Hemijski pregle 6-2007

HEMIJSKI

PREGLEDgod. 48

br. 6 (decembar)

YU ISSN04406826

UDC 54.001.93

S A D R @ A J

ØLANCI

IVAN GUTMANIVAN GUTMANNOVI HEMIJSKI ELEMENTI – JOÅ MALO PA 120

NEW CHEMICAL ELEMENTS – A LITTLE MORE AND 120 _ _ 114

ÆURÆICA IVKOVIÕ, ALEKSANDAR JOVIÕ, DRAGANA GRUIØIÕ, MARKO KOMATINAÆURÆICA IVKOVIÕ, ALEKSANDAR JOVIÕ, DRAGANA GRUIØIÕ, MARKO KOMATINAALTERNATIVNI IZVORI ENERGIJERENEWABLE ENERGY RESOURCES _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 115

ANA PAVLOVIÕ, SAÑA MILOÅEVIÕ, IVAN GRŸETIÕANA PAVLOVIÕ, SANJA MILOÅEVIÕ, IVAN GRŸETIÕTEÅKI METALI U ZEMÇIÅTU BEOGRADA HEAVY

HEAVY METAL POLLUTION IN THE SOIL OF BELGRADE

REGION _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 124

VESTI IZ ÅKOLE, VESTI ZA ÅKOLE

SLAVICA KOCIÕSLAVICA KOCIÕPERIODNI SISTEM ELEMENATA – ELEKTRONSKA KONFIGURACIJA ATOMA ELEMENATA

PERIODIC TABLE AND ELECTRON CONFIGURATION _ 132

HEMIJA NA INTERNETU

ALEKSANDAR DEKANSKI, VLADIMIR PANIÕ, DRAGANA DEKANSKIALEKSANDAR DEKANSKI, VLADIMIR PANIÕ, DRAGANA DEKANSKI

http:// www. spectroscopynow.com _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 134http://www. separationsNOW. com _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 135

BELEÅKE

ELEMENTI VASIONE _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 136

VESTI IZ SHD

In Memoriam – Mr Vesna Anderluh _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 137

„Hemijske promene u prirodi“ – OÅ „Vuk Karaœiõ – Õuprija – Hemijska sekcija _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 137

Nedeça hemije _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 138

Izveåtaj sa sveøane skupåtine SHD za 2007. godinu _ _ 138

Novi cenovnik za 2008. godinu _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 139

IzdajeSRPSKO HEMIJSKO DRU[TVO

Telefon 3370-467

Karnegijeva 4

izlazi dvomese~no

ODGOVORNI I GLAVNI UREDNIKRatko M. Jankov

POMOÕNIK ODGOVORNOG I GLAVNOG UREDNIKADragica Triviõ

ØLANOVI REDAKCIJEVladimir Vukotiõ, Milena Spasiõ, Jelena Radosav-çeviõ i Milan Dragiõeviõ

Izdavawe ~asopisa „HEMIJSKI PREGLED” po-ma‘u: Tehnolo{ko-metalur{ki fakultet, Hemijskifakultet i Fakultet za fizi~ku hemiju u Beogradu.

URE\IVA^KI ODBOR

Nikola Blagojeviõ, Ivan Gutman, Sneÿana Zariõ, Jo-van Jovanoviõ, Slavko Kevreåan, Dragan Markoviõ,Rado Markoviõ, Vladimir Pavloviõ, Slobodan Rib-nikar, Radomir Saiøiõ, Ÿivorad Øekoviõ (predsed-nik).

Godiåña ølanarina za SHD za 2007. godinu je 1.000din, a za æake, studente i penzionere je 450 din. Go-di{wa pretplata za studente i uøenike koji nisu øl-anovi SHD 700 din, za pojedince koji nisu ølanoviSHD 1400 din, za radne organizacije 2.000 din, zainostranstvo 25 US $. Pretplatu prima Srpsko he-mijsko dru{tvo, Beograd, Karnegijeva 4/III.

Ølanarinu i pretplatu moÿete uplatiti na raøun SHD205-13815-62, poziv na broj 320.

Web site: http://www.shd.org.yu/hp/ e-mail redakcije: [email protected]

Priprema za åtampu: Jelena i Zoran Dimiõ,Svetozara Markoviõa 2, 11000 Beograd

[tampa: Zavod za grafi~ku tehniku Tehnolo{ko-metalur{kog fakulteta Beograd, Karnegijeva 4

Naslovna strana i Internet verzija øasopisa:Slobodan i Goran Ratkoviõ, RatkovicDesign

[email protected]

Godi{te 48. decembar

CHEMICAL REVIEW

Editor-in-Chief Volume 48RATKO M. JANKOV NUMBER 6Deputy Editor-in-Chief (December)DRAGICA TRIVIÕHonorary EditorSTANIMIR R. ARSENIJEVI]PublisherSERBIAN CHEMICAL SOCIETYBelgrade/Serbia, Karnegijeva 4

HEMIJSKI PREGLED

broj 6

Godi{te 48. broj 6 (2007) 113

Na kraju ove godine podseõamo vas da se åtopre uølanite u SHD. Na taj naøin obezbediõete svojprimerak Hemijskog pregleda. Hemijski pregled seåtampa u ograniøenom tiraÿu, odnosno u onolikoprimeraka koliko imamo ølanova i pretplatnika udatom trenutku. U sluøaju blagovremene pretplatevi õete, od poøetka godine, dobijati, kao deo ølana-rine, svoj broj Hemijskog pregleda. Odluku o visiniølanarine doneo je Upravni odbor SHD na svojoj je-señoj sednici. Suma novca koju bi trebalo da plaõa-te za ølanarinu u 2008. godini je 1. 200 dinara za za-poslene. U Vestima iz SHD naõi õete i sve drugepodatke o ølanarini i o cenama pretplata na izda-ña SHD za razliøite kategorije ølanova. Sve deta-çe o naøinu plaõaña ølanarine moÿete naõi na saj-tu Srpskog hemijskog druåtva (www. shd. org. yu).

* * *

U Srpskom hemijskom druåtvu kraj kalendar-ske godine je uvek prilika da se i zvaniøno osvrne-mo na sve ono åto smo tokom te godine uradili. Tosmo uradili na Sveøanoj sednici Srpskog hemijskogdruåtva, koja je odrÿana 6. decembra u zgradi SA-NU. U skladu sa tradicijom su dobitnici Medaçe zatrajan i izvanredan doprinos nauci i Medaçe zapregalaåtvo i uspeh u nauci u prethodnoj godiniodrÿali predavaña na Skupåtini ove godine, pa suovog puta predavaøi bili Slobodan Milosavçeviõsa predavañem o temi: «Primeñena spektroskopi-ja» i Marija Baranac Stojanoviõ sa predavañem otemi: «Tiazolidini i sintetiøki analozi: sinteza,karakterizacija i reaktivnost». U rubrici Vestiiz SHD õete biti u prilici da, u okviru Izveåtajasa sveøane skupåtine SHD, naæete i imena svihovogodiåñih dobitnika razliøitih priznaña, uk-çuøujuõi i Medaçu za trajan i izvanredan dorpinosnauci, kao i Medaçu za pregalaåtvo i uspeh u nau-ci, ali i imena najboçih studenata hemije i hemij-ske tehnologije na univerzitetima u Srbiji.

* * *

Prema preporuci Evropskog udruÿeña za he-mijske i molekulske nauke (European Association forChemical and Molecular Sciences = EuCheMS), poøet-kom 2007. godine, upuõen je poziv predsednicima po-druÿnica naåeg Druåtva da organizuju razne ak-tivnosti u svojim sredinama s ciçem obeleÿavañanedeçe hemije i promocije nauke, ukazivaña na zna-øaj hemije za druåtvo i poveõaña interesovañamladih za hemiju. Jedna nedeça krajem septembra ipoøetkom oktobra meseca ove godine bila je progla-

åena za nedeçu hemije. Bilo je ra¾nih manifesta-cija. Mi õemo vas obavestiti o dve: jedna je bila ujednoj osnovnoj åkoli u Õupriji, dok je druga bila uBeogradu, u najveõem amfiteatru u Beogradu, kojiima 1. 000 mesta. O obe ove manifestzacije, jednojskromnoj a drugoj masovnoj, moÿete da proøitate urubrici Vesti iz SHD. Kroz oglede, kroz osnovninaøin saznavaña u hemiji, u obe navedene manife-stacije, Srpsko hemijsko druåtvo je uspostavilokontakt sa mladima, s nadom da õe magija hemije po-veõati ñihovo interesovañe za uøeñe hemije, i daõe veõi broj ñih u buduõnosti svojim radom dopri-nositi razvoju ove nauke u naåoj sredini.

* * *

Posle blamaÿe iz 1999. godine, kada je objavçe-no da su dobiveni hemijski elementi 118 i 116 (åtose posle pokazalo kao zabluda) sada su oni zaistasintetizovani. U ølanku Ivana Gutmana „NOVIHEMIJSKI ELEMENTI - JOÅ MALO PA 120“naõi õete osnovne podatke o ovom nauønom podvigukoji je, u saradñi sa ameriøkim kolegama, ostvariotim ruskih istraÿivaøa pod rukovodstvom JurijaOganesijana. Prema tome, u vreme pisaña ovog ølan-ka, poznati su svi hemijski elementi do rednog broja116, kao i elemenat rednog broja 118.

Grupa studenata fakulteta za primeñenu eko-logiju, Univerziteta Singidunum napisala je øla-nak u kome su dali påregled alternativnih izvoraenergije, koji predstavçaju energetske resurse kojise mogu nadoknaæivati prirodnim procesima i ko-ristiti neograniøeno pod uslovom da koliøina kojase koristi ne premaåuje ñihov kapacitet obnavça-ña.

U treõem ølanku iz ovog broja ispitivano jezemçiåte Beograda na razliøitim dubinama. Ana-lizirano je viåe uzoraka tokom viåe godina. UGradskom zavodu za javno zdravçe analizirano jezemçiåte na dubinama od 10 i 50 cm, dok je zadatakstudenata-autora bio da analiziraju åest uzorakana prisustvo teåkih metala na dubini od 5 cm.Uzorci su birani tako da je polovina uzeta poredsamih jako frekventnih saobraõajnica, a druga po-lovina iz urbanih parkova nedaleko od ñih. Ciçovih ispitivaña je bio da se utvrdi sadrÿaj teåkihmetala u razliøitim dubinama gradskog zemçiåta.I znate li åta su naåli?

Siguran sam da õete sve ove ølanke proøitatisa velikom paÿñom.

Ratko M. Jankov

UVODNIK

114 Hemijski pregled

Ivan GUTMAN, Prirodno-matematiøki fakultet Kragujevac (e-mail: gutman¼kg. ac. yu)

NOVI HEMIJSKI ELEMENTI – JOÅ MALO PA 120

Posle blamaÿe iz 1999. godine, kada je objavçe-no da su dobiveni hemijski elementi 118 i 116, åtose posle pokazalo kao zabluda, sada su oni zaistasintetizovani. U ølanku navodimo osnovne podat-ke o ovom nauønom podvigu koji je, u saradñi sa ame-riøkim kolegama, ostvario tim ruskih istraÿi-vaøa pod rukovodstvom Jurija Oganesijana. Prematome, u vreme pisaña ovog ølanka, poznati su svihemijski elementi do rednog broja 116, kao i eleme-nat rednog broja 118. Eksperimentalne tehnikekoje sada postoje omoguõiõe da se u dogledno vremedobije i elemenat 120.

TRANSURANSKI I TRANSFERMIJUMSKI HEMIJSKI ELEMENTI

Najteÿi hemijski element koji postoji u priro-di je uran. On se nalazi na devedesetdrugom mestu uperiodnom sistemu, åto znaøi da atomsko jezgrourana sadrÿi 92 protona, a u ñegovom elektronskomomotaøu ima 92 elektrona. To se struønije kaÿe daje redni broj (ili atomski broj) urana jednak 92, iobiøno se oznaøava kao Z=92. Elementi koji se u pe-riodnom sistemu nalaze iza urana, dakle koji imajuredni broj veõi od 92 nazivaju se transuranski he-mijski elementi. Ñih u prirodi nema, ali je danasmogu veåtaøki proizvesti odgovarajuõim nuklear-nim reakcijama. Prvi transuranski elementi (nep-tunijum i plutonijum) dobiveni su joå tokom Dru-gog svetskog rata, da bi se tokom vremena ñihovbroj sve viåe poveõavao. Veõ u petesetim godinamaproålog veka dobiveni su elementi sa rednim bro-jem preko sto. Elemenat sa Z=100 je fermijum, a ele-menti sa rednim brojem veõim od 100 se oznaøavajukao transfermijumski. Osnovni podaci o svimtransfermijumskim elementima (prema stañu iz2004. godine) mogu se naõi u ølanku Š1Ð, a opåirnijeo otkriõu najteÿih meæu ñima piåe u radovima Š2Ð(Z=110, Z=111), å3Ð (Z=112), Š4Ð

(Z=114) i Š5Ð (Z=113, Z=115).

JEDNO LAŸNO I JEDNO PRAVO OTKRIÕE

Godine 1999. grupa nauønika sa UniverzitetaBerkli u Kaliforniji (SAD) objavila je Š6Ð da jedobila elemenat 118, øijim alfa-raspadom nastaje i

elemenat 116. Meæutim, dve godine kasnije oni susvoju tvrdñu morali povuõi i priznati da se radiloo greåci. Š7Ð Interesantno je kako je doålo do ovevelike nauøne blamaÿe. Detaçnim proverama seustanovilo da je jedan od ølanova kalifornijskogistraÿivaøkog tima (øije ime se zna, ali ne zaslu-ÿuje da bude zabeleÿeno) u trenutku nervnog ra-strojstva u kompjuter uneo nepostojeõe „eksperi-mentalne” podatke, øijom obradom se doålo do zak-çuøka da je dokazano postojañe atoma sa rednimbrojem 118. Na prvi pogled ovo je sluøaj za psihija-tra. Meæutim, jednako je neprijatna øiñenica da suostali ølanovi ekipe bez dodatnih provera i ponav-çaña (åto se u ozbiçnim eksperimentalnim istra-ÿivañima ne bi smelo izostaviti) prihvatili i po-ÿurili da objave laÿne rezultate. To znaøi da dokje jedan ølan kalifornijskog tima bio lud, ostalisu bili açkavi i nemarni.

Da se greåka sliønog tipa ne bi ponovila, ru-ski nauøni tim je svoje eksperimente nekoliko putaponavçao, a sa objavçivañem svojih rezultata su na-merno kasnili nekoliko godina. Tako se dogodiloda je prvi atom elementa 118 dobiven (i eksperi-mentalno dokazan) joå 2002. godine, a dva sledeõaatoma 2005. Saopåteñe o ovom otkriõu objavçenoje tek u jesen 2006. godine. Š8Ð

Elementi 118 i 116 dobiveni su u Objediñenominstitutu za nuklearna istraÿivaña, koji se na-lazi u gradu Dubna (nedaleko od Moskve) u Rusiji.Istraÿivaøku ekipu predvodio je Jurij Oganesijan,nauønik koji je i od ranije poznat po svojim radovi-ma na sintezi najteÿih hemijskih elemenata. Š4, 5Ð Uølanku Š8Ð u kome je saopåteno otkriõe elemenata118 i 116 ima ukupno 30 autora, od toga 20 iz Dubne i10 iz Laboratorije Lorens Livermor, sa Univerzi-teta u Kaliforniji. Sada, kada je hladni rat zavr-åen, postalo je uobiøajeno da ameriøki i ruski na-uønici saraæuju. Dobivañe elemenata 118 i 116 jelep primer takve saradñe.

Element 118 dobiven je tako åto je meta od ka-lifornijuma-249 bombardovana jonima kalcijuma-48. Odigrava se sledeõa nuklearna reakcija:

U navedenoj reakciji elemenat 118 je oznaøen saUuo, åto je skraõenica od ñegovog privremenog

ØLANCI

249 48 294 1

98 20 118 03Cf Ca Uuo n+ → +

Godi{te 48. broj 6 (2007) 115

imena „ununoktijum”. U reakciji se oslobaæaju neu-troni. Ñihova uloga je, izmeæu ostalog, da sa sobomodnesu deo energije koja se oslobodi prilikom suda-ra, i da na taj naøin stabilizuju novostvoreno atom-sko jezgro. U suprotnom, to jezgro bi se istog øasaraspalo fisijom. Treba obratiti paÿñu i na to dase koriste joni jednog neutronima veoma bogatogizotopa kalcijuma. U jezgru kalcijuma-48 ima 28 ne-utrona, dok obiøni kalcijum (kalcijum-20) sadrÿisamo 20 neutrona.

Ukupno je upotrebçeno 2 · 1019 jona kalcijuma-48, a dokazan je nastanak samo 3 atoma elementa 118(jedan 2002. i dva 2005). Dokazivañe ovih atoma iz-vodi se na standardan naøin: prati se ñihov alfa-radioaktivni raspad (izlazak helijuma-4 is atom-nskog jezgra), koji se moÿe prepoznati po karakte-ristiønim energijama alfa-øestica. Pokazano je dase prvo dogaæa sledeõi alfa-raspad:

gde je Uuh skraõenica za „ununheksijum”, privreme-no ime elementa 116. Na taj naøin je, po prvi put, do-kazano postojañe i elementa 116. Slede joå dva uza-stopna alfa-raspada:

koji ununheksijum prevode u, od ranije poznati,ununkvadijum-286 (Uuq, Z=114), pa u ununbijum-282(Uub, Z=112). Ununbijum-282 se daçe raspada fisi-jom, to jest cepañem na dve pribliÿno jednake po-lutke.

Vreme ÿivota detektovanih atoma elementa 118bilo je reda milisekunde, uobiøajeno za ovako teå-ke transfermijumske elemente. To, za sada, nijeomoguõilo da se bilo åta sazna o ñegovim hemij-skim osobinama. Na osnovu poloÿaja u periodnomsistemu, on bi trebalo da pripada plemenitim gaso-vima i da bude donekle sliøan radonu.

Ureæaji pomoõu kojeg je dobiven element 118omoguõuju da se, uz neznatne izmene, dobiju elementisa joå veõim rednim brojem, konkretno „unbiuni-jum” (Z=120). U planu je da se meta od plutonijuma(Z=94) bombarduje jonima gvoÿæa (Z=26). To, zada,joå nije ostvareno (ili je ostvareno ali nije objav-çeno), ali se oøekuje da bude uskoro.

A b s t r a c t

NEW CHEMICAL ELEMENTS – A LITTLE MOREAND 120

Ivan Gutman

Faculty of Science Kragujevac, Serbia

The recent synthesis of the chemical elements 116 and118 is described. The available experimental techniques of-fer a realistic chance that also element 120 will be obtainedin the foreseen future.

LITERATURA

I. Gutman, R. Kovaøeviõ, Hem. pregled 45 (2004) 85. I. Gutman, S. Jokiõ, Hem. pregled 36 (1995) 19. I. Gutman, Hem. pregled 37 (1996) 73. I. Gutman, S. Jokiõ, Hem. pregled 40 (1999) 36. I. Gutman, Hem. pregled 45 (2004) 43. S. Jokiõ, I. Gutman, Hem. pregled 40 (1999) 44. I. Gutman, Hem. pregled 42 (2001) 115. Y. T. Oganessian i 29 saradnika, Phys. Rev. C 74 (2006)

44602.

py

py

Æuræica IVKOVIÕ, Aleksandar JOVIÕ, Dragana GRUIØIÕ, Marko KOMATINA, studenti fakulteta za primeñenu ekologiju, Univerzitet Singidunum Beograd (e-mail: beka¼absolutok. net; ajovi¼sezampro. yu; zacheekaveye¼yahoo. com; marko_komatina¼yahoo. com)

ALTERNATIVNI IZVORI ENERGIJE

U svetu se trenutno iz fosilnih goriva dobi-ja oko 80% energije. Buduõi ekonomski razvoj i po-rast populacije zahtevaõe poveõavañe energetskepotroåñe. Nalaziåta fosilnih goriva su ogra-niøena i mnogi nauønici veruju da õe se u narednihsto godina sve rezerve potpuno iskoristiti. Re-åeñe leÿi u alternativnim izvorima energije.Alternativni izvori energije predstavçaju ener-getske resurse koji se mogu nadoknaditi prirod-nim procesima i koristiti neograniøeno dugo poduslovom da koliøina koja se koristi ne premaåujeñihov kapacitet obnavçaña. Ove resurse øine so-larna energija, energija vetra, hidroenergija, ener-

gija biomase, energija pokretaña morske vode, geo-termalna energija i nuklearna fuzija.

UVOD

Alternativni izvori energije predstavçajuenergetske resurse koji se mogu nadoknaæivatiprirodnim procesima i koristiti neograniøenopod uslovom da koliøina koja se koristi ne prema-åuje ñihov kapacitet obnavçaña. Ñih øine nepo-troåivi resursi, kao åto su solarna energija, ener-gija vetra, hidroenergija, energija pokretaña mor-ske vode, geotermalna energija, i obnovçivi resur-si, kao åto su energija biomase i nuklearna fuzija.Neobnovçivi izvori energije postoje samo u ogra-

294 290 4

118 116 2Uuo Uuh He→ +

290 286 4

116 114 2Uuh Uuq He→ +

286 282 4

114 112 2Uuq Uub He→ +


niøenim koliøinama na Zemçi i sav materijal pri-sutan u obliku neobnovçivih resursa na kraju õe sepotroåiti. Brzina ñihovog stvaraña toliko jespora da ne postoji moguõnost da stopa ñihove po-troåñe prati stopu obnavçaña. Ñih øine fosilnagoriva (ugaç, nafta, gas) i nuklearna fisija. Iakoneki zagovornici fisije smatraju ovu vrstu nuklea-rne energije alternativnom, reø je ipak o neobnov-çivom resursu.

Rezerve uranijuma, koji se koristi kao gorivo unuklearnim reaktorima, su jako velike u odnosu natrenutnu potroåñu, ali da bi se procesom fisijestvarala sva neophodna energija na globalnom ni-vou, potrebno je izgraditi 2000 velikih reaktorasnage 1000 MW (danas u svetu postoji oko 440 aktiv-nih reaktora). U tom sluøaju rezerve ekonomski do-stupnog uranijuma ne bi potrajale duÿe od 3-4 godi-ne.

Neobnovçivi izvori energije predstavçajuizolovani energetski potencijal koji, da bi seiskoristio u praktiøne svrhe, zahteva spoçaåñuakciju. Nasuprot tome, obnovçivi izvori energijepostoje u obliku energetskih strujaña koja stalnoprotiøu kroz prirodu, bez obzira da li øovek imarazvijena sredstva koja ovu energiju mogu da zarobeili ne. Energetska strujaña na Zemçi vode porekloiz tri izvora: sa Sunca, Zemçe i usled planetarnogkretaña.

Zraøeñe sa Sunca moÿe da se svrsta u dve kate-gorije, direktno i indirektno. Najveõi deo energet-skih izvora na Zemçi su u obliku indirektne Sun-øeve energije. Sunøeva energija, delujuõi na atmo-sferu stvara vetrove, a kretañe vetrova stvaramorske i okeanske talase. Pod uticajem Sunøevetoplote voda isparava iz okeana. Vetrovi transpor-tuju jedan deo vodene pare sa okeana na kopno, gdeona pada u vidu kiåe. Padavine prolaze kroz zemçu,ili se skuplaju u rekama i jezerima i na kraju zavr-åavaju u okeanima. Tako se energija zraøeña sa Sun-ca transformiåe u potencijalnu energiju vode.Okeani takoæe sakupçaju i øuvaju Sunøevu energiju.Stvaraju se razlike u temperaturi izmeæu slojeva uokeanu. Energija putuje sa mesta viåe ka mestu niÿetemperature i teoretski je moguõe taj protok zaro-biti. Biçke u procesu fotosinteze pretvaraju Sun-øevu energiju u hemijsku, åto omoguõava ñihov rast.Çudi iskoriåõavaju ovu potencijalnu energiju ko-riåõeñem drveta, alkohola i metana (biomasa).Energija fosilnih goriva takoæe vodi poreklo odSunøeve energije, jer su to slojevi izumrlih biçakakoje su za vreme svog ÿivota vråile fotosintezu.

Direktna solarna energija je Sunøeva svetlostkoja moÿe da zagreva ili da stvara elektriønu ener-giju. U zemçi postoji geotermalna energija u vidutoplote, dok se usled planetarnog kretaña i gravi-tacije javçaju plima i oseka.

Fosilna goriva trenutno predstavçaju domi-nantan izvor energije. U svetu se danas iz fosilnihgoriva dobija 80% energije. Buduõi ekonomski raz-voj i porast populacije zahtevaõe poveõañe ener-getske potroåñe. Na Zemçi je 2000. godine ÿivelo

6. 1 milijardi stanovnika. Do 2030. godine ukupanbroj çudi na planeti mogao bi iznositi 8. 2 mili-jardi. Stanovniåtvo Latinske Amerike, Afrike iBliskog Istoka danas øini 16% svetske populacije,ali se proceñuje da õe u toku naredne dve decenijena ovim prostorima ÿiveti 22% od ukupnog brojaçudi na planeti. Godiåña potreba za energijomuveõavaõe se za 1. 8% do 2030. godine. Potroåñanafte õe nastaviti da raste stopom od 1. 6% na go-diåñem nivou, pa õe globalna proizvodña ovogenergenta do 2030. godine biti za 65% veõa od da-naåñe. Proizvodña ugça õe se udvostruøiti. Prir-odni gas õe zadovoçavati 25% ukupnih energetskihpotreba, u poreæeñu sa danaåñih 21%. Ukoliko seniåta ne preduzme, 2030. godine fosilna goriva õezadovoçavati 88% ukupne potrebne energije na pla-neti. Najveõa potraÿña za neobnovçivim energen-tima dolaziõe iz zemaça u razvoju, prevashodno izKine. Problem je u tome åto su nalaziåta fosil-nih goriva ograniøena i pitañe je da li õe moõi dapodmire energetske potrebe koje se predviæaju. Re-åeñe leÿi u alternativnim izvorima energije.

SOLARNA ENERGIJA – TERMNONUKLEARNA FUZIJA NA SUNCU

Sunøeva energija je zraøeñe koje nastaje u reak-cijama termonuklearne fuzije duboko u Sunøevomjezgru. Svaka zvezda moÿe da se posmatra kao ogrom-na nuklearna peõ koja oslobaæa energiju. Kao i ve-õinu drugih zvezda, Sunce najveõim delom saøiña-vaju dva gasa, vodonik i helijum. Tokom fuzije, ato-mi vodonika se sudaraju toliko jakom silom da sespajaju i obrazuju atom helijuma. Svake sekunde 600miliona tona vodonika se pretvara u 596 milionatona helijuma. Øetiri miliona tona materije kojanedostaje transformisana je u energiju. Ova energi-ja napuåta Sunce u vidu zraøeña i deo tog zraøeñapredstavça vidçivu svetlost. Kao i na svim osta-lim zvezdama, i na Suncu õe se jednog dana potroåi-ti rezerve vodonika. Veruje se da je Sunce staro vi-åe od 4 milijardi godina i da je do sada utroåilopolovinu svog vodonika, pa se proceñuje da õe u na-rednih 5 milijardi godina biti dovoçno vodonikaza produkciju Sunøeve energije.

Na Suncu se fuzija jezgara vråi na dva naøina,proton-proton reakcijom (dominantna) i ugçenik-azotovim ciklusom. U proton – proton reakciji, øe-tiri protona ne formiraju direktno jezgro heliju-ma, poåto se protoni stalno kreõu i nikada nisu naistom mestu u isto vreme. Prvi korak se deåava ka-da se dva izuzetno brza protona sudare i obrazujujezgro deuterijuma. Jedan od protona mora da se pre-obrati u neutron i pri tom nastaju neutrino i pozi-tron. U sledeõem koraku, jezgro deuterijuma se suda-ra sa drugim protonom. Obrazuje se jezgro lakog he-lijuma i oslobaæa energija u vidu fotona. U posled-ñem koraku, jezgra dva laka helijuma obrazuju jezgroteåkog helijuma. Nastaju dva vodonikova jezgra kojase vraõaju u Sunøev gas. Pozitron koji se oslobodio

Godi{te 48. broj 6 (2007) 117

u prvoj reakciji spaja se sa slobodnim elektronom.Oni se poniåtavaju i nestaju, a ñihova masa se pret-vara u 2 fotona. Tako, u reakciji 4 protona kao kraj-ñi rezultat nastaje jezgro helijuma, 2 neutrina i 6fotona. Stepen odvijaña nuklearnih reakcija naSuncu je relativno nizak zbog postojaña odbojnihKulonovih sila. Samo mali deo protona u Suncu sekreõe dovoçno brzo da ih prevaziæe i da se pribli-ÿe na rastojañu gde poøiñe dejstvo jakih nuklear-nih sila. Energija stvorena u jezgru prenosi se krozslojeve Sunca radijacijom i konvekcijom. Sa povr-åine, energija se u svemir prenosi radijacijom.

Sunøevo zraøeñe putuje kroz svemir u vidu pa-ketiõa energije koji se nazivaju fotoni. Kada ovozraøeñe stigne do Zemçine atmosfere, oko 25%energije se odbija o atmosferske øestice i vraõanazad u vasionu, dok se oko 20% apsorbuje. Do Zem-çine povråine zato stiÿe samo 55% od ukupneenergije. Koliøina svetlosti koja dospeva do svaketaøke na Zemçi zavisi od doba dana, doba godine, ko-liøine oblaka u atmosferi i geografske åirine tetaøke. Koliøina energije koja padne na povråinunaåe planete mogla bi da zadovoçi sve naåe potre-be za elektriønom energijom. Samo mali procenatmoÿe da se iskoristi, jer zarobçavañe Sunøeveenergije nije jednostavan proces. Ona nije energet-ski gusta, kao na primer nafta, veõ predstavça raz-blaÿenu energiju koja je rasporeæena u vremenu. Dabi se efikasno mogla iskoristiti, potrebno je da sedugotrajno sakupça na velikom prostoru, a zatimkoncentriåe, kako bi bila u obliku dostupnom zaçudsku upotrebu.

Sunøeva energija, koja normalno stiÿe do povr-åine Zemçe, moÿe da se iskoristi za zagrevañe ihlaæeñe objekata (pasivni i aktivni sistem isko-riåõavaña Sunøeve energije). Lokacija i orijenta-cija graæevina, kao i izbor materijala, kçuøni sufaktori za pasivno zagrevañe i hlaæeñe. Koriste

se materijali koji zimi mogu da apsorbuju sunøevozraøeñe, da ga øuvaju i kasnije sporo oslobaæaju(opeka, blato, cigla, kamen, cisterne sa vodom). Le-ti predstavçaju dobre izolatore koji spreøavaju za-grevañe. Ogromni prozori postavçaju se na juÿnojstrani objekata, jer je najizloÿenija Sunøevim zra-cima u svim godiåñim dobima. Mogu da se koriste irazni ventilatori koji pomaÿu u pomerañu toplotesa mesta gde se ona sakupça do mesta gde se øuva, i odmesta gde se øuva do mesta ñene upotrebe.

Aktivni sistem solarnog zagrevaña podrazu-meva koriåõeñe solarnih kolektora i dodatneelektriøne energije za pokretañe pumpi i ventila-tora koji rasporeæuju Sunøevu energiju. Tako se mo-gu zagrevati voda koja se koristi u domovima, zatimprostor unutar graæevina, kao i bazeni. Ipak, Sun-øeva energija postaje mnogo korisnija kada se preve-de u drugi oblik energije, kao åto je elektriønaenergija. To je moguõe postiõi na dva naøina: uz po-moõ solarnih õelija koje direktno prevode svetlostu elektriønu energiju i koriåõeñem solarne ter-malne tehnologije. Solarne õelije (fotovoltaÿneõelije) se sastoje od tankih slojeva kristalnog si-licijuma ili drugih poluprovodniøkih materijala.Kada fotoni udare o povråinu solarne õelije, onimogu da se odbiju o ñu, da proæu kroz ñu ili da se ap-sorbuju, åto zavisi od talasne duÿine fotona. Samoapsorbovani fotoni daju energiju za stvarañe elek-triøne energije. Upravo zbog toga åto samo Sunøe-vi zraci odreæene energije mogu da proizvode struju,efikasnost solarnih õelija je mala. Danas je moguõenapraviti solarne õelije efikasnosti do 40%, åtoznaøi da 2/5 energije koja pada na õeliju stvara elek-triønu energiju. Zato je potrebno poveõati stepeniskoriåõeña solarnih õelija i omoguõiti da seproizvede åto veõa koliøina energije iz jeftini-jih solarnih õelija. Trenutno se koristi skupi kri-stalni silicijum, ali se radi na razvoju tehnologije

Slika 1 (Enciklopedia Enkarta) Pasivno zagrevañe Sunøevom energijom


koja õe omoguõiti da se upotrebom jeftinijih obli-ka silicijuma ili drugih materijala postigne istaefikasnost.

Jednostavne solarne õelije daju dovojlno ener-gije za rad satova i digitrona. Kompleksniji siste-mi mogu snabdevati domove i elektrodistributivnemreÿe strujom. Zbog difuzne prirode Sunøeve svet-losti i zbog male efikanosti pri konverziji ener-gije, ovi kompleksni sistemi sastoje se iz velikogbroja õelija i zauzimaju ogromne povråine. U da-naåñe vreme potrebno je 8 – 12 m2 prostora za pro-izvodñu 1 kW energije. Drugi naøin za stvarañeelektriøne energije je uz pomoõ solarnih termal-nih generatora koji svoj rad baziraju na toploti. Uzpomoõ solarnih kolektora, koji vråe transforma-ciju Sunøeve energije u toplotu, prihvaõena Sunøe-va energija se fokusira na cevi ili sudove u kojimase nalazi neka teønost koja ima ulogu da zagreva vo-du (ili sama voda). Tako se Sunøeva energija sakup-çena sa velikih povråina koncentriåe gotovo u

jednoj taøki i stvaraju se veoma visoke temperature.Voda se zagreva na temperaturi i do 1500Co. Nastajevodena para pod velikim pritiskom koja se koristiza mehaniøki rad tj. pokretañe klasiønih parnihturbina. Turbine zatim pretvaraju mehaniøku ener-giju u elektriønu. Kolektori su pokretni ureæajikoji prate kretañe Sunca i sakupçaju maksimalnukoliøinu energije u toku dana. Ipak, da bi se saku-pilo dovoçno energije, kolektori moraju imati ve-like povråine. Trenutno je potreban kolektor po-vråine povråine oko 60 m2 za sakupçañe one koli-øine energije koja je dovoçna da podmiri sve potre-be jednog øoveka u toku jednog dana.

Sunøeva energija predstavça pouzdan i øist iz-vor energije. Tehnologija iskoriåõavaña Sunøeveenergije ne dovodi do zagaæivaña, ne uniåtava Zem-çinu povråinu i ne zahteva teåke i skupe proceseekstrakcije. Ne stvara se buka. Vizuelno zagaæeñeje subjektivna procena. Uticaj koji na okolinu imaproizvodña silicijuma za solarne õelije je bezna-

Slika 2 (Enciklopedija Enkarta) Aktivno zagrevañe Sunøevom eergijom

Slika 3 (www.powerfromthesun.net) Tri tipa kolektora koji se koriste za koncentraciju Sunøevesvetlosti i dobijañe visokih temperatura

Godi{te 48. broj 6 (2007) 119

øajan. Ipak, najveõa insolacija je u onim delovimasveta koji imaju najmañu energetsku potroåñu.Problem je i åta raditi noõu kada Sunce ne sijaili kada sija nedovoçnim intenzitetom, kada nam jeenergija i najpotrebnija. Zato je potrebno pronaõinaøin da se Sunøeva energija sakupi tamo gde je do-voçno ima, zatim skladiåti, a onda transportujetamo gde je potrebna i koristi onda kada je potreb-na. Trenutno se u laboratorijama testira moguõnostkoriåõeña visokih temperatura dobijenih koncen-tracijom Sunøeve energije za pokretañe hemijskereakcije izmeæu ugçen dioksida i metana uz prisu-stvo katalizatora. Gas koji nastaje je meåavina vo-donika i ugçen monoksida i moÿe da se øuva i tran-sportuje. Ñegovo razdvajañe na sastavne komponen-te oslobaæa energiju koja moÿe da se prevede u stru-ju. Problem moÿe da reåi i gas vodonik. Vodonikse ne nalazi u prirodi u slobodnom obliku, osim unajviåim slojevima atmosfere, veõ ulazi u sastavrazliøitih hemijskih jediñeña. Moÿe da se dobijeiz razliøitih supstanci na razliøite naøine, a jed-na od moguõnosti je razlagañem vode koriåõeñemelektriøne energije (elektroliza vode). Solarneõelije pretvaraju Sunøevu energiju u elektriønu, azatim se ta elektriøna energija moÿe iskoristitiza cepañe molekula vode na vodonik i kiseonik.Druga moguõnost je da visoke temperature, nastalekoncetracijom Sunøeve energije, jednostavno poce-paju molekul vode bez koriåõeña elektriøne ener-gije (fotoelektroliza). Vodonik moÿe da se kori-sti kao gorivo za transport, za stvarañe toplote ielektriøne energije, kao i medijum za øuvañe ener-gije. Na taj naøin vodonik pruÿa moguõnost da seSunøeva energija prevede u lak i prenosiv oblikenergije i da na taj naøin podmiri potrebe svih sek-tora modernog druåtva za energijom (potrebe gori-va za transport, kao i potrebe industrije za energi-jom). Ogromne pustiñske oblasti mogu da se iskori-ste za intenzivno sakupçañe Sunøeve energije kojabi se onda koristila za dobijañe vodonika i zasnabdevañe øitave planete potrebnom energijom.

Buduõi razvoj primene solarne energije zavisi-õe od tehnoloåkog napretka. Prve solarne õelijekoje su se pojavile 50-ih godina proålog veka imalesu stepen iskoriåõeña mañi od 4%. Danas je efi-kasnost ovih õelija oko 40% zahvaçujuõi tehno-loåkim i nauønim dostignuõima. Solarna energijaje i daçe skupça od energije koja se dobija sagoreva-ñem fosilnih goriva. Dugoroøni izgledi za koriå-õeñe solarne energije u velikoj meri zavise od togada li õe cena fosilnih goriva rasti, kao i od togada li õe regulative koje se odnose na ÿivotnu sredi-nu postati stroÿe. Stroÿe kontrole po pitañu sa-gorevaña fosilnih goriva mogu da uøine da solarnaenergija postane jeftiniji energent.

NUKLEARNA FUZIJA NA ZEMÇI

Nuklearna fuzija je proces u kome dolazi dostapaña lakåih atomskih jezgara pri øemu se stva-raju teÿe jezgro i energija. Na Zemçi je moguõe

stvoriti laboratorijske uslove za dobijañe energi-je putem fuzije. Najjednostavnija reakcija fuzijekoja moÿe da se ostvari u laboratorijskim uslovimaje reakcija izmeæu deuterijuma i tricijuma, pri øe-mu nastaju alfa-øestica (helijum) i neutron.

Odvijañe reakcije fuzije u laboratorijskimuslovima predstavça veliki tehnoloåki izazov. Dabi proces fuzije bio moguõ, potrebno je savladatiodbojne Kulonove sile koje postoje izmeæu øesticaistoimenog naelektrisaña, a to je jedino moguõeukoliko je temperatura reagujuõih gasova dovoçnovisoka (reda veliøine nekoliko miliona Co) i uko-liko se gasovi nalaze pod dovoçno velikim priti-skom. Poåto na Zemçi nije moguõe razviti tolikoveliki pritisak koji postoji na Suncu, gasna smeåadeuterijuma i tricijuma mora da se zagreva na oko100 miliona Co, åto je åest puta veõa temperaturaod one koja vlada u Sunøevom jezgru. Visoke tempe-rature omoguõavaju odvajañe elektrona iz atoma.Rast temperature poveõava kinetiøku energiju øe-stica, one se brÿe kreõu, sve se øeåõe sudaraju i ta-ko gube elektrone. Atomi sa veõim atomskim brojemzahtevaju veõu temperatura za spajañe. Deuterijum itricijum su najpogodniji energenti, jer zahtevajunajmañu temperatura zagrevaña. Gas u kome su øe-stice jonizovane i pri tom se kreõu velikim brzi-nama naziva se plazma. Plazma je jako nestabilan si-stem, jer elektroni i pozitivno naelektrisana jez-gra teÿe da se åto brÿe udaçe jedni od drugih. Zatoje potrebno pronaõi naøin da se øestice plazme za-drÿe u ograniøenom prostoru dovoçno dugo, kako bise viåe energije oslobodilo u reakciji nego åto jeiskoriåõeno za zagrevañe smeåe gasova (odrÿava-ñe tj. konfinacija plazme). U Sunøevom jezgru po-stoji gravitaciono zadrÿavañe plazme uz pomoõ ja-kih gravitacionih sila. Odrÿavañe plazme u labo-ratorisjkim uslovima moguõe je ostvariti preciznoprojektovanim magnetnim poçem (magnetna konfi-nacija). Kada se plazma postavi van magnetnog poça,naelektrisane øestice plazme kreõu se u razliøi-tim pravcima i udaraju o zidove komore u kojoj se na-laze. To ne samo da dovodi do hlaæeña plazme i in-hibicije reakcije fuzije, veõ ovako zagrejana plaz-ma moÿe da otopi sve do sada poznate materijale.Zato se plazma odvaja od zidova komore snaÿnimmagnetnim poçem posebnih geometrijskih konfigu-racija. U magnetnom poçu øestice plazme su primo-rane da se kreõu spiralnim putañama oko magnet-nih linija. Najøeåõe se koristi komora torusnogoblika sa magnetnim poçem (komora oblika krof-ne sa otvorom u sredini).

Trenutno postoje samo eksperimentalni fuzio-ni reaktori na Zemçi i ñihov koncept rada je sle-deõi: smeåa deuterijuma i tricijuma se stavça uizolovanu reaktorsku komoru i zagreva do termo-nuklearnih temperatura. U fuzionim reaktorimaenergija se oslobaæa u vidu jezgara helijuma i neu-trona. Jezgra helijuma nose 20% energije. Ona osta-ju u torusnoj komori i pomaÿu odrÿavañu tempera-ture plazme, jer se stalno dodaje nova koliøina ne-zagrejane gasne smeåe. Jezgra helijuma svoju energi-


ju kretaña oslobaæaju u sudarima sa øesticama tekunete gasne smeåe koja se zagreva, jonizuje i tako seodrÿava reakcija fuzije. Neutroni nose 80% ener-gije i ona se koristi za stvarañe elektriøne ener-gije i tricijuma. Neutroni prolaze kroz tanke vaku-umske zidove komore reaktora sa minimalnim gu-bitkom energije. Ñih zatim apsorbuje litijumskiomotaø koji okruÿuje fuzioni reaktor. Svoju kine-tiøku energiju neutroni predaju jezgrima litijumaobrazujuõi toplotu koja zagreva vodu. Vodena parapokreõe klasiøne parne turbine i stvara se elek-triøna energija. Sami neutroni na kraju u reakcijisa litijumom obrazuju tricijum koji se izdvaja i vra-õa nazad u reaktor.

Da bi se otpoøelo komercijalno koriåõeñe ne-kog izvora energije, potrebno je da on socijalno iekoloåki bude prihvatçiv i da ekonomski bude

privlaøniji u odnosu na druge energente. Zato po-stoji verovatnoõa da termonuklearna fuzija neõebiti komercijalno izvodçiva. Ekonomska odrÿi-vost energije iz procesa fuzije zavisiõe od toga dali moÿe da se takmiøi sa troåkovima koji su po-trebni za razvoj drugih alternativnih izvora ener-gije. To pre svega zavisi od buduõeg tehnoloåkog na-pretka. Øak i da se ostvari komercijalna proizvod-ña energije u fuzionim reaktorima, ona õe biti ne-dostupna zemçama u razvoju, jer su potrebna ogromnaulagaña, dobro razvijena infrastruktura i ospo-sobçeni struøñaci. Teåko je proceniti ukupnetroåkove komercijalizacije fuzije. Ogroman no-vac se ulaÿe u projekat razvijaña ove tehnologije.Da bi se testirali novi materijali koji su mañepodloÿni uticajima neutrona, potrebno je izgradi-ti posebna postrojeña u kojima õe se mala koliøina

Slika 4 (www.pple.gov) Ponaåañe plazme u i van magnetnog poça

Slika 5 (www.pple.gov) Konformacije plazme

Godi{te 48. broj 6 (2007) 121

materijala mesecima izlagati snopovima neutrona.Samo za izgradñu takvih postrojeña potrebno je ne-koliko stotina miliona evra.

EOLSKA ENERGIJA (ENERGIJA VETRA)

Eolska energija (energija vetra) ne moÿe da za-dovoçi veõi broj potroåaøa, ali zato moÿe da seiskoristi kao dopunska energija za mañe potroåa-øe. Eolska turbina dobija snagu pretvarañem silevetra u silu obrtaña koja deluje na lopatice roto-ra. Koliøina energije koju vetar predaje rotoru za-visi od gustine vazduha, povråine rotora i brzinevetra. Nakon åto anemometar izmeri brzinu vetru,kontroler startuje maåinu pri brzini vetra od 13do 26 km/h i zaustavça pri brzini od 100 km/h zbogmoguõnosti pregrevaña. Vetar pokreõe lopaticekoje preko osovine i meñaøa pokreõu rotor. Meñaøzupøanicima povezuje osovinu male brzine sa osovi-nom velike brzine i ujedno poveõava brzinu rotaci-je od 20 do 60 obrtaja/min na otprilike 1200 do 1500obrtaja/min, koliko zahteva veõina generatora zaproizvodñu elektriøne energije. Osnovni nedosta-ci vetra kao energenta jesu promeñivost brzine ismera vetra. Oscilacije brzine mogu biti veoma ve-like i øeste, pa se intenzitet vetra ne moÿe sma-trati konstantnim ni tokom jednog øasa. Takoæe suprisutna razdobça malih brzina vetra koja se nemogu energetski koristiti. Proseøna efikasnostturbine je neåto iznad 20%, ali i ona jako varira uzavisnosti od brzine vetra. Najveõa efikasnost jepri brzini vetra od oko 32 km/h (9 m/s) i to je pro-miåçeni izbor konstruktora turbine. Na malimbrzinama efikasnost nije vaÿna, jer nema mnogoenergije za preuzimañe, dok pri veõim brzinamaturbina mora troåiti viåak energije koju genera-tor ne moÿe da prihvati. Efikasnost, dakle, morabiti najveõa u delu gde se preuzima najveõi deo ener-gije. Izrada turbina sa veõim koeficijentom efi-kasnosti nije ciç sam po sebi, veõ pristupaøna cenakWh. Poåto je gorivo takoreõi besplatno, ne trebaga åtedeti, ali sa druge strane svaki metar rotorapuno koåta, pa je neophodno preuzimati åto viåeenergije iz vetra sve dok je cena kWh niska. Podaciiz evropske studije o obnovçivoj energiji pokazujuda vetar moÿe postati jedan od najjeftinijih obnov-çivih izvora energije. Za eolske turbine je proce-ñeno da õe cena padati za 8 – 15% za svako udvostru-øeñe proizvodñe. Uz svako usavråavañe tehnolo-gije, boçeg razumevaña optereõeña vetra i osobinamaterijala, cena õe padati joå viåe.

Rad elektrana na vetar nije praõen pojavom za-gaæeña i åtetnih uticaja koji prate rad nuklearnihelektrana i elektrana na fosilna goriva. Meæu-tim, ni eolske elektrane nisu savråene, pa se i kodñih javçaju problemi u radu. Jedan od najnepovoç-nijih aspekata eolske elektrane jeste taj åto imajuvarijabilnu i stohastiøku proizvodñu (proizvodñukoja se ne moÿe predvideti). Iz ovog razloga, udeoeolskih elektrana ne bi trebalo da preæe 10% usnazi svih elektrana elektroenergetskog sistema.

Ovo nisu striktne vrednosti, jer postoje drÿave gdeudeo elektrana na vetar prelazi 10%, kao na pri-mer u Danskoj. Udeo ovih elektrana je moguõe pove-õati ako se osigura akumulisañe energije. Neka odmoguõih reåeña jesu kombinovaña eolskih elek-trana sa pumpno – akumulacionim postrojeñima ilisolarnim elektranama. Viåak elektriøne energijedobijene iz vetrogeneratora moguõe je iskoristitiza kompresiju vazduha koji se zatim skladiåti unadzemnim ili podzemnim rezervoarima. U pogod-nom trenutku taj se vazduh moÿe iskoristiti za po-kretañe turbina. Viåak elektriøne energije se mo-ÿe iskoristiti i za elektrolizu vode, a dobijenivodonik moÿe posluÿiti kao gorivo u gorivim õe-lijama. Na ovaj naøin postiÿe se vremenska nezavi-snost izmeæu proizvodñe elektriøne energije uelektro – energetskom sistemu i potroåñe potro-åaøa. Meæutim, ni jedno od ovih reåeña nije po-voçno, jer troåkovi izgradñe elektrana drugih ti-pova uz elektranu na vetar ili troåkovi uskladiå-teña energije mogu biti veõi od troåkova izgradñesame eolske elektrane. Problemi koji se javçaju uvezi sa radom eolskih elektrana jesu buka pri pro-lasku krila kroz zavetrinu stuba i buka koju pravelopatice pri kretañu kroz vazduh, ometañe elek-tromagnetnih talasa, mehaniøke vibracije, zauzi-maña povråine zemçiåta. Prema ispitivañimakoja je izvråio Republiøki Hidrometeoroloåkizavod Srbije, naåa zemça se ubraja u podruøja saznatnim eolskim energetskim potencijalom. Ipak,kod nas nema eolskih elektrana, a i ne postoji zain-teresovanost za ñihovu izgradñu. Iako su od 1980.godine do danas napravçeni veliki pomaci u vezi saiskoriåõavañem ovog oblika energije, ipak se mo-ra reõi da je koriste one zemçe øiji se resursi ve-tra istraÿeni i åto je najvaÿnije, one zemçe kojeimaju finansijskih moguõnosti za takva ulagaña.Eolske elektrane godiåñe proizvode oko 0, 29%ukupne elektriøne energije koja se proizvodi u sve-tu. Taj procenat õe se vremenom poveõavati i verujese da õe do 2020. godine proizvodña energije iz eol-skih postrojeña porasti øetiri puta. To je i daçeveoma skronmo u odnosu na ostale izvore energije.

ENERGIJA KRETAÑA MORSKE VODE

U velikim vodenim masama skrivene su najveõerezerve energije u prirodi. Duvajuõi iznad morskepovråine, vetrovi oblikuju ogromne talase, koji suzapravo zgusnuti oblik eolske energije, pa mnogeprimorske zemçe danas istraÿuju moguõnost ñeneprimene za proizvodñu elektriøne struje.

Kretañe mora usled plime i oseke takoæe moÿebiti izvor energije. Na nekim mestima razlike univou iznose od 10 do 13 m. Elektrane koje funkci-oniåu na tim razlikama veõ postoje u nekim zemça-ma. Elektrana na plimu i oseku u Francuskoj joå od1966. godine proizvodi oko 540000 megavat – øasovagodiåñe. Meæutim, veliki investicioni troåkovigovore protiv izgradñe ovakvih elektrana, a osimtoga na povoçnim lokacijama ukupna moguõa proiz-


vodña elektriøne energije pretstavça samo malukoliøinu potrebne energije.

GEOTERMALNA ENERGIJA

Geotermalna energija je takozvana unutraåñatoplotna energija. Ukupna toplota u unutraåñostiZemçe iznosi oko 4œ1030 J. Poåto urana, torijuma ikalijuma ima najviåe u granitnim stenama, toplotase neåto viåe razvija u Zemçinoj kori nego podmorem i u stenama mlaæih geoloåkih formacija.Razlikuju se øetiri grupe geotermalnih izvora: hi-dro geotermalna energija (hge) izvora vruõe vode,hge izvora vodene pare, hge vrele vode u velikim du-binama i petrotermiøna energija – energija vrelihi suvih stena. Vruõa voda akumulira energiju vrelihstena i onu koja dolazi iz veõih dubina i dostiÿetemperaturu oko 400 Co. Ako voda pronaæe put dopovråine Zemçe, javça se u obliku vruõe ili kçu-øale vode (fumarole) ili u obliku pare (gejziri).Voda u velikim dubinama u ranim geoloåkim peri-odima doåla je do povråine Zemçe i tu ostala za-robçena ispod nepropusnih stena. Ona se tu nalazipod velikim pritiskom. Joå uvek tehniøki nije re-åeno iskoriåõavañe energije akumulisane u suvimstenama i u vodi na velikim dubinama. Najpraktiø-nija za eksploataciju geotermalne energije su po-druøja gde se vrela masa nalazi blizu povråine na-åe planete. Na mnogim takvim lokacijama u svetuveõ postoje postrojeña – izmeñivaøi toplote kojana taj naøin zagrejanu vodu koriste za grejañe ili uindustrijske svrhe. U Rejkaviku (Island) postojinajveõi sistem grejaña zasnovan na geotermalnojenergiji.

Geotermalne elektrane postoje u mnogim zem-çama sveta. Ñihova izgradña je najøeåõe uslovçe-na brzinom geotermalnih rezervoara vrele vode ilipare. Ovi prirodni rezervoari dostiÿu tempera-turu i preko 350 Co. Danas postoje geotermalneelektrane u SAD, Italiji, na Filipinima, Meksi-ku i joå nekoliko drÿava. One u svetskoj proizvod-ñi energije uøestvuju sa tek 0,2%.

Prema proraøunima do kojih je doåla EvropskaKomisija za istraÿivañe energije, toplota Zemçi-ne unutraåñosti moÿe obezbediti veoma stabilani dugotrajan izvor energije. Samo 1 km3 uÿarene ma-se moÿe davati 30 MW elektriøne energije u perio-du od 30 godina.

U naåoj zemçi najpoznatiji geotermalni izvo-ri su Bogatiõ 80Co, Debrec 58Co, Lukovska Baña80Co, Inæija 62Co i Kupinovo 54Co. Rezerve termal-ne vode su na razliøitim dubinama: 207m u Bogatiõu,600 – 700 m u Sremu, 2500m kod Bijeçine. Ukupan hi-drotermiøki potencijal u ovom basenu iznosi oko150 Mt, åto je pribliÿno ekvivalentno 120 milio-na tona nafte. Srbija godiåñe proizvodi miliontona nafte, a godiåñe potrebe su oko 4 miliona to-na. Iako iskoriåõavañe hidrogeotermalne energi-je moÿe poboçåati snabdevañe stanovniåtva, po-gotovo u neposrednoj blizini izvora vruõe vode, tekiskoriåõavañem energije akumulisane u suvim ste-

nama moÿe znaøajnije uticati na energetski bilansu svetskim razmerama.

ENERGIJA BIOMASE

Pod energijom biomase podrazumevamo energi-ju koja se po pravilu oslobaæa paçeñem raznih or-ganskih materijala. Kada se govori o ovim izvorimaenergije, uglavnom se misli na biomasu (drvo, ko-ra...), biogoriva (razna uça i alkoholi), biogas (nu-sprodukt raspadaña raznih organskih materija, naj-øeåõe na deponijama, velikim æubriåtima, na far-mama i sl.).

Biogas je gasna meåavina koja se sastoji od 60-70% metana (CH4) i 30-40% ugçen-dioksida (CO2) ikoja se dobija prilikom bakterijske razgradñe or-ganskih materija pod anaerobnim uslovima. Poredodsustva kiseonika, neophodni uslovi su konstantnatemperatura i pH vrednost od 6. 5 do 7. 5. Raspadañeje najefektivnije na temperaturi od 15Co (psihro-filne bakterije), 35Co (mezofilne bakterije) i55 Co (termofilne bakterije). U praksi se pokaza-lo da je zadrÿavañe od oko 10 dana najefektivnijeza termofilne bakterije, 25 do 30 dana za mezofil-ne i 90 do 120 za psihrofilne. Veõina postrojeñadanas rade u mezofilnom temperaturnom rangu.Poåto se biogas proizvodi tamo gde se organski ma-terijal razgraæuje bez vazduha, postoji åirok spek-tar organskih materija koje su pogodne za anaerobnurazgradñu. Neke od tih materija su:

• teøno i øvrsto stajsko æubrivo• posebno prikupçan bioloåki otpad iz

stambenih delova• obnovçivi materijali, kao åto su kukuruz-

na silaÿa, semenke koje se ne koriste zaishranu itd.

• muç iz kanalizacije i masti• koriåõeni podmazivaøi• trava (na primer u EU neobraæena zemça);

drvo nije pogodno za proizvodñu biogasa,jer bakterije koje proizvode metan ne moguda svare lignin kojeg ima u drvetu

• bioloåki otpad iz klanica, pivara, desti-lerija, prerade voõa i proizvodñe vina,mlekara, industrije celuloze, åeõeranaitd. U industrijskim zemçama nastaje 300 – 400 kg

smeõa godiåñe po osobi. Ovo smeõe se sakupça iodlaÿe na bezbednim i sanitarnim deponijama, kojepodrazumevaju zaåtitu podzemnih voda, kao i zaå-titu vazduha od prçavog i opasnog deponijskog gasa.Pomenuti deponijski gas nastaje razgradñom organ-skih supstanci pod uticajem mikroorganizama uanaerobnim uslovima. U srediåtu deponije nastajenadpritisak, pa deponijski gas prelazi u okolinu.Proseøan sastav deponijskog gasa je 35 – 60% meta-na, 37 – 50% ugçen-dioksida i u mañim koliøinamase mogu naõi ugçen-monoksid, azot, vodonik-sulfid,fluor, hlor, aromatiøni ugçovodonici i drugi ga-sovi u tragovima. Na osnovu navedenog sastava depo-nijskog gasa, moÿe se uoøiti da je on vrlo opasan, jer

Godi{te 48. broj 6 (2007) 123

je metan u odreæenim uslovima vrlo eksplozivan. Dabi se odstranili negativni uticaji nekontroli-sanog åireña deponijskog gasa, izvodi se planskosakupçañe i prisilno usmeravañe gasa ka mestu sa-gorevaña, åto takoæe pospeåuje brÿu stabiliza-ciju sveÿih delova deponije, smañuje zagaæivañe ot-padnih voda i omoguõava koriåõeñe energije na de-poniji (grejañe, topla voda, struja). Da bi se spaçi-vañem deponijskog gasa dobila energija, potrebno jepostaviti vertikalne perforirane cevi u telo de-ponije i horizontalno ih povezati. Preko jednogkompresorskog postrojeña, deponijski gas se isisa-va, sabija, suåi i usmerava ka gasnom motoru. Iz si-gurnosnih razloga preporuøuje se ugradña visoko-temperaturne bakçe koja preuzima viåkove proiz-vedenog gasa.

Deponijski gas sa proseønim sadrÿajem metanaod 50% ima doñu toplotnu vrednost Hu = 5kWh/Nm3, åto znaøi da 1 m3 biogasa sadÿi pribliÿnoistu koliøinu energije kao 0. 6 litara loÿ – uçaili 0. 65 Nm3 prirodnog gasa. Iz 1 Nm3 deponijskoggasa dobija se 2 kWh elektriøne energije i 2, 15 kWhtoplotne energije. Dobijena elektriøna energija sekoristi za vlastite potrebe ili se predaje u elek-triønu mreÿu. Proizvedena toplota moÿe se kori-sti na deponiji za proizvodñu tople vode, u stakle-nicima i plastenicima za proizvodñu ranog povrõei cveõa, u industrijskim pogonima u blizini depo-nije, za grejañe stambenih zgrada i kod drugih potr-åaøa toplote.

Biodizel je komercijalni naziv za metil-estarkoji se dobija esterifikacijom viåih nezasiõenihmasnih kiselina i alkohola u prisustvu Na-metila-

ta kao katalizatora. Viåe masne kiseline su uça imasti razliøitog porekla, a alkohol je u ovom slu-øaju metanol. Metil-estar repiønog uça najøeåõese oznaøava akronimima MERU ili MER, dok se me-til-estar suncokretovog uça oznaøava akronimomMESU. Kao sporedni produkt ove hemijske reakcijenastaje glicerol koji se moÿe koristiti u razliøi-te svrhe. Razdvajañe estarske (lakåe) i glicerin-ske (teÿe) faze vråi se u ureæajima za taloÿeñe,praktiøno na granici rastvorçivosti ovih faza.Dobijena estarska faza se daçe ispira vodom radiuklañaña zaostalog metanola, glicerina, kataliza-tora i sapuna. Isprani estri se suåe pod vakuumomi hlade. U biodizel se dodaju aditivi koji poboç-åavaju niskotemperaturna svojstva, na primer ke-rozin, i stabilizatori (antioksidansi). Glicerin-ska faza (glicerin, metanol i katalizator) meåa sesa vodom iz procesa praña metil-estara. Zakiåe-çavañem sa HCl, katalizator se razlaÿe na rastvorkaustiøne sode i metanol. Frakcionisañe metanolai glicerinske vode vråi se u rektifikacionoj ko-loni. Dobijeni metanol, øistoõe 99,99%, vraõa se uproces esterifikacije. Glicerinska voda se daçepreraæuje do tehniøkog glicerina. Glicerin se ta-koæe moÿe preraæivati do nivoa farmaceutske øi-stoõe.

Najøeåõe koriåõena sirovina za dobijañe bio-dizela su razliøita biçna uça (dobijena iz uçanerepice, soje, suncokreta, palme, ricinusa, kikiri-kija i drugih uçarica), ÿivotiñska mast i recik-lirano jestivo uçe (iz restorana i domaõinstava). Ispitivaña su pokazala da dizel motori sa pogonomna biodizel imaju znaøajno mañu emisiju dima i øe-

Legenda: 1. Deponija2. Gasne sonde (trnovi)3. Cev za sakupçañe ocedne vode4. Gasni kolektor5. Kompresor za isisavañe gasa6. Visokotemperaturna bakça7. Kogeneracioni motor8. Trafo stanica9. Toplovod

Slika 6 (www.biogas.co.yu/deponije.html) Deponija smeõa – izvor energije


stica. Smañeñe emisije u proseku iznosi oko 47%.Niÿa emisija dima i øestica postiÿe se i pri pri-meni meåavine konvencionalnog dizel goriva iMER – a. Sliøni rezultati se dobijaju i u pogleduredukcije emisije ugçen-monoksida (smañeñe oko48%) i ugçovodonika (smañeñe oko 67%). Emisijaoksida azota pri pogonu dizel motora na biodizelveøa je u proseku za oko 10%. Uzrok ovoj pojavi je he-mijski vezan kiseonik u molekulima MER – a. Zna-øajno je istaõi i da je emisija policikliønih arom-atiønih ugçovodonika, izrazito kancerogenihfrakcija øestiøne emisije, niÿa za oko 80%. Sago-revañe biodizela u motorima ne poveõava emisijuugçen-dioksida u odnosu na emisiju koja bi nastalau prirodnom ÿivotnom ciklusu uçane repice. Zatoje u pogledu doprinosa efektu staklene baåte bidi-zel neutralan. Biodizel je ekonomski jeftiniji odkomercijalnog fosilnog goriva za oko 10%, a eko-loåki je neuporedivo zdraviji i isplativiji.

Naåa zemça je veoma bogata biomasom. Ukupnienergetski potencijal biomase proceñen je na115000 TJ godiåñe, od øega je 65000 TJ potencijalsamo poçoprivrednog æubriva.

ZAKÇUØAK

Obnovçivi izvori energije, ne ukçuøujuõi hi-droenergiju, daju mañe od 1% ukupne potrebne ener-gije. U buduõnosti taj udeo treba znatno poveõati,jer neobnovçivih izvora ima sve mañe. Razvoj ob-novçivih izvora energije vaÿan je iz nekoliko raz-loga:

• Obnovçivi izvori energije imaju vrlo vaÿ-nu ulogu u smañeñu emisije ugçen dioksida

• Poveõavañem udela obnovçivih izvoraenergije poveõava se energetska odrÿivostsistema i smañuje zavisnost od uvoza ener-getskig sirovina i elektriøne energije

• Oøekuje se da õe obnovçivi izvori energijepostati ekonomski konkurentni konvencio-nalnim izvorima energije

Koriåõeñe alternativne energije je postalocivilizacijska nuÿnost – sa ekonomskog, bezbedo-nosnog i ekoloåkog aspekta, tako da su sve zemçe uobavezi da kombinovañem ñima dostupnim alterna-tivnih izvora reåe svoje energetske potrebe, a ti-me i doprinesu globalnoj borbi za zaåtiti ÿivotnesredine.

Abstract

RENEWABLE ENERGY RESOURCES

Æuræica Ivkoviõ, Aleksandar Joviõ, Dragana Gruiøiõ,Marko Komatina, students of applied ecology, Faculty ofApplied Ecology, University Singidunum, Belgrade

Nowadays, fossil fuels represent around 80% of energysupply in the world.

Future economic development and population growthwill demand more energy consumption. Reserves of fossilfuels are limited and many scientists believe that all suppli-es will be completely depleted in the next hundred year.

Renewable energy resources can be solution. Rene-wable energy resources are energy reserves that may be re-newed by natural processes and used indefinetely only ifamount that is used doesn’t exceed its capacity to renew.These resources are solar energy, wind energy, hydro po-wer, biomass energy, tidal and wave power, geothermal en-ergy and nuclear fusion.

LITERATURA

Holladay, April. "Solar Energy. " Microsoft® Encarta®2006 ŠDVDÐ. Redmond, WA: Microsoft Corporation,2005

"Nuclear Energy. " Microsoft® Encarta® 2006 ŠDVDÐ.Redmond, WA: Microsoft Corporation, 2005

www. science. org. au

www. parliament. uk

www. tesla. pmf. ni. ac. yu

www. pple. gov

www. wagingpeace. org

www. energyquest. ca. gov

www. members. fortunecity. com

py

py

Ana PAVLOVIÕ, Saña MILOÅEVIÕ, Ivan GRŸETIÕ, Univerzitet u Beogradu – Hemijskifakultet, Studentski trg 12-16, 11000 Beograd

TEÅKI METALI U ZEMÇIÅTU BEOGRADA

UVOD

Usled intenzivnog tehnoloåkog i industrij-skog razvoja u ÿivotnu sredinu na razne naøine do-spevaju velike koliøine åtetnih i toksiønih sup-stanci. Meæu ovim supstancama znaøajan je udeoteåkih metala koji zbog svoje neuniåtivosti, tok-siønosti i biogeohemijskog kruÿeña predstavçajuveliki problem za ÿivotnu sredinu. Industrija, in-dustrijski i komunalni otpad, sagorevañe fosilnih

goriva (ugaç, nafta) u industriji, saobraõaju i do-maõinstvima najøeåõi su izvori zagaæeña ÿivotnesredine teåkim metalima i drugim elementima utragovima.

U danaåñim uslovima ugroÿenost zemçiåta uBeogradu je velika, a posebna opasnost preti od ak-cidenata koji se øesto deåavaju, industrije, saobra-õaja, kao i sve veõeg broja malih privrednih predu-zaõa sa znaøajnom koliøinom otpada koji predstav-ça jedan od glavnih izvora zagaæeña zemçiåta.

Godi{te 48. broj 6 (2007) 125

U ovom radu ispitivano je zemçiåte Beogradana razliøitim dubinama: na 5, 10 i 50 cm. Analizi-rano je viåe uzoraka tokom viåe godina. U Grad-skom zavodu za javno zdravçe analizirano je zem-çiåte na dubinama od 10 i 50 cm, dok je naå zadatakbio da analiziramo åest uzoraka na prisustvo teå-kih metala na dubini od 5 cm. Uzorci su birani takoda je polovina uzeta pored samih jako frekventnihsaobraõajnica, a druga polovina iz urbanih parkovanedaleko od ñih. Ciç ovih ispitivaña je bio da seutvrdi sadrÿaj teåkih metala u razliøitim dubina-ma gradskog zemçiåta.

Zemçiåta kao deo ÿivotne sredine

Zemçiåte je povråinski, rastresiti sloj Zem-çine kore, nastao kao rezultat dugotrajnih procesapromene matiønog supstrata. Sadrÿi proizvode ra-spadaña (i alteracije) stena, kao i biçnih i ÿivo-tiñskih organizama. Posle vazduha i vode ono jetreõa bitna komponenta ÿivotne sredine. Zemçiå-te ima specifiånu ulogu - da obezbedi neophodneuslove za opstanak razliøitih organizama, posebnobiçaka, bez kojih ÿivot na zamçi ne bi mogao da op-stane. Takoæe, ono je i odgovarajuõa sredina za veomabrzo raspadañe izumrlih biçaka i ÿivotiña mi-krobioloåkim putem do jednostavnih jediñeña. Ta-ko zemçiåte ima vaÿnu ulogu u opåtem kruÿeñuugçenika i mnogih drugih elemenata u prirodi.

Øesto je zemçiåte „filter“ za preøiåõavañevode koja sadrÿi rastvorne i koloidne komponente.To se posebno odnosi na organske supstance koje mo-gu da se mineralizuju tokom prolaska kroz aerisanipovråinski sloj zemçiåta. Ovakva dvostruka ulo-ga zemçiåta, da omoguõava rast biçaka i drugih ob-lika ÿivota, i kao sakupçaøa prirodnih otpadaka, utesnoj je meæusobnoj vezi. Takav sistem u prirodnimuslovima ima veliki puferski kapacitet premauticaju spoçaåñih faktora. Na primer, dodavañeæubriva u velikom viåku, da bi se poveõali biçniprinosi, moÿe da dovede do poremeõaja filtrira-juõe uloge zemçiåta, dok drenaÿna voda koja sadr-ÿi viåak rastvorçivih jediñeña æubriva, sliønokao i navodñavañe vodom loåeg kvaliteta, moÿe dadovede do zaslañivaña zemçiåta. Prirodne fun-kcije zemçiåta mogu i treba da se koriste, ali jeneophodno voditi raøuna da se bitno ne poremetiravnoteÿa sistema. Sreõom, puferski kapacitetzemçiåta, kao stabilnog sistema, izgleda da je do-sta veliki (Jakovçeviõ, Pantoviõ, 1991).

Sastav zemçiåta

Zbog velike raznolikosti sastojaka veoma jeteåko hemijski definisati zemçiåte. Ono se presvega posmatra kao viåefazni sistem koji se sasto-ji iz øvrste, teøne i gasovite faze. Øvrsta faza zau-zima 50% (zaprenimnskih) od øega 45% øini mine-ralni deo, a 5% organske materije. Ostalih 50% za-uzimaju teøna i gasovita faza u razliøitim odnosi-ma s obzirom na vlaÿnost zemçiåta (Jakovçeviõ,Pantoviõ, 1991).

Mineralni deo zemçiåta

Mineralni deo zemçiåta potiøe od litosfere(geoloåke podloge), i nastao je i daçe nastaje slo-ÿenim fiziøkim, hemijskim i biohemijskim prome-nama geoloåke podloge. Tako se na povråini kame-nitog omotaøa zemçe (litosfera) stvara se novasfera – pedosfera, øija proseøna debçina iznosioko 2 m. Poreæeña radi, debçina litosfere iznosi50-100 km, a polupreønik Zemçe je 6377 km. Kaoåto se vidi, na pedosferu otpada najmañi deo zem-çe, ali je ona veoma vaÿna i kompleksnog je sastava.

Minerali koji ulaze u sastav zemçiåta dele seu dve grupe: primarne i sekundarne. Primarni mi-nerali su poreklom vezani za magmatske i meta-morfne stene. Usitñeni pod dejstvom fiziøkih, he-mijskih i bioloåkih øinilaca raspadaña, ovi mi-nerali se u izvesnoj koliøini nalaze u zemçiåtu uhemijski neizmeñenom stañu. Najrasprostrañe-niji primarni minerali zemçiåta su oni koji sadr-ÿe kiseoniøna jediñeña silicijuma: kvarc, fel-dspati, amfiboli, pirokseni i liskuni (alumo iferosilikati). Odlikuju se odreæenim hemijskimsastavom i kristalnom strukturom, samim tim, irazliøitom otpornoåõu na raspadañe.

Primarni minerali nisu postojani u uslovimakoji vladaju na Zemçi, pa podleÿu postepenom raz-lagañu. Najpre se usitñavaju pod dejstvom fiziøkihøinilaca (promene temperature, vetar, prenosnasnaga vode), pa podleÿu delovañu hemijslih i bio-loåkih øinilaca, pri øemu se meña ñihov sastav iunutraåña struktura i nastaju sekundarni minera-li, ali i neke prostije supstance. Voda je najvaÿni-ji øinilac hemijskog razlagaña u zemçiåtu. Zna-øajno je i prisustvo kiseonika i ugçene kiseline,proizvoda aktivnosti ÿivih organizama u zemçiå-tu. Veliki sadrÿaj ugçene kiseline daje vodi kiselureakciju i pojaøava ñeno razarajuõe dejstvo na mi-nerale. Osim ugçene, kao proizvodi ÿivotne aktiv-nosti raznih organizama u zemçi, javçaju se i nekedruge mineralne i organske kiseline (azotna, sum-porna, limunska, oksalna, huminska). Osnovne reak-cije pri hemijskom razlagañu minerala su: hidrata-cija, hidroliza, rastvarañe i oksido-redukcija.

Pri potpunom raspadañu silikata alumo- i fe-risilikata, nastaju prosti proizvodi raspadaña:hidratisani oksidi gvoÿæa, aluminijuma, dvovalen-tnih i jednovalentnih baza, silicijumova kiselinai neke druge kiseline - ugçena, sumporna, hlorovo-doniøna, azotna i fosforna. Neutralizacijom ki-selina i baza nastaju razliøite soli, koje takoæe øi-ne sekundarne minerale: karbonati, sulfati, nitra-ti, hloridi, fosfati, silikati. Osim sekundarnihminerala prostog sastava, kao proizvod raspadañaprimarnih minerala, nastaju i sekundarni alumo- iferi silikati koji su dosta rasprostrañeni u zem-çiåtu. Nazivaju se minerali gline, jer øine deoraznih glina, i odlikuju se visokim stepenom di-sperznosti. Ñihova opåta karakteristika je sloje-vita struktura i prisustvo hemijski vezane vode.Broj minerala gline je veliki, ali u zemçiåtu naj-


veõi znaøaj imaju minerali grupe kaolinita, mon-tmorionita i hidroliskuna (ilita).

Brzina razgradñe primarnih minerala kao ibrzina i mehanizam obrazovaña sekundarnih mine-rala, zavise od niza uslova. Osim specifiønosti sa-mog primarnog minerala (ñegove kristalne struk-ture, stepena disperznosti) i ñihove kombinacijesa drugim mineralima, karakter promena primar-nih minerala zavisi od temperature i vlaÿnosti,reakcije sredine (rN) i ÿivotne aktivnosti orga-nizama. Bazne stene se razlaÿu brÿe nego kisele, asuva i hladna klima usporava razgradñu minerala,dok topla i vlaÿna ubrzavaju.

Hemijski elementi koji ulaze u sastav litosfe-re i zemçiåta zastupçeni su u razliøitim udeli-ma. Ñihov sadrÿaj dat je u tabeli 1:

Tabela 1. Sredñi sadraÿaj hemijskih elemenata u litosferi i zemçiåtu u teÿinskim procentima (Jakovçeviõ, Pantoviõ, 1991)

Hemijski elementi koji se u zemçiåtu nalaze utragovoma svrstavaju se u: nemetale, metale, teåkemetale, metaloide i mikronutriente. Gustina teå-kih metala je veõa od 5, 0 g/cm3 (Cd, Cr, Co, Cu, Pb, Hgi Ni). Metaloidi imaju nemetalne i metalne osobi-ne (As, B), dok se pod nutrijentima podrazumevajuelementi potrebni u malim koliøinama za rast bi-çaka, <50 mg/g (C, H, N, P i Mn).

Organski deo zemçiåta

Iako se u zemçiåtu nalazi do 5% organskihmaterija one imaju veoma veliku ulogu u kvalitetu iosobinama zemçiåta. Prisustvo organskih materi-ja øini zemçiåte korisnim i plodnim u odnosu najalove degradacione proizvode matiønih stena. Odneÿivog organskog materijala zastupçene su raznefulvo kiseline, huminske kiseline i humin, a odÿivih oblika koreñe, bakterije, alge, gçive, crvi,gliste i mnogi drugi organizmi. Usled erozije di-spergovan primarni materijal se nagomilava u udo-linama i na tim mestima se stvaraju uslovi za nase-

çavañe ne samo niÿih, veõ i viåih biçaka i ÿivo-tiña. Ÿivotni ciklusi u novonastalim ekosiste-mima omoguõavaju da se ubrza proces razlagaña bio-mase i sekundarne sinteze organskih materija u zem-çiåtu.

Proces stvaraña huminskih supstanci nazivase humifikacija. Uloga humusa u zemçiåtu je vrloznaøajna jer on zadrÿava vodu i soli i poveõava jo-noizmeñivaøki kapacitet zemçiåta. Huminske ma-terije mogu i da okluduju i vezuju razne organske ma-terije veåtaøkog porekla koje øovek dodaje zem-çiåtu - herbicide, insekticide ili razne otpadneorganske materijale. Huminske supstance se ne mogudefinisati ni po strukturi ni po funkcionalnimsvojstvima veõ se definiåu po rastvorçivosti uvodi, kiselinama i bazama. Dele se u tri grupe:

• Huminske kiseline – sastoje se od izo iliheterocikliønih åestoølanih i petoøla-nih prstenova ili kondenzovanih prstenovapoput benzola, naftalina, furana, pirola,indola, piridina, hinolina i drugih, meæu-sobno vezanih mostovima koje øini jedanelement (-O-, -N=) ili grupa atoma (-NH-,- CH2-). Pri tom nastaju aminofenoli, ami-

nohinoni, fenoksiazini i mnogi drugi. Zaovako sloÿene organske molekule vezane sufunkcionalne grupe, kao åto su karboksil-ne, hidroksilne, metoksilne, karmonilne idr. To su øvrste voskaste supstance uglav-nom mrke boje. Taloÿe se iz vodenog rastvo-ra na pH<2. Ne rastvaraju se u kiselinama,ni etanolu, a rastvorne su u alkalijama priøemu grade soli, humate.

• Fulvokiseline – po hemijskom sastavu ful-vokiseline imaju neåto mañi sadrÿaj C i Nu odnosu na huminske kiseline, uz neåto ve-õi sadrÿaj O i H. Potpunom hidrolizom po-red propenol-fenola daju aminokiseline iugçene hidrate. Ÿute su boje. Rastvorne nasvim pH vrednostima (Pfendt, 2000).

• Humin – predstavça nerastvoran deo humin-skih materija u zemçiåtu.

Gasovita faza zemçiåta – zemçiåni vazduh

Gasovita faza zemçiåta - zemçiåni vazduh ak-tivno uøestvuje u procesima koji se deåavaju u zem-çiåtu. Ñegova koliøina i sastav zavise od oksida-cionih, redukcionih, aerobnih, anaerobnih procesai ñihovog intenziteta. Struktura zemçiåta, od ko-je zavisi veliøina meæuprostora u ñemu, odreæujekoliøinu zemçiånog vazduha. Pored strukture, nasadrÿaj vazduha u zemçiåtu utiøe i zbijenost ñego-ve graæe. Bez obzira na veliko kolebañe sadrÿajavazduha u zemçiåtu tokom godine, koje je povezanosa kolebañem temperature i vlaÿnosti, primeõujese da je sadrÿaj vazduha u povråinskim slojevima (0-20 cm) mnogo veõi nego u dubçim slojevima (50-100cm) gde sadrÿaj vazduha opada 3-4 puta. Glavni sa-stojci vazduha u zemçiåtu su kao i kod atmosfer-

Elementi

Litosf

era

Zemçiåte

Elementi

Litosf

era

Zemçiåte

O 47, 20 49, 00 C (0, 10) 2, 00

Si 27, 60 33, 00 S 0, 09 0, 085

Al 8, 80 7, 13 Mn 0, 09 0, 085

Fe 5, 10 3, 80 P 0, 08 0, 08

Ca 3, 60 1, 37 N 0, 01 0, 10

Na 2, 64 0, 63 Cu 0, 01 0, 002

K 2, 60 1, 36 Zn 0, 005 0, 005

Mg 2, 10 0, 60 Co 0, 003 0, 0008

Ti 0, 60 0, 46 B 0, 0003 0, 001

H (0, 15) ? Mo 0, 0003 0, 0003

Godi{te 48. broj 6 (2007) 127

skog vazduha: azot, kiseonik, ugçen-dioksid i vodenapara, ali se ñegov procentualni odnos znatno raz-likuje od vazduha i neprekidno se meña. Najmañimpromenama podleÿe azot, a najveõim ugçen-dioksidi kiseonik (zbog bioloåkih procesa u zemçi). Zem-çiåni vazduh je u stalnoj razmeni sa atmosferskimzbog difuzije gasova, kolebaña temperature i pri-tiska, vetrova, prolaska vode kroz zemçiåte (Ja-kovçeviõ, Pantoviõ, 1991).

Teøna faza zemçiåta – zemçiåni rastvor

Teøna faza zemçiåta – zemçiåni rastvorpredstavça najmobilniji, najpromençiviji i najak-tivniji deo zemçiåta. Sastav i koncentracija zem-çiånih rastvora je rezultat øitavog niza procesa:bioloåkih, hemijskih, fiziøkih i fiziøkohemij-skih koji se odigravaju u zemçiåtu, zavisno od tem-perature, vlaÿnosti i aeracije. Izmeæu øvrste iteøne faze postoji dinamiøka ravnoteÿa. Sve toøini sastav i koncentraciju zemçiånih rastvoraveoma mobilnim. Teøna faza sadrÿi u rastvornomili koloidnom obliku niz mineralnih i organskihmaterija. Vaÿniji añoni mineralnog dela zemçiå-ta su: HCO3

-, NO3-, NO2

-, SO42-, H2PO4

-, HPO42-, Cl-

(veõina ñih je bitna za ishranu biçaka), a katjoni:K+, Mg2+, Na+, Ca2+, NH4

+, Al3+, Fe3+. U veoma malim

koliøinama nalaze se i katjoni mikroelemenata. Usastav vodorastvorçivih organskih materija ulaze:1. individualne organske materije (åeõeri, or-

ganske kiseline, alkoholi, aminokiseline, vi-tamini, toksini – produkti metabolizma ÿivo-tiña, biçaka, mikroorganizama), i

2. visokomolekularna predhumusna i humusna jedi-ñeña (Jakovçeviõ, Pantoviõ, 1991).

Teåki metali i arsen u zemçiåtu

U grupu teåkih metala ubrajamo sve one ele-mente øija je gustina veõa od 5 g/cm3. Pored navede-nog, fiziøko-hemijskog znaøeña termina teåki me-tali, ovaj izraz se sve øeåõe koristi za toksiønemetale, tj. elemente koji ispoçavaju svoju toksiø-nost i pri relativno niskim koncentracijama (Ve-selinoviõ i ostali., 1995). Meæu razliøitim zaga-æivaøima ÿivotne sredine, teåki metali imaju ve-liki znaøaj zbog svoje neuniåtivosti i bioloåkogkruÿeña. US EPA je na osnovu ñihove potencijalneopasnosti po zdravçe çudi, ustanovila da olovo,hrom, nikl, cink, arsen, kadmijum, bakar, ÿiva, an-timon, berilijum, selen, srebro i talijum øine najo-pasnije zagaæujuõe metale (NRC, 2003). Teåki meta-li, ukoliko su prisutni u ÿivotnoj sredini u pove-õanim koliøinama ugroÿavaju zdravçe çudi i ÿi-votiña. Ovo se javça kao posledica ñihovog direk-tnog unoåeña u organizam vodom ili preko lancaishrane.

Zagaæeñe zemçiåta

Zagaæeñe moÿe da se definiåe kao poremeõaj usastavu zemçiåta do koga dolazi veõim ili mañimpoveõañem sadrÿaja åtetnih supstanci, koje mogunaneti åtetu çudima ili prirodnim ekosistemima.

Prisutne toksiøne materije nisu produkt pedoge-netskih procesa, veõ su pod brojnim antropogenimuticajima dospele u zemçiåte. Zagaæeñe zemçiåtanije lako odrediti prema ñegovom hemijskom sasta-vu, jer je teåko reõi åta je to øisto zemçiåte. Me-æutim, postoje veliki broj bioloåkih indikatorakoji se mogu upotrebiti za prepoznavañe promenaprirodnog staña zemçiåta. Primer je odsustvoglista iz zemçiåta sa velikom koncentracijom ba-kra, smañen prinos i kvalitet biçaka, prisustvoneÿeçenih materija u drenaÿnoj vodi itd. Klasi-fikovano prema geografskim karakteristikama za-gaæeñe moÿe biti lokalno, regionalno i globalno,meæutim razlika izmeæu ovih kategorija nije sasvimjasna (Mailet et al., 2001).

Izvori zagaæeña zemçiåta kao posledica de-lovaña çudskih aktivnosti mogu se svrstati u trigrupe (Crnkoviõ, 2005):1. zagaæivaøi poreklom iz atmosfere koji konta-

miniraju zemçiåte spirañem padavinama ilidirektnom sedimentacijom:

• emisija iz industrijskih procesa, • emisija usled sagorevaña fosilnih goriva

(industrija, energetska postrojeña, indivi-dualna loÿiåta),

• emisija poreklom od motornih vozila, i• emisija prilikom sagorevaña razliøitog

organskog materijala;2. otpadne vode kao zagaæivaøi zemçiåta:

• industrijske otpadne vode, • vode zagaæene aktivnostima koje se obavçaju

u poçoprivredi (veåtaøka æubriva, pesti-cidi, organske materije razliøitog porek-la), i

• otpadne vode iz domaõinstava i od odrÿava-ña higijene naseça;

3. øvrsti otpad razliøitog porekla. Stepen zagaæenosti vazduha u jednoj oblasti za-

visi od razvijenosti industrije, saobraõaja i stepe-na urbanizacije. Zagaæivañe vazduha nepovoçnoutiøe na agroekosistem - oåteõuje zemçiåte, vege-taciju, meña kvalitet podzemnih i povråinskih vo-da, utiøe na zdravçe ÿivotiña i na mikroklimu.Vazduh moÿe biti zagaæen taloÿnom praåinom(aerosediment), aerosolima (øaæ, dim), gasovima iparama. Smog-toksiøna magla, nastaje kada se u vaz-duhu istovremeno naæu gasovi i aerosoli. Zagaæeñezemçiåta je u direktnoj vezi sa zagaæeñem vazduha.Naime, aerosol i lebdeõe øestice pod uticajem zem-çine teÿe i padavina dospevaju u zemçiåte, povr-åinske i podzemne vode. Meæutim, one se taloÿe ina nadzemne organe biçaka. Staloÿene na listuutiøu na toplotni reÿim i fotosintetiøku aktiv-nost listova.

U industrijskim zonama, u zemçiåte dospevaznaøajna koliøina sumporne i sumporaste kiseline.One sa raznim elementima stvaraju teåko rastvor-ne sulfate, smañujuõi tako pristupaønost hrañi-vih materija biçkama. Takoæe, dovode do smañeñarN vrednosti zemçiåta, åto moÿe nepovoçno dautiøe na ñegovu plodnost.


Sa naglim nauøno-tehnoloåkim razvojem usvim granama privrede poveõana je emisija teåkihmetala, koji su tako postali znaøajni zagaæivaøi.Naveåõemo neke antropogene izvore teåkih meta-la: atmosferski talozi, sagorevañe fosilnih gori-va, upotreba mineralnih æubriva i pesticida, or-ganska æubriva, otpadne vode iz industrija, uklaña-ñe urbanih i industrijskih otpadaka, metaluråkeindustrije, rudnici i topionice obojenih metala imnogi drugi. Uoøeno je da zemçiåte u blizini ve-likih gradova i u blizini autoputeva sadrÿi visokekoncentracije teåkih metala, posebno olova, kojenajøeåõe potiøu od aerozagaæeña. Dospevåi u zem-çiåte, ova jediñeña mogu nepovoçno uticati namnoge ñegove osobine, kao i na rast, razvoj i kvali-tet prinosa biçaka. Biçke gajene na kontaminira-nim zemçiåtima i koriåõene u ishrani ugroÿavajuÿivot i zdravçe çudi i ÿivotiña (Triphati et al.,2001).

Maksimalno dozvoçena koncentracija teåkihmetala u ograniøenom sloju zemçiåta je ona kon-centracija izraÿena u mg/kg koja ne izaziva (nepo-sredno ili posredno) negativno dejstvo na sredinekoje dolaze u kontakt sa zemçiåtem, zdravçe øove-ka, kao i na sposobnost samopreøiåõavaña zem-çiåta (Markoviõ i ostali., 1998). Maksimalno doz-voçene koncentracije metala u zemçiåtu objavçe-ne u Sluÿbenom Glasniku RS (1994) date su u tabeli2.

Tabela 2. Maksimalno dozvoçena koliøina opasnih i åtetnih materija u zemçiåtu (Sl. Gl. RS 23/94)

METODE I MATERIJALI

Uzorkovañe i priprema uzoraka

U okviru eksperimentalnog dela rada uzorko-vano je zemçiåte sa åest lokacija u Beogradu. Lo-kacije su birane tako da je namenski uzimana zemça

pored samih jako frekfentnih saobraõajnica i ur-banih parkova u ñihovoj blizini. Zemçiåte jeuzorkovano metodom brazde. Prikupçeno je 2-3 kgzemçe po uzorku sa dubine do 5 cm, spakovano u kesei jedan deo je odnet u Gradski zavod za javno zdravçe.Tu su pripremçeni uzorci za atomsku apsorpcionuspektrometriju na sledeõi naøin:

Za analizu je odmereno 2 g nativnog uzorka nakoji je dodato 10 cm3 1:1 HNO3. Uzorak je lagano za-grevan uz refluks 10 do 15 minuta, vodeõi raøuna dane doæe do kçuøaña. Posle hlaæeña dodato je 5 cm3

koncentrovane HNO3 i zagrevano uz refluks 30 mi-nuta. Ako bi se pojavile mrke pare koje predstavça-ju indikaciju oksidacije uzorka sa HNO3, ponavça-no je dodavañe po 5 cm3 konc. HNO3, sve dok ne pre-stane izdvajañe mrkih para, odnosno do potpunog za-vråetka reakcije sa HNO3. Rastvor je potom uparendo oko 5 cm3, ohlaæen, a zatim je dodato joå 2 cm3 vo-de i 3 cm3 30% H2O2. Posuda je pokrivena sahatnimstaklom i uzorak je zagrevan do poøetka reakcije saperoksidom. Zagrevañe je vråeno dok ne prestanuda se izdvajaju mehuriõi, i to veoma paÿçivo, da nebi doålo do gubitaka usled veoma burne reakcije.Posle hlaæeña dodavan je H2O2 (30%) u porcijamaod po 1 cm3 uz zagrevañe, sve dok izdvajañe mehuriõanije svedeno na najmañu meru. Zatim je uzorak zagre-van na 50oC±5 oC tokom 2 øasa. Ponovo je ohlaæen,dodato je 10 cm3 konc. HCl i pokriveno sahatnimstaklom. Uzorak je zagrevan uz refluks na 95oC ± 5oC tokom 15 minuta ili dok krajña zapremina nijebila 5 cm3.

Koncentracije Cd, Cr, Cu, Ni, Pb i Zn u svim ra-stvorima dobijenim digestijom odreæivane su pla-menom apsorpcionom spektroskopijom (FAAS) nainstrumentu Varian Spectra AA-200. Hidridna gene-racija je primeñena kod odreæivaña As (VGA-77,Spectra AA20+, Varian, Australia). Analiza ÿive vr-åena je, takoæe, atomskom apsorpcionom spektro-skopijom, tehnikom hladnih para (Varian, SpectraAA-475).

Digestijom jakim kiselinama skoro svi prisut-ni elementi, znaøajni sa aspekta uticaja na ÿivotnusredinu, prelaze u rastvor. Meæutim, elementi ve-zani za silikatnu matricu primenom metode dige-stije EPA 3050 b (US EPA, 1997) ne napuåtaju øvrstufazu i ne mogu se odrediti pomoõu ove metode dige-stije. Kako ovi elementi nisu mobilni u zemçiåtui ne prelaze u zemçiåni rastvor, ñihov uticaj naÿivotnu sredinu je zanemarçiv, pa ih nije ni neop-hodno odreæivati, odnosno dovoçno je odrediti ta-kozvanu kvazitotalnu koncentraciju. Naime, kon-centracija elemenata koja se dobija digestijom pometodi EPA 3050b øesto se naziva kvazitotalna, zarazliku od totalne koncentracije koja se odreæujeprimenom kombinacije kiselina kao åto su HF/HNO3/HClO4.

Atomska apsorpciona spektrometrija

Atomska apsorpciona spetrometrija (AAS) jeapsorpciona metoda kod koje se meri smañeñe in-tenziteta monohromatskog zraøeña pri prolasku

R. br. Hemijski element

MDK

u zemçiåtu

mg/kg

1. Kadmijum do 3

2. Olovo do 100

3. Ÿiva do 2

4. Arsen do 25

5. Hrom do 100

R. br. Hemijski element

MDK

u zemçiåtu

mg/kg

6. Nikl do 50

7. Fluor do 300

8. Bakar do 100

9. Cink do 300

10. Bor do 50

Godi{te 48. broj 6 (2007) 129

kroz plamen – atomsku paru uzorka. AAS koristitermalnu energiju plamena za dobijañe slobodnihatoma koji su sposobni da apsorbuju zraøeñe (Todo-roviõ i ostali., 1997). Gasovi koji se koriste u AASmogu biti razliøiti, ali najøeåõe se koristi sme-åa acetilen-vazduh, temperature plamena 2200-2300ºC. Kao åto je poznato, atomi nekog elementaapsorbovaõe samo onu energiju koja im omoguõavaprelaz iz niÿeg u viåe energetsko stañe. Kako suovi prelazi kvantirani, apsorbovana E je strogo se-lektivna i zavisi od vrste ispitivanog atoma.Usled apsorpcije svetlosti smañuje se intenzitetprimarnog snopa u poreæeñu sa ñegovim intenzite-tom kada u plamenu nije uvoæen rastvor uzorka. Ovarazlika intenziteta moÿe se izmeriti i direktnokorelisati sa koncentracijom odreæene atomske vr-ste u plamenu.

Tipiøan ureæaj za atomsku apsorpciju (slike 1 i2) sastoji se od: odgovarajuõeg seta lampi (lampe seåupçom katodom) koje su izvor zraøeña za svakielement posebno, aparata za raspråavañe i uvoæe-ñe uzoraka u plamen, monohromatora, detektora ielektronike za upravçañe ureæajem, obradu i pri-kazivañe rezultata. Tako se rastvor ispitivanogelementa u obliku fino raspråenog aerosola ubaciu plamen i izloÿi dejstvu svetlosti iz åupçe kato-de. Na monohromatoru se izdvaja svetlo odreæene ta-lasne duÿine karakteristiøne za ispitivani ele-ment, i vodi na detektor gde se mereñe vråi fotoe-lektriønim detektorom.

Najrasprostrañeniji tip atomskog apsorberaje plameni atomski apsorber. Kako je veõ opisano,kod ovih ureæaja snop primarne svetlosti prolazikroz plamen u kome se vråi apsorpcija zraøeña.Temperatura plamena moÿe se meñati u zavisnostiod potreba, tj. vrste elementa koji se ÿeli ekscito-vati. Vreliji plamen se uvek koristi kada se u pla-menu nalaze elementi koji teÿe da nagrade refrak-torne okside. Detekcioni limit ove metode je veomanizak i dostiÿe vrednost od oko 1 ppm åto, inaøe,varira od elementa do elementa.

Postoje i drugi naøini za prevoæeñe atoma uparno stañe pogodno za apsorpciju primarnog zra-øeña.

Jedna od poznatih metoda je metoda generisañahladnih para. Koristi se za kvantitativno oreæiva-ñe ÿive. Volatizacija ÿive izvodi se u nekolikokoraka: najpre se vråi redukcija ÿive stanohlori-dom, zatim se kroz uzorak produvava inertni gas ko-ji nosi ÿivine pare u apsorpcionu õeliju kroz kojuprolazi primarni snop zraøeña. Detekcioni limitove metode je veoma nizak, i dostiÿe vrednost odsvega 10 ppb.

Druga poznata metoda je hidridna metoda. U ovojmetodi koristi se osobina elemenata kao åto su As,Sb, Se itd., da u kiseloj sredini u prisustvu natri-jum-borhidrida grade isparçive i termiøki nesta-

bilne hidride koji se zatim volatizuju. Ovi elemen-ti se ne mogu odreæivati oæednom, veõ svaki poseb-no. Metoda je efikasna samo kada se elementi nala-ze u niskim koncentracijama i zavisna je od valen-tnog staña elementa.

Treõa poznata metoda koristi grafitnu peõ ko-ja zagreva i volatizuje uzorak, a kroz dobijene parese propuåta primarna svetlost.

Za odreæivañe nepoznate koncentracije ele-menta u uzorku koristi se metoda standardne krive.Najpre se konstruiåe kriva A=f(c) na osnovu serijestandardnih rastvora poznatih koncentracija, a on-da se sa grafika proøita nepoznata koncentracijana osnovu izmerene apsorbance ispitivanog uzorka.

Osnovne prednosti AAS:

• principi mereña su lako razumçivi i lakoprimençivi,

• tehnologija rada je relativno jeftina,

• oprema se lako koristi i poseduje programeza brzu upotrebu i obradu podataka,

• mali broj interferenci (preklapaña) sadrugim elementima,

• moguõe je brzo mereñe velikog broja uzora-ka, i

• razblaÿivañem uzoraka mogu da se mere sviopsezi koncentracija.

• Osnovne mane AAS:

• pre mereña uzorak se mora prevesti u teønostañe, pa mereñe zavisi i od kvaliteta pri-preme uzorka,

• meri se element po element (sekvencijalnametoda), zato je skupça i sporija, ali je zah-valna za mereñe jednog elementa u viåeproba,

• interference (preklapaña) umañuju kvali-tet mereña naroøito pri niskim koncen-tracijama elemenata u uzorku, i

• postojañe elementa koji isuviåe lako joni-zuju i time komplikuju odreæivañe jer jonine prelaze tako lako u ekscitovano stañe(K, Na, Li, Cs).

Slika 1. Åema atomskog apsorpcionog spektro-metra


Slika 2. Åema rada atomskog apsorbera

DOBIJENI REZULTATI

U svim uzorcima odreæivani su sledeõi metali:Pb, Cd, Zn, Cu, Ni, Cr, Hg i As. Ñihov sadrÿaj odre-æivan je AAS u skladu sa standardnim postupkom zaodreæivañe sadrÿaja teåkih metala u zemçiåtu pometodi EPA 3050 b (1997).

Pored naåih rezultata koji se odnose na 2006.godinu koriåõeni su rezultati Gradskog zavoda zajavno zdravçe koji obuhvataju 2003, 2004 i 2005. go-dinu. Grafici mediana koncentracija teåkih meta-la u zemçiåtu za date godine predstavçeni su naslikama od 3 do 6.

Slika 3. Koncentracije teåkih metala za 2003. god. Slika 4. Koncentracije teåkih metala za 2004. god.

Тешки метали у Београду 2003. године

0

10

20

30

40

50

60

70

80

90

100

As Cu Zn Cr Cd Ni Pb Hg

Метал

mg/kg

50 cm 2003. 10 cm 2003.


0

10

20

30

40

50

60

70

80

90


Метал

mg/kg

50 cm 2004. 10 cm 2004.

Slika 5. Koncentracije teåkih metala za 2005.god.

Slika 6. Koncentracije teåkih metala za 2006.god.


0

10

20

30

40

50

60

70

80

90

100


Метал

mg/kg

50 cm 2005. 10 cm 2005.


0

20

40

60

80

100

120

140

160


Метали

mg/kg

5 cm 2006.

Godi{te 48. broj 6 (2007) 131

DISKUSIJA

Poreæeñem koncetracija teåkih metala za sva-ku godinu uoøili smo sledeõe:

• Koncentracije As tokom godina slabo va-riraju i ne prelaze MDK (Tabela 2),

• Koncentracije Cu na dubinama od 10 i 50 cmsu sliøne, dok je koncetracija na dubini od 5cm znatno viåa ali su joå uvek u okviruMDK,

• Koncentracija Zn najviåa je na dubini od 5cm, opada ka dubçim slojevima, i ne prelaziMDK,

• Koncentracije Cr neznatno variraju tokomjedne godine, ali se primeõuje razlika to-kom razliøitih godina, i kreõu se u okviruMDK,

• Koncentracije Cd su konstantne tokom svihgodina i ne prelaze MDK,

• Koncentracije Ni neznatno variraju tokomjedne godine, ali se primeõuje razlika to-kom razliøitih godina. Do prekoraøeñaMDK dolazi u 2003. god. na dubinama od 10 i50 cm, i u 2005. god. na dubini od 10 cm,

• Koncentracija Pb u 2003. i 2005. god. na raz-liøitim dubinama je sliøna, dok je u 2004.god. ta razlika neåto veõa. U 2006. god. kon-cetracija ovog metala je znatno viåa i pre-lazi MDK,

• Koncentracija Hg sliøna je u 2003., 2004. i2005., dok je u 2006. neåto viåa, ali je u ok-viru MDK. Analizom dobijenih rezultata moÿe se zakçu-

øiti da je: (1) zemçiåte Beograda u globalu nezaga-æeno teåkim metalima, (2) da je saobraõaj verovat-no jedan od najveõih zagaæivaøa, åto se i vidi naosnovu poveõane koncentracije Pb u povåinskomsloju zemçiåta i (3) da je mobilnost teåkih metalaod viåih ka niÿim slojevima zemçiåta ograniøe-na.

ZAKÇUØAK

Iz koncetracija teåkih metala (Pb, Cd, Zn, Cu,Ni, Cr, Hg i As) koji su odreæivani u naåim uzorci-ma, a po istoj akreditovanoj metodologiji koja seprimeñuje u GZJZ, jasno se vidi da je koncentracijateåkih metala (Pb, Zn, Cu) u naåim uzorcima viåanego åto je u uzorcima GZJZ.

Ako se uzme u obzir da su naåi uzorci uzimanina dubinama od 5cm, a ostali na dubinama od 10 do 50cm, moÿe se zakçuøiti da je mobilnost teåkih me-tala od pliõih ka veõim dubinama zemçiåta u Beo-gradu ograniøena.

Iz rezultata o teåkim metalima u uzorcima ra-æenim po metodi EPA 3050b nalazimo da Pb (2006) iNi (2003, 2005), prevazilaze MDK vrednosti propi-sane naåim Pravilnikom o dozvoçenim koliøi-nama opasnih i åtetnih materija u zemçiåtu.

Nameõe se opåti zakçuøak da se ispitivañamoraju nastaviti sa veõim brojem uzoraka i uz pri-menu sekvencijalne ekstrakcije koja õe dati viåe

podataka o rastvorçivosti teåkih meta i naøinuñihovog vezivaña za odreæene komponente u zem-çiåtu.

LITERATURA

Crnkoviõ D. (2005): Analiza uticaja prisutnih teå-kih metala i policikliønih aromatiønih ugço-vodonika na kvalitet zemçiåta u Beogradu.Magistarska teza, Tehnoloåko-Metaluråki fa-kultet, Univerzitet u Beogradu

Crnkoviõ D., Ristiõ M., Antonoviõ D. (2006): Distri-bution of heavy metals and arsenic in soils of Belgrade(Serbia and Montenegro)

Jakovçeviõ M., Pantoviõ M. (1991): Hemija zemçiå-ta i voda, Poçoprivredni fakultet Beograd –Zemun

Maillet J., Brun L. A., Hisinger P. (2001): Environ. Pollut.,111, 293-302

Markoviõ D., Æarmati Å., Grÿetiõ I., VeselinoviõD. (1998): Izvori zagaæivaña posledice i zaåti-ta. Fakultet za Fiziøku hemiju, Univerzitet uBeogradu

NRC (National Research Council) (2003): Bioavailabilityof contaminants in soils and sediments: Processes, To-ols and Applications. Washington DC: National Aca-demy Press

Pfendt P. (2000): Beleåke sa predavañaSluÿbeni glasnik Republike Srbije, broj 23 (1994):

Pravilnik o dozvoçenim koliøinama opasnih iåtetnih materija u zemçiåtu i vodi za navodña-vañe i metodama ñihovog ispitivaña, str. 553

Todoroviõ M., Æuræeviõ P., Antonijeviõ V. (1997):Optiøke metode instrumentalne analize, Hemij-ski fakultet, Beograd

Tripathi R. M., Raghunath R., Mahapatra S., Sadasivan S.(2001): Sci. Total Environ., 277, 161-168

US EPA (1997): Acid digestion of sediments, sledges andsoils. US EPA-3050b

Veselinoviõ D., Grÿetiõ I., Æarmati Å., MarkoviõD. (1995): Staña i procesi u ÿivotnoj sredini.Fakultet za Fiziøku hemiju, Univerzitet u Beo-gradu

Napomena: Rezultati ovog rada su deo diplomskih radovakoje su koleginice Ana Pavloviõ i Saña Miloåeviõ ra-dile i uspeåno odbranile na Katedri za primeñenu hemi-ju Hemijskog fakultet u Beogradu. Mentor za ove diplom-ske radove bio je profesor dr Ivan Grÿetiõ. Kandidatise zahvaçuju na pomoõi i saradñi Gradskom zavodu za javozdravçe u Beogradu.

Abstract

Ana Pavloviõ, Saña Miloåeviõ, Ivan Grÿetiõ, Faculty of chemistry, Belgrade University

HEAVY METAL POLLUTION IN THE SOIL OF BEL-GRADE REGION

The main goal of our work was to determine heavy me-tal content (Pb, Cd, Zn, Cu, Ni, Cr, Hg & As) at differentsoil depths (5, 10 and 50 cm) in the metropolitan area ofBelgrade. The analysis was performed during several years,but our results cover only 2006. Sample selection coveredareas near heavy traffic streets and urban parks.

Taking in account our results (for the year 2006) andthe results acquired from the Public health institute (PHI) ofBelgrade (for the years 2003, 2004 and 2005), both obtai-


ned by EPA 3050b method, it was quite obvious that our re-sults, that are associated to the depth of 5 cm, have shownthat the concentrations of Pb, Zn and Cu are greater thenthose obtained by PHI. At the same time it could be assu-med that the mobility of heavy metals from shallow to dee-per depths was limited.

The results for Pb (obtained in 2006) and Ni (obtainedin 2003, 2005), excide the maximal aloud concentrations(MAC) set by Serbian guideline values for maximal allo-wed concentrations of dangerous substances in soil and irri-gation waters.

Slavica KOCIÕ, profesor hemije, Gimnazija Vlasotince, Vlasotince

PERIODNI SISTEM ELEMENATA – ELEKTRONSKA

KONFIGURACIJA ATOMA ELEMENATA

Razred: Prvi razred gimnazije prirodno-mate-matiøkog smera

Tip øasa: Obrada novog gradivaCiçevi øasa: Uøenici treba da:

• razumeju vezu izmeæu elektronske konfigu-racije atoma, atomskog broja i poloÿajaelemenata u Periodnom sistemu elemenata,

• odreæuju valentni nivo i broj valentnihelektrona elemenata na osnovu elektronskekonfiguracije atoma,

• predviæaju reaktivnost i svojstva elemena-ta na osnovu elektronske konfiguracijeatoma i poloÿaja elementa u Periodnom si-stemu elemenata. Materijal:

• Dve grupe po sedam kartica (A) sa simboli-ma elemenata: Mn, Sr, Ag, Rh, Se, Ge, Zr.

• Dve grupe po sedam kartica (A`) sa atom-skim brojevima elemenata sa kartica grupeA, napisanih uz opåte oznake elemenata E1,E2, E3, E4, E5, E6, E7.

• Sedam nepopuñenih tablica Periodnog si-stema elemenata (format A4) i jedan velikiformat za pano (tablu).

• Kartice (B) sa åemama koje su deo zadatka i,takoæe, sluÿe za podelu uøenika u grupe.

NAPOMENA: Broj kartica A i A` treba prila-goditi broju uøenika u odeçeñu. U scenariju je datpredlog za odeçeñe koje ima 28 uøenika.

TOK ØASA

KORAK 1. Pisañe elektronske konfiguracijeatoma elementa kada je poznat simbol elementaili atomski broj.

Uøenici izvlaøe po jednu karticu iz kutije (ukutiji su kartice A i A`). Nastavnik daje usmenauputstva: svaki uøenik treba da napiåe u svescielektronsku konfiguraciju atoma elementa sa kar-tice, poåtujuõi principe i pravila izgraæivaña

elektronskog omotaøa, i da odredi valentni nivo ibroj valentnih elektrona.

KORAK 2. Povezivañe elektronske konfigu-racije atoma elementa i poloÿaja elementa u tab-lici Periodnog sistema elemenata.

Nastavnik proverava da li uøenici povezujuelektronsku konfiguraciju atoma elementa sa po-loÿajem elementa u tablici Periodnog sistemaelemenata kroz pitaña øemu odgovara broj valen-tnih elektrona u atomu elementa, a øemu broj valen-tnog nivoa.

KORAK 3. Formirañe grupa. Prema elementu na kartici A ili A`, uøenici

se grupiåu oko kartice B (videti prilog 1) – åemesa istim „centralnim elementom“. Sterlice okosimbola „centralnog elementa“ upuõuju na odreæeneelemente koji se nalaze u ñegovom okruÿeñu. Na-stavnik daje usmena uputstva i pomaÿe da svaki uøe-nik pronaæe svoje radno mesto (grupu) na osnovuelektronske konfiguracije atoma elementa koju jeprethodno pisao.

KORAK 4. Odreæivañe mesta elemenata utablici Periodnog sistema elemenata.

Svaka grupa dobija „nepopuñenu“ tablicu Pe-riodnog sistema (prilog 2). Zadatak grupe je da usveskama napiåe elektronske konfiguracije svihelemenata zahtevanih åemom, i da, upisujuõi opåteoznake, odredi mesto traÿenih elemenata u „nepo-puñenoj“ tablici Periodnog sistema.

KORAK 5. Identifikovañe elemenata øije suelektornske konfiguracije pisane.

Nastavnik upuõuje uøenike da uporede tablicuPeriodnog sistema elemenata iz uœbenika sa tabli-com u koju su uneli opåte oznake i da identifikujute elemente, tj. da umesto opåtih oznaka upiåu sim-bole tih elemenata.

KORAK 6. Izveåtavañe. Predstavnik svake grupe upisuje simbole ele-

menata u „nepopuñenu“ tablicu Periodnog sistemana tabli i objaåñava poloÿaj tih elemenata na

VESTI iz ÅKOLE

VESTI za ÅKOLE

Godi{te 48. broj 6 (2007) 133

osnovu elektronske konfiguracije ñihovih atoma.Kada sve grupe izveste, izvodi se zakçuøak o veziizmeæu elektronske konfiguracije atoma elementai grupe i periode Periodnog sistema gde se elementnalazi.

KORAK 7: Povezanost elektronske konfigu-racije, poloÿaja elementa u tablici Periodnog si-stema elemenata i ñegove reaktivnosti.

Uøenici dobijaju sledeõe zadatke: a) da na osno-vu poloÿaja u Periodnom sistemu elemenata pred-vide tip hemijske veze izmeæu elementa A (nalazi seu Ia grupi i IV periodi) i elementa V (nalazi se u

VIIa grupi i IV periodi) i sastave formulu jediñe-ña (tipa AXBY); b) da predvide i objasne da li sumoguõe sledeõe reakcije:

AXBY + D (V perioda, I grupa)

AXBY + E (III perioda, VII grupa)

v) da odgovore gde se u Periodnom sistemu nala-ze najreaktivniji metali, a gde najreaktivniji neme-tali.

Prilog 2Åema Periodnog sistema elemenata

Прилог 1

Картице Б


Aleksandar DEKANSKI, Vladimir PANIÕ, IHTM – Centar za elektrohemiju, Beograd iDragana DEKANSKI, Galenika A. D. - Institut, ZemunE-mail: aleksandar¼dekanski. com, panic¼ihtm. bg. ac. yu, dragana¼dekanski. com

http:// www. spectroscopynow.com

Rubrika Hemija na internetu ovog puta pred-stavça dva sajta poznatog izdavaøa nauøne litera-ture John Wiley: SPECTROSCOPYNOW. com i SEPA-RATIONSNOW. com. U pitañu su dva portala posve-õena, kako se iz imena moÿe zakçuøiti, spektrosko-piji, odnosno separacionim naukama i hromatogra-fiji. Oba portala su istovetno koncipirana i orga-nizovana, te õemo detaçnije predstaviti prvi, a odrugom õemo dati samo osnovne informacije o ñe-govom sadrÿaju.

SPECTROSCOPYNOW.com se moÿe opisati kaovrlo bogat Internet izvor podataka, informacijai servisa korisnih za sve one koji se bave bilo ko-jom od spektroskopskih tehnika. Da bi se moglopristupiti svim sadrÿajima portala neophodno jeregistrovati se. Registracija je besplatna, a preøi-ca za registraciju (i prijavu) nalazi se u gorñem de-snom uglu svake stranice sajta. Pri registracijisvaki korisnik se moÿe prijaviti za dobijañe me-seønih novosti putem elektronske poåte (monthlyemail newsletters), sa aktuelnim informacijama izoblasti spektroskopije. Ovakve vesti se mogu dobi-jati iz jedne, viåe ili svih oblasti spektroskopijekoje pokriva portal:

• Masena spektrometrija (ukçuøujuõi baznepikove),

• Spektrometrija X-zracima, • Nuklearna magnetna rezonanca (ukçuøujuõi

NMR bazu podataka), • Hemometrija i informatika, • Infra-crvena spektroskopija, • Atomska spektroskopija, • Raman spektroskopija, • Ultraçubiøasta spektroskopija,

• Magnetna rezonanca – MRI, • Masena spektrometrija proteina – Proteo-

mics. Nazivi ovih oblasti, istovremeno su i nazivi

deset osnovnih sekcija portala. Svaka sekcija (pre-øice ka sekcijama nalaze se na vrhu svake strane saj-ta) sadrÿi sledeõe rubrike: Ezine, Vesti (News),Obrazovañe (Education) i Linkovi.

Rubrika Ezine donosi kratke ølanke o aktuel-nim i interesantnim temama iz odgovarajuõe obla-sti. Radi ilustracije navodimo naslove tri najno-vija (dana 10. oktobra 2007. kada smo posetili sajt)ølanka iz sekcije Nuklearna magnetna rezonanca:Nature's blowtorch illuminated; A predictive tool for asse-ssing 13C NMR chemical shifts of flavonoids; Crabs vivela difference! Veoma øesto na kraju ølanka navedenisu i linkovi koji vode ka Internet stranicama øijije sadrÿaj relevantan za temu ølanka.

U rubrici Vesti (News) prenete su vesti iz raz-liøitih izvora, øiji sadrÿaji, naravno, odgova-rajudatoj sekciji. Navodimo naslove nekoliko najnovi-jih iz sekcije Spektrometrija X-zracima: L. A. B.2007 - Laying the Foundations ŠOctober 5, 2007Ð; OpeningDay of L. A. B. Attracts World-Class Industry LeadersŠOctober 2, 2007Ð; State-of-the-art petrochemical analysiswith MiniPal 4 Sulfur ŠOctober 1, 2007Ð. Sa svaku sekci-ju dostupno je stotinu posledñih vesti.

Rubrika Obrazovañe (Education) nudi rela-tivno bogat izbor edukativnih tekstova ipriruønika u svakoj od sekcija, pri øemu je pri-stup nekima od ñih omoguõen samo registrova-nim korisnicima. Kao ilustraciju navodimonekoliko naslova iz sekcije Raman spektro-skopija: Glossary of Terms used in Vibrational

Abstract

PERIODIC TABLE AND ELECTRON CONFIGURATION

Slavica Kociõ

This paper presents an approach to the elaboration of teaching theme Periodic table and electron configurationby methods of active learning.

HEMIJA NA INTERNETU

Godi{te 48. broj 6 (2007) 135

Spectroscopy, Reproduced from the Handbook of Vibrational

Spectroscopy. ŠSeptember 28, 2005Ð; Interpretation of In-frared Spectra, A Practical Approach, The infrared spec-

trum is rich in information, and this article by John Coates, taken

from the highly acclaimed Encyclopedia of Analytical Chemistry

is intended to help the reader to extract the maximum informa-

tion. ŠSeptember 28, 2005Ð; Handbook of VibrationalSpectroscopy - Subject Index, Download the entire Sub-

ject Index from the Handbook of Vibrational Spectroscopy. ŠSep-

tember 28, 2005Ð; An Introduction to Near InfraredSpectroscopy, Written by Jerry Workman of Argose, Inc.ŠSeptember 12, 2005Ð

Linkovi je rubrika iz koje je moguõe pristupitinajrazliøitijim stranicama na Internetu, øiji jesadrÿaj blizak odgovarajuõoj sekciji portala. Sva-ka sekcija sadrÿi linkove vezane za Organizacije,Obrazovañe, Arhive i informativne izvore iIstraÿivaøke institucije, ali neke od sekcija sa-drÿe i zbirke linkova specifiøne samo za tu sek-ciju. Tako na primer sekcija Raman spektrosko-pi-ja sadrÿi zbirke linkova pod imenima: Raman Tab-les, Raman Databases i Tutorials. Za svaku sekciju mo-guõe je predloÿiti sajt øiji bi link bio postavçenu ovoj rubrici, opcija Submit a Link.

Iz svake od sekcija moguõe je pristupiti i PRO-DUCTS section delu portala, sa podacima o najrazli-øitijim proizvodima vezanim za spektro-skopiju, odinstrumenata i rezervnih delova, do softvera, bazapodataka i hemikalija.

Pored nabrojanih deset sekcija i ñihovih ru-brika, na sajtu se nalazi i joå pet sekcija, zajedniø-kih za sve tehnike spektroskopije: Kñige i øasopi-si; Posao; Proizvodi; Konferencije i Mali oglasi.Sekciju Proizvodi veõ smo kratko opisali u pret-hodnom paragrafu, a ostale õemo kratko predstavi-ti u narednim redovima.

U sekciji Kñige i øasopisi moguõe je pretra-ÿivati John Wiley izdaña iz oblasti spektrosko-pije, pri øemu je pretragu moguõe suziti na pojedinespektroskopske oblasti, odnosno tehnike. Sa istestranice moguõe je pristupiti i joå nekim infor-mativnim izvorima koje je razvio, samostalno ili usaradñi sa drugim institucijama John Wiley. To su:

Spectroscopy Europe (www. spectroscopyeurope.com): Jedina besplatna evropska publikacijaposveõe-na svim oblastima spektroskopije, saoko 21 000 korisnika åirom Evrope.

Wiley InterScience (www3. interscience. wiley.com): bogata online zbirka razliøitih nauønih,

tehniø-kih, medicinskih i profesionalnih sa-drÿaja.

SpecInfo (www. interscience. wiley. com/db/specin-fo): direktan online pristup velikoj zbirci po-dataka iz oblasti masene spektrometrije, nuk-learne magnetne rezonance i infracrvene ibliske infracrvene spektroskopije.

Sekcija Posao (Job) sastoji se od tri celine:ponude poslova prijavçenih na portal - Recently Po-sted Jobs; pretraÿivaøa poslova - Job Seekers (posaose moÿe traÿiti po regionima, profesiji i/ili vr-sti posla), i formulara kojim se na portalu objav-çuje slobodno radno mesto, odnosno nudi posao -Submit a Job.

Sekcija Konferencije omoguõava pretragu bazepodataka koja sadrÿi informacije o velikom brojunauøno-struønih i drugih skupova iz oblasti spek-troskopije, åirom sveta. Pri pretrazi u upitu jemoguõe definisati mesec i godinu odrÿavaña sku-pa, kao i spektroskopsku tehniku kojoj je skup posve-õen. Pored pretrage, moguõe je i prijaviti skup takoda se naæe u bazi podataka. Linkovi ka sajtovimaskupova øiji je poøetak u neposrednoj buduõnostinavedeni su na osnovnoj stranici ove sekcije.

Zbirka Malih oglasa (Classifieds) korisnikaportala, podeçena je u tri kategorije: Ponuda ko-riåõene (polovne) opreme (Used Equipment), Po-traÿña za razliøitim stvarima (Items Wanted) iPonuda usluga (Services Offered). Naravno, postoji iformular pomoõu kog korisnici mogu ostaviti isvoj mali oglas.

Portal je moguõe pretraÿivati po kçuønim re-øima, i to ili ceo ili samo u okviru sekcije u kojojse korisnik trenutno nalazi. Jednostavan pretra-ÿivaø nalazi se u gorñem desnom uglu svake strani-ce.

Korisnicima je na raspolagañu i RSS feedservis (o servisu smo detaçnije pisali u Hemij-skom Pregledu 48(1), 18, 2007. - http://hemija. chem. bg.ac. yu/ /G48_2007/strana018. htm). Servis pokrivarubrike Ezine i Vesti svih deset osnovnih sek-cija portala, kao i sekciju Konferencije. Zasvaki od ñih se mora posebno prijaviti na od-govarajuõoj stranici!

Na kraju napomenimo da je portal obogaõen ibanerima i reklamama sponzora na desnom delu sva-ke ñegove stranice.

http://www. separationsNOW. com

Drugi portal koji predstavçamo u ovom nastav-ku, SEPARATIONSNOW. com, je, kako smo veõ nazna-øili, po strukturi i dizajnu potpuno istovetan

prethodno opisanom. Sadrÿi iste moguõnosti i op-cije, pri øemu je on, naravno, posveõen tehnikama ioblastima separacionih nauka i hromatografije.


Zbog toga nema potrebe da portal detaçno opisuje-mo, samo õemo nabrojati ñegove osnovne sekcije:

• Priprema uzoraka – svi aspekti prikupça-ña, preøiåõavaña, skladiåteña i automat-ske separacije uzoraka,

• Elektroforeza - elektroseparacija, ukçu-øujuõi gel i kapilarnu elektroforezu, gel-bazirani proteomiks i mikrofluidiks,

• Gasna hromatografija (GC) – gasno-bazira-ne se-paracije ukçuøujuõi GC, GC-MS,GCxGC, SPME

• Teøna hromatografija visoke rezolucije(HPLC) – ukçuøujuõi sve aspekte teøne hro-

matografije: HPLC i LC-MS, GPC, SEC, UP-LC

• Jonska hromatografija – jedino mesto na in-ter-netu posveõeno jon-selektivnim separa-cijama,

• Proteomiks i genomiks – primena separaci-onih nauka u bioloåkim sistemima,

• Detektori – detekcija i identifikacija se-pa-risanih øestica samostalnim detektori-ma ili detektorima spregnutim sa masenimspektro-metrima,

• Laboratorijska informatika – prikupça-ñe, obrada i rukovañe rezultatima.

PRIKAZ KÑIGE

ELEMENTI VASIONE

• Glen T. Siborg i Evens G. Velens

• Preveli sa engleskog i dopunili Boåko V. Pavloviõ i Dimitrije S. Peåiõ

• Izdavaø STYLOS, Novi Sad, 2007.

Izvanredna kñiga, posveõena hemijskim ele-mentima iz kojih je izgraæena Vasiona, svet u kojemÿivimo i øiji smo sastavni deo. Skromnog obimaali nesvakidaåña po tematici, autorima kao i pri-stupu prevodioca.

Kñiga govori o hemijskim elementima u Peri-odnom sistemu elemenata, preteÿno u svetlu savre-mene alhemije. Zahvaçujuõi nuklearnim hemiøari-ma i opremi koja im stoji na raspolagañu – nuklea-rni reaktori i akceleratori elementarnih øestica- danas Periodni sistem ima 111 hemijskih elemena-ta. Detaçno su prikazani postupci i aparature kojesu koriåõene za proizvodñu i identifikaciju no-vih ølanova Mendeçejevog sistema. Ne retko spek-takularne, prve identifikacije su se odnosile samona po neki atom, radioaktivan sa poluÿivotom de-liõa sekunde.

Svestrani pristup tematici pokazuju naslovikonciznih, uspeåno obraæenih odeçaka: ATOM,

ATOMSKO JEZGRO, PLANETA ZEMÇA, VA-

SIONA. Ovi øine kñigu interesantom i onima ko-

ji su daleko od hemije i Periodnog sistema elemena-

ta.

Autor ove kñige, nobelovac Glen Siborg je

uøestvovao u otkriõu 10 novih hemijskih elemenata.

Viåe poglavça ove kñige su napisali istraÿiva-

øi, takoæe nobelovci, koji su uøestvovali u ovim ot-

kriõima.

Prevodioci su poåtovali original ove kñige,

objavçen davne 1958 godine, uz diskretne napomene.

Paÿñe je vredno ñihovo uspeåno nastojañe da tek-

st dopune znaøajnim otkriõima tokom druge polovi-

ne proteklog stoleõa, kada su u Periodni sistem

uneti elementi od broja 103 do 111. Dvadesetak stra-

nica koje su dodali øine da se ova kñiga øita kao da

je juøe pisana.

Ivan G. Draganiõ

BELEÅKE

Godi{te 48. broj 6 (2007) 137

IN MEMORAM

MR VESNA ANDERLUH

Nedavno, 6. novembra 2007.godine, posle hrabre i ne-ravnopravne borbe sa opa-kom boleåõu, preminula jeVesna Anderluh u 37. godi-ni ÿivota. Zbog toga õe ve-likom broju ñenih kolega,prijateça i bivåih stude-nata ova jesen ostati traj-no u tuÿnom seõañu. Vesna Anderluh je roæena

1971. godine u Novom Sadu. Po zavråetku osnovne isredñe åkole u Atlanti, Œorœija (SAD) 1989. go-dine je upisala Prirodno-matematiøki fakultetUniverziteta u Sarajevu, Odsek za hemiju, koji je po-haæala do poøetka rata 1992. godine, kada je preålana Prirodno-matematiøki fakultet Univerzitetau Novom Sadu, Odsek za hemiju. Pored studiraña odjula 1994. godine je bila zaposlena na Institutu zahemiju kao viåi struøni saradnik. Diplomirala jeaprila 1997. na Katedri za analitiøku hemiju, gde je

naredne godine upisala i poslediplomske studije.Juna 2000. godine izabrana je u zvañe istraÿivaøa-pripravnika za uÿu nauønu oblast Analitiøka he-mija. Decembra 2003. godine odbranila je magistaskutezu pod naslovom ″Prouøavañe fotokatalitiøkerazgradñe nekih hlorovanih derivata piridina″.Juna 2004. godine je izabrana u zvañe istraÿivaøa-saradnika. Marta 2005. godine prihvaõena joj je temadoktorske disertacije pod nazivom ″Uticaj struk-ture na kinetiku i mehanizam fotorazgradñe oda-branih derivata piridina″.

Vesna Anderluh je koautor 15 nauønih radova i10 saopåteña, kao i praktikuma iz Analitiøke he-mije okoline. Bila je saradnik na 4 projekta.

Bila je aktivan ølan Srpskog hemijskog druå-tva - Hemijskog druåtva Vojvodine i sekretar Ana-litiøke sekcije.

Biçana Abramoviõ

„HEMIJSKE PROMENE U PRIRODI“ – OÅ „VUK KARAŒIÕ –

ÕUPRIJA – HEMIJSKA SEKCIJA –

Nedeça koja je sada za nama oznaøila je nedeçuhemije. Hemijske promene su bile glavna tema radauøenika sedmih razreda, a HEMIJSKA SEKCIJAOsnovne åkole „Vuk Karaœiõ“, na øelu sa nastavni-com Slaæanom Stojanoviõ, ovom izloÿbom je doka-zala da ne moÿemo uticati na promene u prirodi,ali ih moÿemo primeniti za dobrobit naåe åkole.Uøenici su zahvaçujuõi svojoj maåti i kreativno-sti, od raznobojnog liåõa napravili razne oblike i

svu lepotu najlepåe nauke stavili na papir. Ovomprilikom ÿelimo da øestitamo svim nagraæenimuøesnicima i da se zahvalimo svim uøenicima kojisu svojim radovima ulepåali naåu izloÿbu, jer ka-ko je rekao Nikola Tesla: „NEMA TOGA ÅTO JETAKO VREDNO PROUØAVAÑA KAO ÅTO JEPRIRODA“.

Slaæana Stojanoviõ, nastavnik hemije

VESTI IZ SHD


NEDEÇA HEMIJE

Srpsko hemijsko druåtvo i Hemijski fakultetUniverziteta u Beogradu organizovali su zavrånumanifestaciju u okviru Nedeçe hemije. Organizo-vañe Nedeçe hemije preporuøila je European Associ-ation for Chemical and Molecular Sciences (EuCheMS).Prema preporuci, poøetkom 2007. godine, upuõen jepoziv predsednicima podruÿnica Druåtva da orga-nizuju razne aktivnosti u svojim sredinama s ciçemobeleÿavaña Nedeçe hemije i promocije nauke, uka-zivaña na znaøaj hemije za druåtvo i poveõaña in-teresovaña mladih za hemiju.

Zavrånu manifestacija, pod nazivom Izmeæumagije i hemije, odrÿana je 29. 09. 2007. u Sali herojana Filoloåkom fakultetu. Manifestaciju su po-drÿali Ministarstvo nauke i Gradski sekretarijatza obrazovañe. Prisustvovalo je preko hiçadu uøe-

nika, ñihovih profesora, roditeça i ostalih kojivole øarobni svet hemije. Tokom dvoøasovnog pro-grama koji je obuhvatio demonstrirañe atraktivnihogleda, uzbuæeñe je raslo od hemijskog koktela, pr-vog ogleda, slonovske paste za zube, hemijskog duhaiz boce, preko svetleõeg gejzira, faraonovih zmija,do eksplozivnog razlagaña azot(III)-jodida i laveÿapsa, 31. ogled.

Kroz oglede, osnovni naøin saznavaña u hemiji,Srpsko hemijsko druåtvo je uspostavilo kontakt samladima, s nadom da õe magija hemije poveõati ñiho-vo interesovañe za uøeñe hemije, i da õe veõi brojñih u buduõnosti svojim radom doprinositi razvojuove nauke u naåoj sredini.

Dragica Triviõ

IZVEÅTAJ SA SVEØANE SKUPÅTINE SHD ZA 2007. GODINU

Sveøana skupåtina SHD je odrÿana 6. decem-bra 2007. godine u Sveøanoj sali Srpske akademijenauka i umetnosti u Beogradu. Skupåtinu je otvo-rio predsednik Druåtva Bogdan Åolaja pozdraviv-åi sve prisutne, a posebno ølanove Srpske akade-mije nauka i umetnosti, predstavnike RektorataUniverziteta u Beogradu, predstavnike Vlade Re-publike Srbije, fakulteta i instituta znaøajnih zarazvoj hemijske nauke, predstavnike SkupåtineGrada Beograda, predstavnike srodnih nauønih istruønih druåtava, sponzore Srpskog hemijskogdruåtva. U poruci Predsedniåtva Druåtva, izme-æu ostalog, predsednik je podsetio da je krajem no-vembra naåe Druåtvo napunilo 110 godina i iska-zao nadu da õe nam 111. godina doneti sreõu i prospe-ritet.

U skladu sa tradicijom, dobitnici Medaçe zatrajan i izvanredan doprinos nauci i Medaçe zapregalaåtvo i uspeh u nauci u prethodnoj godini,drÿe predavaña na Skupåtini u tekuõoj godini.Ovog puta predavaøi su bili Slobodan Milosavçe-viõ sa predavañem o temi: «Primeñena spektrosko-pija» i Marija Baranac Stojanoviõ sa predavañem otemi: «Tiazolidini i sintetiøki analozi: sinteza,karakterizacija i reaktivnost».

Predsednik Komisije za javna priznaña SHD,Dragica Triviõ izvestila je o godiåñim nagradamai priznañima. Nagraæeni studenti su dobili, uzdiplomu, besplatno dvogodiåñe ølanstvo u Druå-tvu i dvogodiåñu pretplatu na Journal of theSerbian Chemical Societz.

Dobitnici Specijalnog priznaña SHD, priz-naña za izvanredan uspeh u toku studija, bili su:

• Marija Manojloviõ, Hemijski fakultet, Be-ograd - 10

• Vladimir Tripkoviõ, Tehnoloåko-meta-luråki fakultet, Beograd - 9, 92

• Pavle Spasojeviõ, Tehnoloåko-metalurå-ki fakultet, Beograd - 9, 86

• Milana Åajber, Tehnoloåko-metaluråkifakultet, Beograd - 9, 75

• Stojanka Petruåiõ, Tehnoloåko-meta-luråki fakultet, Beograd - 9, 69

• Jelena Molnar, Prirodno-matematiøki fa-kultet, Novi Sad - 9, 67

• Dragana Uskokoviõ, Tehnoloåki fakultet,Novi Sad - 9, 66

• Ivana Åijaøki, Tehnoloåki fakultet, No-vi Sad - 9, 63

• Vesna Jurik, Tehnoloåki fakultet, NoviSad - 9, 63

• Milena Dalmacija, Prirodno-matematiøkifakultet, Novi Sad - 9, 61

• Danijela Mihaçøiõ, Prirodno-matematiø-ki fakultet, Novi Sad - 9, 60

• Ivana Saviõ, Tehnoloåki fakultet, Lesko-vac - 9, 59

• Tamara Dapøeviõ, Tehnoloåki fakultet,Novi Sad - 9, 53

• Tamara Perunoviõ, Prirodno-matematiøkifakultet, Novi Sad - 9, 53

• Zoran Jovanoviõ, Fakultet za fiziøku he-miju, Beograd - 9, 50

• Miçan Potiõ, Tehnoloåki fakultet, Le-skovac - 9, 48

• Duåica Ristiõ, Tehnoloåki fakultet, Le-skovac - 9, 41

• Ÿuÿana Vaåtag, Tehnoloåki fakultet,Novi Sad - 9, 38

• Marija Lesjak, Prirodno-matematiøki fa-kultet, Novi Sad - 9, 37

• Jelena Vujiõ, Prirodno-matematiøki fa-kultet, Kragujevac - 9, 37

Godi{te 48. broj 6 (2007) 139

• Çiçana Boÿoviõ, Prirodno-matematiøkifakultet, Novi Sad - 9, 36

• Marjan Ranæeloviõ, Prirodno-matematiøkifakultet, Niå - 9, 36

• Milica Vujkoviõ, Fakultet za fiziøku he-miju, Beograd - 9, 33

• Svetislav Cvetkoviõ, Tehnoloåki fakul-tet, Leskovac - 9, 29

• Aleksandra Mitroviõ, Prirodno-matema-tiøki fakultet, Novi Sad - 9, 23

• Jovana Francuz, Prirodno-matematiøkifakultet, Novi Sad - 9, 23

• Radoslava Stojanoviõ, Tehnoloåko-meta-luråki fakultet, Beograd - 9, 22

• Svetlana Æoræeviõ, Tehnoloåki fakultet,Novi Sad - 9, 22

• Nevenka Æoræeviõ, Prirodno-matematiøkifakultet, Niå - 9, 20

• Zorica Stojanoviõ, Tehnoloåki fakultet,Novi Sad - 9, 16

• Marija Petkoviõ, Fakultet za fiziøku he-miju, Beograd - 9, 10

• Jadranka Milanoviõ, Tehnoloåki fakul-tet, Novi Sad - 9, 06

• Marija Radoiøiõ, Tehnoloåko-metaluråkifakultet, Beograd - 9, 03Dobitnici Godiåñe nagrade SHD, koja obuhva-

ta i novøanu nagradu, jesu petoro najboçih diplomi-ranih studenata sa razliøitih fakulteta:

• Filip Petronijeviõ, Hemijski fakultet,Beograd -10, 00

• Vesna Pavloviõ, Tehnoloåko-metaluråkifakultet, Beograd - 9, 97

• Ÿigmond Pap, Prirodno-matematiøki fa-kultet, Novi Sad - 9, 83

• Biçana Raduloviõ, Tehnoloåki fakultet,Novi Sad - 9, 81

• Soña Stankoviõ, Prirodno-matematiøkifakultet, Kragujevac - 9, 76Finansijski deo nagrade ove godine je obezbe-

dio Tehnoloåko-metaluråki fakultet Univerzi-teta u Beogradu, na øemu Srpsko hemijsko druåtvoposebno zahvaçuje.

Kao izraz priznaña, koje se stiøe predanom ak-tivnoåõu u Druåtvu i u oblasti hemije, ove godineje za zasluÿnog ølana SHD izabrana Çuba Mandiõ,

za viåegodiåñu uspeånu aktivnost u åireñu he-mijskih znaña i popularizaciji hemije meæu mladi-ma.

Potpredsednik Druåtva, Ivanka Popoviõ, iz-vestila je o dodeli nauønih priznaña Druåtva zadoprinos razvoju hemijske misli u nas.

Medaça za izvanredne rezultate u nastavi dode-çena je

Duåanu Sladiõu, kao izraz priznaña za izuzet-no uspeånu aktivnost u åireñu hemijskih znaña ipopularizaciji hemije meæu uøenicima naåih sred-ñh åkola.

Medaça za pregalaåtvo i uspeh u nauci dodeçe-na je

Melini Kalagasidis Kruåiõ, kao izraz priz-naña za rezultate postignute u oblasti sinteze, ka-rakterisaña i primene hidrogelova.

Medaça za trajan i izvanredan doprinos naucidodeçena je

Branislavu Nikoliõu, kao izraz priznaña zarezultate postignute u prouøavañu elektrohemij-skog reagovaña hlornih i kiseoniønih øestica nametalnim i oksidnim elektrodama.

Medaça za izuzetan doprinos primeni nauke uindustriji dodeçena je Ÿeçku Grbavøiõu, kaoizraz priznaña za nauøne i inÿeñerske rezultatena razvoju i industrijskoj primeni tehnologije su-åeña suspenzija i pasta u fluidizovanom slojuinertnih øestica i na razvoju i industrijskoj pri-meni kombinovanih sistema za preøiåõavañe spe-cifiønih otpadnih gasova.

U skladu sa tradicijom u Druåtvu, Ÿeçko Gr-bavøiõ õe, kao dobitnik ove Medaçe, na 46. saveto-vañu SHD, koje õe se odrÿati u Beogradu, 21. febru-ara 2008. godine, odrÿati plenarno predavañe veza-no za novije rezultate za koje je dobio ovo priznañeDruåtva.

Ovako „staro“ Druåtvo ima bogatu istoriju ine moÿe a da se ne seti detaça iz svoje proålosti,koje je pripremila Sneÿana Bojoviõ, a proøitalaDragica Triviõ.

Na kraju Skupåtine, predsednik Bogdan Åola-ja je pozvao prisutne na skromni koktel u KlubuSANU.

Bogdan Åolaja

NOVI CENOVNIK ZA 2008. GODINU

Na Upravnom odboru SHD prihvaõeni su pred-lozi iznosa ølanarina i pretplata za 2008. godinu:

Ølanarina (ukçuøuje øasopis „Hemijski pregled“)- za zaposlene ........................................................... 1200, 00- za penzionere, studente, æake i nezaposlene.......................................................... 500, 00- za ølanove iz inostranstva................................40 US $

JSCS

- za zaposlene ølanove........................................... 1700, 00

- za penzionere, studente, nezaposlene ølanove ......................................................................700, 00- za institucije.................................................... 10. 000, 00- za ølanove iz inostranstva................................50 US $- za neølanove i institucije iz inostranstva...................................................120 US $

Hemijski pregled

-za åkole i ostale institucije.......................... 2500, 00-za institucije iz inostranstva.........................50 US $


S A D R @ A J ZA 2007. GODINU

PRIØA SA KORICADMITRIJ IVANOVIØ MENDEÇEJEV (1834-1907), MAJSTOR ZA SLAGALICE _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 2

ØLANCIIVA VUKIÕEVIÕIVA VUKIÕEVIÕSASTAV SAVREMENE ŸVAKAÕE GUME CONTEMPORARY CHEWING GUMS’ INGREDIENTS _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 3MARKO PERIÕ, JELENA TRIFUNOVIÕMARKO PERIÕ, JELENA TRIFUNOVIÕFIKSACIJA AZOTA I GVOŸÆESUMPOR PROTEINI NITROGEN FIXATION AND FeS PROTEINS _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 8ZORICA PETROVIÕ, IVAN GUTMAN, VLADIMIR PETROVIÕZORICA PETROVIÕ, IVAN GUTMAN, VLADIMIR PETROVIÕHUMINSKE MATERIJE U VODI HUMIC SUBSTANCES IN WATER _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _30DRAGANA ŸIVKOVIÕDRAGANA ŸIVKOVIÕISTORIJSKI RAZVOJ PROCESA ODSREBRIVAÑA OLOVA HISTORICAL REVIEW OF THE LEAD DESILVERIZING PROCESS _ _ _ _ _35ZORKA B. VUKMIROVIÕZORKA B. VUKMIROVIÕPRILOG BOÇEM POZNAVAÑU ZAGAÆIVAÑA VAZDUHA BENZENOM CONTRIBUTION TO BETTER UNDERSTANDNIG OF THE AIR POLLUTION CAUSED BY BENZENE _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _36JELICA KOVAØEVIÕJELICA KOVAØEVIÕANABOLICIANABOLIC STEROIDS _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 41DUÅAN V. VELIØKOVIÕDUÅAN V. VELIØKOVIÕAKTIVNI PRINCIPI PLANINSKOG BIÇA SRBIJE ACTIVE PRINCIPLES IN MOUNTAIN PLANTS OF SERBIA _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 43ŸIVORAD ØEKOVIÕŸIVORAD ØEKOVIÕO POREKLU ŸIVOTA: Nastanak homohiralnosti u prebiotiøkoj hemiji kao osnova raznolikosti ÿivota na zemçiABOUT ORIGIN of LIFE: Arising of Homochirality in Prebiotic Chemistry is Essential for such Divesity of Life on Earth _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _58IVAN AMATOIVAN AMATOSLEDEÕI SLOJ ZNAØEÑA U GENETSKOM KODUNEXT STRATUM OF MEANING IN GENETIC CODE _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _71MILENA RIKALOVIÕMILENA RIKALOVIÕVAKCINA NA HIVHIV VACCINE _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _74TEODOR ASTTEODOR ASTMASENA SPEKTROMETRIJA OD MS DO MSn: ZAÅTO I KAKO? MASS SPECTROMETRY FROM MS TO MSn: HOW AND WHY? _ _ _ _ _ _ _ _ 86IVAN GUTMAN, BORIS FURTULA, KATARINA MARKOVIÕIVAN GUTMAN, BORIS FURTULA, KATARINA MARKOVIÕGRAFENI - AROMATIØNI ŒINOVI GRAPHENES – AROMATIC GIANTS _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 100SNEŸANA BOJOVIÕSNEŸANA BOJOVIÕNAUØNO-ISTRAŸIVAØKI RAD STUDENATA BEOGRADSKOG UNIVERZITETA (1948-1950) SCIENTIFIC WORK OF BELGRADE UNIVERSITY’S STUDENTS (1948-1950) _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 103IVAN GUTMAN, JELENA MARKOVIÕ, BORIS FURTULAIVAN GUTMAN, JELENA MARKOVIÕ, BORIS FURTULAFOTOGRAFIJE ATOMA I MOLEKULA PHOTOS OF ATOMS AND MOLECULES _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 114MAJA VITOROVIÕ-TODOROVIÕMAJA VITOROVIÕ-TODOROVIÕBIOLOÅKE METE I MEHANIZAM DEJSTVA SAVREMENIH BOJNIH OTROVA THE BIOLOGICAL TARGETS AND MODE OF ACTION OF PRESENT– DAY CHEMICAL WARFARE AGENTS _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 116IVAN G. DRAGANIÕIVAN G. DRAGANIÕPRESOLARNA MATERIJA U RUKAMA HEMIØARA PRESOLAR MATTER IN CHEMISTS HANDS _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 126JAGOÅ RADOVIÕ, TAMARA PERUNOVIÕJAGOÅ RADOVIÕ, TAMARA PERUNOVIÕKOMPOSTIRAÑE ORGANSKIH MATERIJA IZ KOMUNALNOG OTPADA COMPOSTING OF MUNICIPAL WASTE ORGANIC FRACTION _ _ _ _ _ _ _ 129

IVAN GUTMANIVAN GUTMANNOVI HEMIJSKI ELEMENTI – JOÅ MALO PA 120 NEW CHEMICAL ELEMENTS – A LITTLE MORE AND 120_ _ _ _ _ _ _ _ _ _114ÆURÆICA IVKOVIÕ, ALEKSANDAR JOVIÕ, DRAGANA GRUIØIÕ, MARKO KOMATINAÆURÆICA IVKOVIÕ, ALEKSANDAR JOVIÕ, DRAGANA GRUIØIÕ, MARKO KOMATINAALTERNATIVNI IZVORI ENERGIJERENEWABLE ENERGY RESOURCES_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _115ANA PAVLOVIÕ, SAÑA MILOÅEVIÕ, IVAN GRŸETIÕANA PAVLOVIÕ, SANJA MILOÅEVIÕ, IVAN GRŸETIÕTEÅKI METALI U ZEMÇIÅTU BEOGRADA HEAVY METAL CONTENT IN THE ARIA OF BELGRADE _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _124

VESTI IZ ÅKOLE, VESTI ZA ÅKOLEVASILIJE PLANIÕSCENARIO ØASA: RASTVORÇIVOST SUPSTANCI I PROCENTNA KONCENTRACIJA RASTVORA _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 14IRENA VASILIÕIRENA VASILIÕANHIDRIDI KISELINA I KISELINE ACID ANHYDRIDES AND ACIDS _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 52MIRJANA MARKOVIÕ, MIOMIR RANÆELOVIÕ, DRAGICA TRIVIÕMIRJANA MARKOVIÕ, MIOMIR RANÆELOVIÕ, DRAGICA TRIVIÕPRAKTIØNI DOMAÕI ZADATAK U NASTAVI HEMIJE PRACTICAL HOMEWORK IN CHEMISTRY _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 7943. REPUBLIØKO TAKMIØEÑE IZ HEMIJE ZA UØENIKE OSNOVNIH ÅKOLA _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 8243. REPUBLIØKO TAKMIØEÑE IZ HEMIJE UØENIKA SREDÑIH ÅKOLA _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 83MIRJANA MARKOVIÕ, MIOMIR RANÆELOVIÕ, VLADIMIR VUKOTIÕ, DRAGICA TRIVIÕMIRJANA MARKOVIÕ, MIOMIR RANÆELOVIÕ, VLADIMIR VUKOTIÕ, DRAGICA TRIVIÕPREDLOG PLANA REALIZACIJE NASTAVE HEMIJE U 8. RAZREDU THE PLAN OF THE CHEMISTRY CLASSES REALISATION IN THE 8th GRADE _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _105MIHAJLO TEMKIVMIHAJLO TEMKIVSCENARIO ZA REALIZACIJU ØASA «Analiza i sinteza» SCENARIO FOR THE THEME: ANALYSIS AND SYNTHESIS _ _ _ _ _ _ _ _ _137SLAVICA KOCIÕSLAVICA KOCIÕPERIODNI SISTEM ELEMENATA – ELEKTRONSKA KONFIGURACIJA ATOMA ELEMENATA PERIODIC TABLE AND ELECTRON CONFIGURATION _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _132

BELEÅKEPRIKAZ KÑIGE- Miloå Jevtiõ: Izmeæu duha i materije – Razgovori sa Ÿivoradom Øekoviõem _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 51DRAGUTIN M. DRAŸIÕ je otiåao u svoju drugu penziju _ _ _ _ _ _ _ _ _110ELEMENTI VASIONE _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _136

HEMIJA NA INTERNETUALEKSANDAR DEKANSKI, VLADIMIR PANIÕ, DRAGANA DEKANSKIPRETRAŸIVAÑE LITERATURE (IX) _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 17SEDMI OKVIRNI PROGRAM ISTRAŸIVAÑA (FP7)THE SEVENTH RESEARCH FRAMEWORK PROGRAMME (FP7) _ _ _ _ _ 53http://www.organic-chemistry.org _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _139http://www.webreactions.net_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _140http:// www. spectroscopynow.com _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _134http://www. separationsNOW. com _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _135

VESTI IZ SHDIZVEÅTAJ O RADU XLV SAVETOVAÑA SRPSKOG HEMIJSKOG DRUÅTVA_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 18IZVEÅTAJ O RADU SRPSKOG HEMIJSKOG DRUÅTVA U 2006. GODINI_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 20UVODNA REØ PREDSEDNIKA ZADUŸBINE "ALEXANDER VON HUMBOLDT" _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 55IZVEÅTAJ SA TAKMIØEÑA MLADIH ISTRAŸIVAØA IZ OBLASTI KERAMIKE_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 56USPEÅAN SPOJ HEMIJE I SRPSKOG JEZIKA _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _111IN MEMORIAM: mr Toma Nikoliõ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _112IN MEMORIAM: mr Vesna Anderluh _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _137„Hemijske promene u prirodi“ – OÅ „Vuk Karaœiõ – Õuprija _ _ _ _ _ _ _137Nedeça hemije _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _138Izveåtaj sa sveøane skupåtine SHD za 2007. godinu _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _138Novi cenovnik za 2008. godinu _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 139

Documents

Hemijski pregle 6-2007