HARD DISK.docx

8/16/2019 HARD DISK.docx

1/37

HARD DISK

Hard diskovi u računarima se koriste za čuvanje (smeštaj) programa koje korisnikupotrebljava tokom rada na računaru, kao i za smeštaj podataka (dokumenata) nastalih

korišćenjem pomenutih programa.

Mehanički delovi

Glavni elementi hard diska su jedna ili više okruglih ploča od nemagnetnog materijala, kojesu vezane zajedničkom osovinom. Ploče su sa obe svoje strane presvučene tankim slojemmagnetnog materijala, na koji se upisuju podai i sa kojeg se kasnije, očitavaju. Prave se odaluminijuma, a od skora i od raznih kombinaija plastike, stakla i keramike. !a kraju

proizvodnog proesa ploče sepremazuju slojem magnetnog materijala, koji se pravi se odoksida gvo"#a ($e%), kod starijih hard diskova, a kod novijih se koristi magnetna podlogakoja se naziva thin&'ilm (tanki sloj ). atim se ploča polira do izgleda ogledala.

• znad obe strane svake ploče nalaze se glave za čitanje i upisivanje podataka. Glave

su smeštene na speijalnim ručiama (aktuatorima), koje se nalaze na zajedničkojosovini, tako da se istovremeno pokreću

• *vi mehanički elementi hard diska su hermetički zatvoreni u kućište, kako bi se

sprečila oštećenja osetljivih elemenata usled nečistoća (prašine) izvazduha.


2/37

• +adom motora koji obrće ploče, kao i radom sistema za pomeranje ručia upravlja

kontroler koji se nalazi na štampanoj ploči smeštenoj na donjoj strani kućišta harddiska. ontroler na sebi ima i konektor preko koga se disk priključuje na računar.

• -loga kontrolera je da obezbedi stabilnu brzinu obrtanja ploča, zatim da obezbedi

pomeranje ručia sa glavama za čitanje i pisanje na tačno odre#eno mesto, i na kraju,da omogući upisivanje na disk i čitanje podata sa diska.

%+G!/0 P%12

%snovni elementi u organizaiji su staze.• *taze su raspore#ene kao konentrični krugovi na obe površine svih ploča, počevši od

spoljnje ivie, pa prema unutrašnjosti ploče. *taze se dele na odre#en broj sektora, stim da sektor sadr"i 345 bajtova.

• /ilindar čine staze na svim pločama koje se nalaze na istom poluprečniku (na istomrastojanju od entra ploča). *a ovakvom organizaijom se posti"e raionalnoiskorišćenje površine za smeštaj podataka i obezbe#uje najbr"i rad hard diska.

• Keš memorija !jena uloga je da uspostavi ravnote"u izme#u spore mehanike diska

i znatno br"e elektronike. !aime, pošto je brzina dolaska podataka mnogo veća odsame brzine upisivanja, onda se izme#u ulaznog inter'ejsa na disku i mehanike stavljakeš memorija. ada se svi podai smeste u keš memoriju, proesor se osloba#a zadruge poslove, a podai iz keš memorije se nezavisno od proesora snimaju na disk.

!a taj način se ubrzava rad računara

• Napajanje !aponi za napajanje hard diskova se dovode iz stepena za napajanjeračunara jednim četvoropinskim konektorom, na kome postoje naponi 63 i 6457 idva pina za masu.

KONEKTORIP2 & Parallel 2

• 2 (dvaned 2enolog8 ttahment) 1o skora je u isključivoj upotrebi bio

paralelni 2 inter'ejs (inter'ejs kod koga se u jednom trenutku preko više paralelnihlinija istovremeno šalje veći broj bitova podataka). !a jedan priključak na matičnoj

ploči mogu se priključiti dva ure#aja, master i slave (u tom slučaju se morad"amperima odrediti koji je koji disk).


3/37

• *amo priključenje se obavlja trakastim ('let) kablom.

%vaj kabl ima 9 konektora sa po :; pinova. *vi pinovi sa istim brojem su me#usobno povezani jednom "ilom kabla, tako da je broj "ila u kablu tako#e :;. od novijihdiskova je broj "ila u kablu povećan na


4/37

I"#A"NI $RE%A&IMonitori

'r!te monitora1. Sa katodnom cevi (CRT)

2. Sa ravnim ekranom

)RT monitori

• atodni monitori (engl. /+2, /athode +a8 2ube) su na 27 tehnologiji.

Površina ekrana (prednji deo katodne evi) je pokrivena osnovnimelementima, tj. 'os'ornim tačkama ili trakama. -nutar katodne evi, trielektronska topa izbauju snop elektrona na ekran (rveni, zeleni i plavi).>aska blokira elektrone tako da rveni snop poga#a samo rveni 'os'or na

ekranu, kao što i snopovi s drugih topova poga#aju samo zelene ili plave'os'orne tačke.

• ontrolom poziije snopova i kako brzo se oni uključuju i isključuju, mo"ete

kreirati pikselerazličitih veličina, tako da mo"e proizvoditi različitu rezoluijus malim gubitkom kvaliteta slike.

• *vi novi /+2 monitori su više'rekvenijski monitori, tako da mogu prikazivati

različite rezoluije pri različitim 'rekvenijama osve"avanja (3;,


5/37

su pod pravim uglom tako da čine mre"u i povezani su sa svakom odminijaturnih sijalia. *vaka sijalia u mre"i zasvetli odre#enim intenzitetom naosnovu dobijenog signala u preseku njenih provodnika, čime se 'ormira slikana ekranu.

#)D monitoriI/1 ili ekran s tečnim kristalima (tako#e se zovu i 'lat panel ili 'lat sreen),

su tanki sendvič stakla izme#u kojih se nalazi materijal od tekućih kristala.ad se izlo"e električnoj struji, molekuli tekućeg kristala menjaju orijentaijutako da provode ili blokiraju svetlo, što na kraju stvara sliku. *vaki piksel jesastavljen (u većini slučajeva) od rvenog, zelenog i plavog subpiksela. 7ećinaI/1 monitora tako#e ima gra#ene 2$2 tranzistore unutar panela kako bi sesmanjilo mešanje signala izme#u piksela i poboljšala stabilnost slike, pa timonitori imaju oznaki 2$2 I/1.

O!novne karakteri!tike #)D monitora

4. Kirina i visina slike5. %svetljenje9. ?rzina odziva:. +ezoluija3. -gao gledanja

• *tandardne proporije širine i visine slike na monitorima su :E9, ali neki novi

monitori imaju širi 'ormatE 4CED ili 4CE4; i dizajnirani su za gledanje 'ilmova

ili H127&a u širokom 'ormatu, i nazivaju se Lidesreen.

• %svetljenje je veličina jačine svetla koju monitor mo"e proizvesti.%svetljenje

se označava u kandelima po metru kvadratnom(d@mM). *avremeni monitoriimaju 9;; d@m5.

• 7reme odziva se odnosi na to kako brzo pikseli mogu menjati boju, mereno u

milisekundama (ms). Kto je manji broj, to će br"e pikseli menjati boju i timesmanjiti e'ekt duhova i kontura na slii kod prikaza pokretnih slika. od novih

monitora kreće se od 5ms do 3 ms.• *vi I/1 monitori zapravo imaju samo jednu odre#enu rezoluiju. 2o je 'izički

broj horizontalnih i vertikalnih piksela koji čine matriu na I/1 ekranu. ko postavimo na računaru da prikazuje ni"u od ove, na ekranu ćemo videti manje područje za prikazivanje slike i sliku lošijeg kvaliteta.


6/37

=vo zadanih rezoluija za uobičajenemonitoreE

• 4:&43NE 4;5:BC< (G)• 4B&4DNE 45


7/37

Matrični štampači

>atrični su najstariji. +ade na istom prinipu kao i pisaće mašine. Glava štampača udara preko trake (ribbon) po papiru i ostavlja trag na mestu udara. Glava za štampanje se sastojiod udarnih iglia. Postoje glave sa D, 4


8/37

'RSTE O/0 SISTEMA

I*$/0 %P=+27!H**2=> ! %*!%7- +2=+0->E

Prema broju korisnika i proesa Prema načinu obrade poslova Prema distribuiji proesorske snage Prema nameni i 'unkionalnim osobinama

I*$/0 P+=> ?+%0-%+*! P+%/=*

Prema broju korisnika, operativni sistemi se dele na jednokorisničke (engl. singleuser) ivisekorisničke (engl. multiuser)

0ednokorisnički sistemi, kao što im samo ime govori, obezbeRuju virtuelnu mašinu samo za jednog korisnika, i prilagoReni su za jednu 'unkiju i reč je o slabijim i je'tinijimkon'iguraijama računara.

7išekorisnički sistemi, su kvalitetni operativni sistemi koji zahtevaju jače hardverske

kon'iguraije. 2ipičan primer je -!.

I*$/0 P+=> !>=! !S!- %?+1= P%*I%7

Prema načinu obrade poslova, operativni sistemi se

klasi'ikuju kaoE *istemi sa grupnom obradom (engl. bath)Grupna obrada (serijska, paketna) je takav način

rada računara u kome korisnii predaju svoje poslove na izvršenje posredstvom ulaznih jedinia, i koji se zatim odvijaju u nizu, pri čemu korisnik nema mogučnost komuniiranja sasvojim poslom.

nteraktivni sistemi (engl. interative s8stems) nteraktivne sisteme (nazivaju još i time&

sharing sistemi) karakteriše postojanje terminala za svakog korisnika, preko kojih korisniizadaju poslove i komuniiraju sa svojim poslovima.

ombinovani sistemi.ombinovane sisteme karakteriše mogućnost istovremenog obavljanja

interaktivnih poslova i paketne obradeI*$/0 P+=>$-!/%!I!> %*%?!>+S-!+*%G **2=>

Prema 'unkionalnim osobinama računarskog sistema za koji su namjenjeni,operativni sistemi se dele u sledeće kategorijeE

%perativni sistemi za velike računarske sisteme. !a velikim računarskimsistemima (eng. >ain'rame s8stems) prvi put su se pokretale mnoge


9/37

komerijalne i naučne aplikaije. - svoje vreme bile su to 'izički ogromnemašine kojim se upravljalo putem konzole.

%perativni sistemi za sisteme sa deljenjem vremena. *istemi za deljenje

vremena (time&sharing s8stems) nastali su kao speijalna klasa velikih sistemau kojoj je svakom korisniku omoguena on&line komunikaija sa svojim

poslom ili operativnim sistemom

%perativni sistemi za stone računare.*toni računari (eng. 1esktop s8stems) jesumali računarski sistemi namenjeni jednom korisniku i dostupni po pristupačnimenama.

%perativni sistemi za višeproesorske sisteme 7išeproesorski sistemi (eng.>ultiproessor s8stems)jesu sistemi sa više proesora koji su čvrsto povezani

zatvorenim komunikaionim linijama, i nalaze se u istom kučistu.

>re"ni operativni sistemi (eng. !etLork %*) obezbeRuju okru"enje u komekorisnii sa svojih lokalnih mašina mogu pristupiti resursima udaljenih mašina

1istribuirani sistemi (eng. 1istributed s8stems) predstavljaju kolekiju proesora,tj. računra koji dele zajedničku memoriju i sistemski časovnik.

-dru"eni sistemi (eng. /lustered s8stems) sastoje se od udru"enih računara, tj. oddva ili više nezavisnih računara koji dele diskove i čvrsto su povezani I!

mre"om. %perativni sistemi za upravljanje u realnom vremenu tj. +eal Q time s8stems

praktično spadaju u klasu speijalnih operativnih sistema. Glavna karakteristikaovih sistema je davanje odziva u propisanom vremenskom intervalu i preiznode'inisana vremenska ograničenja u kojima moraju da se dogode odzivi.

+učni sistemi (eng. Handheld s8stems) uključuju P1 ureRaje (eng. Personal1igital ssistants) i mobilne tele'one. Glavne karakteristike ovih sistema sumobilnost i mogučnost prikljuivanja na mre"u kao što je internet.


10/37

7+*2= +S-!+*%G %+-T=!0

Postoje tri vrste računarskog okru"enja i toE

2radiionalno (eng. 2radiional omputing)Pod tradiionalnim okru"enjem

podrazumevamo jedokorisničke računare ili sisteme sa deljenjem vremena, gde sekorisnii preko svojih terminala povezuju na servere.

asnovano na ebu (eng. eb Q based omputing)%vo okru"enje je zasnovanona umre"ivanju po prinipu globalne mre"e (internet) na kojoj postoje eb serverii klijenti u vidu P/ računara i malih mobilnih sistema.

-graReno okru"enje (eng. =mbedded omputing) je tipično okru"enje za tvrdeBreal&time sisteme koje odlikuje nepostojanje tastature, monitora i diskova.

%rganizaija skladištenja podataka na disku

Kako se dodeljuju imena perifernim jedinicama?

mena peri'ernih jedinia sastoje se od jednog slova latinie (&) iza kojeg su dve tačke (E),kao na primerE

E & prva disketna jedinia

?E & druga disketna jednia/E & sistemski disk

1E, =E, $E,...,E & partiije sistemskog diska ili /1 ure#aji

/%!E&tastatura i ekran

/%>4E,/%>5E,/%>9E,/%>:E&serijski port

IP24E,IP25E,IP29E&paralelni port

Si!tem!ki di!k1 parti2ije di!ka3

*istemski disk je disk na kome se nalazi operativni sistem Partiije diska su delovi diska koji se 'izički nalaze na istom disku ali ih računar

logički posmatra kao različite diskove.

.ta pred!tavlja datotekaU

opija dokumenta (ili podataka) snimljena na neki spoljni nosilain'ormaija

(disk, disketa) naziva se datoteka ('ajl). me datoteke se sastoji iz imena koje mi dodeljujemo i ekstenzije koja nam

označava tip podataka u datotei.


11/37

/ojam katalo4 i potkatalo4a3

*pisak imena snimljenih datoteka logički povezanih naziva se katalog(diretor8),u

indoLs&u 'older. raći spisak datoteka na disku naziva se potkatalog (subdiretor8).

.ta pred!tavlja koren3

!a potpuno praznom disku nalazi se samo jedan jedini osnovni katalogkoji se

naziva koren (root). %n se stvara 'ormatiranjem.%stale kataloge ('oldere) kreirakorisnik.

$ormatiranje Q priprema diska za rad sa odre#enim operativnim sistemom

.ta je /,t3

• Put Q staza (path) do datoteke odre#en je nazivima čvorova (kataloga i

potkataloga) preko kojih se dolazi do datoteke.• Pr.kod komandnih %*

/EVP+%G+>V2=*2

od zadavanja komandi gra'iki put se de'inise otvaranjem svakog kataloga preko kojeg se dolazi do datoteke.

I* če4a !e !a!toji p,no ime datoteke3

• Puno ime datoteke sastoji se od imena jednie na kojoj se datoteka nalazi, puta do nje

i njenog imena.• +adni katalog jeste katalog ili potkatalog na koji je korisnik trenutno povezan.

.ta pred!tavlja drvo1 a šta poddrvo3

• a hijerarhijsku strukturu podataka ka"e se da ima oblik drveta sa korenomnagore.

• ompletan deo strukture ispod jednog čvora(potkataloga) naziva se poddrvo.

Koje !e komande kori!te *a or4ani*a2ij, podataka3

a organizaiju podataka na disku koriste se sledeče komandeE

WW komande za rad sa katalozima,

WW komande za rad sa datotekama.


12/37

Koje komande o5,hvataj, rad !a katalo*ima3

omande za rad sa katalozima suE

WW kreiranje i brisanje kataloga,

WW promena kataloga,

WW prikazivanje sadr"aja kataloga,

WW prikazivanje i brisanje drveta.

Koje !, komande *a rad !a datotekama3

promena ime ili atributa datoteka, kopiranje ili premeštanje, datoteka iz jednog kataloga

u drugi, brisanje i obnovu izbrisane datoteke, listanje datoteke na ekranu i njenoštampanje.

.ta je hladni !tart1 a šta topli !tart 3

• Hladni start se započinje uključivanjem prekidača koji se najčešče nalazi sa

prednje strane kućišta računara.•

•

2opli start nastaje samo ako računar više ne reaguje na komande i dobija se pritiskom odgovarajućih kombinaija tastera (/trl6lt61el ) ili dugmeta +eset.

.ta je !i!tem!ki prompt ili 4ra6ičko radno okr,7enje3

• *istemski prompt je znak koji operativni sistem ispisuje na ekranu kada je

spreman da prihvati komandu.• omanda operativnom sistemu ima strukturuE kljućna reč @ parametri @ opije

.ta je klj,čna reč1 šta !, parametri1 a šta op2ije3

• ljučna reč je obično red od nekoliko slova koja označava šta treba da

uradi operativni sistem.• Parametri pokazuju nad čime se komanda izvršava.• %pije dodatno ukazuju način izvršenja komande.


13/37

MS 8 DOS

• (>iroso't 1isk %perating *8stem)

• >* Q 1%* je bio najrasprostranjeniji komandni operativni sistem do pojave indovs&a D3.

!astao je 4D&ov P/. -obiajeni izgled

DOS prompta je )9:

Kako !e dele nared5e prema 6,nk2ijama koje o5avljaj,3

Prema 'unkijama koje obavljaju naredbe se dele naE

WW naredbe za rad sa katalozima,

WW naredbe za rad sa datotekama,

WW naredbe za rad sa diskom,

WW indirektne (paketne) naredbe,

WW naredbe za podešavajne sistemskih parametara,

WW ostale naredbe

Najva7nije komande , MS 8 DOS;,

>1 ili >1+ Q kreiranje novog kataloga, /1 ili /H1+ Q promena radnog kataloga, +1 ili +>1+ Q brisanje kataloga, 1+ Q ispis sadr"ine kataloga, +=! ili +=!>= Q promena imena datoteke 1=I ili =+*= Q brisanje datoteke, 2XP= Q ispis sadr"ine datoteke, /%PX Q kopiranje datoteke, P+!2 Q štampanje datoteke na štampaču, P2H Q de'inisanje staze /I* Q brisanje ekrana, =2 Q zatvaranje 1%* prozora.


14/37

!1%* 4; !%72=2orporaija >iroso't je predstavila novu generaiju indoLsa, sa širokim spektromiskustava osmišljenih da predvode novu eru ličnijeg računarstva. IansiranjeindoLsa 4; je zakazano za kraj jula.

indoLs 4; će biti isporučen kao usluga koja će nuditi bezbedniji, inovativnijii unapre#eniji do"ivljaj za period "ivotnog veka ure#aja. ?esplatna nadogradnjana indoLs 4; je moguća tokom prve godine za sve klijente koji imaju indoLs B,indoLs enu, kojise, nakon neuspešnog eksperimenta i potpunog izostanka u prošloj verziji, sadavraća na velika vrata, bolji, pregledniji i korisniji nego ikada. 1onekle ćekombinovati ogromni i nepregledni Start Screen iz indo!sa ". *tart >enu ćetetako moći podešavati po potrebi, produ"ivati ga ili širiti i premještati po ijelomdesk topu.

/roje2t Spartan


15/37

!ovi internet broLser se razvija pod nazivom Projet *partan koji če zamijenitinternet =plorer . %vaj broLser donosi osve"eni izgled, novi engine za prikazstrania, a podr"ava i stvaranje bilješki direktno na Leb straniama. *tranie s

bilješkama lako je podijeliti s drugim korisniima putem novog alata ugra#enog u

*partan. ?roLser će dobiti i poseban način rada za čitanje [reading modeO kojiradi i van mre"e), te podršku za pregled P1$&ova i, naravno, za ličnogasistenta /ortanu. *partan će biti dostupan kroz nsider program za tri do pet mjesei.

Mi2ro!o6t o66i2e ?>iroso't je objavio javnu test verziju %''ie 5;4C so'tvera za krajnje korisnike kojusvi mogu besplatno da isprobaju. !ovi %''ie 5;4C paket sadr"i univerzalne insoLs4; aplikaije koje su najnovije verzije, ubačena je podrška za %ne1rive priloge u%utlooku, mogućnost kolaboraije, odnosno saradnja u"ivo tokom rada nadokumentima, redizajnirane alatke u ordu, =elu, PoLerPointu i novi sistem

pomoći koji će vam u"ivo pomagati tokom rada sa dokumentima.

!ova karakteristika u PoLerPoint&u omogućava ljudima komentarisanje slajdova urealnom vremenu, a nove touh&'irst kontrole u =el&u omogućavaju lako kreiranjetabela bez tastature i miša. 2ako#e, =el je dobio unapre#enja na polju tabela,gra'ikona i omogućeno je bolje analiziranje i sakupljanje podataka.

indoLs 4; donosi hologramsku budućnost uz pomoć >iroso't HoloIens>ajkroso't je podelio revoluionarni primer toga kako indoLs 4; omogućava

prelaz sa tradiionalnog računarstva orijentisanog na mašine, na interakiju koja jemnogo više personalna i humanistička. ao prva u svijetu hologramska kompjuterska

plat'orma, indoLs 4; uključuje set inter'ejsa za programiranje aplikaija kojeomogućavaju programerima da kreiraju hologramski do"ivljaj u stvarnom svijetu. *aindoLs 4;, hologrami su indoLs univerzalne aplikaije i sve indoLsuniverzalne aplikaije mogu tako#e biti hologrami & tako#e je moguće smestititrodimenzionalne holograme u 'izički svijet i omogućiti nove načine zakomuniiranje, stvaranje i istra"ivanje, personalnije i bliskije ljudima.

ako bi pokazao mogućnosti holograma u indoLsu 4;, >iroso't je predstavionajnapredniji hologramski računar na svetu. >iroso't HoloIens je prvi be"ičnihologramski kompjuter kome nisu potrebne "ie, tele'oni ili konekija sa P/računarom. >iroso't HoloIens omogućava hologramska sočiva visoke de'iniijekroz koja se mo"e gledati i prostorni zvuk, tako da mo"ete videti i čuti holograme usvetu oko vas. - kompletu sa naprednim senzorima, sistemom nove generaije načipu i potpuno novim hologramskim proesorom (HP-) koji razume šta radite i svetoko vas, >iroso't HoloIens bez ikakvih "ia obra#uje terabajte podataka iz senzorau realnom vremenu.

-nošenjem trodimenzionalnih holograma u svijet oko vas, >iroso't HoloIens vamomogućava novi pogled na realnost koji mo"e da ka"e u šta gledate i razume šta

govorite rukama i glasom. *tavljanjem vas u entar kompjuterskog do"ivljaja,


16/37

>iroso't HoloIens vam dozvoljava da kreirate, pristupite in'ormaijama, u"ivate uzabavi i komuniirate na nove i uzbudljive načine.


17/37

/RO)ESOR %snovna uloga proesora je obavljanje aritmetičko&logički operaija i izvršavanjeinstrukija (komandi) korisnika.O!novni pojmovi

• *oket & -običajeni izraz za slot na matičnoj ploči u koji se ugra#uje proesor.+azličiti tipovi proesora koriste različite tipove soketa. -običajeni izraz zaslot na matičnoj ploči u koji se ugra#uje proesor.+azličiti tipovi proesorakoriste različite tipove soketa.

• 0ezgro & Glavni deo proesora izra#en od siliijuma u kojem se odvijaju svi

proračuni. Proesor se sastoji od jezgra (ili više jezgara) i kućišta na kojem su pinovi (ili kontakti) preko kojih proesor komuniira s matičnom pločom.

• 7išejezgrični proesor & Proesor koji ima više jezgara u istom 'izičkom

pakovanju, odnosno kućištu. Praktično to znači više klasičnih proesora u

jednom modernom proesoru. 2renutno višejezgrični proesori za P/ imaju podva ili četri jezgra, ali broj jezgara u jednom proesoru će u budućnostizasigurno porasti.

Karakteri!tike pro2e!ora

• ?rzina proesora izra"ava se u milionima operaija koje proesor mo"e da

obradi u jednoj sekundi Q >P* (>ilion nstrution Per *eond).• 1u"ina proesorske reči je broj bitova koji se jednovremeno prenosi i obra#uje

unutar proesora

• +adni takt je učestanost impulsa koji generiše speijalno elektronsko kolo Q /lok (sat), kojima se iniiraju operaije proesora.

• nterni keš 7rlo brza memorija koja se nalazi na jezgru proesora, a slu"i za

ubrzavanje rada s obzirom na radnu memoriju

O*nake odre+ene vr!te pro2e!ora

!aziv proizvo#ača proesora & najčešće >1 ili ntel !aziv porodie proesora. - ovom je slučaju reč othlonima C: 5, a mogao

je biti ntelov Pentium 1, *empron ili pak obični thlon C:.

%znaka modela po nomenklaturi kompanije >1. +eč je o oznai kojom proizvo#ač proesora označava različite proesore iz svoje ponude,rangirajući ih po brzini.

*tvarni radni takt proesora izra"en u megaherima *kraćeno pisanje [4 >? I5 aheO. %va vrednost označava količinu

drugostepenog ahe&a koji se nalazi na jezgru proesora.


18/37

O*nake odre+ene vr!te pro2e!ora

%znaka soketa proesora

?rzina glavne sabirnie kojom proesor komuniira s ostatkom računara

%znaka za kompanijino maloprodajno pakovanje kod kojeg se proesorisporučuje u zapečaćenoj kutiji s erti'ikovanim hladnjakom, uputstvima za ugradnju igaranijom proizvo#ača.

Najpo*natiji proi*vo+ači pro2e!ora

o ntel E Pentium, /eleron, 1ual /ore, /ore 5, /ore i9, i3, iBo >1E 1uron, thlon, *empron, thlon , Phenom, Phenom

'r!te !o2keta

*oket IGBB3 & a ntel Pentium : i /ore 5 proesore *oket IG 443C, 49CC & a /ore i9, i3, iB ntel proesore *oket B3: & a >1 proesore *empron i thlon C: *oket D9D & a >1 proesore thlon C:5 *oket >5, >56, >9 & a >1 proesore thlon i Phenom

(višejezgarni)

4. ritmetičko&logička jedinia (I-)&zadu"ena za izvo#enje aritmetičkih ilogičkih operaija

5. /lok Qgenerator impulsa9. ontrolna jedinia (/ontrol -nit&/-)

-logaE

& -pravljanje tokom izvršavanja programa

Q -pravljanje izvršavanjem instrukija

Q oordinaija rada ostalih komponenti računarskog sistema

I4 keš & keš memorija sastavljena od dela za instrukije i dela za podatke I5 keš Q !alazi se van jezgra i slu"i da premosti razliku u brzini rada proesora

i +> memorije. I9 keš&kod novih višejezgarnih proesora svako jezgro ima sopstvene I4 i I5 i

deljivi I9. +egistri Q slu"e za smeštanje podataka koji se obra#uju kao i za prihvatanje

rezultata obrade.


19/37


20/37

OS0 MIKRORA)$NARA

/ojam i 6,nk2ije

O/ERATI'NI SISTEM je najbrojniji skup programa (programskih paketa i alata) koji

upravlja radom računarskog sistema i koji ga čini 'unkionalnom elinom.%snovne 'unkije %* suE

\ upravljanje peri'ernim jediniama,

\ upravljanje memorijom,

\ upravljanje proesorom,

\ upravljanje podaima i programima,

\ kontrolne 'unkije (uključujući i otkrivanje i otklanjanje grešaka).


21/37

%* Q bazne 'unkije (% ?rien)]-pravljanjeE korisn. inter'ejsom, hardverom, programima, podaima i pomoćnim 'unkijama.

%snovni moduli i klase %*

\ *upervizor

& ?ath (serijski)

\ ?%*, (?asi nput @output s8stem)

& >ultiprogramski

& >ultiproesorski

\ omandni jezii i gra'ički inter'ejs (0ob&/ontrol Ianguag Ianguage, 0/I).

&+eal time

DOS tipovi 6ajlova i nared5e

G$ Q *lika /%PX Q naredba kojom se vrši kopiranje pojedinih programa sa jednog na drugi

direktorijum ili sa hard diska na disketu i obrnuto I?& bilioteka podataka !2 & ompatibilni indeksni 'ajlovi 1*/%PX Q naredba kojom se kopira sadr"aj svih programa i direktorijuma sa

jedne diskete na drugu %7I & 1eo drugog programa P*& Program kreiran u Pasal&u P/& *lika 12= & naredba kojom se menja datum na računaru P+G& zvorni program u *X* & on'iguraioni program 2>= & naredba kojom se menja vreme na računaru 2>P& Privremeni program 1=I (delete) & naredba kojom se vrši brisanje programa

22 & 2ekst P & rhiva kreirana programom PP


22/37

'IRT$A#NA MEMORI&A &E NEO/HODNA "A

@REA# TIME SISTEME I 'I.E @"AHTE'NIH

A/#IKA)I&A $ /OB#ED$ RAM MEMORI&E

\ 7irtuelna memorija pronalazi one delove sa podaima na +> memoriji, kojima sene pristupa često i kopira ih na tvrdi disk. 2ime se oslobaRa znatan deo prostora na+> memoriji. %vaj proes se odigrava automatski i mi ga ni ne vidimo. bog

je'tinog prostora na tvrdom disku, virtuelna memorija je lepa ekonomska korist.\ 7irtuelna memorija će nam lepo doći u kritičnim situaijama, kada nam je potrebna

još neka aplikaija za rad, a +> meorija je popunjena. >esto na tvrdom disku gdese snima deo +> memorije naziva se sLap 'ile ili page 'ile. 1atoteka ima ekstenziju^.*P.

0edan od bitnih elemenata za rad u ! okru"enju su linijeE

\ 2itle bar ili naslovna linija, na vrhu ekrana sadr"i ime aktivnog programa (u kometrenutno radite) i 'ajla koji taj program obraRuje,\ >enu bar ili linija menija, nalazi se odmah ispod naslovne linije i prikazuje osnovneopije aktivnog programa,\ 2ool bar ili linija alata, nalazi se na dnu vašeg ekrana i predstavlja lepezu so'tverskihalata koji vam stoje na raspolaganju u tom programu,\ 2ask bar ili linija zadataka, nalazi se na samom dnu ekrana i slu"i za pokretanje

osnovnih grupa kompjuterskih programa.

!1%* P Pro'essional, popularni %* sledećih bitnih mogućnosti

\ ?itno olakšava rad na pronala"enju izgubljenih ili oštećenih 'ajlova i omogućavanjihovu ispravku (indoLs nstaler)\ %mogućava brzo nala"enje 'ajlova (ndeing *ervie) bilo dase radi o %''iedokumentima ili eb stranama\ Personalizovani meni (ndoLs *tart) omogućava prikaz naj'rekventnije korištenih

programa ili 'ajlova (Histor8 $older)

\ ma razvijenu progr. podršku za rad na preko 9; jezika (%''ie5;;; >ult8languagePak)\ Podr"ava sav kon'erenijski so'tver (%''ie !et >eeting) u realnom vremenu\ onekija na eb je olakšana i uprošćena uklj, mobilnekorisnike


23/37

$NIC\ P+=!%*7%*2 (+azne plat'orme)\ >-I2-*=+ >-I22*!G\ $I=?I!%*2 (1odavanje novih modula)

MRENI OS\ !ovell !et are je jedan od klasičnih mre"nih operativnih sistema za lokalneračunarske mre"e,\ indoLs !2 ( !oL 2ehnolog8) je danas veoma popularan mre"ni %* u klijent Qserver arhitekturama,

MRENI OS INDOS


24/37

MEMORI&E*poljašnjeE

• sa direktnim pristupom&hard disk, 'lopp8, 'lash• sa sekvenijalnim pristupom&magnetna traka

-nutrašnjeE

+%>+>/ashe

ROM Memorija

\ +%> (+ead %nl8 >emor8) memorija je takva da kada se podai jednom u nju upišu, oni sene mogu menjati (brisati stari i upisivati novi), već se mogu iz nje samo čitati.

\ 7rlo va"na osobina +%> memorije je ta da kada se isključi napajanje računara, onazadr"ava podatke upisane u njoj, bez obzira koliko dugo nema napona za napajanje.

Ra*voj ROM memorija

\ - prvoj 'azi su se koristili +%> čipovi u koje su u 'abrii prilikom proizvodnje, jednom zauvek upisani podai i nije postojala nikakva mogućnost da se oni promene.

\ Posle toga su se pojavili P+%> (Programmable +%>) čipovi koji se proizvode prazni, pase zatim jednom isprogramiraju i više se ne mogu obrisati.

\ *ledeća 'aza su =P+%> (=rasable Programmable +%>) čipovi koji su se programirali u posebnim ure#ajima (=P+%> programatorima), ali čiji se sadr"aj mogao obrisati du"imizlaganjem jakoj ultravioletnoj svetlosti.

\ !ajnovija vrsta +%> memorije su ==P+%> (=letriall8 =rasable Programable +%>)čipovi kod kojih se za brisanje ne koristi ultravioletna svetlost, već posebno de'inisanielektrični signali koji se dovode na čip.

$ ROM;, !e nala*eE

\ P%*2& PoLer %n *el' 2est & program koji omogućava testiranje ispravnosti pojedinihkomponenti računara

\ ?%*& ?asi nput&%utput *8stem

\ />%*& - ovu memoriju se smeštaju podešavanja pojedinih komponenata računara, kojekorisnik mo"e da izabere prilikom uključenja računara.


25/37

RAM memorije

\ %sobina +> (+andom es >emor8) memorije je da se svakom njenom bajtu mo"eslobodno pristupiti nezavisno od prethodne memorijske lokaije, s tim da se u nju podaimogu i upisivati i očitavati iz nje.

\ 1ruga va"na osobina +> memorije je da ona podatke koji se u njoj nalaze zadr"ava(čuva) samo dok postoji napon napajanja na njoj.

'r!te RAM memorija

\ *tatički +>& >emorijski elementi su napravljeni korišćenjem 'lip&'lopova, pa kadase neki podatak upiše u njih, on ostaje nepromenjen sve do sledećeg upisa u istulokaiju ili do isključenja napona napajanja.

\ 1inamički +>& memorijski elementi su napravljeni od minijaturnih kondenzatora,koji vremenom gube svoje naelektrisanje, pa je neophodno povremeno obnavljanjeupisanih podatka. 2o obnavljanje se obavlja svakih nekoliko milisekundi, a taj proes senaziva osve"avanjem.

O!o5ine SRAM;a i DRAM;a

\ *+> memorija je skuplja za proizvodnju, na odre#enu površinu se mo"e postavitiograničena količina memorije, ali je zato veoma brza, to jest proes upisivanja u nju i

učitavanja iz nje se brzo obavlja.

\ 1+> memorija je je'tinija, na odre#enu površinu se mo"e smestiti mnogo veća količinamemorije, ali je zato i desetak puta sporija od *+> memorije.

'r!te memorij!kih mod,la

\ S#$$ moduli (Sin%le #n&line $emor' $odule) . Pinovi na ivičnom konektoru koji senalaze jedan iznad drugog su električki kratko spojeni (povezani), tako da su zajedno

predstavljali samo po jedan pin. maju 9; i B5 pina.

\ #$$ moduli (ual #n&line $emor' $odule) . od njih ne postoji direktna električna vezaizme#u pinova koji se nalaze jedan iznad drugog na ivičnom konektoru.

• od 1>> memorijskih modula se koristi tehnologija *1+> (*8nronous

18nami +>), kod koje memorija radi sinhrono sa brzinom sistemske magistralematične ploče.

• 1+> memorijski moduli imaju po dva udubljenja du" ivičnog konektora, i ukupno

4C< pinova.


26/37

\ !ajrasprostranjeniji *1+> moduli se napajaju naponom 69,9 7. >oduli mogu da sadr"eintegrisana kola samo sa jedne strane pločie ili sa obe njene strane. ato se razlikuju

jednostrani i dvostrani moduli, a samim tim i maksimalni memorijski kapaiteti, koji iznoseod 95 do 53C >?.

\ Pored osam memorijskih čipova na pločii se nalazi i jedan mali čip. 2o je takozvani *P1(*erial Presene 1etet) čip. 2o je mala 'leš memorija u kojoj je proizvo#ač modula upisao

podatke o njegovim karakteristikama.

\ 1anas se gotovo isključivo koriste 11+ *1+> (1ouble 1ata +ate *8nhrounus 1+>)memorijski moduli ili kraće 11+ moduli.

maju jedan zarez na ploči i ukupno 4 i 11+ modula je u tome što obični moduli

obavljaju jednu operaiju tokom jednog takt impulsa. 11+ moduli tokom jednog taktimpulsa obave dve operaije, pošto koriste obe ivie takt impulsa (i uzlaznu i silaznu),što teoretski omogućuje dvostruko br"i rad.

11+ moduli imaju ukupno 4


27/37

)a!he memorija

\ 7reme pristupa memorijskim lokijama u dinamičkoj memoriji (+>) znato jedu"e od brzine kojom mikroproesor mo"e da obradi dobijene podatke iz memorije,zaključuje se da će mikroproesor gubiti mnogo vremena čekajući da dobije potrebne

podatke iz memorije, što bi dovelo do velikog usporenja rada računara. 1a bi se tosprečilo, izme#u glavne radne memorije koja je realizovana kao dinamički +> imikroproesora se postavlja manja količina znatno br"e statičke +> memorije. %vamemorija se naziva keš (/ashe) memorijom./o!toje tri nivoa keš memorijeE

\ I4 nivo je relativno mali i on se nalazi u okviru samog jezgra mikroproesora i radina njegovom unutrašnjem taktu. %n ima dva odvojena dela. - jednom se smeštajuinstrukije, a u drugom podai koje bi trebao da obradi.\ I5 nivo ima znatno veću količinu memorije, smešten je u ulazno&izlaznom delumikroproesora. *lu"i da premosti razliku u brzini rada izme#u proesora i radnememorije. Podai koji se često koriste smeštaju se u I5.\ I9 nivo za višejezgarne proesore.


28/37

O/ERATI'NI SISTEMI

%perativni sistem mo"emo nazvatiZZsremZZ računara koje nadgleda i uskla#uje radsvih računarskih komponenti.

?ez operativnog sistema bi nam sav hardver bez razloga stajao na stolu i

kupio prašinu, jer bez operativnog sistema na njemu ne mo"emo raditi ništa0%* radi

-pravlja programima, podaima i delovima od kojih se računar sastoji (proesor,kontroleri, radna memorija) s iljem da oni budu što 2eli!hodnije ,potre5ljeni

%bezbe#uje pri!t,pačno radno okr,7enje *a krajne4 kori!nika rač,nara, takošto računar kao meašinu koja rukuje bitovima, bajtovima i blokovima pretvara umašinu koja rukuje datotekama i proesima.

OS 8 5a*ne 6,nk2ije (O Frien]-pravljanjeE korisn. inter'ejsom, hardverom programima, podaima i pomoćnim 'unkijama.

$ opštem !mi!l, %* se mo"e de'inisati kao skup programa koji upravljaju resursima računarskog

sistema i obezbe#uju inter'ejs ka korisniku

ojam resurs Qsve što je programu potrebno za rad. Hardverski (proesor,memorija, u@i ure#aji) i so'tverski ( programi, podai, tj. datoteke svih vrsta)

OS ;virt,elna mašina 0edinstven pogled na računarski sistem sa tačke gledišta korisnika, nezavisan od

kon'iguraije računara, konkretnog hardvera i same arhitekture.

Pru"a 'unkije višeg nivoa apstrakije radi lakšeg pristupa hardvera.$kratko OS je

*kup sistemskih programa koji posreduje izme#u korisnika i hardvera a ilj mu jedaE

zvršava korisničke programe i olakšava rešavanje korisničkih problema orišćenje računarskog sistema učini podesnijim za korisnika %mogući što e'ikasnije iskorišćenje računarskog hardvera

Hijerarhij!ki model OS

• Pojedini delovi predstavljaju nivoe %*• !a posmatranom nivou %* mogu se zahtevati usluge samo od njegovih ni"ih nivoa, a

nikako od viših• !ajni"i sloj je poznat kao jezgro %* (nuleus, kernel)• +ezidentni deo koji uvek postoji u radnoj memoriji


29/37

De6ini2ija

- računarstvu, operativni sistem (%*) je skup programa i rutina odgovoran zakontrolu i upravljanje ure#ajima i računarskim komponentama kao i za obavljanje

osnovnih sistemskih radnji.

Na*iv +ani računari nisu imali operativni sistem. %perator je osoba koja je ručno unosila i

pokretala programe.ada su razvijeni programi za učitavanje i pokretanje drugih programa logično je biloda takvi programi dobiju naziv po onome čiji posao obavljaju.

-,nk2ije operativno4 !i!tema

• utomatsko 'unkionisanje računarskog sistema (ljudske interv su mnogo sporijeodračunara)

• >ogućnost planiranja i raspore#ivanja poslova, i postojanje jezika za upravljanje

poslovima ( kome će se dodeliti glavni proesor& uvode se kontrolne naredbe).• >ultiprogramiranje ( više programa istovremeno, svaki dobija deo memorije,

proesor se dobija prema 'unkiji za raspore#ivanje poslova)• =liminisanje zavisnosti -@ operaija (uvo#enjem brzog medijuma za privremeno

memorisanje svih -@ podataka Q disk.

Elimini!anje *avi!no!ti $GI opera2ija(1ve hardverske strukture)

• anal& ure#aj koji kontroliše jedan ili više peri'erijskih ure#aja, a sposoban je da

prenosi podatke izme#u peri'erijskih urešaja i memorije bez intervenije glavnog proesora Q 1> kontroler ( 1iret >emor8 ess)

• 2ehnika prekida Q univerzalna metoda za obaveštavanje %* da se neka akija tj. -@

komanda završila

%perativni sistem & 'unkije• -pravljanje poslovima• upravljanje proesorom (/P-),• upravljanje memorijom (+>),• upravljanje @% ure#ajima,• upravljanje podaima• upravljanje aplikaijama,• zaštita sistema


30/37

OS je ve*a i*me+, hardvera i kori!nika koja

• %mogućava pristup hardveru programima i korisniima• %mogućava korisniima pristup podaima i programima• Ktiti resurse od nekorektnih ili destruktivnih korisnika i programa.

KARAKTERISTIKE OS

%!-+=!2!%*2

• Postojanje više simultanih, paralelnih ktivnosti• Primeri au preklapanje -@ operaija i operaija izračunavanja ili koegzistenija više

programa u memoriji

Deo5a re!,r!a

• onkurentne aktivnosti mogu da zahtevaju deljenje resursa ili in'ormaija• +azlozi višestruki, pre svega ena• Po"eljno je nadovezivanje rada jednog korisnika na rad drugog, deljenje podataka

izme#u programa i otklananje redundanse resursa

/o!tojanje d,4otrajne memorije

Potreba za trajnim skladištenjem podataka s mogućnošću brzog pristupa.

*ekundarne memorije koje su uglavnom magnetne.

Nedetermini*am

o %* mora biti deterministički orijentisan&kada se izvršava isti program sa istim

podaima, mora da daje isti rezultat, bez obzira na to dali će to raditi danas,sutra, ili za mese dana

o *a druge strane %* mora karakterisati nedeterminističko ponašanje Q što znači

da mora da odgovori na masu zahteva i doga#aja koji se mogu desiti nanepredvidiv način

/o7eljne o!o5ine operativno4 !i!tema

o 7isok nivo e'ikasnosti *rednje vreme izme#u poslovao 7reme neiskorišćenosti %*o 7reme odzivao 7reme prolaska za paketnu obraduo Propusna moć


31/37

>erilo e'ikasnosti e, kao odnos vremena kada proesor radi korisne stvari iukupnog vremena za koje se taj posao obaviE et kori!no Gt ,k,pno

'i!ok nivo po,*dano!ti

dealno, %* bi trebalo da radi potpuno bez grešaka, ali to u realnosti nije moguće.

>erilo pouzdanosti je broj grešaka, tj. srednje vreme izme#u dve greške ili dvaotkaza.

&edno!tavno!t odr7avanja

2reba omogućiti da sistem odr"ava što manje ljudi.

1a bi se to postiglo, potrebna je modularna struktura, sa jasno de'inisaniminter'ejsima me#u modulima i naravno , s dobrom pratećom dokumentaijom

/rihvatljiva veličina

%* treba da zauzme što manje prostora u memoriji, (to je danas diskutabilno).

!a drugoj strani, veliki sistemi su podlo"ni greškama, a i njihov razvoj traje du"e.

)iljevi kod projektovanja OS

*istemski Q da ga je jednostavno projektovati, implementirati, odr"avati, da je'leksibilan, pouzdan, bez grešaka i e'ikasan

orisnički Q podesan za koriščenje, pouzdan, bezbedan i brz, i da se lako uči. Pisanje %*

/ISAN&E OS

o - prošlosti su pisani na asemblerskom jezikuo Prednost Q kompaktnost izvršnog koda, koji je minimalan, a po

per'ormansama optimalano >ane& za realizaiju koda zahteva mnogo programerskog vremenao 1anas zahvaljujući jeziku / i -! sistemu Q pišu se na višim

programerskim jeziima.

/redno!t implementa2ije , višem pr0 je*ik,

o zvorni kod se mnogo br"e piše

o zvorni kod je mnogo kompaktnijio Iakše se razume i lakše se otklanaju greške


32/37

o Iakše se prenosi na drugu računarsku arhitekturu


33/37

Str,k,ra operativno4 !i!tema

%perativni sistem čine moduli namijenjeni upravljanjuE

4. proesorom,

5. kontrolerima @%,9. radnom memorijom,:. 'ajlovima i3. proesima.

/redmet ra!prava

!ajčešća upotreba pojma NoperativnisistemN danas, od opšte i stručne javnosti, se odnosi nasav so'tver potreban korisniku za upravljanje sistemom i pokretanje svihprograma koji mogu

raditi na tom sistemu.

Po opšteprihvaćenim normama to podrazumeva ne samo najni"e slojeve jezgra (kernel) kojineposredno upravljaju ure#ajima nego i biblioteke neophodno korisničkim programima kao iosnovne programe za baratanje datotekama i kon'igurisanje sistema.

&e*4ro (kernel

!ajni"i nivo svakog operativnog sistema je kernel, jezgro, prvi sloj so'tvera koji se učitava u

računarsku memoriju pri pokretanju. ao prvi so'tverski sloj, on obezbe#uje svom ostalomso'tveru koji se potom učita u operativnu memoriju zajedničke usluge jezgra. %snovne uslugekoje pru"a ovo zajedničko jezgro su pristup diskovima, upravljanje memorijom, upravljanje

proesima i poslovima i pristup ostalim računarskim ure#ajima.

Operativni !i!temi današnji2e

!ajrašireniji operativni sistemi današnjie koji se koriste na računarima opšte namene (tu

računamo i lične računare & P/) su grupisani u dve porodieE porodia -ni&olikih i porodia>iroso't indoLs operativnih sistema.

7eliki računari i računari posebne namene koriste izmenjene ili posebno naručene operativnesisteme koji ne moraju biti ni u kakvoj vezi sa indoLs&om ili -ni&om ali su, po pravilu,

bli"i -ni&u nego indoLsu.


34/37

7+2-I! >=>%+0 0= !=%PH%1!

[+=I 2>=O **2=>= 7K=[H2=7!HO PI/0 - P%GI=1-

+> >=>%+0=

7irtuelna memorija pronalazi one delove sa podaima na +> memoriji, kojima se ne pristupa često i kopira ih na tvrdi disk. 2ime se osloba#a znatan deo prostora na +>memoriji.

%vaj proes se odigrava automatski i mi ga ni ne vidimo. bog je'tinog prostora na tvrdomdisku, virtuelna memorija je lepa ekonomska korist.

7irtuelna memorija će nam lepo doći u kritičnim situaijama, kada nam je potrebna još nekaaplikaija za rad, a +> meorija je popunjena.

>esto na tvrdom disku gde se snima deo +> memorije naziva se sLap 'ile ili page 'ile.

1atoteka ima ekstenziju ̂ .*P

Operativni !i!temi

o -vod u operativne sistemeo >* 1%*o >* indoLso Iinu

$vod , operativne !i!teme

o 7erzije %*o $ile sistemio indoLs userso dministratorske privilegijeo indoLs domain vs. orkgroup


35/37

'er*ije operativnih !i!tema

o +azvoj %* je tekao uporedo s razvojem hardverao %* se sastoji od jezgre (kernel) i okru"enja (shell)o *tariji %* (s komandnom linijom)E 7>*, /P@>, -!, P/ 1%* Q i kernel i shell su

sa komandnom linijom (tekst&bazirani)o Prvi gra'ički %*E >a%*o Po uzoru na >a%* napravljeno gra'ičko okru"enje za 1%*E >* indoLs

'er*ije operativnih !i!tema

• %d >* indoLs D*&1%* postaje aplikaija, a indoLs

postaje %* 7erzije >* indoLs %*E

• 9.4, 9.44 (>* 1%* okru"enja)• D3, D3 %=>, !2 orkstation, !2 *erver, D


36/37


37/37

Prilikom podizanja sistema, unosi se korisničko ime (username) i ši'ra(passLord) Q posebno za operativni sistem (indoLs logon), posebnoza mre"u (!etLork logon)

$ast user sLithing (P)

/2+I&I2&1=I

Documents

HARD DISK.docx