HEGELOVA FILOZOFIJA

Hegelova filozofija umnogome je

odredila sudbinu zapadne filozofske misli.

Parafrazirajui Hegela, moglo bi se rei da

sve post-hegelijanske filozofije u smislu

vremenske odredbe koja podrazumeva

svaku filozofiju nakon Hegelove imaju

jednu zajedniku crtu, a to je da su post-

hegelijanske. Drugim reima, bilo da su

se spram hegelovskog naslea odnosile

pozitivno ili negativno, najznaajnije

(kontinentalne) filozofske koncepcije

prema Hegelu su se nuno morale odnositi.

Meutim, u poslednjih se par decenija

Hegel smatra pomalo prevazienim

kao da je filozofija stvar modnih

trendova i sezonskih promena te je,

kako Perovi primeuje u predgovoru

svoje knjige, (ovdanja) filozofska kultura

odreena uvjerenjem da je Hegelova

filozofija odavno postala anahronom i da

je u potpunoj nesaglasnosti s vladajuim

filozofskim senzibilitetima1.

Takvom stanovitu i takvom

stanju stvari uprkos, autor je viedecenijsko

iskustvo u miljenju stvari filozofije

1 Perovi, M.A., Pet studija o Hegelu, str.7,

Predgovor.

pretoio u delo koje se obraa ne samo

filozofski obrazovanom itaocu, ve i

samom Hegelu, kroz osobeni dijalog

koji daleko prevazilazi koncept miljenja

Hegela i prelazi u miljenje sa Hegelom.

Perovi je iskusan i plodan autor.

Objavio je vie od deset knjiga i preko

stotinu filozofskih tekstova. Meu knjigama

su neke namenjene studentima (Etika,

Praktika filozofija, Istorija filozofije etc.),

a neke strunoj i naunoj javnosti (Poetak

u filozofiji, Granica moraliteta, Filozofske

rasprave etc.). Knjiga Pet studija o Hegelu

spada u ovu drugu kategoriju, tim pre

to predstavlja zbirku tekstova koje je

pisao za relevantne naune asopise iz

oblasti filozofije. Po vlastitom svedoenju

autora, kada se naao pred zadatkom da

iz svog bogatog opusa odabere tekstove

vezane za Hegelovu filozofiju, doekala

ga je dvostruka nevolja: neki su radovi

zahtevali znaajnije i temeljnije preinake,

to je uslovilo nezanemarljiv rast njihovog

obima, a to je s druge strane indukovalo

potrebu da se sam broj tekstova koji e ui

u finalni izbor znaajno smanji.

Tako je, u konanom, u knjigu

PRILOZI

MINA OKILJEVI

HEGELOVA FILOZOFIJA(Milenko A. Perovi, Pet studija o Hegelu, Biblioteka ARHE,

Filozofski Fakultet, Novi Sad 2012.)

162

ulo svega pet tekstova, emu delo i ima

da zahvali vlastiti naslov. Odredba svega

zavreuje navodnike jer se ovih pet tekstova

protee na vie od 350 stranica. Svaka

studija podeljena je na vie podnaslova,

to umnogome olakava prohodnost kroz

materiju: Perovi i explicite i implicite

odbija pojednostavljivanje Hegelove

filozofije i njeno svoenje na beivotne

sheme poput glasovite formule teza-

antiteza-sinteza. Spekulativna se filozofija

mora misliti i tumaiti spekulativno! Otuda

ova knjiga nije za one koji razumsko

miljenje ne ostavljaju pred vratima

filozofije. Onima koji slede vii filozofski

interes segmentacija studija e ipak dobro

doi da naprave predah.

Prva studija nosi naslov Problem

statuiranja fenomenologije duha. Pitanje

o smislu i poziciji fenomenologije duha

unutar Hegelovog sistema filozofije estim

je predmetom filozofskih istraivanja.

Ono to ovaj tekst ini osobenim jeste

injenica da Perovi ne prilazi problemu

iz perspektive odnosa Fenomenologije,

Enciklopedije i Nauke logike2, ve sa

aspekta predavanja o filozofiji religije.

Kroz etiri manje celine (Dijalektika

svijesti ili dva puta Apsoluta;

Fenomenologija svijesti i fenomenologija

duha; Totalni svijet duha; Fenomenologija

2 Premda je u tekstu Odnos fenomenologije

duha i nauke logike kod Hegela (ARHE,

vol.3, br. 5-6, Novi Sad 2006, str. 23-49) autor

poloio rauna i o tom aspektu problema.

duha i filozofija duha) autor pokazuje da

problem statuiranja fenomenologije duha

prestaje biti problemom onda kada se

Hegel misli hegelovski, odnosno kada se

samom problemu pristupi na spekulativan

nain.

U drugoj studiji Filozofija

praksisa versus praktika filozofija

Perovi pokazuje zato Hegel naputa

izraz praktika filozofija (Prevladavanje

ideje praktike filozofije), kao i kakvo je

mesto filozofije objektivnog duha unutar

njegovog sistema filozofije (Sistem

filozofije i problem poetka praksisa).

Dalje se razjanjava sam smisao pojma

objektivnog duha (Objektivni duh kao ono

praktiko ili pravno), koncept praktike

ideje (Logicitet prakisa kao praktika

ideja ili ideja dobra), problem samosvesti

(Samosvijest kao fenomenoloko

ozbiljenje logiciteta praksisa), kao i

Hegelovo razumevanje pojma prava

(Pravo kao ozbiljenje praksisa). Konano,

dva zavrna odeljka odgovaraju na pitanje

o metodi praktikog miljenja (Problem

metode filozofije praksisa) i umnosti samog

praksisa, koja daje da ga uopte bude i

da on moe biti filozofskim predmetom

(Umnost pojma praktikog).

Trea studija se moe oznaiti

kao sredinja ne samo zbog toga to joj

dve prethode, a dve slede za njom, ve i

stoga to se ini da na najpregnantniji

nain sublimira problematiku Hegelove

filozofije kroz tematizaciju pojma i

Mina Okiljevi, Hegelova filozofija

ARHEgod. IX, 18/2012 (161 164)

163

problema volje. Reenje tog problema

Perovi vidi u istraivanju prelaska sa

subjektivnog na objektivni duh, odnosno, u

istraivanju odnosa izmeu Enciklopedije

i Filozofije prava. Naslov studije je

Spekulativna psihogeneza i filogeneza

volje, a podeljena je u tri celine. U

prvoj (Filozofska povijest pojma volje)

Perovi izlae Aristotelovo i Kantovo

utemeljenje pojma volje, pokazujui

im vrednosti i granice. Druga celina

nosi naslov Spekulativna psihogeneza

volje. Pod spekulativnom psihogenezom

(ili ontogenezom) autor podrazumeva

Hegelovu filozofiju subjektivnog

duha u kojoj se, kroz antropologiju,

fenomenologiju i psihologiju, izlae celina

ljudske individualnosti. s druge strane,

spekulativna filogeneza volje (to je i

naslov tree celine) polazi od postignua

spekulativne psihogeneze slobodnog

duha kao slobodne volje i razvija se kao

objektivni duh. Prelazak sa psihogeneze

na filogenezu volje ujedno je i prelazak sa

Enciklopedije na Filozofiju prava.

U etvrtoj studiji Rasprava

o biti i aporijama savjesti Perovi

se vraa temi koja ga je okupirala i na

poecima filozofske karijere3. Kroz prizmu

Hegelove kritike Jakobijeve (a delom i

Kantove i Fihteove) koncepcije savesti,

autor minuciozno razlae Hegelov pojam

savesti kao najvieg stanovita i bolesti

3 vidi: Perovi, M.A., Hegel i problem savjesti,

Novi Sad 1989.

naeg vremena (Hegel). Raskrinkavanje

naivne metafizike i aporetike iste

moralne svesti odvija se kroz sedam taaka

(Jakobijeva filozofija osjeaja i vjere;

Naivna metafizika principa neposrednog

znanja; ista moralna svijest i savjest;

Aporetika moralnih znanja i uvjerenja;

Sadraj savjesti; Priznatost savjesti; Zlo

i savjest). Iako je Hegel u potpunosti

rasvetlio aporetiku iste moralne svesti i

savesti, ona je kako Perovi primeuje

nastavila svoj zemaljski i teorijski ivot

zaboravljajui na snagu i ubjedljivost

Hegelovog tapa4.

Poslednja i obimom ali ne i

znaajem najmanja jeste studija pod

naslovom Pojam linosti kod Kanta i

Hegela. Uvodni prargrafi ispostavljaju

kratak pregled povesti samog pojma

linosti. Unutar prvog podnaslova (Kant:

Person i Persnlichkeit) autor razlae

sloenu aporetsku strukturu Kantovog

razumevanja oveka kao empirijskog i

inteligibilnog bia. Drugi odeljak (Hegel:

Multiplicitet pojma linosti) donosi kratak

pregled Fihteovog i elingovog poimanja

linosti, a potom i objanjenje Hegelovog

pojma linosti. U tom smislu, ovaj odeljak

ini svojevrsnu krunu svih prethodeih

studija: u pokazivanju da Hegel oveka

razume kao telesno-duevno-duhovno-

svesno bie koje punou vlastitog

linosnog odreenja zadobija u formama

pravnog lica, moralnog subjekta, lana

4 Perovi, Pet studija o Hegelu, str. 338.


ARHEgod. IX, 18/2012 (161 164)

164

porodice, ekonomskog i politikog bia,

Perovi zapravo rezimira kljune rezultate

prethodnih istraivanja.

Knjiga je opremljena predgovorom

i prevodima predgovora na engleski i

nemaki jezik. Mermerna struktura

samih studija teko bi podnela prevoenje

na strane jezike, ali ini se da bi taj

mukotrpni poduhvat bio viestruko

opravdan injenicom da delo nikako nije

tek nacionalnog ili regionalnog dometa.

Kako sam autor kae ova knjiga trai

strpljivog itaoca. Jedno je izvesno

strpljenje se u ovom sluaju isplati.


ARHEgod. IX, 18/2012 (161 164)

Documents

HEGELOVA FILOZOFIJA