Hladni rat FEPPS Fakultet za pravne i politike studije Novi Sad Sremska Kamenica

Predmet: Istorija drave i prava sa istorijom evropskih integracija

Tema seminarskog rada: Hladni rat

Mentor: Student: Doc. dr Boris Krev Robert Karan

Datum: 17.11.2007.god.

Hladni rat Robert Karan Sadraj:

1.- Uvod 1.1- Kako je nastao Hladni rat 1.2- Evropski fokus 1.3- Azijska komponenta 2.- Razrada 2.1- Globalizacija Hladnog rata 2.2- Faze Hladnog rata 2.3- Politiki ritmovi i vojna dogaanja 2.4- Ekonomski odnosi 2.5- Kulturni odnosi i olimpijade 2.6- pijunska utakmica 2.7- Krize tokom Hladnog rata 2.8- Pregovori o razoruanju 2.9- Vili Brant i Ostpolitik 2.10- Politika detanta 3.- Zakljuak 3.1- Ruka mira i vojni tit 3.2- Nova zvezda na istoku 3.3- Sportski avion i Crveni trg

strana 1 Hladni rat Robert Karan 1.- Uvod 1.1- Kako je nastao Hladni rat Hladni rat je obuhvatao razdoblje od 1945. do 1990 godine i pokrenule su ga zemlje zapadne alijanse u cilju zaustavljanja irenja uticaja SSSR-a i komunizma

( tzv. politika gvozdene zavese. ). Razlog za izbijanje ovih sukoba nastao je 5. januara. 1945. godine, danom kada je SSSR priznao privremenu revolucionarnu vladu Poljske, a zapadni saveznici dali legitemitet izbegloj vladi Edvarda Razinskog ( 1891-1993 ). Na samom poetku hladni rat je bio skoncentrisan na Evropu. Njegova dinamika se razvila iz kolapsa Velikog trougla evropskih sila koje su ostavile pobednike, zapadne saveznike, licem u lice, sa pobednikom SSSR-om. O tome kada je tano poeo Hladni rat moglo bi se raspravljati, ali je definitivno svoj vrhunac dostigao kroz ameriku obavezu prema Evropi, kao to je izraeno u Trumanovoj doktrini i Maralovom planu 1, i kroz posledino izraavanje Sovjetskog napredovanja. Hladni rat ( 1945.-1991. ) je neprijateljski odnos koji je vladao izmeu komunistikih nekomunistikih zemalja od kraja 2. svetskog rata do raspada SSSR-a poetkom 1990-tih. S jedne strane su bili SSSR i njegovi saveznici, poznati kao Istoni blok. S druge strane su bili SAD i njegovi saveznici, poznati kao Zapadni blok. Taj se odnos zvao Hladni rat zato to nije bilo znatnijeg ratovanja izmeu dveju strana. Pojam je prvi upotrebio Bernard Baruch, savetnik amerikog predsednika, tokom rasprave u amerikom kongresu 1947. godine. Hladni rat su obeleili obostrano nepoverenje, sumnjienje i nesporazumi. Ponekad se oseala pretnja Treeg svetskog rata. SAD je optuivao SSSR zbog irenja komunizma u svetu, a SSSR je optuivao SAD zbog imperijalizma i kontrarevolucije. 1.2-Evropski fokus Hladni rat se nesumnjivo nastavio tokom sovjetske blokade Berlina 1948.-1949. godine. koja je dovela do stvaranja NATO-a , a nije se zavrilo sve dok nije probijena Gvozdena zavesa u Evropi, 40 godina kasnije. pored toga, treba naglasiti da je Hladni rat ubrzo prebacio svoj evropski fokus. Uvek je postojala i azijska komponenta i uvek je postojala jaka unutranja logika nastala kao rezultat sovjetsko-amerikog rivalstva koje ga je pretvorilo u pravu globalnu konfrontaciju i ubrzano utrkivanje u naoruavanju. 1. ( fusnota ) Potpuno razorena ekonomija evropskih zemalja, prosto nije mogla samostalno da se izdigne i dostigne potreban nivo i proste proizvodnje, Evropom je zavladala glad, milioni njenih stanovnika i bukvalno su zavisili od pomoi koje su im dostavljale SAD-e. Rivalitet SAD-a i SSSR-a, praktino su gurnule drave zapadne Evrope ka osnivanju Organizacije za evropsku ekonomsku saradnju ( OEEC ). Ova organizacija je odigrala veoma bitnu ulogu u rasporeivanju amerike pomoi iz programa Maralovog plana 1. strana 2 Hladni rat Robert Karan Maralov plan je nazvan po tadanjem dravnom sekretaru SAD-a, Dordu Maralu, koji je odrao predavanje na univerzitetu u Havardu na kojem je izloio veoma ozbiljno stanje posle razaranja u Drugom svetskom ratu i da Sjedinjene Drave moraju da uine sve u svojoj moi kako bi se ekonomija evropskih zemalja oporavila. Maralov govor na Havardu bio je osnova takozvanog Maralovog plana, etvorogodinjeg programa ekonomske pomoi u vrednosti od 13 milijardi dolara, to je danas vrednost od oko 100 milijardi dolara. Britanski lider Vinston erlil nazvao je Maralov plan najnesebinijim potezom u istoriji. Oporavak posle najrazornijeg rata u istoriji bio je dramatinan. Bruto domai proizvod zapadne Evrope porastao je za 32 odsto tokom etiri godine Maralovog plana. Doveo je do ekonomskog buma koji je trajao itavu

generaciju i pruio okvire za povezivanje koje e kasnije prerasti u Evropsku uniju. ( Norman Dejvis Evropa jedna istorija, stana 1112. ) 1.3 -Azijska komponenta Azijska komponenta razvila se oko nesporazuma paralelnih sa onima koji su se pojavili u Evropi. U ovom sluaju, Sovjetski Savez se pojavio na sceni u avgustu 1945. god., kada je sovjetska vojska bila gurnuta u konanu borbu pacifikog rata protiv Japana. Kao nagradu za Staljinovo uee saveznici su sa Sovjetskim savezom sklopili sporazum na Jalti, kojim je predvieno da sovjeti zauzmu Kurilska ostrva. Ono to niko na Jalti nije predvideo jeste bio iznenadni i potpuni kolaps Japana, izazvanog bacanjem atomskih bombi SAD-e na Hiroimu i Nagasaki. Tom prilikom, Sovjeti su dobili sasvim neoekivan bonus. Brzo su okupirali Manduriju, odakle su 600 hiljada pripadnika Kvantung vojske odveli u sibirske logore. Osim glavnog Kurilskog lanca, osvojili su i etri severna japanska ostrva. Pored ovoga otvoreno su podrali cilj komunistikih revolucionara u Kini i Koreji, kojima su su nakon toga imali direktan pristup. Do vremena kada je Mao Ce Tung uao u Peking 1949. godine, na Dalekom istoku se dizala tzv. Bambus zavesa , ekvivalent Gvozdenoj zavesi u Evropi. 2.- Razrada 2.1- Globalizacija Hladnog rata Poetkom 1950. godine, zapoela je globalizacija Hladnog rata. U geopolitikom aspektu, bio je to pirodni ishod konfrontacije koja je suprostavila jednu silu koje je vladala zemljanom masom Evroazije, protiv druge koja je mogla da poalje kopnene, pomorske i vazdune snage na bilo koji kraj sveta. U politikom, ekonomskom i ideolokom aspektu bio je odraz rivalstva jednog bloka, sa pretenzijama za svesvetskim patronatom komunistike revolucije i drugog , venanog sa demokratijom, kapitalizmom i slobodnom trgovinom. Podstican je aktivnim procesom dekolonizacije, koja je ostavila niz nestabilnih, eks-kolonijalnih zemalja otvorenih za alternativne ratove, u kojima su, kao na naftom bogatom Srednjem istoku, dragoceni izvori predstavljali neodoljiva iskuenja. strana 3 Hladni rat Robert Karan 2.2- Faze Hladnog rata Hladni rat je na vojnom planu proao kroz nekoliko razliitih faza. Tokom 1950-tih, kada je SAD poveo odluujue vostvo kako u nuklearnom arsenalu tako i u sredstvima vazdune dostave, Sovjeti nisu mogli da se izloe opasnosti od ozbiljnog sukoba. Staljin je na sastanku u Moskvi u januaru 1951. godine, dok su Amerikanci bili zauzeti u Koreji, voama svetskog bloka izdao nareenje da se pripreme za Trei svetski rat. Ovi planovi na sreu nikada nisu sprovedeni u delo. Nedugo zatim su prvo Britanija ( 1952 ), a potom i Francuska ( 1969 ) razvile svoje nezavisne nuklearne kapacitete, a NATO je priznao doktrinu veklike osvete . U kasnim 1950-tim, igra se promenila. Zahvaljujui Sputniku ( 1958 ) i incidentu U2

( 1960 ), Kremlj je mogao da pokae da je njegova raketna tehnika na nivou ravnom onom koji poseduje i SAD-e. Nakon toga je krenula svemirska trka, koja je rezultirala u prvom talasu postavljanjem zemljinih satelita.. Iako je Amerika odnela pobedu slanjem prvog oveka na mesec, nije se znalo ko u tom trenutku ima vojnu prednost. SSSR je kako se inilo gradio nemilosrdnu superiornost u nuklearnim, konvencionalnim i pomorskim snagama. Ali kasniji dolazak taktikog i nuklearnog oruja za bojno polje, udrueno sa novom doktrinom NATO pakta, uinilo je svaku isto kvantitativnu kalkulaciju suvinom. Dolo je do pat pozicije na maksimalnom nivou vojne potronje. Ofanzivne doktrine koje je usvojio Varavski pakt nisu sprovedene u delo; znaajno uveana sovjetska flota nije stavljena na test; ponovno masivno naoruavanje nastavljeno je uporedo sa upornim, ali mnogo slabijim pokuajima razoruavanja. Evropski konflik je, ipak, jo jednom ostao hladan. Tokom 1980-tih obostrano su putene u promet jo smrtonosnije generacije oruja, tanije SS20 i ameriki pering 2 , kao i krstaree rakete. Predesdnik SAD-e, Ronald Regan je 1983. godine, pokrenuo program Zvezdanih ratova, ime je izazvao Moskvu na trku koja prosto nije trebala da se tri. Svaka strana je posedovala dovoljno kilotona da uniti planetu zemlju vie puta, ali nijedna strana prosto nije mogla da ih upotrebi. Ovim su zagovornici zastraujue nuklearne sile vrsto verovali da su jasno stavili do znanja svoje namere, ali u stvarnosti su bili svesni da su upali u pat poziciju, jer bi eventualnom upotrebom ovog naoruanja unitili ne samo, protivniku stranu nego i sami sebe. 2.3- Politiki ritmovi i vojna dogaanja Politiki ritmovi Hladnog rata uglavnom su pratili vojna dogaanja. Napetost je bila najintenzivnija tokom kasnih 1950-tih, poto su obe strane mogle da se zalau za svoje motive sa ubeenjima, koja nisu bila obeaena neuspehom. Vrhunac je dostignut u kubanskoj nuklearnoj krizi oktobra 1962. godine. Tokom godina 1960-tih uprkos brojnim uzbunama obe strane su prestale da oekuju jednostavnu pobedu. Oekivanja da e se meunarodni komunizam nai u krizi posle razlaska SSSR-a i Kine su se izjalovila, moni SAD-e je u meuvremenu bio veoma obeshrabren svojom nesposobnou da savlada malecku dravu Vijetnam; a De Gol je totalno poremetio odnose u NATO paktu. U svim ovim fazama mogla se osetiti suptilna strana 4 Hladni rat Robert Karan meavina pretnji i oputanja, po sistemu toplo-hladno. Bilo je ranih momenata najave detanta 2, i ledenih intervala naizmenino.Bila je to groznica ija se temperatura dizala i sputala mnogo puta. 2.4- Ekonomski odnosi Ekonomski odnosi nikako nisu mogli da dostignu svoje potencijale. Zapad je oklevao da proda naprednu tehnologiju od vojnog znaaja. Amerika lista zabrana stigla je do prodaje vie hiljada zabranjenih elemenata. Istok je, sa svoje strane, vrsto verovao u svoje ekonomske kapacitete, preferirajui nazadnost u odnosu na zavisnost od uvoza iz kapitalistikih zemalja. Do kasnih 1970-tih neuspele etve u Sovjetskom Savezu redovno su izazivale paninu kupovinu velikih koliina amerikog ita, dok je 50% sovjetske proizvodnje nafte odlazilo u trgovinu iz koje se

pravio gubitak. 2.5- Kulturni odnosi i olimpijade Kulturni odnosi iako su bili veoma konzervativni, ostali su na zadovoljavajuem nivou. Turneje Boljoj teatra i Hora Crvene armije, ili folklornog ansambla Mazovece razmenjivani su za posete raznih zapadnjakih orkestara ili kraljevske druine ekspir. Bez obzira to su zemlje istonog bloka polagale mnogo na sport, naroito u pripremama za olimpijade, jer su i to smatrale dobrom prilikom za dokazivanje ko je od dve strane stvarno superiorniji, poetkom 1980-tih prvo je od strane sportista iz SAD-e, bojkotovana letnja olimpijada koja je odrana 1980. godine u Moskvi, da bi ve prvom prilikom 1984. godine., u Los Anelesu olimpijske igre bile odrane bez prisustva sportista iz SSSR-a. Bilo je potpuno jasno da je Hladni rat i bukvalno egizistirao na svim nivoima u oba sistema. 2.6- pijunska utakmica Rat pijuna dosegao je groteskne razmere, u zapadnoj alijansi, u Britaniji, do najvieg nivoa probili su se sovjetski regruti, kao i istono nemaki agenti u Bonu. Pored ovoga diplomatski odnosi su bili ispunjeni preprekama svih vrsta. Savet Bezbednosti Ujedinjenih nacija bio je paralisan skoro 40 godina, uglavnov vetom od strane Sovjetskog Saveza. U doba senatora Dozefa Makartija 1950-tih, sasvim razumni strahovi zbog aktivnosti komunistikih agenata u SAD-e izazvali su potpuno nerazuman lov na vetice. ___________________________________________________________ 2 Detant je izraz koji dolazi od francuske rijei dtente (oputanje), te se od 1970-ih koristi u meunaordnoj politici kako bi opisao situaciju u kojoj dvije prethodno meusobno neprijateljski raspoloene drave poboljavaju diplomatske, politike i druge odnose, odnosno smanjuju meusobne napetosti.Najpoznatiji primjer detanta jest period hladnog rata od sredine 1960-ih do poetka 1980-ih kada su SSSR i SAD nastojale poboljati meusobne odnose i pronai zajedniki jezik u to je mogue vie spornih pitanja kako bi sprijeili izbijanje treeg svjetskog rata. ( Sajt wikipedije wikipedia.org.wik/Srbija ) strana 5 Hladni rat Robert Karan Nekoliko uzastopnih ambasadorskih postavki u amerikoj ambasadi u Moskvi toliko su se brinule oko bubica za prislukivanje , da su na kraju morali da je napuste. Nije bilo ni minimuma meusobnog poverenja. 2.7- Krize tokom hladnog rata Hladno ratovske krize su bile obeleene estim incidentima manjeg i veeg intenziteta. Jedna od kriza koja je pretila da se hladni-pretvori u vrui rat, je bio i sluaj amerikog pijunskog aviona -U2. Ovaj avion je letio na velikim visinama, i bio je navodno otporan na pad, ali je kada je leteo iz Turske 1960. godine, iznad reke Volge ipak sruen. Sam Ajzenhauer je poricao postojanje takvih vojnih operacija, sve dok Nikita Hruov nije prikazao pilota i niz optuujuih dokaza sa njegovog zadatka. Berlinska kriza iz 1961. godine bila je u stanju neprestanog vrenja godinama. Reka izbeglica sa

Istoka ka Zapadu je bujala. Deset hiljada je prelo samo tokom poslednje nedelje jula 1961. godine. Kremlju je uporno pretilo da e potpisati jednostrani sporazum sa DDR-om i da e okonati prava okupacije etri sile. Sovjeti su imali ubedljivu lokalnu vojnu nadmo. Ali sam Zapad nije uinio nita. Nakon toga je 13. avgusta 1961. godine izgraen Berlinski zid 3. Predsednik SAD-e Kenedi bio je na tekom testu, iako mu je lino laknulo to je Zid umanjio anse za drugu Berlinsku blokadu, nije reagovo vojno: umesto toga u njegovom stilu napravio je genijalan propagandni potez. Stojei pored Berlinskog zida. viknuo je prkosno svojim neponovljivim bostonskim naglaskom: Ich bin ein Berliner. ( Ja sam Berlinac ). ( Norman Dejvis Evropa jedna istorija ). Hladni rat je bio na samoj ivici ve oktobra meseca sledee godine, kroz kubansku krizu. Iako je Kenedi nekako isplivao iz Berlinske krize, ovog puta je morao da dokae vrstinu. Poveao je obaveze SAD-e prema Junom Vijetnamu. Kada su fotografije iz vazduha otkrile prisustvo sovjetski projektila u kubanskim silosima samo 144 kilometara daleko od obale Floride, odluio je da Kremlj treba naterati da odstupi. Postavilo se pitanje kako tu nameru i sprovesti. Sam Vaington odbio je precizan vazduni napad u korist stavljanja Kube u izolaciju. Nedelju dana svet je bio bez daha; nakon toga su sovjetski projektili povueni. Za uzvrat SAD-e je preuzeo povlaenje sopstvenih projektila iz Turske i uzdrao se od invazije na Kubu. Svet je nakratko odahnuo, ali samo nakratko, Hladni rat je tekao nesmanjenim intezitetom i dalje. Paralelno s francuskim povlaenjem iz nekadanje Indokine, dolazi do veeg mjeanja SAD u Vijetnamski rat.4 . Po okonanju Korejskog rata (1950-1953), u amerikoj spoljnoj politici je prevladala doktrina "teorije domina" - pretpostavka prema kojoj, ako se dopusti da u nekoj zemlji jugoistone Azije pobijedi komunizam, druge e zemlje, poput poslaganog domina, poeti padati pod komunistiki uticaj i vlast. Usled paranoje od globalnog irenja komunizma, SAD su se odluile intenzivnije angaovati u Vijetnamu da bi spreile sovjetski i kineski uticaj. 3 Berlinski zid (njemaki: Die Berliner Mauer) je bila dugaka barijera koja je odvajala Zapadni od Istonog Berlina i okrunu teritoriju Istone Njemake. Istono Njemake vlasti su ga zvale Antifaistiki zatitni zid. Svrha zida je bila da onemogui prelaz izmeu Zapadnog Berlina i Istone Njemake. Bio je izgraern strana 6 Hladni rat Robert Karan 1961. godine i vie puta nadograivan tokom godina. Bio je otvoren za neometan transport 9. novembra 1989 godine., i naknadno potpuno sruen. Berlinski zid je bio olienje Hladnog rata. 4 U strahu od irenja komunizma, amerika vlada nije uoila da je osnovni motiv borbe vijetnamskog naroda nacionalno osloboenje i ujedinjenje, a ne irenje komunizma. Komunizam kao ideologija predstavljao je samo sredstvo za ostvarenje nacionalnog cilja. _____________________________________________________________________ 2.8- Pregovori o razoruanju Pregovori o razoruanju su se vukli decenijama. enevska inicijativa je propala, jer Sovjeti nisu dozvolili inspekciju svog naoruanja. Moskovski sporazum iz 1963. godine., zabranio je nuklearne probe u atmosferi, ali tek posle ogromne tete koja je nastala u globalnom okruenju. Sporazum o spreavanju dalje proizvodnje iz 1968. godine., osmiljen je tako da odri monopol pet postojeih nuklearnih sila i naroito, da iskljui Kinu. Ovaj sporazum

propao je u svakom smislu, jedino to je izazavao jeste bilo efekat privremene konice, ali sa veoma kratkim rokom trajanja, trka u naoruavanju konfrontiranih strana se nastavila. Nakon ovoga su usledili razgovori o ograniavanju stratekog naoruavanja ( SALT I ), koji je doveo do privremenog zakljuka 1972. godine., posle etri godine. Program SALT II je radio sve dok ga nije blokirao ameriki Kongres 1980. godine. Vremenom su bili aktivirani i razgovori o smanjenju ili balansiranju strateke sile, koje se odnosilo na konvencionalno oruje, ovi pregovori trajali su u Beu itavih petnajst godina. Proces razgovora o redukciji stratekog oruja ( START ), koji su se odnosili na nuklearno oruje, deavali su se u Madridu od 1982. godine. Tridest godina pregovora meu vladama pokazalo se jednako nemono koliko i niz popularnih kampanja protiv nuklearnog oruja, koje su privukle znaajnu podrku na Zapadu tokom ranih 1960-tih, pa onda opet tokom ranih 1980-tih. Uplitanje Evrope u dipolmatiju Hladnog rata neizbeno je zauzelo drugo mesto meu glavnim sovjetskim sukobljavanjima. Ali, postepeno se izgubilo od sredine 1950-tih na ovamo. Sovjetskim dogovorom iz 1957. godine., Poljska je Ujedinjenim nacijama predstavila Rapacki plan za zonu bez nuklearnog naoruanja u Centralnoj evropi, 1960-tih Gomulka plan za nuklearno zamrzavanje u istoj zoni. ( Norman Dejvis Evropa jedna istorija, strana 1113 ). Ve 1965. godine, poljski katoliki biskupi objavili su jedno otvoreno pismo svim kolegama u Nemakoj, izraavajui svoju spremnost da oproste i da im bude oproteno. ( Norman DejvisEvropa jedna istorija, strana 1113 ). Ova veoma smela inicijativa koju su komunistike vlasti okarakterisale kao izdajniku, pokazala je jasan put napred kroz moralnu maglu straha i mrnje. Politika SSSR-a, aktivno se oslanjala na bauk-Nemaku, a komunistika propaganda mnogo se trudila da odri u ivotu germanofobiju iz doba II Svetskog rata. Prodorni glas prognanika imao je u Zapadnoj Nemakoj sve veeg uticaja na hrianske demokrate; a neizvesna sudbina njihovih istonoevropskih suseda samo je odravala emocije u stalnom kljuanju. Preovlaujua politika klima tek je poela da se greje tokom kasnih 1960-tih, u velikoj meri pomou ljubaznosti nemakih crkava, koje su time utrle put za Ostpolitiku nemakog kancelara Vilija Branta. strana 7 Hladni rat Robert Karan 2.9- Vili Brant i Ostpolitik Vili Brantova 5 pojava na meunarodnoj sceni imala je veoma znaajan uticaj na politika dogaanja u to vreme. Istona Evropa nije bila prilagoena ideji o nemakom kancelaru koji je socijalista sa oigledno miroljubivim namerama. Kada se pojavio u Moskvi avgusta 1970. godine., dakle 25 godina posle poraza Vermahta, ostavio je odlian utisak. Tog decembra u Poljskoj, gde je pao na kolena pred memorijalom borcima varavskog geta, uinio je jedan emotivan gest koji se dugo pamtio. U Istonom Berlinu, njegovim ponudama za pregovore nisu mogli da odole. Za tri godine unapredio je nemako- sovjetski sporazum o saradnji ( 1970 ), nemako-poljski sporazum ( 1970 ), kojim je izvukao aoku izgubljenih teritorija Nemake, a 1973. godine. sporazum obostranog priznavanja sa DDR-om. Gvozdena zavesa i Berlinski zid nisu bili probijeni; ali dati su im sutinsko poboljani uslovi ivota. Nemaki problem nije bio reen; bio je stabilizovan u vrstom okviru bez previe minimalne interakcije. Brantovi konzervativni suparnici optuili su ga da je Nemakoj porekao zavetanje. Na to je on odgovorio Ne moe se odrei neega to je odavno prokockano ( Norman Dejvis- Evropa jedna istorija, strana 1115 ).

Ostpolitik ili istona politika, promovisana je je 1969. godine, a bila je zasnovana na usklaenim kratkoronim, srednjoronim i dugoronim ciljevima. U dotinoj situaciji, V: Brant je ciljao na prekidanje stagnacije u istono-zapadnim odnosima, koja je nastala nakon invazije na ehoslovaku. Od punog priznavanja federalne republike, Zapadna Nemaka je forsirala tzv. Haltajnovu doktrinu, odbijajui da sarauje bilo kojom vladom ( osim sa SSSR ), koja je saraivala sa DDR-om. Rezultat je bila skoro potpuna izolacija od svih istonih suseda Nemake. Poto je konano probijen led , Brant je hteo da ustanovi modus vivendi sa DDR-om i sa ostalim lanovima sovjetskog bloka. Vie od 10, 20, moda i celih 30 godina nadao se da e rastua interakcija izmeu Zapadne i Istone Nemake vremenom omekati reim u Istonoj Berlinu i dovesti do konanog pomirenja. Poslednji efekat suprotan od eljenog je bilo ponovno ujedinjenje dve Nemake. Nezna se dali je on to zaista i eleo, ali ostaje upameno ta je rekao kada se penzionisao : Ponovno ujedinjenje Nemake je la nemakog poitikog ivota. ( Norman Dejvis- Evropa jedna istorija, strana 1114 ). Ostaje otvorena diskusija istoriara da li je Ostpolitik Zapadne Nemake sluila da se podela Evrope jo produi ili je, kroz poniavajui kompromis, odredila pravac koji je konano doveo do ujedinjenja. Te dve interpretacije u stvari ne iskljuuju jedna drugu. Okonavanjem bojkota DDR-a ukljuio je federalnu vlast u veliki deo trokova bez vidljivog povraaja, u veliki broj mutnih operacija- poput skandalozne razmene politikih zatvortenika, koje je Zapadni Berlin rasprodao za velike otkupe. Deaktiviranjem atmosfere ispunjene pretnjom u kasnim 1960-tim, otvorio se put eri detantea. 5- Vili Brant , roen kao vanbrani sin libeke prodavaice, V. Brant ( Herbert Fram/ Frahm, 1913- 1992 ) prevaziao je svaku moguu drutvenu prepreku. Poto je tokom rat iveo u Norvekoj i borio se protiv nacista, imao je besprekorne demokratske vrednosti. tavie , kao gradonaelnik Zapadnog Berlina od 1957. godine do 1963., stekao je reputaciju oveka sa jakim otporom prema komunizmu. ( Norman Dejvis- Evropa jedna istorija, strana 1114 ) strana 8 Hladni rat Robert Karan 2.10- Politika detanta Detante je diplomatski izraz za drugorazrednu dvosmislenost. Za one koji tako ele moe da znai oputanje ili blaga promena pravca vetra. Inae ovo je i francuska re za okida puke. U kontekstu 1970-tih oigledno je oznaavala oslobaanje od pritiska, ali da li e to oslobaanje imati dobroudan ili smrtonosan zavretak bilo je u potpunosti otvoreno za pekulacije. Znaajan impuls politici detanta se moe nai i u Kini. Godine 1972., ameriki predsednik Riar Nikson posetio je sve starijeg Mao Ce Tunga, pokuavajui da na taj nain zaigra na kinesku kartu. Bipolarna struktura Hladnog rata transformisana je u novu, trougaonu konfiguraciju sainjenu od Sovjetskog bloka, Kine i Zapada. Sovjetske voe, pomirene sa nelagodnom pat pozicijom u odnosima sa zvaninim Pekingom, oseale su se prinuenima da stabilizuju svoju poziciju sa Evropom. Konano, 30 godina nakon staljingradskog trijumfa SSSR je i dalje trebalo da ivi bez zvaninog naselja na svojoj zapadnoj granici. Rasprava na ovu temu je zapoela 1970. godine, i kulminirala je na Helsinkoj konferenciji o bezbednosti i saradnji u Evropi ( CSCE ), koja je trajala od 1973. do 1975. godine. 3.- Zakljuak

3.1- Ruka mira i vojni tit Sa stanovita SSSR-a, zavrni Helsinki dekret zauzeo je mesto Nemakog mirovnog sporazuma kojeg u stvarnosti do tada nikad nije ni bilo. Sa aspekta Zapada, oznaio je priznanje da sovjetska dominacija Istonom Evropom ne moe biti okonana silom i odluku da se Sovjeti dovedu do toga da po visokoj politikoj ceni kupe stabilnost. Prvi set pregovora, o bezbednosnim pitanjima, zavrena je sporazumom da se garantuju postojee granice Evrope, osim u sluaju mirnih promena istih, uz obostranu saglasnost. Drugi set pregovora sadrao je mere za proirenje ekonomske saradnje. Trei deo ovih pregovora sadrao je sporazum o unapreivanju kulturnih i komunikacionih projekata i garantovanju ljudskih kontakata. Ovo je bila politika cena. Od dana kada je zavrni dekret potpisan 1975. godine., reimi Istone Evrope morali su da izaberu izmeu potovanja prava svojih graana ili da budu na udaru zbog krenja preuzetih obaveza. Helsinki dekret su mnogi kritikovali kao kapitulaciju sovjetskog osvajanja Istone Evrope. Istovremeno on je dao ohrabrenje sovjetskim disidentima irom zemalja Istonog bloka. Pojavom tri nova lica krajem 1970-tih., promene su u osnovi udahnule novi duh u odnosima Istok-Zapad. U ulicu Dauning broj 10, 1979. godine uselila se Gvozdena Ledi ( Margaret Taer ), ena ogromne snage. Filmski penzioner Ronald Regan zaposeo je Ovalnu sobu. Od milja nazvan ( R. Regan ), Velikim komunikatorom, e SSSR, nazvati nedugo zatim zlom imperijom. Ustolienjem Slovenskog pape 1978. godine na prestol Svetog Petra, obdarenog vizijom ponovnog ujedinjenja hrianske Evrope, definitivno je nastupila nova era gde je svo troje nezadovoljno odnosima iz prethodnih decenija, brusilo politiku NATO-a na dva koloseka, jedna je pruala ruku mira dok je druga jaala vojni tit. strana 9 Hladni rat Robert Karan 3.2- Nova zvezda na Istoku Pojavom Mihaila Sergejevia Gorbaova ( roenog 1931. god. ), pojavila se nova zvezda na Istoku, koja e preduzeti politike mere u sopstvenoj zemlji koje e se dalekoseno odraziti i na spoljnu politiku tada jo monog SSSR-a. Prvih nekoliko meseci po dolasku na vlast po ustaljenoj praksi u Sovjetskom Savezu prilkom preuzimanja vlasti, bili su ispunjeni reorganizovanjem Politbiroa, ritualnim osuivanjem prethodnih voa i preteom kampanjom protiv korupcije. Meunarodna politika davala je sovjetskom lideru najvie manevarskog prostora. Bilo je razumno pretpostaviti, ako Gorbaov napravi korak, napravie prvo korak na polju odnosa Istok Zapad. Prvi sastanci sa amerikim predsednikom Ronaldom Reganom nisu dali oekivane rezultate, novopridolice su zauzimale satre pozicije zvezdanih ratnika. Ipak iznenada na samitu u Rejkjaviku, Gorbaov je udario bez prethodnog upozorenja, predloio je smanjenje sovjetetskog nuklearnog naoruanja za polovinu. Ronald Regan je bio potpuno zbunjen, i ozbiljno poljuljan, ovim potezom sumnjiavi susreti su zavreni. Generalni Sekretar SSSR-a, kao da je bio odluan da zaustavi Hladni rat u tragovima. Perestrojka koju je pokrenuo Gorbaov, svakako je u znaajnoj meri u krajnjem efektu uticala na okonanje Hladnog rata, ali se to na njenom samom poetku nije moglo naslutiti. 3.3- Sportski avion i Crveni Trg

Jedan bizaran incident posluio je da se probui balon napetosti izmeu Istoka i Zapada. Protivvazduna odbrana bila je gorue vojno pitanje u to vreme, bilo je to pitanje iza krstarenja i samih zvezdanih ratova, a kotalo je vie milijardi dolara. Svaka od strana se plaila da e projektili i bombarederi zatei drugu bez odgovora. Sovjetski Savez je navukao na sebe mnogo gneva zbog izgradnje nedozvoljene anti-IBM radarske stanice u Krasonjarsku, kao i zbog obaranja junokorejskog putnikog aviona KAL 007 , koji je zalutao u sovjetski vazduni prostor. Sva ekspertska zabrinutost svetskih vojnih planera umanjena je jednom alom nemakog kolarca. Dvadest osmog maja 1987. godine, devetnajstogodinji Matijas Rust pilotirao je malim sportskim avionom iznad Baltika od Hamburga, preao je sovjetsku granicu u Latviji, leteo u visini drvea, ispod najkoncentisanijeg protivazdunog prostora i naj savremenijeg odbrambenog sistemu na svetu, da bi na kraju sleteo na sam Crveni trg, Potpuno sam, uino je Hladni rat apsolutno besmislenim i smenim. Do vremena Samita na Malti u decembru 1989. godine, predsednici Gorbaov i Bu objavili su da je Hladni rat zavren.

strana 10 Hladni rat Robert Karan

Literatura: 1.- Norman Dejvis- Evropa jedna istorija 2.- Dik Leonard- Vodi kroz Evropsku uniju 3.- Boris Krev- Istorija prava i pravnih institucija 4.- Sajt Wikipedije- wikipedia.org/wiki/Srbija