MATCROSSHUSRB/1002/214/188

Izrada plana uzorkovanjaIzrada plana uzorkovanja površinskih voda i sedimenta

Dr Dejan KrčmarPMF – Departman za hemiju, biohemiju i zaštitu životne sredine

Za ocenu kvaliteta površinskih voda i sedimenta, iprocenu rizika (prvi korak u okviru aktivnostiprocenu rizika (prvi korak u okviru aktivnostisanacije zagađenih lokaliteta) neophodno je uzetiuzorak.

Uzorkovanje je proces odabira i uzimanja malog, alidovoljnog dela materijala (sedimenta) radi analize ulaboratoriji

Glavni problem: reprezentativnost i integritet

Pl i i i i j kPlan monitoringa i uputstvo za uzimanje uzorka

Razvijanje adekvatnog plana uzorkovanja jenajkritičniji korak u monitoringunajkritičniji korak u monitoringu.

SRPS EN ISO 5667‐1 : Kvalitet vode — Uzimanje uzoraka — Deo 1:Smernice za izradu programa uzimanja uzoraka i postupke uzimanjauzorakaАТС‐УП 25 АКРЕДИТАЦИЈА ЗА ПОСЛОВЕ УЗОРКОВАЊА

2

• Plan uzorkovanja je specifičnost svake studije i projekta

• Plan uzorkovanja koji uključuje odabir mesta uzorkovanja kao i

id tifik j đ j i bi đ j

• Plan uzorkovanja, koji uključuje odabir mesta uzorkovanja kao iprojektovanje uzorkovanja, uslovljen je ciljevima studije koji moguuključiti:

identifikovanje zagađenja i obima zagađenja,

monitoring statusa i trenda kvaliteta vode i sedimenta,

usaglašenost sa kriterijuma standarda

ocenu kvaliteta sedimenta radi izmuljivanja

ostvarenje zadatih ciljeva i sl.

3

Cilj rada

položaj područja za uzimanje uzoraka

Glavni faktor za:

učestalosti uzimanja uzorakatrajanja uzimanja uzorakapostupka uzimanja uzoraka,naknadna obrada uzorakanaknadna obrada uzorakaanalitički zahtevi

Preliminaran program analize i uzimanja uzoraka pre definisanja konačnog ciljap g j p j g jUpotreba relevantnih podataka sa iste ili slične lokacijeInformacije o lokalnim uslovimaIskustvo sa sličnim programima ili situacijama

4

Plan studije treba da kontroliše različite izvore koji mogu izazvatipromenjivost i grešku

Dva osnovna izvora:– Greška uzorkovanja

G šk j– Greška merenja

Da bi se minimizirala greška:– Uzorkovanje na isti način na svim mestima u skladu sa studijomj j– Primena standardizovanih procedura– Uzorkovanje za vreme istog perioda– Sakupljanje i analiza duplih uzoraka

Sakupljanje i analiza kompozitnih uzoraka– Sakupljanje i analiza kompozitnih uzoraka

5

Postaviti osnovne ciljeve projekta

D fi i tiDefinisati raspoložive resurse

Razmatranje postojećih podatakap j p

Odrediti specifične ciljevestudije i kriterijume kvaliteta merenja

Da li je predloženi

Definisati monitoring parametre,frekvenciju i mesta uzorkovanja 

i analitičke procedure

Da li će podaci uspešnod dl ž

DaDa

DD Da li je predloženi monitoring  ostvariv saraspoloživim resursima

Započeti monitoring aktivnosti na bazi pilota

odgovoriti na predloženekriterijume kvaliteta merenja

DaDaNeNe

NeNe

aktivnosti na bazi pilota

Analizirati i oceniti podatke

Da li pilot projekat zadovoljava ciljeve studije Nastaviti monitoring,

analizu podatakau skladu sa QA/QC

Izveštaj i preporuke

NeNe

DaDa 6

Dizajn monitoring programa obuhvataselekciju mesta uzorkovanja i matriksa

Osobe koje vrše uzorkovanje moraju razumeti cilj

kao i učestalost uzorkovanja.

monitoring programa, dalji tretman uzorka kao irazumevanje hidrogeoloških procesa u vodi.

Uzorkovanje treba da sadrži detaljan izveštaj oUzorkovanje treba da sadrži detaljan izveštaj ouzorkovanju kao i zapažanja relevantna za procenurezultata monitoringa.

QA/QC procedure su neophodne kako bi se obezbediokvalitet uzimanja uzoraka uključujući brigu o čuvanjuintegriteta uzorka (ISO 5667‐14 i dr.).

Obezbeđivanje kvaliteta uzorkovanja koji obuhvataselekciju uzorka, predtretman pod‐uzorkovanja,čuvanje, skladištenje i transport, je neophodan zak l f l h l h k h lkvalitet finalnih rezultata hemijskih analiza.

7

Plan monitoringa treba da se razmotri od strane struke

Definisati oblast i mesto studije

Identifikacija potencijalnih izvora zagađenja

Konsultacije sa lokalnim poznavaocima uslova na terenu

Pregled, procena i upotreba svih dostupnih podataka

Odrediti lokacije sa fino granulisanim sedimentom

Odabrati metod za određivanje mesta uzorkovanja

Određivanje broja, veličine uzorka (težina ili zapremina) i frekvencije uzorkovanjaOdređivanje broja, veličine uzorka (težina ili zapremina) i frekvencije uzorkovanja

Odabir parametara koji će se određivati u vodi i sedimentu

8

Odabir strategije uzorkovanja

Geodetsko ‐ hidrografska merenja:Dubina vodeZona erozije, transporta i depozicijeTopografija dna

Hidrološke informacije:Potencijalni unos suspendovanih materija erozijomKvalitet i količina vode koja se spiraKoličinsko stanje vode

Topografija dnaDistribucija, debljina sloja i tip sedimentaBrzina i pravac strujanja vode, zone mešanja

Antropogeni uticaj:

Vodozahvati

Geohemijska razmatranja:Tip korita, hemija zemljišta/sedimentaHemija sedimenta, hemija zemljišta (prirodni fon)

Lokacija naseljenih mestaNačin upotrebe zemljištaIndustrijska aktivnostMesta odlaganja otpadaLokacije postrojenja za tretman kanalizacije

Hemija sedimenta, hemija zemljišta (prirodni fon)

Klimatski uslovi:Pravac vetrovaSezonske promene‐ temperatura, atmosferske padavine sunčevo zračenjeLokacije postrojenja za tretman kanalizacije

Mesto, količina i kvalitet efluentapadavine, sunčevo zračenjeSezonske promene u prirodnih i antropogenih opterećenja

9

Izbor mesta uzorkovanja zavisi od prirode projekta, parametara, tipauzoraka.

Mesta uzorkovanja bi trebalo da obuhvate:Ključne lokacije, kada se voda koristi za snabdevanje domaćinstava, rekreaciju,

ž j i i h ib i d ih ži i jrazmnožavanje i ishranu riba i drugih životinja,Lokacije vodenih tokova većinom nedirnute od strane ljudske aktivnosti ,Glavni tok, uzvodno i nizvodno od ulivanja glavnih pritoka i tačkastih izvora zagađenja,Lokacije u mirnim oblastima, kao što su zalivi, rukavci, kanalske krivine, depresije, gdej , , , , p j , gsitne čestice sedimenta pokazuju težnju akumulacije.

Izbor uže lokacije mesta uzorkovanja: 

Što bolje izmešanosti i homogenosti kvalitetavode u profilu površinskih voda,Da lokacija bude van zone direktnog uticajali t d ih d i it kuliva otpadnih voda i pritoka,

Da koeficijent izmešanosti bude od 0,70‐0,95,Da lokacija bude pristupačna i bezbedna zamanipulaciju uzorcima, plovilom i alatom.p j pDa se omoguće terenska ispitivanja (in situ) uznormalan napor i trošak.

10

Opšte pravilo je, što je veći broj uzoraka, bolja je i mogućnostdefinicije kontaminiranosti ili toksičnosti u datoj oblasti istraživanja

Broj uzoraka je uslovljen pre svega veličinom oblasti u kojoj se planira uzorkovanje izapreminom sedimenta, ali i tipom, distribucijom i očekivanim koncentracijama polutanata,

definicije kontaminiranosti ili toksičnosti u datoj oblasti istraživanja.

Zapremina sedimenta koji se želi izmuljiti (m3)

Broj mesta uzorkovanja

fizičkim karakteristikama i homogenošću sedimenta, potrebnim zapreminama uzoraka.

< 25.000 3‐525.000 – 100.000 6‐8100.000 – 500.000 9‐15500.000 – 2.000.000 16‐30

> 2.000.000 dodatnih 10 na svakih 1.000.000 m3

Kompozitni uzorci: velika zapremina , razblaženje (“vruće tačke”)

11

Plan uzorkovanja treba da sadrži:

Način identifikacije lokacije uzimanja uzoraka

Informacije koje se dokumentuju prilikom uzorkovanja• Naziv projekta, vreme i datum uzorkovanja, identifikacija uzoraka• Dubina vode i dubina sa koje se uzima uzorakN d iđ i d đ ji l i k ji tič i j k• Nepredviđeni događaji, uslovi koji utiču na uzimanje uzoraka

• Opis sedimenta (sastav, gustinu, boju, promene u sedimentu sa dubinom...)• Fotografija uzorka

Način manipulacije sa uzorcima• rukovanje• transport• čuvanje• čuvanje

12

Hvala na pažnji!va a a paž j !

13