ICM - Prezentacija Inverteri

8/20/2019 ICM - Prezentacija Inverteri

1/139


2/139

STRUKTURA SAVREMENOG ELEKTROMOTORNOGPOGONA


3/139

ASINHRONI MOTOR

Razjasniti po pitanjustruje i natpisnihpodataka sa plocice


4/139

PRINCIP RADA ASINHRONOG MOTORA

Razjasnitigabarite motora

sa aspektapozicioniranja


5/139

PRINCIP RADA ASINHRONOG MOTORA.

Sx B=Ф

Kako stvoriti struju kroz namotaje koji sukavezni?


6/139

PRINCIP RADA ASINHRONOG MOTORA-obrtnopo!"


7/139

ASINHRONI MOTOR-po!#$ %&'#n!#


8/139

ASINHRONI MOTOR


9/139



10/139

PRINCIP RADA ASINHRONOG MOTORA-"%(. )"$#


11/139

TOKOVI SNAGE-*+b&,&


12/139

PRINCIP RADA ASINHRONOG MOTORA-*r#n&n&+#!"(&

Razmotrićemo uticaj promene napona napajanja “U/ 0 i frekvencije “f“na moment:U praznom hodu struja rotora je veoma niska pa je možemo zanemariti

!m

"akodje mozemo zanemariti padove napona na otporu R# ! gubitke ugvozdju $fe


13/139


%lu&aj niskog napona velike struje 'opterećenja(:

Pr&$"r 1)otor od ##k* + , -../ 0.1z ima otpor statora približno 2 oma i povla&i+3 pri nominalnom opterećenju4 $ad napona na statorskom otporu je 2 , +5 6-/4 $ri frekvenciji od 01z napon na statoru će biti -./4 7a statorskomotporu je izgubljeno 6-/ pa je samo #8/ ostalo za magnetizaciju motora4

Un5-../9 50.1z9 U;f52


14/139


C S O OG O O & &


15/139


m o m e n a t

brzina

f s> f snom

f s= f snom

f s<

f snom

0 0.2 0.4 0.6 0.8 1 1.2 1.4 1.6 1.8 20

0.5

1

1.5

2

2.5

3

3.5

PRINCIP RADA ASINHRONOG MOTORA & &


16/139

$5)


17/139

MOMENTNA KARAKTERISTIKA

U skladu sa 7=)3 i !=> standardima postoje &etiri vrste izvedbi motora:

ta nam stoji na raspolaganju od standardnih asinhronihmotora?

)@)=7"73 K3R3K"=R!%"!K3


18/139

)@)=7"73 K3R3K"=R!%"!K3

A n

o m i n a l n

i m o m e n t

R3B7! B=@

K3R3K"=R!%"!K=

MOMENT REALNOST


19/139

%lika desno je uveli&an detaljregiona izmeCu prevalnog momentai sinhrone brzine u kojem motor radi4@vo je interesantno zbog toga Dtomože da se vidi struja za razli&itemomentne zahteve

@vo će direktno uticati na veli&inupodeDene frekvencije koju drajvzahteva da proizvede dati

moment jer je drajv strujnoograni&en$ri #..A momenta opterećenja#..A struje sa natpisne plo&ice jepotrebno4 $ri #0.A opterećnjatreba #0.A struje4$osle #0.A ta&ke momenta razlomakmoment po amperu nije viDeproporcionalan4

U o(o$ +#!+2 3/34 pr"(#no* $o$"nt# 5"'#6t"(#t& 7894 tr+!"

MOMENT-REALNOST

MOMENT REALNOST


20/139

%tvarna radna brzina indukcionog motora je zavisna od primenjenog

opterećenja i klizanja4$roizvedeni moment motora je takoCe funkcija klizanja: (&)"%&'#n!#2 (&)" $o$"nt#7=)3 E motor generalno radi sa +A klizanja ili0.o;min klizanja:

Fklizanje

$ri +A klizanja motor će proizvoditi nominalni moment4 )otor može klizati idalje do ta&ke prevalnog momenta posle koje će motor po&eti da naglo

usporava47=)3 B može klizati do #+A punogopterećenja4

M=P x:889 ;n

)oment i snagu možemo ra&unati izizraza:

Ba vidimo kako napon i frekvencija uti&u na rad4

/arijable rada su:

FKontrola 7apona je kontrola izlazne snageFKontrola frekvencije je kontrola broja obrtajaF%trujna kontrola je kontrola momenta

MOMENT-REALNOST

MOMENT REALNOST


21/139

Ga ameri&ke motore: Ga evropske motore:

iksiranjem brzine motor može raditi i na drugom naponskom nivou jerrazlomak /;f ostaje isti4

3ko motor radi pri 0H0/ i 8.1z to će prezasiti motor i motor će izgoreti

3ko motor radi pri 6+./ i 8.1z to motor neće biti dovoljno zasićenusporavaće zbog velike indukovane struje4

U nameri da variramo brzinu darajv treba daima karakteristiku kao na slici4 7apon variradirektno sa frekvencijom i drži konstantan

odnos /;f4Brajv će tipi&no startovati motor sa niskimnaponom i niskom frekvencijom a zatim će inapon i frekvencija rasti do željene radneta&ke4 @vo je kontrast od tipi&nog startovanjamotora sa punim naponom od +2./

priklju&enog na priklju&ke motora4

MOMENT-REALNOST

MOMENT REALNOST


22/139

%tartovanjem motora sa niskim naponom i niskomfrekvencijom visoka polazna struja je kompletnoeliminisana4 "akoCe motor radi izmeCu prevalnogmomneta i ta&ke sinhrone brzine &im je startovan za

raziku od kretanja momenta po momentnoj krivoj uslu&aju kada je priklju&en direktno na +2./ 0.1z4 gdeubrzava do ta&ke izmeCu prevalnog momenta i sinhronebrzine4Kriva desno pokazuje stvarnu brzinskoFmomentu krivu koja je rezultat rada motorasa konstantnim /;f naponskim izvorom4

Kada su niski napon i niska frekvencija namotoru maksimum raspoloživogmomenta se smanjuje pri smanjenojbrzini4@vo je rezultat rezistivnog pada naponana namotaju statora4

)otor će uvek raditi u delu karakteristikekoja je izmeCu maksimalnog momenta iliprevalnog momenta i ta&ke sinhrone brzine4

Kada napon i frekvencija na motoru rastu od ./ i .1z momentna karakterisitkse pomera desno4

MOMENT-REALNOST

MOMENT REALNOST


23/139

)aksimum startnog momenta za rad sa konstantnim /;fuistinu može biti mnogo manji od nominalnog momenta4

@vo može obezbediti dovoljan momenat za neka opterećenja kao Dto su

centrifugalne pumpe ventilatori i dr43li kada su u pitanju konvejeri ili neka druga opterećenja koja zahtevaju viDistartni momenat mora se obezbediti veći napon 'voltage boost( ili dodatninapon na niskim frekvencijama4

U nameri da dobijemo viDestartnog momenta kao na slicina niskim frekvencijamadodajemo napon kako bi sepokrio pad napona na omskojotpornosti namota statora4@vaj pad napona je takoCe ina viDim frekvencijama alinema zna&jnog uticaja poDtosmo obezbedili stujumagnećenja maDine4 @n iznosoko 0A nominalnog napona4

MOMENT-REALNOST

MOMENT REALNOST


24/139

/olage boost 'dodatni napon( možebiti podeDen da proizvede razl&itenivoe startnog momenta4

7a slici je prikazano moment bezdodatnog napona i sa #0.A startnogmomenta kada smo dodali napon4

Bodatni napon treba da bude podeDenda obezbedi zahtevani moment i pokrije

rezistivni pad napona na motoru4Ukoliko je ovaj napon previsok motor će ući u zasićenje i prouzrokovaćevisoku struju i prekomerno zagrevanje motora4

Kriva desno pokazuje brzinskoFmomentnukarakteristiku sa dodatnim naponom

MOMENT-REALNOST

$@/=G!/37I= )@"@R3:


25/139

$@/=G!/37I= )@"@R3:

R S T

R S T

$3UG3


26/139

$3UG3

STRUKTURA SAVREMENOG ELEKTROMOTORNOG


27/139


CENTRIFUGALNE PUMPE- regulacija


28/139




29/139

CENTRIFUGALNE PUMPE regulacija

$ostoje tri metode regulacije protoka :

Fventilima

Fpromenom brzine

FmultiFpumpnimsistemima

)etoda regulacije ili kombinacija metoda zavisi od veli&ine sistema ilaJouta osobina uida oblika karakteristike snage pumpe opterećenjasistema osetljivosti sistema na promenu protoka44

PUMPE- regulacija konstantnom


30/139

PUMPE regulacija konstantnombrinom! "entilima

PUMPE- regulacija konstantnom


31/139

PUMPE regulacija konstantnombrinom! "entilima

Regulacija ventilima je &est i jeftin sistemregulacije4/entil smanjuje presek cevi onemogućujući da uid te&e preko njega i na

taj na&in smanjuje protok povećavajući pritisak na njemu4/entil menja karakteristiku cevovoda povećavajući gubitke pritiska

PRIMER PUMPE- regulacija konstantnom brinom!


32/139

PRIMER PUMPE regulacija konstantnom brinom!"entilima

Karakteristikapumpe

Karakteristika

cevovoda

/isina 1 LmM

N Lm³;hM

#-..o;min

#...o;min

8..-..

8.

+6

H6EezpriguDenja

%a priguDenjem

"#

"6

"+

!znos snage koju zahteva pumpa može se izra&unatipomoću sledećeg obrasca:$ 5 'N


33/139

PRIMER PUMPE regulacija konstantnom #resekom! #romenom broja obrtaja

PRIMER PUMPE- regulacija konstantnom #resekom!


34/139

Karakteristikapumpe

Karakteristikacevovoda

/isina 1 LmM

N Lm³;hM

#-..o;min

#...o;min

8..-..

8.

+6

H6EezpriguDenja

%a priguDenjem

"#

"6

"+

Radna ta&ka T# $# 5 '8..


35/139

g j # ! #romenom broja obrtaja

G3 )3K%!)3T7= U"=B= =7=R!I=/=@)3 I= E!"73 T@K3>!I3 %=7G@R3'$!B "R=7!7(

PRIMER PUMPE- regulacija konstantnom #resekom!


36/139

g j # ! #romenom broja obrtaja

G3 )3K%!)3T7= U"=B= =7=R!I=/=@)3 I= E!"73 T@K3>!I3 %=7G@R3'$!B "R=7!7(

$ENTILAT%RI-akoni sli&nosti


37/139

NFprotokBFpre&nik ventilatora

1Fpritisak 'manomentarska visinadizanja($Fsnaga motoranFbroj obrtajaVFspeciW&na težina vazduha

$ENTILAT%RI-karakteristika sistema


38/139

$ENTILAT%RI-karakteristika sistema


39/139

'RAN%$I


40/139

'RAN%$I


41/139

k nm Pe

dt dn M D J J J D M g m

e

br me

**

42

2

=

++++⋅⋅=

'RAN%$I


42/139

NAMOTAVA


43/139

NAMOTAVA


44/139

$ovrDinski namata&i sekoriste u industriji zanamatanje materijalakao Dto su žica papirWlm metal i tekstil4

$ovrDinsko namotavanje se zasniva na metodu pokretanja rolne Wksnog

pre&nika na koji se namotava materijal4Ga povrDinski namotava& povrDinska brzina namotava&ke rolne je konstantnaza datu linijsku brzinu4

Erzina rotiranja rolne sa materijalom se smanjuje sa namotavanjem4Gatezanje namotavanja i brzina ostaju konstantne tako da je karakteistika

tereta u ovoj apliakciji sa konstantnim momentom4$ovrDinski namotava&i su prema upravljanju podeljeni u grupe koje suzasnovane na kontrolnim funkcijama:

FRegulatori momenta %peed foloveri '"R%( oko H.A aplikacija

Fzateza&i oko #.A aplikacija

Fdancer oko #0A

NAMOTAVA


45/139

TRS-Tor>+" R"*+#tror2 Sp""?@oo"r2 obezbeCuje indirektnukontrolu zatezanja za povrDinski

namata& preciznom speed folloVerkontrolom kontrolom praćenja brzine$od noramlnim radnim uslovimakontroliDe se moment 'struja motora(meCutim brzinsko praćenje bezkontrole momenta je takoCeobezbeCeno zbog operacijepostavljanja materijala ili ograni&enjamaksimalne brzine u slu&aju pucanjamaterijala4ReguliDući struju i napon motoraobezbeCujemo kontrolu zatezanja4

Kontrola kretanja namotava&a linijska brzina je postignuta dodavanjemprocenta ofseta brzine na referencu brzine koja je poslata iz mastersekcije

Tinijska brzina 'm;min(5 referenca brzine , '# X BR3*A(

DIMENIONIS


46/139

ANE

$rimer:FDirina materijala: H6cmFpre&nik jezgra 8cm

Fpre&nik male rolne -0cmFTinijska brzina:6...mm;minutiFzatezanje - 7 poDirinskom centimetruFkonus: nema ga

Br'&n# obrt#n!# $#" ron"1

520.o;min

#t"'#n!"1 z5 -7;cm ,H6cm56227Mo$"nt $#" ron"1 )mrol5 z , 'd;6(5 6227 ,

'..-0;6(58-27mSn#*# + % $#"ron":

58-2 , '20.;S00-(5.0H8k*

Sn#*# + % $#" ron": $5 z , v5 622 ,''6m;min((5.0H8k*ubici namotavanja

#.A

U%+pn# Sn#*# + % $#" ron": .0H8k* X

..0H85.8++k*

DIMENIONISANE


47/139

ANE

$rimer:FDirina materijala: H6cmFpre&nik jezgra 8cm

Fpre&nik male rolne -0cmFTinijska brzina:6...mm;minutiFzatezanje - 7 poDirinskom centimetruFkonus: nema ga

U%+pn# Sn#*# + % $#" ron": .0H8k* X..0H85.8++k*U ovom primeru snaga namotava&a je 0H8V X #.A procenjenihgubitaka na trenje4

%naga namotavanja materijala je ista kao snaga namotavanja male rolne4@vo je zbog konstantnog pre&nika male rolne4

$rikazana su dva metoda prora&una jedan sa momentom i jedan sa brzinomi silom zatezanja4/ažno je napomenuti da u ovom primeru nisu uzimani u obzir ubrzanje iusporenje4 7aravno da treba rs&unati i sa momentom inercije koji može dabude veoma zan&ajan u ovakvim prora&uniam

motma,5pn;F956p+...;8.5+#-rROTACIONI STO


48/139

t# t6 t+ t-

$#x

$s5/99kgt#5#sec4t65#sec4t+5#sec4t-56sec4nsma,5+.o;minr5.0mnm5.F+...o;min

p pad;sec4

@dabirali smo reduktor sa prenosnim

odnosom &=/9

t/1

5+#-;#5+#-ra

d;s65'#;6(, .0 ,.0,#..5/28%*$

t/5'#;6(sma, , t#5'+#-;6(,#5#0Hrad5S.step4

mott#5 '#;6( morad , t#5 +#- ,#5#0Hrad5S..step4

. . .

5'#60 ;'#. ,#.((+#-5923:8N$

morad 5i ,sma,5+#-rad

sma,5pn;F956p+.;8.5+#-rad;sec4

)oment na vratilu motora uperiodu t#:

Ugao koji je preDaosto:

Ugao koji je preDaomotor:

motma,5pn;F956p+...;8.5+#-rROTACIONI STO


49/139

.

$s5/99kgt#5#sec4t65#sec4t+5#sec4t-56sec4nsma,5+.o;minr5.0mnm5.F+...o;min

ad;sec4sma,5pn;F956p+.;8.5+#-rad;sec4

t1

.

5.7m

t5sma, , t65 +#- ,#5+#-rad5#2.step4

mott65morad , t65 +#- , #5+#-rad5#2..step

t# t6 t+ t-

$#x

.

t31

5+#-;#5F+#-rad;s6

5'#;6(, .0 , .0,#..5F/28%*$

. .

5'#60 ;#. , #.('F+#-(5F.+S607m

t35'#;6(sma, , t#5'+#-;(; ,#5#0Hrad5S.step4mott+5 '#;6( morad , t#5 +#- ,

#5#0Hrad5S..step4

motma,5pn;F956p+..;8.5+#-raROTACIONI STO


50/139

t# t6 t+ t-

$

#x

$s5

/99kgt#5#sec4t65#sec4t+5#sec4t-56sec4

nsma,5+.o;minr5.0m

nm5.F+...o;min

d;sec4sma,5pn;F956p+.;8.5+#-rad;sec4@dabirali smo reduktor sa prenosnim

odnosom &=/9

M=923:8N$

t#:

t6: )5.7m

t+: M=-923:8N$

t-: )um5.

t# t6 t+ t-

M$

+5 t/ t t3 45S.X#2.XS.5+8.stepeni

$t#5) $t#ma,5)$#x=923:8 x3/27=/

$t65) $t6ma,5)$#x=9 x 3/27=9

$t+5) $t+ma,5)$#x= - 923:8 x

3/27=-/PJt


51/139

t# t6 t+ t-

$#x

r(599

kg;m+

$=/9%*t#5#sec4t65#sec4t+5#sec4t-56sec4

Vtma,5#m;s

r5..0mlv5.-mnm5.F+...o;min

5 5

)oment inercije tereta $ na vratilureduktora:

)oment inercije tereta $ na vratilumotora:

5#. , ..0 ,

..059298%*$

)oment inercije valjaka na vratilureduktora: 5668k

g 5..0 , ..0 ,66859298F8%*$

=/;9298=9r#?;",.

sma,5pn;F

94

58. , 6. ;6 ,

+#-=/:/o;$&n

t#: 5'6.rad;sec4(;#sec456.rad;sec46

t+: 5F'6.rad;sec4(;#sec45F6.rad;sec46

$5928


52/139

t# t6 t+ t-

$#x

r(599kg;m+ $=/9%*

t#5#sec4t65#sec4t+5#sec4t-56sec4

Vtma,5#m;s


)oment inercije tereta $ na vratilureduktora:5#. , ..0 ,

..059298%*$)oment inercije valjaka na vratilu

reduktora:5..0 , ..0 ,66859298F8%*$

=9r#?;",.

58. , 6. ;6 ,

+#-=/:/o;$&nt#: 5'6.rad;sec4(;#sec456.rad;sec4

6t+: 5F'6.rad;sec4(;#sec45F

6.rad;sec46

@dabiramo reduktor sa prenosnimodnosom &=/9

. .

$5928

59278929/F3=92FN$

Ga t#:


53/139

t# t6 t+ t-

$#x

r(599kg;m+ $=/9%*


Vtma,5#m;s




reduktora:5..0 , ..0 ,66859298F8%*$

=9r#?;",.

58. , 6. ;6 ,



6.rad;sec46


. .

$5928

59278N$

Ga t6: . ..


54/139

t# t6 t+ t-

$#x

r(599kg;m+ $=/9%*


Vtma,5#m;s




reduktora:5..0 , ..0 ,66859298F8%*$

=9r#?;",.

58. , 6. ;6 ,



6.rad;sec46


. .

$5928

59278-929/F3=923N$

Ga t+:


55/139

t# t6 t+ t-

$#x

r(599kg;m+ $=/9%*t#5#sec4t65#sec4t+5#sec4t-56sec4

Vtma,5#m;s

r5..0mlv5.-mnm5.F+...o;min$5928

)m59278-929/F3=923N$ Gat+:

)m59278929/F3=92FN$

Gat#: )m592789=9278N$ Ga t6:

t# t6 t+ t-

M$

58. , 6. ;6 ,

+#-=/:/o;$&n

n#5#S#.o;min

50#*

$6ma,5-S*$+ma,5-8*

MOMENTNA KARAKTERISTIKA


56/139

3ko je na motor povezano

opt"r5"n!" 32 maDina &iji jemoment varijabilan zavisan odbrzine motor će se ubrzavati dooko 8.A nominalne brzine4 "u ćestabilizovati brzinu na 8.A jer jemoment tereta jednak momentu

motora 4 @vo će se odraziti napovećanu struju statora i motor ćeisklju&iti termi&ka ili neka drugazaDtita4

%li&na situacija je saopt"r"5"n!"$ &ija jekarateristika konstantnamoment se ne menja sabrzinom4 )otor će biti uko&en nanultoj brzini jer je moment teretaveći od momenta motora a zatimće odreagovati zaDtite4Kod opterećenja # i -4 motor će se ubrzati do svoje nominalne brzine i tu će

raditi nominalno opterećen pri nominalnoj brzini struji i broju obrtanja t4j4klizanjem4

MOMENTNA KARAKTERISTIKA-prob"$#t&%#t#rto(#n!#


57/139

U ovom slu&aju momenttereta je veći od polaznogmomenta motora pa motorneće startovati4 %trujamotora će biti oko 8..Anazivne struje kod 7=)3 Emotora4

U ovom slu&aju motor će se ubrzavati do oko6.A nazivne brzine4 "u će prestati da se ubrzavaDto će se manifestovati kroz nisku brzinu i velikustruju4 @vde kažemo da je motor upao u “sedloY4Ukoliko bi mu pomogli da izaCe iz sedla motor binastavio da ubrzava sve dok se ponovo neizjedna&e moment motora i moment tereta4

t#rto(#n!#

MOMENTNA KARAKTERISTIKA-prob"$#t&%#t#rto(#n!#


58/139

C"ntr&@+*#n# p+$p# data u primeru zahteva8..7m nominalnog momenta4 U startu onazahteva samo 6.A od nominalnog momenta4@vde se moment povećava sa povećanjembrzine obrtanja i tipi&an je primerVARIABILNOG OPTEREENA

PUNI AKTUATOR ima startni moment oko6..A nazivnog4 @&igledno je da motor na slicine odgovara4 )ora se uzeti ili ve&i motor ili7=)3 > ili 7=)3 B motor4

t#rto(#n!#


59/139

MOMENTNA KARAKTERISTIKA-prob"$#t&%#'#+t#(!#n!#


60/139

'#+t#(!#n!#

$rirodna karakteristrika opterećenja sa kvadratnimmomentom

MOMENTNA KARAKTERISTIKA-prob"$#t&%#'#+t#(!#n!#


61/139

$rirodna karakteristrika opterećenja sa kvadratnimmomentomF vreme zaustavljanja

'#+t#(!#n!#

MOMENTNA KARAKTERISTIKA-prob"$#t&%#%o"n!#2 br" o? pr&ro?n" %#r#%t"r&t&%"


62/139

%o"n!#2 br" o? pr&ro?n" %#r#%t"r&t&%"

eneratorski režim rada4 Kineti&ka energija zamajnih masa trebanegde da se potroDi4

REIMI RADA


63/139

K@B $@G!>!@7!R37I3 I= /=@)3 E!"37 @B7@% !7=R>!I34 7= E!

"R=E3@ B3 I= /=Z! @B #:04 $R=$@RU[7TI!/@ I= #: 6 !T! #:#4 7!I=B@ER@ 3K@ = 7!\!4

$3UG3


64/139

$3UG3



65/139

POGONA

REGULATORI REKVENCIE-pr&n,&p r#?#


66/139

pr&n,&p r#?#



67/139



68/139



69/139



70/139

REGULATORI REKVENCIE-pr&n,&p r#?# no"5#@r"%("n,&!#


71/139

!

REGULATOR REKVENCIE-NELINEARNI ELEMENT


72/139



73/139



74/139

“iY 'bela( je ulazna struja za topologije 3 E i > simetri&nog trofaznog izvoranapajanja4 “GY predstavlja ekvivalentnu impedansu distributivnogtransformatora distributivne linije osigura&a i dr4 koji su pretpostavljeni dabudu pola induktivni pola rezistivni4 KoriDćeno je sledeće:B>Flink kondenzator C?,: 6... )!KR@3R3B33>Freaktor 'topologija E( L#,1 0.. )!KR@ 1=7R!I3

B>Flink priguDnica 'choke( L?,2 'topologija >( #)!T!1=7R!



75/139

Reaktivna struja generiDe dodatne gubitke u linijama snage i rezultuje unesinusoidalan pad napona na linijskim impedansama koje su kona&noodgovorne za naponsko izobli&enje i stoga loD faktor snage4 $osledi&no možese reći da je reaktivna stuja kontraproduktivna i stoga treba biti eliminisanaDto je viDe moguće4 %eparacija nesinusoidalne struje iz sinusoidalnog izvora uaktivnu i reaktivnu komponentu je prvi predložio %4 ruze '#S+6(4

7esinusoidalna struja “iY 'bela karakteristika( vu&ena izsinusoidalnog naponskog izvora može bitidekomponovana u dve ortogonalne komponente :

3ktivna struja je sinusoidalna fundamentalna komponenta u fazi sanaponom4@vo je komponenta struje angažovane u transferu realne snage izizvora do opterećenja4

Reaktivna struja 'crvena( je stoga ostatak komponente struje predstavljarazliku izmeCu bele i zelene krive4

@na samo pomera reaktivnu snagu napred i nazad izmeCu izvora iopterećenja i nije uklju&ena u transfer realne snage iz izvora u opterećenje4Reaktivna struja sadrži harmoni&ke i reaktivne komponente fundamentalnefrekvencije4 )eCutim reaktivne komponente fundamentalne u talasu suzanemarive 4 Reaktivna struja uglavnom sadrži peti sedmi ##4 #+4 #H4#S4 6+4 i 60 harmonik4 /iDi harmonici '(su takoCe uglavnom zanemarivi4



76/139


$ l t lj j Wlt


77/139

$osle stavljanja Wltera:

REGULATORI REKVENCIE- SVRHA AC r"#%tor#n# tr#n& $r""


78/139

-osnovni talas je faktora snage #4 )eCutim on sadrži harmonike rezultujući unizak ukupan faktor4

Kada je 3> reaktor povezan faktor snage je 20FS.AKada 3> reaktor nije povezan : aktor snage je priblžno 8. doH.A madase to menja zavisno od impedanse izvora napajanja ili dužine oži&enja4

$oboljDanje faktora snage:



79/139

n# tr#n& $r""-'#)t&t# &pr#(!#%&6 ?&o?# J%o("rt"r%# "%,&!#%truja te&e samo u jednoj fazi zbog debalansa +Ffaznogizvora napajnaja ili izobli&enja signala koji možeuzrokovati izgaranje diode u kovertorskoj sekciji4

St#n!"17ekoliko invertera je vezano na jedanizvor napajanja4 Iedan inverter seuklju&uje dok drugi već rade4R#'o* prob"$#1

7aponsko izobli&enje je generisanostrujom punjenja kondenzatora utrenutku uklju&enja invertera4 U ovomtrenutku prevelika struja te&e u inverteri može oDtetiti glavno diodno kolo4

R")"n!"1


)


80/139

-'#)t&t# &pr#(!#%&6 ?&o?# J%o("rt"r%# "%,&!#

K#p#,&t"t &'(or# n#p#!#n!# !" /9 p+t# ("5& o?%#p#,&t"t# &n("rt"r#:

Kada se dogodi izobi&enje izvoranapajanja zbog male impedanseizvora pote&e velika strujapunjenja kondenzatora koja

može oDtetiti diodni most

ReDenje:


) & & ! %&6 ?& ? J% % % &!


81/139

-'#)t&t# &pr#(!#%&6 ?&o?# J%o("rt"r%# "%,&!#

Ft&r&tor%# %ontron# !"?&n&,# JDC r"*+#tor && ?r+*& +r"Q#!& +po("'#n& n# n# &t& &'(or n#p#!#n!#1

$revelika struja te&e u diodnokolo zbog izobli&enja izvoranapajanja Dto može rezultovti upregorevanje dioda

REGULATOR REKVENCIE-ILANI SIGNAL


82/139



83/139



84/139

OSIGURA


85/139

Način delovanja osigurača - proces topljenja i proces gašenja luka

Delovanje uloška osigurača temelji se na razvoju toplote tokom


86/139

Delovanje uloška osigurača temelji se na razvoju toplote tokom

procesa topljenja provodnika i procesa gašenja luka premaizrazu:

W = (I2 * t) = ∫ (I2 * t)t + (I2 * t)L

krivulja a –tok struje KS kod ograničenjastruje kroz delovanje osigurača,

krivulja b – tok struje KS bezograničenja delovanjem osigurača,

is – udarna struja KS,ist – delovanjem osigurača ograničena udarna struja KS,ts – vreme topljenja (izgaranja vodljive niti uloška osigurača,

tL – vrijeme trajanja luka u ulošku osigurača odnosno gašenja luka,

OZNAA!AN"A # $%AN&A'(


87/139

S gledišta karakteristike vreme – struja postoje različite izvedbe obzirom navremena djelovanja:

spori,

spori – brzi,

brzi,"zrazito brzi,

ultra brzi!

#a$ionalni i me%unarodni standardi propisuju funkcijske i pogonske razrede

osigurača.



88/139

&rvo slovo označava funkcionalni razred! &rimer:'loš$i sa g karakteristikom namenjeni su za zaštitu polu provodnički) komponenti u

području ve*i) preoptere*enja do struja kratkog spoja kojeodgovaraju prekidnoj mo*i osigurač!

'loš$i sa a karakteristikom namenjeni su prvenstveno za zaštitu odkratkog spoja! Kod manji) struja preoptere*enja potrebna je dodatna zaštita!



89/139

Drugo slovo označava pogonski razred! &rimer:

'loš$i osigurača sa g) karakteristikom su niskonaponski rastalni osigurači velikeprekidne mo*i sa no+astim kontaktima!

7amenjeni su za zaDtitu (o?o(#2 %#bo(# & ""%tr&n"opr"$" o? pr"opt"r"5"n!# & tr+!# %r#t%o*po!#. UloDci osigura&a g pouzdano Dtite od struja kratkog spoja kojaodgovara prekida&koj moći4

(ranije - –vodovi i kablovi (npr! rasveta, instala$ije

. –sklopni aparati

/ –postrojenja u rudarstvu

Tr –energetski trans0ormatori –poluvodički ure%aji

Kategorije upotrebe su:

'loš$i osigurača sa a* karakteristikom su niskonaponski rastalni uloš$i sa no+astimkontaktima! #amenjeni su za zaštitu električki+ motora i ure,aja od struja kratkog

spoja. ' području preoptereenja potrebna je dodatna zaštita!

!'*N$/A /A'A/%'#$%#/A &0O!AN"A


90/139

#a sli$i je prikazan primer vremenske

karakteristike delovanja!&una linija predstavlja skupinu brzi),

"sprekidana predstavlja skupinu spori) ili

tromi) ulo+aka osigurača!

1idimo kako primjeri$e brzi osigurač s "n2 34 5 kod struje kvara od 6 7 "n isključuje

kvar za vrijeme od 89, a spori istenazivne struje za 849!

PRIMER ASKAA A/999 INVERTER


91/139

REGULATORI REKVENCIE-&'bor'a#acitet in"ertera a kontinualan ra()


92/139

REGULATORI REKVENCIE-&nt##,&n& protor'a#acitet in"ertera a &esto


93/139

starto"anje)

Kapacitet preopterećenja invertera je #0.A u trajanju od # minuta4 %a ciljem

da koristimo kapacitet preopterećenja u potpunosti moramo poznavatimoment inercije 47aravno moramo izabrati snagu invertera koja zadovoljava i u trajnom radu4

REGULATORI REKVENCIE-&nt##,&n& protor


94/139

UPOORENE PRI SELEKCII INVERTERA


95/139

Oob&n" &n("rt"r# + ?#t" # &'#'no$ tr+!o$ %#or"@"r"n,o$.'%truja izlaznih tranzitora odreCuje osobine invertera(4

Sto*# !" &'#'n& %#p#,&t"t J%VA &n("rt"r# ?#t # pro&'(o?o$ n#'&(n"tr+!" &n("rt"r# & r"@"r"ntn&$ n#pono$ J99V %##1 9V 799V%##1 779V#: %naga motora 'k*( se odnosi na ]askaVa -Fpolne 8. 1z -.. / motore47ominalna izlazna struja drajva treba da bude jednaka ili veća odnominalne struje motora

6: Ulazna struja data u katalogu važi za vrednost kada se radi sanominalnom izlaznom strujom4 @va vrednost može uktuirati u zavisnosti odimpedanse na strani izvora napajanja+: $odatak iz kataloga za nominalnu izlaznu struju je dat za nosećufrekvenciju 6 k1z4 $ovećanje noseće frekvencije zahteva smanjenje struje

Pr&$"r1 CIMR-AA7A99 '# ND


96/139

%'k/3(5#H+< !nout


97/139

ormula za izra&unavanje potrebne zapremine vazduha koji se izbacujeuz pomoć ventilatora iz ormana odnosno karakteristike ventilatora koji

je potreban:

REGULATORI REKVENCIE-&nt##,&!"-$ont##


98/139

!nverter Wlter i oplet kabla su na istoj metalnoj plo&i

REGULATORI REKVENCIE-VRSTEVEKTORSKA I V;@ U ATVORENO SPREI1de je razlika?


99/139

VEKTORSKA I V;@ U OTVORENO SPREI1

REGULATORI REKVENCIE-&?"!# ("%tor%"r"*+#,&!"


100/139

REGULATORI REKVENCIE-REALIACIA


101/139

REGULATORI REKVENCIE


102/139

#%!+#%1-Uo( '# ("%tor%+ r"*+#,&!+ !" pr#(!"n!" $#t"$#t&%o*$o?"#.-#%## ?r#!(o(& r#po#+ @+n%,&!#$# AUTO-TUNING. N# t#!n#&n r"*+#tor #$ o?r"?& (r"?not& %#o )to + otpornot2&n?+%t&(not & ?r. Potr"bno !" +n"t& po?#t%" # t#b&,"

REGULATORI REKVENCIE-RALIKE


103/139

*-Posta"ljanje $+, kontrolnog mo(a a in(ukcione motore/;f kontrola je za jednostavne brzinske kontrole i multi motor

aplikacije za niske zahteve na dinami&ki odziv ili brzinsku ta&nost4@vaj kontrolni mod treba da bude postavljen kada su podaci motoranepoznati i kada autoFtuning ne može da se izvrDi4 @pseg kontrolebrzina je #:-.

-Posta"ljanje $+, kontrolnog mo(a a in(ukcione motore saPG #o"ratnom s#regom@vaj mod se koristi za aplkacije opDte namene gde nema zahteva zabrz dinami&ki odziv ali je potrebna visoka ta&nost brzine4 @vajkontrolni od treba da bude postavljen kada su podaci motora

nepoznati i kada autoFtuning ne može da se izvrDi4 @pseg kontrolebrzina je #:-.


.- $ektorska kontrola u ot"orenoj s#rei


104/139

.- $ektorska kontrola u ot"orenoj s#rei U opDte varijabilne brzinske apliakcije sa brzinskim opsegom #:#6.koji zahtevaju preciznu kontrolu brzine brz odziv momenta i visok

moment pri niskim brzinama bez koriDćenja brzinske povratne spregesa motora4

/-$ektorska kontrola sa at"orenom #o"ratnm s#regomU opDte varijabilne brzinske aplikacije koje zahtevaju preciznebrzinske aplikacije bliske nultoj brzini brz odziv momenta ili preciznukontrolu momenta4 Gahtevan je povratni signal o brzini sa motora4@pseg kontrole brzina je #:#0..



105/139



106/139



107/139



108/139



109/139



110/139

$3UG3


111/139

REGULATORI REKVENCIE- ASKAA2AEDNI


112/139

NORMAL DUT1 omogućuje regulatoru da radi sa velikimmotorimaHEAV DUT1 je u stanju da stvori moćniji obrtni momnet

7@R)3T BU"] 1=3/] BU"]$ostavljanjeparametara

>8F.#5# >8F.#5.

"olerancijapreopterećenja

#6.A za 8.% #0.A za 8.A

NORMALDUT1

HEAV DUT1

REGULATORI REKVENCIE- ASKAA2AEDNI


113/139

>!)RF3>-3..3AA9!nverter 3#... -.. / 7B: 3 A ; // % 1B: / A ; 28 % 7=)3#

>!)RF3>-3..3/AA!nverter 3#... -.. / 7B: 3/ A ; /8 % 1B: 7 A ; //

% 7=)3#

# %#+

$#n!&&n("rt"r

REGULATORI REKVENCIE- ASKAA2 AEDNI


114/139

G3B@/@TI3/3IU %/= =/R@$%K=%"37B3RB= ! R=UT3"!/=

ASKAA-b"' robot# F!nverteri za standardneaplikacije


115/139

aplikacijeF!nverteri po porudžbiF!nverteri velike snage do

0)*F$) motori visokeeWkasnosti .-FH0k*

FKontroleri do 608 osaF%ervo Brajvovi 0.* do

#0k*FRotacioni %ervo motori do8..7mFTinearni servo motori doH0..7

+ k/ 6.. to +...k/3

]3%K3*3 !7/=R"=R!


116/139

k/38 k/ -.. to 8...k/3

REGULATORI REKVENCIE-IBOR - /999 -U;@ %ontro#


117/139

REGULATORI REKVENCIE-%!+n" %#r#%t"r&t&%"

-/894 $o$"nt# n# 3H'


118/139

FKo"n!" n#?pob+?o$ 'O("r-Ex,&t#t&on Br#%&n*( zabrzo ko&enje bez potrebe za ko&ionim otpornikomFKo&enje B> strujomFDC In!",t&on Br#%&n*

F+n%,&!" pr"#(#n!# &p#?# 'St# Pr"("nt&on+n,t&on( zbog stabilnog rada pri promeni opterećenja ilinapajanja4FV&o%" p"r@or$#n" $o$"nt# _ Tor>+" Co$p"n#t&ondetektuje opterećenje i automatski podeDava moment prema

aktuelnoj brzini4 $ovećava napon kako bi kompenzovao padovenapona na ulaznoj otpornosti

-B+&t-&n $#&nt"n#n," $on&tor _nadzor rada klju&nihkompnenata

-Dr&(" &'#r? P+ _ besplatan softver za postavljanje

-Ko$p"n'#,&!# %&'#n!# _ podeDava izlaznu frekvenciju kako bikompenzovao pad brzine zbog povećanja opterećenja-Po"r o r&?"-t6r+FBrži motor u radu za vreme kratkotrajnog nestankanapajanja-Tr#"n!" br'&n" -S&$p" Sp""? S"#r,6-6(#t# br'&n+ $otor# +

t#rt+-U*r#Q"n %o&on& tr#n'&tor-br#%&n* tr#n&tor Fdogradnjom otpornikamoguće ko&enje visokoinercijalnih tereta-U*r#Q"n& DC &n% pr&%!+,&- /. Mo*+5# ?o*r#?n!# %o&on" !"?&n&,"

. Mo*+5# ("'# (&)" &n("rt"r# n# !"?n+ DC b+$#*&tr#+

REGULATORI REKVENCIE-IBOR


119/139

FIedinica za kopiranje parametara VOP-//FT=B udaljena konzola VOP-/ koja uklju&uje funkcije kopiranjaFeksterni potenciometar AI-V3;F%erijska komunikaciona jedinica za R%F-66;-20 !nterfejs za )=)@EU%komunikacije

@pcije:

REGULATORI REKVENCIE-V/999 V;@2 OLV2 !"?not#(n#CLV

Op"* n#*#1


120/139

Op"* n#*#199 79 V /p6 9./ 7.9 %99 79 V 3p6 9./ /.8 %

39 79 V 3p6 9. /.8 %

REGULATORI REKVENCIE-V/999-%!+n"%#r#%t"r&&t&%"


121/139

REGULATORI REKVENCIE-V/999

-Mo*+5# po(r#tn# pr"*# p

o


122/139

* p p * ppr&t&%+2 proto%+ ...I$# +*r#Q"n" PID @+n%,&!"

-Mo*+5" ot(#r"n!" !"?not#(n" po(r#tn"pr"*" # "n%o?"ro$T#not br'&n"1 W 9.93 4O?'&( br'&n"1 3 H'

-U*r#Q"n RS78. Mo*+5"po("'&(#n!" (&)" r"*+#tor#n# !"?#n PLC-U#' '# &*+rnon&top-Mo*+5# ("'# n# po!n&&ntr+$"nt '# n#?'or &&

+#' + ?r+*& &n("rt"r



123/139

-V"%tor%# %ontro# + ot(or"no! p"t!&-Op"n LoopV",tor Contro '# IM & PM $otor".PM $otor &$# ("o$# (&o% @#%tor &%or&)5"n!#2%o$p#%t#n !" & &$# ("o$# ?obr+ $o$"ntn+%#r#%t"r&t&%+ J994 Mn + ,"o$ op"*+ n#*#

L&$&t $o$n"t# -Tor>+" L&$&tU Op"n Loop V",tor%o! $o*+5" !" o*r#n&"n!" $o$n"t# + (#

"t&r& %(#?r#nt#. Pr&$"r '#)t&t" pr" r"#*o(#n!# t"r$&%" &&pr"%otr+!n" '#)t&t"Pr&*+)"n!" pr"n#pon#- O("r(ot#*" S+ppr"&onGa opterećenja kao Dto su prese spre&ava pojavu prenapona u B> kolu i &ininepotrebnim ko&ioni otpornik

Mo*+5# ("'# ?(# $otor# n# !"?#n r"*+#tor-To Motor S"tt&n*

Sn#*#2 %ontron& $o?o(&2 op"* br'&n# $o*+ b&t& "to(#n& r#'&&to.Mo" b&t& &nt"r"#ntno %#o +)t"?# bro!# r"*+#tor#.

Ko"n!" (&o%&$ %&'#n!"$-H&*6 S&p Br#%&n* +n,t&on%manjuje vreme zaustavljanja visokoinercijalnih opterećenja bez koriDćenjako&ionog otpornika

REGULATORI REKVENCIE-V/999 -R#? # %r#t%otr#!n&$ n"t#n%o$ n#p#!#n!# %or&)5"n!"$KEB @+n%,&!"


124/139

+ , !"JKEB- K&n"t&, En"r* Br#%&n* & %#%+#,&o$ n#*".Kontro&)" r"*"n"r#,&!+ ?# po?r& DC n#pon + $"Q+%o+.

-"?not#(no po?")#(#n!" %ontro" po'&,&!" b"' potr"b"'# "n'oro$

U("% '#+t#(!# n# &to! ?&t#n,& b"' ob'&r# n# br'&n+.Xt"?& ,"n+ opr"$" n# $#)&n#$# n&%o* '#6t"(#

Opt&$&'#,&!# r#?#- En"r* S#(&n* +n,t&on

$oboljDava eWkasnost motora u radu sa niskim opterećenjem47adzire opterećenje i smanjuje napon i drži klizanje nanominalnoj vrednosti


FPr&%!+,& + b"' '#(rtn!"(# 'bo*


125/139

FPr&%!+,& + b"' '#(rtn!"(# 'bo*pobo!)#n!# otpornot& n#(&br#,&!"

-P#r#$"tr& " +(#!+ + &n("rt"r+ &pr&%!+no! po&

-!"?not#(n# '#$"n#

-N"$# potr"b" '# o?(#!#n!"%ontron&6 &,# %o? '#$"n"&n("rt"r#

I'("?b# + IPFF '#)t&t&


126/139

REGULATORI REKVENCIE-A/999


127/139

REGULATORI REKVENCIE-A/999


128/139

REGULATORI REKVENCIE-?(" %!+n" t(#r&OPCIONE KARTICE


129/139

REGULATORI REKVENCIE-?(" %!+n" t(#r&-DRIVE-ORKS-E


130/139

REGULATORI REKVENCIE-?(" %!+n" t(#r&


131/139



132/139



133/139



134/139


DROP %ontron" @+n%,&!"


135/139


Tr#"n!" br'&n"1


136/139


KEB ?o . N"t#n%#n#p#!#n!#


137/139

p ! !


ASR t+n&n* '# br'&n+ &$o$"nt


138/139

1/3T3 73$3\7I!


139/139

Documents

ICM - Prezentacija Inverteri