I PREDAVANJE ZN

SPEC.SMS VESNA IMBRONJEV

2

Zdravstvena nega

Zdravstvena nega je profesionalno područje rada medicinskih sestara u pružanju pomoći pojedincu, porodici-grupi ili zajednici kada njima nedostaje snaga, volja ili znanje.

V.HENDERSON

PROCES ZDRAVSTVENE NEGE

PZN je naučno zasnovan sistem rada medicinske sestre usmeren na identifikovanje i rešavanje problema i potreba pojedinca, porodice i zajednice za negom, koje proizilaze iz njihovih reagovanja na zdravstvene probleme i druge životne situacije u vezi sa zdravljem.

D. ĐURANOVIĆ, M. TIJANIĆ

4

Organizacija sestrinske službe

SZO - sestrinska služba na nivou ustanove (DZ i bolnica) treba da bude organizovana kao posebna organizaciona i funkcionalna celina - samostalna u okviru kompetencija sestara.

SESTRINSTVO I STRUČNA DELATNOST

MEDICINSKIH SESTARA

zahteva kontinuirani razvoj, praćenje i stalno prilagođavanje, zasnovano na naučnom postojanju

u svetu i kod nas, traže takvu medicinsku sestru koja će kroz obrazovanje, znati i moći, da sprovodi prevenciju kroz sve nivoe zdravstvene zaštite:

promotivne, preventivne, kurativne i rehabilitacione,

da poznaje organizacione i istraživačke principe,

a negu da uspostavlja na naučnim principima.

NOVA, REDEFINISANA ZN SE BAVI :

pojedincem,

porodicom,

grupom i zajednicom u toku njihovih raznovrsnih aktivnosti u različitim stanjima zdravlja.

USMERENA JE KA:

sprečavanju bolesti

očuvanju zdravlja

rizičnim populacionim grupama,

zdravstvenom vaspitanju

Tradicionalna nega

1.bez planiranja, rutinska nega

2.nega na osnovu dijagnoze

3.sestra izvršilac naloga

4.kolektivna odgovornost

5.zadaci kampanjski, kurativni

6.bez potrebe za daljim obrazovanjem

7.podeljeni zadaci, bez obzira na kvalifikacije

8.ograničena razmena mišljenja

9.minimalno povećanje znanja radnim iskustvom

10.bez evaluacije rada

Zdravstvena nega

1.sa planiranjem, kontinuirana

2.uvažavanje svih faktora koji utiču na zdravlje pojedinca, porodice, grupe i zajednice

3.timski rad, precizno

4.lična odgovornost

5.zadaci sistematizovani po procesu zdravstvene nege, zadaci iz svih nivoa zdravstvene zaštite

6. kontinuirano obrazovanje

7.podela prema kvalifikacijama iz kojih proizilaze sposobnosti

8.uvažavanje mišljenja svih članova tima

9.nužnost praćenja razvoja struke

10.evaluacija rada obavezna

KAO SARADNIK LEKARA MS

učestvuje: u medicinskim, dijagnostičkim i terapeutskim postupcima

KAO NOSILAC ZN MS

osposobljena je za samostalano odlučivanje na području zdravstvene nege

nadležna je i odgovorna za sve poslove koje obavlja kod zdravih i bolesnih ljudi.

zadatak je:

1.utvrđuje potrebe,

2.planira negu,

3.učestvuje u realizaciji poslove i zadataka nege

4. vrši evaluaciju rada.

Prikupljanje podataka o pojedincu, porodici, grupi ili zajednici

provera podataka,

sređivanje podataka

identifikacija problema i rizikofaktora

izdvajanje prioritetnih potreba za negom i

utvrđivanje potreba za primarnom zdravstvenom negom

Nakon definisanja, zajednički se određuju

prioritetni problemi i rešavaju.

Medicinska sestra je koordinator, organizator i

izvršilac ZN.

PROCENA

iz sestrinskih podataka – anamneze,

o funkcionalnom stanju i

o zdravstvenom stanju

šta može sam pojedinac da učini za sebe, a šta ne može?

šta može porodica da da od sebe, a šta ne može?

šta dobrovoljci i ostali članovi zajednice?

koje probleme nisu u stanju da reše iz oblasti ZZ

Za sagledavanje potreba za ZN potrebno je:

Sistematsko prikupljanje podataka za identifikaciju potrebe za negom - započinje pri prvoj poseti porodici, zajednici.

Prikupljanja podataka: metodom ličnog intervjua, posmatranjem, merenjem, analizom dokumentacije.

Izvori podataka: bolesnik, porodica,komšije, staratelj, pratioc, zdravstveni radnici, bolnička i vanbolnička dokumentacija.

Osnovne metode rada

Metod procesa zdravstvene nege

Rad u odseku

Timski metod rada

Epidemiološki metod

Zdravstveno vaspitni metod

Socijalno-medicinski metod

Statističko –informativni metod

PROCES ZN

Proces ZN je naučno zasnovan na sistem rada

medicinske sestre koji je usmeren da

identifikuje reši potrebe za zdravstvenom negom kod:

pojedinca,

porodice

zajednice

PROCES ZN

MEDICINSKA SESTRA

STRUČNOST

HUMANOST

PROFESIONALNOST

KOMUNIKATIVNOST

UKLJUČIVANJE SARADNIKA

KORISNIK

TEŽINA STANJA

ISKUSTVO

SPOSOBNOST KOMUNIKACIJE

SARADNJA

ŽIVOTNI OSLONCI

RIZICI I PONAŠANJA

OČEKIVANJA

PROCES ZN-struktura

MS

Utvrđivanje potreba ZN

planiranje ZN

sprovođenje ZN

vrednovanje ZN

KORISNIK Utvrđivanje potreba ZN SESTRINSKA DIJAGNOZA planiranje ZN sprovođenje ZN vrednovanje ZN

Sestrinska dijagnoza

je zaključak o reagovanju pojedinca, porodice

i zajednice, na aktuelni ili potencijalnim zdrav.

problem, ili druge procese vezane za zdravlje,

koje služba ZN može samostalno da spreči, ublaži ili reši.

Vrste dijagnoze nege (DgN)

Aktuelne

Potencijalne

Moguće

Dg usmerene prema zdravlju

Metodski postupak u formulsanju DgN i KP(kolaborativni problem)

Sposobnost mišljenja,

Opšteg i stručnog znanja,

Stručnog iskustva,

Mentalne koncentracije sestre na probleme,

Kompetentnosti podataka,

Kompetencije sestara.

Kolaborativni problem

je onaj koji može biti sprečen, umanjen rešen, u saradji sa drugim stručnjacima, kroz kolaborativnu ili medju sestinsku intervenciju).

Najčešći kolaborativni problemi:

Tachycardia,

Hypothensio arterialis,

Tachypnoe,

Mellena,

Hemathemesis

Obstipatio,

Obesitas,

Loše materijalno stanje,

neadekvatni uslovi stanovnja

Razlike između DgN i KP

DgN se piše maternim jezikom

Informacije se prikuplja čulnim putem

Formuliše se sa korisnikom

DgN Traje dok traje i problem

U okviru med.Dg. Može se formulisati i više DgN

Potencijalne DgN ima‚ preventivni značaj

DgN se postavlja za zdave pojed.porod.i zajednica.

KP se piše latinskim jezikom.

PLANIRANJE ZN

Sa šireg aspekta (planira se obrazovanje, istaraživanja, ciljevi razvoja ZN)

Sa užeg aspekta (planiranje kao faza procesaZN:ciljevi, program, kadrovi za izvođenje programa, sredstva za rada )

Planiranje utvrđenih potreba Postavljanje prioriteta Postavljanje ciljeva Izbor strategije nege (metod,postupak)

Preuzimanje lekarskih naloga

POSTAVLJANJE CILJA ZN

Vrste ciljeva

Kratkoročni (do 7d. )

Srednjoročni (14d)

Dugoročni (mesec i više)

Prema tome na koga se odnose

Ciljevi koji se odnose na pojedinca, porodicu i zajed.

Ciljevi na medicinsku sestru

U odnosu na obuhvatnost

Opšti (korisnik će biti oporavljen za 1mesec)

Specifične (spec.problem TA će se normalizovati za par dana th..)

Etapni ciljevi

Opšti

Specifične

EVALUACIJA

Evaluacija je faza procesa ZN koja je samostalna ali i integrisana u sve druge faze procesa.

Svaka faza zahteva kritički osvrt i nalizu

Vrste evalucija

pre sprovođenja programa

u toku sprovođenja programa

posle sprovođenja programa

EPIDEMIOLOŠKI PODACI

Epidemija (epi=na, demos=narod)

predstavlja neobično učestalu pojavu nekog oboljenja među stanovništvom, u relativno kratkom vremenu.

Socijalni faktori jedne sredine:

ako je ona dezintegrisana, mogu izazvati poremećaje kod čoveka (nezadovoljstvo, nemogućnosti prilagođavanja itd.),

ili će ugroziti njegov biološki integritet (glad, hladnoća, siromaštvo, buka itd.)

ili izazvati poremećaj psihofizičkog stanja (frustracije, konflikt)

Faktori koji remete ravnotežu čoveka i njegove okoline su socijalni rizici:

bolest,

invalidnost,

nezaposlenost,

poremećaj bračnih odnosa i dr.

1. Izlazak na teren

Opšta orijentacija o situaciji na terenu: od lekara medicinskih sestara u ambulanti,u opštini,školi, radnoj organizaciji i dr.

Reljef i tip naselja, način stanovanja, snabdevanje vodom, ishrana, način uklanjanja otpadnih materija i voda, vakcinacije

2. Epidemiološka anketa u užem smislu:

Ispitivanje bolesnih i zdravih,rodbine, uzimanje

epidemioloških podataka –u kući, u bolnici ako je bolesnik

(lični podaci, zanimanje, tačna adresa, dan oboljenja, dan

stupanja u bolnicu)

3. Dijagnostika i laboratorijski nalazi:

iz istorija bolesti, zdravstvenih kartona, laboratorijske nalaze, obaveštenja iz laboratorija, bolnica, eventualno telefonom.

4.Retrospektivna anketa

5.Sredjivanje materijala ankete: Podatke treba unosti u individualne zdravstvene kartone.

6. Analiza materijala zdravstvenog kartona

Topografska analiza po mestu stanovanja, skica

naselja, terena, kuća, stanovanja

Demografska analiza-prikazivanje obolelih

7. Donošenje prethodnog zaključka:

o načinu prenošenja i širenja infekcije i

o najverovatnijem njenom poreklu (izvoru).

Podela zaduženja, kontrola izvršenja.

Mere od 1 do 7 se sprovode po hitnom postupku

8.Nastavak ispitivanja (proširena anketa):

Ispitivanje šire okoline obolelih. Higijenski i socijalni uslovi života i rada (stan, voda, hrana, otpadne materije, radni uslovi i dr.),

Meteorološki podaci (kiše, pljuskovi, naglo topljenje snega, poplave, maksimalna, minimalna i srednja temperatura vazduha).

Geološki sastav zemljišta

Insekti i životinje.

Laboratorijska ispitivanja u široj okolini obolelih (raniji bolesnici, kliconoše, objekti za snabdevanje vodom, prodavnice namirnica, restorani i menze, osoblje u službi ishrane itd.) Sanitarno-tehničke ekspertize.

9.Proveravanje i upoređivanje ranije prikupljenih

podataka sa naknadno dobijenim: revizija materijala,

o načinu širenja infekcije, o izvoru infekcije,

o uslovima koji su doprineli pojavi i širenju infekkcije

dopuna i korekcija mera i plan akcije: podela rada,

zaduženja, kontrola izvršenja, nadzor nad onima koji

rade.

ZDRAVSTVENO-VASPITNI METOD

ZDRAVSTVENO VASPITANJE I PROSVEĆIVANJE

POMAŽE LJUDIMA DA UNAPREDE I ZAŠTITE SVOJE ZDRAVLJE

I PREVENIRAJU BOLEST