IHP - icrc.org · PDF filekoncentracionimlogorima(Jevreji,Romi,Poljaci,Rusi,Italijani,Srbiidruginarodi) kaoiuneselektivnimbombardova

11�

Istraživanje �Sudovi za ratne zločine

IHP Istraživanje humanitarnog pravaPRIRUČNIK ZA NASTAVNIKEIHP Istraživanje humanitarnog pravaPRIRUČNIK ZA NASTAVNIKE

Uvod v4:Layout 1 11/11/2008 11:02 AM Page 113


Sudovi za ratne zločineU okviru ove teme proučavaju se nastojanja da se razviju mehanizmi da se pred licepravde izvedu oni koji su odgovorni za teška kršenja MHP-a. Razmatraju se primerimeđunarodnih, nacionalnih i „hibridnih“ sudova, upoređuju se njihove prednosti i nedo-staci i razmatraju neke dileme koje se javljaju u vezi sa suđenjima za ratne zločine.

Ciljevi: Razumevanje procesa razvoja nastojanja da se zločinci izvedu pred lice pravde i

različitih rešenja do kojih se u tom procesu došlo Podizanje nivoa svesti o tome da se za zločin mora odgovarati Razmatranje dilema u vezi sa suđenjem ratnim zločincima

Materijal: Pozadina Nirnberga Glasovi iz Nirnberga: O svrsi Nirnberga Glasovi iz Nirnberga: Iz završnih izjava optuženih Glasovi iz Nirnberga: Iz odluka Tribunala Nirnberški principi, 1946. Prilog o sudovima: međunarodnim, nacionalnim i „hibridnim“ sudovima Prilog: Stalni Međunarodni krivični sud u Hagu Prilog: Međunarodni sud pravde

aktIvnoStI U nekolIko koraka

Prvi korak: Voditelj učenicima iznosi osnovne činjenice koje su prethodile osnivanjuprvog međunarodnog vojnog suda (tribunala) 1945. godine, u Nirnbergu u Nemačkoj: Drugi svetski rat se završio 1945. godine. Posle završetka rata svet se suočio sa

razaranjima velikih razmera. Desetine miliona ljudskih žrtava, razoreni putevi, fabrike,kuće, čitava naselja... Tokom rata broj civilnih žrtava je bio veliki. Civili su stradali ukoncentracionim logorima (Jevreji, Romi, Poljaci, Rusi, Italijani, Srbi i drugi narodi)kao i u neselektivnim bombardovanjima naseljenih mesta. Poznata su bombardo-vanja nemačke avijacije engleskih gradova, savezničko razorno bombardovanjenemačkog grada Drezdena, savezničko bombardovanje gradova u Jugoslaviji(Beograd, Leskovac, Podgorica, Zagreb...) kao i stradanje civila u Japanu posle bacanjaatomskih bombi na gradove Hirošimu i Nagasaki.

Pobedničke sile (Velika Britanija, Sovjetski Savez, Sjedinjene Američke Države iFrancuska) osnovale su Tribunal u jesen 1945. godine u Nirnbergu, u Nemačkoj, radisuđenja dvadesetdvojici nacističkih vođa. Svaka od četiri države dala je po dvojicusudija i tim tužilaca.

Tim nemačkih advokata branio je optužene, Hermana Geringa (nemačkog maršala),Vilhelma Kajtla (glavnokomandujućeg nemačkih oružanih snaga) i Joakima fonRibentropa (ministra inostranih poslova Nemačke), i neke niže službenike nemačkevlade.

Oni su optuženi da su kao pojedinci odgovorni za zločine protiv mira (planiranje,iniciranje i vođenje rata), ratne zločine (kršenje MHP-a) i zločine protiv čovečnosti

11�

Istra

živa

nje

�:Su

dovi

zara

tne

zloč

ine


IHP Istraživanje humanitarnog pravaPRIRUČNIK ZA NASTAVNIKE


(ubijanje, istrebljenje, porobljavanje, deportacija i drugi nehumani postupci premacivilima).

Devetnaest optuženih je osuđeno. Trojica su oslobođena.

drugi korak: Voditelj potom podseća učenike da su države koje su potpisnice Ženevskihkonvencija obavezne da sude ratnim zločincima, bez obzira na: nacionalnost počinioca nacionalnost žrtava mesto na kome je zločin počinjen

treći korak: Voditelj započinje temu o sudovima (međunarodnim, nacionalnim i„hibridnim“) iznoseći učenicima osnovne podatke o njima (koristi prilog koji govori oovim sudovima).

četvrti korak: Sledećih nekoliko minuta voditelj govori o dilemama koje u javnostipostoje u vezi sa međunarodnim sudovima, a posebno Haškim tribunalom, tj. Međuna-rodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju, i najavljuje da će se na ovom časubaviti ovom dilemom u formi TV debate u kojoj će učenici sučeliti stavove „za i protivmeđunarodnih i nacionalnih sudova“.

Peti korak: Voditelj ispisuje na dva papira suprotstavljene stavove (za i protiv) u vezi sameđunarodnim i nacionalnim sudovima i smešta ih fizički udaljene jedan od drugoga.Zatim traži od učenika da razmisle o tome koji stav o ovom pitanju oni lično zastupaju ida stanu pored papira na kojem je taj stav ispisan: osobama optuženim za ratne zločine iz naše zemlje treba suditi u međunarodnom

sudu; osobama optuženim za ratne zločine iz naše zemlje treba suditi u našim sudovima.

Šesti korak: Kada se učenici opredele i formiraju grupe oko datih stavova, voditelj tražiod učenika da zamene mesta tj. da priđu papiru na kojem je ispisan stav suprotannjihovom.

Obe grupe dobijaju zadatak da:a) promene prethodno zauzeti stav i osmisle argumentaciju kojom će braniti „svoj novi

stav“ u TV debati koja će se, po strogo definisanim pravilima, odigrati pred „kameramai publikom“;

b) predlože tri predstavnika koja će ih zastupati u TV debati, dok će ostatak grupe prećiu „publiku“ koja prati emisiju i ima mogućnost uključivanja u debatu isključivo krozpitanja koja postavlja pismenim putem.

Pravila TV debate su: svaka grupa će u TV emisiji biti zastupljena sa po 3 predstavnika trajanje cele debate je 20 minuta, u prvom delu svi predstavnici izlažu argumentaciju za svoj stav naizmenično u

trajanju od najviše 2 minuta, u drugom delu vodi se slobodna diskusija uz mogućnost uključenja publike, čija

pitanja napisana na ceduljama voditelj čita „gostima“.

Istra

živa

nje

�:Su

dovi

zara

tne

zloč

ine

11�


IHPIstraživanje humanitarnog pravaPRIRUČNIK ZA NASTAVNIKE


Sedmi korak: Kada grupe formulišu argumente za stav koji zastupaju u debati i izaberusvoje predstavnike, voditelj poziva učenike na prethodno pripremljenu scenu (kao ustvarnoj TV debati). Sledi odigravanje TV debate tokom koje je voditelj u ulozi TV vodi-telja.

osmi korak: Posle završetka TV debate sledi diskusija u velikom krugu. Svoje utiske prvoiznose glavni učesnici debate, a potom i publika.Akcenat u diskusiji stavlja se na proces promene stava kroz koji su učenici prošli i naprepoznate dobiti iz tog obrta, tj. iz situacije u kojoj su pronalazili argumente koji idu uprilog stavu suprotnom u odnosu na njihov početni stav.

deveti korak: Na kraju voditelj sumira diskusiju i govori o važnosti procesa promenestava za razumevanje problema za koji su karakteristični polarizovani stavovi, tj.suprotstavljene „istine“.Kako međunarodni tako i nacionalni sudovi imaju svoje prednosti i ograničenja. Jedanod načina da se ovaj problem reši jeste stvaranje institucije koja neprekidno štiti MHP.Voditelj, zatim, u kratkim crtama govori o Međunarodnom krivičnom sudu i njegovimprednostima u odnosu na ad hoc tribunale i nacionalne sudove (na osnovu informacijakoje se nalaze u prilogu o sudovima).

11�

Istra

živa

nje

�:Su

dovi

zara

tne

zloč

ine



kljUčne Ideje Države su te koje moraju da izvedu pred sud počinioce ozbiljnih kršenja MHP,

bez obzira na nacionalnost počinioca ili žrtve, i mesta na kome je zločin počinjen.Međunarodni krivični sudovi razvili su se kao rešenje za mnoge probleme vezaneza određivanje nadležnosti za izvođenje pred sud i kažnjavanje počinilaca ratnihzločina.

Kada sudije razmatraju krivicu, oni se bave pitanjem da li je okrivljeni počiniodelo za koje se tereti, znajući da je to kršenje. Ni navod o slušanju naređenja nipozivanje na ista kršenja prethodno počinjena od druge strane ne mogu poči-nioca osloboditi krivice.

naPoMena vodIteljUVažno je sve vreme trajanja debate insistirati na doslednom ostajanju u zadatimulogama.


Istra

živa

nje

�:Su

dovi

zara

tne

zloč

ine

11� IHPIstraživanje humanitarnog pravaPRIRUČNIK ZA NASTAVNIKE

Poza

dina

Nirn

berg

aSudovi za ratne zločinePrilog

Iako

ratn

izlo

čini

pred

stav

ljaju

zloč

ine

prot

ivm

eđun

arod

nog

prav

a,nj

ima

suse

do19

45.

godi

neba

vili

sam

ona

cion

alni

sudo

vi.

Prek

ršio

cim

aje

suđe

nopr

edsu

dovi

ma

zem

alja

uko

jima

suse

zloč

inid

ogod

ili,i

lisu

dovi

ma

unj

ihov

imze

mlja

ma.

Na

poče

tku

dvad

eset

ogve

ka,n

apr

imer

,Sje

dinj

ene

Drž

ave

susu

dile

ipr

ogla

sile

kriv

imne

kesv

oje

vojn

ike

zazl

odel

apo

činj

ena

usu

kobi

ma

naFi

lipin

ima.

Posl

eD

rugo

gsv

etsk

ogra

ta,s

uđen

jara

tnim

zloč

inci

ma

orga

nizo

vali

suvo

jnit

ribun

alii

lido

mać

isud

oviu

zem

ljam

aka

ošt

osu

Hol

andi

ja,

Fran

cusk

aiP

oljs

ka,k

oje

subi

lepo

dne

mač

kom

okup

acijo

m.K

anad

a,Ki

na,A

ustr

alija

,Brit

anija

,Sj

edin

jene

Drž

ave,

Hol

andi

jaiF

ilipi

nivo

dili

susu

dske

proc

ese

prot

ivna

cist

aiJ

apan

aca

koji

supo

čini

lira

tne

zloč

ine

udr

ugim

ratn

imzo

nam

a.Pr

ocen

juje

seda

jeiz

međ

ukr

aja

rata

i195

0.go

dine

orga

nizo

vano

suđe

nje

zaok

o10

.000

ljudi

zbog

krše

nja

zako

nara

ta,a

odta

daje

suđe

nojo

šst

otin

ama

ljudi

pred

nem

ački

msu

dovi

ma.

Ali,

kotr

eba

dasu

dina

jviš

imvo

đam

aop

tuže

nim

zapl

anira

nje

inar

eđiv

anje

međ

unar

odni

hzl

očin

apr

otiv

mira

,rat

nih

zloč

ina,

izlo

čina

prot

ivčo

večn

osti?

1945

.god

ine

Brita

nija

,Fra

ncus

ka,

Sovj

etsk

iSav

eziS

jedi

njen

eD

ržav

eos

nova

lesu

pose

ban

Međ

unar

odni

vojn

itrib

unal

uN

irnbe

rgu

zasu

đenj

ena

cist

ima

koji

suse

nala

zili

nana

jviš

impo

loža

jima.

Slič

anM

eđun

arod

nivo

jnit

ribun

alza

Dal

ekii

stok

bio

jeus

post

avlje

nu

Toki

ju,u

zuč

ešće

11ze

mal

ja,r

adiv

ođen

jasu

dsko

gpo

stup

kapr

otiv

glav

nih

japa

nski

hop

tuže

nika

.Pr

eN

irnbe

rga

iTok

ija,p

ojed

inci

prot

ivko

jihje

prim

enjiv

ano

ratn

opr

avo

ugla

vnom

subi

liob

ični

vojn

icii

liofi

ciri

najv

iše

dosr

ednj

ihči

nova

.M

eđut

im,o

vipr

vim

eđun

arod

nitr

ibun

alii

zvel

isu

nasu

dok

rivlje

neko

jisu

bili

navr

huili

bliz

uvr

havo

jnih

ilici

viln

ihvl

asti.

Njih

ovo

kažn

java

nje

daće

prav

ozn

ačen

jepr

asta

rojo

pom

enid

aon

iko

jina

rede

ratn

ezl

očin

esn

ose

najv

eću

odgo

vorn

ost.

Pore

dto

ga,o

vitr

ibun

alid

ovel

isu

dove

like

eksp

anzi

jepr

inci

pada

poje

dinc

imog

ukr

ivič

nood

gova

rati

pom

eđun

arod

nom

zako

nu,č

aki

kada

jenj

ihov

opo

naša

nje

bilo

prih

vatlj

ivo

podo

mać

imza

koni

ma.

Dok

sesu

đenj

eu

Toki

juus

reds

redi

losa

mo

nazl

očin

epr

otiv

mira

(pla

nira

nje

ivođ

enje

osva

jačk

ogra

ta),

uN

irnbe

rgu

sesu

dilo

dvad

eset

dvoj

icio

ptuž

enih

zara

tne

zloč

ine

i

zloč

ine

prot

ivčo

večn

osti.

Rezu

ltira

juće

pres

ude

proi

zvel

esu

ono

što

seda

nas

smat

rana

jvaž

nijim

skup

omsm

erni

cave

zani

hza

ličnu

odgo

vorn

ost

pom

eđun

arod

nom

prav

u:N

irnbe

rški

hpr

inci

pa.

Sud

jebi

oza

sutd

okaz

ima

dasu

odre

đena

dela

bila

zais

tapo

činj

ena.

(Sve

doče

nja,

zapi

snic

i,do

kum

enta

sani

rnbe

rško

gsu

đenj

ais

puni

lasu

prek

o25

.000

stra

na).

Kao

rezu

ltatt

oga,

timad

voka

taod

bran

eis

taka

oje

trig

lavn

aar

gum

enta

zaos

loba

đanj

eop

tuže

nih:

1.H

itler

jedo

nosi

ood

luke

iovi

ljudi

,nje

govi

potč

inje

ni,n

isu

imal

idru

gog

izbo

rave

ćda

spro

vode

dikt

ator

ove

želje

.2.

Nek

iod

zloč

ina

zako

jesu

ovil

judi

optu

ženi

(kao

što

jege

noci

d)ni

subi

liim

enov

anik

aozl

očin

ipo

međ

unar

odno

mpr

avu

uvr

eme

kada

suiz

vrše

ni.

3.O

niko

jisu

deni

subo

ljiod

onih

kojim

ase

sudi

ako

suio

nipo

čini

lisl

ične

zloč

ine.

Izvo

ri:Te

lford

Tejlo

r,Th

eAn

atom

yof

the

Nur

embe

rgTr

ials

(„A

nato

mija

suđe

nja

uN

irnbe

rgu“

),Li

ttle

Brow

n,19

92Ju

kiTa

naka

,H

idde

nH

orro

rs(„

Skriv

eni

užas

i“),

Wes

tvie

wPr

ess,

Oxf

ord,

1996

Prog

ram

Aust

ralij

skog

Crve

nog

krst

a


11�

Istra

živa

nje

�:Su

dovi

zara

tne

zloč

ine


Gla

sovi

izN

irnbe

rga:

Osv

rsiN

irnbe

rga

Sudovi za ratne zločinePrilog

Izuv

odno

giz

laga

nja

glav

nog

tuži

oca

Robe

rta

Dže

kson

a:Pr

ivile

gija

otva

ranj

apr

vog

suđe

nja

uis

torij

iza

zloč

ine

prot

ivsv

etsk

ogm

irana

meć

eog

rom

nuod

govo

rnos

t.(..

.)To

što

suče

tirin

acije

obas

jane

pobe

dom

idub

oko

ranj

ene,

zaus

tavi

leru

kuos

vete

idob

rovo

ljno

pred

ale

svoj

eza

robl

jeni

kesu

du,j

edno

jeod

najz

nača

jniji

hpr

izna

nja

koje

jeSi

laik

ada

odal

aRa

zum

u....

Post

ojid

ram

atič

nane

jedn

akos

tizm

eđu

okol

nost

iuko

jima

sena

laze

tuži

ocii

optu

ženi

koja

mož

edi

skre

dito

vati

naš

rad

ako

nebu

dem

one

pris

tras

niiu

mer

eni.

(...)

Nik

ada

nesm

emo

zabo

ravi

tida

ćesv

edoč

anst

vona

osno

vuko

gada

nas

sudi

mo

ovim

optu

ženi

ma

biti

sved

očan

stvo

naos

novu

koga

ćeis

torij

asu

tra

sudi

tina

ma.

....C

ivili

zaci

japo

stav

ljapi

tanj

eda

lije

zako

nto

liko

trom

daje

potp

uno

nem

oćan

dase

bori

sa

zloč

inim

aov

akvo

gob

ima

izlo

činc

ima

ovak

veva

žnos

ti.O

nane

oček

uje

davi

(Trib

unal

)uči

nite

ratn

emog

ućim

.Ona

oček

uje

dava

šapr

avna

akci

jast

avis

nage

međ

unar

odno

gza

kona

,nj

egov

epr

opis

e,za

bran

ei,

izna

dsv

ega,

sank

cije

nast

ranu

mira

(...).

Izuv

odno

giz

laga

nja

glav

nog

tuži

oca

serH

artli

jaŠo

ukro

sa:

Vlad

eU

jedi

njen

ogKr

alje

vstv

aiB

ritan

skog

Kom

onve

lta,S

jedi

njen

ihA

mer

ički

hD

ržav

a,So

vjet

skog

Save

zaiF

ranc

uske

,pod

ržan

eod

svih

drug

ihsv

etsk

ihna

roda

koji

vole

mir

iunj

ihov

oim

e,ok

upile

suse

dabi

izve

leiz

umite

ljei

izvr

šioc

ena

cist

ičko

gko

ncep

tam

eđun

arod

nih

odno

sapr

edov

ajTr

ibun

al.O

neto

čine

dabi

ovi

optu

ženi

mog

libi

tika

žnje

niza

svoj

ezl

očin

e.O

neto

,tak

ođe,

čine

dabi

njih

ovo

pona

šanj

ebi

loiz

lože

nou

svoj

svoj

ojgo

lojz

lobi

ičin

eto

una

di

daće

save

stiz

drav

razu

mči

tavo

gsv

eta

vide

tipo

sled

ice

takv

ogpo

naša

nja

ikra

jkoj

emon

one

izbe

žno

uvek

vodi

.

Izuv

odno

giz

laga

nja

glav

nog

tuži

oca

Rom

ana

Rude

nka:

Usv

etoj

uspo

men

ina

mili

one

nevi

nih

žrta

vafa

šist

ičko

gte

rora

,ara

diuč

vršć

ivan

jam

iraši

rom

svet

a,ra

dibu

duće

bezb

edno

stin

arod

a,is

post

avlja

mo

okriv

ljeni

ma

prav

edan

ipun

raču

nko

jise

mor

aiz

miri

ti.To

jera

čun

uim

ece

log

čove

čans

tva.

Ko

jegl

avne

idej

esu

izne

laov

atr

igla

vna

tuži

oca?

Kako

suih

obra

zlož

ili?


Istra

živa

nje

�:Su

dovi

zara

tne

zloč

ine

1�� IHPIstraživanje humanitarnog pravaPRIRUČNIK ZA NASTAVNIKE

Gla

sovi

izN

irnbe

rga:

Izza

vršn

ihiz

java

optu

ženi

hSudovi za ratne zločinePrilog

Her

man

Ger

ing

(Hitl

erov

zam

enik

glav

noko

man

duju

ćeg

koji

jest

vorio

Ges

tapo

isis

tem

konc

entr

acio

nih

logo

ra)

„Jed

inim

otiv

koji

me

jevo

dio

jem

oja

žark

alju

bav

prem

am

omna

rodu

,nje

govo

jsre

ći,

slob

odii

živo

tu.“

Rudo

lfH

es(H

itler

ovza

men

ikza

men

ika

glav

noko

man

duju

ćeg

inje

gov

dugo

godi

šnji

vatr

enip

rista

lica)

„Bilo

mij

edo

zvol

jeno

dam

nogo

godi

nasv

ogži

vota

prov

edem

rade

ćiza

najv

ećeg

sina

koga

jem

ojna

rod

imao

usv

ojoj

hilja

dugo

dišn

joji

stor

iji.“

Vilh

elm

Kajte

l(š

efVr

hovn

eko

man

deN

emač

kih

oruž

anih

snag

a)„V

erov

aosa

m,a

lipo

greš

no,d

ani

sam

upo

zici

ji

dasp

reči

mon

ošt

oje

treb

alo

dase

spre

či.T

oje

moj

akr

ivic

a.Tr

agič

noje

što

sam

mor

aoda

shva

timda

jeon

ona

jbol

ješt

osa

mim

aoda

dam

kao

vojn

ik,p

oslu

šnos

tilo

jaln

ost,

zlou

potr

eblje

nou

svrh

eko

jeni

sum

ogle

dase

prep

ozna

juu

tovr

eme,

ida

nisa

mvi

deo

dapo

stoj

igra

nica

čak

ikad

jeu

pita

nju

vojn

ičko

izvr

šava

nje

dužn

osti.

“

Alb

ertŠ

per

(odg

ovor

anza

proi

zvod

nju

naor

užan

jai

„zlo

upot

rebu

ieks

ploa

taci

julju

dski

hbi

ćaza

prin

udni

rad“

)„O

vajr

atje

proi

zveo

nesa

gled

ivu

kata

stro

fui,

zais

ta,i

zazv

aosv

etsk

uka

tast

rofu

.Zat

oje

moj

ane

sum

njiv

adu

žnos

tda

preu

zmem

svoj

deo

odgo

vorn

osti

zane

sreć

uis

pred

nem

ačko

g

naro

da.(

...)J

aka

ova

žan

član

vođs

tva

Rajh

a,st

oga,

učes

tvuj

emu

ukup

nojo

dgov

orno

sti,

poče

vod

1942

.O

vosu

đenj

em

ora

dado

prin

ese

spre

čava

nju

ovak

vih

izop

ačen

ihra

tova

ubu

dućn

osti

ius

post

avlja

nju

prav

ilauz

pom

oćko

jihće

ljuds

kabi

ćam

oćid

aži

veza

jedn

o.“

Ka

kvu

odgo

vorn

ostj

esv

akio

dov

ihlju

dipr

euze

o?Ka

kosu

obra

zlož

ilisv

oje

akci

jeili

gled

išta

?


1�1

Istra

živa

nje

�:Su

dovi

zara

tne

zloč

ine


Gla

sovi

izN

irnbe

rga:

Izod

luka

Trib

unal

aSudovi za ratne zločinePrilog

Plan

zaeg

zeku

ciju

uko

joju

čest

vuje

velik

ibro

jos

oba

još

uvek

jepl

ania

koga

jesm

islio

sam

oje

dan

odnj

ih.(

...)H

itler

nije

mog

aosa

mda

vodi

osva

jačk

irat

.Mor

aoje

daim

asa

radn

judr

žavn

ika,

vojn

ihlid

era,

dipl

omat

aip

oslo

vnih

ljudi

.Kad

asu

mu

oni,

znaj

ućin

jego

veci

ljeve

,po

nudi

lisv

oju

sara

dnju

,pos

tali

susa

stav

nide

opl

ana.

(...)

Tošt

osu

svoj

eza

datk

edo

bili

oddi

ktat

ora,

neos

loba

đaih

odgo

vorn

osti

zapo

činj

ena

dela

.

Min

eis

pitu

jem

oda

lije

neka

drug

asi

lapo

čini

lapo

vred

em

eđun

arod

nog

prav

a,ili

zloč

ine

prot

ivčo

veča

nstv

aili

ratn

ezl

očin

e;m

iisp

ituje

mo

dali

suov

iopt

užen

ito

učin

ili.

Oni

suu

velik

ojm

erio

dgov

orni

zabe

duip

atnj

uko

jaje

zade

sila

mili

one

ljudi

,žen

aid

ece.

Oni

susr

amot

aza

časn

upr

ofes

ijuvo

jnik

a.(..

.)

Mno

giod

ovih

ljudi

naru

gali

suse

vojn

ičko

jza

klet

vina

posl

ušno

st.K

ada

tood

gova

ranj

ihov

ojod

bran

ikaž

uda

sum

oral

ida

sepo

kora

vaju

nare

đenj

ima;

kada

susu

očen

isa

Hitl

erov

imbr

utal

nim

zloč

inim

a(..

.)ka

žuda

seni

supo

kora

vali.

Istin

aje

dasu

aktiv

nouč

estv

oval

iusv

imov

imzl

očin

ima,

ilisu

ćuta

liili

sesl

agal

i,pr

isus

tvuj

ućiz

loči

nim

ave

ćeg

išo

kant

nije

gob

ima

nego

što

jesv

etik

ada

imao

nesr

eću

daup

ozna

.(...

)Kad

ase

todo

kaže

činj

enic

ama

(...)

onik

ojis

ukr

iviz

aov

ezl

očin

ene

smej

uiz

beći

kazn

u.

Ka

koje

Trib

unal

odgo

vorio

nasv

aki

argu

men

t?Ka

koje

obra

zlož

ioov

eod

luke

?


Istra

živa

nje

�:Su

dovi

zara

tne

zloč

ine


Nirn

berš

kipr

inci

pi,1

��

(par

afra

zira

ni)


ISv

aka

osob

ako

jaiz

vrši

aktk

oji

pred

stav

ljazl

očin

pom

eđun

arod

nom

prav

usa

ma

jeod

govo

rna

imož

eda

bude

kažn

jena

.

IIČa

kik

ada

dom

aćiz

akon

nepr

edvi

đaka

znu

zazl

očin

epo

međ

unar

odno

mpr

avu,

osob

ako

jaiz

vrši

takv

eak

tejo

šuv

ekje

odgo

vorn

apo

međ

unar

odno

mpr

avu.

IIIČa

kik

ada

jeos

oba

koja

izvr

šita

kve

radn

ješe

fdrž

ave

iliod

govo

rniv

ladi

nzv

anič

nik,

još

uvek

jelič

nood

govo

rna.

IVČa

kik

ada

jeos

oba

poči

nila

kriv

ično

delo

pona

ređe

nju

svoj

evl

ade

ilipr

etpo

stav

ljeni

h,jo

šuv

ekse

smat

raod

govo

rnom

,ako

jem

ogla

dana

prav

imor

alni

izbo

r.

VSv

aka

osob

aop

tuže

naza

zloč

ine

pom

eđun

arod

nom

prav

uim

apr

avo

nane

pri-

stra

sno

suđe

nje

usk

ladu

sači

njen

icam

aip

oza

konu

.

VIZl

očin

ikaž

njiv

ipo

međ

unar

odno

mpr

avu

su:

a)Zl

očin

ipro

tivm

ira:

plan

iranj

e,pr

ipre

man

jei

otpo

činj

anje

rata

krše

njem

međ

unar

odni

hsp

oraz

uma

iuč

ešće

ubi

loko

jojo

dov

ihak

tivno

sti.

b)Ra

tniz

loči

ni,k

ojiu

klju

čuju

,al

inis

uog

rani

čeni

na:

ubija

nje,

zlos

tavl

janj

e,de

port

aciju

napr

inud

nira

dci

vila

naok

upira

nim

terit

orija

ma;

nasu

mič

noun

išta

vanj

egr

adov

a,m

esta

ise

la;r

azar

anje

koje

sene

mož

eop

ravd

ativ

ojno

mnu

žnoš

ću.

c)Zl

očin

ipro

tivčo

večn

osti,

ozna

čeni

kao

ubija

nje,

istr

eblje

nje,

poro

blja

vanj

e,de

port

acija

idru

gine

hum

ani

post

upci

prot

ivci

vila

,ili

prog

anja

nje

popo

litič

koj,

rasn

ojili

vers

kojo

snov

i

VII

Sauč

esni

štvo

ubi

loko

mod

zloč

ina

koji

supo

broj

aniu

Prin

cipu

VIpr

edst

avlja

zloč

inpo

međ

unar

odno

mpr

avu.


1��

Istra

živa

nje

�:Su

dovi

zara

tne

zloč

ine


Nac

iona

lni,

međ

unar

odni

i„hi

brid

ni“s

udov

iSudovi za ratne zločinePrilog

Prem

dapo

stoj

imno

štvo

razl

ičiti

hna

čina

zasu

očav

anje

sakr

šenj

ima

međ

unar

odno

ghu

man

itarn

ogpr

ava

(MH

P),s

uđen

jaza

ratn

ezl

očin

esu

onaj

kom

ese

najč

ešće

prib

egav

a.D

anas

post

ojir

azni

sudo

viza

ratn

ezl

očin

e:na

cion

alni

,međ

unar

odni

i„hi

brid

ni“.

Oni

sem

eđus

obno

pone

što

razl

ikuj

u,al

isva

kiod

njih

nasv

ojna

čin

dopr

inos

inas

toja

njim

ada

seos

umnj

ičen

iza

ratn

ezl

očin

epr

ived

upr

avdi

.

na

CIo

na

lnIS

Ud

ov

IKa

ošt

oje

tosl

učaj

uce

loku

pnom

prav

nom

sist

emu,

ium

eđun

arod

nom

hum

anita

rnom

prav

upo

stoj

em

ehan

izm

ikoj

ima

seon

osp

rovo

di.Ž

enev

ske

konv

enci

jeza

htev

aju

oddr

žava

dasp

reče

ikaz

nesv

akr

šenj

aM

HP,

kao

ida

done

suod

gova

raju

ćeza

kone

zaka

žnja

vanj

epo

čini

laca

ida

poči

nioc

esu

dski

gone

.U

prin

cipu

sekr

ivič

niza

koni

kje

dne

zem

ljepr

imen

juje

sam

ona

njen

evl

astit

edr

žavl

jane

ilisa

mo

nanj

enu

terit

oriju

.MH

Pid

eda

ljeod

toga

.O

nod

drža

vaza

htev

ada

uhap

seik

azne

sve

one

koji

supo

čini

lite

ška

krše

nja

MH

P,be

zob

zira

nadr

žavl

jans

tvo

bilo

poči

nila

cabi

ložr

tava

ibez

obzi

rana

togd

eje

zloč

inpo

činj

en.O

vajp

rinci

pna

ziva

se„u

nive

rzal

naju

risdi

kcija

“.M

noge

drža

vesu

prom

enile

svoj

ekr

ivič

neza

kone

kako

bibi

leu

mog

ućno

stid

abe

zog

rani

čenj

asu

deop

tuže

nim

aza

ratn

ezl

očin

e,ge

noci

diz

loči

nepr

otiv

čove

čnos

ti.Ti

me

suse

bist

voril

epr

osto

rda

spro

vode

suđe

nja

zata

kva

dela

naos

novu

univ

erza

lne

juris

dikc

ije.

Drž

ave

supo

neka

dpo

sebn

ovo

ljne

dau

svoj

imna

cion

alni

msu

dovi

ma

sude

stra

ncim

aop

tuže

nim

zara

tne

zloč

ine,

zbog

razn

imra

zlog

a.N

apr

imer

,vla

stin

eke

zem

ljem

ogu

smat

rati

dase

sudo

viu

drug

imdr

žava

ma

baš

ine

trud

eda

proc

esui

raju

zloč

ine

poči

njen

ena

dnj

enim

drža

vlja

nim

a.O

sim

toga

,suđ

enja

stra

ncim

aza

ratn

ezl

očin

em

ogu

vlad

ipov

ećat

ipop

ular

nost

kod

kuće

ipob

oljš

atip

olož

aju

međ

unar

odno

jza

jedn

ici.

Nek

ara

nija

suđe

nja

ovog

tipa

bila

suve

zana

zaII

svet

skir

at,d

okse

usk

orije

vrem

eon

aod

ržav

aju

uve

zisa

oruž

anim

suko

bim

au

bivš

ojJu

gosl

aviji

,Ru

andi

iAvg

anis

tanu

.

Suđe

nje

Adem

ijuiN

orcu

uH

rvat

skoj

Međ

Un

aro

dn

ISU

do

vI

Upr

kos

tom

ešt

odr

žave

imaj

uob

avez

uda

suds

kigo

neik

ažnj

avaj

uos

obe

osum

njič

ene

zate

ška

krše

nja

MH

P,og

rom

anbr

ojzl

očin

ako

jisu

poči

njen

iiog

rani

čeno

stin

acio

naln

ihsu

dova

dasu

denj

ihov

impo

čini

ocim

ana

veo

jem

eđun

arod

nuza

jedn

icu

dapr

euzm

eve

ćuul

ogu

usp

rovo

đenj

uza

kona

.Od

zavr

šetk

aD

rugo

gsv

etsk

ogra

ta,m

eđun

arod

naza

jedn

ica

napr

avila

jezn

ačaj

anna

pred

aku

nast

ojan

jima

dast

ane

napu

tnek

ažnj

avan

juzl

očin

aid

anj

ihov

impo

čini

ocim

asu

di.D

anas

spro

vođe

nje

MH

Pni

jesa

mo

nadr

žava

ma.

•Suđ

enja

un

irnb

ergu

itok

ijuD

rugi

svet

skir

at,o

konč

an19

45.g

odin

e,bi

oje

obel

ežen

stra

hovi

timst

rada

njim

aio

grom

nim

ljuds

kim

žrtv

ama.

Mili

oniJ

evre

jaip

ripad

nika

drug

ihso

cija

lnih

ipol

itičk

ihm

anjin

skih

grup

asu

sist

emat

skiu

bija

ni,m

nogi

odnj

ihu

konc

entr

acio

nim

logo

rima.

Mili

onic

ivila

bili

supo

bije

niili

bom

bard

ovan

i,ili

prot

eran

iiz

svoj

ihdo

mov

a.M

ilion

ivoj

nika

bili

suza

robl

jeni

.G

rado

visu

uniš

tava

niu

nem

ilosr

dnim

isi

stem

atsk

imbo

mba

rdov

anjim

a,a

prva

upot

reba

atom

ske

bom

besr

avni

laje

saze

mljo

mja

pans

kegr

adov

eN

agas

akii

Hiro

šim

uN

akon

Dru

gog

svet

skog

rata

ratn

izlo

činc

ina

cist

ičke

Nem

ačke

iJap

ana

izve

deni

supr

edna

cion

alne

sudo

veze

mal

jaši

rom

svet

a(iz

međ

uos

talih

:Aus

tral

ije,B

elgi

je,K

anad

e,Ki

ne,

Čeho

slov

ačke

,Fra

ncus

ke,V

elik

eBr

itani

je,G

rčke

,


Istra

živa

nje

�:Su

dovi

zara

tne

zloč

ine



Hol

andi

je,N

orve

ške,

Filip

ina,

Poljs

ke,S

ovje

tsko

gSa

veza

,SA

DiJ

ugos

lavi

je).

Kako

bipo

dupr

lena

pore

pred

uzet

ena

naci

onal

nim

nivo

ima

iosi

gura

leda

sesv

izn

ačaj

nira

tniz

loči

nipr

ived

upr

avdi

,čet

irina

jveć

eze

mlje

pobe

dnic

e(V

elik

aBr

itani

ja,

Fran

cusk

a,So

vjet

skiS

avez

iSA

D)o

form

ilesu

1945

.god

ine

une

mač

kom

grad

uN

irnbe

rgu

Međ

unar

odni

vojn

itrib

unal

zasu

đenj

e22

viso

kih

naci

stič

kih

lično

stiz

ate

ška

krše

nja

međ

unar

odno

gpr

ava.

God

inu

dana

kasn

ijeu

Toki

juje

usta

novl

jen

slič

ansu

d,M

eđun

arod

nivo

jnis

udza

Dal

eki

isto

k,za

optu

žnic

epo

dign

ute

prot

iv28

znač

ajni

hja

pans

kih

lično

sti.

Ove

sudo

vesa

činj

aval

isu

tuži

ocii

sudi

jeug

lavn

omiz

pobe

dnič

kih

save

znič

kih

zem

alja

.Tr

ibun

aliu

Nirn

berg

uiT

okiju

tere

tilis

uop

tuže

neza

zloč

ine

prot

ivm

ira,r

atne

zloč

ine

izlo

čine

prot

ivčo

večn

osti.

UN

irnbe

rgu

je19

optu

ženi

hos

uđen

o,do

ksu

troj

ica

oslo

bođe

ni.T

ribun

alu

Toki

juos

udio

jesv

eop

tuže

ne.N

irnbe

rške

pres

ude

post

avile

suos

nove

zana

jvaž

niji

skup

smer

nica

oin

divi

dual

nojk

rivič

nojo

dgov

orno

sti

pom

eđun

arod

nom

prav

u–

tako

zvan

eni

rnbe

rške

prin

cipe

.O

vasu

đenj

aod

igra

lasu

znač

ajnu

ulog

uu

priv

ođen

jupo

čini

laca

najo

zbilj

nijih

međ

unar

odni

hzl

očin

apr

avdi

.Ona

su,o

sim

toga

,pok

azal

ada

grup

adr

žava

mož

eza

jedn

ički

dade

luje

uus

tano

vlja

vanj

uod

govo

rnos

tipo

jedi

naca

zakr

šenj

aM

HP,

ipos

lala

susn

ažan

sign

alda

međ

unar

odna

zaje

dnic

ane

ćeto

leris

ati

takv

ezl

očin

e.N

aved

ena

suđe

nja

tako

đesu

dala

pods

ticaj

razv

oju

ugov

ora

MH

P.

Vred

nost

ovih

suđe

nja

je,m

eđut

im,d

ovođ

ena

upi

tanj

etv

rdnj

ama

dasu

ona

bila

puka

„pob

edni

čka

prav

da“.

Nav

odilo

seta

kođe

dasu

vojn

icid

ržav

aza

stup

ljeni

hu

trib

unal

ima

poči

nili

iste

zloč

ine,

alid

ase

njim

ani

jesu

dilo

.

•Ad

hoc

međ

unar

odni

kriv

ični

trib

unal

iN

ekih

40go

dina

nako

nsu

đenj

au

Nirn

berg

ui

Toki

jum

eđun

arod

naza

jedn

ica

jepo

novo

pred

uzel

aak

ciju

zaus

post

avlja

nje

međ

unar

odni

htr

ibun

ala,

ovog

puta

kao

odgo

vorn

ast

raho

tepo

činj

ene

ubi

všoj

Jugo

slav

ijiiR

uand

i.U

bivš

ojJu

gosl

aviji

suvl

asti

bile

uve

likoj

mer

ine

voljn

eda

poči

nioc

eiz

vedu

pred

sud,

dok

uRu

andi

jedn

osta

vno

nisu

bile

ust

anju

dato

učin

eus

led

ogro

mno

gbr

oja

sluč

ajev

a.Sa

vetb

ezbe

dnos

tiU

jedi

njen

ihna

cija

(UN

)us

post

avio

jedv

am

eđun

arod

nakr

ivič

natr

ibun

ala

zasu

đenj

aop

tuže

nim

aza

ratn

ezl

očin

e,zl

očin

epr

otiv

čove

čnos

tiig

enoc

id,i

dode

lioim

prim

atna

dna

cion

alni

msu

dovi

ma.

Međ

unar

odni

kriv

ični

trib

unal

zabi

všu

Jugo

slav

ijuu

Hag

u

Međ

unar

odni

kriv

ični

trib

unal

zabi

všu

Jugo

slav

ijuos

nova

nje

1993

.god

ine

uH

agu

dabi

kriv

ično

goni

oos

umnj

ičen

eza

zloč

ine

poči

njen

eu

bivš

ojJu

gosl

aviji

od19

91.g

odin

e.N

ared

nego

dine

jeu

Aru

ši,u

Tanz

aniji

,us

post

avlje

nM

eđun

arod

nikr

ivič

nitr

ibun

alza

Ruan

du,z

azl

očin

epo

činj

ene

1994

.god

ine

uRu

andi

,odn

osno

usu

sedn

imdr

žava

ma

odst

rane

drža

vlja

naRu

ande

.Osn

ivan

jeov

ihtr

ibun

ala

pred

stav

ljazn

ačaj

anna

pred

aku

obez

beđi

vanj

upo

štov

anja

MH

P,je

rpre

vazi

lazi

okvi

reta

kozv

ane

„pob

edni

čke

prav

de“n

irnbe

rško

git

okijs

kosu

đenj

a.O

dluk

eov

ihsu

dova

tako

đesu

bitn

odo

prin

ele

razv

oju

suds

kepr

akse

udo

men

uM

HP.

Pom

išlje

nju

mno

gih,

međ

utim

,ova

kvis

peci

jaln

itr

ibun

alin

isu

baš

najd

elot

vorn

ijina

čin

zaob

ezbe

điva

nje

pošt

ovan

jaM

HP,

jerj

eza

njih

ovo

osni

vanj

eif

unkc

ioni

sanj

epo

treb

naza

jedn

ička

međ

unar

odna

akci

ja,k

aoip

uno

novc

ai

vrem

ena.

Post

oje

imiš

ljenj

ada

sezb

ogog

rani

čene

nadl

ežno

stio

vakv

ihtr

ibun

ala

uman

juju

napo

riza

priv

ođen

jera

tnih

zloč

inac

apr

avdi

udr

ugim

delo

vim

asv

eta.

•Sta

lniM

eđun

arod

nikr

ivič

nisu

dId

eja

oos

niva

nju

stal

nog

međ

unar

odno

gkr

ivič

nog

suda

razm

atra

naje

više

puta

ura

zlič

itim

perio

dim

ana

kon

suđe

nja

uN

irnbe

rgu

iTo

kiju

.Usp

osta

vlja

nje

dva

adho

cmeđ

unar

odna

kriv

ična

trib

unal

abi

lisu

prek

retn

ica

una

stoj

anjim

ada

seka

žnja

vaju

poči

nioc

iteš

kih

krše

nja

MH

P.M

eđut

im,n

adle

žnos

tovi

htr

ibun

ala

bila

jeog

rani

čena

ipro

stor

noiv

rem

ensk

i.N

eke

drža

vesu

prot

stav

ljale

suse

osni

vanj

ust

alno

gm

eđun

arod

nog

kriv

ično

gsu

da.


1��

Istra

živa

nje

�:Su

dovi

zara

tne

zloč

ine



Poje

dine

međ

unj

ima

bile

suna

stan

oviš

tuda

bita

kav

sud

imao

prev

elik

um

oćib

iopo

dlož

anzl

oupo

treb

ama

upo

litič

kesv

rhe,

dok

sudr

uge

stra

hova

leda

ćene

kenj

ihov

epr

akse

dosp

etiu

vido

krug

ovog

suda

.Na

prim

er,b

ilaje

iska

zana

zabr

inut

ostd

abi

tajs

udm

ogao

sudi

tipr

ipad

nici

ma

njih

ovih

oruž

anih

snag

ara

spor

eđen

imu

drug

imdr

žava

ma,

abe

zpr

avni

hpo

godn

osti

koje

biim

staj

ale

nara

spol

agan

juu

njih

ovim

naci

onal

nim

sudo

vim

a.U

prko

sov

akvi

mpr

imed

bam

a,in

akon

dugi

hpr

ipre

mni

hra

spra

va,m

eđun

arod

naza

jedn

ica

sazv

ala

je19

98.g

odin

edi

plom

atsk

uko

nfer

enci

juu

Rim

uiu

svoj

ilaSt

atut

Međ

unar

odno

gkr

ivič

nog

suda

(MKS

).M

KSim

ana

dlež

nost

zage

noci

d,zl

očin

epr

otiv

čove

čnos

tiir

atne

zloč

ine.

Nje

gov

auto

ritet

nije

nadr

eđen

naci

onal

nim

sudo

vim

a,ve

ćon

dopu

njuj

era

don

ihna

cion

alni

hsu

dova

koji

nisu

ust

anju

ilini

suvo

ljnid

asp

rovo

deis

trag

eili

suds

kepo

stup

kepr

otiv

poje

dina

caod

govo

rnih

zana

jteže

zloč

ine

odm

eđun

arod

nog

znač

aja.

Nad

ležn

ostM

KSni

jeog

rani

čena

naod

ređe

nesi

tuac

ije,n

itina

odre

đeni

vrem

ensk

iper

iod.

Osn

ivan

jeM

KSpr

edst

avlja

doka

zod

lučn

osti

međ

unar

odne

zaje

dnic

eda

obez

bedi

dapo

jedi

ncik

ojip

očin

eoz

biljn

epo

vred

eM

HP

neos

tanu

neka

žnje

ni.K

aost

alni

sud,

MKS

unos

iel

emen

atko

ntin

uite

tau

nast

ojan

jada

seob

ezbe

dipo

štov

anje

MH

P.

„HIb

rId

nI“

SUd

ov

I„H

ibrid

ni“s

udov

ikom

binu

jum

eđun

arod

nei

naci

onal

neel

emen

tein

asto

jeda

isko

riste

pred

nost

ijed

nih

idru

gih.

Usv

etlu

lekc

ija

nauč

enih

nais

kust

vim

aka

kona

cion

alni

hta

koi

međ

unar

odni

hsu

dova

,„hi

brid

ni“s

udov

isu

upo

jedi

nim

delo

vim

asv

eta

pobu

dili

velik

aoč

ekiv

anja

.Pr

imer

i„hi

brid

nih“

sudo

vasu

spec

ijaln

isud

zaSi

era

Leon

e,po

sebn

asu

dska

veća

usu

dovi

ma

uKa

mbo

džii

spec

ijaln

ipan

eliz

ate

ške

zloč

ine

uIs

točn

omTi

mor

u.

Trib

unal

uSi

jera

Leon

eu

„Hib

ridni

“sud

ovip

okuš

avaj

uda

isko

riste

neke

bitn

epr

edno

stik

oje

pruž

aju

međ

unar

odni

sudo

vi.O

niob

ezbe

đuju

pris

tup

infr

astr

uktu

riko

jam

ožda

nepo

stoj

ina

naci

onal

nom

nivo

u;na

stoj

eda

profi

tiraj

uod

eksp

ertiz

eu

spro

vođe

nju

istr

age,

tužb

iisu

đenj

aza

slož

ene

međ

unar

odne

zloč

ine

kakv

am

ožda

nepo

stoj

ina

naci

onal

nom

nivo

u;ko

riste

spos

obno

sti

međ

unar

odni

hek

sper

ata

dapr

oces

uira

juvi

šepo

čini

laca

zakr

aće

vrem

e;na

jzad

,nep

ristr

asno

inte

rnac

iona

lno

osob

ljeid

ostu

pnos

tm

eđun

arod

nih

finan

sijs

kih

sred

stav

ata

kođe

dopr

inos

enj

ihov

ojde

lotv

orno

sti.

Isto

vrem

eno,

„hib

ridni

“sud

oviu

klju

čuju

neke

bitn

eod

like

naci

onal

nisu

dova

.Oni

seos

lanj

aju

nalo

kaln

esu

dije

ituž

ioce

,koj

idob

ropo

znaj

uok

olno

stiu

kojim

asu

zloč

inip

očin

jeni

,zna

julo

kaln

eje

zike

inac

iona

lne

zako

ne.O

viel

emen

tipr

ibliž

avaj

u„h

ibrid

ne“s

udov

elo

kaln

imre

alno

stim

aič

ine

ihpr

ihva

tljiv

ijim

zalo

kaln

ost

anov

ništ

vo.Z

ahva

ljuju

ćiuk

ljuče

nost

ina

cion

alni

hel

emen

ata,

„hib

ridni

“sud

ovis

esm

atra

juie

fikas

nijim

iman

jesk

upim

odm

eđun

arod

nih

sudo

vaii

maj

utr

ajni

jeef

ekte

nara

zvoj

naci

onal

nih

stru

ktur

a.Pr

emda

rad

„hib

ridni

h“su

dova

obeć

ava,

javi

lisu

seii

zves

nipr

oble

mik

ojim

ogu

pred

stav

ljati

ozbi

ljne

prep

reke

njih

ovom

funk

cion

isan

ju:o

niče

sto

nem

aju

dovo

ljno

kval

ifiko

vano

gos

oblja

,ne

dobi

jaju

dovo

ljno

finan

sijs

kepo

dršk

eili

,pak

,m

ogu

dado

vode

doto

gada

sefo

ndov

iiz

dvaj

aju

izlo

kaln

ogpr

avos

udno

gsi

stem

a.N

ajza

d,lo

kaln

evl

asti

mog

uvr

šiti

utic

ajna

„hib

ridne

“sud

ove

iliod

bija

tida

prih

vate

njih

ovle

gitim

itet.


Istra

živa

nje

�:Su

dovi

zara

tne

zloč

ine



Sta

lnIM

eđU

na

rod

nIk

rIv

Ičn

ISU

d

Zbog

čega

jeos

nova

n?O

dvr

emen

asu

đenj

au

Nirn

berg

uiT

okiju

,nak

onza

vrše

tka

Dru

gog

svet

skog

rata

,međ

unar

odna

zaje

dnic

aje

razm

atra

last

vara

nje

stal

nog

međ

unar

odno

gkr

ivič

nog

suda

.Osn

ivan

jedv

aad

hoc

trib

unal

a,za

bivš

uJu

gosl

aviju

iza

Ruan

du,p

reds

tavl

jao

jezn

ačaj

anko

rak

uto

mpr

avcu

.Nad

ležn

osto

vih

trib

unal

abi

laje

,m

eđut

im,o

gran

ičen

a,ka

kovr

emen

skit

ako

ipr

osto

rno.

Ono

što

jebi

lopo

treb

no,b

ioje

stal

nikr

ivič

nisu

d,ka

kobi

:

seba

vio

najo

zbilj

nijim

međ

unar

odni

mzl

očin

ima,

bez

obzi

rana

togd

eik

ada

supo

činj

eni;

se

obez

bedi

lobr

zopr

eduz

iman

jeak

cije

(jer

adho

ctr

ibun

altr

eba

prvo

dase

uspo

stav

ipr

ene

gošt

opo

čne

dade

luje

);i

sl

užio

kao

moć

nosr

edst

vood

vrać

anja

odkr

šenj

am

eđun

arod

nog

hum

anita

rnog

prav

a(M

HP)

.

Koga

jeos

nova

o?M

eđun

arod

nikr

ivič

nisu

dos

nova

nje

kao

orga

niza

cija

neza

visn

au

odno

suna

Uje

dinj

ene

Nac

ije(U

N),

pute

mug

ovor

a(R

imsk

ista

tut)

za

koga

se12

0dr

žava

opre

delil

ou

julu

1998

.go

dine

.Međ

unar

odni

kriv

ični

sud

poče

oje

sara

dom

1.ju

la20

02.

Kojim

sezl

očin

ima

ovaj

Sud

bavi

?M

eđun

arod

nikr

ivič

nisu

dim

aov

lašć

enje

davo

dipr

oces

epr

otiv

osob

aos

umnj

ičen

ihza

sled

eće

zloč

ine:

ag

resi

ja;

ra

tniz

loči

ni;

ge

noci

d;

zloč

inip

rotiv

čove

čnos

ti.U

prin

cipu

,nad

ležn

ostM

eđun

arod

nog

kriv

ično

gsu

dani

jeog

rani

čena

naod

ređe

nisu

kob,

alio

nm

ože

dapr

oces

uira

sam

ozl

očin

epo

činj

ene

nako

n1.

jula

2002

.god

ine,

kada

jeug

ovor

osn

ivan

juov

ogsu

dast

upio

nasn

agu.

Kosu

sudi

je?

Sud

sači

njav

a18

sudi

ja,k

oje

zem

ljeko

jesu

potp

isal

eRi

msk

ista

tutb

iraju

zam

anda

tod

9go

dina

.

Gde

seSu

dna

lazi

?M

eđun

arod

nikr

ivič

nisu

dna

lazi

seu

Hag

u,u

Hol

andi

ji.

Međ

unar

odni

kriv

ični

sud

uH

agu

Kako

onsa

rađu

jesa

naci

onal

nim

sudo

vim

a?N

adle

žnos

tMeđ

unar

odno

gkr

ivič

nog

suda

dopu

njuj

ese

sana

cion

alni

msu

dovi

ma.

Ova

jSu

dan

gažu

jese

sam

oak

odr

žava

nije

voljn

aili

nije

ust

anju

dais

traž

uje

ilipr

oces

uira

zloč

ine.

Pita

nje:

Poče

mu

seM

eđun

arod

nikr

ivič

nisu

dra

zlik

uje

odad

hoc

međ

unar

odni

htr

ibun

ala?


1��

Istra

živa

nje

�:Su

dovi

zara

tne

zloč

ine



Međ

Un

aro

dn

ISU

dPr

avd

eje

glav

nipr

avos

udni

orga

nO

rgan

izac

ijeU

jedi

njen

ihna

cija

.Nje

gova

orga

niza

cija

inad

ležn

osts

uur

eđen

iSta

tuto

mko

jije

sast

avni

deo

Pove

ljeU

jedi

njen

ihna

cija

.Su

dim

a15

sudi

jako

jise

bira

juna

deve

tgod

ina

sam

oguć

nošć

ure

izbo

ra.T

om

oraj

ubi

tios

obe

viso

kog

mor

alno

gug

leda

koje

ispu

njav

aju

uslo

veza

obav

ljanj

ena

jviš

ihsu

dski

hfu

nkci

jau

svoj

imze

mlja

ma

ilisu

priz

nati

ipoz

nati

stru

čnja

ciu

obla

stim

eđun

arod

nog

prav

a.U

vrše

nju

prav

osud

nefu

nkci

jeon

isu

neza

visn

iiuž

ivaj

udi

plom

atsk

epr

ivile

gije

iim

unite

te.

Sudi

jeM

eđun

arod

nog

suda

prav

debi

raju

Gen

eral

nask

upšt

ina

iSav

etbe

zbed

nost

i.Iz

abra

nisu

onik

andi

dati

koji

dobi

juap

solu

tnu

veći

nuiu

Gen

eral

nojs

kupš

tinii

Save

tube

zbed

nost

i.Se

dišt

esu

daje

uH

agu,

alio

nm

ože

daza

seda

ineg

dedr

ugde

ukol

iko

ocen

ida

jeto

potr

ebno

.Pra

vilo

jeda

Sud

zase

dau

puno

msa

stav

u.Su

d,iz

uzet

no,m

ože

daza

seda

uve

ćim

a,ko

jase

obra

zuju

zaod

ređe

nevr

ste

spor

ova

(obi

čno

suto

radn

ispo

rovi

ilisp

orov

iuve

zisa

tran

zito

mis

aobr

aćaj

em).

Veće

sesa

stoj

iod

troj

ice

ilivi

šesu

dija

koje

imen

uje

Sud

uzsa

glas

nost

parn

ični

hst

rana

ka.

Međ

unar

odno

msu

dupr

avde

jepo

vere

noda

reša

vasp

orov

eiz

međ

udr

žava

(par

ničn

ana

dlež

nost

)ida

jepr

avni

hm

išlje

nja,

koja

neob

avez

uju

traž

ioca

miš

ljenj

a(s

avet

odav

nana

dlež

nost

).Su

dće

biti

nadl

ežan

dare

šava

spor

sam

ouk

olik

osu

sve

drža

vest

rane

usp

oru

prih

vatil

enj

egov

u

nadl

ežno

stza

tajs

por.

Nad

ležn

ostS

uda

sem

ože

prih

vatit

iuna

pred

,zak

ljuči

vanj

emm

eđun

arod

nih

ugov

ora

(bila

tera

lnih

ilim

ultil

ater

alni

h)ko

jiug

ovor

nice

obav

ezuj

uda

spor

ove

reša

vaju

pred

Sudo

mili

dava

njem

jedn

ostr

ane

izja

veo

prih

vata

nju

nadl

ežno

sti

Suda

prem

ačl

anu

36St

atut

a.N

adle

žnos

tse

mož

epr

ihva

titii

poiz

bija

nju

spor

aza

klju

čiva

njem

pose

bnog

spor

azum

a(k

ompr

omis

).M

eđun

arod

nisu

dpr

avde

reša

vasp

orov

esa

glas

nom

eđun

arod

nom

prav

u.Po

stup

akpr

edSu

dom

sepo

kreć

epi

smen

imza

htev

om,i

sekr

etar

Suda

jedu

žan

daza

htev

uput

isvi

mza

inte

reso

vani

mst

rana

ma,

kao

ida

obav

esti

član

ove

Uje

dinj

enih

naci

ja,a

liis

vedr

uge

drža

veov

lašć

ene

dase

poja

vepr

edSu

dom

.Pos

tupa

kpr

edSu

dom

ima

pism

enu

ius

men

ufa

zu.S

tran

eu

spor

upr

edSu

dom

pred

stav

ljaju

zast

upni

ci,a

njim

am

ogu

pom

agat

isa

vetn

icii

advo

kati.

Upi

smen

omde

lupo

stup

kast

rank

epo

dnos

epo

dnes

keip

rotiv

-pod

nesk

eko

jima

doka

zuju

svoj

est

avov

e.Ro

kove

zado

stav

ljanj

esv

ihpo

treb

nih

doku

men

ata

utvr

đuje

Sud.

Usm

enid

eopo

stup

kase

sast

ojiu

sasl

ušan

juza

stup

nika

,sav

etni

kaia

dvok

ata

stra

naka

,kao

istr

učnj

aka

isve

doka

.Ras

prav

aje

javn

a-u

kolik

oSu

dne

utvr

didr

ugač

ije.

Poza

vrše

tku

post

upka

Sud

sepo

vlač

ina

veća

nje

koje

jeta

jno.

Pres

uda

sedo

nosi

veći

nom

glas

ova

iona

seči

tana

javn

ojse

dnic

i.Pr

esud

atr

eba

dabu

deob

razl

ožen

a,a

poje

dine

sudi

jem

ogu

daiz

dvoj

esv

oja

nesa

glas

na,i

lida

daju

odvo

jena

miš

ljenj

a.

Međ

unar

odni

sud

prav

deu

Hag

u

Pres

uda

jeko

načn

a,na

nju

nem

apr

ava

žalb

ei

obav

ezna

jeza

sve

stra

neu

spor

u.A

koje

dna

odst

rana

usp

oru

neiz

vrši

pres

udu

drug

ast

rana

mož

eda

se,o

nako

kako

jeto

defin

isan

očl

anom

94Po

velje

UN

,obr

atiS

avet

ube

zbed

nost

ikoj

im

ože

inte

rven

isat

iuko

liko

tosm

atra

potr

ebni

m.

Prav

oda

zatr

ažis

avet

odav

nom

išlje

nje

odSu

daim

aju

Gen

eral

nask

upšt

ina

iSav

etbe

zbed

nost

iU

jedi

njen

ihna

cija

.Gen

eral

nask

upšt

ina

mož

eov

last

itiid

ruge

orga

neU

N,k

aois

peci

jaliz

ovan

eag

enci

jeU

Nda

zatr

aže

save

toda

vno

miš

ljenj

e.Sa

veto

davn

om

išlje

nje

nem

aob

avez

ujuć

ika

rakt

er,a

lije

njeg

ovpr

avni

ipol

itičk

iaut

orite

tve

oma

znač

ajan

.


Documents

IHP - icrc.org · PDF filekoncentracionimlogorima(Jevreji,Romi,Poljaci,Rusi,Italijani,Srbiidruginarodi) kaoiuneselektivnimbombardova