Hartije Od Vrednosti Karakteristike

8/17/2019 Hartije Od Vrednosti Karakteristike

1/27

Hartije od vrednosti

SADRŽAJ

Uvod……………………………………………………………………… 1

1. Pojam i karakteristike hartija od vrednosti…........................................... 2

2. Bitne osobine hartija od vrednosti………………………………............. 3

3. Bitni sastoji hartija od vrednosti………………………………….......... 3

!. U"o#a hartija od vrednosti………………………………………………. !

$. %rste hartija od vrednosti……………………………………………….. $

$.1. Hartije od vrednosti & 'rema na(in) odre*ivanja imaoa 'rava….$

$.2. Hartije od vrednosti s ob+irom na 'rirod) inkor'orirano# 'rava...,

$.3. Hartije od vrednosti- 'rema na(in) nastajanja 'rava…………......

$.!. Hartije od vrednosti- 'rema ve+i sa osnovnim 'os"om……….……..

$.$. Hartije od vrednosti 'rema vrsti 'otra/ivanja……………….……..0

$.,. Hartije od vrednosti 'rema rok) dos"e'osti………………….

…....... 0$.. Hartije od vrednosti 'rema mest) i+davanja i mest)dos'e"osti….... 0

,. %A4 HAR56J4 D %R4DS56............................................... 7

,.1. 8enia & Pojam menie……………………………………….…....7

,.1.1. 9arakteristike menie.......................................................... 7

,.1.2. %rste menie........................................................................ 1:

,.1.3. 4"ementi menie.................................................................. 1:

,.1.!. Prestanak meni(nih obave+a............................................... 11

,.2. ek; Pojam (eka………………………………………………...... 12

,.2.1. 9arakteristike (eka…………………………………….… 12

0


2/27


,.2.2. %rste (eka………………………………………………... 12

,.3. Akija & deonie…………………………………………….......... 1!

,.3.1. 9arakteristike akije…………………………………...… 1!

,.3.2. %rste akija…………………………………………….… 1$

,.!. bve+nie & 'ojam obve+nia……………………………………. 1

,.!.1. snovni e"ementi obve+nie……………………………... 1 ,.!.2. %rste obve+nia………………………………………….. 1

,.$. B"a#ajni(ki i komerija"ni +a'is………………………………...... 10

,.,.


3/27


Hartije od vrednosti imaju ogroman značaj u svakom društvu u kome

je organizovano robno novčano tržište. U celom svetu se oseća stalna

tendencija porasta značaja hartija od vrednosti, zbog sve složenijih odnosa i

zbog stalnog porasta vrednosti koje se nalaze u robno-novčanoj cirkulaciji.

U ovom seminarskom radu, s obzirom na širinu teme, nije posebno

akcentovana konkretna hartija od vrednosti, nego opšta načela vrednosnih

papira pod kojim se podrazumevaju uslovi i postupak izdavanja hartija od

vrednosti, vrste i karakteristike istih.

1. POJAM I KARAKTERISTIKE HARTIJA OD VREDNOSTI

Pod hartijama od vrednosti, podrazumevaju se pismene isprave ( čija je sadržinaodređena zakonom i drugim propisima) koje u sebi sadrže neko građansko-imovinsko pravo, a postojanje tog prava je u bliskoj vezi sa postojanjem same pismene isprave

! članu "#$ zakona o obliga%ionim odnosima iz 1&' godine deinisan je pojamhartija od vrednosti i glasi* +artija od vrednosti je pismena isprava kojom se njendavala% obavezuje da ispuni obavezu upisanu na toj ispravi njenom zakonitom imao%u

.z ovakve deini%ije hartija od vrednosti proizilaze slede/i elementi hartija odvrednosti*

1 da je hartija od vrednosti uvek pisana isprava,

"


4/27


" da hartija od vrednosti sadrži pismenu dozvolu izdavao%a,# da se pismena obaveza, koja je uneta u hartiju od vrednosti, mora ispuniti

njenom zakonitom imao%u, tj zakonitom imao%u hartije od vrednosti

vakav pojam hartija od vrednosti sadrži vie nedostataka, jer se u ovom pojmu

ne ukazuje na sva bitna svojstva hartija od vrednosti*1 ne ukazuje se na vrstu i prirodu obaveze izdavao%a hartija od vrednosti artijeod vrednsoti mogu sadržati, uz imovinske obaveze i neke druge obaveze, ali nemogu bez imovinskih obaveza

" hartije od vrednosti mogu sadržati pojedina ovla/enja imao%u hartije odvrednosti koja nisu istovremeno direktne i neposredne obaveze izdavao%ahartije od vrednosti dnosno imao%i ak%ija mogu upravljati ak%ionarskimdrutvom na osnovu ovla/enja iz ak%ije kao hatije od vrednosti, a ne naosnovu direktne i neposredne obaveze izdavao%a ove hartije od vrednosti

# jedno od bitnih svojstava hartije od vrednosti je u vezi sa visokim stepenomormalne strogosti hartija od vrednosti, to nije navedeno u napred navedenom

pojmu hartija od vrednosti$ hartije od vrednosti stvaraju ne samo izdavao%u, nego i svakom dužniku po tojhartiji od vrednosti, veoma strogu obavezu koja liava dužnika mogu/nostiisti%anja materijalno-pravnih prigovora

2 jedno od najvažnijih svojstava hartija od vrednosti je načelo inkorpora%ije, tjnačelo da se pravo koje je pismeno konstatovano na hartiji od vrednosti nemože ostvariti na drugi način, nego jedino upotrebom hartije od vrednosti 3ačelo inkorpora%ije razgraničava hartiju od vrednosti od niza drugih pismenih isprava u kojima može biti konstatovana obaveza izdavaoa premaimao%u te pismene prijave

3a osnovu napred navedenog, moglo bi se zaključiti da hartije od vrednosti predstavljaju pismenu ispravu koja sadrži i pismenu obavezu izdavao%a hartije odvrednosti koja je imovinsko-pravnog karaktera, kao i da se takva pismena obavezanapisana u hartiji od vrednosti, ima izvriti zakonitom imao%u hartije od vrednosti

2. BITNE OSOBINE HARTIJA OD VREDNOSTI

Polaze/i od zakonskog pojma hartije od vrednosti i od upoređivanja hartija od

vrednosti sa drugim pismenim isprava u pravnom prometu, proizilaze određena dokazna,legitima%iona i inkorpora%iona svojstva hartija od vrednosti artije od vrednosti imajuniz drugih osobina, naročito pojedini obli%i hartija od vrednosti, ali sve osobine hartija odvrednosti nisu bitne i ne moraju biti prisutne kod svake hartije od vrednosti

4itne osobine hartija od vrednosti, a bez kojih nema hartija od vrednosti, i kojemoraju postojati kod svakog pojedinog pojavnog oblika hartija od vrednosti su*

1 hartija od vrednosti uvek mora biti u obliku pismene isprave,

#


5/27


" u hartiji od vrednosti mora uvek biti konstatovano neko imovinsko-materijalno pravo, iako pored imovinskog prava u hartiji od vrednosti može bitiistovremeno konstatovano i neko drugo pravo, pravo neke druge vrste 4itno je da se u svakoj hartiji od vrednosti mora konstatovati njihovo imovinsko pravo

# pravo koje je konstatovano u hartiji od vrednosti ne može se ostvariti i nemože se prenositi na drugog bez istog vremenskog prenosa i posedovanjahartije od vrednosti vo je načelo inkorpora%ije, koje je jedno od bitnihnačela svih pojavnih oblika hartija od vrednosti

3. BITNI SASTOJCI HARTIJA OD VREDNOSTI

Pismene isprave koje ne sadrže sve bitne sastojke, ne mogu se smatrati hartijamaod vrednosti1 4itni elementi koje mora da sadrži isprava kako bi imala svojstvo hartije

od vrednosti su*1 označenje vrste hartije od vrednosti" irma, odnosno naziv i sedite odnosno ime i prebivalite izdavao%a hartije od

vrednosti,# irma, odnosno naziv ili ime li%a na koje, odnosno po čijoj naredbi hartija od

vrednosti glasi ili označenje da hartija glasi na donosi%o%a$ tačno označena obaveza izdavao%a koja proizilazi iz hartije od vrednosti2 mesto i datum izdavanja hartije od vrednosti, a kod onih koje se izdaju u seriji

i njen serijski broj5 potpise izdavao%a hartija od vrednosti, odnosno aksimil potpisa izdavao%a

hartije od vrednosti, koja se izdaje u seriji

6akon o obliga%ionim odnosima predviđa, da se mogu posebnim zakonima - kaozakonima le specijalis da pojedine hartije od vrednosti mogu odrediti i drugi bitnisastoj%i .sprava, koja ne sadrži bilo koji od navedenih sastojaka, ne može se smatratihartijom od vrednosti 7akođe, i hartije od vrednosti koje su izdate u seriji, koje ne sadrže bilo koji bitni sastojak nemaju pravno dejstvo

4. ULOGA HARTIJA OD VREDNOSTI

!loga hartija od vrednosti može biti različita, počev od toga da iste mogu imatikreditnu ulogu (meni%a, u nekim slučajevima trgovačka uputni%a, obvezni%a isl), pa svedo toga da mogu imati i ulogu platežnog sredstva (ček) 8obar deo njih služi kao sredstvo

pri transak%ijama u robnom prometu (teretni%a-konosman, skladini%a, tovarni list idr) pomo/u kojih se sa robom može raspolagati, čak i kad nije roba u posedu kod vlasnika, ivriti prenos vlasnitva ovakve robe ili istu stavljati u zalog 9edan deo ovih hartija odvrednosti (kao to je ak%ija), daje pravo vlasnitva i upravljanja ak%ionarskim drutvom

:azlog pojavljivanja hartija od vrednosti u pravnom prometu je pre svega i u tomeda iste daju znatno ve/u sigurnost poverio%u, da realizuje svoje potraživanje ili neko pravo bez upotrebe dokazivanja po kojem je osnovu on stekao određeno pravo . dužnik

1 ;lan "#2 st# 6akona o obliga%ionim odnosima

$


6/27


je pored poverio%a bolje zati/en kad postoji hartija od vrednosti n ne mora svojuobavezu da izvri, bez obzira na njegovo postojanje duga, sve do onog trenutka dok mune bude podneta hartija od vrednosti

!loga hartije od vrednosti u pravnom prometu je posebna i zbog činjeni%e da se saistima postiže sigurnost u prometu jer se izdaju na strogo propisanim ormularima, pa se

time izbegava mogu/nost njihovog lako alsiikovanjaasiljevi/ dr ?

2


7/27


" prirodi inkorporisanog prava,# načinu nastajanja prava$ prema vezi u odnosu na osnovni posao,2 prema karakteru potraživanja5 prema roku dospelosti

' prema mestu izdavanja i mestu ispunjenja islPored ove podele može se govoriti i o vrstama hartija od vrednosti koje su propisane u 6akonu o obliga%ioni odnosima# i u 6akonu o hartijama od vrednosti$

5.1. Harti! "# $r!#%"&ti ' (r!)a %a*i%+ "#r!,i$a%a i)a"-a (ra$a

?ože se izvriti klasiika%ija hartija od vrednosti i prema načinu na koji seodređuje imala% prava iz hartije-korisnik hartije, a shodno tome se određuje i način prenoenja isprave- hartije od vrednosti

! ovu vrstu hartija od vrednosti spadaju*

a Hartije od vrednosti na ime @ smatraju se one hartije od vrednosti u kojima jetačno označeno ime korisnika, a njihovo prenoenje po naredbi je isključeno! čl "#& st # 6akona o obliga%ionim odnosima je predviđeno da se kaozakoniti imala% hartije od vrednosti na ime, smatra li%e na koje ista hartija odvrednosti glasi ili na li%e na koje je hartija od vrednosti preneta hartije odvrednosti izdate na ime imaju svoje kako prednosti tako i nedostatke 3edosta%i su to to takve hartije od vrednosti onemogu/avaju brzu %irkula%ijuu prometu ovakvih hartija od vrednosti, a s druge strane je dobro za izdavao%ahartije od vrednosti poto može u svakom trenutku da zna kod koga se izdatahartija od vrednosti nalazi, tj ko je njegov poverila% po hartiji od vednostiAod hartija na ime, prvo se prenosi pravo iz hartije, a automatski se prenosi i

pravo na hartiju 3a zakon o obliga%ionim odnosima2

predviđa da se pravoiz hartije od vrednosti na ime prenosi %esijom, a da se posebnim zakonommože odrediti da se pravo iz hartije od vrednosti na ime , može prenositiindosamentom artije od vrednosti na ime se ne moraju %esijom u potpunosti preneti na novog imao%a te hartije od vrednosti, jer je u naem pozitivnom pravu5, doputen je i prenos za zalogu ili kao prenos punomo/ja artije odvrednosti na ime, mogu se amortizovati u posebnom vanparničnom postupkukoji vode sudovi opte nadležnosti

b Hartije od vrednosti 'o naredbi , smatraju se takvim hartijama kod kojih jeime korisnika označeno u samoj ispravi, ali je korisniku istovremeno dato pravo da on može svojom naredbom (nalogom) odrediti neko tre/e li%e kao

korisnika isprave artije po naredbi se mogu prenositi posebnom izjavomimao%a hartije po naredbi na njenoj poleđini vakvo prenoenje hartija odvrednosti naziva se indosaniranjem, a izjava o prenosu indosament Bi%e kojena ovakav način prenosi hartiju po naredbi zove se indosant, a li%e na koje sehartija prenosi indosatar Postoje tri vrste indosamenta koji su predviđeni u

# ;lan "#5 ovog 6akona$ ;lan " ovog 6akona2 ;lan "$" st1 6akona o obliga%ionim odnosima5 ;lan "$26akona oo bliga%ionim odnosima , iz 1&' godine

5


8/27


članu "$$ 6akona o obliga%ionim odnosima i to * puni, blanko i nadonosio%a

% Hartije od vrednosti na donosioa ne sadrže ime li%a, koje je titular te hartijeod vrednosti .ako je u čl "#5 6akona o obliga%ionim odnosima u načelu predviđeno da hartije od vrednosti mogu da glase na donosio%a, treba nalgasiti

da ne mogu svi pojedini pojavni obli%i hartija od vrednosti da budu u oblikuhartija od vrednosti na donosio%a Aod hartija od vrednosti na donosio%a je domaksimuma izraženo načelo inkorpora%ije, jer pravo iz hartije od vrednosti nadonosio%a pripada svakom imao%u te hartije od vrednosti, a gubitkom ovehartije od vrednosti se gubi i pravo iz hartije od vrednosti na donosio%aartije od vrednosti na donosio%a se ne mogu amortizovati

d A"ternativne hartije od vrednosti su takve hartije u kojima je izdavala% hartijeod vrednosti izričito označio korisnika, ali je istovremeno dopustio da seobaveza ih hartije može izvriti i svakom drugom donosio%u isprave 7o se postiže klauzulom u hartiji od vrednosti

e 8eovite hartije od vrednosti postoje u onim slučajevima kada jedan deo

hartija od vrednosti glasi na ime ili po naredbi, a drugi deo glasi na donosio%a7ako se može kod ak%ija dogoditi, da plat ak%ije glasi na ak%ionara, a kuponak%ije za naplatu dividende da bude na donosio%a

5.2. Harti! "# $r!#%"&ti & "/ir") %a (rir"#+ i%0"r("rira%" (ra$aPodela hartija od vrednosti s obzirom na prirodu inkorporiranog prava može da

bude trojaka*a Stvarno 'ravne hartije od vrednosti su takve hartije od vrednosti koje u sebi

sadrže neko stvarno pravo Prema vrstama stvarnog prava, ove hartije odvrednosti se mogu dalje podeliti na svojinsko-pravne i založno-pravne hartije

od vrednosti 6aložno pravne hartije od vrednosti se dalje dele u zavisnosti dali je u pitanju pravo zaloge na pokretne stvari(npr kod skladini%e, teretni%eili prenosivog tovarnog lista), a može se odnositi i na nepokretne stvari(nprkod hipotekarnog pisma)

b b"i#aiono 'ravne hartije od vrednosti su takve isprave koje u sebi sadrženeko tražbeno-obliga%iono pravo zakonitog poverio%a u odnosu na dužnikaAao ovakve hartije od vrednosti se mogu navesti* meni%a, ček, trgovačkauputni%a, trgovačka obvezni%a, kreditno pismo, blagajnički i komer%ijalnizapis, %ertiikat o depozitu

% Hartije sa 'ravom )(ea, neki autori nazivaju i korpora%ionim papirima ililično pravnim hartijama' ili korpora%ionim hartijama od vrednosti

3ajizrazitija hartija od vrednosti sa pravom uče/a je ak%ija, koja daje imao%ute hartije od vrednosti pravo da učestvuje u upravljanju ak%ionarskimdrutvom

' =ntonijevi/ dr 6, ibid, str $25; >asiljevi/ dr ?, ibid, str 5" Cari/ dr


9/27


5.3. Harti! "# $r!#%"&ti (r!)a %a*i%+ %a&taa%a (ra$a.

Prema načinu postanka prava iz hartija od vrednosti razlikujemo slede/e hartijeod vrednosti

a 9onstit)tivne hartije od vrednosti kod kojih je bitno da izdavao%a ovih

hartija od vrednosti konstituie neko novo pravo, koje je konstatovano u hartijiod vrednosti b ekonstit)tivne i"i dek"arativne hartije od vrednosti sadrže neko pravo koje

nije konstituisano izdavanjem hartija od vrednosti, nego je postojalo i preizdavanja hartija od vrednosti, a izdavanjem hartija o vrednosti ovo pravo se jedino deklarie prema tre/im li%ima

5.4. Harti! "# $r!#%"&ti (r!)a $!/i &a "&%"$%i) ("&")

va podela hartija od vrednosti prema vezi sa osnovnim poslom (zbog kojeg je

ista i izdata), može biti *a 9"a)+)"na hartija od vrednosti , - podrazumeva se da su to hartije od vrednostikoje su neposredno vezane sa osnovnim poslom, te se ovakva veza vidi izsame isprave, kao to je to veza između, napr skladini%e i ugovora oskaditenju, teretni%e i ugovora o prevozu robe brodom idr

b A'straktna hartija od vrednosti je ona hartija od vrednosti iz kojih nijemogu/e utvrditi vezu između hartije od vrednosti sa osnovnim poslomAarakterističan primer ovakve hartije od vrednosti je meni%a

5.5. Harti! "# $r!#%"&ti (r!)a $r&ti ("trai$a%a

vde se može izvriti podela istih hartija od vrednosti*a ov(ane hartije od vrednosti su one hartije od vrednosti koje se odnose na

novčana potraživanja 7u se kao tipični predstavni%i javljaju meni%a, ček,ak%ija, blagajnički zapis idr

b Robne hartije od vrednosti &+ one hartije, za koje se potraživanja odnose urobi, napr konosman, teretni%a, skladini%a idr

25 Harti! "# $r!#%"&ti (r!)a r"0+ #"&!("&ti

Po ovom kriterijumu hartije od vrednosti se mogu podeliti na *a 9ratkoro(ne (sa rokom dospe/a do jedne godine), spadaju ček, komer%ijalni i

blagajnički zapis i druge


10/27


b D)#oro(ne hartije od vrednosti su one čiji je rok dospe/a preko jedne godine! dugoročne hartije od vrednosti spadaju ak%ije, obvezni%e idr

5.6. Harti! "# $r!#%"&ti (r!)a )!&t+ i/#a$a%a i )!&t+ #"&(!"&ti

vde se može izvriti podela hartija od vrednosti na one u )n)tranjem ime*)narodnom 'romet), zavisno od toga gde im je mesto izdavanja i mesto dospelostiva podela je značajna zbog pravila o sukobu zakona i međunarodnom privatnom pravu,kao i zbog primene prava(doma/eg ili međunarodnog)

7. NOV8ANE HARTIJE OD VREDNOSTI

7.1. MENICA

?eni%a se pojavila u savremenom smislu reči tek u srednjem veku kada dolazi dorazvoja robnog prometa naprednih trgovačkih gradova, posebno u .taliji Aasnije se

meni%a, kao sredstvo razmene pretvorila u sredstvo pla/anja, a mnogo kasnije ona postajei kreditno sredstvo 7o je slučaj, kada kupa% nije u mogu/nosti da odmah plati nabavljenurobu ve/ bi ispunio pradav%u meni%u koja bi dospevala kroz određeni broj mese%i


11/27


%irkula%iju usvajanjem tzv teorije proputanja, to je u savremenom meničnom pravudovelo i do izdavanja tzv +blanko meni%e gde je za stvaranje menične obaveze dovoljnoda je na meni%u stavljen potpis dužnika, a da do%nije, zakoniti imala% sam popuni preostale neophodne menične elemente

?eni%a je hartija od vrednosti po naredbi kojom njen izdavala% trasant izdaje

bezuslovni nalog drugom li%u trasat) da korisniku isprave remitent) isplati određenusvotu nov%a ili sam izdavala% obe/ava da /e izvriti tu isplatu .z napred gore navedenog proizilazi, da meničnu sumu može da isplati ili sam izdavala% meni%e ili neko tre/e li%e

7.1.1. Kara0t!ri&ti0! )!%i-!

a 8enia 'redstav"ja )vek hartij) od vrednosti. =ko ne postoji menična pismena isprava ne može do/i do nastanka prenoenja odnosno ostvarivanja prava koja su u meni%i sadržana na je po samom zakonu hartija po naredbi,a izuzetno ona može predstavljati i hartiju na ime, kada je u menično pismo

uneta klauzula Dne po naredbi+,odnosno Drekta klauzula+ b 8enia 'redstav"ja stro#o =orma"n) is'rav)- hartiju od vrednosti, tako danedostatak nekog njenog bitnog meničnog elementa povlači i njenu nevažnost

% 8enia je a'straktna hartija od vrednosti i ona nije u vezi sa pravnim poslom, tj iz nje se ne može utvrditi osnov iz kojeg posla je meni%a nastala

d 8enia je 're+entaioni 'a'ir je se isti mora prezentiranti @podneti dužnikue 8eni(ne obave+e s) 'osebno stro#e, i to ne samo prema dužniku ve/ i prema

poverio%u bave+) d)/nika ob)hvata samo ono to je ) meni(noj is'ravi na+na(eno

7.1.2. E!)!%ti )!%i-!

9akon o meni%i predviđa da trasirana meni%a mora da sadrži slede/e bitneelemente*

a označenje da se radi o meni%i, b bezuslovni uput da se plati određena svota nov%a,% ime li%a koje treba da plati meni%u(trasata),

d označenje dospelosti meni%e,e ime remitenta, tj onoga kome se i po čijoj naredbi mora platiti datum izdavanja meni%eg mesto izdavanja meni%eh potpis trasanta, tj li%a koje je izdalo meni%u&

& ;l 1 ovog 6akona

10

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A5%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%BE%D0%B4_%D0%B2%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A5%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%BE%D0%B4_%D0%B2%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A2%D1%80%D0%B0%D1%81%D0%B0%D0%BD%D1%82&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A2%D1%80%D0%B0%D1%81%D0%B0%D1%82%D1%83&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D1%82%D0%B5%D0%BD%D1%82&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%86http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%86http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A2%D1%80%D0%B0%D1%81%D0%B0%D0%BD%D1%82&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A2%D1%80%D0%B0%D1%81%D0%B0%D1%82%D1%83&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D1%82%D0%B5%D0%BD%D1%82&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%86http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A5%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%BE%D0%B4_%D0%B2%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8


12/27


7.1.3. Vr&t! )!%i-a

1 Pr!)a r"+ i-a 0"i &! a$a + )!%i-i razlikujemo slede/e vrste meni%a* a Pod so'stvenom ?so"o@ meniom , podrazumeva se takva vrsta meni%i kod koje

njen izdavala% obe/ava (obavezuje se) da /e u vreme dospelosti isplatiti

tre/em li%u remitentu-korisniku ili po naredbi tog tre/eg li%a označenunovčanu svotu u meničnoj ispravi b Pod trasiranom meniom i"i v)(enom meniom, podrazumeva se takva vrsta

meni%a kod koje njen izdavala% (trasant) daje nalog drugom li%u(trasatu) da uvreme dospelosti meni%e isplati tre/em li%u (emitentu-korisniku) ili po naredbitog tre/eg li%a novčanu svotu koja je označena u meni%i .sta je dobila nazivod latinske reči trehere, to znači Dvu/i+ i zato se naziva i trata meni%om

" P"#!a )!%i-! & "/ir") %a ("&"$! 0"# 0"i: &! (ri)!%+! i na njenu ulogu utim poslovima razlikujemo slede/e ;

a Robna menia @ često se koristi kod ugovora o prodaji robe i pomo/u iste prodava% kreditira kup%a 7ada, umesto pla/anja robe kupa% ak%eptira meni%u

koju izdaje prodava% i na taj način kupa% postaje glavni menični dužnik, a prodava% ovakvom meni%om može pla/ati svoje obaveze tre/im li%ima ili jeeskontovati kod banke i naplatiti svoje potraživanje prema kup%u i predospelosti meni%e

b Pos"ovna menia, ima istu ulogu kao i robna meni%a ali se primenjuje po pravilu, kod drugih ugovora u prometu robe i usluga

% >inansijska menia se pojavljuje radi obezbeđenja potraživanja od strane poverio%a, kod mnogih ugovora u robnom i platnom prometu

# Pr!)a !!)!%ti)a 0"! &a#r!, meni%e se dele na*a Pot')ne i"i ')ne menie @ to su meni%e koje ve/ u momentu njenog izdavanja

sadrže sve bitne menične elemente koji su predviđeni zakonom, a pri tomemože sadržati i neke nebitne menične elemente

b B"anko menia se karakterie time to njen izdavala% u momentu izdavanja popunjava samo neke bitne menične elemente (često stavljaju/i samo svoj potpis) i na taj način ovla/uje budu/eg imao%a meni%e da on popuni ostale bitne menične elemente, pre nego to meni%u bude koristio protiv meničnog

dužnika$ Pr!)a %a*i%+ #"&(!


13/27


% 8enie na odre*eno vreme 'o i+davanj) ,- meni%a mora da bude podneta naisplatu u određenom roku posle označenog datuma izdavanja meni%e

d 8enie na odre*eni dan- - je označavanje tačno određenog dana kada trasattreba da isplati meničnu svotu po meni%i

2 Pr!)a )!%i*%i) ra#%a)a (koje su izvrene u vezi sa meni%om) meni%e mogu biti*

a 'rotestovane i ne'rotestovane, b ake'tiane i neake'tirane menie,% ava"irane i neava"irane menie,d indosirane i neindosirane menie10 itd

7.1.4. Pr!&ta%a0 )!%i*%i: "a$!/a

3ajve/i deo prestanka meničnih obaveza se odnosi na slučajeve kada su meničneobaveze i prava uredno i blagovremeno izvrene ?enična prava i obaveze mogu prestatii zbog prejudi%iranosti meni%e, kao i zbog zastarelosti meničnih potraživanja

Pored toga menična prava i obaveze mogu prestati i zbog*a prenova (nova%ije) meničnog duga, b kompenza%ija(prebijanje),% oprotaja duga,d konuzije(sjedinjenja) meničnih prava i obavezae ponitavanja meni%e

7.2. 8EK ;ek je hartija od vrednosti, putem kojeg izdavala%-trasant se nalogom obra/a

drugom li%u-trasatu(bankarskoj organiza%iji) da po dospelosti isplati remitentu-korisnikučeka, određeni iznos na teret njegovog pokri/a zakonitom imao%u čeka vde kod čekaime remitenta nije bitan elemenat i zbog toga je doputeno da ček glasi i na donosio%a7rasant u trenutku izdavanja čeka mora da ima pokri/e, jer izdavanje čeka bez pokri/a unas predstavlja i krivično delo

;ek u modernoj trgovini i prometu, predstavlja sredstvo pla/anja 3jegovimkori/enjem se izbegava upotreba gotovog nov%a, a sa time se izbegavaju i svi rizi%i kojenosi trgovina sa gotovim nov%em u međunarodnom prometu, omogu/ava se eikasno

pla/anje subjekta koji se nalaze u raznim državama Prema savremenom shvatanju, ček jehartija od vrednosti u kojoj njen izdavala% (trasant) daje trasatu bezuslovan uput da li%ukoje je u čeku označeno kao remitent ili samom izdavao%u čeka isplati određenu sumunov%a na teret trasantovog pokri/a kod trasata

10 :ekta meni%a sadrži uslov da se prava koja proističu z meni%e ne mogu prenositi na drugog, putemindosamenta 7aj uslov se izražava rečima Dne po naredbi+ (rekta klauzula) Prava iz meni%e se moguipak

prenositi na druga li%a ustupanjem meni%e, odnosno %esijom

1"


14/27


7.2.1. Kara0t!ri&ti0! *!0a

4itne karakteristike čeka su*a ;ek uvek glasi na donosio%a (ime remitenta nije bitan element),

b ;ek je hartija od vrednosti po viđenju,% sobina inkorpora%ije se ogleda u tome da pravo iz čeka može ostvariti samoonaj ko ga poseduje,

d 7rasant u momentu izdavanja čeka mora da ima pokri/e kod trasataEbanke,e Aod čeka se ne javlja ak%eptiranje, ;ekovna obaveza je samostalna, tj nije vezana za ostale obaveze i mora se

podneti na isplatu u kratkom roku ( od dana)

7.2.2. Vr&t! *!0"$a

?asovna upotreba čekova u unutranjem i spoljnotrgovinskom robnonovčanom prometu i sve raznovrsnije mogu/nosti upotrebe čekova, prouzrokovali su veliki brojvrsta čekova

! pravnoj teoriji najče/e se pojavljuju dva osnovna kriterijuma od kojih se polazi prilikom utvrđivanja pojedinih vrsta čekova 7o su*

1 Pr!)a %a*i%+ "#r!,i$a%a i)a"-a (ra$a i/ *!0a, treba razlikovati slede/e vrste*a ekovi na ime (:ektas%he%k-%heFue nominati) vakvim čekom, njegov

izdavala% želi da ograniči njegovu %irkula%iju .sti je dobio naziv po tome to je u njemu označeno ime korisnika-remitenta i isplata se mora izvriti li%u nakoje ček glasi

b ekovi 'o naredbi (%he%ke a ordre, rders%he%k) vaj ček upu/uje da seisplata može izvriti po naredbi li%a koje je označeno u čeku ili li%u na koje ječek prenet putem indosiranja

% ekovi na donosioa (%heFue au porteur, .nhabers%he%k) Aod ovog čeka unjegov pismeni blanket nije uneto ime korisnika ili je uneta klauzula +platitedonosio%u


15/27


b bra()nski i"i virmanski (ek. bračunski ili virmanski čekovi su oni čekovikod kojih se isplata ne obavlja u gotovom nov%u, nego se prenos sredstava vrisa teku/eg računa trasanta, a to čini banka-trasat u korist teku/eg računaimao%a čeka i sadrži klauzulu +samo za obračun

% Barirani i"i 'rertani (ek je onaj ček na čijem se li%u nalaze dve paralelne

linije, dijagonalno po čeku, a naplata ovog čeka od trasata može da se izvrisamo posredstvom neke banked Dok)mentarni (ek se javlja često, kod nekih zemalja kod kojih je bitno da se

isplata čeka uslovljava odgovaraju/om istovremenom prezenta%iom robnihdokumenata 7o prezentiranje robnih dokumenata, označava dokazivanje da jekorisnik čeka izvrio svoje obaveze iz nekog pravnog posla koje je imao prema trasatu

e P)tni(ki (ekovi su oni čekovi sa kojima putni%i podmiruju svoje trokove na putovanju bez upotrebe gotovog nov%a, a kojima pla/aju određenu robu iliusluge

Akreditivni (ekovi predstavljaju one čekove gde se uz niz olaki%a ostvaruje

konkretna ekonomska politika u vezi stimuliranja pojedinih privrednihdelatnosti od strane državeg %i+irani (ekovi se javljaju često i sadrže klauzulu, kao na primer, +viđen i sl

čime se označava da se banka uverila da ček ima pokri/e, ali se ne obavezujeda ovo pokri/e blokira do isteka roka njegove prezenta%ije

h


16/27


ak%ije izdavati za emisionu %enu koja je niža od njihove nominalne vrednosti, odnosnoračunovodstvene vrednosti

Prava sadržana u ak%iji dele se na*1 imovinska- kao pravo na isplatu dividente, na uče/e u deobi likvida%ione

mase u slučaju prestanka drutva po osnovu likvida%ije, pravno prečeg

sti%anja ak%ija iz novih emisija i zamenljivih obvezni%a, pravo raspolaganjaak%ijama svih vrsta u skladu sa zakonom," "i(na- kao pravo pristupa pravnim aktima i drugim dokumentima i

inorma%ijama drutva, pravo uče/a u radu skuptine, pravo glasa u skuptini,tako da jedna ak%ija uvek daje pravo na jedan glas

7.3.1. Kara0t!ri&ti0! a0-ia

a =k%ije predstavljaju hartije od vrednosti koje izdaje ak%ionarsko drutvo 6bir svih nominalnih vrednosti ukupnog broja ak%ija, predstavlja osnovni kapital

ak%ionarskog drutva 8akle, po pravilu, nema ak%ija bez ak%ionarskog ilikomanditnog drutva na ak%ije11 =k%ije predstavljaju ulog-udeo ak%ionara uosnovnom kapitalu ak%ionarskog drutva

b =k%ije su hartije od vrednosti koje glase na novčane iznose =k%ije uvek glasena nova%, i one nikada ne glase na robu =k%ije se često nazivaju i deoni%ama

% =k%ije su isprave koje ak%ionarima daju određena prava Aoja /e prava dobitiak%ionar, imala% ak%ija, zavisi od toga kako su ta prava određena zakonom iaktima ak%ionarskog drutva pri izdavanju ak%ija

d ak%ije su hartije od vrednosti koje donose promenljiv prihod @ dividendu=k%ije su hartije od vrednosti koje donose prihod u obliku dividende, taj prihod je promenljiv i zavisi od poslovanja ak%ionarskog druva i njegovog

inansijskog i privrednog uspehae =k%ije su korporativne i deklaratorne hartije od vrednosti ! ak%ijama jeinkorporirano određeno člansko pravo ak%ionara u određenom drutvu

=k%ije su dugoročne hartije od vrednosti Prema roku trajanja, hartije odvrednosti su podeljene na kratkoročne i dugoročne

g =k%ije su masovne hartije od vrednosti Po pravilu ak%ije se izdaju u velikom broju i u velikim serijama, od po nekoliko hiljada primeraka

h 8eljivost i nedeljivost ak%ija 3ije mogu/e izdavanje ak%ija na delove, a niti sei prava iz ak%ija mogu deliti1"

i 3ego%ijabilnost i inkorporiranost prava u ak%iji* 3ego%ijabilnost ak%ijeoznačava pravo imao%a ak%ije-akionara, da ak%iju može eikasno i lako

preneti učeti/ dr >, 8eoni%e kao hartije od vrednosti, 3ovi


17/27


7.3.2. Vr&t! a0-ia

=k%ije se mogu klasiikovati na razne načine zavisno od kriterijuma koji se uzimakao merodavan1. S "/ir") %a %a*i% "#r!,i$a%a i)a"-a (ra$a ak%ije se dele na *

a akcije na ime teže se prenose, jer se za punovažnost njihovog prenosa iziskujuodređene ormalnosti, b akcije na donosioca se prenose običnom predajom ! naem pravu

ak%ionarsko drutvo ne može izdavati ak%ije na donosio%a2. Pr!)a 0rit!ri+)+ i/)ir!%a "a$!/a, dele se na

a privremene akcije kod kojih obaveza uplate-uloga nije u %elini izvrena b stalne ak%ije koje su upla/ene u %elini

3. Pr!)a $r!)!%&0") 0rit!ri+)+ ak%ije se dele na *a osnivačke ili ak%ije prve emisije, i b ak%ije slede/ih emisija(druga,tre/a ,četvrta itd)

4. Pr!)a "i)+ (ra$a 0"! &a#r!, ak%ije se dele na *

a obične!redovne", - daju njihovim imao%ima jednaka lična i imovinska prava ( pravo upravljanja drutvom, pravo na dividendu i pravo na deo likvida%ionemase idr)

b pre#erencijalne ( prioritetne, povla/ene, privilegovane) ak%ije ve ak%ijeobezbeđuju njihovim imao%ima određene privilegije u odnosu na imao%eobičnik ak%ija* prednost u isplati dividende, prednost u isplati neraspoređenogostatka likvida%ione mase u slučaju prestanka drutva likvida%ijom, prioritet ukori/enju usluga drutva idr ?eđutim ove ak%ije , u načelu, njihovimimao%ima ne daju pravo glasa u skuptni Preeren%ijalne ak%ije mogu biti*kumulativne, parti%ipativne, parti%ipativno-kumulativne i zamenljive(konvertibilne)

5. A0-i! (r!)a (ra$+ a&a mogu biti*a akcije bez prava na glas, b akcije s pravom na glas, i% akcije s ograničenim pravom na glas (pravo glasa o tačno određenim

pitanjima7. ! naem pravu nije doputeno emitovanje tzv kamatnih akija, kod kojih se isplata

unapred određenog iznosa kamata ne vezuje za rezultate poslovanja drutva, tj nezavisi od ostvarene dobiti

6. V!/a%! a0-i! se izdaju ulagaču koji je kao predmet svog uloga uneo u drutvo neku

stvar odnosno pravo >ezane ak%ije se nalaze kod drutva određeno vreme, do istekaroka za prigovore, i njima se ak%ionarsko drutvo obezbeđuje od tete koja bi moglanastati zbog prirode uloga

=. Posebnu vrstu vezanih ak%ija predstavljaju ara%-i&0! a0-i!. ne su sredstvoobezbeđenja njihove vernosti prema drutvu i sa klauzulom zabrane konkuren%iječine i%t!r%i &i&t!) /a>tit! i%t!r!&a #r+>t$a.

15


18/27


?. Uit%i*0a a0-ia predstavlja +okrnjenu ak%iju, jer njen izdavala% iz nje ostvarujesamo lična prava (pravo upravljanja), dok imovinska prava ostvaruje pod određenimuslovima

1@. Pored i+datih akija ak%ionarsko drutvo može da ima i nei+date? odobrene,ovla/ene) ak%ije ! obliku odobrenih ak%ija mogu da budu obične ali i

preeren%ijalne ak%ije svake klase i njihov broj određuje se osnivačkim aktomak%ionarskog drutva

Prihod od ak%ija naziva se dividenda 8ividenda predstavlja samo deo proitaak%ionarskog drutva, koji preostaje posle izdavanja za rezerve i akumula%iju, porezedržavi, za upravne trokove idr 8ividenda pripada ak%ionarima prema njhovomrelativnom udelu u ak%ijskom kapitalu korpora%ije 8ividenda je slična kamati, od koje serazlikuje po dva osnovna momenta

1 Aamata je obično unapred poznata veličina na zajmovni kapital, a dividendanije =k%ionari mogu u startu biti inormisani samo o poten%ijalnom prihodu,dok iznos dividende zavisi od poslovnog uspeha korpora%ije i raspodele

ostvarenog proita" ! pogledu kamate komitent ne preuzima rizik poslovanja banke u koju ulažesvoj nova%, a kod dividende takav rizik postoji(ak%ionar može da utiče na radirme) :izik je ve/i kod ulaganja u ak%ije nego kod ulaganja nov%a na tednjukod banke, ali i mogu/nost da se ostvari ve/a zarada na kapital iste veličine

7.4. OBVE9NICE

bvezni%a je hartija od vrednosti kojom se emitent obavezuje da /e imao%uobvezni%e u roku njene dospelosti isplatiti iznos minimalne vrednosti obvezni%e iugovorenu kamatu

bvezni%e su hartije od vrednosti čijom prodajom na tržitu kapitala emitenti-irme, država @za sebe obezbeđuju potrebna sredstva u gotovom, a kup%i-investitori

prihoduju kamatu Pomo/u obvezni%a, emitent prikuplja slobodna novčana sredstva nainansijskom tržitu za tačno utvrđenu namenu (neposredno za vlastite potrebe) ili, ako je banka, druga inansijska organiza%ija u pitanju, radi plasmana i irenje svog poslovanja putem ugovornog ili korporativnog ulaganja prikupljenog kapitala

! bankarskoj praksi (angloameričkoj) obvezni%a se naziva i bond* za razliku odak%ije koja je korporativna hartija od vrednosti, obvezni%a je obliga%ionopravna hartija odvrednosti, jer sadrži pravo imao%a da zahteva isplatu dugovanog iznosa u nominalnojvrednosti sa određenom kamatom

1'


19/27


7.4.1. O&%"$%i !!)!%ti "$!/%i-!

bvezni%e sadrže slede/e osnovne elemente*

1 oznaku da je obvezni%aG" irma, naziv i sedite izdavao%a obvezni%eG# irmu, ime kup%a obvezni%e ili oznaku da obvezni%a glasi na donosio%aG$ novčani iznos na koji glasi obvezni%aG2 visinu kamatne stopeG5 pro%enat uče/a u dobitiG' rokove otpla/ivanja glavni%e i kamateG mesto izdavanja i datum, serijski kontrolni brojG& aksimil potpisa ovla/enih li%a izdavao%a obvezni%e i prava iz obvezni%e 3a prednjoj strani obvezni%e sa garan%ijom označava se irma-naziv i sedite

organa 3a poleđini obvezni%e označavaju se rokovi u kojima se otpla/uju anuiteti

(glavni%a i kamata- tzv amortiza%ioni plan) !koliko se radi o obvezni%ama sa serijskimdospe/em, tada se ona sastoji iz dva dela* prvi deo obvezni%e sadrži sve njene osnovneelemente, dok drugi deo koji se zove talon sadrži anuitete i kamatne kupone

7.4.2. Vr&t! "$!/%i-a

bvezni%e se mogu deliti na razne načine zavisno od kriterijuma koji se uzme kaomerodavan1. Pr!)a r"0+ ("&(!"&ti "a$!/! !)it!%ta;

a $ratkoročne ! od #0 do #52 dana), i

b %ugoročne (preko #52 dana)" Pr!)a %a*i%+ "#r!,i$a%a i)a"-a (ra$a razlikuju se*a. obveznice na ime,

b obveznice na donosioca,# Pr!)a %a*i%+ "&t$ari$a%a (ra$a %a 0a)at+*

a s kamatom isplativom odjednom (obvezni%e bez kupona) b s kamatom isplativom u kamatnim periodima(obvezni%e s kuponima)

$ Pr!)a (ri%"&+ dele se na*a obveznice s #iksnom i b obveznice s varijabilnom kamatom

2 Pr!)a %a*i%+ "&t$ari$a%a (ra$a %a ("$ra


20/27


b zamenljive % prioritetne

7.5. BLAGAJNI8KI I KOMERCIJALNI 9APIS4lagajnički, komer%ijalni zapisi su hartije od vrednosti čijom prodajom se

prikupljaju kratkoročna novčana sredstva, a emitenti se obavezuju da /e li%u označenomna zapisu ili donosio%u u roku dospe/a isplatiti određeni-naznačeni novčani iznos nazapisu sa pripadaju/om kamatom

snovna obeležja blagajničkih, komer%ijalnih i državnih zapisa su*1 predstavljaju obliga%ionopravne hartije od vrednosti," u pitanju su hartije od vrednosti koje se izdaju za tačno određenu namenu,# glase na okrugle novčane iznose koji se upla/uju, odnosno ispla/uju

jednokratno,

$ izdavao%i *a 4lagajničkih zapisa- 3arodna banka


21/27


7.7.1. Vr&t! -!rtii0ata (" #!("/it+

Certiikat po depozitu se klasiikuje *

1 Pr!)a 0rit!ri+)+ #"&(!"&ti na*a kratkoročni(rok dospelosti kra/i od godine dana od dana emitovanja) i b dugoročni(rok dospelosti duži od godinu dana od dana emitovanja)

" Pr!)a (ri%"&+ na*a certi#ikat sa #iksnom kamatom i b -!rtii0at &a $ariai%") 0a)at")

7.6. INANSIJSKI DERIVATI

Hinansijski derivati (tzv inansijske inova%ije) jesu, zapravo ugovori kojima setrguje na berzi slično hartijama od vrednosti čija %ena zavisi od kretanja %ena hartija odvrednosti ili drugih aktiva iz kojih se izvode, deriviraju, tj koje čine njihovu aktivnu podlogu (tzv bazna aktiva)

ni se ponaaju kao hartije od vrednosti, ali pritom, ne ispunjavaju kriterijume u

pogledu njihove orme, ve/ predstavljaju terminski ugovor sa odloženim ispunjenjemvaj ugovor ima određenu vrednost sa kojom se trguje na berzi

7.6.1. Vr&t! i%a%&i&0i: #!ri$ata

"0


22/27


! pravnoj i ekonomskoj teoriji postoje brojne klasiika%ije inansijskih derivata,to ukazuje na nepostojanje jedinstvenog shvatanjao inansijskih derivatimau teoriji praksi, ali i na veliku inentivnost u pogledu njihovog kreiranja

Prema kriterijumu karaktera trgovine, inansijski derivati se mogu podeliti u dvegrupe*

1 N!+&"$!%i ii *$r&ti +"$"ri jesu ugovori kod kojih obe strane imaju isti položaj iistovremeno pravo i obavezu da izvre ugovoreni posao Alasiikuju se dalje u tri podgrupea #or&ard ugovor - ugovor koji je čvrsto utanačen o budu/oj prodaji odnosno

kupovini određenog inansijskog instrumenta i zaključuje se na vanberzanskomtržitu

b #utures!#jučers"ugovor , koji se u sutini podudara sa orIard ugovorom, s tim dase razlikuje po tome to predstavlja tip standardizovanog posla

% s&ap !svop" ugovor , koji u sutini predstavlja sporazum o budu/oj razmenikamatnih pla/anja koja se odnose na iste iznose kapitala, ali deinisane na raznenačine

" U&"$!%i ii "(-i&0i +"$"ri jesu ugovori kod kojih trgova% hartijama od vrednostinjihovom kupovinom stiče pravo, ali ne i obavezu, da zaključi određeni posao u budu/nosti pod unapred utvrđenim uslovima, odnosno pravo na određeno ispunjenje,ako se steknu određene okolnosti(ispuni uslov)p%ijski ugovori se dalje klasiikuju*a 'rodajne (put option) ili kupovne(%all option) op%ijske ugovore u zavisnosti od

toga da li trgova% prodaje ili kupuje hartije od vrednosti nakon isteka ugovorenogroka po dogovorenoj %eni @ ili od ugovora odustaje vi op%ijski ugovori se daljemogu klasiikovati na* ak%ijske, indeksne, valutne, i druge op%ijske ugovore

b (gzotične opcijske ugovore koji obuhvataju različite ugovore, čija poimeničaindividualiza%ija nija mogu/a zbog njihovog mnotva i velike raznovrsnosti

% )pcijske hartije (Iarants) koji predstavljaju posebnu vrstu hartija od vrednosti ukoju je inkorporisano pravo op%ije

d cap.#loor ugovore, kod kojih ugovorač prima ispunjenja kad dođe do rastakamatnih stopa iznad dogovorom utvrđenog (maksimalnog) nivoa(%ap), odnosnodaje ispunjenje ako dođe do pada kamatnih stopa- ispod dogovorom utvrđenog(minimalnog)nivoa (loor)

e collar ugovore koji predstavljaju kombina%iju %ap i loor ugovora

6. ROBNE HARTIJE OD VREDNOSTI

! robne prenosive hartije od vrednosti spadaju*1 konosman(teretni%a)

" tovarni list i# skadišnica

6.1. KONOSMAN TERETNICA

"1


23/27


Aonosman ili teretni%a je posebna isprava u pomorskom prevozu koja služi kaodokaz, kojom brodar potvrđuje da je primio određenu robu i određene količine radi prevoza, na određenom putu u pomorskom transportu,odnosno da je zaključio ugovor o pomorskom prevozu, i istom se obavezuje da /e robu predati ovla/enom imao%uteretni%e, odnosno konosmana u lu%i opredeljenja1#

7eretni%a ili konosman, u praksi služi kao dokaz da je zaključen ugovor o pomorskom prevozu, ali i kao pismeni dokaz da je roba primljena od strane brodara radi prevoza 7eretni%a je u isto vremei hartija od vrednosti kojom se vri prenos vlasnitvana robi1$

6.1.1. Kara0t!ri&ti0! 0"%"&)a%at!r!t%i-!

! međunarodnim okvirima, zakonodavstvo nije ujednačeno, može se ista/i dateretni%a, kao hartija od vrednosti, ima određene karakteristike*

1 7eretni%a predstavlja uvek hartiju od vrednosti, bez obzira to ista služi kao

dokaz o zaključenom ugovoru o prevozu robe pomorskim putem" 7eretni%a ili konosman predstavlja klauzalnu hartiju od vrednosti jer se iz nje javno vidi veza sa osnovnim poslom tj ugovorom o pomorskom prevozu robe

# 7eretni%a je takođe i prezenta%iona hartija od vrednosti, jer na osnovu nje primala% robe može robu podi/i tek sa prezentiranjem-predavanjem teretni%e brodaru ( Aonosman ne putuje zajedno sa robom, nego se odvojeno alje primao%u robe, i na taj način se omogu/ava da se robom može trgovati i dok jeu transportu )

$ 7eretni%a spada i u vrstu tradi%ionalnih papira, jer se njenom predajomistovremeno prenose ili mogu konstituisati određena stvarna prava, odnosno pravo svojine ili založno pravo na robi koja je označena u teretni%i

6.1.2. Vr&t! 0"%"&)a%a t!r!t%i-!

Postoji nekoliko vrsta ili oblika teretni%a 9edna od podela teretni%a može seizvriti kao to je to učinjeno kod svih hartija od vrednosti i to na*

1 teretni%u na ime," teretni%u na donosio%a,# teretni%u po naredbi

Pored istaknute podele teretni%a potrebno je ista/i i podele teretni%a na*1 +čistu i +nečistu teretni%u," teretni%a +ukr%ano na brod i teretni%a +primljeno radi ukr%aja,# direktna i naslovljena teretni%a,$ grupna ili skupna teretni%a,

1#


24/27


2 lučka teretni%a,5 elektronska, elektronička teretni%a idr

6.2. TOVARNI LIST7ovarni list je prevozna isprava koju izdaje vozar, kojim se potvrđuje da je on

primio na prevoz određenu robu i služi kao dokaz da je zaključen ugovor o prevozu robeu doma/em ili međunarodnom transportu >ozar se obavezuje da robu, po tovarnom listu preveze do određenog mesta, uz naplatu vozarine od poiljao%a, kao naknade za izvrenuuslugu prevoza Pored toga, vozar se obavezuje da u određenom mestu destina%ije gde je prevoz okončan, imao%u tovarnog lista( po njegovom prezentiranju), isporuči prevezenurobu

3a 6akon o obliga%ionim odnosima12 predviđa da se ugovarači o prevozu stvarimogu porazumeti da se o poilj%i predatoj na prevoz, sačini tovarni list .nače postojanje i

punovažnost ugovora o prevozu, nezavisni su od postojanja tovarnog lista i njegovetačnosti


25/27


ostavio%a(deponenta) koja je označena u toj ispravi i da na osnovu nje depozitar -javnoskladite je obavezno da robu izda li%u koje je prema istoj legitimisano da je primi

3isu sve skladine organiza%ije u stranim zemljama ovla/ene da izdajuskladini%u, kao hartiju od vrednosti ! tom pogledu se pravi osnovna razlika između javnih i privatnih skladitara, jer su jedino na osnovu zakona javni skladitari ovla/eni

da izdaju ovu hartiju od vrednosti ! svakom slučaju skladini%a je u poslovnoj praksiznačajna hartija od vrednosti, jer predstavlja u komer%ijalnopravnom smislu robu natržitu ili u nekim drugim poslovnim aranžmanima, iako je roba u izičkom pogleduodsutna sa tržita(zato to je uskladitena)


26/27


$roz rad smo primetili da hartije od vrednosti se koriste zbog

ostvarivanja odreenih #unkcija, manje-više na jeoobrazni način u celom

svetu. )dnosno primetil smo i razliku u privrednim sistemima pojedinih

zemalja, naročito sa aspekta privrednih #unkcija i položaja hartija od

vrednosti, tako da možemo konstatovati da postoje razlike u shvatanjima i

da postoje razlike u privrenom #unkcijama pojedih hartija od vrednosti u

pojedinim zemljama.

načajna uloga hartija od vrednosti ogleda se u tome što su one

podesne za laku i jednostavnu cirkulaciju u pravnom prometu, odnosno

njihovo prenošenjeje takvo da omogućava veliku brzinu u pravnom prometu.

Uloga hartija od vrednosti u pravnom prometu je posebna i zbog

činjenice da se sa istim postiže sigurnost u prometu jer se izdaju na strogo

propisanim #ormularima, pa se time izbegava mogućnost njihovog lakog #alsi#ikovanja.

C 6 5 4 R A 5 U R A

1. S. 8i"ovanovi- 8. inansijski menad/ment- Privrednaakademija- ovi Sad 2:: #od.

2. Pro=. dr. 8iodra# Stankovi- dr. Sanja Stankovi- Pos"ovno 'ravo- Beo#rad 2::2 #od.

"2


27/27


3. Pro=. dr. S"avko

Documents

Hartije Od Vrednosti Karakteristike