Svetozar oroviIBRAHIMBEGOV OAK

U Hasanpaievoj berbernici, po gnjilim drvenim seijama, to su prekrivene nejednakom arenom basmom, sjedili su nekoliko aga. Prekrstili neobuvene noge, uzvalili se leima uza vlano-aavi, napuknuti zid, dre fildane u rukama, a velike ibuke opruili do nasred berbernice. Od gustoga dima ne vidi se gotovo nita, osim vatrom osvijetljena, bubuljiavoga lica berberinova, koji neprestano razmjeta drva ispod velikoga erbetnjaka, gdje se grije voda za kahvu. Age su utile gledajui u dim i zamiljeno gladei duge, sijede brade. Jedino onaj pogureni stari, to je sjedio na kraj seije, do arije, gledao je na ariju i neprestano otpozdravljao prolaznike, pronosei ruku elu i turbanu. Tek kada je opazio kako se iz daljega primie jedan mali, siuan, mrav ovjek, neumiven i neobrijan, on obori glavu i uini se kao da ga ne vidi. Kad je osjetio da je ovjek minuo mimo berbernicu, odahnu i zatrese glavom.- Jarabi, jarabi, udna devera! - ree polako. - Svaki dan kad ga vidim, srce mi se rastui, pa bi' plako... I sad bi' plako i vazda...- A ta to, Mujaga? - zapita jedan dedo iz vrha oteui trepavicama kao pred spavanje.Mujaga opet uzdahnu.-Proe opet arijom Ibrahim-beg,-odgovori.Opet svi uutie. Niko gotovo ni da dahne. Samo su dimovi iz lula bivali gui i nekako su bre letili pod tavanicu.- I sueno mu da jo ivi, - opet e onaj dedo. - Nije mu jo nestalo nafake... A alos' ga pogledati.Mujaga zavue prste u bradu i snano potegnu, te mu nekolike dlake ostadoe meu noktima. On ih usuka meu dlanovima i baci na tle. - A otac mu, aman, kakav je bio!... Biridija u svemu!... Sidio je pai uz kolino, pa to on presudi to je i paa presudio... Kolika je Hercegovina, gotovo sve njegovi kmetovi... Kud poi, kud se okreni, sve vidi njegove kule i ardake, pa njegove bae, vinograde, bostanluke, duhanita...- Carem ga zvali! - upade berberin utirui ruke u bou.- Stari ljudi, ihtijari, pa su na noge ustajali kad bi se on pomolio na svome zekanu, a pred njim etiri seiza... Mujaga odmahnu rukom.- A kakav li bijae teferi kad mu se rodio ev' ovaj Ibrahimbeg! - ree. - Jednoga jutra zapucae puke kroz mahale, k'o da se otvorio boj u eheru... Dok poee vikati da se Hasanbegu rodio sin i, biva, da je to enluk... Kau, prvoga mutulugdiju zasuo dukatima... Bio on u ariji, pa kad mutulugdija dotro, zafatio je akom u dep i zasuo ga u lice... drugome poklonio konja, treemu puku... A putem bacao dici sve igrimluke i meedije, a prosjacima beluke... Kad je u kuu stigo, bili mu depovi prazni... Hanumi nije imao para da dade, nego naredi te se po duanima i magazama pokupilo to je bilo bisera i merdana i to proso oko nje po dueku...- Pa nije samo to, - doeka dedo - nego za deset dana svak' je mogo u njegovoj kui jest' i piti koliko hoe, pa doo prosjak, jal doo paa... Isti dan uredio i trku... to je bilo naroda u eheru sve izalo u polje da gleda... Age i begovi izali na konjima, obueni u srmu i zlato, oruani ko za boj... Raja izala pike... I dvadeset konja trali pun sahat... Kad je prvi doletio, a ono okupan u pini, a nema binjadije na njemu... Jedva ga ufatie!... Osmanaga Zinovi potra mu i poe ga ljubit' meu oi k'o dite... Bio njegov konj... I tada da ste vidili Hasanbega!... Primae se Osmanagi, pa mu prui dvi ledenjae u suho zlato okovane... A momci pritrae, te na konja udarie opremu... Sinu konj k'o vila! Sedlo fino, pa pokriveno kadifom, to se spustila do uzenija. Na etiri kraja izvezene etiri zvizde, pa k'o da su almazima posute zasinjuju oi i ne daju gledati u se... Crvene uzde sa velikim kitama, pa ne vidi konju oiju od njih... Vie valjale uzde i oprema nego itav konj...Age opet uutie za asak, uzvijajui se. Svaki kao da je htio da se dosjeti emu, da ispria jo togod iz onoga zlatnog doba to je kao u snu minulo... - A hanuma kako mu je radila! - poe debelim glasom jedan hadija. - Ja sam onda bio mome, pa tro za enskadijom, pa sam virio kroz plot kad su hanume u bai na bumbareu bile... Nasrid bae, izmeu irokih smokava, maslina i ipaka, nainjena londa, pa sva okiena cviem, sve samim ebojem, ruom i karanfilom... Oko vrata zasaene narane i limunovi, a izmeu njih se protegao potok, pa tee upravo kroz londu i vijuga se niz bau k'o guja... U londama posidale hanume, a po travi, oko narana a, divojke. Da umre gledajui!... Odbacile ferede, otkrile lice, pa ne zna jali im bilje grlo i obrazi, jali one tanke koulje... Po kouljama i jeermama osuli se dukati i biser, pa kako koja makne, a ono zvee k'o praporci... Dimije im od same svile, a preko njih iarani zlatni iriti... I hanume ispijale medovinu... Pun kazan medovine pored njih, pa samo to zafaaju srebrnim matrafama i piju... Oko kazana, na velikim tevsijama, poredane baklave, urma ice, lokumi, gurabije, ulutma, pa ta koja hoe neka jede... A tri Ciganke obliu, pivaju i kucaju uz dahire... I age nastavie razgovor. Sa Hasanbega preoe na ostale begove i poee priati o njima hvalei i uznosei sjaj, bogatstvo i rasko svakoga...A onaj malo ovjei, Ibrahimbeg, iao je arijom i ne sanjajui da je dao povoda da se o njemu govori. Iao je svojim sitnim korakom nosei na ramenu veliku ipkovu metlu, kojom isti ariju, i dugake merdevine, po kojima se penje da utrne varoke fenjere. Odijelo na njemu poderano, pa dronjci vise i kuckaju ga po koljenima...ak mu ni fes nije itav!... Na jednoj ga strani mi nagrizao, te tuda provirivae bi kose...Doavi do zgrade gradske opine, on ostavi metlu i merdevine u avliju. Zatim, stenjui, sjede na jedan snizak kamen i poe puniti kratku lulu.- A zar si ti tu? - zapita ga osavi Grga, nadzornik svih radnika opinskih, sin nekdanjeg seiza Ibrahimbegova. -A ja te traim, ima dva sata... Ibrahimbeg se naglo podie i nekako prestravljeno strpa lulu u dep... Trepui kapcima, gledae u Grgu kao da nije dobro uo.- Jesi li ti gluh? - izdrije se Grga iskrivivi se malo unatrag, kao to je u ljutnji obino inio. - ta me gleda tako?... Gospodin indilir pito je za te... Ibrahimbegu poklecnue noge... Ime ininjerovo prestrai ga... ta e, upravo, ininjer s njime?... Ininjer, onaj visoki, mrgodni ovjek to samo na biciklu doleti radnicima i, tek malo pogledavi, rui i otputa svakoga!... On moe ak i Grgu izruiti, - jedanput ga je i izruio - a da mu nita ne bude i da mu se niko ne osveti za to!... Ibrahimbegu je ininjer bio gotovo najmoniji i najstraniji ovjek na svijetu... Prvi iza cara!... I taj moni i strani ovjek da njega, fenjerdiju i istiariju, trai i zove sebi!...- ta si se ukoio, ta li misli? - dreknu Grga i prodrma ga za prsi. - uje li to ti kaem?... Indilir te zove u sobu svoju...Ibrahimbeg se poguri, usitni hod i, zapleui, poe... Kao neka jeza poela ga obujmljivati svega... Gotovo poeo drhtati... Kao da je mislio da je ininjer neka adaja koja e ga progutati im se pomoli.Zakuca na vrata i otvori ih.- Ah, ti si! - odjeknu krupan, muki glas.I stasita ljudina, sa kratkom lulom u zubima, podie se iza malog, zelenkastog stola i krupnim koracima poe mu se pribliavati. Ibrahimbeg uvue glavu meu ramena, skupivi se jo vie i opustivi ruke niza se, da mu vise kao mrtve.- Traio sam te jo jutros! - zagrmi opet onaj glas, a neobino velike oi ininjerove gledae mu pravo u nos.- Ja... ja... istio sam ariju... - zamuca Ibrahimbeg, a glas mu se utanjio, pa dahe.- Dobro, dobro, - osijee glas i snana ruka spusti se Ibrahimbegu na rame da se jedva odrao na nogama. - Ja sam te traio da te zapitam za neto... ini mi se da ti ima jednu kuu...- Kuicu, - popravi Ibrahimbeg, usudivi se da mahne rukama i da ih, u znak pokornosti, sloi na pas.- Da, da, i to jednu na glavnoj pijaci... Onaj oak to se nadnio na ulicu, tvoj je?- Moj, - odgovori Ibrahimbeg nekako jae. I, sa nekim ponosom, podie glavu i ak pogleda u oi ininjeru.- Moj, moj, - potvrdi i opet. - To mi od babe ostalo... Ininjer zaklima glavom...- teta da ti nije ostalo nita vie, - osijee. - A ja sam te zvao da te zapitam: pristaje li ti da onaj oak otkinemo?... On je dosta star, a i nije lijep, a smeta.. Ibrahimbeg se strese.- Da otkinete?- Da, da, - doeka ininjer. - Velim ti da smeta. A ti nee nita tetovati... Platie ti se...- Jok! - ispade Ibrahimbegu nehotice iz usta.I, kao da se poboja od jaine uzvika, bre-bolje spusti glas, umeka ga i oi obori u zemlju.- Ne moe mi ono niko platit' - proapta.Ininjer zavue ruke u depove i poe hodati po sobi.- Smisli se, - ree. - Ja, vidi, dozvoljavam da se ti smisli...- A ta u se mislit', - opet e Ibrahimbeg istim glasom. - Mogo sam ga davno prodat', da sam stio... A ja sam volo i ne ruat' i ne veerat' nego ga prodat'...I, ne mogavi da se savlauje, pusti srcu na volju i krupne suze poletie mu niz lice.- Ono mi je samo to mi je od babe ostalo, - na glas plaka e. - Kad je Omerpaa ufatio Alipau, naredio je, pa su mi i babu ubili... Potlje nam poharae pare i svojte i jabana... Kmetovi nam osvojie svu zemlju... Dooe nekakvi, pa kazae da im je babo bio duan (a on nije nikome dugovo) te odnesoe sve... Majka mi cre od alosti, i samo ja to sam osto u kui... Kuica je moja, gospodine, i oak je moj, i to mi je sva begovina, i ja bi' volio da mi glavu otkinete nego da mi to oborite... Ona ne smeta nikome... Ni ja ne smetam nikome... ariju istim, a kuu uvam da je ne prodam i da se zove moja i poto umrem... A kua bez oka ne valja!... oak joj je lip i po njemu se zna da sam beg i drai mi je od svega na svitu...I to je ininjer vie utao, Ibrahimbeg je osjeao sve to vie potrebu da govori, da se izjada. inilo mu se da mu rijei nee biti uzaludne.Iznenada ininjer mahnu rukom.- Dosta! - ree - Ako nee milom, oboriemo ga silom. Ja neu da ona nakaza kvari nau ariju.Ibrahim opet zanijemi. Suze mu prestadoe tei i on glupavo pogleda ininjera.- Nemojte! - ree opet, molei.- Ja sam kazo, - osijee ininjer. - I oboriemo ga sjutra...A ti... ako e se protiviti... bie i iz slube otputen... I uhvativi Ibrahimbega za rame, izvede ga pred sobu i pred nosom mu zatvori vrata. U predsoblju Ibrahimbeg stade. Nije znao ili bi naprijed ili natrag. Leima se oduprije o zid i zablenuto gledae na jedno mjesto u tavanici, odakle se veliki pauk sputao po svojoj ici. Srce mu je kucalo jae nego obino, a jabuica pod grlom neprestano etala gore-dolje. Neto ga je gonilo da se vrati u sobu ininjeru, da stane pred njega i da se razvie kako nee pustiti svoga oka bez krvi... Dva puta poletila mu je ruka kvaci, ali je bre-bolje opet trzao natrag. Strah, onaj udnovati strah pred starjeinama, koga mu je Grga na vanredan nain znao uliti, zadr avao ga je... Zar opet da se usudi, pa da "gospodinu" u oi pogleda?.... I, bojei se samoga sebe, Ibrahimbeg se odmae od zida i hitno poleti niza stepenice... Poleti pravo kui da se tamo smisli, da se pribere... Kua mu je bila nevelika, grbava, stara. Zidovi joj isto crni, napukli, a po ploi kojom je pokrivena nahvatala se mahovina. Vrata velika, toliko istruhla da se jedva dre. Jedan kanat iskrivio se i, ako malo jai vjetar zatrese njime, oborie ga. Alka na njemu slomljena, zarala... A odmah iznad vrata izdie se veliki oak, slavni begov oak slian vapskome balkonu, samo to visinom dopire do pod krov i to je oda svih strana ograen velikim, okruglim demirli-penderima. Oko pendera i ispod njih crni se napukla klaarda. Prvi dnu je sasvim otpala, te ispod nje proviruje uta luevina, od koje je oak i sagra en... Unutra, u kui, nema gotovo nikakva namjetaja, osim neto bakrenog posua i, u prizemnoj sobi, dva poderana ilima. Ali zato u sobi gdje je oak namjetaj je onaj isti koji je bio i prije ezdeset ili sedamdeset godina. Ista je, makar i iscrvotoena, tavanica, po kojoj su, na mekanoj orahovini, razni majstori izvezli svakovrsnoga cvijea. U etiri oeta izrezani su stihovi iz Korana, a na sredini ispupen veliki mjesec sa zvijezdom. Iznad pendera takoer se vide razne rezbarije, od kojih neke ispucale, neke se sasvim raspale. Ispod pendera su veliki minderluci, prekriveni kadifom, koja je, kako se ini, nekada izgledala zelena, a danas je blijeda, upravo bezbojna i izlinjala... Kadifeli jastuci, sa mjesecom i zvijezdom na sredini, takoer izblijedili. Neki su i poderani pri dnu, te iz njih ispada vuna kojom su napunjeni... Na tlima je prostrt ogroman ilim, poderan na nekoliko mjesta, a ispodizviruju trule serdade. Jedna slomljena nargila lei u kraju, a crijevo se pruilo ak do sobnih vrata. Uz nargilu se vide: prislonjena tri ibuka, sa velikim ilibarskim takumima pri vrhu, veliki izvezeni kahveni ibrik i nekoliko fildana u zarfovima. O zidu visi nekakva enska haljina, vezena istim zlatom, a preko nje dva traboloza i velike srebrne fieklije. Na rafovima, ispod tavanice, proviruju ostaci jo nekakva posua, koga Ibrahimbegova ruka ve petnaest godina prihvatila nije...Kad je stigao u tu sobu, Ibrahimbeg pade na minderluk i prislonivi se leima uz jastuke, nekoliko trenutaka samo dahtae. Tako je inio vazda kad bi se, umoren tekim dnevnim poslovima, vratio kui. Razlika je bila samo u tome to danas nije vadio lule, a drugih veeri uvijek je puio i, odbijajui dimove, gledao kako svijet arijom prolazi ili, razgledajui stari namjetaj sobni, - koji je njemu bio uvijek nov - vraao se u dane djetinjstva svoga i uivao u uspomenama. Ove stvari podsjeale su ga na to da on nije dolo i pridolica, nego koljenovi i kuevi mimo druge... I on kao da je gledao one age i hadije kako sjede po minderlucima, primajui od sluga raspaljene ibuke, a njegov otac sjedi u oku i, vjeito drei sablju preko krila, pria im ta se u svijetu radi i hoe li biti novih ratova.- Pa, biva, da se s ovim rastanem? - izusti poluglasno, razgledajui po sobi. - Biva da i bez ovoga ostanem, pa da budem ba k'o i ostala fukara?I, uhvativi se za podbradak, tuno poe klimatati glavom.- Bud istim ariju, bud radim sve k'o fukara, biva da ni u em ne budem bolji od drugih argata... I Grga e me jo vie ruiti, jer zna da nema vie ni oka, a dok je oak bio, on nije mogo zaboraviti da mu je otac bio moj seiz, a ja njegov beg... On mi je timario konja, sedlo ga i dro mi uzeniju sve dok ne uaem... A kad bi uaho, on je tro preda mnom k'o hrt, a konj je poigravao, pa mu sve pina na usta udara... Zna Grga to... Zna on, i dok stoji ovaj oak, jo mu je sramota da me rui k'o ostale argate i jo misli da sam beg... A kad nestane oka... eh... jo e mi se gore rugati!... Dosad su me svi alili, odsad e se rugati..."Di ti je begstvo?" - pitae me - "Di je oak, di je kua?"... A ja u crvenit' od stida i sakrivat' se...Ibrahimbeg pokri lice rukama i jeknu. inilo mu se kao da je ve za njim pristala itava rulja, pa ga goni, vie za njim njim, ruga se... I kao da mnoge age, koje su ga do sada sa saaljenjem, a ipak i sa nekim potovanjem, pozdravljale, sad e okretati glavu od njega. Kazae mu da je svoju starinu prodao vabi za kesu groa...- Aman, aman! - uzdahnu. - Neu iv kabuliti... Kazau i indiliru i svakome da je ovo moja babovina i da je ne dam... Kazau, pa nek' me otira... Ako i ne imajbudem posla kod njega, imau kod drugoga, a opet u ostat' beg i ostae mi ova starina...I rastvori pender na oku, pa promoli glavu kroz demire i gledae u susjedne duane. inilo mu se kao da sve komije znadu za ininjerovu namjeru, pa mu je dolo da vikne, da se dobro razdere kako ne da oka...Najpolje mu dodija i to. Zatvori pender, zavali se na minderluk i zapali lulu...

Drugi dan probudio ga je Grga. Doao mu u sobu, zatekao ga gdje spava i, gurkajui ga nogom, poeo buditi. Ibrahimbeg skoi, protr oi i zaueno gledae... Uz Grgu stajali su jo pet bunovnih opinskih radnika, sa alatom na ramenima.- Ti spava, oklepanico! - uzviknu Grga. - A ne zna da je indilir naredio da zorom oborimo oak... Ostario je... Pa hajde uzmi i ti lopatu i pomozi nam...Ibrahimbeg ga pogleda mrko, nekako prezrivo, i prvi put nakon toliko godina, prkosno izgovori:- Neu...Grga pljesnu rukama, a izbulji oi.- Ama kome ti kae. alosnie? Meni li kae? - dreknu. Ibrahimbeg lagano zadrhta. Glas Grgin, poznati strogi glas, oduzme mu svu sranost... On se poe osvrtati oko sebe kao da neto trai i nekako kroz zube propusti:- Ne mogu ga dati...- Ama je li tebe indilir pito? - zapita Grga i unese mu se u lice.- Jes'...- Pa kad je indilir pito, zar ti smi kazati: neu?... Kad on veli da se obara, oboriu ja i ainu kuu... a-i-nu, kaem ti!... Ko si mi ti, pa da ne da?... Nisi mogo odbraniti toliko imue, a sad ovu hrbinu i krholjinu da odbrani...- Nije ovo krholjina! - upade Ibrahimbeg odignuvi glavu. - Ovo je begovska kua i ovdi je moj otac... Grga pocrveni i udari nogom o tle.- Za oeve ne govorimo!... Zar ti to smi meni u oi, ti?...A indilir meni zapovidio da obaram...I okrenu se argatima- Izbacite ove stvari, pa obarajte!- Nemoj! - jauknu Ibrahimbeg prestraen ovom zapovijeu.- Ja sluam indilira - ponosito odgovori Grga. - A tebi ako je krivo, hajde pa se tui...Zatim, kao alei ga, umeka glas i pokaza na jednu lopatu.- A ja ti velim da je pametnije da zaradi danas nadnicu, - ree. - Eto ti lopate, pa polahko odozdo, ispred vrata, podupiri da lake oborimo. Podupirae Husejin, pa hajde i ti!...Ovaj umekani glas udno je uplivisao na Ibrahimbega. Ne znajui ni ta radi, on prihvati za lopatu i poe pred vrata. Stade ba ispod oka, kao da e podupirati... Ipak nije radio... Nasloni se na lopatu i zamiljeno gledae u ariju kako se svijet vrze i mota po njoj.- to ne radi? - okosi se na njega Husejin, otirui znoj rukavom prljave koulje.- ta? - zapita Ibrahimbeg rasijano.- Radi!... Zar misli daba nadnicu?... Nije ovo begovanje, nego treba pljunut' u ake, pa da zaradi...Lupa iznad glava prekide im razgovor. Radnici su uvelike testerali i lupali. Htjeli su, kako je Grga naredio, da ga "cjelokupa" obore, pa zaprli iz sve snage da pretesteraju grede to su ga drale.- Oho! Ovdi nije dobro! - podviknu Husejin odskoivi, jer klaarda poe otpadati i posipati ih.Ibrahimbeg ostade, poduprt lopatom.- Bi' i ti! - doviknu Husejin. - Kad svi zavru, oborie ga... Ibrahimbeg ne odgovori. On je i dalje gledao uz ariju, mirno, kao da ne uje onu lupu nad glavom i pucanje greda.Ujedanput se zau Grgin glas: - Ko ima na putu neka bii i neka se uva!...I oak se poe lagano ljuljati, kao kakva velika laa kad se otiskiva od kraja...- Bii! - opet viknu Husejin , bacivi se kamenom na Ibrahimbega. - Ubie te. Ibrahimbeg samo podie glavu i pogleda iznad sebe ne marei to ga klaarda zasu po oima... Pogledao je kako se oak ljulja... I opet obori glavu, a prihvati lopatu.- Bii!...Straan tresak zaori se. Zapucae grede, zazveae penderi i sa silnom hukom oak se srui na zemlju. Gust, zaguljiv oblak praine podie se, ne doputajui nikome da se priblii. On je branio ljudskom oku da vidi kako pod ostacima svoga oka izdie jadni, mirni Ibrahimbeg...1903.

1