Hekšer-Olinova-teorema-teorijski-deo.docx

7/24/2019 Heker-Olinova-teorema-teorijski-deo.docx

1/12

UNIVERZITET ZA POSLOVNE STUDIJE

FAKULTET ZA POSLOVNE I FINANSIJSKE STUDIJE

SEMINARSKI RAD

HOS TEOREMA TEORIJA OPTE RAVNOTEE

STUDENTI: MENTOR:


2/12

1.UVOD


3/12

2. HECKSCHER-OHLIN-SAMJUELSONOV MODEL

MEUNARODNE TRGOVINE2.1. Poruka Heker-O!"#o$e %eore&e1

1 Prema: Krugman, P, Obstfeld, M. (2009), Meunarodna Ekonomija - Teorija i

politika, 8. izdanje, ata !tatus, "e#grad, $.$ %%&81.


4/12

'edna #d najutiajniji te#rija u me*unar#dn#j e+#n#miji (-eds+i e+#n#misti

laj /e+er i "ertil Olin +#me je 19. g#dine d#dijeljena #bel#-a

nagrada za e+#n#miju). 3-rdi da je me*unar#dna trg#-ina u -eli+#j mjeri

usl#-ljena razli+ama u resursima +#jima zemlje ras$#la4u d#+ je u5i+ard#-#m m#delu $#st#jala #grani6ena ras$#l#4i-#st (relati-na #s+udn#st)

sam# jedn#g resursa $rili+#m $r#iz-#dnje. e+i t# nazi-aju /&O&m#del#m,

+#ji je /e+er $#sta-i#, Olin dalje raz-i#, a !amuels#n detaljnije $#sta-i#

usl#-e fun+i#nisanja #-#g m#dela

P#t# se u nj#j isti6e uzajamn# dejst-# srazmjera u +#jima su razli6iti fa+t#ri

$r#iz-#dnje ras$#l#4i-i u razli6itim zemljama i srazmjera u +#jima se #ni

+#riste za $r#iz-#dnju razli6iti d#bara, nazi-a se j# i %eor"'a (ak%or)k"*

+ro+or,"'a.

3e#rija izuzetn# -a4na ali i +#ntr#-erzna razmatrat 7em# em$irijs+e d#+aze

za i $r#ti- nje.

ajedn#sta-nija -erzija m#dela fa+t#rs+i $r#$#rija +#ju $#ne+ad i j#

nazi-am# 222 ($e /e&!'e d#ma7a i in#strana, $a o0ra $latn#

(metri) i rana (+al#rije) i $a (ak%ora +ro"/$o#'e zemljite (ari) i rad

(sati))2.

enisa7em# sljede7e izraze: +#li6inaa% ari zemljea! sati radaa%+!a%#a ari zemlje utr#eni za $r#iz-#dnju jedn#g metra $latna ($rimer 00sati)a!+!a%#a sati rada utr#eni za $r#iz-#dnju jedn#g metra $latna ($rimer 200sati)a%*ra#e ari zemlje utr#eni za $r#iz-#dnju jedne +al#rije rane ($rimer 200ari)a!*ra#e sati rada utr#eni za $r#iz-#dnju jedne +al#rije rane ($rimer 100sati)L $#nuda rada u $ri-redi (tj. ras$#l#4i-a +#li6ina)T $#nuda #bradi-#g zemljita u $ri-redi (tj. ras$#l#4i-a $#-rina)

5azli+a u #dn#su na 5i+ard#-u te#riju jeste da +#ristim# -eli6ine: $#-rinazemljita ili ko!""#a raa ko'a 'e ")kor"%e#a za $r#iz-#dnju zadate

2 a$#mena: +ada $#st#ji -ie fa+t#ra $r#iz-#dnje, grania $r#iz-#dni m#gu7n#sti

nije -ie $ra-a linija.


5/12

+#li6ine $latna ili rane, ok 'e R"karo +#risti#: ko!""#a ko'a 'e#eo+*o#a da se $r#iz-edu te +#li6ine. O-a $r#mjena u #dn#su na 5i+ard#-m#del d#g#dila se zb#g t#ga t# u m#delu sa d-a fa+t#ra $r#iz-#dnje imam#$r#st#ra da izaberem# +#je 7em# in$ute u$#trijebiti. U R"karo$o&&oe!u, ta+#*e je $#st#jala o3ra#"e#a ra)+o!o4"$o)% 5o#o)#o6

re!a%"$#a o)ku#o)%7 )a&o 'e#o3 re)ur)a $rili+#m $r#iz-#dnje. ;/e+er&Olin#-#j te#remi $#st#ji #grani6en#st d-aju resursa.

Po!a/"&o o +re%+o)%a$ke8: da je +#li6ni+ rada i zemljita u$#trijebljen#g

za $r#iz-#dnju $latna $e9" #d +#li6ni+a rada i zemljita u$#trebljen#g za

$r#iz-#dnju rane:

al $latna (200) < at $latna (100) :al rane (00) < at rane (200), = 2=1,%

t# se m#4e $reurediti, ta+# da je

al $latna (200) < al rane (00) : at $latna (100) < at rane (200) =0,>>=0,%

o3ra#"e#'a;uku+#a +o$r"#a /e&!'"%au$#trijebljena za $r#iz-#dnju #e

&o4e a +re&a" uku+#u +o$r"#u ra)+o!o4"$o3 /e&!'"%a;

?rane @ at rane A ?$latna @ at $latna < T

o3ra#"e#'a; uku+a# ra u+o%r"'e0!'e# u $r#iz-#dnji #e &o4e a

+re&a" uku+#u ra)+o!o4"$u ko!""#u raa;

?rane @ al rane A ?$latna @ al $latna < L

U )!'ee9e& +r"&'eru, budu7i da jedna zemlja ima -ii +#li6ni+ zemljta i rada #din#strane, #na #biluje rad#m, d#+ in#strana #biluje zemlj#m.

SADima 80 mili#na radni+a i 200 mili#na ari zemlje = +#li6ni+ zemljita i radaizn#si 1:2,% ili 2,%.Ve!"ka =r"%a#"'a ima 20 mili#na radni+a i 20 mili#na ari zemlje = +#li6ni+zemljita i rada izn#si 1:1 ili 1.

Ba4n#: !lijedi da Beli+a "ritanija C#bilujeD rad#m u$r+#s t# gleda-i $rimjerras$#la4e sa manje u+u$n#g rada #d !E. O0"!a%o)%se u-e+ denie +a# relati-na

-rijedn#stF

"udu7i da je $latn# radn#&intezi-n# & d#br#, grania $r#iz-#dne m#gu7n#sti Beli+e"ritanije u #dn#su na GPM !E usmjerena je mn#g# -ie +a $r#iz-#dnji $latna, neg#rane.

;z #grani6enje razra*en#g $rimera $# sl#b#dn#m na#*enju aut#ra Mar+a

Mil#e-i7a (razli6it# #d ud4beni+a)


6/12

P#laze7i #d $ret$#sta-+i +#je su na-edene, te#remu # izjedna6a-anju ijena fa+t#ra(/O!) m#4em# f#rmulisati na sljede7i na6in: Me*unar#dna trg#-ina d#-e7e d#izjedna6a-anja relati-ni i a$s#lutni $rin#sa na #m#gene fa+t#re $r#iz-#dnje urazli6itim zemljama. a taj na6in me*unar#dna trg#-ina $redsta-lja su$stitutme*unar#dne m#biln#sti fa+t#ra. O-# zna6i da 7e me*unar#dna trg#-ina d#-esti d#t#ga da nadnie za #m#geni rad (tj., rad iste #bu+e, +-ali+aija i $r#du+ti-n#sti)

budu iste u s-im zemljama +#je trguju. Enal#gn#, me*unar#dna trg#-ina 7e d#-estida $rin#si na #m#geni +a$ital (tj., +a$ital iste $r#du+ti-n#sti i rizi+a) budu isti us-im zemljama +#je su u+lju6ene u trg#-inu. rugim rije6ima, me*unar#dnatrg#-ina 7e d#-esti d# jedna+#sti. relati-ne i a$s#lutne ijene fa+t#ra 7e seizjedna6itiH.

Tr3o$"#a " ra)+o'e!a o*o%ka - 3rg#-ina uzr#+uje +#n-ergeniju

relati-ni ijena. Pr#mjene relati-ni ijena, zauz-rat, sna4n# uti6u na

relati-ne $rin#se #d rada i zemljita. P#rast ijene $latna $#di4e +u$#-nu

m#7 rada za #ba d#bra, a $ri t#m smanjuje +u$#-nu m#7 zemljita za #ba

d#bra. P#rast ijene rane ima su$r#tan efe+at ($#di4e +u$#-nu m#7

zemljita za #ba d#bra, a smanjuje +u$#-nu m#7 rada za #ba d#bra). a+le,

me*unar#dna trg#-ina ima ja+ utiaj na ras$#djelu d##t+a. ; d#ma7#j

zemlji, gde relati-na ijena $latna raste, ljudi 6iji d##da+ za-isi #d rada

#st-aruje d#bit+e #d trg#-ine, d#+ #ni 6iji d##da+ za-isi #d zemljita se

nalaze u l#ij#j $#ziiji. ; stran#j zemlji, gdje relati-na ijena $latna #$ada,

situaija je sas-im su$r#tna: radnii su d#-edeni u l#iju, a zemlj#$#sednii u

b#lju $#ziiju.

Pret$#sta-+a da d#lazi d# +#n-ergenije relati-ni ijena, +ada se d#ma7a i strana

zemlja u$uste u trg#-inu -a4i sam# a+# zemlje imaju iste ten#l#gije i $r#iz-#dnje.Me*utim, u st-arn#sti me*unar#dna trg#-ina ne izjedna6a-a u $#t$un#sti ijened#bara. 3aj ned#stata+ +#n-ergenije nastaje i zb#g $rir#dni barijera ($#$uttrans$#rtni tr#+#-a), ali i zb#g trg#-ins+i barijera $#$ut arina, u-#zni +-#ta idrugi restri+ti-ni mera.

2.2. Pre%+o)%a$ke Heker>O!"#o$e %eor"'e

1. P#st#je d-ije zemlje (Iemlja 1 i Iemlja 2), d-a $r#iz-#da ($r#iz-#d J i$r#iz-#d ), i d-a fa+t#ra $r#iz-#dnje (rad i +a$ital).

2. Obje zemlje +#riste istu ten#l#giju u $r#iz-#dnji.. Pr#iz-#d J je radn# intenzi-an, a $r#iz-#d je +a$italn# intenzi-an $r#iz-#d u

#bje zemlje.H. Oba $r#iz-#da $r#iz-#de se uz +#nstantnu e+#n#miju #bima u #bje zemlje.%. ; #bje zemlje $#st#ji ne$#t$una s$eijalizaija u $r#iz-#dnji.>. ;+usi su identi6ni u #bje zemlje.

H Prema: Krugman, P, Obstfeld, M. (2009), Meunarodna Ekonomija - Teorija i

politika, 8. izdanje, ata !tatus, "e#grad, $.$ %%&81.


7/12

. ; #bje zemlje $#st#ji sa-rena +#n+urenija na tr4itima $r#iz-#da i tr4itimafa+t#ra.

8. P#st#ji sa-rena m#biln#st fa+t#ra unutar s-a+e zemlje, ali nema fa+t#rs+em#biln#sti izme*u zemalja.

9. e $#st#je trans$#rtni tr#+#-i, arine, ili druge barijere sl#b#dn#m #d-ijanjume*unar#dne trg#-ine.

10.!-i resursi su $#t$un# u$#sleni u #be zemlje.11.Me*unar#dna trg#-ina izme*u d-ije zemlje je ura-n#te4ena.

& Prema /e+er&Olin#-#j te#remi $redusl#- razli+a u +#m$arati-n#j $redn#sti

i tr#+#-ima je razli+a u relati-n#j ras$#l#4i-#sti $r#iz-#dni fa+t#ra. Iemlje

+#je su relati-n# d#br# #bezbe*ene $r#iz-#dnim fa+t#rima imaju

+#m$arati-nu $redn#st. Iemlja sa um#m ima +#m$arati-nu $redn#st u

dr-n#j industriji, a sli6n# -a4i i za druge $rir#dne resurse (radna snaga,

zemljite i sl.). O-# -a4i uz $ret$#sta-+u da se in$uti +#riste u $r#iz-#dn#j

fun+iji u razli6itim +#mbinaijama i da se fa+t#ri $reselja-aju izme*u se+t#ra$ri-rede, ali nisu m#bilni izme*u $ri-reda razli6iti zemalja. Dru3"& re"&a6

)$aka /e&!'a )+e,"'a!"/u'e )e /a +ro"/$o#'u " "/$o/ +ro"/$oa ko'" 'e

"#%e#/"$a# +o (ak%oru ko'" 'e re!a%"$#o o0"!a# " 'e(%"#6 a u$o/"

+ro"/$o ko'" 'e "#%e#/"$a# +o (ak%oru ko'" 'e re!a%"$#o o)kua# "

)ku+.

O+-ir #$te ra-n#te4e u /e+erOlin#-#j te#riji m#4e biti $redsta-ljen i sa4et

u$#treb#m !li+e %.. !li+a jasn# $ri+azuje na6in na +#ji s-e e+#n#ms+e snage

zajedni6+i #dre*uju enu nalni $r#iz-#da. 3# je #n# na ta se mislil# +ada

+a4em# da je H>O &oe! o+%e ra$#o%e4e.


8/12

& Pre neg# t# se $ri-ati +a# te#rija, &oe! &ora 0"%" u)+e#o e&+"r"')k"

%e)%"ra#. ;+#li+# je m#del u su$r#tn#sti sa em$irijs+#m e-idenij#m #nm#ra biti #dba6en i m#ra se s+iirati alternati-ni m#del.

& Pr-i em$irijs+i test /e+erOlin#-#g m#dela s$r#-e# je Basilij Le#ntije-

19%1. g#dine +#riste7i $#dat+e za !E za 19H. g#dinu. P#t# su u

tadanjem s-etu !E bile zemlja +#ja je izrazit# K #bilna, Le#ntije- je

#6e+i-a# da 7e d#biti rezultat da #na iz-#zi $r#iz-#de +#ji su K intenzi-ni, a

da u-#zi $r#iz-#de +#ji su 5 intenzi-ni. 5ezultati Le#ntije-lje-#g testa bili

su za$anjuju7i. ;-#zni su$stituti !E bili su za #+# 0 $r#enata K

intenzi-niji #d iz-#za !E. rugim re6ima, izgleda da su !jedinjene r4a-e

iz-#zile 5 intenzi-ne $r#iz-#de, a u-#zile K intenzi-ne $r#iz-#de. 3# jesu$r#tn# #n#me ta $red-i*a /e+erOlin#- m#del i $#stal# je $#znat# +a#

$arad#+s Le#ntije-a.


9/12

Te)%"ra#'e +oa%aka "/ ,e!o3 )$e%a

Pore?e#'e "/$o/a #a Se$eru " Ju3u


10/12

S!ua' #eo)%a'u9e %r3o$"#e


11/12


12/12

@ak!'u," %e)%"ra#'a Heker-O!"#o$e %eor"'e;

& #-#di te#reti6are me*unar#dne e+#n#mije u nezg#dan $#l#4aj

& m$irijs+i nalazi nesumnji-# idu u $ril#g 5i+ard#-#j te#riji ia+# je u $itanju

su-ie #grani6en m#del (da 7e se zemlje ba-iti iz-#z#m #ni d#bara u +#jimaje radna snag ate zemlje $#sebn# $r#du+ti-na)

& /&O te#rija -e7 du4e -reme zauzima entraln# mest# u te#riji trg#-ine jer

nam #m#gu7a-a da se ist#-remn# $#zaba-im# i $itanjem ras$#dele d##t+a

i $itanjem t#+#-a trg#-ine

& M#del nije isu-ie d#bar za #bjanja-anje st-arni t#+#-a me*unar#dne

trg#-ine, ali je idalje #d sutins+#g zna6aja za razume-anje efe+ata trg#-ine.

Documents

Hekšer-Olinova-teorema-teorijski-deo.docx