HANIN TELOHRANITELJ

Prolog

Kako sam se samo trudio! A sve sam zajebao

Subota

21.30Sav novac spiskam na ene. Ne tedim strasno, grozniavo i sa ciljem. Ne odvajam mnogo novca za hranu - imajui u vidu moju grau kao ni za mnoge druge stvari. esto obavljam poslove za koje sam dobro plaen. Sav novac trpam u staru kartonsku kutiju, u kojoj su nekada stajale odavno iznoene cipele. S vremenom, kutija se uvek ponovo napuni. ene su jedini razlog za njeno brzo pranjenje, a to je ono to me jo uvek iole zanima.Obino rezerviem sobu u luksuznom hotelu u centru grada. Okrenem telefon najbolje agencije, koje nema u telefonskom imeniku. Uvek se javi enski glas za koji slutim da je prilino drugaiji van radnog vremena. Dok je na poslu eli da zrai diskretnou i poslovnou, a ini joj se da to moe postii stianim, bezoseajnim glasom sa knjievnim izgovorom. Odvratan glas, zakljuim na osnovu svega. Nikada ne daje do znanja da me je prepoznala, stalno postavlja ista pitanja. Prvo pitanje je uvek ko mi je preporuio njihove usluge.Kaem Maestro" i uini mi se da neznanka odmah preskoi list ili dva pitanja, iako joj glas ostaje isti. Odgovaram dalje i rezerviem ensku za deset uvee. Svaki put drugu - to je jedini moj uslov. Glas sa druge strane ice se sloi. Ne ini se da im nedostaju nove kandidatkinje.Nemam iluzija znam, enske sve izbrbljaju jedna drugoj. Nikada neu moi da dobijem potpuno nespremnu poetnicu. Ali, postoje granice koje se reima ne mogu opisati. Ja sam izvan njih.

21.55Oprao sam ruke i umio se. Bacio sam pogled na ice u lampi iznad lavaboa. Primetih da nema nikakvog uzemljenja. Neverovatno, ali i najskuplji hoteli su izgraeni totalno povrno na brzinu i nemarno. Vlasnike i graevince ne interesuje nita to se ne vidi na prvi pogled. U svemu to je samo stvar obine fasade, od minke do takmienja u lepoti, skupi hoteli su na prvom mestu. Zato, za sva svoja druenja sa enama volim da iznajmim sobu u nekom od njih.Obrisao sam se pekirom sa izvezenim hotelskim monogramom i jo jednom zavirio pod lampu. Uitelji bi se radovali. eleli su da me pretvore u elektriara - i sigurno i dan danas misle da mi njihova nauka uopte nije doprla do mozga. Da sam za glavu vii i da sam se potpuno nagnuo napred, struja bi me protresla i tresnula o suprotni zid, najmanje to. Ponekad, ipak, nije tako loe biti visok samo metar i po.Vratio sam se u sobu i pogasio sva svetla osim jednog, iznad samog ulaza. A i njega sam krunim prekidaem priguio do magliaste tame, koju u prospektima nazivaju erotini sumrak.Svukao sam sako i tanki pulover i okaio ih u orman. Otkopao sam gornje dugme na koulji i razgrnuo zavese. Gledao sam grad pod sobom, svetla automobila, stanova. Nagnuo sam se. Priljubivi elo uz staklo mogao sam da vidim itav niz zastavica na krovovima. Doao je taksi, za njim jo jedan. Povremeno bi neki voza zatrubio. Grad je odlazio u potragu za zabavom, ulice su bile pune i bune. Visoko, u hotelskoj sobi, zvuci nisu smetali. Pokucae odluno, ali samo dvaput, kao i sve pre nje. Ne znam zato, moda to spada u pravila profesije?

22.00Napred", rekao sam ne okrenuvi se. Zauo sam sporo otvararanje vrata, vie osetio nego uo kako je neko zakoraio na debeli tepin.Dobro vee", rekla je. Izmakao sam se, najpre unazad a onda u stranu. Mogao sam da je nazrem u odrazu na prozorskom staklu. Ipak, ne u potpunosti, jer su joj lice i desni deo tela bili utonuti u pomrainu, ali sasvim dovoljno. Agencija se opet potrudila. Nisu poslali rosno mladu poetnicu, ve lepo skockanu tridesetogodinjakinju, koja je upravo dola na poslovni sastanak. Barem tako je izgledala. Strogi kostim smee boje, elegantne cipele, tikle.Zatvorila je i zakljuala vrata za sobom. Nainila je nekoliko koraka po hodniku. Njen odraz se konano oblikovao u svetlosti koja ju je obasjavala. Plavokosa, tankih usana, strogog izraza lica.Da, koleginice su joj priale o meni. Zakljuio sam iz neodlunih pokreta svakog koraka.Polako sam se okrenuo.Stajao sam izvan snopa svetlosti. Nije mogla da me razazna, videla je samo crnilo oko bele koulje. Jo i ta, dobra strana svih pria koju je ula o meni! Znala je da ne eli da me gleda i upravo zbog toga je prekrila sva pravila slube i dobrog vaspitanja. Na trenutak se malo nagnula i zamirkala da bi bolje videla. Nije bilo spasa. Dola je oseajui neprijatnost preko koje se polako prelivao strah. Voleo bih da mogu da kaem da sam ga nanjuio. Moda i jesam - iako posebno ne cenim svoj njuh. Jedino je slatkasti parfem ve u potpunosti ispunio prostor. Moda sam samo uobrazio da se plai. Mada... udan trag u oima, svetlucanje na rubu kose kapljice znoja?Upaliu svetio", rekao sam, samo na trenutak."Priao sam krevetu. Pratila me je pogledom. Spustio sam kaiprst na prekida i dao joj vremena da se pripremi. Buka grada nije nestala, samo je postala potpuno nevana.Nije mogla da odvoji pogled od mene, a, istovremeno, izgledalo je kao da nije elela da me vidi.Upalio sam svetio.Udahnuo.Ugasio svetio.Sada je bio na redu njen dubok i dug udah, promukao, du ivice grla, tako da se ulo kao razvueno, poluglasno AAAA.Nepomino smo stajali u ponovnoj pomraini.Znam ta mislite", rekao sam. Mislite, majmun! Ili, poto ste obrazovani, mislite zooloki jo preciznije: gorila! Varate se. Varate. Nisam slian gorili. Moda u telu. U licu sam pljunuta hempirska svinja. Mislite da preterujem? Priite!"Nije se pomakla.Priite!" ponovio sam neno. Priite!"Polako se pomerila.Jo..."Novi korak.Jo..."Ponavljao sam poziv sve dok nije stajala sasvim blizu mene. Sagnite se, molim vas. Kako ste samo visoki. Nee ii. Molim vas, kleknite." Posluala me je.Stajali smo i kleali jedno pred drugim, a lica su nam bila udaljena samo nekoliko centimetara.Da li vam je udobno? Bole vas kolena? Da donesem jastuk?" Odmahnula je glavom.Pogledajte samo ovo elo. Inae, brijem se dvaput dnevno, ali danas se nisam eleo sam da vidite kako brzo zarastem u guste dlake. Ima ih svuda, po celom licu, ak i na gornjoj strani kapaka. Vidite? Vidite? Otre su i ekinjaste; to nisu dlake gorile, ve svinje. Pa ovaj nos, grba povijena ka ustima, a onda odjednom uzdignut, pljosnat. Rilo. Da? Da."Klimnula je glavom. Jedva primetno. Oi su joj se rairile a kapci nisu vie podrhtavali.Pa usta. Kao da su nabrana, preiroka, rastegnuta. Vidite lice hempirske svinje? Zailjene ui koje tre? Vidite?"Klimala je.A sada, dodirnite me."Polako, sasvim polako je pokrenula ruku, rairila dlan i okrenutog nagore - poela da ga sputa ka mom meunoju.Ne, ne! Niste me shvatili, ne tu. Tu sam isti kao i svi drugi. Dodirnite me tamo, gde sam poseban. Ponite vrhom kaiprsta i srednjeg prsta na korenu nosa. Tako! Tako. Hvala. A sada, polako, polako nadole. Oboavam dodir. Nie, molim. Prsti e vam skliznuti sa nosa. Ne brinite. Uhvatie ih usne. Tako. Oseate kako govorim? Oseate? Ne odgovarajte, ne usuujte se da progovorite! Samo klimajte, diite, tako ste blizu, dovoljno je. A sada u zautati. Otvoriu usta. Neka vaa srednja tri prsta skliznu u njih. Opipajte gde ste. A onda ih sklonite". Posluala me je.Tako. Jeste li osetili? Onjake hempirske svinje? Kljove koje rastu jedna preko druge? Zube, zbijene u dva reda? Jeste li osetili kako su otri? ivotinjski, a? Verujte mi na re, uti su. Verujete mi? Lepo. Lepo. Dalje, krenite prstima dalje, preko brade, nadole. Tako. Otkopajte mi dugme na koulji. Drugo. Svu dugmad. Potrebna mi je samo vaa desna ruka. Oseate li ekinjaste dlake, iste kao na licu? Imate oseaj da gladite etku? Uteite svoj dlan, uskoro e doi na istinu. Krenite prstima desno ka mom levom ramenu. Sada ste, sigurno, ve primetili da neto nedostaje? Da ne smrdim kao svinja? Da? Nekada jesam, a onda sam doneo odluku. Bilo je previe jednostavno. Previe oekivano. Pomiriite me! Nagnite se! Vrhom nosa dodirnite dlake na mojim grudima! Udahnite! Tako. Miriem? Inae se ne parfemiem. Za vas se jesam. Posebno. Ne svia mi se taj miris. Odvratan je. Jeftin. Plitak. A zove se... zove se... Petit Fleur. Upotrebio sam ga zbog imena. Nastavite! Spustite prste pod moju koulju! Jo malo! Dalje! Stanite! Oseate? Na jagodicama? Nema vie dlaka. Jesam li vam rekao? Nastavite! Razgrnite koulju, jo! Nastavite! Zato se zaustavljate? NASTAVITE! NASTAVITE! Tako. Neka padne sa ramena. Vidite? Spustite dlan na moje rame. Ne oklevajte! Polako. Pitate se ta je moglo da napravi takvo rasulo? Takav splet ruiastih tragova, ugriza, jama, rupa, loe zaraslih rana? ta je iupalo sve dlake, koje su na dodir bile tako jake i uporne? Kakva sila? Koja zver? Nasluujete? Ruka vam se trese? Drhtite. Pogodili ste? Bili ste tamo. Milovali ste zube, koji su to uinili. Priznajem, ponekad ne mogu da se savladam. Doe kao refleks, kao oluja. Glava mi se trgne ulevo i zubi zgrabe rame. Grizem, upam, gloem. Ponekad, retko, dogodi se da moje rame ne samuje, ve da na njemu poiva ruka. Onda je rastrgnem. Proderem dlan i nastavim dalje, nagore, pratim ruku do tela, koje me je dodirivalo. Ne mogu da ukrotim zube. Gledam ih, miran sam i udim se. A zubi halapljivo grabe. Grizu. Kidaju meso i pljuju ga u pramenastim pariima. Nisam ni zahvalan to tada ne grizem sebe, ve nekoga drugog. Znate, u oba sluaja nema razlike, ne boli me.Dobro, kasnije kada postanem svestan svega, onda je drugaije: iju me u bolnici ili bacam ostatke tela u kanalizaciju. Ima razlike. Pitate se kada okinem. Ne znam. Moda sada? Vae prethodnice su vam rekle, to je i iz priloenog jasno, da se do sada nijednoj nije dogodilo neto loe. Tano. Nisam krenuo. Slino je letenju avionom. Statistiki je najbezbednije i svi koji su do sada leteli mogu da vam kau da im se nita nije dogodilo. Naravno, jer oni drugi ne mogu vie da priaju. Tako je sa mnom. Sa nama. Sa vaom rukom na mom ramenu. Smeno, ali, vaa ruka kada biste je drali na desnom ramenu - bila bi na sigurnom, ak i ako zagrizem. A to rame... To rame... Drhtite. Plaete? Jesu li to suze? Zato su vam tako velike oi? Odjednom niste vie na svom poslu, ve ste zaista sa mnom? Ne, ne zatvarajte oi! to se dogodi, ako se dogodi, morate videti. Tako. Blizu smo jedno drugome, skoro da se dodirujemo. Istraujete me, pitate se hoe li se to ba sada dogoditi. Sada? Oseate da ste osetljiviji nego inae, da ste vei? Da li va pogled uranja dublje, da li va sluh udi za i najmanjom promenom u mom glasu? irite nozdrve, mislite da duboko diete, ali to nije istina vi ne diete ve njuite; da, njuite da li vam sada preti opasnost. Prsti na ramenu, kako samo drhte! Kako ritmino! Kako pokuavaju da uspavaju miice nad kojima lebde! Zapamtite taj dodir! To je to! Vaa i moja koa se vie uopte ne dodiruju, a istovremeno se nisu odvojile. Izmeu njih je tanak sloj toplog vazduha, oseate li ga? Uaren je. To je dodir zaljubljenih. Kako se samo znojite! Kako me gledate! Sada... sada u vam rei: dosta! Hvala vam! Moete da idete. Neete moi da sklonite ruke i pogled. Proi e mnogo vremena pre nego to ete moi da se odvojite. Paete na pod, plakati, tresti se i sklupati u poloaj fetusa. Kada se budete dovoljno pribrali, oteturaete se u kupatilo. Klatei se, samo jednom ete se okrenuti i okrznuti me pogledom. Za taj pogled inim sve ovo, za taj pogled potroim sav svoj novac i na njega vas nije upozorila nijedna od vaih prethodnica. To je zato to ga se stide pogledaete me sa zahvalnou"

Nedelja

0.30Izmeu vrata mog stana i njihovog rama trala je akalica, zabodena malo iznad kvake. Da je prethodno nisam primetio, ubo bih se na nju. Ona je znaila poziv na sastanak. Uzeo sam je i bacio na pod hodnika. Vrhovi su joj bili rascepljeni od muljanja po ustima, s tim to vie nije bila vlana. Od posete je, dakle, prolo barem nekoliko sati.udno! Obino je po mene dolazila sitna riba, ali, ovog puta... Nikada ne mozgam u prazno. Saznau sutra.Svukao sam se i istuirao. Dugo sam ispirao usta i grgoljao vodu. Imao sam oseaj da bih zvuao promuklo kada bih progovorio. Opet sam preterao sa brbljanjem. Do sledeeg sastanka sa enskom iz agencije ionako u utati.Legao sam. Uvek spavam nag, pokriven samo aravom. Ponekad, ak zatvorenih oiju.

8.00Kafi su zvanino otvarali tek u devet. Na vratima je visila kartonska tabla ZATVORENO, a ispod nje su na nacrtanim brojkama kazaljke oznaavale poetak i kraj dobrodolice gostima. Zastao sam pred vratima i trupnuo nogama. Inje, koje sam pokupio sa zaleenog plonika, nisam nikako mogao da otresem sa onova.Obrisao sam cipele o otira, gurnuo prljavu belu penu na rub i paljivo otro cipele o metal. Moj dah je na staklu ulaznih vrata ostavio ledeni oblak. Kroz njega sam magliasto mogao nazreti prilike u unutranjosti.Uao sam. Konobara jo uvek nije bilo.Jutarnji ritual je bio porodina, a ne poslovna stvar. Najpre sam bacio pogled ka stolu u uglu, gde je obino, u gomili, sedela sitna riba. Stolice su jo uvek leale na stolu, podignutih nogu.Napola sakriven iza mermernog stuba, Maestro je sedeo za svojim stolom kraj prozora, oslonivi naslon stolice o zid. Polako je puio cigaretu bez filtera i gledao na ulicu kojom je povremeno, u nepoznatom pravcu, urio neko ko kasni. Kafi se nalazio u uskoj ulici, koju su zatvorili za automobile postavivi velike betonske ardinjere, u koje su, kao ukras i radi kamuflae, posadili nekakvo grmlje. Po tom mrazu su kroz ostatke snega virili samo ogoleli, pocrneli patrljci a meu njima razbacani pikavci i zguvane konzerve piva.Maestro se ponaao sasvim uobiajeno: nije me ni pogledao. Povukao je dim, odmakao cigaretu i obliznuvi usne jezikom skinuo sa njih trunje duvana. Sve na njemu bilo je usporeno, od pokreta do govora. ak i podbuli obrazi su se podizali kao uspavani breuljci. Jedini njegov brzi pokret koji sam nekako mogao da propratim bio je namenjen uklanjanju duvana pokupljenog jezikom: pf-pf-fp-pf, pijuckao ga je na sve strane. Usne su pljesnule jedna o drugu, najpre se naduvao levi obraz, a onda desni. Trenutak nakon toga opet bi zavladala usporenost.Njegovi sinovi me nisu ignorisali. I jedan i drugi su se okrenuli ka meni i posmatrali me sa gaenjem. Toni je stajao za ankom i kuvao ocu kafu sveti obred, ali je ipak naao vremena da na trenutak zastane i namrti se. Cigareta, koja mu je visila iz desnog ugla usta, poskoila je u iskidanom oblaku. Uvek me je gledao sa visine, a ovog puta je izgledao posebno nezadovoljan mnome. Moda zbog toga to sam pravilno protumaio njegovu akalicu? Ostavio mi je znak koji se samo njegovoj praznoj glavi mogao initi domiljat,bilo mi je jasno da sigurno ne zna koliko je glup, jer u protivnom ne bi bio takav. Meutim, nikako nisam mogao da shvatim kako ne moe da bude svestan sopstvene nitavnosti. Taj glupak je zaista mislio da su znanci ljubazni prema njemu, da ga se rtve plae, da ga ene vole, policajci potuju, i ta znam ta jo sve ne. I sve to samo zbog njega samog - ali ta oseanja nije budio on, ve izvor spermatozoida koji ga je zaeo. Kao Maestrov sin mogao je sebi da priuti sve ivo, ak i imitiranje TV modela pravog mukarca, ukljuujui i venu akalicu meu zubima.Svakim svojim pogledom mi je davao do znanja koliko me ne podnosi. Da li je uopte bio svestan ta mu je na meni bilo tako odvratno? Moda nije, ali protestovao je jasno i glasno. Ve prilikom moje druge posete povukao me je kroz vrata u zadnjem delu kafia na hodnik koji je vodio u skladite i sa visine mi se prikovao za lice. to se tie akalice, vrtela se bukvalno na milimetar ispred mog ela.Nakazo", rekao je, ne znam zato moj otac podnosi takvu gnjidu. Ali im te mi bude bilo dosta... zavrnuu ti iju!" Znao sam ta e dodati. Golim rukama, i pri tome u uivati!" Oh, te serije!Uopte nije bilo potrebno da ga onjuim. Zamahnuo je pesnicom u znak pretnje, sako mu se otvorio i ispustio na povrinu vonj. Postalo mi je jasno da spada u one ljude koji nisu porasli, a ve su se naduvali. Naizgled, nema razlike. Oni koji rastu u unutranjosti gomilaju teinu i gustinu, a oni drugi nita, samo prazan prostor ograde likom koji najbolje odgovara ulozi koju su izabrali.Nimalo ne udi da je bio neplodan, kao to sam uo. Spermatozoidi su odustali i uopte mu vie nisu nastajali. Nesumnjivo da je za maoa njegovog kalibra to bio teak udarac. Milosrdno ga je delio sa nekom od brojnih vetakih plavua u tiklama, sa kojima je voleo da se drui.Drugi sin, Aleksandar, stajao je kraj anka, ekajui da odnese kafu ocu. Pogledao me je sa gnuanjem koje je imalo sasvim drugi uzrok. Naruavao sam njegov oseaj za red. Uvek je bio izuzetno elegantno obuen. Na koi i na tkanini nije bilo ni traga od neurednosti. I vie od toga, lice mu je bilo napuderisano a usne istaknute karminom. Veoma diskretno - verovatno zbog Maestra. Ponekad bih ga video u kafiu kako ita novine. Nikada ih nije drao u ruci, ve je uvek upotrebljavao dra od bambusa. Dodue, njegove su ruke izgledale previe krhke da bi mogle da ih due vremena dre uspravno. Ni kod koga jo nisam video tako tanke zglobove ruku.Svaki njegov pogled se udio kako moe da postoji neto tako runo i, pre svega, zato to stoji pred njim i kvari mu pogled. Posmatrao me je bukvalno ekoloki. Preusmerio sam pogled na njegov dra za novine. Novine su ekale prikaene za dra, a u pepeljari je leala ugaena tanka i dugaka cigareta, popuena do pola. Aleksandar je nikada ne bi pustio da gori u prazno, ak i ako bi morao da se, samo na trenutak, udalji od stola.Prvi sin idiot, drugi peder - pitam se kako su geni tako mone linosti kao to je Maestro mogli da se tako izopae. To je pitanje koje nikada neu izgovoriti naglas. Ponekad bih, u Maestrovom skrivenom pogledu kojim bi oinuo svoja dva sina, video da je u potpunosti svestan situacije. Pojavio bi mu se poseban izraz na licu. Istovremeno, uvek ih je gledao pomalo ih i saaljevajui. Mogue da je plakao nad injenicom da sopstvenu krv, vreme i prostor mora da deli sa dve takve nule od ljudi; i vie od toga: za njega, po znaaju, sigurno vredne skoro koliko i sluajni prolaznici koje je mogao videti kroz izlog. Mogao sam da zamislim kako je nauio da sa Tonijem i Aleksandrom ivi kao sa blagim smetnjama; neko drugi je, recimo, eto, bio kanjen elavou i znojavim nogama. Maestro ih je doivljavao samo kao line konobare. Za neto vie od toga nisu bili sposobni. Prilagodio sam se i doivljavao ih kao tui problem koji rne se ne tie. Maestro nije priao o svojim sinovima. Pomenuo ih je samo jednom. Bilo je to jednog letnjeg, prilino toplog jutra. Veoma retko bi uz jutarnju kafu popio i au soka od pomorande, rubom korena palca obrisao brkove i rekao: Poeo sam od nule. Ionako znam da e sve proerdati." Odmah sam znao o kome govori, iako je pauzu napravio vie zbog sebe nego zbog mene; a i izgovorio je to, onako, sebi u bradu. Nastavio je: Sigurno ih troenje nee toliko zabavljati, koliko je mene sticanje."Uinilo mi se kao da mu je preko usana preleteo osmeh. Prebrz, previe ovlaan.Porodini ritual sa kafom izvodili su svakog jutra. Toni bi skuvao jaku, duplu, dodavi tanak mlaz vrueg mleka. Pruio bi oljicu Aleksandru, koji bi je potom odneo ocu. Uvek pre nego to bi doli konobari. Verovatno su onda odlazili, svaki svojim putem. Taj obred su izvodili zajedno. Kada bi me Maestro pozvao, uvek sam morao da se pojavim u to doba, pravo za sreivanje poslova.Zimi je sedeo sa unutranje strane stakla, a leti napolju, leima naslonjen na okno. Takvog sam ga prvi put video. Pobegavi iz sirotita, prespavao sam no iza ulaznih vrata zgrade preko puta kafia. Bilo je leto, ali zbog debelih starih zidova i vlage koja je nadirala iz njih, ja sam prozebao. Ujutru sam se izmigoljio iza kanti za ubre u hodniku i pogledao kroz izbijeni trougao stakla na vratima. Ugledao sam Maestra. Aleksandar mu je donosio kafu i na osnovu njegovih udvorikih pokreta procenio sam da je konobar. Odluio sam da saekam da ode. Na starca jo uvek nisam obratio panju. Obian penzioner.Kada je Aleksandar otiao, polako sam otvorio ulazna vrata i pogledao levo i desno. Neko je trao po ulici. Nije bio u uniformi, nije izgledao kao policajac, uvar ili vaspita. Uprkos tome, brzo sam se ponovo sklonio iza razbijenog stakla. Zadihani i oznojeni muarac je napola kleknuo ispred Maestra. Tanije, nije hteo da klekne, nije se usudio da sedne, zastao je negde izmeu, ni na tlu, ni na stolici, a ni uspravljen. Nije mu pristajalo. Izgledao je kao prava ljudina. Nikada mu ne bih pripisao podreeni poloaj. Tada sam prvi put zaista pogledao osobu koja je sedela, i koja se, dolaskom posetioca, nije ni trgla. Stari je sa tanjiria na posluavniku uzeo kocku eera i, stavivi je na kaiicu, uronio ju je u kafu. Iz cigarete, oslonjene na rub pepeljare, izvijao se siv pramen dima.Posetilac je govorio uurbano, mada tiho. Nita nisam uspeo da uhvatim, primetio sam samo kako otvara usta. Maestro ga nije ni pogledao. Mukarac se ve saginjao i videlo se kako grozniavo neto moli. I moli. Maestro je srknuo prvi gutljaj kafe i spustio oljicu. ovek koji ga je za neto molio uutao je i samo se jo uvek ljuljao. Nemogu poloaj: pognuta kima, podvijena kolena. U jutarnjem suncu na zaliscima mu je svetlucao znoj. Potpuno se ukoio, samo adamova jabuica bi se jo povremeno ukazala i pulsirajue zakucala. Maestro je uzeo kaiicu i promeao kafu. Potom je klimnuo glavom, ali ne snano, odluno, ve uzgred, jedva prepoznatljivo, ni vano. ovek se, osetivi olakanje, skoro sruio na stolicu. Naglo je skoio napred kao da eli da poljubi ruku svog dobrotvora, ali se uzdrao i opet ostao negde izmeu, u vazduhu, nigde. Nekoliko puta je apnuo hvala" i otrao dalje.Polako sam otkrinuo vrata i proverio kakvo je stanje napolju. Kliznuo sam na ulicu. Nainio nekoliko koraka. Zastao. Mogao sam da pobegnem. Ali nisam. Kroz ivot me je vodio razum i bio sam ponosan na to, moda zbog toga to su svi smatrali da ga ne posedujem. Ali tog trenutka, priznajem, priao sam Maestru i time sam tako sam govorio sebi tek mnogo kasnije priao svojoj zlatnoj ribici. Bilo je jutro nakon nekoliko sati spavanja na betonu koji su uticali da oseam vrtoglavicu, ili mi se, verovatnije, zavrtelo u glavi od prizora video sam kako se neznancu ispunila elja. A i ja sam ih imao na pretek. Naslutio sam tamne prilike koje su dotrale iz kafia. Uplaio sam se da e mi prepreiti put do cilja. Nisam hteo da odvojim pogled od starca pred sobom. Prekinuo bih ar, izgubio bih pravo na elju. Primetio sam kako se njegov kaiprst na trenutak podigao i ukoio. Tim malim pokretom munjevito se zaustavilo i crno kretanje u pozadini. Kakva mo!Pozdravio sam ga, ali ne zato da bih se potom klanjao ili pokuavao da sednem. Ispriao sam mu kako sam pobegao iz sirorita i kako bi me pre ili kasnije opet uhvatiti. Ako se niko ne zauzme za mene,morau da ostanem tamo do punoletstva, nakon ega e me verovatno premestiti u zatvor ili u ludnicu. Ukratko, poeleo sam nekoga ko bi doao po mene. U zamenu u uiniti bilo ta, rekao sam.A onda sam samo stajao, utao i ekao.Maestro je polako posrkao svu kafu. Njegovo lice nije odavalo nita. Popuio je cigaretu i odmah zapalio novu. Upotrebio je prastari upalja, koji je izgledao kao puani metak: uspravan, sa rupicama sa strane, prljav i star, tako da ni sunce vie nije moglo da izmami sjaj iz metala. Goreo je plamenom koji se dimio. Da bi ga zatvorio, morao je da upotrebi obe ruke. Pratio sam svaki njegov pokret. Sumporno uti kaiprst i srednji prst su podigli cigaretu do isto tako poutelih brkova. Nestali su u dimu. Maestro nije spustio ruke, ve je prislonio nokat palca uz nos. ekao je i gledao ispred sebe. Uplaio sam se da e mu vrh cigarete zapaliti kratko podianu sedu kosu, koja je iznad ela bila takoe poutela. Neko vreme je posmatrao dno oljice, a onda je desnom rukom uzeo kaiicu i pojeo talog. Leva je sve vreme mirovala na presavijenim novinama.Pogledao me je. Jedan jedini pogled, dug, mirne, tamne oi, nad njima sede obrve koje su trale kao balustrade i sretale se nad krompirastim nosem posutim kraterima, crvenim, kao od mraza. I koa na obrazima se boginjasto talasala. U uglu desnog oka plivalo je neto slino otkinutom pramenu mokre gaze. Cigareta je ve putovala ka ustima kada je klimnuo glavom. Ne tako slabano kao prethodnom posetiocu, ve odluno; ak je i usne skupio, kao da je pojeo limun.ekaj me u sirotitu", rekao je.Udaljavao sam se natrake prolazei izmeu stolova, a usta su mi se razvukla, od uha do uha, u osmeh.Ugledao sam na vratima gomilu mukaraca obuenih u tamna odela, sa rukama pod sakoima, a kroz staklo kafia Aleksandra i Tonija koji su takoe drali ruke u istom poloaju. A tek njihov pogled! Ali, nije bilo vano. Potrao sam ulicom i priznau neto, to niko ne priznaje tako lako jer vai za veliku sramotu bio sam srean.Nisam bio prvi begunac koji se u ustanovu vratio sam, ali sam sigurno bio najradosniji. Ni redovna porcija batina nije mogla da mi skine osmeh sa lica. Tek te noi setio sam se da nepoznatom otelotvorenju zlatne ribice nisam rekao ni svoje ime, ni kraj gde se nalazim i verovatno je u pitanju bio samo tos. Prevara uz kafu.Ne.Ujutru je doao i uinio ono to je obeao.

8.05Stajao sam kraj vrata i ekao da Maestro otpije svoj prvi gutljaj. Nisam mogao da se suzdrim od besplatnog uivanja koje mi se smeilo, i zato sam sa zadovoljstvom posmatrao njegova dva sina. ekali su na presudu. Jednom sam video Maestra kako odbija kafu i, jedino tada, Tonija koji se sveo na svoju pravu meru, onu veliine zrna pasulja.Maestro me nije esto zvao kod sebe. Obino bi mi kurir prenosio sve to treba. Ovog puta je prvi put poslao svog sina po mene i kada, uavi unutra, nisam ugledao sitnu ribu, sinulo mi je da u moda, konano, moi da mu vratim uslugu. Do sada sam, skoro itavu deceniju, obavljao same sitne poslove, uvek za novac koji nema veze sa vraanjem usluga.ak me je zaposlio i u nekoj agenciji za obezbeenje lica i imovine, iji je bio vlasnik. Dobio sam legitimaciju i potvrdu o zavrenom kursu iz obezbeenja, iako instruktore nisam video ni izdaleka. Nije ni bilo potrebno; pre svega uterivao sam dugove. Pozvonio bih na dunikova vrata ili se pojavio u njegovom kafiu, prepustio se njihovim pogledima, a onda su platili koliko je bilo potrebno. Onima tvrdoglavijima bih malo dao po njuci. Jednu ensku sam tako polio kiselinom po licu, i tome slino.

8.07Seo sam sa Maestrove desne strane. Uvek je eleo da ima ist pogled na ulicu, i to smo potovali.Pre nego to je progovorio, otpio je vie gutljaja nego inae. ,,Potrebna mi je usluga." Klimnuo sam glavom.Pogledom je poeo da prati enu koja je gurala kolica. Saekao je da zamaknu iza ugla, a onda se usredsredio na mene.Platiu, naravno, ali, u sutini, u pitanju je usluga."Nije mi potreban novac", rekao sam. Glas mi je zaista zvuao promuklo. Novi srk kafe.Duga pria", poeo je. Jedno vreme sam proveo u bolnici..." Kratka pauza.Nemam vie nikoga u koga bih zaista mogao da imam poverenja. Od kada sam u ovom poslu, nikada do sada nisam bio tako slab. A to e Baba da iskoristi. Moram da ga preduhitrim. A sutina celog problema nije u njemu, ve u nekoj eni, zove se Hana Vojik. Mora da je..."Aleksandar se nakaljao, pitavo i na brzinu, panino. Glava mu je trala nad pultom, a Toni je, privuen zvukom, provirio iza pritvorenih vrata u susedni prostor.Neki mukarac u dugakom, raskopanom kaputu, stajao je samo nekoliko koraka od naeg stola i zaueno sam ga pogledao nisam uo ni kada je uao ni kada je priao. ak se i Maestro blago trgnuo, ili mi se to samo uinilo.Posetilac je rairio dlanove, okrenuo ih nagore i uputio se pravo ka meni.Povrh svega mi je namenio jo i kratko mrekanje obraza, to je, verovatno, bio dovoljan osmeh za prvi susret. Pokazao je tano na onu stolicu preko koje je Maestro posmatrao ulicu.Je li jo uvek slobodno?"Ve sam nameravao da ustanem, ali je Maestro klimnuo glavom.Naravno, gospodine inspektore."Mukarac je i njemu uputio grenje obraza i seo. Peevi kaputa su kliznuli po tlu. Paljivo ih je uhvatio i brzo ih presavio. Kovitlac vazduha je proputovao kroz prostor i zatresao venu sijalicu pod raspetim Isusom u uglu.Doljak nije bio mnogo krupniji od mene i raskopani kaput usred ljute zime bio je jedan od onih malih trikova za stvaranje pogrenog utiska. Neki visoko podiu vrh brade, drugi svaku svoju kretnju pretvaraju u eksploziju i time zauzimaju vie zvunog prostora nego to bi im, s obzirom na rast, inae pripadalo. Inspektor je gledao samo malo nie. Nekuda u vrh svog nosa, u smislu ako vam neto nije po volji, onda kleknite.Njegove zenice su podseale na smrznuti vatromet, raspuknut na hiljade krukastih krhotina koje su zastale usred bekstva. Takve oi je imao neki moj kolski drug. Uvek, u svakoj igri bi udario jae nego to je bilo potrebno, i uvek u zabranjena mesta.Inspektor Kurt, odeljenje za organizovani kriminal", neno mi je objasnio i ovog puta iskrivio samo jedan obraz. Nije oekivao odgovor. Ispunio sam mu tu elju.Okrenuo se ka Maestru i progovorio dovoljno glasno da porudbina dopre do anka:Doao sam samo na kafu."Aleksandar i Toni su odjednom prikovali pogled za oca, koji je blago klimnuo glavom i poterao ih da se pokrenu.utali smo sve dok Aleksandar nije ispred posetioca spustio oljicu.Inspektor je dao sebi oduka, dugo je meao, kuao, a onda je popio kafu do polovine. Samouvereni, namerno usporeni pokreti bili su ponosno izloeni posmatranju.Kod plavokosih ljudi sa deijim licem teko je proceniti godine, ali sigurno nije imao mnogo preko trideset. Mlad za svoju funkciju, a samouverenost je sipao kao iz rukava. Priznajem, ve pri prvom susretu sa njegovim oima osetio sam jezu du kime. Tip e sigurno jednom dostii mo Maestra, palo mi je na pamet. Ali sada je ipak neto nedostajalo komadi koji nije bio na svom mestu. to sam ga due gledao, to mi je vie bledeo prvi oseaj. Bio je samo obian mladi petao.Zanimljivo", polako je poeo, jue smo zabeleili anonimni poziv za mene da treba da uvam Hanu Vojik od vas. Sat i po kasnije dobio sam drugi anonimni poziv da treba da uvam Hanu Vojik od Babe. A danas, doem ovde i..."Ovog puta je sasvim stegnuo vilicu i dozvolio grimasi da proguta reenicu.Opet smo malo utali.Inspektor je popio kafu do kraja.Moram da idem", polako je dodao izvlaei novanik i neko vreme gledajui u cenovnik na zidu, a onda poreao novie jedan breko drugoga. Po veliini sve okrenute glavom nagore.,,Hana Vojik nije ni moj sluaj ni sluaj mog odeljenja. Razgovarao sam sa narednikom koji se njome bavi, i koji mi je garantovao da nema ni najmanjeg razloga zbog kojeg bi gospoi Vojik bila potrebna policijska zatita. Dozvolio mi je da prouim dosije, nakon ega sam shvatio da je u pravu. Anonimni pozivi nisu dovoljni, posebno ukoliko se samo odnose na nae potovane graane. Meutim, sa druge strane... niko mi ne brani da u slobodno vreme pripazim malo na tu gospou, zar ne"? Brzo je grio vilicu.Dobro, kako god. Doao sam samo da kaem da se gospoi Vojik ne sme nita dogoditi. Ako se bude, imau to za linu stvar i..."Ponovo je stezao vilice i pravio grimase, podstaknute onim to je govorio.Gospodine inspektore", duboko je uzdahnuo Maestro, ne sumnjam da nas sve veoma brinu interesi gospoe Vojik i da joj elimo sve najbolje. Jedino to sam ja odluio da svoju brigu i dokaem. Posetili ste me usred poslovnog sastanka sa mojim strunjakom za obezbeenje, kada sam ba hteo da mu poverim sudbinu gospoe Vojik".Obojica su se okrenuli ka meni.eleo sam da ga zamolim", nastavio je Maestro, da je uva i brani od onih koji bi, eventualno, eleli da joj naude".Otvrdlina u leima se obnovila u trenutku kada su se inspektorove oi prikovale za mene. Kunem se, taj pogled sam osetio kao talas zgusnutog vrueg vazduha. Morao sam da pocrvenim.Dugo me je gledao. Stisnuo sam zube i nisam spustio pogled. U svakom smislu bilo je ve preterano - borba dva hipnotizera, koja vie nisu ni treptala.Inspektor je prvi izmakao pogled. Trajalo je, pre nego to sam pronaao uzrok, nekakvo pitanje. Morao sam da stisnem kapke, trepnem i na silu zadrim suze, pre nego to sam primetio kako iz depa vadi mobilni telefon. Videlo se da je strano besan zbog svog poraza.Pokuao je da se savlada, ali je njegovo Da?" jo jae odjeknulo u slualici. Odgovor je delovao kao pekir skinuo mu je sa lica onaj besni izraz i zamenio ga sasvim novim, za koji bi, sekundu ranije, mogao da se zakunem da ga kosti njegovog lica i miii uopte nisu bili sposobni da stvore. Izgledao je kao sasvim obian i zbunjen klinja.Ve? A... zar nije prerano? A... Evo, idem!"Poskoio je. Oigledno je da su se promenili i njegovi pokreti. Na njemu vie nije bilo nikakve mirne moi, ve samo nekakva luda konfuzija. Vie uopte nije bio sposoban da napravi onaj tihi pokret. Stolica se skoro prevrnula, cipele su zakripale.Otrao je do ulaza, brzo se okrenuo i podigao kaiprst:Nemam vremena... ali... paziu na Hanu Vojik!" Je li to bila pretnja?Zvualo je smeno, ako ne i komino.Oteturao se kroz vrata, koja su ovoga puta nimalo tiho bumf udarila o ragastov.Posmatrali smo u njegovom pravcu. Kriom sam pogledao Maestra i mogao bih da se zakunem da ni njemu nije bila sasvim jasna ta nagla promena.Kako je mogla drava da tako zbunjenom petlu poveri rat protiv Babe i Maestra, dva oca, koja su svaki oko svoje porodice izgradila vie pridruenih lanova i u koje sam imao sreu da spadam i sam?Maestro je duboko uzdahnuo. Skrenuo sam pogled sa vrata i uspeo da uhvatim pogled koji je uputio svojim sinovima. Kada bi njime pogodio mene i kada bih uspeo da ga preivim, otiao bih i udarao glavom o zid, sve dok ga ne probijem.Lupnuo je vrhovima prstiju po stolu i posvetio mi se.Kao to sam ve poeo da priam, mora da je uva, tu Hanu Vojik. Bie najbolje da ti lepo objasnim sve od poetka. Do mene stigla glupava pria. Najpre uopte nisam mogao da poverujem. Baba se upleo u neku glupavu, sitnu pljaku. I povrh svega, nije mu polo za rukom. Verovatno je jedan od njegovih piona pokuao da je obavi na svoju ruku. Poto se naao u stisci, pozvao je u pomo jednog od bliih Babinih saradnika. Ovaj je doao po njega sopstvenim autom. Pazi, ne ukradenim, kao to bi morao, ve sopstvenim.Ludost.Kao neki poetnik. Moda uopte nije znao da spaava pljakaa u bekstvu. Ukratko, greka. Poinioca, koji je ulazio u auto, videla je neka ena. Uvek se nae kakva. Ta enska je Hana Vojik. Ne razume se u modele automobila, a registarske tablice ne moe da se seti. Poto je bio u pitanju propao pokuaj pljake, koji povrh svega ukazuje na poetnika, policija se ne bavi preterano tim. Obino kau da se sigurno radi o nekom narkomanu, te odmahnu rukom. Ali, ako se ena svedok seti registarske tablice, policija e shvatiti kakvo zlatno jaje ima u ruci. Baba e zapasti u veliku nevolju. Nee imati vremena za mene. Bilo bi lepo da ga malo uposlimo. Ne sumnjam da se toga setio i sam i zato namestio anonimni poziv inspektoru. Kada sam to saznao, pozvao sam inspektora".Zautao je i poeo da jede talog, iako je sigurno bio ve hladan kao kamen. Kada je prestao da se mrti, nastavio je:Baba nee rizikovati. Otarasie se Hane Vojik."Spustio je oljicu. Dugo me je gledao.Oklevao sam, a onda progovorio, prvi put sam od sebe:Da?"Klimnuo je, kao da me procenjuje, i konano doneo pozitivan zakljuak.Bie njen telohranitelj. Pazie na nju.Stanovae kod nje, ivee sa njom, disae sa njom, hodati sa njom. Kud god da krene, mora sa njom. Mora biti njena senka. Aneo uvar. Nema nikoga ko bi mogao da te zameni. Nita ne sme da joj se dogodi. Suenje je sledeeg ponedeljka u devet ujutru. Mora da doe. Nije vano da li e se setiti registracije, moramo joj pruiti mogunost. Mora da ostane iva. Hoe li uiniti to za mene?"Spustio je oljicu i dodirnuo mi dlanom zglob na ruci. Sa sobom je doneo onu posebnu toplotu ivog bia. Zadrhtao sam. inilo se da to nije primetio. Uvek se setim svakoga ko me je ikada neno dodirnuo. Sve su bile ene, i svima sam za to platio. On je bio prvi koji je, sam od sebe, spustio dlan na mene.Hou", rekao sam.Polako je sklonio ruku.Hvala ti. Toni e ti dati njenu adresu, ponesi svoju legitimaciju, dobie jo telefon, opremu i novac za trokove. Otii kod nje posle jedanaest, do tada u srediti da te primi".

8.45U ta se uputam poeo sam da budem svestan onog trenutka kada vie nisam hodao po ulici, ve sam razmiljao o tome kako hodam. Kao da razmiljam o disanju ili gledanju.Trudim se da hodam ivicom tueg pogleda. Biram sporedne ulice, podvonjake, neosvetljene delove grada,odnosno njihovu isto tako bezbednu suprotnost, sredite guve. Ako je Toni svojom pojavom eleo da imitira gangstere iz jeftinih filmova, mene su inspirisali detektivi iz crtaa: kaput sa podignutom kragnom, eir irokog oboda, nabijen na elo. Preterujem? Ono to govorim iznajmljenim eenskama u hotelskim sobama vie je sugestija, moda ak i hipnoza, nego to je stvarni opis, a navikao sam da izbegavam panju. Uvek kada bi me primetili, nastradao bih. U sirotitu sam, naime, vaio za nakazu, kao to su neki drugi vaili za lepotane. Iskreno reeno, nisam imao pojma ime se odlikuju osim opte vere u njih; a moja runoa me je doekala u ogledalu svaki put kada bih se brijao.Nikada se nisam dokazao u drutvu. Nali su me pred vratima sirotita, dakle, nije mi ilo ni sa roditeljima. O njima znam samo jedno: nisu bili slepi i glupi, jer su me napustili ve nekoliko dana po roenju. Jedno od mojih prvih, maglovitih seanja: tuku me drugovi iz sirotita ili ja tuem njih? Prolo je jo nekoliko godina i stekao sam neto snage, pa vie niko nije smeo da me takne.To zovu renome. A onda kola, isto u sirotitu: uitelji razliitih generacija bilo je tu onih starijih koji su premeteni meu nas po kazni i druili su se samo sa flaom, i onih mlaih koje je rodio idealizam hipijevskih godina. Oni su se ubrzo suoili sa stvarnou a ta stvarnost smo bili mi i svoje iluzije zamenili za alkohol. Nisu se vie razlikovali od starije generacije, osim ako izuzmemo kosu vezanu u rep.Po itave dane i noi sam itao. Ostali su jedva ekali bioskop, u koji su nas vodili jednom meseno. Samo meni je gledanje filmova bilo odvratno. Dugo nisam shvatao zbog ega. Film je proizvod ovog veka, sav je u pojavnosti, izgledu ak i od gledaoca zahteva visoko podignutu glavu, dakle, otkrivanje lica. A knjiga je... staromodna stvar, iz vremena kad izgled nije bio jedini vaan. Nad njom i saginje, skriva lice.A sve to je dovodilo do grubih greaka. Zar sam mislio da u pomou itanja moi da se ukljuim u drutvo? Jesam li zaista bio takva budala? Zar stvarno nisam mogao da shvatim da je itanje bilo preokupacija koja me skriva od drugih? Moda me je do otvaranja dovela nagomilana enja za priznanjem, za pohvalom? Kako god bilo, negde sredinom osnovne kole progovorio sam. Uitelj je bio stariji ovek, nekoliko godina ga je delilo od penzije. Uvek u sivim odelima, koe crvenkaste od brijanja i sa sitnim belim flekicama po licu, koje su svakog dana bile rasporeene na drugom mestu i iji broj se stalno menjao. Tek kada sam prvi put morao da izaem pred tablu, shvatio sam da su u pitanju parii toaletnog papira: njima je uitelj zaustavljao krvavljenje iz ranica koje mu je u hrapavu kou urezala britvica. Bilo je... nekako, kao kod kue. Pred oima mi je stajala slika jutra u stanu u kojem nikada nisam bio, tople vode koja u tankom mlazu tee iz slavine, pare od tua, mirisa kafe. Slika starijeg mukarca koji se posee prilikom brijanja, povue traku papira sa rolne kraj WC-olje, upije krv, a onda izabere komadi veliine pola nokta na palcu i zalepi ga na ranu. Nisam imao oseaj da taj prizor posmatram svojim oima, ve da stojim negde pored, u susednom prostoru, moda da sedim za stolom kraj doruka. I, je li taj ovek moj... otac? Moda je brijanje bilo magina veza; i sam sam morao da se brijem od detinjstva i jo uvek sam se seao ogrebotina, iako sam ve odavno bio previe spretan za njih.Tokom sanjarenja nekako nisam mogao da odgovaram na pitanja, zato me je poslao u klupu i snanom rukom napisao keca u dnevnik. Nikada vie se nisam usudio da otplovim tako daleko, ali ostao mi je trag vezanosti za mini WC-zavoje.Sve vreme sam znao da u ga pre ili kasnije iznenaditi, upozoriti ga na sebe, otvoriti mu oi. Tog dana je uitelj izgovorio neki citat, a onda zavrio:..... kao to je zapisao Julije Cezar."I mislio sam, to je to. Dolo je mojih pet minuta. Otvoriu se i zablistati. U meni e prepoznati klinca, koji ga, dok se brije, eka u susednoj sobi.Homer", rekao sam.Svi su se zagledali u mene. Tiina. Nikada ranije jo nisam progovorio sam od sebe. Uitelj je zastao, i, da, mislio sam: posreilo mi se. Kako sam bedno, gnusno, skromno poeleo da budem pohvaljen. Da! Da! Prepoznat! Da! Bio sam prikopan za njegov udah, otvaranje i pokretanje usana. U meni je ve rastao neki udan oseaj, neto nepoznato. Topio sam se.Rekao je:,,Hmer!"Nita mi nije bilo jasno, ali uinilo mi se da neto nije u redu. Pokuao sam da jo za poslednju dlaku uhvatim ar, lepotu nade. Pomislio sam da moda samo ponavlja za mnom, i istovremeno bio svestan da zavaravam samog sebe.Dodao je:.Izgovara se Hmer. Budalo, naglasak je na prvom slogu!"A onda se provalio opti kikot i ismevanje. Gospodina Hmera do tada nismo ni pomenuli. Moji kolski drugovi su prvi put uli za njega sa naglaavanjem spreda ili pozadi. Ali, preskoio sam okvire i opet su morali da me stave iza ograde.Priznajem, klonuo sam i podredio se. Bilo je lake. Zar moe da pretue ceo svet? Ali, moe da mrzi toaletne zavoje i da uti.I ranije sam krio koliko stvari me interesuje. Instinktivno sam znao ono to sam shvatio tek kasnije od izuma pokretne trake za kojom svaki radnik obavlja samo jedan deo posla, slino razmiljanje je postalo optevaee; u ivotu neka se svako bavi i interesuje samo za jednu stvar. Ogranienost je dobila svoje ime; zovu je specijalizacija.I dalje sam se udubljivao u knjige, ali im bi me uitelji i kolski drugovi primeivali, poeo bih da im inim usluge. Da, i dalje sam im se ulizivao, ali na drugaiji nain. Knjigu sam ponekad drao naopako. Listao je u pogrenom pravcu. Potvrivao sam ono to su sve vreme znali - da samo glumim da itam. Kako bih inae bio sposoban da shvatim ono to je njima bilo tako dosadno, da nisu mogli da se probiju ni kroz nekoliko prvih stranica! Okolina deluje upravo suprotno u odnosu na pol: glupi moraju da budu runi mukarci i lepe ene. Jedino oni proseni imaju slobodu izbora, a upravo oni ne znaju da je iskoriste, inae ne bi bili proseni.Pao sam jo dublje - prestao sam da se brijem i potpuno sam zautao.Inae nikada nisam govorio mnogo, a onda sam prestao da upotrebljavam i iznuene rei, na primer, onda kada bi me neko neto pitao. Uopte nisam bio svestan koliko veliku uslugu sam im time unio. Na sreu sam uspeo da ulovim apat meu uiteljima, koji su lako hteli da me poalju meu debilie.Uopte nisam morao da prislukujem, preda mnom su bili diskretni kao pred kamenom.U poetku sam se ak radovao selidbi. Imau barem mir. Sa tom milju sam odlazio na spavanje, a jutro mi je donelo spoznaju o tome u kakvu zamku sam upao. Iz sirotita te puste kada postane punoletan, a iz ludnice tamo nema tanog datuma do kojeg bi mogao da broji dane. Progovorio sam i nadao sam se da nisam zakasnio. Jo uvek mogu da preduhitrim ruku koja udara peate. Opet sam poeo da se brijem dvaput dnevno. Veoma sam vodio rauna o svom govoru, posebno pred tablom. Pokuao sam da odgovaram u reenicama koje su bile bukvalni citati uitelja i udbenika ba tim redosledom. to sam vie upotrebljavao izlizane fraze, izgovarao sam ih onako kako treba teno. im sam morao da sloim rei u svoju reenicu, poinjao sam da mucam i gutam slova. Svoje bogatstvo renika sam skrivao, odgovore inio dugima na taj nain to sam u potpunosti ponavljao uiteljevo pitanje. esto bih upotrebio neku tuicu, ali, u veini sluajeva, pogrenu. Ponekad sam doputao da me zateknu nespretnog, bez odgovora; pogled bi mi se ugasio i krajevi usana obesili. Odavao sam izgled oveka koji se trudi, a dosta toga ne razume. Ne dopire uitelju ni do kolena, i zato ga, iz tog niskog poloaja, ne moe gledati drugaije nego sa oboavanjem. Ukratko, trudio sam se da o sebi dam sliku prosenog uenika. Marljivog, kako kau uitelji. Onog koji se uvek dosta trudi, ali koga ne mogu uzeti za primer, jadnika koga priroda, eto, nije obdarila u dovoljnoj meri.Naseli su. Prie o premetaju su utihnule. Kroz kolu sam se probijao sa dobrim uspehom.S vremena na vreme bi me odveli na lekarski pregled. Ionako nisam bolovao ni od kakve bolesti, nikada ak nisam bio ni prehlaen. Oigledno sam od kamena. Ne hvalim se - ta god da dodirnem, nadlaktice, bedra, ak i pozadina, sve je sam mii. Na asovima fizikog sam uvek morao da progutam trostruku dozu psovki i omalovaavanja iako nikada nisam ni taknuo tegove, imao sam vie miia od svih bodibildera u razredu zajedno.Na kvadrat! Jedino to sam esto radio a to i danas radim to su sklekovi - stisnem pesnice, zabijem ih u pod i ponem sa fizikom meditacijom, tokom koje mi misli otplove nekuda i ne vrate se,sve dok ih ne dozovu zvuci kapljica znoja koje gusto udaraju o tlo.U sistematski pregled je spadala i poseta zubarskoj ordinaciji. Nisam hteo da otvorim usta. Kada sam ih otvorio pre nekoliko godina, zubar je otrao po celo osoblje i jo po fotoaparat radi dokumentacije. Hteo je da me odvede i na svoje predavanje. Na binu, ne u dvoranu. Rekao sam mu da vie nikada neu otvoriti usta. Dugo me je gledao,ubeivao, a onda digao ruke, barem to se tie javne prezentacije pred kolegama. Ali, nije potpuno prestao. Na svakom redovnom pregledu bio sam izloen barem polusatnom munom uveravanju o tome kako crve moraju rano otkriti, poravnati zube, moda koji i odstraniti. Bedni izgovori kojima je eleo da pridobije ualznicu za besplatno razgledanje muzeja nakaza.Moj izgled se ne bi sutinski popravio, ak i kada bi mi izvadili suvine zube i izbrusili onjake. Svaka eljust dovoljno je lepa kod onih koji ute.

9.15Ispod daanog kreveta izvukao sam mali zaveljaj od ispucalog crvinkastog skaja i sloio u njega svu garderobu, istu kao onu koju sam nosio pantalone, belu koulju; crni sako sam ionako imao samo jedan. Tri para gaa, tri para crnih arapa. U stvari, od etvrtog para im je ostala jo jedna, dodao sam je stvarima. Ukratko: preturio sam celu sadrinu nonog ormaria, osim kutijice ibica za koju nisam mogao da se setim odakle mi. Otiao sam u kupatilo, jo jednom se obrijao i odande pokupio skoro sve.Zavio sam u kesu toaletni pribor sa ekstra velikim arerom ileta, a onda je stavio na vrh odee i zakopao rajsferlus na vrei. Podigao sam je za ruke i po prvi put se zapitao ija je. Dali su mi je u sirotitu kada sam odlazio. Jesu li me u nju strpali roditelji i zato bi morala da ima emotivno-suvenirsku vrednost? Nije ih ba puno kotala. Moda je dobija svaki pitomac kao poklon od drave za put u svet? Zgrabio sam je za rub i podigao iznad glave. Nita nije pisalo. ak i na escajg su, zajedno sa punom adresom, ugravirali:Ukradeno u sirotitu." Kada bi je zaista poklanjali, sigurno bi ostavili tragove na torbi. ivo sam se seao zbijenih slova koja su se razvlaila celom duinom pribora za jelo. Moda su natpisi zaista onemoguavali krau? Ili se pribor nije mogao prodati zbog izlizanosti i loeg kvaliteta? Seam se nekog kolskog druga koji je odneo sa sobom no, kada je naputao ustanovu na nosilima. Seam se, dakle, noa zarivenog u trbuh, kao nauka da tokom jela nije dobro poinjati prepirku.Toni mi je dao mapu grada. Stojei, jo jednom sam je prouio, pre nego to sam je gurnuo u zaveljaj.Pogledao sam stolicu.Kako sam samo poeleo da odspavam! Ranije je svakodnevica u potpunosti odgovarala definiciji: bila je bez mirisa, ukusa, opisa, jednom reju -svakodnevica; ovog puta je iznenada postala strano primamljiva. Sedeo sam, gledao ispred sebe, moda zatvorio oi. Kada bih se probudio, ve je bilo vee. Otiao bih u Mekdonalds" da neto pojedem, a onda natrag, da spavam. Ovog puta u krevetu. U meuvremenu, nekoliko meditativnih naleta sklekova. Mila svakodnevica! Pao sam u nju onda kada sam se naao usred srenog kraja -prevremeno otputanje iz sirotita ne mogu drugaije da imenujem. Brzo sam shvatio da meu odrasle ne spadam nita vie nego meu sirote. Vratio sam se ve oprobanim metodama opstanka. Jedino sam itao sve manje, poslednje dve godine nita. Poslednje to sam proitao bile su istorijske studije, od knjievnosti sam jo ranije digao ruke. Kau da je roman najbolji nain da zameni svoje telo. ita, i ve nakon nekoliko sati si neko drugi, sa tuim ulima, oseanjima, mislima. Ono to zovu civilizacija je, pre svega, zabavna industrija, i poniklo je na temeljima nezadovoljstva sopstvenim telom. Moj problem sa literaturom je bio jednostavno u tome da mi je u zamenu uvek nudila jedno isto telo. Ja, recimo, nikada nisam bio na raspolaganju. Uvek jedni i isti, enjivi, cvilei i plaljivi jebivetri, ko bi se menjao sa njima? Prestao bih da itam odavno da nisam, na svu sreu, otkrio tamne slojeve knjievnosti, koje su vaspitai briljivo skrivali. Pre svega one mrane Slovene; lude likove Andrejeva i kapitalnu i ovicu sa tunelima duboko pod koom Dostojevskog. Ali, kada ih jednom proita, proita ih - pa zato bi trebalo da se vraam meu mrtva slova? Junaci,sa kojima bih mogao da se poistovetim i da uz njih doivljavam katarzu, ne interesuju me; i vie od toga, gade mi se elim tu pogled na svet i tua oseanja, elim neto sasvim drugaije od svojih misli i oseanja, da zadrhtim I uplaim se. Zgadila mi se ta ulizivaka umetnost - ako elim kurvu, naruujem je u agenciji, a ne u knjiari.Svako mora da izabere svoj nain crkavanja i moj izbor je bilo spavanje i ekanje. Sa mojim zdravljem e to verovatno trajati veoma dugo, ali, ionako mi se ne uri. Spavanje ne zahteva nikakav trud.Biti neiji telohranitelj, iako samo (samo?) nedelju dana, prevazilazilo je granice mojeg shvatanja. Moda bih jo mogao da zamislim da zamurim na minut, pre nego to odem... Ne, od stana Hane Vojik me deli jo dosta koraka.Obukao sam kaput, zakopao ga, navukao eir na glavu i sa vreom u ruci izaao iz stana. Osvrnuo se oko sebe. Tako blizu, u metrima, a ve negde sasvim drugde. Izbacili su me iz mog ustaljenog ritma. Oklevao sam sa zatvaranjem vrata, ekao sam na udo. Sad ba sad e se desiti 'klik' i sve e biti po starom.Gilupost.Zakljuao sam vrata. Pogledao po hodniku gore i dole. Svuda sami otpaci, rasulo. Pre nekoliko nedelja neko je ak zamenio staklo oglasne table samo zato da bi ve sledeeg dana krhotine kripale pod onovima i da bi ostale na tlu dokle ih koraci konano ne samelju u prah ili odnesu sa sobom. Gurnuo sam ih ka vratima.Zakrckale su kraj furnira, jedna se ak okomito prislonila uz njega.Maestro mi je dao kljueve stana odmah poto to sam bio puten iz sirotita. Idealna lokacija: u ogromnom bloku, koji je vlada postavila umesto naselja baraka. Stanari su se pobrinuli za zavrni preokret: blok su pretvorili u ogromnu slagalicu od samih baraka, samo poreanih na spratove. Nikoga nisam poznavao i nikoga se nisam ticao. Jo jedan razlog za zahvalnost Maestru, jo jedan podatak o njegovom poznavanju ljudske due.

9.30Kocke zgrada su se vukle do u beskraj. Navodno su, kao to sam negde uo, po toj etvrti Englezi nazvali neku svoju popularnu muziku vrstu. Nikada neu saznati ta bi to u betonskom sau za uvanje radne snage moglo biti posebno inspirativno i poetino. Retki prolaznici, hladnoa, oblaci daha koje sam ostavljao za sobom. Sve kao i obino, a ipak sasvim drugaije, za milimetar izbaeno iz leita. Svaka stvar me je pozivala da se zaustavim i dugo je gledam, i da pokuam da otkrijem tajnu njene obinosti. Eh, kad bi put do Hane Vojik trajao to due! Povrh svega sam imao jo dobar izgovor, jer je Maestro rekao da doem posle jedanaest.Setio sam se pogleda inspektora Kurta. Sigurno ve lista moju kartoteku; mada, da li je uopte imam, jer me prilikom obavljanja poslova za Maestra nikada nisu uhvatili? Sveanj zapisa o beguncima sam sigurno nasledio iz sirotita a smeu fasciklu iz ludnice.Mogu da zamislim sadrinu od mnogo uenih rei koje doprinose ouvanju poimanja strunosti, iako bi mogle da postave dijagnozu, po naki reeno: zamrznuti pubertetlija.Polako sam uzdahnuo.O!", rekao sam. O!"Oblai daha se ponosno napeo, ali ga je hladnoa, uprkos tome, u trenutku uhvatila i okamenila.Ne samo da ivim kao zamrznuti pubertetlija, nego ak i diem tako.

9.40ena koju je trebalo da titim stanovala je takoe na severu grada, ali u sasvim drugom predgrau. Na javni prevoz nisam ni pomislio. Na svu sreu put nije vodio po naseljenim ulicama, ve kraj tipinih kua koje rastu pored eleznice i zajedno sa njom raju. Proitao sam grafite, ali ne zato da bih otkrio barem jedan koji bi vredelo zapamtiti, a kamoli napisati. Oigledno su autori bili manje kritini, jer je pare neispisanog zida bilo teko nai.Nekoliko puta sam proao ispod stubova kraj autoputa, a onda se zatekao sam na irokom putu uz koji su prilepili plonik, vie iz navike nego iz potrebe;tako daleko, u predgraa, niko ne peai. Priao sam tabli na kojoj je bilo napisano ime grada i privuklo me je da udarim po njoj.Nije imalo svrhe. Grad je umro ubrzo nakon mog izlaska na slobodu i od tada vie nikada nisam izgovorio njegovo ime. Tokom mog nedobrovoljnog boravka u njemu bilo je samo arobno zvuee ime u knjigama koje sam gutao kada su me otpustili iz sirotita, ime je bilo sve to mi je jo ostalo, a sadrina je nestala. Morao sam da ga napustim da bih shvatio kakva crkotina je postao. Nakon prvog, dobro plaanog posla za Maestra, krenuo sam na putovanje. Hteo sam da vidim sve one krajeve o kojima sam do tada samo itao . Rodni grad moe da saeka, zar ne? Zamislio sam sve to veoma luksuzno. Prespavao sam u Mariotu", ujutru pojeo ,,big mek" i popio koka-kolu" u Mekdonaldsu", na putu za aerodrom proao pored reklamnih panoa za Volvo" i odleteo na drugi kraj sveta. I tamo sam se smestio u Mariotu", u Mekdonaldsu" popio koka-kolu" i pojeo big mek", uvideo ta je u pitanju, prolazei ispod panoa Volvoa" vratio se na aerodrom i odleteo kui. Pre sto godina su evropski putnici zaista nosili samo sebe gde god da su ili, a danas i njihovo okruenje putuje sa njima. Kuda lete avioni, tamo smo kod kue.Krenuo sam ulicama svog grada i uvideo da sam zakasnio i na domaem terenu. Neko mi je ukrao moj grad sve to sam eleo da vidim. I delii onoga to sam uspevao da ugledam tokom svojih kratkih bekstava, nestalo je kada sam se sasvim posvetio svom oslobaanju. Nigde vie nije bilo spoljanjih znakova logora, od bodljikave ice do prepreka na metalnim mostovima. Nestale su sve frakcije tabadija o kojima sam razmiljao kao klinac, pokuavajui da otkrijem koja je u pravu, da bih na kraju shvatio da to ionako nije vano. Podigli su iroke betonske pojaseve oko gole, razrovane zemlje, poruili kue koje su izgledale kao da se tek jue zavrio Drugi svetski rat. Grad su modernizovali - drugim reima, napravili su ga jednakog svima drugima. Zato bih, dakle, izlazio iz stana?Opipao sam legitimaciju u depu na grudima i sa nelagodom odmakao ruku od pitolja u futroli. Uruio mi ga je Toni zajedno sa ostalom opremom. Iz depa na kaputu izvukao sam telefon i razgledao ga. Moda je trebalo da prethodno proitam uputstva? Morau da se javljam Maestru svakog dana pre podne i popodne.Cele nedelje!Kako mogu dve osobe da provedu zajedno sedam dana?Nisam mogao da zamislim ta me eka. Sigurno neu moi da beim u san.Moda u morati da bdim nad njom i dok bude spavala.Problem nije predstavljala izdrljivost, ve prolaenje vremena, kojem u morati da budem svedok, sve vreme potpuno svestan.Kada sam bio dete, pokuao sam da pronaem sopstvene granice. One sitnice, igrarije sa stajanjem na mrazu, sa gaenjem cigarete o dlan, sa bdenjem, tranjem do iscrpljenosti. Uprkos bolu koji sam oseao, mogao sam da uradim sve to sam poeleo. Izdrau.

11.20Pribliavao sam se cilju. Nakon beskrajno dugog hodanja pored kanala reke, polako sam se opet naao meu stambenim kuama. Ve sam bio poprilino razgibao vrat, pratei svaki avion koji je uzletao ili sletao na oblinji aerodrom. Zvao se po oveku iji moto je bio da nikada ne sme leteti vie nego to sme da padne, i koji je poginuo u avionskoj nesrei. Ohrabrujue.Okolina je sve vie izgledala kao varijanta B tipinog predgraa. Stanovao sam u varijanti A: to su bili socijalni stanovi podignuti usred niega, a koji su i ostali usred niega. Ovde je pogled govorio o starom selu koje je progutao i uguio grad. Nekoliko kua su jo uvek izgledale sasvim seoski, dok one, izgraene kasnije, nisu sasvim dobro znale na koga da se ugledaju, te su se oblikovale u neto izmeu.Uao sam u pravu ulicu. U sutini, to je bilo samo pola ulice, a sa desne strane se ravnomerno vukla ograda autoputa, podignuta da bi spreila irenje buke. Iza nje su ibala vozila. Po izlozima su se gomilali iskrzani listii koji su pozivali na mitinge grupe marksista-lenjinista, hari-krinovaca, antiterorista i takmiarki u Bingu.Na kraju niza kua visoko je trao crkveni zvonik i sat na njemu mi je rekao da sam stigao na vreme. Gomila starica se vraala sa mise. Jedna od njih je imala tako iskrivljene noge, da su dve koleginice morale da je podupiru rukama, a tri preostale jo i reima,zbog ega su se kretale veoma polako. Nije izgledalo da im to uopte smeta.

11.30Stao sam ispred pravog kunog broja. Bio je zakucan iznad ulaza u ciglanu zgradu, sa dve prodavnice u prizemlju. Levo duvan i novine, sa izlogom prekrivenim pozivima za razne igre na sreu. Na desnoj strani je na beloj podlozi bio ispupen veliki svetloplavi natpis ,,Bavaria". Izlog je bio pun porculanskih lutki u tirolkama, a i njihove muke varijante u lederhoznama.Iznad prodavnica su bila nadzidana jo dva sprata, a na svakom su se nalazila po dva stana koja je delila traka sivog kamena. Pod prozorima je raslo cvee u saksijama. Levo karanfili u sivim betonskim ardinjerama, nad njima heklana zavesa sa kukiastim obrubom. Desno sve mogue rastinje u arenim kutijama, a najvie u nekadanjim konzervama. Nad njima su bile cvetne zavese, vezane u dve polovine. Na poslednjem spratu oba prozora na levoj strani bili su preplavljena cveem u saksijama, dok je desna polovina bila pusta, sa sputenim roletnama.Stajao sam na ploniku i gledao oko sebe. Ispred mene je bljetavi ,,be -em-ve" svakim svojim izglancanim centimetrom glasno stavljao do znanja svima oko sebe da se radi o najnovijem modelu.Iza be-em-vea" stajao je rasturen i uniten furgon vartburga", poprskan crvenom farbom. Na prvi pogled se inilo da je u pitanju krv, ali iluzija o ulinom mesaru uskoro se rasplinula zahvaljujui mestiminim zelenim i belim kapljicama,a, takoe, i zbog kantica sa farbom koje su se u zadnjem delu vozila gurale meu cevima i slinom starudijom. Nekoliko merdevina na sklapanje, razliitih dimenzija, bilo je privezano za krov. Nalepnica na prednjim vratima je govorila o vodoinstalaterskim uslugama brzim i kvalitetnim - koje imaju istu adresu kao i kua preda mnom. Vlasnik se, oigledno, barem malo bavi i molerisanjem.Morao sam da prebrodim tu nedelju i ona je morala da pone sada.Jo uvek sam oklevao. Ulicu su preplavili mirisi rukova, koji su uspevali da prodru kroz prozore zatvorene zbog hladnoe. Mirisali su na razliite narode, kao i odlomci muzike, pomeani u ledenim naletima vetra.Pre ili kasnije u morati da uem. Zato ne odmah?Starice su nestale iza ugla. Vie se nigde nisu mogli videti kaputi mije sive boje sa grobljem lisica na ramenima.

11.45Ionako me ne eka nita to mi ve ne bi bilo poznato. Samo jo jedna nedelja prezrivih pogleda, moda ak i rei ili vike, zavisno od njenog karaktera. Inae, koliko ta Hana uopte ima godina? esnaest jebenih godina sam podnosio sirotite i deset godina izvan njega. ta mi, dakle, mogu jo tih nedelju dana?Iznenada se otvorio desni prozor na prvom spratu. Naglo, uurbano.Napolje je provirila sedokosa muka glava i povikala:Gledamo vas"!Pre nego to sam u potpunosti uspeo da se okrenem ka njemu, prozor se ve zalupio. Zavesa se njihala, iza ipke sam mogao da nazrem nekog mukarca. Namerno je stajao tamo elei da mi da do znanja kako je njegovo upozorenje bilo ozbiljno.Nisam znao ta da mislim, tako da nisam gubio vreme s njim. Ali, pitao sam se kakav sam to ja telohranitelj, ako nada mnom moe da se otvori prozor, a da ne uspem ni da se trgnem. Kako god bilo, naterao me je da uem.

11.50Hodnik je bio iznenaujue ist i staromodno zvanian. Vlasnika sam zamiljao kao birokratu sa crnim titnicima na rukavima. Zapovedio je molerima da moraju imati cvetnu mustru na valjcima, nekakvu udnu meavinu cvetnog delirijuma i tragova ptijih kandica. Sve u prljavoroze nijansi. Plus prastari obiaj: do visine od jednog metra su kreili sa mustrom, a iznad toga su ostavili sve isto belo. Zbog ega i ljudi vii od mene ne mogu da uestvuju u raskoi boja, ne znam. Slina domaa atmosfera nas je okruivala i u sirotitu i, na kraju krajeva, u ludnici, samo bez tih ptica i cvea, koje bi nas, verovatno, previe uznemiravalo.Stepenice su me odvele do prvog sprata. Iz desnog stana me ionako posmatraju, tako da sam najpre pogledao prezime na drugim Vratima. Bilo je pravo.HANA WOYCZIK bilo je napisano crvenim flomasterom na zalepljenom paretu papira. Pokuavao sam da jo malo uivam u poslednjim trenucima odlaganja i razgledao natpis. Slova su pokuala da budu ivahna i razigrana, a delovala su samo neuredno. Iznad njih je u mesinganom ramu stajala pijunka. Stao sam ispred nje. Jo jednom duboko udahnuo. Izvukao sam svoju radnu legitimaciju iz depa i uperio je decimetar ispred pijunke. A iza legitimacije sam postavio samog sebe. Bie bolje ukoliko prvo vidi papir, a onda original. Ili i... Jebi ga, to sam rekao ve nekoliko puta.Pozvonio sam. Zapevale su ptiice. iju-i, iju-i, iju-i. Nekako dugo su cvrkutale za jedan jedini pritisak na prekida. Sa zvonjavom se pomeao i zvuk koraka.ekao sam da pijunka potamni.A onda je ena, priblino tridesetih godina, otvorila vrata i iskoraila napolje. Zaletela se u legitimaciju. Odmakla je glavu. proitala ko sam.Ah, vi ste! Rekao je...", zaustila je a onda me pogledala.Prinela je ruku ustima.Vritae, rekao sam sebi. Oooooo...O, jadni ovee, vi ba loe izgledate!", uzdahnula je sva zgroena, brzo pruila ruku, uhvatila me pod pazuh i pomogla mi da uem u stan.Doite, sedite! Odmah u da vam skuvam aj!"

13.50Sa Hanom Vojik sam upravo zavrio ruak. Odmah nakon ulaska morao sam da jedno vreme sasvim nepomino sedim za kuhinjskim stolom, dok mi nije skuvala aj sa medom - veoma jak, to je ponosno napomenula. Ukus mu je, pre svega, bio nesnosno sladak. Izabrala je meavinu lekovitog domaeg bilja - tako je, barem, tvrdila kutija. Prinela mi je da mi je pokae. Prepoznao sam naziv fabrike. Jednom davno, dok sam beao, proao sam pored nje i zaustavio me je miris koji je dopirao iz ogromnog hangara koji su upravo zatvarali. Saekao sam da radnici parkiraju viljukar i odu. A onda sam se uzverao uz ogradu, obio vrata i zavukao se meu vree sa zainima. Zabio sam se meu mirise koje nikada ranije nisam poznavao i koje su nam u sirotitu obilato uskraivali. Pre nego to zaspim dobro znam da se pripremim kada da se probudim. Sklopim oi i zamislim nijansu svetlosti koja treba da me probudi. Od prvog plavetnila do potpunog jutra. Spavanje meu mirisnim zainima je tada po prvi i poslednji put zavaralo moj unutranji budilnik. Zaspao sam. Probudili su me tek policajci. Jedva.Popio sam aj, junaki, znajui da ga ne mogu izbei. Zato sam ga, jednostavno, progutao. Potcenio sam njegovu toplotu i opekao se. Ustao sam u nameri da... Nije vano, ve me je vratila natrag. Opet aj, opet jak kao i prethodni. Klimanjem glave morao sam da obeam da se neu pomerati sve dok ne skuva ruak. Ionako me je oekivala i pristavila je za dvoje.Sedeo sam i oajno gledao pred sebe.Bio sam zbunjen. Oigledno je moju runou doivela kao neku vrstu bolesti, kao neto to moe da izlei dobar domai aj sa medom i nepomino sedenje.Odnosi se prema meni kao prema nekom slabiu, a, u stvari, jednom jedinom rukom bih mogao da je prelomim napola! ta e uiniti kada bude zakljuila da od ajeva ne mogu da ozdravim? Verovatno je, zahvaljujui svojoj zabludi, bila jedina osoba koja me je ikada ljubazno primila. I time me razoruala. Ali... to sam vie mozgao, to mi je vie padalo na pamet jedno jedino objanjenje - sigurno nije ba pametna. Sve mi je postalo jasno. Zato ne moe da se seti registracije i samo ogranien ovek bi mogao da govori ono to sam morao da sluam dok me je dovodila do stolice i pomagala mi da skinem eir i kaput. Pitala me je:Da vam uzmem eir?"iDa vam uzmem kaput?" i ak:Da vam uzmem pitolj?"Kako e njen ogranieni um uticati na moj zadatak, nisam mogao da zamislim.Ovog puta sam veoma sporo popio aj, uvajui treinu tenosti do poslednjeg trenutka, za sluaj da donese i treu posudu.Meutim, verovatno je imala samo dve: prvi put mi je sipala aj u keramiki vr, oko kojeg je bila obavijena reljefna maka, a na drugoj dozi je bio maor. Nadao sam se da je zajedno sa moguim polovima ponestalo i posuda.Gledao sam kroz prozor. Mogao sam da vidim samo gornji deo zatitne ograde, a daleko na onoj strani soliter,krunisan velikim rotirajuim mercedesovim" znakom.Hana je zamiljeno meala tenost i angrljala poklopcem.Izbegavao sam da pogledam u njenom pravcu. Stan je bio veoma mali, verovatno kasnije podeljen na jo manje prostorije. Na desnoj strani sam kroz pritvorena vrata video deo tua i pod pokriven ljubiastim keramikim ploicama, ija se mustra spajala u ogromnu liniju. Moda rep papagaja? Deli koji sam primetio bio je isuvie mali da bih procenio ta je u pitanju. Levi deo sobe su vetaki smanjili pregradnim zidom. Kroz otvorena vrata sam video neraspremljen krevet od bambusa, iza njega police za knjige u istom stilu i uz njega ormar sa fiokama. I trpezarijski sto je bio od bambusa. Da bi se opremio taj stan poprilian broj pandi je morao da ode u beskunike.Hana je najpre donela tanjire i pribor za jelo, a onda je na sred stola postavila veliki lonac. Drala ga je kuhinjskim rukavicama u obliku srca.Evo", rekla je i paljivo me pogledala, ve je bolje". ta li je mislila pod tim?Skinula je rukavice i sela nasuprot mene: Samo se vi najedite, posle emo da porazgovaramo". Sipala mi je puno neke orbe od udnih kuglica,meavine kukuruza i pasulja, barem sudei po njihovoj boji i ukusu. Mnogo volim leblebije", rekla je.Dogodilo se isto kao i sa ajem.Morao sam da sipam jo dvaput. Ne seam se da sam ikada pojeo toliko, a istovremeno jo uvek bio gladan.Ne, pogrean izraz - neutean.Hrana je nunost i sve nunosti treba obaviti brzo.Zato se hranim u Mekdonaldsu". Odem i sednem u ugao, leima okrenut ka ostalim posetiocima. Stolica je takva da ve u prvom trenutku pone da te ulja. Oseaj tzv. fast fuda" ne stvara hrana, ve neudobnost. A onda jo neto to kao to sam uspeo da ulovim iz delia mnogih razgovora za susednim stolovima ljudi tumae kao obilje. Odvije ,,big mek" i vidi slojeve koji su nagomilani tako da jedva stoje zajedno. Zagrize i mek" se raspe. Ne pojede ga, ve ga ulovi meu prstima. Ako nisi dovoljno brz, sve se raspadne. Lukavo. Ma kakvo obilje, samo dizajnerski trik, isti kao i sa stolicama, sve u cilju da bi bre otiao. Da o samim hamburgerima ne govorim: kako da opiem karakteristini meki oseaj nakon ugriza? Kao upljikastost? Ne, kao predaju. Nakon sto hiljada generacija, evolucija je dovela do tog neonskog trenutka, kada nam se hrana po prvi put predaje sama. Mekoom, lepljivou, jednom samom velikom utehom. Seam se kada sam bio mali: nakon to bih ukrao hleb iz trpezarije, dubio sam sredinu i valjao je u kuglice. Nosio sam ih po depovima, svaki as bih posegao rukom za njima, valjao ih po dlanovima ne bi li ih ovlaio svojim znojem i osveio ih, sve dok ne dobiju ujednaeno smeu i glatku povrinu.Pre ili kasnije bih ih pojeo i oseaj je bio veoma slian Mekdonaldsovom": meka lepljiva uteha.orba od leblebija mi je napunila eludac, ali ne zato da bi me uteila. Oseao sam kao da mi neto nedostaje, i ruak sam zaboravio jo pre nego to je Hana odnela posudu. Neto me je stezalo u trbuhu i oseao sam se naduto.Recite mi gde ste upoznali Huana?"Belo sam je pogledao.ta, uopte se ne poznajete?"Ne?"Nikada se niste sreli?"Ne?"Oooo, pa toliko vas je preporuivao. Kao da ste, u najmanju ruku, braa. Mada, pravo da kaem, malo me udi da Huan moe da priuti sebi da plaa vae raune. Je li skupo?"Odmahnuo sam glavom. Jo uvek je ekala na odgovor.Imamo zajednike poznanike... pa... vraam uslugu...",,A", napuila je usta, razumljivo. Moram da vam kaem: prvo sam bila odbila, ta e meni telohranitelj. Ali Huan je toliko navaljivao i navaljivao da je na kraju skoro plakao. Onda rekoh sebi, neka se smiri. Ionako mi, zaista, duguje veliku uslugu. Lepo je to to toliko uzima k srcu i hoe da mi uzvrati."Ugledala je mrvicu na stolu, ovlaila pljuvakom jagodicu kaiprsta i posegla njim, za mrvicom hleba. Prinela je prst ustima i pojela svoj ulov.Ostaete do suenja?", upitala je.Da. U ponedeljak u vas odvesti u sud."Dobila sam poziv. U devet. Okruni sud."Ustala je i vratila se nosei pepeljaru u obliku koljke. Spustila ju je pred mene.Slobodno moete da puite", rekla je.Odmahnuo sam glavom. Nikada niste?", zanimalo ju je. Opet sam odmahnuo.,,Ja jesam. Ali sam prestala. Shvatila sam da sve stvari isto miriu, na cigarete. Ubrzo nakon toga sam prestala da zaslaujem i aj, osim onih lekovitih, medom. Svi su imali isti ukus, sladak. Ako pui i jede slatkie, izgubie miris i ukus. To je danas moderno. Sve vie ljudi pokuava da to due vremena preivi upotrebljavajui to manje ula."Odnela je pepeljaru i vratila je na policu.Pratio sam je pogledom. Dolo mi je da od oka obesim vilicu. Ona... ta... no, Hana Vojik je izrazila moje misli mojim reenicama!Zurio sam u njena lea - izbledela majica, udno areno obojena u veim i manjim krugovima, i isprane farmerke. Bele frotirske arape i crvene pliane papue sa pufnom.Oseao sam se kao da me je neko pokrao. Neto to je sasvim moje ona je uzela i prisvojila. Sigurno sluajnosr. Slepa kokoka!Ponekad ti maloumni kau neto previe pametno.Moram rei da sam ba srena to ne puite. Mada, ne bih vam to branila, jer ste na svojoj dunosti."Sela je ponovo na stolicu i nekako udno me pogledala.Je li vi zaista mislite da neko hoe da me ubije? Da ste videli tog lopova... izgledao je tako... ma, jadnik... Ne znam, vi ionako bolje znate."Iznenada se trgla i poskoila.Joj, vaa torba je jo uvek tamo u oku. Moram da vam oslobodim orman."Branio sam se i branio. Nakon dugog oklevanja je popustila, nekoliko puta premerila prilino splasnut obim torbe, koja zaista nije davala utisak da se u njoj nalazi obilje garderobe. Na kraju sam ipak dobio za sebe celu policu u ormariu koji je stajao u uglu kupatila. Ostavila me je samog da iznad lavaboa sloim pribor za brijanje i etkicu za zube; rezervnu koulju i gae sam ostavio u torbi.

14.00Izaao sam napolje i zatvorio vrata za sobom. Ubrzo ih je otvorila i gledala me oklevajui. A onda je upitala:Sigurno neete da uete? Zar morate da straarite napolju?" Pravila."Nakon nekoliko sekundi je pogledala kroz pijunku i onda prekontrolisala jo nekoliko puta. Opet je otvorila vrata i ovog puta gurnula napolje stolicu. Seo sam naslonivi se na okvir vrata. Hodnik je bio iznenaujue uzan za tako staru zgradu, tako da ga je stolica od bambusa skoro zabarikadirala po irini. Kolena su mi se otirala o metalne ipke ograde, tako da sam ustao.Ponovo je otvorila vrata.Molim vas..."Odmahnuo sam glavom.

14.10Stvarno ne biste da uete?" Ne bih.

14.20 Stvarno ne?" Zato?"Zamahnula je rukama, nekako udno; jo nikada nisam video sline pokrete. Spojila je rune zglobove kao da su,vezani lisicama,a onda je mahnula dlanovima ka meni.,,Ne mogu da vam objasnim. Molim vas, verujte mi, i uite unutra."

14.25,,OK, OK, objasniu vam. Zbog suseda. Pomislie da sam postala ista ko moja majka. Tako."Opet je malo zamahnula rukama na taj karakteristian nain.Ne mogu da vam objasnim. Dobro, moja mama... voli da eksperimentie... tamo... o, tako..."Jo vie je gestikulirala, a onda zalupila vrata.

14.30Automat je iskljuivao svetio, reklo bi se, nakon dva minuta. Ne nosim sat koji je za elektriare obavezan usred posla bi pogledali na sat i rekli, o, 14.30!, dodali po koji komentar i nastavili sa radom. Kada bi tek tako podigli pogled i na trenutak otplovili mislima, bili bi izloeni optuujuim pogledima. I na cigarete su pomiljali iz istog razloga. Ljudsko postojanje sam uvek shvatao kao sklop vrsto prepletenih obiaja, pravila i propisa, uglavnom besmislenih i nepotrebnih, a esto barem za mene i nedokuivih.Nisam otiao da ponovo upalim svetio. Volim mrak. Ionako je Hana, s vremena na vreme, pogledala u hodnik i usluno otila da pritisne na prekida. U praznom i osvetljenom hodniku sam se, zbog svoje otkrivenosti, oseao ranjivo. Nedostajale su mi senke.

14.31Neto me je dodirnulo po glenju. Meko i blago kao vetri. Brzo sam unuo i pruio raskreene prste ka podu. Zgrabio. Stegao. Hrskalo mi je u dlanu, na jednom kraju je procurelo neto sluzasto, tagod da je bilo u pitanju.Hana je otvorila vrata. Iskoraila iz svetlosti. Uputila se kroz hodnik ka prekidau. U desnoj ruci sam primetio neto dlakavo i potpuno zguvano, ostatke malog maka, verovatno. Sakrio sam ih iza lea. Takav sam: brzo reagujem i ne razmiljajui, a onda mi je potrebna itava venost da poistim za sobom.Hana je upalila svetio, ali nije prestala da grebe oko prekidaa.Tako", osmehnula se, zakaila sam ga ibicom. Neete vie morati da stojite u mraku."

14.32Na svetlosti sam barem mogao da neometano traim prostor gde da bacim crkotinu. Na kraju sam slomio peat na strujomeru, ubacio je unutra i iz petnih ila se potrudio da prikrijem tragove svoje provale.

14.41Nisam eleo da udem u stan, uprkos ponovnoj molbi.

15.05Zauo sam korake po stepenicama. Ustao sam sa stolice i gurnuo je sasvim uza zid. Koraci su zvuali udno, kao da mile, fuljaju se. Napeo sam se u pripremljenosti i savio prste u kande.Setio se, i spustio ruku na drku pitolja pod sakoom. Prolo je puno vremena, pre nego to je na vrh stepenita doklizala starica. Najpre sam ugledao pletenu belu kapicu, koja je moda bila moderna u prolom veku, ali nikada nije bila elegantna, pa koatu ruku koja se pomerala po ogradi, a onda siuno telo u crnom kaputu. inilo se da me nije primetila. Preko leve podlaktice je imala okaen ceger iz koga je virio previe dugaak, u celofan uvijen perun. Odahnula je zakoravii na ravno, triput je ispustila dubok izdah iz plua i jedva ga vratila natrag, a onda nastavila put. Kada se zatekla preda mnom, zaustavila se i poela da pretura po cegeru. Za svaki sluaj desnu ruku sam i dalje drao na pitolju, a levu opruio, kako bih telo pred sobom mogao da zgrabim i rastrgnem ukoliko to bude bilo potrebno. ena je izvukla ruku iz cegera i spustila mi neto siuno na dlan. A onda je polako otila dalje. Pogledao sam u ruku. Dobio sam najmanji mogui novi. Starica je dopuzala na vrh stepenica, zaustavila se i poela da uti neto sebi u bradu:Mac... mac... mac... Makice... Mac... mac..."Okretala se od zida ka ogradi i opet natrag, ali ne zbog toga da bi prestala tatakati...ivcirala me je.Otiao sam do prekidaa, izvukao ibicu, vratio se do stana i pozvonio.Odmah je otvorila.

15.15Da, ljubazna gospoa", rekla je Hana, nekada je bila ba priljiva. A onda je poela da zaboravlja rei. Poslednji put sam je sluajno videla u prodavnici. Kada je dola na red kod mesara, pokuala je da narui: 'neto za rei...'. Mesar ju je samo belo gledao. Gospoa Vilma je znala da nije dobro rekla, postala je nervozna, pokuala je ponovo: 'Neto za ei...'. Ve sam htela da se proderem da hoe neto za peenje, pa mi je bilo ao. Nisam elela da je osramotim. Taj glupavi mesar nikako nije mogao da shvati, dok gospoa nije konano nala pravu re. Grozno. Kako je to mogue?!"Meni nije bilo udno. Da mesar zna sa reima, verovatno se ne bi druio sa ivotinjama u njihovim poslednjim trenucima.

15.20Hana me je nekako udno gledala. Opet smo sedeli za kuhinjskim stolom.Znate", rekla je, udno se oseam. Kada vidim va pitolj... malo mi je grozno... kao da sam u nekom filmu... Jo nikada nisam bila sa policajcem... hou rei uvarem, tako... mislim, nikad me niko nije uvao. Kako da se ponaam?"Slegao sam ramenima:Normalno."Aha, e, onda bih da malo odspavam. Kao i svake nedelje popodne. U redu?"

15.30Spavaa soba je gledala na raskrsnicu kojom je upravo skretao gradski autobus. Nedeljno raspoloeni semafori su treperili utim svetlom. Po vazduhu je prtalo sitno belo trunje, moda ostaci zaleenog snega ili kakvog smea, nikada ne zna. Obeala mi je da se do suenja nee pribliavati prozorima i da do sledee nedelje nee podizati roletne. kripale su i teko se pomerile. Povrh svega nisu mogle da se potpuno spoje i kroz njihove pukotine je promicala svetlost. Oigledno ih nikada nije upotrebljavala. Ipak, inilo mi se da je bezbednije ako je staklo pokriveno.Vrata spavae sobe su se zatvarala iznutra, tako da ih je, dok sam izlazio iz prostorije, automatski povukla za mnom. Zauo sam nekoliko koraka koji se udaljavaju, a onda se zaustavila i vratila. Predah, a onda brzo okretanje kljua. Koraci, kripanje kreveta, nita vie.Ponovo sam priao prozoru.Iznad mercedesove" zvezde su se tamnili visoki oblaci. Za obilazak stana mi je bilo dovoljno samo nekoliko pokreta nogu. Na poliici su stajali flaa viskija, nekakav Baileys" i travarica. Pored njih nekoliko slika, jedna uokvirena. Nikakvog mukarca. Pogledao sam paljivije. Starija ena, slinih crta lica kao u Hane. Verovatno mama. U dugoj indijskoj haljini, sa cveem u kosi. Na drugoj zimi, u pletenoj indijskoj haljini, sa kapom na glavi. A na kapi cvet. Na nekoliko fotografija je bila Hana ispred nekakve udno sjajne stene. Verovatno je bio u pitanju hromirani metal. Na jednoj se probijala kroz vodu, a u pozadini zalazak sunca. U stvari, od nje je ostala samo senka. Ponovo sam pogledao sliku u hromiranom ramu: Hana Vojik, nasmejana, sigurno ve prevalila treu deceniju, prve sitne bore pod oima. Na toj slici jo uvek nema podonjake, a sada ih ve ima. Moda e joj spavanje dobro doi. Za pedalj via od mene, srednje grae, na slici obuena u nekakav udan kostim, koji je moda najsliniji uniformi koju nose stjuardese. Kosa smea, do ramena. Na licu nikakve minke. Blage pegice na obrazima, smee oi. ivee do sledeeg ponedeljka, a ta e biti sa njom nakon toga, nije me briga.

15.34Opet sam se proetao kroz ceo stan, ukljuujui i kupatilo. Kada sam uao unutra i video da je daska vece-olje sputena, prvi put mi je zaista palo na pamet da je Hana ensko. Tek u kupatilu mi je to postalo jasno. Postao sam svestan toga da sam odrastao u strogo mukom drutvu: daske moje mladosti nikada nisu bile sputene. Nijednom. Uglavnom ih uopte nije ni bilo. Ispiao sam se i nisam zaboravio da ponovo spustim dasku, taj najvei simbol enskosti. Prilino sumnjiavo sam razgledao tu-kabinu od mutnog stakla, u koju mi se uinilo da u jedva ui. Biu slian uspravljenoj konzervisanoj sardini.Vratio sam se u dnevnu sobu. Neprestano sam sputao desnu ruku na slubenu futrolu i sloio se sa Hanom; i sam sam se neprijatno oseao sa orujem. Otiao sam do iviluka kraj ulaznih vrata i premestio pitolj u dep sakoa, a futrolu otkopao i u kupatilu je gurnuo na dno torbe.Opet sam se etao u krug i stalno mi je neto smetalo. to se tie prostora, nije bilo mnogo toga to bi imao da pregledam, a predmete bih mogao da popisujem do u beskraj. Svuda ih je bilo na gomile. Zbog ega bi neko imao potrebu da skuplja oko sebe toliko triarija? Drvenu lakiranu papigu? Razvuenu flau koka-kole", jo uvek punu? Je li to ovek koji ne zna rei ne?Konano sam pronaao izvor smetnji. Radio! Sve vreme je bio upaljen. Skala je bila podeena na stanici sa koje je neprestano dopirala lagana muzika, i zato mi nisu zasmetali glasovi spikera i napadne reklame. Stanica se borila za svoje sluaoce putanjem muzike koju niko ne primeuje, koja nikoga ne dodiruje i ne uznemirava. Opstajali su pomou mimikrije, maskirani u nita.Poeo sam da traim dugme za iskljuivanje i postajao grozniavo nestrpljiv jer ga nikako nisam mogao nai. Glava mi se trgla ka levom ramenu. Ne podnosim protivljenje. Na kraju sam problem reio brzo i efikasno. Izvukao sam utinicu.Konano, tiina.I u sirotitu je uvek svirao radio i bio kriv za jedan od mojih eih napada grienja. Duga je to pria: itao sam o sahrani Kristine,poljske kraljice, za koju je Bah napisao kantatu i svirao je na orguljama. Narod je plakao. Spustio sam knjigu i zamislio se. Postao sam svestan kako me neprestano i odasvud prati muzika. Skoro svaki stanar je imao svoj prenosnik zvuka i svaki ga je putao do daske. U svim prostorijama su bili postaviljeni zvunici, naelno za obavetenja, a tokom odmora su nas zasipali kantri-pesmicama. Usamljeni kauboji su jahali na usamljenim konjima preko usamljenih pustinja s obzirom na prenatrpanost sirotita nije udno to mi je kantri zvuao lano i da ga nikada nisam voleo. Metalne gitare su plakale, peva je mjaukao, hor je jecao ali nikada nisam video da su i jednom jedinom sluaocu zasuzile oi. Je li narod tada plakao zbog kraljice, koju, sigurno, nikada nije video svojim oima? Takoe, nije pisalo da su prethodno plakali, ve iskljuivo tokom Bahovog sviranja. Pitao sam se kako, do avola, i ta je svirao taj Bah? Nije bilo teko saznati. U internoj biblioteci smo imali audio-odeljenje, za koje su nam lanovi Rotari kluba poklonili lepu zbirku kaseta klasine muzike. Korisnici su prve pozajmljene primerke odmah presnimili, nakon ega je uprava odluila da postupa sa zbirkom onako kako je to primereno klasicima - zakljuali su je u staklene vitrine, a kljueve su izgubili.Svoj vokmen sam kao i svi dobio za Novu godinu, verovatno iz. skladita Karitasa ili Crvenog krsta. Malo je falilo da se raspadne, drali su ga samo debeli povezi selotejpa, koji su ve poteno obrubile grumuljice prljavtine. Nisam ga upotrebljavao i, s obzirom na to da je bio dovoljno neugledan, niko mi ga nije ukrao. Otiao sam u biblioteku. Bibliotekar je, kao i svi, imao loe miljenje o meni, iako je bio jedini koji je mogao da ne obrati panju na mene. Istina, knjige sam uzimao po redu, na decimetre, od police do police, sa leva na desno, to za njega nije mogao biti znak ozbiljnog itanja, ve samo bezopasna budalatina. Rekli su mu da ih samo listam i ak drim naopako. Nijednu nisam unitio, nikada nisam zakasnio sa vraanjem, i zato sam ih i dalje dobijao. Bio sam, eto, posebna vrsta bezopasnog tupana i kotalo ga je najmanje energije da se bavi mnome. Prvih godina bi neku knjigu prokomentarisao reima Nee ti to razumeti", ali predano i dugotrajno slubovanje mu je osiromailo renik i volju za davanjem saveta. I sam je bio objavio roman, a kada je doao na red da ga proitam, dao mi ga je, bez i najmanje promene u izrazu lica. Neke knjige su dobre, druge nikakve, ova je bila hiljadu prva; takve piu oni koju su prethodno proitali hiljadu i zbog toga nisu imali vremena da ive.A Baha, e, njega sam maznuo. Motao sam se ispred pranjave uspravne vitrine, koja je na vrhu bila zakljuana najjednostavnijom kljuaonicom. Svako u ustanovi bi znao da je otkljua, zato su joj poverili da uva pravu robu. Praina mi se lepila za prste i uskovitlala se onda kada sam pomerio nosa. Saekao sam da bibliotekar ode u susednu prostoriju, da povraa ili ak da umre toliko je bio zelen u licu a onda sam pokupio kasetu. Broj kantate koji sam pronaao nije bio onaj koji sam traio, ali je bio dovoljno blizu. Posluie ve nekako.Otiao sam u klozet, zakljuao se i presluao kasetu. Ne, nisam plakao, ali me je zbunila. Putao sam je iznova i iznova. itavih mesec dana sam presedeo na klozetskoj olji. kolski drugovi su to primetili. Nalepili su mi nadimak Veliki Drka. Ali nikada nisu smeli da provire preko zida ili preko vrata.Bah me je impresionirao. U ustanovi sam, naime, bio zatvoren zajedno sa ogranienim brojem ogranienih ljudi. Uz Baha sam prvi put doao u dodir sa umom, za koji sam se uplaio da me prevazilazi, da ga ne mogu potpuno shvatiti. A to mi je i te kako bilo potrebno, to me je uravnoteilo, jer me je jo ranije poela da hvata prepotentnost. Proitao sam ve toliko knjiga i nije bilo autora koga ne bih bio sposoban da pratim - jo gore, nekakve kvazi filozofe, veoma cenjene, barem sudei po blebetanju na omotu, brzo sam zanemario kao zadnja naklapala. Opet, one druge su oseanja toliko utukla, prikovala ih za tlo i suzila im vidike da je bilo muno zavirivati u njihov svet. Ili... moda je svoje uinila muzika kao medij? Pisci nemaju ta da skrivaju, sve je zapisano na papiru; orua i trikovi kompozitorske profesije su mi bili potpuno nepoznati. Baha nisam mogao da pratim; kopao sam po njemu, kao to pas rije trudei se da dopre do zakopane kosti. Svaki put mi se otkrivalo neto novo, a ono to sam poslednje pronaao, potreslo me je. Kako smo samo bili slini - Bah nema nikakve veze sa oseanjima. Samo razum, nita drugo.Otkrio sam dragocenost, ali nisam uspeo da reim zagonetku.Zato je narod plakao? Zar moe isti prikaz uma bilo koga dovesti do plaa? Sigurno ne. A nekada, 1727. godine? Mozgao sam i mozgao. Tada nisu imali radio, vokmene, gramofone i sline izvore instant muzike. Pokuao sam da zamislim tiinu. Samo zvuke prirode. Ne sluati muziku? Ne samo minut, ve garantovano cele nedelje, a onda, u nedelju, misa. Ko je svirao? Lokalni muziar, verovatno loe i kripavo. A ipak, kako je zvualo nakon duge tiine? A onda, umre kraljica i doe Bah. Nakon godina i godina posta, iznenada majstor. Koliko esto umiru vladarke? Bah odsvira misu, prati ga uvezeni orkestar, pevaju najbolji pevai koje moe da kupi vlast. Kako je zvualo? Ne sama muzika, nju moemo da sluamo i dan-danas - danas je nestalo neto drugo, nego razlika izmeu tiine i muzike. Muzika vie nije poklon, praznik. Pokuao sam da zamislim sve to. Nije ilo.Zakljuio sam da je muzika svuda, i, poto je svuda, od nje nije ostalo nita drugo osim smea. Ako eli da prodre svuda, mora da bude jednostavna, povrna i plitka. Mora da se pravi da cilja na oseanja, a istovremeno ne sme da bude ozbiljna, jer bi onda svi samo plakali ili se smejali ili kako god. Svakodnevica bi zastala. eleo sam da otkrijem kako su muziku sluali pre mnogo vekova, pa mi je zato bila potrebna tiina.Jebe mu mater, gde da je naem u javnoj ustanovi?Te noi, neki neznanac je pokvario est tranzistora koji su pripadali stanarima sirotita.Sledee noi jo tri.Uveli su strae, ali bezuspeno. Ovog puta, pet kasetofona i jedan radio.Sledee noi su se oprostili od sveta jo i preostali aparati osim vokmena, i ozvuenje je pretrpelo tragian kvar.Jutro je bilo sasvim drugaije, a sigurno sam bio jedini koji je znao zato.Ostali su se muvali tamo-amo, ne shvatajui razlog. Nagaali su da je krivo vreme! Istezali su vratove kao da su od gume i otkrivali razne vrste oblaka i ak pokuavali da ih imenuju. Promena je isto uticala i na jedne i na druge, i na pitomce i na uitelje. ak i oni su se neprestano muvali naokolo i lupali jo vie u prazno nego inae. Pre ili kasnije e shvatiti, ali bie dovoljno barem prepodne tiine, pre nego to se iskradem u vece i krenem da sluam Baha.Prvi as smo imali fiziko. Zazvonilo je dok smo trali poslednje krugove uz ogradu. Video sam kako jedan od uitelja odlazi na parking. Odvezao je auto unutra, parkirao ga uz zgradu i iroko otvorio vrata.Odvrnuo je radio do daske.Pitomci su propratili spasioca pljeskanjem. Na prozorima se pojavilo nekoliko odobravajuih glava uitelja i mahanjem pozdravilo heroja koji ih je oslobodio tiine.Ono to sada priam iznajmljenim gospoicama je ista la. Moj napad nikada ne dolazi nenajavljeno, ve uvek kada naletim na prepreku. Kada se plan izjalovi i kada se uhvatim u kotac sa uticajima koji su van moje kontrole.Neki dai su poeli da skakuu u ritmu, a meni se brada trgla ulevo. Napao sam samog sebe.

17.04Odvojio sam dosta vremena za temeljno brijanje. Bilo bi lepo kada bi Hana svakog popodneva spavala, tako da bih izbegao iuavanje zbog mog brijanja dva ili tri puta dnevno.

17.43Iz spavae sobe sam zauo zevanje i kripu kreveta. Pustio sam radio.

17.47Otila je u kupatilo. uo sam um mokrenja, pranja ruku, a onda umivanja lica i trljanja zuba.Uzeo sam mobilni i okrenuo Maestrov broj. Toni se potrudio i sauvao ga u svom imeniku. Oigledno je smatrao da sam previe glup i da ne umem da bez greke ukucam devet brojeva.Hvala mu. Toni je bio jedan od onih, koji se prema mobilnom telefonu odnose egzibicionistiki: stalno ga je pokazivao, gladio, razgledao, prouavao njegov sastav i ponekad bi ga ak i upotrebio. Kako god bilo, namerno sam ukucao brojeve. Zazvonilo je dvaput, telefon je poeo da odbrojava sekunde do uspostavljanja veze, ali nita se nije ulo. Nisu mi rekli ta da kaem, pa zato nisam komplikovao.,,Ja sam", rekao sam, sve je u redu".Klik, zaulo se u slualici. Verovatno nisam govorio sa Maestrom, a ni sa Tonijem, jer bih sigurno uo mljackanje akalice po ustima. Ili moda ne bih?

18.10Sigurno je primetila da vie ne nosim futrolu za pitolj, ali ipak nije komentarisala. Ali je zato, nakon kraeg oklevanja, ipak predloila:Ako u da ivim ove nedelje normalno... onda... mislila sam da odem u bioskop".

18.18Na putu do autobuske stanice sam se navikavao na svoju novu ulogu. Hanu sam pustio pola koraka ispred sebe. Najpre se nekoliko puta zaustavila i saekala me. Svaki put sam joj dao znak da nastavi dalje. Polako se predavala poslovnim tajnama iz ivota i dela telohranitelja.Hladnoa me je oslobodila radoznalih pogleda. Na ulici nije bilo skoro nikoga. Samo jednom je neki pokisli tip retke kose provirio iz peep show-a" pored kojeg smo upravo prolazili, onjuio vazduh i odmah se povukao. Na ulicama nije bilo puno vozila. Sa one strane ograde buka je dopirala jedino iz pravca grada.Za sobom smo ostavljali oblaie daha i Hana je nekoliko puta zadrhtala, uprkos kaputu od kamilje dlake, alu, rukavicama i okruglom, iznoenom eiru od nekog materijala slinom pliu.Zaustavili smo se na autobuskoj stanici kraj metalnog stuba, na ijem vrhu je bio broj linije na vrhu i ekali. Hana je jo nekoliko puta zadrhtala i muklo promrmljala Brrrrrrrr".Nakon nekoliko minuta su na stanicu doli neki klinci. Oboje u pilotsko-reperskim jaknama, arenim pantalonama i tenisicama, koje im je prodao osiromaeni astronaut. Pribijali su se jedno uz drugo i kikotali se. Moralo je da se desi: klinka me je primetila i povukla svog pratioca za rukav.,,u-u-u-u".Kriom su pogledali ka meni i nekoliko puta se skoro uguili od smeha. Hana je duvala u prste u rukavicama i gledala u pravcu odakle bi trebalo da doe autobus. Nije ga bilo na vidiku. Koraknuo sam napred, ne bih li se odvojio od nje. Time sam se jo vie izloio pogledima. Okrenuo sam se u suprotnom pravcu i zurio u praznu ulicu. Oko svetiljki i nad neonskim natpisima je ponovo lebdelo sitno belo trunje. Klinac mi se skoro sasvim pribliio, popeo se na prste kao da proverava broj na vrhu stuba koji je bio druga najvia stvar u okolini, ukoliko se izuzme rotirajui mercedesov" znak. U sutini je samo eleo da mi proviri preko ramena.Napadno me je gledao, a onda otrao da svojoj pratiteljki podnese izvetaj. Usledio je novi talas kikota, propraen sa nekoliko usklika neverice. Hana se ve propinjala na prste, ali, oigledno, nije bila u pitanju epidemija. Samo je elela da prva ugleda vozilo, iako je ulica bila potpuno ravna i skretala je jo pre nego to bi iskrivljenost zemlje mogla doi do izraza.Klinci od dvanaest do esnaest godina su moj problem. Mlai su jo uvek previe pod uticajem bajki i meaju me sa osobom iz nji