]unarodni odnosi“ i „Me]unarodne organizaci-je“, a novi nisu napisani. Tako studenti 2005. pripremaju ispite iz ud/benikau kojem se OEBS naziva KEBS i prou;avaju me]unarodne odnose iz dobablokovske podele sveta. Ispitiva; ovih predmeta je docent Branko Raki',pravni savetnik Slobodana Milo[evi'a.

U ud/beniku iz Me]unarodnog krivi;nog prava profesora dr Zorana Stoja-novi'a demonstrira se opasnost simulacije intelektualnog pluralizma. Stu-denti se upu'uju isklju;ivo na pisce koji su ideolo[ki bliski autoru.

Selektivno prou;avanje pravnih i politi;kih fenomena, kao glavna metodo-lo[ka karakteristika, u direktnoj je suprotnosti sa objektivnim kriti;kim pristu-pom u nauci i za posledicu ima stvaranje ideolo[ki profilisanih pravnika.

A sada, re;-dve o legalnosti „kvazisuda“.

Ha[ki tribunal osnovan je Rezolucijom Saveta bezbednosti 827, na osnovuglave VII, Povelje UN, na osnovu koje je Savet bezbednosti ovla['en da pred-uzima mere radi o;uvanja svetskog mira i bezbednosti. Na osnovu ;lana 29Povelje UN, Savet bezbednosti ovla['en je da osniva pomo'na tela radiobavljanja svoje delatnosti.

Osnovni prigovor protivnika Tribunala ti;e se na;ela krivi;nog prava nullumcrimen, nulla poena sine lege. To podrazumeva predvi]enost (me]unarod-nih) krivi;nih dela u zakonu u vreme izvr[enja. Protivnici Me]unarodnog kri-vi;nog tribunala, iznose, kao osnovni argument, da dela predvi]ena Statu-tom ad hoc tribunala nisu bila propisana u vreme izvr[enja krivi;nih dela.Dakle, po[to krivi;na dela protiv ;ove;nosti nisu bila predvi]ena u krivi;nomzakonu SFRJ, ni njeni gra]ani nisu odgovorni za ta krivi;na dela.

Studentima Pravnog fakulteta niko nije predo;io da savremeno me]unarod-no pravo poznaje me]unarodna krivi;na dela podeljena na obi;ajna i me]u-narodna krivi;na dela propisana multilateralnim ugovorima.

„Krivi;na dela po me]unarodnom obi;ajnom pravu su ona koja su jednomdefinisana u nekom me]unarodnom ugovoru i potom zahvaljuju'i univer-zalnim vrednostima koje [tite prihva'ena kao takva u praksi ve'ine zemalja


300

a ne samo dr/ava ugovornica. Otuda definicije ovih krivi;nih dela (normekoje predvi]aju zabranu dela i norme koje predvi]aju sankcije) predstavlja-ju ius cogens i deluju erga omnes“ (prof. dr V. Dimitrijevi').

Navedeni argument dovoljno govori o neophodnosti da tribunal ex postfacto inkrimini[e me]unarodna krivi;na dela u svom Statutu, realizuju'iosnovno na;elo iz kojeg izvire krivi;no-pravno ka/njavanje po;inilaca krivi;-nog dela i zadovoljenje pravde.

Studenti Pravnog fakulteta uskra'eni su za stavove autora ;iji vrednosnisudovi i ideolo[ka orijentacija ne odgovaraju autorima ud/benika. Dodatniproblem predstavlja sistem obrazovanja zasnovan na odsustvu kriti;kog raz-mi[ljanja i dogmatskim pravilima.

Tako ksenofobija i nacionalne frustracije dobijaju nove nosioce u studentimaPravnog fakulteta. Antiha[ki lobi je posledica. Uzroci su nespremnost ostat-ka dru[tva da se suo;i sa odgovorno['u, selektivni pristup u posmatranjuistorije i odbijanje suo;avanja javnosti sa pitanjima kolektivnog identiteta,odsustvo politi;ke kulture i svesti o nu/nosti aktivne politi;ke participacije,kao neophodnim uslovima vladavine prava i po[tovanja ljudskih prava.

U takvoj dru[tvenoj stvarnosti normalno je da studentske organizacije, kojenose imena po zakonskim aktima sa po;etka XIII veka, pred punom salomstudenata organizuju tribine na kojima se raspiruje rasna, verska i nacional-na netrpeljivost i prihvatljivo je da zvani;na delegacija fakulteta kupuje SPCpozla'ena kandila. U takvoj realnosti ne iznena]uje [to publika na takmi;e-nju u besedni[tvu bira takmi;are ;ije besede sublimiraju ukupnost nacional-nih frustracija i fobija.

Svaka [etnja hodnicima Pravnog fakulteta podse'a na plodnost dela FrancaKafke.

25. 3. 2005.

(Autor je apsolvent na Pravnom fakultetu)

Hag me]u nama

301

Dragan Popovi'

Bez su]enja NN izvr[iocima

Slobodan Milo[evi' je od novembra 2004. do marta 2005. godine izveo 22svedoka, koji su uglavnom govorili o kontekstu u kome se dogodio sukob ubiv[oj Jugoslaviji. Prvi svedok ;iji se iskaz direktno ticao navoda iz kosovskeoptu/nice bio je general Radomir Gojovi', predsednik Ratnog suda Koman-de I armije za vreme NATO bombardovanja. Njegovim svedo;enjem, od 15.do 21. marta, trebalo je da se prika/e da je vojno pravosu]e preduzimalorazumne i potrebne mere za ka/njavanje odgovornih za ratne zlo;ine naKosovu, ;ime je Milo[evi' nastojao da ospori deo kosovske optu/nice (para-grafi 19 i 28) koji govori o njegovoj komandnoj odgovornosti na osnovu ;la-na 7(3) Statuta Ha[kog tribunala.

Gojovi' je Sudu rekao da su u toku NATO intervencije 34 osobe, koje su senalazile u Vojsci Jugoslavije, ka/njene za krivi;na dela protiv /ivota i tela,dakle dela koja imaju obele/ja ratnih zlo;ina, iako su ih tu/ioci retko takokvalifikovali. Prema Gojovi'evim re;ima, ako vojni pravosudni organi nisuu;inili i vi[e to je zato [to su u uslovima rada pod bombama bili primoranida ;esto menjaju lokaciju, kao i zato [to je Vojska Jugoslavije, nakon potpisi-vanja Kumanovskog sporazuma 9. juna 1999. godine, morala da se povu;esa teritorije Kosova tako da vojni pravosudni organi vi[e nisu imali pristupmestima zlo;ina. Gojovi' je istakao da je UNMIK-u „upu'en zahtev za prav-nu pomo'“ putem koga je „tra/ena saradnja“, me]utim UNMIK na ovajzahtev nije odgovorio. Gojovi' nije objasnio na [ta su se konkretno ti zahte-vi odnosili, odnosno ko, [ta i kada je tra/io od UNMIK-a. Va/nije od toga,;injenica da Kosovo vi[e nije pod ingerencijom Srbije nije opravdanje da nebudu procesuirani tamo po;injeni zlo;ini. Potvrda za to je, na primer, ;inje-nica da se u Beogradu normalno odvija su]enje za zlo;in u Ov;ari (Hrvat-ska), iako se lokacija, na kojoj je po;injen zlo;in, ne nalazi u Srbiji.

Gojovi' je tako]e istakao da je veoma mali broj optu/nica koji u sebi sadr/ekvalifikaciju za ratne zlo;ine podignut ne iz /elje da se zlo;ini minimalizuju,ve' zato [to je vojska i[la na to da po;inioci zlo;ina budu [to stro/e ka/nje-ni. U to vreme za ubistvo je bila zapre'ena stro/a kazna po republi;komzakonu nego za ubistvo kao ratni zlo;in prema saveznom zakonu. Navodnoiz tog razloga tu/ilac se opredeljivao za onu prvu kvalifikaciju. Sli;no tome,


302

Hag me]u nama

303

da bi pokazao da je vojska adekvatno reagovala, Gojovi' je naveo da su sevojne istrage, u roku od dva meseca i pod ote/anim uslovima, odnosile nadoga]aje u kojima su ubijene 644 osobe, a da je ha[ko tu/ila[tvo nakonnekoliko godina u optu/nici protiv Milo[evi'a navelo, u opisu dela, oko 700/rtava – kosovskih Albanaca.

Ipak, ovaj iskaz generala Gojovi'a stoji na slabim osnovama, prvenstvenozato [to pravosudni organi u Srbiji imaju obavezu da se pozabave svim kri-vi;nim delima po;injenim na Kosovu, dok je zadatak ha[kog tu/ila[tva dru-ga;iji i ti;e se samo onih slu;ajeva koji mogu biti dovoljni za dono[enje osu-]uju'e presude protiv optu/enog (Milo[evi'a) u postupku. U izve[taju Misi-je OEBS-a u Srbiji iz 2003. godine, navodi se da je na Kosovu i u Srbiji eks-humirano oko 4300 tela za koja se veruje da su /rtve nezakonitog ubijanjaod strane srpskih snaga. To je broj koji ima smisla porediti sa pomenutihGojovi'evih 644. {tavi[e, od 644 albanske /rtve, koje je Gojovi' pomenuo,;ak 601 su iz slu;ajeva u kojima su izvr[ioci ostali nepoznati, tako da nika-kvog su]enja tu nije ni bilo.

Vojno pravosu]e je istra/ivalo i podizalo optu/nice kad su po;inioci krivi;nihdela bili osobe u sastavu Vojske Jugoslavije. Ispostavilo se da su se vojni orga-ni pozabavili, i to sasvim ograni;eno, samo sa dva od 17 slu;ajeva masov-nih ubistava iz kosovske optu/nice. To su slu;ajevi Izbica i Gornje Studimlje.Gojovi' je rekao da su prona]ena tela 144 kosovska Albanca iz Izbice, odkojih je 101 telo ekshumirano. Da se vojni organi nisu adekvatno bavili ovimslu;ajem vidljivo je iz toga [to su ve' ekshumirana tela potom opet zavr[ilau drugoj masovnoj grobnici (u Petrovom Selu), i da odgovorni za ubistvanisu otkriveni, iako ne bi trebalo da bude problem da se utvrdi koja je jedi-nica i pod ;ijom komandom bila prisutna na podru;ju Izbice u vreme kad supo;injena ubistva. Ni u vezi sa ubistvom lica u Gornjem Studimlju nisu otkri-veni po;inioci i nije do[lo do su]enja. {to se ti;e preostalih 15 slu;ajevamasovnih ubistava iz kosovske optu/nice, vojno pravosu]e se njima ni nakoji na;in nije bavilo.

Umesto toga, odr/ana su su]enja za nekoliko ubistava u kojima je broj /rta-va bio mali i kojima se kosovska optu/nica uop[te ne bavi. Ostaje da se vidida li 'e neki drugi Milo[evi'ev svedok govoriti o procesuiranju (pred civilnimsudovima) slu;ajeva masovnih ubistava iz kosovske optu/nice. Ako tihpostupaka nije bilo – a javnost o njima do danas nema nikakve informacije

– navod iz optu/nice koji se odnosi na Milo[evi'evu komandnu odgovornoststoji neuzdrman, po[to Milo[evi' nije preduzeo mere da se po u;injenomzlo;inu odgovorni privedu pravdi. Ovo utoliko pre [to je iz Gojovi'evog iska-za bilo jasno da nikakve ozbiljne istrage nije bilo ni kada je re; o osnovnomdelu koje se u kosovskoj optu/nici stavlja Milo[evi'u na teret – nasilnom pro-terivanju stanovni[tva.

25. 3. 2005.

(Autor je istra/iva; Fonda za humanitarno pravo)


304

Laki' }orovi'

Crni tragovi vojnog pravosu]a

Ko je general Radomir Gojovi', nedavni svedok odbrane u ha[kom postup-ku protiv Slobodana Milo[evi'a| Gojovi' ne samo da nije svedo;io „istinu ipunu istinu“ nego, zbog njegove ranije uloge u Vojnom pravosu]u Jugosla-vije, istinu i ne sme da ka/e, jer bi u tom slu;aju optu/io i samoga sebe zate[ka krivi;na dela. Ako ne za koje drugo, a ono za neprijavljivanje u;inilacakrivi;nih dela ratnih zlo;ina i u;inilaca krivi;nih dela te[ke povrede sudijske(i tu/ila;ke) du/nosti u tzv. ratnom vojnom pravosu]u, koje je li;no organi-zovao i kontrolisao u radu.

General Gojovi' je, tokom dugovremenog i revnosnog rada u nelegalnojKomisiji General[taba Vojske Jugoslavije za saradnju sa Ha[kim tribunalom,izu;avao – i ko zna [ta sve jo[ ;inio sa njima – mnoge od 17.000 dokume-nata kojima je Komisija nezakonito raspolagala. Stoga se Gojovi'evo svedo-;enje, kao i eventualna budu'a svedo;enja drugih pripadnika te nelegalneKomisije, mora ceniti i sa tog aspekta. Gojovi', dakle, ne govori o neposred-nim saznanjima, ve' interpretira i ina;e sumnjive sadr/aje dokumenata kojesu sa;inila druga lica. Stoga se Gojovi' pojavljuje manje kao stvarni svedok,a vi[e u ulozi pristrasnog kvazive[taka.

Oni, veoma brojni, koji su poznavali Gojovi'a za sve vreme slu/bovanja,uporno su tvrdili i pisali da je ostavio crne tragove u vojnom pravosu]u, kojiga ;ine trajno nedostojnim za bavljenje advokatskim poslovima, te su i jav-no publikovali zahtev da mu se takva zabrana odredi. Navodili su brojne raz-loge.

Predlagali su da se stru;no i nepristrasno odredi Gojovi'eva uloga u tre'emsu]enju generalu Trifunovi'u i drugima, s obzirom na ;injenicu da je, kaopredsednik Vojnog suda u Beogradu, uzeo sam da im sudi, tj. predsedavave'em, uprkos tome [to je u vreme oba ranija su]enja, koja su ;asne sudijeokon;ale osloba]aju'om presudom, bio zamenik vojnog tu/ioca VojskeJugoslavije. Gojovi' je, dakle „i tu/io i sudio“.

Argumentovano je zahtevano i da se ispita i oceni Gojovi'eva uloga upostupku protiv novinara Miroslava Filipovi'a, koga je nakon osloba]aju'e

Hag me]u nama

305

presude civilnog Okru/nog suda u Kraljevu Vojni sud u Ni[u pre 5. oktobra2000. godine osudio na sedam godina zatvora. Potom, u postupku po /al-bi, Vrhovni vojni sud definitivno je ustanovio da je to bio montirani postu-pak. Ukinuo je ovu osu]uju'u presudu i vratio prvostepenom sudu naponovno odlu;ivanje, pa je isti vojni sud, u ponovljenom postupku, doneoosloba]aju'u presudu. Gojovi' se i u Hagu javno hvali da je on birao vojnesudije i da su one kvalitetne.

„Gojovi'eve sudije“ su sudile i u montiranom postupku grupi OSA. Ta gru-pa je po;etkom 2000. godine osu]ena na visoke kazne, navodno zbogudru/ivanja i pripremanja atentata na Milo[evi'a i Pavkovi'a. A ubrzo, uponovljenom postupku, iste te vojne sudije, u istom Vojnom sudu u Ni[u,ustanovile su da ni;ega nije bilo i da se radilo o montiranom procesu.

To je „svedok odbrane Gojovi'“. I u Hagu se on javno ;udi [to, uprkos nje-govom dogovoru sa vojnim pravosu]em iz oktobra 2000. godine, potpu-kovnika }orovi' Laki'a jo[ nisu proglasili ludim, dali mu invalidsku penziju,i tako mu za sva vremena za;epili usta i onemogu'ili ga da svedo;i o zlo;i-nima i te[kim krivi;nim delima na ;ijem je rasvetljavanju }orovi' radio. I dadoprinese rasvetljavanju odgovornosti samog Gojovi'a i njegovih sudija,zbog> prikrivanja zlo;ina< prikrivanja u;inilaca te[kih krivi;nih dela i te[kihpovreda sudijskih i tu/ila;kih du/nosti.

A tek su bili otpo;eli da slave pobedu nad ostatkom sveta. I da ka/njavajunezahvalne, izdajnike i [pijune. {ta je i koliko je Gojovi' doprineo tome nji-hovome „pobedni;kom“ zadatku|

Po dogovoru sa general-pukovnikom Pavkovi'em, Gojovi' je organizovaojednovremeno pokretanje i krivi;nog i prekr[ajnog gonjenja Nata[e Kandi',direktora Fonda za humanitarno pravo, zbog njenog pisanja (u avgustu2000. godine) o zlo;inima na Kosovu i Metohiji. Me]utim, upla[io se sop-stvenog bezakonja i kukavi;ki se povukao, odustajanjem od zahtevanogpostupka. (Videti spise predmeta Kabineta Ministra odbrane, Int. br. 1362-10\2001. od 11. oktobra 2000. godine i 11. juna 2002. godine.)

General Gojovi' je, nakon bezuspe[nog poku[aja da pretnjama prisili potpu-kovnika }orovi' Laki'a, iz Pravne uprave Ministarstva odbrane (MO), da ini-cira krivi;ni i prekr[ajni postupak protiv Nata[e Kandi', organizovao i sa svo-


306

jim saradnicima (pukovnicima Domind/om i Mihajlovom) sproveo disciplin-ski izvi]aj protiv }orovi'a radi njegovog progona iz slu/be. Tom prilikompretio je }orovi'u, poni/avao ga i vre]ao. O tome su hrabro posvedo;ila tridiplomirana pravnika iz te uprave. (Ovo se mo/e bli/e sagledati u spisimadisciplinskog postupka protiv }orovi'a, u predmetu uprave broj 564-3\2000 od 26. septembra 2000. godine, kao i spisa predmeta Vojnog sudau Beogradu, Su broj 42\2003 od 6. maja 2003. godine i Kr. Broj 42\2003od 26. maja 2003. godine.) Me]utim, i u ovom disciplinskom postupkugeneral Gojovi' se upla[io, te su ovaj postupak obustavili zbog navodnezastare, iako on stvarno jo[ uvek nije zastareo.

Kada je general Gojovi' shvatio da }orovi'a ne mo/e ovako proterati iz slu-/be u Vojsci, dogovorio se sa vojnim sudom i tu/iocem u Ni[u da }orovi'aoglase nesposobnim za slu/bu u postupku koji su montirali zbog }orovi'e-vog sukoba sa organima vojne bezbednosti, kada su ti organi poku[ali da}orovi'a, kao vojnog tu/ioca u Pri[tini, spre;e u vo]enju krivi;nog postup-ka protiv dve kriminalne grupe, sastavljene od pripadnika vojne slu/be bez-bednosti i vojne policije Pri[tinskog korpusa i njihovih saizvr[ilaca iz Centrabezbednosti Pri[tina (zbog organizovanog plja;kanja napu[tenih albanskihku'a, organizovane i sistematske kra]e skupih putni;kih automobila, te elek-trotehni;ke opreme u ogromnim koli;inama.) Uloga generala Gojovi'a umontiranju i vo]enju ovog postupka mo/e se ustanoviti jednostavnim uvi-dom u sve spise predmeta Vojnog suda u Ni[u protiv }orovi'a, a potom iVojnog suda u Beogradu. Otkud i ovog drugog| Otuda [to je Vrhovni vojnisud prihvatio kao nesporno da su vojne sudije u Ni[u sa Gojovi'em kao eks-ponentom vojne slu/be bezbednosti montirale postupak iz 2000. godineprotiv }orovi'a, pa je Vrhovni vojni sud 2004. godine ustupio predmet Voj-nom sudu u Beogradu.

Povinuju'i se nezakonitim nare]enjima pretpostavljenih mu, po;etkom sep-tembra 2000. godine Gojovi' je, kao na;elnik Pravne uprave Ministarstvaodbrane, poku[ao da ukine pravo na ste;enu vojnu penziju, kao i pravo na„vojnu“ zdravstvenu za[titu, general-pukovniku Mom;ilu Peri[i'u i pukovni-ku Draganu Vuk[i'u, samo zbog toga [to su ovi bili na ;elu opozicione poli-ti;ke partije. Protiv ove dvojice u to vreme nije vo]en nikakav krivi;ni postu-pak, te je general Gojovi' organizovao i sproveo disciplinski postupak da imse oduzmu ;inovi rezervnih stare[ina, a potom da im se oduzmu penzije. Odove namere Gojovi'a je odvratio, op[irnim pisanijem i upozorenjima, potpu-

Hag me]u nama

307


308

kovnik }orovi', uz hrabru podr[ku direktora Fonda za socijalno osiguranjevojnih osiguranika. Gojovi'eva bezobzirnost u ovom slu;aju mo/e se sagle-dati uvidom u spise Pravne uprave MO, 517-1\2000. godine, kao i spisenazna;enog Fonda SOVO, Int. broj 9207-1 od 7. septembra 2000. godine.Od toga momenta Gojovi' je }orovi'u neprekidno i javno pretio da 'e gaproterati iz vojne slu/be.

Beskona;nu zahvalnost i odanost re/imu Gojovi' je demonstrirao 3. oktobra2000. godine, kada je sve ;lanove kolektiva Pravne uprave MO, kao na;el-nik te uprave, i potenciraju'i da govori u ime Kolegija saveznog ministra zaodbranu Ojdani'a, puna ;etiri sata, zastra[ivanjem, pretnjama da 'e ih pro-terati iz vojne slu/be, prisiljavao da sa svojim ;lanovima porodice koji imajubira;ko pravo iza]u na izbore i glasaju za kandidata Slobodana Milo[evi'a, ito u ranijim jutarnjim ;asovima, kako bi se stvorio utisak o masovnom izla-sku, s tim da Gojovi'a, narednog dana po zavr[enom glasanju, pismenoobaveste o tome da su glasali za Milo[evi'a. Zbog ovoga, li;nog i kolektiv-nog poni/avanja, potpukovnik }orovi' je dana 30. oktobra 2000. godinevojnom tu/iocu u Beogradu, kao nadle/nom za odlu;ivanje, protiv Gojovi'apodneo krivi;nu prijavu u pravcu krivi;nog dela – povreda slobode oprede-ljenja pri glasanju, iz ;lana 81. stav 1. KZ R. Srbije. Uprkos brojnim urgenci-jama za odlu;ivanje po toj prijavi, }orovi' je jedino uspeo da dozna da jeona notirana pod brojem 1 VTK 1098\2000. od 7. novembra 2000. godine.

Upitan o ovome u Hagu, Gojovi' je odgovorio da }orovi' nije preuzeo kri-vi;no gonjenje, dakle i }orovi' eto zna da nikakvog krivi;nog dela nije nibilo. Ali }orovi' 'e sa zadovoljstvom preuzeti krivi;no gonjenje Gojovi'a, iza ovo krivi;no delo, kao [to je preuzeo i druga dva slu;aja kod Vojnog sudau Beogradu (Ki broj 2\2003), ako nadle/ni tu/ilac ne bude smeo da goniGojovi'a.

Nije istina, generale Gojovi'u, da sam bio neiskusan tu/ilac i da sam sme-njen s du/nosti ratnog tu/ioca. Otkud }orovi' na Kosovu, ako je stvarno bioneiskusan| I Vi i Va[i pretpostavljeni dobro znate da sam 1. juna 1999. godi-ne, po tre'i put, nadle/nima, uklju;iv i Vrhovnog vojnog tu/ioca, podneopisani zahtev – Strogo pov. Br. 69\99, da budem razre[en od du/nosti Voj-nog tu/ioca pri Komandi Vojnog okruga u Pri[tini, a nakon [to je izostalaza[tita od tri puta ponovljenih pretnji organa vojne bezbednosti Pri[tinskogkorpusa da povu;em podignutu optu/nicu protiv dvojice njihovih pripadni-

ka. Tog dana shvatio sam da me upravo Vi i general Obren;evi' onemogu-'avate da zakonito postupam kao ratni tu/ilac. Odlu;io sam ne samo da vi[ene budem statista u va[im prljavim re/ijama, nego i da se svom snagomborim protiv vas, jer sve vi[e uvi]am koliko ste zla po;inili, ne samo meni,nego i stotinama drugih, koji, zasad, pla[ljivo 'ute.

1. 4. 2005.(Autor je potpukovnik na slu/bi mu VP 1092 Beograd)

Hag me]u nama

309

Bogdan Ivani[evi'

Pukovnik koji se se'a samo jednog ubistva

Opsada Sarajeva je trajni simbol rata u Bosni i Hercegovini od 1992. do1995. godine, i patnji civila u tom ratu. Ipak, Me]unarodni krivi;ni sud zabiv[u Jugoslaviju (MKSJ) tek treba da odr/i ili okon;a postupke protiv najod-govornijih lica za zlo;ine po;injene tokom opsade, a javnost u Srbiji da se satim zlo;inima suo;i.

Dosad je MKSJ doneo samo jednu, prvostepenu presudu i to protiv genera-la Stanislava Gali'a, komandanta Sarajevsko-romanijskog korpusa vojskebosanskih Srba od septembra 1992. do avgusta 1994. godine. Napadi nacivilno stanovni[tvo Sarajeva prisutni su i u bosanskoj optu/nici protiv Slo-bodana Milo[evi'a. General vojske bosanskih Srba Dragomir Milo[evi' o;e-kuje su]enje za zlo;ine protiv sarajevskih civila. Ti zlo;ini su uklju;eni i uoptu/nice protiv Ratka Mladi'a i Radovana Karad/i'a, kao i u optu/nicu pro-tiv Mom;ila Peri[i'a, koji se u martu 2005. godine predao Tribunalu.

Ha[ki tribunal je 5. decembra 2003. godine osudio Stanislava Gali'a na 20godina zatvora. Ve'ina u sudskom ve'u (2>1) na[la je da je Gali' kriv zato [toje naredio kampanju nezakonitih akata nasilja protiv civila, ;ija je osnovnasvrha bila sprovo]enje terora protiv civilnog stanovni[tva. Mnogi u Bosnismatrali su da je kazna Gali'u preblaga. Nasuprot tome, mediji u Beogradunastojali su da ubla/e zna;aj i dimenzije srpskih zlo;ina u Sarajevu, uskrativ-[i [ansu javnosti da sazna [ta presuda Gali'u u stvari ka/e.

Dva dana nakon dono[enja presude „Ve;ernje novosti“ su je predstavile krozrazgovor sa pukovnikom Ratomirom Maksimovi'em, jednim od oficira pot-;injenih Gali'u tokom opsade Sarajeva. Pukovnik je ustvrdio da je „terora uSarajevu bilo, ali ne od strane srpskih snaga, ve' u onom delu pod koman-dom Muslimana“< [tavi[e, jedini slu;aj ubistva civila snajperom kojeg jeMaksimovi' mogao da se seti onaj je u kom je muslimanski snajperista ubio/enu na ulici.

List „Politika“ pozabavio se presudom u dva ;lanka koja su se fokusirala naodvojeno i delom suprotno mi[ljenje sudije Rafaela Nijeto-Navije. Kolumbij-ski sudija je zaklju;io da tu/ilac MKSJ nije dokazao da je vojska bosanskih


310

Srba sprovodila kampanju namernog ga]anja civila tokom dvogodi[njegperioda iz optu/nice. Politika je insistirala da su muslimanske snage u Sara-jevu bile pravi po;inioci zla – one su navodno bile odgovorne za nestanak ismrt hiljada sarajevskih Srba.

I za nedeljnik NIN manjinsko mi[ljenje sudije Nijeto-Navije bilo je bitnijenego ve'insko mi[ljenje preostalih sudija. NIN je pri tome izobli;io stavovekolumbijskog sudije. Prema NIN-u, Nijeto-Navija je zaklju;io da „srpska voj-ska nije namerno ubijala civile u Sarajevu“. U stvarnosti, ovaj sudija je napi-sao ne[to drugo – naime to da su srpske snage „u ve'em broju slu;ajeva,namerno ili bezobzirno, ga]ale civile u Sarajevu“. On se jedino nije slo/io dasu napadi tokom sva 23 meseca iz optu/nice imali karakter kampanje. NINje Nijeto-Naviji imputirao i stav da je „jedan od glavnih problema u optu/ni-ci to [to su i UN i tu/ioci pisali (pogre[ne) izve[taje na osnovu pogre[nihnovinskih napisa“. U stvari, Nijeto-Navija je napisao samo to da je internaci-onalna [tampa „ponekad krivicu nepravedno pripisivala samo Srbima“. Onnije ni;im sugerisao da su se ha[ki tu/ioci oslanjali na takve napise, niti jepominjao bilo kakve „probleme u optu/nici“.

Da su novine u Srbiji korektno prezentovale presudu Gali'u, njihovi ;itaocibi razumeli da su se u odnosu na glavne elemente optu/nice sve tri sudijesu[tinski slo/ile> srpske snage koje su napadale Sarajevo ;inile su zlo;ine pro-tiv ;ove;nosti, i Gali' je za te zlo;ine kriv. Mesta na kojima se sudije razilazene dovode u pitanje ovu fundamentalnu istinu.

Po mi[ljenju svih sudija, u toku dve godine Gali'evog komandovanja napa-dima, najmanje 1.399 civila u Sarajevu je ubijeno, a hiljade su ranjene, kaorezultat granatiranja i snajperske vatre. Mnoge /rtve nisu bile „kolateralna[teta“ legitimnih vojnih akcija> naprotiv, napadi su bili usmereni na civile,uklju;uju'i one koji su prisustvovali sahranama, putovali gradskim autobu-som ili tramvajem, ili vozili bicikl. I sudija Nijeto-Navija slo/io se da je tu/ilacdokazao mnoge navode o namernim napadima na civile> 15 (od 23) navo-da o snajperskim napadima, i dva (od pet) navoda o granatiranju. (Bilo bipogre[no zaklju;iti iz ovih relativno niskih cifara iz optu/nice – 23 i pet – daje broj napada u toku rata bio mali. Kao [to optu/nica obja[njava, „razmeresu bile tolike da Prilozi pojedina;nim grupama ta;aka u ovoj optu/nici navo-de samo mali reprezentativan broj pojedina;nih incidenata u cilju konkret-nosti izno[enja optu/bi“.)

Hag me]u nama

311

Dvojica sudija u ve'ini zaklju;ili su da napadi na civile nisu imali vojnu svrhui da im je cilj bio da dr/e civilno stanovni[tvo u stanju ekstremnog straha.Sudija Nijeto-Navija nije sporio ovaj nalaz, ali je imao svoje vi]enje njegovogpravnog zna;aja. Nijeto-Navija je ustvrdio da zlo;in terorisanja civilnog sta-novni[tva nije postao deo obi;ajnog prava koje se odnosi na oru/ane suko-be, i da stoga Ha[ki tribunal ne mo/e tim zlo;inom da se bavi, po[to Tribu-nal primenjuje samo norme koje su „izvan svake sumnje deo obi;ajnog pra-va“. Nijeto-Navija je stoga zaklju;io da je Gali' odgovoran za „nezakonitenapade na civile, ubistva i ne;ove;ne postupke“. Druga dvojica sudija, Ori iEl Mahdi, smatrali su da zlo;in terora jeste deo obi;ajnog prava, i proglasilisu Gali'a krivim i za to delo.

Nijeto-Navija se tako]e nije slo/io sa ve'inom u proceni oblika Gali'eveodgovornosti. Dok je mi[ljenje ve'ine bilo da je Gali' naredio artiljerijske isnajperske napade ([to je ka/njivo prema ;lanu 7(1) Statuta Tribunala), Nije-to-Navija je zaklju;io da nema dokaza o nare]enjima. Po njemu, odgovor-nost Gali'a bila je tzv. komandna odgovornost, zbog propu[tanja da spre;injemu podre]ena lica u ;injenju zabranjenih dela, i zbog propu[tanja da ihkazni za ta dela (;lan 7(3) Statuta).

Tako se ;ak i sudija koji je ostao u manjini slo/io da je Gali' odgovoran zazlo;ine protiv ;ove;nosti koje su po;inile snage bosanskih Srba, i da trebabiti osu]en – na 10 godina zatvora. Ovaj se sudija zato ne mo/e smislenokoristiti, kao [to su to mediji u Srbiji poku[ali da u;ine, kao „saveznik“ u odla-ganju suo;avanja sa u/asom zlo;ina u Sarajevu.

8. 4. 2005.


312

Hag me]u nama

313

Jasna Bogojevi'

Kultura pod bombama

Sarajevski reditelj Davor Dikli' posvetio je knjigu „Teatar u ratnom Sarajevu1992–1995“ svojoj sestri, ;uvenoj sarajevskoj glumici Jasni Dikli', i svomgradu Sarajevu. Knjigu su 2004. godine izdali Kamerni teatar 55 iz Sarajevai „Most art“ iz Zemuna. Knjiga je napisana da se ne zaboravi da se Sarajevobranilo i kulturom.

U odli;nom predgovoru autor daje osnovne podatke o kulturnim zbivanji-ma u ratnom Sarajevu i uslovima pod kojima su umetnici /iveli i radili.

Citat> „Okupatorski obru; oko Sarajeva bio je dug 62 kilometra, sa 1.600komada te[ke artiljerije i 12.000 vojnika, koji su na grad i njegove stanovni-ke ispalili vi[e od dva miliona granata raznih kalibara – [to zna;i u prosjekuoko 1.000 dnevno ili 1,5 svakog minuta. Ove granate zajedno sa snajper-skom vatrom ubile su 10.615 i ranile 61.136 gra]ana Sarajeva. Ubijena su1.602 djeteta a 14.947 je ranjeno. Agresor je od samog po;etka napada naSarajevo ru[io i palio najzna;ajnije kulturne, istorijske, privredne i sportskeobjekte. U maju 1992. godine gorio je Orijentalni institut, a u avgustu istegodine sarajevska Vije'nica. Uni[tenju su bili izlo/eni Zemaljski muzej Bosnei Hercegovine, d/amije, zgrade mnogih fakulteta, bolnice, porodili[te, olim-pijski kompleks ’Zetra’ i tako dalje, i tako dalje, a da ne govorimo o stambe-nim zgradama. Sarajlije su uz najminimalnije koli;ine, a vrlo ;esto i bez vode,hrane, struje, gasa, grijanja i svih drugih osnovnih potreba, provele gotovo;etiri godine ili 42 mjeseca ili 168 sedmica ili 1.275 dana. (...) U tom perio-du u okru/enju patnje i smrti, pod stalno prisutnim granatama i snajperskimmecima, u Sarajevu su se dogodila 3.102 umjetni;ka i kulturna doga]aja iliu prosjeku 2,5 na dan. Sarajevska filharmonija izvela je 48 koncerata u Sara-jevu i Evropi.

Sarajevski guda;ki kvartet je 5. februara 1994. godine, na dan kada je umasakru na Markalama 66 ljudi poginulo i 197 ranjeno, izveo svoj stoti kon-cert i nastavio sa stalnim koncertima do kraja rata. (...) Petnaest pisaca je ubi-jeno, a istovremeno su objavljene 263 knjige. (...) Iako je 18 likovnih umjet-nika stradalo, u ratu su se konstantno odr/avale izlo/be kojih je bilo 177 u[est improvizovanih galerija. (...) Napravljeno je 156 dokumentarnih i krat-

kih filmova, bez obzira [to je 10 filmskih radnika poginulo. Gotovo nasamom po;etku rata Festival MESS (Male eksperimentalne scene Sarajevo)pokrenuo je Internacionalni filmski festival. Kada su novinari pitali HarisaPa[ovi'a> ’Za[to filmski festival za vrijeme rata|’, on je odgovarao> ’A za[torat za vrijeme festivala|!’“

U sarajevskim pozori[tima su postavljene 182 premijere sa preko dve hiljadepredstava, a videlo ih je preko pola miliona gra]ana Sarajeva. Bilo je jo[ bez-broj drugih umetni;kih i kulturnih doga]aja koje su organizovali kulturnicentri i dru[tva, Festival Sarajevska zima, Fama, La Benevolencija i drugi.:etiri teatra, Internacionalni teatarski festival MESS, Akademija scenskihumetnosti i Sarajevo film festival za gotovo ;etiri godine rata uspeli su dapomognu mnogim gra]anima Sarajeva da se odr/e kao ljudi, daju'i im sna-gu i ispunjavaju'i ih dostojanstvom i poma/u'i im da nekako pre/ive tu jezi-vu svakodnevicu. Sarajevski glumci su svoje predstave igrali skoro 200 putapred borcima na prvoj liniji fronta, obilazili su decu u obdani[tima i po bol-nicama, glumili po skloni[tima, igrali predstave za izbeglice. Kamerni teatar55 imao je 1.112 predstava i drugih doga]aja, Sarajevski ratni teatar SARTR526, Pozori[te mladih 336 i Narodno pozori[te 183.

U kakvim su neljudskim uslovima stvarali i radili i [ta ih je pokretalo na takavherojski rad svedo;e (knjiga i nosi podnaslov Svedo;anstva) sarajevski glum-ci, reditelji, scenografi, novinari, profesori. Njih ukupno trideset troje.

8. 4. 2005.


314

Ana Uzelac

Most na Belaji nije sakrio civile

Izjutra 25. marta 1999. godine Srbija se probudila posle prve no'i rata. Pre-stra[eni ljudi izlazili su iz skloni[ta na obodima gradova< otresali se od memlepodruma i ljutiti razmi[ljali kako da nastave dalje u svetu u kojem su odjed-nom zavladala nova pravila.

Malo ko je znao, a nije ljudima tada ni bilo stalo do te vrste znanja, da je uto isto vreme stotinama kilometara ju/nije sli;an strah vladao i u kosovskomselu Bela Crkva, ;iji su me[tani tog jutra u panici skupljali najosnovnije stva-ri i masovno, u zbegu, napu[tali ku'e.

Dokument koji le/i preda mnom ka/e da su me[tani Bele Crkve be/ali nepred NATO bombama, ve' pred naoru/anim ljudima koji su okru/ili i napa-li selo – ljudima koji su, ako je verovati tekstu preda mnom, bili zvani;nopozvani da brane zemlju ;iji su dr/avljani bili i seljani Bele Crkve. Optu/nicaih zove „snage SRJ i Srbije“.

:esto sam putovala na Kosovo tih godina i se'am se da se u martu mesecusneg koji cele zime le/i na planinama topi i sliva koritima potoka i reka, kojebujaju pune'i se blatnjavom, ledenom vodom. Mo/da su ba[ kroz takvublatnjavu i ledenu vodu i gacali seljani Bele Crkve, be/e'i uz korito reke Bela-je, tra/e'i sigurnost pod najbli/im /elezni;kim mostom. Ali most se pokazaokao lo[e skloni[te. Ljudi pred kojima su pobegli ipak su ih stigli i otvorili vatruna njih, ubijaju'i dvanaestoro, od kojih su desetoro bili /ene i deca.

Onima koji su pre/iveli napad nare]eno je da iza]u iz korita reke. Naoru/a-ni ljudi koji su ih opkolili odvojili su /ene od mu[karaca i de;aka i naterali ovepotonje da ponovo zagaze u Belaju. Ponovo su otvorili vatru. U narednihnekoliko minuta u koritu Belaje poginulo je 65 de;aka i mu[karaca iz selaBela Crkva.

Dokument preda mnom je optu/nica protiv generala Vladimira Lazarevi'a,koji je nedavno uz sve dr/avne po;asti ispra'en u Hag, da bi se samo mesecdana kasnije, ovog puta mnogo ti[e, vratio ku'i da pripremi svoju odbranupred Me]unarodnim tribunalom.

Hag me]u nama

315

Na 34 gusto kucane strane pri;e poput ove iz Bele Crkve stoje ste[njene jed-na uz drugu, slikaju'i profil rata o kome i danas, [est godina kasnije, ljudi vanKosova malo znaju.

Me]u njima je pri;a o 105 albanskih de;aka i mu[karaca iz Male Kru[e,odvojenih od svojih porodica, zatvorenih u napu[tenu ku'u, izre[etanih izatim spaljenih< o 116 mu[karaca iz sela Izbica – polovina saterana u potok,druga polovina uz brdo – izre[etanih vatrom iz automatskog oru/ja< o 44;lana porodice Beri[a, sakupljenih u kafi'u u selu Suvoj Reci, izre[etanih iubijenih eksplozivom. Tela nekolicine njih prona]ena su godinama kasnije umasovnoj grobnici u Batajnici.

Sve pri;e imaju jedno zajedni;ko – neko je ubistva pre/iveo, ;udom ili hra-bro['u< neko ih je sakriven video i spreman je da danas, [est godina kasnije,o njima svedo;i.

Dokument preda mnom govori i o desetinama hiljada onih koji su imali vi[esre'e i uspeli da relativno bezbedno napuste ku'e u }akovici, Pe'i, Kosov-skoj Mitrovici ili Pri[tini – opet, ka/e dokument, ne u strahu pred NATObombama, ve' pred ljudima s oru/jem koji su ih trpali u vozove, kamione,autobuse i slali na granice s Makedonijom i Albanijom, gde su im oduzima-na dokumenta, novac i ono malo stvari [to su stigli da spakuju. Neki su i[lisopstvenim kolima ili traktorima, koja su tako]e na granici morali da ostaveza sobom.

Dokument koji 'e general Lazarevi' nesumnjivo prou;avati narednih mese-ci tvrdi da su ljudi koji su ubijali i proterivali kosovske Albance, jer o njima jeu svim ovim pri;ama re;, bili pod njegovom direktom kontrolom – a u naj-manju ruku su neometano operisali na teritoriji za koju je general, kaokomandant Pri[tinskog korpusa Vojske Jugoslavije, bio direktno odgovoran.

General Lazarevi' optu/en je na osnovu li;ne odgovornosti, uklju;uju'i ikomandnu odgovornost, za svaki od ovih zlo;ina posebno, ;ak i ako ih nijeli;no naredio. Optu/en je i za sve njih zajedno, jer su navodno ;inili deosistematske kampanje proterivanja kosovskih Albanaca iz zemlje – kampan-je koju je general navodno planirao zajedno sa najvi[im politi;kim, vojnim ipolicijskim vrhom zemlje.


316

Da bi ovo dokazali tu/ioci Ha[kog tribunala 'e morati da sagrade ne samosliku doga]aja na Kosovu, ve' i da poka/u da je general ili u;estvovao udono[enju odluke da se ovakva sredstva primene – ili da je za njih znao, ilida je kao komanduju'i Pri[tinskim korpusom morao da zna, a da pri tomni[ta nije u;inio da ih spre;i ili kazni po;inioce.

Su]enje koje 'e trajati u najboljem slu;aju nekoliko godina poku[a'e da raz-mrsi klupko zlo;ina i odgovornosti za njih. Mogu'e je da 'e generalu Laza-revi'u suditi zajedno sa celim tada[njim politi;kim i vojnih vrhom Srbije iJugoslavije – Milanom Milutinovi'em, Nikolom {ainovi'em, DragoljubomOjdani'em i preostalim generalima. Sudije 'e morati da ocene da li supobrojane epizode bile slu;ajni incidenti jedne u principu disciplinovane voj-ske – ili su bili deo kampanje terora i nasilja vo]ene u ime dr/avnih interesaSrbije. Da li 'e general Lazarevi' biti na kraju progla[en krivim ili ne zavisi'eod snage dokaza koje tu/ila[tvo ima o njegovoj ume[anosti u ove akcije, ostepenu znanja o njima i stepenu efektivne komande nad teritorijom podkontrolom Pri[tinskog korpusa.

Ali u osnovi svake odluke staja'e pri;e pre/ivelih i o;evidaca iz Bele Crkve,Suve Reke, Male Kru[e ili Izbice. Glasovima profesionalnih prevodilaca kroz[u[tave i krckave slu[alice, u ;esto konfuznom preplitanju pitanja i odgovo-ra koje karakteri[e ha[ka su]enja, ovi 'e ljudi pri;ati o tome [ta se de[avalou pretrpanim vagonima kosovskih vozova-pili'ara koji su prevozili ljude dograni;nog prelaza }eneral Jankovi' i pod /elezni;kim mostom preko Belaje.Vredi ih saslu[ati. Njihove tragedije kriju u sebi deo obja[njenja na[e.

22. 4. 2005.

(Autor vodi program „Dnevnik Tribunala“ Instituta za izve[tavanje o ratu imiru – IWPR)

Hag me]u nama

317

Dokumenti

Diskretno postavljeni branilac

Ponovo je aktuelizovano pitanje na;ina na koji ha[ko su]enje SlobodanuMilo[evi'u mo/e da se odvija uprkos pogor[anom zdravlju optu/enika.Odgovor na to pitanje mora po'i od odluke ?albenog ve'a od 1. novembra2004. godine, ;iji rezime sledi>

Nakon [to je pregledalo lekarske izve[taje i uzelo u obzir svoja dotada[njaiskustva sa su]enjem, Pretresno ve'e je 2. septembra 2004. odlu;ilo da seMilo[evi'u dodeli branilac. Slede'eg dana, Pretresno ve'e je izdalo nalog ukojem je precizno utvrdilo na koji na;in 'e Milo[evi' i dodeljeni braniocizajedni;ki raditi. U tom nalogu se ka/e>

1) Branioci koje je dodelio Sud du/ni su da utvrde na koji 'e na;in izlo/ititezu optu/enog, a naro;ito da> a) zastupaju optu/enog pripremaju'i i ispi-tuju'i one svedoke koje smatraju da treba pozvati b) iznose sve ;injeni;ne ipravne argumente koje smatraju da treba izneti c) tra/e od Pretresnog ve'ada izda naloge koje smatraju neophodnim kako bi na primeren na;in iznelitezu optu/enog, uklju;uju'i izdavanje naloga subpoena d) razgovaraju saoptu/enim o vo]enju odbrane, nastoje da od njega dobiju instrukcije otome i vode ra;una o stavovima koje iznosi optu/eni, zadr/avaju'i pravo dautvrde strategiju koju treba slediti, i e) postupaju sve vreme u skladu sa inte-resima optu/enog

2) optu/eni mo/e i dalje, po odobrenju Pretresnog ve'a, aktivno u;estvova-ti u vo]enju odbrane, uklju;uju'i, ako je to primereno, i ispitivanje svedokapo[to ih ispituju branioci koje je dodelio Sud

3) optu/eni u svako doba mo/e podneti razuman zahtev Pretresnom ve'uda mu dopusti da sam imenuje branioca, i

4) branioci koje je dodelio Sud ovla['eni su da od Pretresnog ve'a tra/e izda-vanje eventualnih daljih naloga koje smatraju neophodnim za vo]enjeodbrane optu/enog


318

Hag me]u nama

319

(…)

9) ?albeno ve'e preispituje odluku Pretresnog ve'a samo da bi utvrdilo dali je ono valjano primenilo svoje diskreciono pravo kada je nametnulo brani-oce Milo[evi'u.

10) Odluka Pretresnog ve'a doneta na osnovu primene njegovog diskrecio-nog prava preina;i'e se ako se osporavana odluka> 1) zasniva na neta;nomtuma;enju va/e'ih pravnih odredaba, 2) zasniva na o;igledno neta;nomzaklju;ku o ;injenicama, ili 3) toliko je nepravedna ili nerazumna da pred-stavlja zloupotrebu diskrecionog prava Pretresnog ve'a.

(…)

12) Raspolo/ivi presedani sa postoje'ih sudova za ratne zlo;ine navode najednodu[ni zaklju;ak da pravo na samozastupanje „nije apsolutno, ve'uslovno“.

13) Potrebno je doneti odluku i o tome da li se to pravo mo/e ograni;iti uzobrazlo/enje da se time [to okrivljeni sam sebe zastupa zna;ajno i upornoopstruira primereno i ekspeditivno vo]enje su]enja. ?albeno ve'e jemi[ljenja da, u odgovaraju'im okolnostima, Pretresno ve'e mo/e da ograni-;i to pravo po tom osnovu.

15) Kada je re; o preliminarnom pitanju same odluke da se dodele branio-ci, ?albeno ve'e ne mo/e da zaklju;i da je Pretresno ve'e time zloupotrebi-lo svoje diskreciono pravo... Postojao je legitiman osnov da Pretresno ve'ezaklju;i da bi ovo su]enje „moglo da traje nerazumno dugo ili, [to je jo[gore, da ne bi moglo da se zavr[i“ ukoliko se Milo[evi'u dozvoli da se i dalje zastupa sam.

16) ?albeno ve'e se, me]utim, ne sla/e sa ocenom koju je Pretresno ve'edalo u Nalogu o modalitetima (koji) strogo ograni;avaju Milo[evi'evemogu'nosti da u;estvuje u vo]enju svoje odbrane.

17) Ta stroga ograni;enja zasnivaju se na su[tinski pogre[noj primeni prava>Pretresno ve'e nije uvidelo da eventualna ograni;enja Milo[evi'evog pravada se sam zastupa moraju da se ograni;e na minimalnu mogu'u meru, neo-phodnu da se za[titi interes da se obezbedi razumno ekspeditivno su]enje.

(…)

19) ?albeno ve'e potvr]uje odluku Pretresnog ve'a o nametanju branioca,ali poni[tava Nalog o modalitetima. Pretresno ve'e treba da osmisli radnire/im kojim 'e prakti;ni uticaj formalne dodele branioca svesti na minimum,sem u meri koju zahtevaju interesi pravde... Taj re/im mora biti zasnovan naautomatskoj pretpostavci da... Milo[evi' bira koje 'e svedoke pozvati, daispituje svedoke pre dodeljenog branioca, da pred sud iznosi sve valjane zah-teve koje /eli, da iznese zavr[nu re; nakon [to odbrana iznese svoje dokazei da donosi osnovne strate[ke odluke o izvo]enju dokaza odbrane.

20) Ukoliko se Milo[evi'evi zdravstveni problemi ponovo ozbiljno pogor[a-ju, prisustvo dodeljenog branioca 'e omogu'iti da se su]enje nastavi ;akako Milo[evi' trenutno i ne bude u mogu'nosti da u;estvuje. Kada 'e ta;-no do'i do zamene uloga na su]enju zavisi'e od Pretresnog ve'a.

22. 4. 2005.

(Izvor> Ha[ki tribunal)

***


320

Ljiljana Helman

Pravda na ni[anu rizika

Sporazumi o priznanju krivice pred Ha[kim tribunalom ;esto izazivaju pole-mike u javnosti, kao [to je bio slu;aj nedavno kada se Biljana Plav[i' na izve-stan na;in ogradila od priznanja krivice iz decembra 2002. godine. Javnekontroverze delom proisti;u iz ;injenice da su postupak koji prati priznanjekrivice i njegovi osnovni elementi uglavnom nepoznati izvan u/eg kruganeposrednih u;esnika u ha[kim su]enjima.

Kada optu/eni izjavi da je kriv za neka ili sva dela navedena u optu/nici, Pre-tresno ve'e proverava da li postoje uslovi za prihvatanje date izjave. Neop-hodno je utvrditi ne samo to da je optu/eni krivicu priznao dobrovoljno,nedvosmisleno, i sa sve['u o zna;enju i mogu'im posledicama priznanja,nego i da postoji relevantna ;injeni;na osnova, odnosno dovoljni dokazi naosnovu kojih se mo/e zaklju;iti da je optu/eni zaista i izvr[io dela za koja seizja[njava krivim.

Naj;e['e, Pretresno ve'e 'e prihvatiti izjavu o krivici, uz izuzetke kao [to jepriznanje krivice Dragoljuba Kunarca, optu/enog za zlo;ine u Fo;i, koje sudnije prihvatio oceniv[i da se izjava optu/enog ne mo/e smatrati nedvosmi-slenom (izjavio je da se ose'a „krivim do odre]enog stepena“) kao i daoptu/eni nije bio potpuno svestan zna;enja priznanja krivice.

Ukoliko je potvr]eno postojanje uslova za prihvatanje izjave o krivici, pretre-sno ve'e mo/e na osnovu priznanja izre'i osu]uju'u presudu. Prilikomodmeravanja kazne, priznanje krivice 'e naj;e['e biti cenjeno kao jedna odolak[avaju'ih okolnosti, mada treba imati u vidu da pretresno ve'e nije oba-vezno da tako postupi.

Mada je u ve'ini slu;ajeva priznanje pra'eno izrazom kajanja optu/enog,sud mo/e prihvatiti priznanje krivice ;ak i ako kod optu/enog ne prepozna-je kajanje. Takav je bio slu;aj sa priznanjem krivice Gorana Jelisi'a, optu/e-nog za zlo;ine u logoru Luka.

Hag me]u nama

321


322

Priznanja krivice su uglavnom rezultat tzv. sporazuma o priznanju kriviceizme]u optu/be i odbrane. Pomenutim sporazumima optu/eni se obavezu-je da 'e priznati krivicu za neko ili sva dela navedena u optu/nici, da 'e se otome formalno izjasniti, a ;esto i da 'e svedo;iti protiv saoptu/enih ili optu-/enih u drugom postupku. Tu/ila[tvo se obavezuje da 'e odustati od nekihta;aka optu/nice i\ili preporu;iti izricanje bla/e kazne. Pretresno ve'e nemaudela u sklapanju ovih sporazuma i oni ga ne obavezuju. Dragana Nikoli'a,optu/enog za zlo;ine u logoru Su[ica, Pretresno ve'e je, uprkos kazni od 15godina predlo/enoj sporazumom, osudilo na 23 godine zatvora.

:esto se postavlja pitanje opravdanosti postojanja ovakvih nagodbi za naj-te/a krivi;na dela, sa stavom da se „Tribunal ne bi smeo ’cenjkati’ sa stvari-ma kao [to je genocid“, kako je jednom prilikom naglasila Munira Suba[i' izudru/enja Majke enklava Srebrenica i ?epa. Najve'e nezadovoljstvo /rtavaizazivaju blage kazne koje sud izri;e prihvataju'i sporazume o priznanju.Tako su predstavnici /rtava kritikovali izricanje presude od 17 godina zatvo-ra policajcu iz Prijedora Darku Mr]i, dok je osuda Predraga Banovi'a naosam godina zatvora izazvala ogor;enje pre/ivelih iz logora Keraterm.

Dodatnu senku na opravdanost sporazuma baca nedavni intervju BiljanePlav[i' u kome ona, izme]u ostalog, navodi da se odlu;ila na priznanje kri-vice kada je uvidela da zbog nedostatka svedoka ne'e biti u mogu'nosti dadoka/e svoju nevinost.

Pobornici sporazuma, me]utim, isti;u da rezolucije Saveta bezbednosti UNkojima je osnovan Tribunal navode kao njegovu osnovnu svrhu ostvarivanjepravde putem ka/njavanja odgovornih za ratne zlo;ine i doprinos obnav-ljanju i odr/avanju mira u biv[oj Jugoslaviji, te da shodno tome sporazumi opriznanju doprinose ostvarenju ovih ciljeva ;ak i u retkim slu;ajevima kadakajanje ne prati izjavu o krivici ili se iskrenost priznanja kasnije pori;e u jav-nosti.

Opravdano se navodi i da okon;avanje procesa priznanjem bez su]enjaosloba]a resurse Tribunala [to omogu'uje procesuiranje ve'eg broja pred-meta.

Doprinos priznanja utvr]ivanju istine nesporan je budu'i da predstavljamnogo ja;u potvrdu odgovornosti nego presuda izre;ena protiv optu/enog

koji insistira na svojoj nevinosti. Priznanje krivice se smatra su[tinskim ele-mentom pomirenja uz dokumentovanje ;injenica. Slavko Jovi;i' iz Udru/e-nja logora[a Republike Srpske smatra da priznanje /rtvama daje izvesnusatisfakciju „da je neko priznao da je bio izvr[ilac, da je po;inio zlo;in“. Spo-razumi ;esto doprinose otkrivanju novih ;injenica kao [to su lokacije grob-nica ili identitet lica za koja se veruje da su odgovorna za iste ili druge zlo;i-ne.

Novinar Emir Suljagi', ;iji su ;lanovi porodice i prijatelji bili /rtve zlo;ina uSrebrenici, povodom priznanja krivice Momira Nikoli'a i Dragana Obreno-vi'a pi[e> „{o'ova priznanja su mi donijela najve'i osje'aj olak[anja koji samosjetio od pada Srebrenice 1995. Bila je to potvrda koju sam tra/io posled-njih osam godina.“ Nasuprot tome, Suljagi' u drugim tekstovima o[tro kri-tikuje druge sporazume o priznanju krivice, poput slu;aja Banovi' ili Mr]a,zbog male kazne za optu/ene. Ovakvi opre;ni stavovi najbolje oslikavajukompleksnost ovog instituta i te[ko'e u poku[aju da se oceni njegova oprav-danost i zna;aj.

5. 5. 2005.

(Autorka je magistar me]unarodnog prava sa Univerziteta Eseks, VelikaBritanija)

Hag me]u nama

323

Dragoljub Todorovi'

Biolog na „braniku srpstva“

U pravoj galeriji mra;nih figura, opskurnih li;nosti i lombrozovskih tipova,koji su svoju javnu promociju stekli kao protagonisti stravi;nog rata na pro-storima biv[e Jugoslavije, specifi;an, karakteristi;an i vrlo osoben je slu;aj Biljane Plav[i'. Ne postoji osoba ;ija ratna biografija sadr/i toliko ekstremi-zma, surovosti, la/i, la/nog predstavljanja, dvoli;nosti, licemerja, prevare ipritvornosti i koja ne poseduje ni promil elementarnog karaktera, identitetai integriteta ljudskog bi'a kao [to je Biljana Plav[i'.

Biljana Plav[i' je po struci biolog, po politi;kom uverenju ogor;eni antiko-munista i monarhista, po veri ortodoksna pravoslavka i po nacionalnostiponosna Srpkinja. Sve to nije joj smetalo da u komunisti;koj Jugoslavijinapravi briljantnu univerzitetsku karijeru u Sarajevu, od asistenta do redov-nog profesora, dekana Prirodno-matemati;kog fakulteta i predsednikaKomisije za nauku SR BiH.

Uvo]enjem vi[epartijskog sistema 1990. godine postaje ;lan Srpske demo-kratske stranke, ;lan Predsedni[tva BiH, zatim Predsedni[tva Republike Srp-ske. Biljana Plav[i' je jedan od glavnih kreatora rata u Bosni 1992–1995, ukome je izgubilo /ivot oko 200.000 ljudi. Isti;e se propagiranjem nacional-ne i verske diskriminacije, [to kulminira njenim istupima u kojima otvorenozastupa rasizam. Primera radi navodimo jednu njenu izjavu u tom duhu>

„Ja sam biolog, poznajem genetiku i pouzdano znam da su Srbi i muslima-ni genetski tako strukturirani da ne mogu da /ive zajedno.“

Na samom po;etku rata u Bosni, prilikom okupacije Bijeljine, Biljana Plav[i'je molila, ljubila i grlila komandanta srpske paravojne fomacije Srpske dobro-volja;ke garde, ina;e ;oveka sa izuzetno bogatim kriminalnim dosijeom, dane raseljava Muslimane iz Bijeljine, ve' da ih likvidira, jer bez toga se nemo/e osloboditi Bijeljina.

Kada je Slobodan Milo[evi' pod pritiskom me]unarodne zajednice polovi-nom 1993. godine primorao Radovana Karad/i'a da u Atini preliminarnopotpi[e tzv. Vens–Ovenov plan o zavr[etku rata u Bosni i kada je u dru[tvu


324

Hag me]u nama

325

gr;kog premijera Micotakisa, Dobrice "osi'a i Momira Bulatovi'a do[ao naPale gde je Skup[tina Republike Srpske trebala da potvrdi taj potpis, BiljanaPlav[i' je bila najupornija u odbijanju mirovnog plana, Milo[evi'u je okrenu-la le]a, odbila da mu pru/i ruku. Nije joj bilo dosta razaranja, ubijanja, logo-ra i osvajanja. Pozivala je na nove juri[e, opsade, paljenja i ru[enja, na nasta-vak zauzimanja novih teritorija, njiva, [uma i livada. U tome je uspela, Skup-[tina nije prihvatila Vens–Ovenov plan i rat je nastavljen.

Posle potpisivanja sporazuma u Dejtonu novembra 1995. godine, ;ime jeokon;ana ratna drama jugoslovenskih naroda, Biljana Plav[i' iznenadapostaje konstruktivna i kooperativna i kao novoizabrani predsednik RSpo;inje da vodi politiku mira i najintenzivnije saradnje sa svim me]unarod-nim faktorima, uklju;uju'i UN, OEBS, EU i SAD. Sedi[te RS prenosi sa Pala uBanjaluku. Visoki predstavnik UN za BiH Karl Bilt, predstavnici SAD i OEBS-aGelbard i Frovik i ameri;ki dr/avni sekretar Madlen Olbrajt puni su hvale zadr/avni;ke poteze Biljane Plav[i' i njenu spremnost da ispuni svaki predlog,apel ili zahtev me]unarodne zajednice u cilju u;vr['enja mira i saniranjaposledica rata.

Me]utim, tu/ilac Ha[kog tribunala nije imao naro;ito razumevanje za nave-dene diplomatske aktivnosti Biljane Plav[i', pa ju je optu/io pred Ha[kim tri-bunalom za njeno delovanje u vreme rata u Bosni i Hercegovini. Na su]enjuje Biljana Plav[i' priznala da je u periodu od 1. jula 1991. do 30. decembra1992. deluju'i kao pojedinac i u dogovoru sa drugim ;lanovima udru/enogzlo;ina;kog poduhvata planirala, podsticala, naredila i pomagala i podr/a-vala progone bosanskih Muslimana, bosanskih Hrvata i drugog nesrpskogstanovni[tva u 37 op[tina u Bosni i Hercegovini. Izrazila je duboko kajanjezbog toga i nakon saslu[anja Bilta, Olbrajtove, Frovika i drugih Ha[ki tribu-nal je Biljanu Plav[i' osudio na 11 godina zatvora.

Biljana Plav[i' izdr/ava kaznu zatvora u {vedskoj u zatvoru Hinseberg. Po;et-kom ove godine u Banjaluci je iza[la knjiga Biljane Plav[i' „Svedo;im“, ukojoj se ona ponovo vra'a na svoje stavove, ube]enja i uverenja sa kojimaje bila glavni zagovornik rata u Bosni, etni;kog ;i['enja, razgrani;enja saMuslimanima i stvaranja srpske dr/ave u Bosni i Hercegovini. U knjizi ;akprodubljuje i pro[iruje svoj zna;aj i svoju ulogu u ratu na prostoru BiH, takoda njeno priznanje pred Tribunalom izgleda skoro benigno u odnosu nanjen ratni anga/man opisan u knjizi.

U knjizi nema ni traga onoj retorici, blagoglagoljivosti i tolerantnosti dok jeu vreme svog predsednikovanja izigravala svetskog dr/avnika. Naprotiv, izknjige proizlazi da su Karad/i', Kraji[nik, Koljevi' i Buha malodu[ni, neefika-sni, neodlu;ni u vo]enju rata, u uni[tavanju neprijatelja i osvajanju teritori-ja. Karad/i'a direktno optu/uje za nedostatak patriotizma, defetizam i inert-nost, pa navodi da ;esto izgovara re;enicu – „neka narod ide u p.m.“, dapred va/ne i sudbonosne bitke ne dolazi na sastanke ve' spava, da propagi-ra tezu da rat treba voditi blagom rukom. Kraji[nika predstavlja kao ;ovekakoji je proveo rat u [vercu, [pekulacijama i drugom kriminalu, a Koljevi'a daje sve vreme rata bio na putu, dok Buha, uko;en od straha, le/i u nekomzape'ku.

Prema Biljani Plav[i', samo su ona i Ratko Mladi' budni i na braniku srpstvai pravoslavlja i samo njih dvoje su na visini zadatka u uni[tavanju Muslima-na i druge „nesrpske gamadi“ i u [irenju srpskih teritorija.

5. 5. 2005.


326

Refik Hod/i'

Pravda po me]unarodnim standardima

Do danas su 43 osobe osu]ene pred Tribunalom u Hagu za zlo;ine po;inje-ne u BiH, su]enja trenutno teku u predmetima protiv 34 optu/ena, sedamih ;eka su]enje, a [est ih je u bijegu. Osim njih, od 1996. do septembra2004. godine Tribunal je sudovima u BiH, prema mehanizmu utvr]enomRimskim sporazumom, takozvanim „Pravilima puta“, dao saglasnost za pri-vo]enje 846 osoba osumnji;enih za ratne zlo;ine.

U tom periodu, sudovi u Federaciji BiH zapo;eli su su]enja protiv 96 osoba,od ;ega su pravosna/ne presude izre;ene protiv 50 optu/enih, prvostepeneprotiv 39, a kod ostalih su]enja jo[ traju. Protiv 73 osobe vodi se istra/ni ilipretpretresni postupak. Istovremeno, Republika Srpska je provela jednosu]enje koje se odnosilo na ubistvo katoli;kog fratra i njegove porodice uPrijedoru.

Prema podacima Tu/ila[tva BiH, kantonalnim i okru/nim sudovima i tu/ila-[tvima, te drugim organima gonjenja u BiH, podneseno je 1.200 krivi;nihprijava za ratne zlo;ine protiv 10.269 osoba.

Iako je sigurno da sve krivi;ne prijave ne'e rezultirati optu/nicama, danas sejasno vide obrisi strategije procesuiranja ratnih zlo;ina koja ne'e biti ad hoci ne'e imati mandat ograni;en politi;kim ili finansijskiim faktorima, ve' 'ebiti vo]ena isklju;ivo zakonima Bosne i Hercegovine i provo]ena u njeniminstitucijama.

Ideja o osnivanju posebnog suda za ratne zlo;ine u BiH potekla je iz Tu/ila-[tva Tribunala u Hagu i prezentirana je predstavnicima bosanskohercegova;-kih vlasti u septembru 2001. Koncipirana u okviru takozvanog „non-pape-ra“, ideja se nastavila razvijati unutar radnih grupa koje su sa;injavali pred-stavnici Ureda visokog predstavnika, Tribunala u Hagu i institucija vlasti BiH.Rad na tra/enju najboljih rje[enja trajao je skoro dvije godine, a finansijskapodr[ka osigurana je na donatorskoj konferenciji odr/anoj u Hagu u oktobru2003. godine, gdje su me]unarodni donatori obezbijedili 16,5 miliona euraza osnivanje i dvogodi[nji rad ovih dviju institucija.

Hag me]u nama

327

Na kraju je odlu;eno da 'e Vije'e za ratne zlo;ine Suda BiH biti sastavljenood najvi[e [est prvostepenih i jednog pretresnog vije'a, u ;ijem 'e sastavuraditi doma'e i me]unarodne sudije. Su]enja 'e se voditi na slu/benim jezi-cima i prema zakonima BiH.

Posebni odjel za ratne zlo;ine Tu/ila[tva BiH sa;injava pet regionalnih timo-va, koje 'e voditi bosanskohercegova;ki tu/ioci a ;ine ih doma'i i me]una-rodni tu/ioci, istra/ioci i pomo'no osoblje.

Strane sudije i tu/ioci u;estvova'e u radu Vije'a za ratne zlo;ine i Posebnogodjela za ratne zlo;ine Tu/ila[tva BiH prvih pet godina kako bi pru/ili podr-[ku doma'im stru;njacima. Uspostavljanjem Ureda registara za ratne zlo;i-ne, ;iji je zadatak administrativna i tehni;ka podr[ka radu Vije'a za ratne zlo-;ine i Posebnog odjela za ratne zlo;ine Tu/ila[tva BiH, stvoreni su uslovi zarad sudijama i tu/iocima koji uistinu odgovaraju najvi[im me]unarodnimstandardima.

Dono[enjem paketa zakona, Parlament BiH stvorio je zakonski okvir zanesmetano ustupanje predmeta Tribunala u Hagu Vije'u za ratne zlo;ine,kao i ustupanje dokaza koje je u toku svoga rada prikupio Tribunal i njihovokori[tenje u postupcima koji 'e se ovdje voditi. Tako]e, usvojeni su zakonikoji reguli[u pitanje za[tite svjedoka u skladu sa me]unarodnim normama,stvaraju'i kapacitete dosad nepoznate bosanskohercegova;kom pravosud-nom sistemu. U Vije'e za ratne zlo;ine Suda BiH biraju se bosanskohercego-va;ke i me]unarodne sudije prema najvi[im profesionalnim i moralnim kri-terijima, zakonska rje[enja maksimalno [tite prava optu/enih na pravi;no ibrzo su]enje, a tehni;ki kapaciteti Suda BiH jedinstveni su u regionu, sa sud-nicama opremljenim najnovijom tehnologijom i novoizgra]enom pritvor-skom jedinicom sa najvi[im standardima sigurnosti i prava optu/enih.

Danas je Vije'e za ratne zlo;ine spremno da primi prve predmete Tribunalau Hagu koji bi trebali biti ustupljeni u skladu sa pravilom 11 bis. Tu/ila[tvoTribunala zatra/ilo je prebacivanje predmeta protiv 12 optu/enih na SudBiH, a u predmetima protiv ?eljka Mejaki'a, Mom;ila Grubana, DraganaFu[tara, Du[ana Kne/evi'a, Radovana Stankovi'a, Save Todovi'a i MitraRa[evi'a. Odluka se o;ekuje uskoro.


328

U isto vrijeme, Posebni odjel za ratne zlo;ine Tu/ila[tva BiH zavr[ava procesrevizije svih predmeta koji su sa oznakom „A“ dostavljeni iz ureda „Pravilaputa“ Tribunala u Hagu. Revizija 'e utvrditi koji 'e predmeti dobiti status„vrlo osjetljivih“ i biti vo]eni pred Vije'em za ratne zlo;ine Suda BiH. Pred-met 'e biti ocijenjen kao „vrlo osjetljiv“ ukoliko se ti;e zlo;ina genocida,istrebljenja, vi[estrukih ubojstava, silovanja i drugih seksualnih zlostavljanjakao dio organizovanog napada, porobljavanja, mu;enja, progona na raspro-stranjenoj i sistematskoj osnovi, masovnih zato;enja u logore< ako su po;ini-oci biv[i ili sada[nji visoki vojni oficiri, politi;ki lideri, nosioci pravosudnihfunkcija, [efovi policijskih uprava, komandanti logora i vi[estruki silovatelji<te ukoliko u predmetu svjedo;e posebno ugro/eni svjedoci kao [to su insaj-deri ili svjedoci koji bi mogli biti i sami umije[ani u krivi;na djela, ako posto-ji realna pretpostavka da bi moglo do'i do zastra[ivanja svjedoka ili je topredmet u kojem bi lokalne vlasti mogle biti zainteresovane da za[tite po;i-nitelja iz odre]enog razloga.

Svi drugi predmeti bi'e upu'eni na vo]enje kantonalnim i okru/nim tu/ila-[tvima sa mjesnom nadle/no['u, tamo gdje je zlo;in i po;injen.

I dok se ;eka na prvo su]enje pred Vije'em za ratne zlo;ine Suda BiH daozna;i po;etak sistematskog pristupa krivi;nom gonjenju ratnih zlo;ina uBiH, u za;etku je i mre/a podr[ke potencijalnim svjedocima i /rtvama koju'e ;initi nevladine organizacije. To je najbolji znak da Vije'e za ratne zlo;ineSuda BiH ne'e djelovati izolovano od dru[tva, nego da 'e biti motor proce-sa iza kojeg stoji ogromna ve'ina gra]ana BiH, stalna bosanskohercegova;-ka institucija sa neograni;enim rokom trajanja, pred kojom 'e se voditi pra-vi;na su]enja za ratne zlo;ine narednih godina i decenija. Sve dok je po;i-nitelja i njihovih /rtava koje tra/e pravdu.

12. 5. 2005.

(Autor je [ef Slu/be za informisanje Vije'a za ratne zlo;ine Suda BiH)

Hag me]u nama

329

Matijas Helman

Uglavnom u Bosnu

Me]unarodni krivi;ni sud za biv[u Jugoslaviju nikad nije bio zami[ljen kaostalna institucija. Tribunal je zato napravio planove za okon;anje svog man-data i postavio sebi tri roka koje je potom podr/ao Savet bezbednosti.

Prvi rok, kraj 2004, ozna;io je okon;anje istraga u Tribunalu, a u Hagu susada podignute i poslednje optu/nice.

Drugi rok je 2008, kada Tribunal treba da okon;a prvostepena su]enja, dokdo kraja 2010. namerava da zavr[i /albene postupke. Klju;ni preduslov zaispunjenje ovih rokova jeste da dr/ave biv[e Jugoslavije kona;no po;nu da upotpunosti sara]uju s Tribunalom i da se svi begunci uhapse bez odlaganja.Tribunal ne mo/e i ne'e zatvoriti svoja vrata pre nego [to sudi Ratku Mladi-'u, Radovanu Karad/i'u i Anti Gotovini.

Ne treba se zavaravati da su aktivnosti Tribunala sada po;ele da slabe. Dale-ko od toga. Sud radi upornije nego ikada pre, a veliki broj veoma zna;ajnihsu]enja je upravo u toku ili tek treba da po;ne. Slede'ih pet godina 'e bitiod klju;nog zna;aja za Tribunal, koji 'e nastojati da ispuni cilj zbog kojeg jeosnovan – da doprinese uspostavljanju i o;uvanju mira krivi;nim gonjenjemosumnji;enih za ratne zlo;ine i obezbe]enjem pravde za /rtve.

Me]utim, uspe[no okon;anje su]enja u Hagu nije jedini prioritet Tribuna-la. Kako se Tribunal pribli/ava kraju svog rada, doma'i sudovi i tu/ila[tvamoraju da preuzmu zna;ajniju ulogu kako bi osigurali da pravda budezadovoljena.

:injenice koje su utvr]ene u pravosna/nim presudama, sudska praksa kojase razvila iz odluka Tribunala, svedo;enja u sudnicama i dokazi koje je Tribu-nal skupio mogu da igraju va/nu ulogu u budu'im doma'im su]enjima zaratne zlo;ine. Tribunal radi na tome da se taj celokupan materijal u;inidostupnim pravnicima u biv[oj Jugoslaviji.

Stru;na pomo' je jednako va/an faktor koji treba uzeti u obzir. Tribunalaktivno podsti;e komunikaciju izme]u pravnika u Hagu i biv[oj Jugoslaviji


330

Hag me]u nama

331

kroz radne posete i programe obuke. Tribunal tako]e pru/a stru;ne saveteu konkretnim pitanjima, kao [to su za[tita svedoka ili elektronsko arhiviranjesudskih dokumenata.

Tribunal podr/ava osnivanje specijalizovanih institucija za procesuiranje rat-nih zlo;ina, [to smo poslednjih godina mogli videti i u Bosni i Hercegovini,i u Srbiji i u Hrvatskoj. Najzna;ajniji pomak je ostvaren u Sarajevu, gde su uokviru Suda i Tu/ila[tva Bosne i Hercegovine osnovani posebni odseci za rat-ne zlo;ine, i postavljene me]unarodne sudije i tu/ioci da u prvim godinamapoma/u tim organima u ogromnom poslu koji ih ;eka.

Organi za procesuiranje ratnih zlo;ina u regiji jesu nacionalne institucije i Tri-bunal ne'e diktirati kojim predmetima oni moraju da se bave. Ovi organitreba da odlu;no i samostalno po;nu da nadokna]uju dugogodi[nju neak-tivnost u krivi;nom gonjenju osumnji;enih za ratne zlo;ine.

Me]utim, ograni;en broj predmeta tako]e mo/e biti preba;en iz Haga. Tre-ba razlikovati dve vrste „prebacivanja predmeta“.

Prvo, jedan mali broj predmeta u kojima je Tribunal podigao optu/nicemo/e biti ustupljen doma'im sudovima prema pravilu 11 bis Pravilnika Tri-bunala. Tu/ila[tvo u Hagu je dosad podnelo deset zahteva koji se ti;u dva-naest osoba koje se terete za zlo;ine po;injene u BiH i [est osoba optu/enihza zlo;ine po;injene u Hrvatskoj.

Predsednik Tribunala je imenovao posebno Ve'e za prosle]ivanje, panel odtroje sudija, koje treba da razmatra ove zahteve. Prvo, sudije 'e razmotriti dali je predmet pogodan za ustupanje s obzirom na te/inu zlo;ina i nivo odgo-vornosti optu/enog. Dok predmeti koji se odnose na optu/ene srednjeg ini/eg ranga mogu biti ustupljeni doma'im vlastima, najvi[im rukovodioci-ma sudi'e se u Hagu.

Ako Ve'e odlu;i da odre]eni predmet mo/e biti preba;en, sudije imaju izborda odlu;e kojoj dr/avi predmet treba ustupiti – dr/avi u kojoj je zlo;in po;i-njen, dr/avi u kojoj je optu/eni uhap[en ili bilo kojoj drugoj dr/avi koja je voljna da ga procesuira. U svakom slu;aju, Ve'e treba da razmotri da li dr/a-va kojoj bi predmet bio ustupljen mo/e ispuniti me]unarodne standardeljudskih prava i pravi;nog su]enja. Prve odluke o mogu'em ustupanju pred-meta o;ekuju se uskoro.

Druga vrsta prebacivanja predmeta desi'e se izme]u Tu/ila[tva Tribunala idoma'ih tu/ilaca, a odnosi se na dosije iz predmeta u kojima je sprovedenaistraga, ali optu/nica nije podignuta pred Tribunalom. Gorepomenuto Ve'eza prosle]ivanje nije uklju;eno u postupak kod ove vrste prebacivanja pred-meta.

Treba naglasiti da 'e ve'ina predmeta koji 'e na razli;ite na;ine biti preba-;eni s Tribunala oti'i u Bosnu i Hercegovinu. To je logi;no, s obzirom da jenajve'i broj zlo;ina po;injen upravo tamo.

Me]utim, od presudnog je zna;aja da dr/ave biv[e Jugoslavije me]usobnosara]uju na polju krivi;nog gonjenja i su]enja u predmetima ratnih zlo;ina.U mnogim predmetima /rtve, osumnji;eni, forenzi;ki dokazi i dokumentimogu da se nalaze u razli;itim dr/avama. To predstavlja izazov za efikasnokrivi;no gonjenje, ali ako postoji dovoljna volja, to ne mora biti nepremosti-va prepreka. Tribunal je sa svoje strane spreman da pomogne u tom podu-hvatu.

12. 5. 2005.

(Autor je predstavnik Sekretarijata Ha[kog tribunala u Bosni i Hercego-vini)


332

Marko Milanovi'

Ili im sudi, ili ih izru;i

U sklopu izlazne strategije Tribunala, a u skladu sa pravilom 11 bis Pravilni-ka o postupku i dokazivanju Tribunala, jedan vrlo mali broj predmeta u koji-ma je optu/nica ve' stupila na pravnu snagu, a gde su optu/eni srednjeg ilini/eg ranga, bi'e dodeljen nacionalnim sudovima. Realisti;no gledano, pra-vosu]u Srbije i Crne Gore mogu biti dodeljena samo dva predmeta> slu;ajVladimira Kova;evi'a Ramba, koji se trenutno nalazi u bolnici za mentalnoobolela lica, i slu;aj tzv. vukovarske trojke. Protekle nedelje je pred Posebnimve'em Ha[kog tribunala vo]ena veoma zanimljiva rasprava o prebacivanjuovog poslednjeg predmeta pred sudove Hrvatske ili Srbije i Crne Gore, a napredlog Tu/ila[tva Tribunala. Mada je mogu'e da 'e Ve'e odlu;iti i da pred-met ostane pred Tribunalom, ipak je verovatnije da 'e on biti preba;ennekom od nacionalnih pravosu]a. Pri tom je interesantno da je Tu/ila[tvozauzelo relativno neutralan stav u pogledu toga da li slu;aj treba da budedodeljen Srbiji ili Hrvatskoj, mada ima na;elnu poziciju da pravosu]e dr/a-ve na ;ijoj je teritoriji u;injen zlo;in ima izvestan prioritet.

Isklju;ivo pravna analiza ne mo/e sa sigurno['u pokazati kojoj dr/avi 'e bitidodeljen slu;aj „vukovarske trojke“, ali se ipak mo/e pokazati korisnom. Pra-vilo 11 bis (A) predvi]a da 'e predmet biti dodeljen dr/avi na ;ijoj teritorijije zlo;in izvr[en, dr/avi na ;ijoj teritoriji su okrivljeni uhap[eni, ili bilo kojojdrugoj dr/avi koja ima nadle/nost i voljna je i adekvatno pripremljena da uovom predmetu sudi. Samo pravilo ne propisuje nikakvu hijerarhiju ovihosnova< mada je hrvatski zastupnik tvrdio da teritorijalni princip uspostav-ljanja nadle/nosti uvek ima primat, dok su ostali supsidijarni, ovakva tvrdnjaje ta;na samo u pogledu unutra[njeg prava. Sa druge strane, me]unarod-no pravo ne poznaje ovakvu vrstu hijerarhije. Tako na primer, ako bi odre-]ena dr/ava bila voljna da, na osnovu na;ela personaliteta, sudi nekomsvom dr/avljaninu za krivi;no delo u;injeno u inostranstvu, ona ne bi bila uobavezi da to lice izru;i dr/avi na ;ijoj je teritoriji zlo;in izvr[en, osim ako jetakvu obavezu preuzela na sebe bilateralnim ugovorom o ekstradiciji. Jedinaobaveza dr/ava na osnovu op[teg me]unarodnog prava postoji u odnosuna u;inioce te[kih zlo;ina protiv me]unarodnog prava, i svodi se na principaut dedere, aut judicare – ili mu sudi, ili ga izru;i.

Hag me]u nama

333


334

Dakle, ne postoje strogi formalni kriterijumi na osnovu kojih sudsko ve'emo/e napraviti izbor, ve' 'e on zavisiti od tri grupe uslova. Prvo, da li je dr/a-va sposobna da optu/enima obezbedi fer, nepristrasno i ekspeditivno su]e-nje, odnosno da li ispunjava osnovne standarde ljudskih prava. Drugo, da lipravosu]e Srbije, odnosno Hrvatske ima na svom raspolaganju neophodnealate za obezbe]ivanje efikasnog krivi;nog progona – tu su najbitniji oprem-ljenost samih sudova, mogu'nost da oni koriste dokaze koje je do sada pri-kupio Tribunal, sposobnost da prikupe nove dokaze, za[tita svedoka, kao ipitanje komandne odgovornosti. Tre'i relevantni kriterijum, koji je umnogo-me vanpravan, jeste u kojoj 'e zemlji su]enje vi[e doprineti me]usobnompomirenju, doneti odre]enu satisfakciju /rtvama i proizvesti nekakav katar-zi;ni efekat.

U pogledu prve grupe okolnosti, i Hrvatska i Srbija pokazuju ozbiljne nedo-statke svojih sudskih sistema, a posredno (i mnogo va/nije) i samih svojihdru[tava. Mada i u Srbiji i u Hrvatskoj znamo za svetle primere uspe[nogvo]enja krivi;nog postupka, pravosu]e Hrvatske se neslavno pokazalo upoznatom slu;aju Lora, dok je Vrhovni sud Srbije nedavno bez dovoljno raz-loga ukinuo dve izre;ene prvostepene presude. Cinik bi mogao re'i da kodnjih ne valja prvostepeno, a kod nas drugostepeno sudstvo. Nepristrasnostsu]enja je poseban problem, i upravo jedan od razloga za osnivanje Ha[kogtribunala. Mada dosad u Srbiji nije bilo velikog otpora doma'im su]enjimaza ratne zlo;ine, nije isklju;eno da se on mo/e ispoljiti kada se pred na[imsudovima pojave optu/eni ve'e va/nosti. U svakom slu;aju, u pogledu prvegrupe kriterijuma ni srpski ni hrvatski sudovi nemaju neku posebnu pred-nost.

Situacija je donekle kompleksnija u pogledu druge grupe uslova. I Srbija iHrvatska su izvr[ile specijalizaciju svog pravosu]a radi re[avanja slu;ajevaratnih zlo;ina. U Srbiji su pripremljene nove izmene posebnog procesnogzakonodavstva, kao i zakon o za[titi u;esnika u krivi;nom postupku, dokekvivalentni propisi ve' postoje u Hrvatskoj. Mada bi obe dr/ave optu/eni-ma prakti;no sudile po istom materijalnom pravu – biv[em Krivi;nom zako-nu SFRJ koji je va/io u vreme izvr[enja zlo;ina – osnovni problem ostaje pri-mena principa komandne odgovornosti u oba pravna sistema, s obzirom nato da su sva tri okrivljena alternativno optu/ena i po komandnoj odgovor-nosti. U tom smislu Hrvatska ima odre]enu prednost, po[to je situacija tamodonekle jasnija. Sa druge strane, prednost Srbije je u tome [to se pred

Ve'em za ratne zlo;ine ve' odvija su]enje za neposredne izvr[ioce zlo;ina uOv;ari – tu se u stvari i nalazi najve'a prakti;na korist od „su]enja vukovar-skoj trojci“ u Srbiji.

Tre'u grupu kriterijuma je najte/e oceniti. Meni se ;ini da bi /rtve vukovar-skih zlo;ina dobile ve'e moralno zadovoljenje ako bi jedan sud u Srbiji ogla-sio njihove d/elate krivim, ali je ovo jedna u potpunosti subjektivna proce-na. Na kraju krajeva, mislim da 'e kona;na sudbina slu;aja „vukovarske troj-ke“ zavisiti upravo od jedne takve procene svakog pojedina;no sudije. Ja seipak ne bih kladio ni na jedan ishod.

19. 5. 2005.

Hag me]u nama

335


336

Nata[a Kandi'

Na dnevnom redu – „otimanje“

Na raspravi pred Pretresnim ve'em Ha[kog tribunala, kojim je predsedavaosudija Alfonso Ori, o prepu[tanju slu;aja „vukovarske trojke“, dana 12. maja2005. godine, Vlada Srbije se gr;evito borila da dobije slu;aj dok je delega-cija Vlade Hrvatske nastojala da ostavi utisak da veruje da 'e Sud donetiodluku u korist Hrvatske. To je bila prilika da javnost vidi da je na dnevni reddo[lo „otimanje“ za nadle/nost u su]enju za ratni zlo;in. Iako su se obe stra-ne trudile da ocrne jedna drugu, prednja;ila je Srbija, umesto da ima u viduda joj je Hrvatska partner u uspostavljanju vladavine prava i pravde za nede-la u pro[losti. U argumentaciji ;lanova srpske strane dominirala je briga zaprava optu/enih. I[lo se dotle da su se pozvali na optu/ene, da oni ne'e pri-hvatiti da im se sudi u Hrvatskoj, kao da imaju pravo da odlu;uju o tomegde 'e im se suditi. Srpska strana se nepotrebno upetljala oko pitanja eks-tradicije, poistove'uju'i je sa procedurom prepu[tanja slu;aja u nadle/nostiTribunala. Da to pravilno razume pokazao je profesor ?eljko Horvati', pred-stavnik hrvatske delegacije, odbijanjem da komentari[e argumente srpskestrane, upu'uju'i je na pravilo 11 bis Statuta Tribunala, koje reguli[e pravoTribunala da odlu;i o tome kojem 'e pravosu]u prepustiti slu;aj.

Ekspert u delegaciji Vlade Srbije Vladimir }eri' pokazao je koliko je u me]u-vremenu nau;io i stekao iskustvo agenta dr/ave. Bio je odli;an u pobijanjuargumentacije hrvatske strane i Tu/ila[tva Ha[kog tribunala o primatu terito-rijalne nadle/nosti. Na/alost, tako dobar nije bio vo]a srpske delegacije,ministar za ljudska prava SCG Rasim Ljaji'. On je trebalo da iznese argumen-te o zna;aju su]enja u Srbiji u kontekstu tranzicione pravde. Dodu[e, pome-nuo je suo;avanje sa pro[lo['u i pomirenje, ali je to bilo neubedljivo i nanivou politi;ke fraze. A trebalo bi da je to najva/niji razlog zbog kojeg Srbi-ja tra/i da sudi „vukovarskoj trojci“. U Srbiji je u toku su]enje direktnim izvr-[iocima ratnog zlo;ina prema hrvatskim civilima i ratnim zarobljenicima naosnovu optu/nice koja ima ozbiljne nedostatke, me]u kojima je najva/niji tajda su od krivi;ne odgovornosti izuzeti oficiri biv[e JNA. {to se ti;e samogsu]enja pred Ve'em za ratne zlo;ine u Beogradu, u odnosu na optu/eneono se odvija na profesionalan na;in i u skladu sa standardima pravi;nogsu]enja. Dokazni postupak, oboga'en predlozima Sudskog ve'a, nedvosmi-

sleno je pokazao da je nekim oficirima biv[e JNA mesto na optu/eni;koj klu-pi, a ne da u svojstvu svedoka protiv optu/enih pripadnika TO Vukovar idobrovoljaca [tite sebe i ugled JNA. Ovo lokalno su]enje prilika je da Srbijapoka/e da priznaje hrvatske /rtve ratnih zlo;ina koji su po;inile srpske sna-ge i da je spremna da utvrdi individualnu odgovornost oficira koji su bili nakomandnoj poziciji. Srbiji je potrebno su]enje „vukovarskoj trojci“ da bi seoslobodila mita i la/i o JNA kao „tampon zoni“ i vojsci koja je [titila civile bezobzira na nacionalnost. Pored tog razloga, postoje najmanje jo[ dva, jedna-ko va/na. U slu;aju „vukovarske trojke“ Srbija bi bila primorana da sudi naosnovu komandne odgovornosti, [to je dosad uporno odbijala, sa obrazlo-/enjem da su oficiri branili zemlju i srpski narod i da ne mogu biti optu/enipo zapovednoj odgovornosti. Ipak, najva/niji razlog jeste [ansa da su]enje„vukovarskoj trojci“ bude okida; za prekid sa Milo[evi'evim sistemom i stva-ranje uslova za pravdu za /rtve ratnih zlo;ina koje su po;inile srpske snage.

Time bi se stvorili uslovi za preko potrebnu saradnju sa dr/avama nekada[njeJugoslavije u tra/enju zajedni;kog odgovora za povrede ljudskih prava upro[losti. U tom kontekstu, Tu/ila[tvo Ha[kog tribunala i Hrvatska ne trebada insistiraju na teritorijalnoj nadle/nosti nego da sagledaju koji su to uslovikoji 'e omogu'iti da pravda bude zadovoljena. Hrvatske /rtve mogu dabudu zadovoljne brigom svoje dr/ave prema njima. Me]utim, potrebno jeda i Srbija poka/e da ih priznaje kao /rtve, da priznaje odgovornost za nji-hove patnje i da je spremna da ispuni svoju obavezu u po[tovanju prava/rtava na istinu, pravdu i reparacije. Da Srbija prizna nepravdu koju im jenanela. To mo/e samo pred sudom u Srbiji.

19. 5. 2005.

Hag me]u nama

337

Pavle Rak

Bratski doprinos op[toj propasti

Hroni;ni nedostatak iskrenosti srpskih (i ne samo srpskih, naravno) politi;araspre;ava me da bez kolebanja zaklju;im koga to oni varaju kada nedeljama,povodom u;estalih predaja srpskih bojovnika i vojskovo]a Hagu, govore otrijumfalnom ulasku dr/avne zajednice kroz kapiju evro-atlantskih integracija.Varaju li sami sebe ube]uju'i se da ne postoji nesklad izme]u gromkih pro-klamacija o ispunjavanju obaveza – i stanja stvari| Ili znaju za taj vapiju'inesklad, pa varaju Ha[ki sud i stanovni[tvo Srbije, u nadi da 'e na taj na;inprodu/iti svoje vladanje| Jer, obaveze su jasno definisane> Srbija Ha[kom tri-bunalu treba da isporu;i ratne zlo;ince (poslednji [ljam dru[tva, koje bi tre-balo da odahne kad se od tog [ljama najzad o;isti). A koga isporu;uju srpskevlasti| Sve same heroje i moralne uzore, koji su spremni ;ak i svoju sloboduda /rtvuju za dobrobit naroda, kao [to su za tu istu dobrobit bili spremni daproliju potoke krvi (;ije li|). Predaju cvet nacije, najbolje sinove koje je srpskamajka rodila, ube]eni da 'e se ovi i iz Haga jo[ jednom vratiti kao pobedni-ci. Zar se to zove ostvarenje obaveze| Jer, gde su onda zlo;inci| I ko je tu pre-varen| Sud – mo/da, mada je to malo verovatno. Narod u svakom slu;aju.Jer, samo pod drugom etiketom, u sud odlaze ipak zlo;inci.

Koliko znam i vidim, „neprijatelji“ nisu ba[ odu[evljeni ovim, ko zna kojimpo redu srpskim izvrdavanjem i nacionalisti;kim manevrisanjem. Njima jestestalo i do nekoliko generala i vojnika, i njihov dolazak u Hag pozdravljaju, ali/ale, i to duboko, jer nema nikakve promene u oceni onoga [to se desilo, jerse nastavlja zvani;na dr/avna moralna podr[ka i materijalna pomo' zlo;in-cima, a ne /rtvama. Da li zaslepljeni nacionalisti zaista ne prime'uju ovo /a-ljenje, a vide samo najavljeni „po;etak izrade Studije izvodljivosti“ – kao ve'sam ulazak u carstvo nebesko, kao kraj svih nevolja.

Sva ova pitanja i dileme otpadaju poput poslednjeg li['a u decembru, kadasa „neprijateljskog“, evropskog, pre]emo na „bratski“ teren dana[nje Rusi-je. Tu je apsolutna harmonija sa stavovima srpskih nacionalnih vo]a ;vrsta igarantovana. Borbeno jedinstvo dva bratska naroda nerazru[ivo, bez ijednepukotine. Prokletstva na adresu Suda jednoglasna. Podr[ka Srbima, a presvega ha[kim optu/enicima – „/rtvama me]unarodne zavere“ – bezrezer-vna je. I sve to jo[ unisonije i gromoglasnije nego u samoj Srbiji.


338

Kako je to mogu'e| Pa tako [to je Srbija daleko, a medijska blokada u puti-novskoj Rusiji jo[ ve'a nego u srpskim, u ve'ini nacionalisti;kim medijima. Ako da putuje u Srbiju i na licu mesta proverava pri;e| Lak[e je verovati imunapred.

Za vreme mojih poslednjih boravaka u Rusiji, iz pitanja koja su mi upornobila postavljana, zaklju;io sam da je ve'ina Rusa ube]ena kako su u ratu, aposebno u zavr[nim bombardovanjima, masovno stradale srpske crkve, i tone samo na Kosovu, nego u samoj Srbiji< kako je Beograd do temelja razru-[en grad (sli;no kao Grozni)< kako ceo srpski narod, kao jedan ;ovek, ucrkvama stoji i moli se Bogu za spas ne samo Srbije, nego i Rusije i celog;ove;anstva, od stra[ne globalisti;ke, masonske zavere< kako su Srbi bili jedi-ne /rtve proteklih ratova i kako su se od samog po;etka samo branili odagresije svojih udru/enih suseda potpomognutih me]unarodnom interven-cijom. Za Sarajevo, za Fo;u – Srbinje, za Vukovar i Srebrenicu, nisu ni ;uli, aako su i ;uli, ne veruju ni re;i. Ovako ne[to je u Srbiji zaista nemogu'e. Koli-ko su srpski hramovi prepuni i kako, kome i s kojim ciljem se srpski narod unjima moli, kao i to koliko je crkava bilo poru[eno i koliko je Beograd razo-ren – mo/e svako i sam da vidi, ne trebaju mu mediji. A o Srebrenici i osta-lim srpskim podvizima se, ma kako iskrivljeno i nedovoljno, ipak govorilo. USrbiji da, ali ne i u Rusiji. Zato bratski ruski narod mirno i lakoverno mo/e danastavlja sa svojom, verovatno dobronamernom, ali isto toliko proma[enompodr[kom jednoj zlo;ina;koj avanturi. I da time podgreva nesuvisle nadeovda[njih ratonostalgi;ara. Produ/avaju'i na taj na;in agoniju. Daju'iposlednji alibi dana[njoj nebuloznoj politici. A sve u najboljoj nameri da pri-tekne u pomo' ugro/enoj bra'i iste vere i bliske krvi.

Rezultat takve pomo'i je pla;evan. Bra'a su sve ugro/enija, i kraj te ugro/e-nosti se ne vidi. Sa;uvaj nas, Bo/e, besputne pomo'i. I ignorantske dobro-namernosti.

Ili gre[im| Pa bi trebalo da po;nemo sa izradom studije o izvodljivosti pri-klju;ivanja Ruskoj Federaciji (sa Bjelorusijom), a ne Evropskoj uniji (sa Ha[kimtribunalom, du[egupkom na[ih najboljih sinova)|

Po ko zna koji put.

26. 5. 2005.

Hag me]u nama

339

Predrag Dejanovi'

Ni[ta se ne doga]a, prera]ujemo pro[lost

U prostorijama Medija centra u Beogradu 16. maja odr/ana je rasprava natemu „Primena zakona o odgovornosti lica za kr[enja ljudskih prava“, tzv.Zakon o lustraciji. Na skupu su me]u uvodni;arima bili prof. dr Jovica Trku-lja, ;lan radne grupe za izradu zakona, i advokat Sima Radulovi', biv[i pred-sednik Komisije za lustraciju. Ne bi se moglo re'i da je skup privukao naro-;itu pa/nju javnosti. Pitanje lustracije u Srbiji je opet kao i mnogo puta dosadpro[lo bez zna;ajnije pa/nje, pre svega politi;ke javnosti. Op[ti zaklju;aku;esnika konferencije bio je da se uprkos demokratskim promenama u dru-[tvu u biti ni[ta nije dogodilo, da diskontinuiteta sa biv[om politi;kom eli-tom (onom od pre 5. oktobra) nema, da je na delu politika zaborava i reva-lorizacija demokratskih vrednosti, da nema govora o suo;avanju ve' o pre-radi pro[losti, da se radi o restauraciji autokratskog politi;kog sistema.

Uporedna iskustva pokazuju da su dr/ave centralne i isto;ne Evrope na raz-li;ite na;ine sprovodile lustraciju. U :e[koj se postupak lustracije sprovodioprotiv jednog lica samo zbog njegove pripadnosti biv[oj komunisti;koj par-tiji, nezavisno da li je to lice kr[ilo ljudska prava. Zakon o odgovornosti zakr[enje ljudskih prava, tzv Zakon o lustraciji Narodna skup[tina RepublikeSrbije usvojila je ne tako davno, u maju mesecu 2003. godine. Radi podse-'anja, ovaj zakon reguli[e postupak ispitivanja i utvr]ivanja kr[enja ljudskihprava (nabrojana u Zakonu), utvr]ivanja pojedina;ne odgovornosti i izrica-nje mera zbog utvr]enih kr[enja ljudskih prava. Ljudska prava ;ije se kr[enjesankcioni[e ovim zakonom ;ine, pored prava i sloboda predvi]enih na[imbrojnim ustavima, i prava koja su predvi]ena Me]unarodnim paktom o poli-ti;kim i gra]anskim pravima koji je na[a dr/ava odavno potpisala i ratifiko-vala. U su[tini svi oblici kr[enja koje Zakon predvi]a predstavljaju izvr[enjeradnje kojom se ostvaruje bi'e nekog krivi;nog dela, preduzete u vr[enjudu/nosti, odnosno zadatka, i za koje je nastupila zastarelost krivi;nog go-njenja, odnosno predstavljaju izvr[enje krivi;nih dela protiv slobode i prava;oveka i gra]anina, kao i drugih dela. Kod svih oblika kr[enja kako su onapredvi]ena ovim Zakonom, odgovornost 'e postojati i u slu;ajevima kadanavedene radnje nisu bile inkriminisane u vreme izvr[enja, ali su bile protiv-ne odredbama pomenutog Me]unarodnog pakta. Bilo bi interesantno vide-


340

Hag me]u nama

341

ti kakvu bi odluku Vrhovni sud doneo u ovakvim slu;ajevima imaju'i u viduprincip zakonitosti i zabranu retroaktivnosti na[eg krivi;nog zakonodavstva.Lica prema kojima se vodi postupak jesu lica koja obavljaju ili su kandidati zavr[enje javnih funkcija ili poslova u dr/avnim organima i organizacijama,organima dr/avne uprave, jedinicama lokalne samouprave, javnim slu/bamai preduze'ima... Sankcija koja se mo/e izre'i ovim licima jeste uklanjanje sajavnih funkcija ili onemogu'avanje pristupa tim funkcijama za odre]en peri-od. Radi se dakle o specifi;noj pravnoj i moralnoj sankciji, pre svega preven-tivnog karaktera, koja ima za cilj da odre]ena lica javno i moralno diskvalifi-kuje, odnosno kako profesor Vodineli' ka/e, „vrsta diskvalifikacije koja je kva-lifikovana katarzom“.

Ovaj prikaz ne pretenduje da detaljnije analizira pojedine zakonske odredbe,pravnu prirodu lustracijske odgovornosti, prirodu sankcije i sl., ve' vi[e dapodseti da je Skup[tina Republike Srbije pre izvesnog vremena usvojilaZakon o lustraciji. U su[tini lustracija je mera diskriminacije. Ono [to trebautvrditi jeste da li je ova diskriminacija dozvoljena me]unarodnim ljudskimpravima. Me]unarodni pakt na koji se Zakon poziva reguli[e da se „svim lici-ma... bez diskriminacije garantuje pravo na jednaku za[titu pred zakonom“.U svakom pojedina;nom slu;aju treba utvrditi da li je konkretno razlikova-nje razumno i nepristrasno i da li je cilj koji se /eli posti'i legitiman u smisluMe]unarodnog pakta. U pogledu proceduralnih garancija, zakon isklju;ujeprisustvo lica pred Komisijom u prvostepenom postupku< nema rasprave,niti je licu protiv koga se vodi postupak dozvoljeno da u;estvuje, ne mora;ak ni da bude obave[teno da je postupak protiv njega pokrenut. Komisijaobave[tava odgovorno lice po[to je ve' utvrdila odgovornost za kr[enje ljud-skih prava. Stranka ima pravo da u kratkom roku od sedam dana izvr[i uvidu spise i dokumenta, a u roku od 14 dana od pismenog obave[tenja imapravo da ulo/i prigovor Komisiji. O prigovoru odlu;uje Komisija na sednici.Na odluku Komisije stranka mo/e podneti /albu Vrhovnom sudu, ali nemo/e isticati nove ;injenice koje bi tom licu i[le u prilog osim onih koji suve' istaknute u prigovoru. Izvo]enje novih dokaza mogu'e je samo u prigo-voru Komisiji. Stranka je du/na da sama dovede svedoke i ve[take. U pret-hodnom postupku nema javne rasprave, dok je u naknadnom postupku jav-nost isklju;ena osim ako lice ne zahteva druga;ije. Postupak je jednostrana;-ki. Postoji sticaj funkcije optu/be i presu]enja u jednom organu. Sve u sve-mu, diskutabilno je da li zakonske odredbe obezbe]uju su[tinsko po[tova-nje prava na pravi;no su]enje onako kako je to regulisano Evropskom kon-

vencijom. Na/alost, sva ova pitanja po svemu sude'i ne'e na'i odgovor upraksi. U tom smislu, Zakon o lustraciji nije usamljen. Postojali su poku[aji dase usvoji korpus tzv. tranzicionih propisa, poput onih koji ure]uju pitanjerehabilitacije politi;kih osu]enika, povra'aja imovine gra]ana, crkava i ver-skih zajednica, osnivanje Komisije za istinu i pomirenje i sl. Naravno, mnogare[enja su nai[la i na opravdanu kritiku, ali pored tih kritika, politi;ka i inte-lektualna elita nije sama apsolutno ni[ta poduzela da se ti propisi usvoje.Svakako da istorijske, politi;ke i dru[tvene specifi;nosti u Srbiji u odnosu nadr/ave isto;ne i centralne Evrope ne omogu'avaju prosto preuzimanjelustracionih iskustava. Raspad komunisti;kog politi;kog sistema pre vi[e odjedne decenije, specifi;an proces nacionalnog bu]enja, oru/ani sukobi ipoliti;ko nasilje, dominantna uloga jedne politi;ke elite podr/avane od [iro-kih narodnih masa, dekomunizacija dru[tva i dr/ave sprovedena kriminaliza-cijom dr/avnih struktura o;igledno zahteva neka druga primerenija re[enjai tranzicione mehanizme. Uostalom, Srbija je dobila pozitivnu ocenu Studi-je o izvodljivosti i danas vi[e niko ne spominje lustraciju.

26. 5. 2005.

(Autor je programski koordinator Fonda za humanitarno pravo)


342

Jovan Nici'

Srebrenica van osnovane sumnje

U julu ove godine navr[ava se deset godina od srebreni;kog masakra, jed-nog od najstravi;nijih zlo;ina nakon Drugog svetskog rata, u kojem su sna-ge Vojske Republike Srpske streljale preko 7.000 bosanskih Muslimana. Pra-vosna/nom presudom ?albenog ve'a Ha[kog tribunala komandant Drin-skog korpusa Radislav Krsti' osu]en je na kaznu zatvora od 35 godina zapomaganje i podr/avanje zlo;ina u Srebrenici, koji je ovom presudom kvali-fikovan kao genocid. Pre dono[enja ove presude, dvojica oficira VRS, MomirNikoli' i Dragan Obrenovi', priznali su krivicu za u;e['e u ovom zlo;inu. Bezobzira na ove ;injenice, u Srbiji i dalje postoji deo javnosti koji negira ono[to se desilo u julu 1995. godine u srebreni;koj enklavi i koji i dalje upornolicitira brojem /rtava ovog zlo;ina, smatraju'i da bi time njegova monstruo-znost bila anulirana ili makar smanjena. Iz ovih razloga, objavljujemo izvodeiz pomenute presude ?albenog ve'a Ha[kog tribunala Radislavu Krsti'u od19. aprila 2004. godine.

Paragraf 2. Srebrenica je sme[tena na podru;ju za koje je bio odgovoranDrinski korpus VRS. Radislav Krsti' je u vreme kad su po;injeni predmetnizlo;ini bio general-major u VRS i komandant Drinskog korpusa. Zbog u;e-stvovanja u tim doga]ajima Pretresno ve'e je generala Krsti'a proglasilo kri-vim za genocid, za progon putem ubistava, okrutnog i ne;ove;nog postu-panja, terorisanja civilnog stanovni[tva, prisilnog preme[tanja i uni[tavanjali;ne imovine, te za ubistvo kao kr[enje zakona i obi;aja ratovanja.

Paragraf 15. Pretresno ve'e u ovom predmetu zaklju;ilo je da deo koji je biometa Glavnog [taba VRS i Radislava Krsti'a ;ine ili bosanski Muslimani Sre-brenice ili bosanski Muslimani isto;ne Bosne. U Srebrenici je, pre no [to suje 1995. godine osvojile snage VRS, /ivelo pribli/no 40.000 bosanskih Musli-mana. To nisu bili samo muslimanski stanovnici srebreni;ke op[tine nego imnoge muslimanske izbeglice iz okolnih podru;ja. Kao [to je objasnilo Pre-tresno ve'e, Srebrenica (i okolno podru;je srednjeg Podrinja) bili su odogromne strate[ke va/nosti za vo]stvo bosanskih Srba. Bez Srebrenice,etni;ki srpska dr/ava Republika Srpska koju su /eleli stvoriti ostala bi pode-ljena u dva nepovezana dela, i bila bi odvojena od same Srbije... Kontrola

Hag me]u nama

343

nad srebreni;kom regijom bila je zbog toga klju;na za cilj nekih vo]a bosan-skih Srba da u Bosni osnuju odr/iv politi;ki entitet, kao i za dalji opstanaknaroda bosanskih Muslimana. Budu'i da se ve'ina muslimanskih stanovnikate regije do 1995. sklonila u srebreni;ku enklavu, eliminacija enklave omo-gu'ila bi da se postigne cilj ;i['enja ;itave regije od njenog muslimanskogstanovni[tva.

Paragraf 26. Pretresno ve'e je utvrdilo da VRS, prilikom pogubljenja zaro-bljenih mu[karaca bosanskih Muslimana, nije pravio razliku izme]u pripad-nika vojske i civila. Pretresno ve'e je, dakle, opravdano izvelo zaklju;ak daVRS ubijaju'i civilne zarobljenike nije samo nameravala da ih eliminira kaovojnu opasnost. Pretresno ve'e je tako]e utvrdilo da su neke /rtve bile te[kiinvalidi i da stoga nije verovatno da su bili borci. Ove ;injenice dodatnopotvr]uju zaklju;ak Pretresnog ve'a da istrebljenje tih mu[karaca nije bilomotivirano isklju;ivo vojnim razlozima.

Paragraf 27. {tavi[e, kao [to je naglasilo Pretresno ve'e, sam izraz „vojnosposobni mu[karci“ pogre[an je, budu'i da su u grupi koju je ubila VRS bilide;aci i stariji mu[karci za koje se op'enito smatra da su izvan te kategorije.Mada je mogu'e da su mla]i i stariji mu[karci bili sposobni da nose oru/je,Pretresno ve'e je imalo pravo da zaklju;i da oni nisu predstavljali ozbiljnupretnju u vojnom smislu i da izvede daljnji zaklju;ak da odluka VRS da ih ubi-je nije proizi[la isklju;ivo iz namere da ih elimini[e kao pretnju. Ubijanje voj-no sposobnih mu[karaca predstavljalo je bez sumnje fizi;ko uni[tenje i, sobzirom na razmere ubijanja, zaklju;ak Pretresnog ve'a da je njihovo istre-bljenje bilo motivisano genocidnom namerom legitiman je.

Paragraf 28. Pretresno ve'e tako]e je s pravom uzelo u obzir dugoro;neposledice koje 'e eliminacija sedam do osam hiljada mu[karaca iz Srebreni-ce imati na opstanak te zajednice. Razmatraju'i te posledice, Pretresno ve'ese ispravno usredsredilo na [anse za fizi;ki opstanak zajednice. Kako je kon-statiralo Pretresno ve'e, ubijeni mu[karci ;inili su pribli/no petinu cele sre-breni;ke zajednice. Fizi;ko uni[tenje mu[karaca stoga ima te[ke posledicepo stvaranje potomstva u srebreni;koj muslimanskoj zajednici, uz mogu'-nost izumiranja zajednice.

Paragraf 29. Pretresno ve'e je zaklju;ilo da su snage bosanskih Srba bile sve-sne tih posledica kad su odlu;ile da sistematski elimini[u zarobljene mu[kar-


344

Hag me]u nama

345

ce Muslimane. :injenica da su neki od ;lanova Glavnog [taba VRS planiraliubistva mu[kih zarobljenika u potpunosti svesni [tetnih posledica koje tomo/e imati po opstanak zajednice bosanskih Muslimana u Srebrenici dodat-no ide u prilog zaklju;ku Pretresnog ve'a da su pokreta;i ove operacije ima-li zahtevanu genocidnu nameru.

Paragraf 35. :injeni;ne okolnosti koje je utvrdilo Pretresno ve'e dopu[tajuda se izvede zaklju;ak da je ubijanje bosanskih Muslimana po;injeno s geno-cidnom namerom. Kao [to je ve' obja[njeno, razmere ubijanja, kao i svestGlavnog [taba VRS o pogubnim posledicama koje 'e ono imati po zajedni-cu bosanskih Muslimana iz Srebrenice, te druge aktivnosti Glavnog [tabapreduzete da se obezbedi fizi;ko nestajanje te zajednice, dovoljna je ;inje-ni;na osnova za zaklju;ak o posebnoj nameri. Pretresno ve'e je konstatova-lo, a ?albeno ve'e podr/ava tu konstataciju, da su ubijanje organizovali inadzirali neki ;lanovi Glavnog [taba VRS. :injenica da Pretresno ve'e nijepripisalo genocidnu nameru nekom odre]enom ;lanu Glavnog [taba moglaje biti motivisana /eljom da se ne pripisuje individualna krivica osobama koji-ma se ovde ne sudi. To, me]utim, ne uti;e na valjanost zaklju;ka da su sna-ge bosanskih Srba po;inile genocid nad bosanskim Muslimanima.

Paragraf 52. Nastoje'i eliminisati deo bosanskih Muslimana, snage bosan-skih Srba su po;inile genocid. Oni su odredili za uni[tenje 40.000 Muslima-na, stanovnika Srebrenice, koji su kao grupa predstavljali bosanske Muslima-ne uop[te. Oni su svim zarobljenim mu[karcima Muslimanima, i vojnicima icivilima, starim i mladim, oduzeli njihove li;ne stvari i dokumente te ih smi-[ljeno i metodi;no ubijali isklju;ivo na osnovu njihove pripadnosti. ?albenove'e s potpunim uverenjem izjavljuje da pravda osu]uje, odgovaraju'im for-mulacijama, ogromnu i trajnu [tetu koja je nanesena i pokolj u Srebrenicinaziva njegovim pravim imenom – genocid. Odgovorni 'e nositi ovu stig-mu, i ona 'e slu/iti kao upozorenje za budu'nost svima onima koji pomisleda po;ine takvo gnusno delo.

Paragraf 134. Sve [to se na osnovu dokaza mo/e utvrditi jeste da je Krsti'bio svestan namere nekih ;lanova Glavnog [taba VRS da po;ine genocid ida, znaju'i to, nije spre;io da se ljudstvo i sredstva Drinskog korpusa koristekako bi se olak[alo vr[enje tih ubistava.


346

Paragraf 135. Pitanje koje se javlja u ovom stadiju jeste stepen krivi;ne odgo-vornosti Radislava Krsti'a u ispravno utvr]enim okolnostima. Svi zlo;ini kojisu usledili nakon pada Srebrenice izvr[eni su u zoni odgovornosti Drinskogkorpusa. Nema dokaza da je Drinski korpus isplanirao ili podstakao bilo kojiod tih zlo;ina, i postoje jaki dokazi da su zlo;ina;kim aktivnostima upravlja-li neki ;lanovi Glavnog [taba VRS pod vo]stvom generala Mladi'a.

Paragraf 137. Zaklju;ak Pretresnog ve'a da je najkasnije od 15. jula 1995.Radislav Krsti' znao za genocidnu nameru nekih ;lanova Glavnog [taba VRSrazuman je. Radislav Krsti' bio je svestan da Glavni [tab ne raspola/e s do-voljno sopstvenih sredstava za izvr[enje pogubljenja i da bez kori['enja sred-stava Drinskog korpusa Glavni [tab ne bi mogao da provede svoj genocidniplan. Krsti' je znao da dopu[taju'i kori['enje sredstava Drinskog korpusaznatno doprinosi pogubljenju zarobljenih bosanskih Muslimana. Madadokazi upu'uju na to da Radislav Krsti' nije podr/avao taj plan, kao koman-dant Drinskog korpusa on je dozvolio Glavnom [tabu da zatra/i ta sredstvai da se njima poslu/i. Krsti'evu krivi;nu odgovornost je stoga primerenijeopisati kao odgovornost pomaga;a i podr/avaoca u genocidu nego kaoodgovornost po;inioca.

Paragraf 143. :injenica da Pretresno ve'e nije pojedina;no navelo ;lanoveGlavnog [taba VRS kao glavne u;esnike u genocidnom poduhvatu ne negi-ra zaklju;ak da je Radislav Krsti' bio svestan njihove genocidne namere.Optu/eni mo/e biti progla[en krivim za pomaganje i podr/avanje u zlo;inuza koji se zahteva posebna namera i onda kada glavnim po;iniocima nijesu]eno i kad nije utvr]en njihov identitet.

Paragraf 144. Razmatranje od strane ?albenog ve'a u;estvovanja RadislavaKrsti'a u zlo;inu genocida relevantno je i za njegovu krivi;nu odgovornostza ubistva civila bosanskih Muslimana na osnovu ;lana 3, kr[enje zakona iobi;aja ratovanja, te za istrebljivanje i progone na osnovu ;lana 5, [to pro-izlazi iz pogubljenja bosanskih Muslimana iz Srebrenice izme]u 13. i 19. jula1995. Kao [to pokazuje utvr]eno ;injeni;no stanje, nema dokaza da je Krsti'naredio ijedno od tih ubistava ili da je u njima direktno u;estvovao. Sve [todokazi pokazuju jeste da je on znao da se ta ubistva vr[e i da je dozvolioGlavnom [tabu da koristi ljudstvo i sredstva pod njegovom komandom kakobi se pomoglo u njihovom vr[enju. S obzirom na to, krivi;na odgovornost

Radislava Krsti'a jeste odgovornost pomaga;a i podr/avaoca u ubistvima,istrebljivanju i progonu, a ne odgovornost glavnog saizvr[ioca.

Paragraf 238. Progla[avaju'i Krsti'a krivi;no odgovornim kao pomaga;a ipodr/avaoca, ?albeno ve'e je zaklju;ilo da je doprinos ljudstva i sredstavaDrinskog korpusa pod njegovom komandom bio znatan. Doista, bez tepomo'i Glavni [tab ne bi mogao izvesti svoj plan da pogubi bosanske Musli-mane Srebrenice. Krsti' je znao da se autobusi, za koje je on pomogao dase obezbede za preme[tanje /ena, dece i starih ljudi, koriste za preme[tanjemu[karaca na razna mesta zato;enja. Tako]e je znao da se ljudstvo i vozilaDrinskog korpusa koriste za pronala/enje mesta zato;enja, te za sprovo]e-nje i ;uvanje zarobljenika bosanskih Muslimana na raznim mestima zato;e-nja. Tako]e je znao da se vozila i te[ka mehanizacija Drinskog korpusa podnjegovom komandom koriste kao ispomo' u pogubljenjima civila bosanskihMuslimana. To znanje i ti vidovi pomo'i predstavljaju znatan doprinos upo;injenju tih zlo;ina, koji je uslov za osudu za pomaganje i podr/avanje ugenocidu bosanskih Muslimana iz Srebrenice.

2. 6. 2005.

Hag me]u nama

347

Marijana Toma

Kako mrtve spasti ti[ine

Izazov koji stoji pred Srbijom od zavr[etka ratova na teritoriji biv[e Jugosla-vije te/ak je proces suo;avanja sa pro[lo['u, priznavanja istine i prihvatanjaodgovornosti za zlo;ine po;injene u ime Srbije i srpskog naroda. Srbija je uprethodnom periodu pokazala da ne postoji politi;ka volja da se dr/ava suo-;i sa zlo;inima iz pro[losti. Ve'ina gra]ana i dalje pokazuje zavidnu indife-rentnost kada su u pitanju /rtve drugih etni;kih grupa, dok jedan broj pred-stavnika politi;ke i intelektualne elite odobrava zlo;ine nad drugima. Istovre-meno ignori[u'i /rtve drugih etni;kih grupa, srbijansko dru[tvo je voljno dapri;a isklju;ivo o zlo;inima po;injenim nad Srbima. Izgovaraju'i se u imebudu'nosti da /eli da /ivi u sada[njosti, Srbija svesno zatvara o;i pred te[kimnasle]em pro[losti Milo[evi'evog re/ima. „Ako je suprotno od poricanja dase ne[to desilo priznavanje da se to zaista dogodilo“, kako je definisao Sten-li Koen, nije preterano re'i da Srbija trenutno /ivi u poricanju.

Tre'e istra/ivanje Beogradskog centra za ljudska prava i Strated/ik marketin-ga o stavovima gra]ana Srbije prema Ha[kom tribunalu i doma'em pravo-su]u iz aprila 2005. pokazalo je male ili gotovo nikakve promene u odnosusrpske javnosti prema zlo;inima iz pro[losti u pore]enju sa prethodna dvaistra/ivanja. Istovremeno je o;igledan porast /elje za zaboravom i neuznemi-ravanjem koju gra]ani Srbije pokazuju. Ne samo da odre]en broj gra]anane /eli da razmi[lja o pro[losti ve' je i ono [to pamte rezultat iskrivljene isti-ne. Ovakvo pona[anje mo/e imati ozbiljne posledice u budu'nosti jer 'e sesamo nastaviti sa daljim negovanjem retrogradnog istorijskog pam'enja.

Prema navedenom istra/ivanju, 70 odsto gra]ana smatra da je suo;avanjesa doga]ajima u ratovima u biv[oj SFRJ va/no za budu'nost zemlje, ali ve'ideo njih, 37 odsto, smatra da je to zato kako bi se dokazalo da Srbi nisu kri-vi za zlo;ine koji im se pripisuju, dok 33 odsto gra]ana smatra da suo;ava-njem i prihvatanjem istine mo/emo da obezbedimo bolju budu'nost zem-lje i dobre odnose sa me]unarodnom zajednicom.

Kada se pogleda odnos gra]ana prema pojedinim zlo;inima koji su se dogo-dili na prostoru biv[e SFRJ, oni su podeljeni na one za koje su gra]ani ;uli ina one za koje veruju da su se zaista dogodili. Ovo istra/ivanje tako]e poka-


348

zuje zabrinjavaju'e smanjenje broja gra]ana koji veruju da su se doga]ajizaista i odigrali. Primetna je i velika razlika izme]u saznanja da se neki doga-]aj desio i verovanja u njegovu istinitost. Na osnovu nekoliko specifi;nihdoga]aja mo/e se jasno videti odnos doma'e javnosti prema zlo;inima izpro[losti. Najmanji broj gra]ana, 27 procenata, ;uli su za doga]aje u Bijelji-ni i zlo;ine srpskih paravojnih jedinica u toj op[tini, ali samo 14 odsto njihveruje da se to zaista i dogodilo. Bombardovanje Mostara od strane JNAgotovo je zanemarena ;injenica, 31 odsto gra]ana je ;ulo za ovaj doga]aj,ali samo 11 odsto njih veruje u istinitost ovog doga]aja. {to se ti;e sukobana Kosovu, 38 procenata gra]ana je ;ulo da su kosovski Albanci proterivanikad je zapo;elo NATO bombardovanje, ali samo 14 odsto veruje da se tozaista dogodilo. Ne[to manje od polovine gra]ana, njih 45 odsto, ;ulo je dasu kosovski Albanci ubijani i pre 1999. godine, ali samo 18 procenata veru-je u ovu ;injenicu. Ne[to manje od polovine, ta;nije 47 odsto srpskih gra]a-na ;ulo je za ubijanje hrvatskih civila u Vukovaru od strane srpske vojske iparamilitarnih jedinica, ali samo 23 odsto veruje da su se doga]aji u Vuko-varu 1991. godine i odigrali na ovaj na;in. Kad se pogleda odnos srpskihgra]ana prema zlo;inima po;injenim u ratu u BiH, 55 odsto je ;ulo da jeSarajevo dr/ano pod opsadom vi[e od 1.000 dana, dok 40 odsto veruje uovu ;injenicu. Da je u Srebrenici pobijeno mnogo Muslimana\Bo[njaka ;uloje 72 odsto gra]ana, ali samo 50 procenata zaista veruje da se to i dogodi-lo. Najve'i broj gra]ana Srbije, 66 procenata, veruje da su Muslimani uBosni organizovali logore po Bosni u kojima su dr/ali zato;ene Srbe.

Iako jo[ nije precizno utvr]en broj /rtava koje su ubijene u ratovima na teri-toriji biv[e SFRJ, najve'i broj srpskih gra]ana, ;ak 81 odsto, smatra da suSrbi podneli najve'i broj /rtava, za njima Bo[njaci, Hrvati, kosovski Albancii na kraju Slovenci. Prema uverenju srpskih gra]ana, Srbi su po;inili vi[e zlo-;ina samo od Slovenaca, a manje od Hrvata, Albanaca i Bo[njaka. Kada sepogledaju ove ;injenice, ne iznena]uje stav koji gra]ani Srbije od po;etkaiskazuju prema Ha[kom tribunalu. Vi[e od dve tre'ine gra]ana konstantnosmatra da Ha[ki tribunal sudi pristrasno, obja[njavaju'i tu pristrasnostve'im brojem optu/enih Srba za ratne zlo;ine u odnosu na pripadnike dru-gih etni;kih grupa.

Ovakva indiferentnost dru[tva prema zlo;inima iz pro[losti mo/e se smatra-ti rezultatom nepostojanja politi;ke volje, organizovanog poricanja od stra-ne dr/avnog vrha, potrebe za neuznemiravanjem i zaboravom koja je daka-

Hag me]u nama

349


350

ko emotivno lak[a od iskrenog pogleda u sopstvene zlo;ine, ideologiju kojaje poslu/ila kao opravdanje za rat, kao i sliku o zlo;inima koja je gra]animaSrbije servirana preko sredstava javnog informisanja u proteklih 15 godina.

Priznavanje istine o zlo;inima iz pro[losti mo/e se smatrati preduslovom zaiskreno suo;avanje sa pro[lo['u u jednom dru[tvu. Kako je osnovna ;etiriprincipa definisao Huan Mendez, svaka dr/ava koja izlazi iz konflikta imaobavezu da „razotkriva istinu o zlo;inima iz pro[losti, da goni i ka/njavapo;inioce najte/ih zlo;ina, da ponudi reparacije /rtvama i da diskvalifikujeodgovorne za zlo;ine sa pozicija u dr/avnim institucijama“. Otkrivanje isaop[tavanje istine neophodno je da bi se obezbedile mere reparacije inadoknadile [tete /rtvama. Istina o zlo;inima neophodna je i da bi se ta;noznalo koji se zlo;ini moraju spre;iti da se ne bi ponovili. Mendez isti;e da„traganje za istinom i saop[tavanje istine (od strane dr/ave) mo/e da pokri-je ve'i opseg prirode zlo;ina od samih su]enja, na taj na;in ograni;avaju'iprostor neka/njivosti koja 'e su]enja neizbe/no ostaviti za sobom“.

Pravda se ne mo/e „trampiti“ za istinu i obrnuto, jer se dopunjuju i neop-hodne su jedna drugoj u procesu suo;avanja sa pro[lo['u. Istina bez pravdenije potpuna, kao [to pravda bez istine gubi na kvalitetu.

Vrlo ;esto se u dru[tvima iza[lim iz konflikta ;uju izjave da priznavanje istinekao i traganje za pravdom neizbe/no vode /rtvovanju te[ko ste;enog mira.Istina i pravda ne smeju biti zamenjene ti[inom, poricanjem i amnestijom ucilju postizanja mira u dru[tvu. Mir bez pravde i istine nije mir, ve' trenutniprekid konflikta. Takav stav vodi ka neka/njivosti, a neka/njivost neizbe/novodi ka novom talasu nasilja u budu'nosti.

Priznavanje istine o zlo;inima iz pro[losti vi[i je stepen od samog stepenaznanja o njima. Samo znanje nije dovoljno, kako je to primetio Tomas Nej-gel, neophodno je priznanje istine iz nekoliko razloga. Hose Zalaket je ista-kao da „istina ne mo/e vratiti mrtve u /ivot, ali ih spasava od ti[ine“. Ili kakoje to jednostavno objasnio pre/iveli srebreni;kog genocida, Emir Suljagi',„ne o;ekujem izvinjenje... voleo bih da ;ujem i priznanje nekih normalnihSrba, obi;nih Srba, koji kao i ja zara]uju za /ivot i /ive od devet ujutru dopet po podne i onda odu ku'i i gledaju televiziju ili ;itaju i rade, dakle isto[to i ja radim“.

Srbija ne mo/e priu[titi sebi da se sa svojom pro[lo['u suo;i motivisanate/njom ka ulasku u Evropsku uniju, ili dobijanju finansijske pomo'i iz ino-stranstva. Dr/ava mora da prestane sa skrivanjem svoje odgovornosti i dapreda sve optu/ene za te[ka kr[enja me]unarodnog humanitarnog prava,jer 'e samo na taj na;in posti'i individualizaciju krivi;ne odgovornosti. Isto-vremeno, Srbija mora pokazati jasnu politi;ku volju da se obra;una sa nasle-]em Milo[evi'evog re/ima, kroz priznavanje potpune istine i preuzimanjepoliti;ke odgovornosti za zlo;ine re/ima, one koji su po;injeni pod njego-vim pokroviteljstvom ili sa njegovim znanjem. S druge strane, gra]ani Srbi-je moraju jasno priznati svoju kolektivnu politi;ku odgovornost za zlo;inekoje je po;inio re/im za koji su oni glasali na izborima i svojim ga glasovimaodr/avali na vlasti. Od svakog gra]anina zavisi i da li 'e priznati svoju indi-vidualnu moralnu odgovornost za zlo;ine po;injene u njegovo ime kao ;la-na srpskog etni;kog korpusa ili dru[tva. Srbija se ne sme suo;iti sa svojompro[lo['u motivisana prvenstveno budu'no['u svoje dece ili ;asnom ulo-gom svojih predaka u istoriji. Ona to ne treba da ;ini ni zbog dobrih odno-sa me]u susedima, mirne koegzistencije i stabilnog mira na Balkanu. Srbijamora iskreno pogledati istini u o;i i prvenstveno se suo;iti sa svojim zlo;ini-ma, ali ne u ime Srbije. Ako se prisetimo re;i ser Hartlija {oukrosa, zastupni-ka britanskog tima tu/ilaca na su]enju u Nirnbergu 1946. godine, Srbija tomora u;initi u ime onih „koji iz svojih grobova tra/e ne osvetu, ve' da se zlo-;in vi[e nikada ne ponovi“. Srbija se mora suo;iti sa svojom pro[lo['u u ime/rtava ubijenih u njeno ime.

(Sa/etak zavr[nog rada „Zato;enici poricanja – srpska strana pro[losti“, napi-sanog za seminar o tranzicionoj pravdi, odr/an u Kejptaunu, Ju/na Afrika,2005. godine u organizaciji Me]unarodnog centra za pravdu u tranziciji iz Nju-jorka i Instituta za pravdu i pomirenje iz Kejptauna)

9. 6. 2005.

Hag me]u nama

351

Sadr/aj

• Predgovor 2

• Bogdan Ivani[evi'> Praznine popunjene uobi;ajenim me]unarodnim pravom 5

• Sr]a Popovi'> Hag, nacionalni interes i „na[ ;ip“ 8

• Vox populi> „Jednom re;ju, sramota“ 10

• Dokumenti> {ta je, zapravo, istina 12

• Nata[a Kandi'> NATO nije kontrolisao OVK 14

• Svedo;anstva> Znanje o zlo;inima 16

• Sr]a Popovi'> Zemlja, ipak, nije ravna 19

• Andrej Nosov> Nek prljav ve[ ostane u ku'i 21

• Dokumenti> Da li je Srbija bila u ratu 24

• Dokumenti> Priznanja pred Ha[kim tribunalom 27

• Bogdan Ivani[evi'> Konstantno izno[enje flagrantnih neistina 32

• Sr]a Popovi'> Nelagoda onih koji pori;u zlo;ine 35

• Dokumenti> „Dovesti u Zvornik i streljati“ 38

• Nenad Proki'> Priznanja, krivice i presude 42

• Dokumenti> Priznanja o logoru Keraterm 44

• Sr]a Popovi'> Lice „moralne svesti“ 50

• Svetlana Slap[ak> Pobeda milo[evi'evizma bez Milo[evi'a 52

• Dragoljub Todorovi'> „Svemu mora do'i kraj“ 54

• Miroslav Isakovi'> Otvoreni pogled u istinu 57

• Dokumenti> U nebranom gro/]u 59

• Andrej Nosov> Oni moraju u Hag 64

353

• Nata[a Kandi'> Pismo Advokatskoj komori Srbije 66

• Nata[a Kandi'> Te[ke optu/be svedoka 67

• Jovan Nici'> Brutalna primena sile 71

• Dragoljub Todorovi'> Sud [titi najodgovornije 74

• Milanka {aponja-Had/i'> Izbatinaj, ubij, zabele/i 77

• Dosije> Godine zatvora za godine smrti 82

• Dragoljub Todorovi'> Ima li zlo;ina ako se dogodio 85

• Nata[a Kandi'> Jake veze za[titnika i [ti'enika 88

• Dokumenti> Ko je znao i kome je javljeno 90

• Marko Ve[ovi'> Mi u Hagu, Hag u nama 92

• Danica Dra[kovi'> Riplijevski zaplet riplijevskog generala 95

• Svetlana Slap[ak> Ko gladnome napla'uje dug 97

• Bogdan Ivani[evi'> Slu;aj iz logora :elebi'i 99

• Milanka {aponja-Had/i'> Hitlerove ;udesne ruke 102

• Ivan Jovanovi'> Nije zamka za nacionalne vo]e 105

• Sead Spahovi'> Nema osude za krivi;no delo koje ne postoji u zakonu 109

• Aleksandar Ignjatovi'> Propisana komandna odgovornost 111

• Omer Had/iomerovi'> Sve je „upisano“ 113

• Sr]a Popovi'> A mogao je da zna... 114

• Ferida Durakovi'> Svemir Slobodana Milo[evi'a i suze majke Fatime 116

• Dokumenti> Ha[ka optu/nica protiv generala 119

• Jasna Bogojevi'> Svedok koga je stigla crvena ru/a 122

• Sr]a Popovi'> Srpska bri/na javnost 125

• Dokumenti> Predmet „{e[elj“> Pravo optu/enog da se sam brani nije apsolutno 128

• Aleksandar Bo[kovi'> Doga]aji neprijatni po „na[u stvar“ 131

354

355

• Nikola Samard/i'> Zadrigli bilmezi koji veruju u novi Zid 133

• Milanka {aponja-Had/i'> Generale nema ko da [alje 136

• Vox populi> Ima li pilota u avionu| 140

• Pavle Rak> Samo guslari rade marljivo 142

• Javor Rangelov> Zlo;in mora da bude ka/njen 145

• Dokumenti> Generalima suditi u Hagu 147

• Miljenko Dereta> Me]unarodni tribunal kao izgovor 150

• Veseljko Koprivica> Radovan na ramenu 154

• Bogdan Ivani[evi'> {ta presuda Radislavu Krsti'u zaista ka/e 157

• Filip David> Neka/njeni zlo;ini kad-tad izrone 159

• Jovan Nici'> I pred doma'im sudovima mo/e se dokazati odgovornost nadre]enih 161

• Nata[a Novakovi', Andrej Nosov> „Tata, [ta si radio za vreme rata|“ 164

• }or]e }or]evi'> „Na[i“ ili „njihovi“ ratni zlo;ini 168

• Jelena Stevan;evi'> Konfuzija u odsustvu istinske politi;ke volje 171

• Nata[a Kandi'> Samima sebi moramo da ka/emo istinu 173

• Marko Mini'> Dr/avni poslovi 176

• Marko Milanovi'> Brana za samovolju optu/enog 178

• Milanka {aponja-Had/i'> Odsustvo kolektivnog stida 181

• Vuk Dra[kovi'> Dug prema istini 184

• Karla del Ponte> Pravda za /rtve 186

• Bogdan Ivani[evi'> „Ose'ala sam se mrtvom“ 190

• Jelena Stevan;evi'> Klju;na karika u lancu odgovornih 194

• Jovan Nici'> „Imam jo[ 3.500 paketa da isporu;im i nemam re[enja“ 197

• Sr]a Popovi'> Slobodan Milo[evi' je nesposoban da se brani 200

• Sead Spahovi'> Promene Krivi;nog zakona aboliraju krivce 203

• Bogdan Ivani[evi'> Nacionalisti nemaju razloga za slavlje 206

• Marko Milanovi'> Glasno 'utanje o zlo;inu i kazni 208

• Nata[a Kandi'> Le[evi su „jednostavno“ nestali 211

• Mr Ivan Jovanovi'> Doma'e zamke poricanja odgovornosti 214

• Nata[a Kandi'> U maniru Milo[evi'eve policije 219

• Svetlana }or]evi'> :ovek koji je hodao vezanih nogu 222

• Milanka {aponja-Had/i'> {ta 'e biti s „vukovarskom trojkom“ 224

• Dragoljub Todorovi'> Od sramne istrage do njenog obustavljanja 226

• Milorad Gaji'> Razrada mi[ljenja svog [efa 229

• Dragoljub Todorovi'> Vanpravni, nesudijski i neprofesionalni razlozi 231

• Nata[a Kandi'> Nekontrolisano [irenje istine 234

• Marko Milanovi'> Iskustvo koje opominje 237

• Nata[a Kandi'> Ako zatreba, „izdajnike“ likvidirati 239

• Jovan Nici'> Progoni, ubistva, deportacije... 240

• Nata[a Kandi'> Asanacija „du[evnog mira“ 243

• Dragoljub Todorovi'> Pukovnik Mrk[i'> Ne gnjavi me 246

• Radovan Kupres> Pazi da ne pomenemo /rtve 249

• Andrej Nosov> Dr/avni poslovi na televiziji 252

• Dragoljub Todorovi'> Akt kojim je po;ela drama jugoslovenskih naroda 255

• Drago Pilsel> „Bezuvjetna“ cijena Gotovine 260

• Milanka {aponja-Had/i'> Svi smo mi pomalo zlo;inci 263

• Aleksandar Bo[kovi'> Srbija izme]u Evrope i centra „Sava“ 265

• Marko Milanovi'> Neposredni izvr[ioci i naredbodavci 267

• Majkl Farhar> Izvrnuta slika u ogledalu 270

• Bogdan Ivani[evi'> Jedno je zlo;in, drugo je verbalni delikt 273

356

357

• Stevan Lili'> Kvalifikacije umesto argumenata 276

• Dragoljub Todorovi'> Nebulozna odluka Vrhovnog suda 279

• Jovan Nici'> Dug je put do pravde 282

• Milanka {aponja-Had/i'> :injenice nema ko da ;uje 285

• Dragoljub Todorovi'> Odluka na osnovu la/nih premisa 288

• Nemanja Stjepanovi'> Kako je novinar „Kurira“ iznervirao Florans Artman 294

• Jasna Bogojevi'> Usporeni genocid 297

• Vladimir Milovanovi'> Ja sam student BU! 299

• Dragan Popovi'> Bez su]enja NN izvr[iocima 302

• Laki' }orovi'> Crni tragovi vojnog pravosu]a 305

• Bogdan Ivani[evi'> Pukovnik koji se se'a samo jednog ubistva 310

• Jasna Bogojevi'> Kultura pod bombama 313

• Ana Uzelac> Most na Belaji nije sakrio civile 315

• Dokumenti> Diskretno postavljeni branilac 318

• Ljiljana Helman> Pravda na ni[anu rizika 321

• Dragoljub Todorovi'> Biolog na „braniku srpstva“ 324

• Refik Hod/i'> Pravda po me]unarodnim standardima 327

• Matijas Helman> Uglavnom u Bosnu 330

• Marko Milanovi'> Ili im sudi, ili ih izru;i 333

• Nata[a Kandi'> Na dnevnom redu – „otimanje“ 336

• Pavle Rak> Bratski doprinos op[toj propasti 338

• Predrag Dejanovi'> Ni[ta se ne doga]a, prera]ujemo pro[lost 340

• Jovan Nici'> Srebrenica van osnovane sumnje 343

• Marijana Toma> Kako mrtve spasti ti[ine 348

Izdava;>


Za izdava;a>

Nata[a Kandi'

Urednik>

Slobodan Kosti'

Lektura i korektura>

Jelena Vukovi'

Grafi;ko oblikovanje>

Dejana i Todor Cvetkovi'

Tira/>

1000 primeraka

{tampa>

Publikum

ISBN> 86-82599-65-1

Copyright © 2005. Fond za humanitarno pravo

cip

Documents

Hag me]u namaZaklju;ak da je na Kosovu postojao oru/ani sukob u koliziji je sa stavom [iro-ko prihva'enim u Srbiji, prema kome je OVK samo kriminalna grupa. Na Kosovu se, po tom vi]enju,