"

Immanuel Kant

UM I SLOBODA

spisi iz filozofije istorije, prava l države

izbor, redakcija prevoda i predgovor Danilo Basta

l

l ... ; � :1 ·�

VEčNI MIR. FILOZOFSKI NACRT

138 . . . - Prećutkivanje {reservatiO pati iz arh1vsk!h dokum��ata.. asada možda nijedna stra· menta/is) stanh pretenZIJa �oJe. z k od njih suviše iser· na ne spominje, _zbog toga St? ·J

et s�� �oje će u budućnosti pljena te ne moze �a nast�vd r

a , za tu svrhu 'iskoristi prva

biti izmišljene u zloJ na�er�it�:� kazuistiku i stoji, ako se zg od na prilika, spa a �/d�stojanstva vladara, -kao i ispod stvar pravo uzme .. 1�P k .. b ' bio sklon takvim deduk· časti njegovog mmlstra OJI l

cijama. d f po prosvećenim pojmovima pollti· Ako se, me u lm,_

d ·ave sastoji u trajnom pove-�e sm_atra. da se p��

v�e�a�bzi� na sredstva. onda će. da· cavan)u nJeh

ne mo�l. ·Izgledati školsko i pedantno. kako ovo s vatan1e

d - (bez obzira na to je li 2. -Nije dnu samostalnu rz�vud d . da stekne /.k 'J' fa) ne moze ruga rzava ona ve' a 1 1 ma . T darivanjem.•

nasleđem. zamenom. kupovmom m'

. · · ml kao što je, na Država nije imovina (pammonOwna ,·e zaJ·ednica ljudi . 1· što 1·e ona zauz1ma. 1 · pnmer. zem Ja . - apovedati niti njome raspo agati kojoj niko drugi _ne m?ze_ z

zasebno stablo sa vlastiti�-k?: do �ma sama. NJu._ koJ� l�avrt drugoj državi znači umstltl renJem. nakalamiti ka

l . , .. nosti ; pretvoriti je u stvar .• a joj opstanak kao mora �OJ IC

ovora -bez koje se ne moze to se protivi idei! prvo�I�Og u

g da � Svakome je poznato zamisliti pravo m kod Je n�g n���e. sve dos koro dovodila u kakvu je_ opas���td�lo:�s:v:ta nikada nisu za to zna�i -Evropu - Jer os a l . . ican·a naime da se i drzave predrasuda o tom _na�l�u

Tst

·e deiom neka nova vrsta in· mogu međusobno zenltl. � J

sna e porodičnim vezama, dustrije kojom se bez u_trosk: delo� 'način da se tako po· postaje preko m��e sna���mo treba ubrojati i slučaj kada veća posed zema Ja .. --:- . d 0•. rotiv nezajedničkog jedna država i�najmiJUJB vo

odJSk� . r�

gpo�r�bl)·avaju i troše kao .. teiJ'a Pri tome se p aniCI nepnJa · k h · stvari kojima se rukuje kako o oce.

3 ·Stajaće vojske (mifes perpetuus) treba da

v�emenom potpuno nestanu.*

d . državama, jer su One neprestano pret� rat�muž�����a taka" poduhvat. uvek spremne_ da �e pokazu n�;đusobno bez granica nad· One prisilj�aJu <lrz�e �� �e di a kako to zahteva veli1<e meću u brOJU naor�zanl JU. · · š mučniji od -kratkog

izdatke. mir ko.nakcn

bo_ :j.�s���e ��o sebi uzrok napadaćkih

rata. pa takve VOJS e IV .

. . dru a na$1edlll. f\090 oni koja svOJ�.,č'lj� • Nultdna drt&vl r��.��::;!0�1�a"':.��ese 11na druguk llzlč��a�·�:,;t Udr�: :rt.!el �:t{':.odr���-: >J':e�a. a ne v�ed;at \ao tak&v (fl. vet eo "'a drit't'u.

139 ratova kojima se želi postići rasterećenje. Osim toga. ako su ljudi plaćeni za to da ubijaju ili da budu ubijeni. to znači da su upotrebljeni kao proste mašine ili oruđe u ruci nekog drugog (države). a tako nešto se ne može dovesti u sklad s pravom čoveka u našoj vlastitoj osobi.· Sasvim je druga stvar kada se građani dobrovoljno s vremena na vreme ve­žbaju u rukovanju oružjem. da bi tako sebe i svoju domo­vinu osigurali od napada.- Isto tako bi bilo i sa nagomila­vanjem blaga, jer bi to druge države shvatile kao pretnju ratom, a to bi ih pris-ililo da eventualni rat preduhitre (jer od tr.i sile: vojne, savezničke i novčane, moglo bi se reći da je ova poslednja najpouzdanije ratno oruđe. samo što je vrlo teško proceniti njenu velićinu).

4. ·Država se ne sme za duživati zbog spoljašnjih državnih razmirica.• Ako se u državi ili ·izvan nje traii pomoć u privredne svrhe rza popravku puteva, podizanje novih naselja. izgra· dnju žitnica za slučaj neradnih godina itd.), onda to po­moćno vrelo nije sumnjivo. Ali. kao mehanizam u među­sobnoj borbi jedne sile protiv druge. kreditni sistem dugova što rastu u nedogled ali ipak tako da ·je sadašnje potraži­vanje uvek osigurano (jer nije verovatno da će se svi po. verioci istovremeno s time pojaviti l. takav kreditni sistem - duhoviti izum jednog trgovačkog naroda u ovome veku - predstavlja opasnu novčanu silu, državnu blagajnu za vođenje rata veću od blagajni svih drugih država. koja se može iscrpeti samo kad jednom u budućnosti presuše da­žbine ršto se opet može dugo sprečavati. oživljavanjem prometa ·i njegovim protivdejstvom na industriju i privre· du). Tako olakšana r-atovanje, kao i sklonost vlastodržaca ka tome. koja je izgleda ukorenjena u ljudskoj prirodi. ve­like su smetnje za ostvarenje večnog mira, pa bi jedan pre-11minami član morao to za-braniti. utoliko pre što će ko· naćno ipak državno bankrotstvo neizbežno oštetiti i mnoge druge države istovremeno. bez njihove krivice, i time ih javno povrediti. Prema tome, druge države su bar u pravu da se udruže protiv takve države i njenih bezobzirnih na­mera.

5. •Nijedna država ne sme se nasilno uplitati u uređenje i upravljanje druge. • Jer. šta joj može dati ;pravo na to? Zar možda skandal kojim jedna država sablažnjava podanike druge države? Međutim, ovaj pre može da posluži kao opomena. jer pred-

• Teko je neki bugaraki koe: odgovori o orčkom caru. kada re ova, hrco da s njim ���� epor no lep naein d-lobojem, bez prolevanja krvi svojih I>OdMik4 · •Kov•ć koJ i 1mt tlelta nete 'vo}Jm ruk•ma vadih us;jano lelezo 11 ierav�.·

..------'

Zum ewigen Frieden. Ein philosophischer

Entwurf (Konigsberg, Nicolovius, 1795.)

Da Ji se ovaj satirični natpis na firmi jednog holand­skog gostioničara, na kojoj je bilo naslikano groblje, tiče ljudi uopšte, ili državnih poglavara koji su nezasitni rata. ili možda samo onih filozofa što sanjaju taj slatki san napo­se, to pitanje možemo ostaviti nerešenim. Ali pošto po!iti· čar-praktičar gleda sa velikim samodopadanjem na politič· kog teoretičara kao na čoveka koji raspolaže samo suvim knjiškim znanjem, te za državu. koja .polazi od načela zasno­vanih na iskustvu. ne može svojim idejama bez stvarne sa· držine predstavljati nikakvu opasnost i kome uvek može dozvoliti da kaže sve što hoće. a da se iskusni državnik koji poznaje svet na to ne osvrne. to autor ovog dela traži za sebe da on i u slučaju razmimoilaženja s tim ostane dosle­dan i da u njegovim pogledima, koje se usudio da javno iskaže, ne nasluti opasnost za državu. Ovom clausu/a sal­vatoria želeo bi autor dela da se izričito, u najlepšoj formi, ogradi od svakog zlonamemog tumačenja.

PRVI ODELJAK

kaji sadrži preliminarne članove večnog mira među državama

1. ·Nijedan ugovor ne treba smatrati mirovnim ako ;e sklopljen tako da prećutno sadrži povod budućeg rata.•

U tom slučaju bilo bi to samo primirje. odlaganje nepri­jateljstava. a ne mir, koji znači kraj svih razmirica i uz koji pridev večan već predstavlja sumnjiv pleonaz.am. Svi postojeći uzroci budućeg rata. iako su oni samim stranama - ugovornicama zasada još nepoznati, poništeni su do jed­noga zaključenjem mirovnog ugovore, bez obzira na to hoće li ·Ih neko ne znam kako pronicljiva traganje otkriti i isko-

140 stavlja primer golemih nevolja što ih je na se navukao je­dan narod svojim bezakonjem. l uopšte. rđav primer što ga

jedna sl obodna osoba daje drugoj (scandallum acceptum)

ne znači povredu ove druge. - Ovamo. istina. ne bi spa­

dao slučaj kada se jedna država zbog unutrašnjih razmi·

rica pocepa na dva dela, pa svaki za sebe predstavlja za­

sebnu državu koja hoće da zavlada celinom. i ako bi sada

koja strana država jednom od tih delova ukazala pomoć.

to se ne bi moglo smatrati mešanjem u uređenje druge dr·

žave (jer u njoj tada vlada anarhija). No. sve dok ovaj unu·

trašnji sukob još nije rešen, uplitanje spoljašnjih sila zna­

čilo bi povredu prava jednog ni od koga zavisnog naroda.

koji se samo bori sa svojom unutrašnjom bolešću, pa bi

tako predstavljalo očigledno sablazan (skandal) i ugroža·

valo bi samostalnost svih država.

6. -Nijedna se država u ratu sa drugom ne sme

upuštati u takva neprijateljstva koja bi u budućem

miru nužno onemogućila međusobno poverenje. a to

su: iznajmljivanje p l a ć e n i h u b i e a (percusso·

res). t r o v a č a (venefici). kr š e n j e u g o v o r a,

p o d s t i c a nje n a izd a j u (perduellio) u

državi sa kojom se ratlljc•.

To su nečasne ratne lukavštine. l usred rata mora da

preostane izvesno poverel'lje u neprijateljev način mišlje­

nja. jer bi u protivnom slučaju bilo nemogućno sklopiti mir. pa bi se neprijateljstvo razbuktala u rat do istrebljenja

(bellu m internecinum). Rat je tek nužno sredstvo u ne­

volji kojim se u prirodnom stanju (u kome ne postoji sud

koji bi mogao pravomoćno suditi) silom održava vlastito

pravo; i u kome se nijedna od zaraćenih država ne može

pro�lasiti za nepravednog neprijatelja (jer to već pretpo­

stavlja sudsku presudu). jer tek ishod rata. kao na takozva­

nom božjem sudu. odlučuje na čijoj je strani pravo. A iz·

među država ne da se zamisliti kazneni rat (belfum puniti·

vum}. pošto između njih ne postoji odnos pretpostavljene·

ga prema podređenome. - Iz toga sledi da bi se rat do

istrebljenja. koji može da zatre podjednako obe strane a

zajedno s njima i njihovo svekoliko pravo. završio večnim

mirom na velikom groblju čovečanstva. Prema tome. takav

se rat. kao i upotreba sredstava koja njemu vode. mora ne·

izostavno zabraniti. A da pomenuta sredstva neminovno

tamo vode. jasno je po tome što se one paklene veštine.

same po sebi niske. ne bi dugo zadržale u granicama rata

kada bi se jednom već počele koristiti - kao na primer

špijunaža (uti exploratoribus) kod koje se iskorišćuje ne·

časnost drugih (koja se u svetu ne može iskorenitil -

nego bi prešle i u stanje mira i tako potpuno uništile nje·

gove ciljeve

141

Svi navedelli zakoni s b. k . . vlastodržaca zakoni ko.. � o Je trvno. tJ. prema intenciji vae). No, jedni od njih

J� "':to zabranjuju (leges prohibiti· {leges strlctae) koji pa

b aju u «_>nu vrstu strogih zakona

hitno izvršenje (kao 0��� �z obma na okolnosti, te traže

2 . . �· 4). iako nisu izu�eci • 5· �). dok dr�gi (kao oni pod

prdrkama, subjektivno šira �

l ��Stl� pravrla, daju, prema

�ledu njihovog sprovođen ·a v ascenta. (/e�es fatae) u po­

rzvršenje odgodi ali da J • ;e dozvoljaVaJU da se njihovo

svrha. Tako, na primer � pr tom.e �e gubi iz vida njihova

vesne države bile Jiše�e (tOS!jV�)Bn/e slobode koje SU iz­na svetog 2:ivka (ad cafe d e . ne sme se odgoditi do

bAvgust). jer je odugovlače�j:sdg;ae,�as. kako je obećavao oda uopšte ne povrati

vo jeno ne zato da se slo· prenaglo i na taj način, ����

�nsamo za.to da se to ne izvrši

o�de odnosi na način sti�anja � �a�o� n�meri. Zabrana se

air ne i na pritežavanje Jer p Ojr

du u uce ne srne da važi,

pravni vid, ipak su ga u. svo� rem a o�o nema tamo nužan

sticanja. sve države prem�e �;�me .. tj. u _vreme pozitivnog smatrale pravovaljanim.*

ašntem Javnom mišljenju

DRUGI ODELJAK koti sadrži definitivne članove drzavama

večnog mira među

•. Prirodno stanje (statu ,. . ztve jedni uz druge nije sta�·

nat�ra IS) među lJudima koji

�Da li �akona k • je mrra nego, na protiv, ratno

njuju (leues INohlbl ojo n�!ln nalalu (lege& p raecepti J • .

mlssiv•e) u 10 se :::;••J om3 ' takvih �ako11a koji

.�� d onih kojo ndto zabra·

objeklivnOj prektlčnoi ��1./ raz

dlogom s.unmjalo. Jer. takoni o$z:oiJ:�:,'u /Jeoes PP.r

P'rema tom� b. 1• a otvota na praktftno· t l . u "' o zasnovani n;!

prisiljeni. a �� •,;,• :r{I<Jsni !<>kan silio da uredim� ��!:�nosti t izvesnih postupa•�

značenje. - Zabrana': prouv�č:>ost ••o objelct ukona

naob

ta ne možemo bili

samo b�du�e naćin OJU _smo ptell>Ostavlli liče se o

u a slučaje Ime isto

�abrane. lj. 3ozvola a o�uga�Ja ••kog prava (npr. nasleđs�:mlkod do/"'nskog rokon�

tl prirodnog stanja ' n s se n3 �ade!nje priteiavanje . . a os OOOđenle od te

pusnom zakonu prir�n�gsdensko. pr�mda nije pravovalja...1er

lr!r: diUQO . . ne prela.ru

fPOsseuio p utati•sJ No prava moze da traje i dalje kao r;o�,reffllj tednom do­

pmodno"' pravu. zabran ·e putatlvno posedovanja. koje Je kao

0110 P08eGCN.nje

mole. pravo steći na .r:t:; ��pos10e

1prelar� u građansko ,_�:;o ko�abtovano u

POstorato da i• tak 1 . 10· v a!ten1e za t1'11j · u MM! se ne

posedovanje. kao ;�vr

st tanJe ostvareno u gređanskom ':.:Osedovanje n� bi . mogro

vovalj31'\0 eda, moralo odmah preSt$ti etm br

ti.J. Jer u. nternu b1 takvu

Ja sam. ovim hteo samo uz red . $e utvrdolo do nije pra·

��::i!��·; 'r�� �tmi�&ivs. g onak�• k:::�!

m 0:•:;::: ::iteljima prirodnog prava na

to��· Ut>Oittblja.::. ��� �·=to z� lo!Ja ito se on u �::�,:,::eclu�u koji �i·

'"""'· e dozvole nisu un rar om !to samo prohlbitlvnl kon v .nom pravu

�r �l. nego su ubat!�!"�e�ut•1,:_���::! ho

To<Jkran;ćavalućl u:�' ov 1\.:!'�i ·�:L.f•

· prvo. drugo treć ltd d · - a o se npr kate· bt . - o

tajno. ne po nekom • rl n e . o u nedogled. flok ••J dozvole . za InJu! e &e ovo

sto da su uslovi un.':i �'';"· n119Q tap�aiu?i medu konktetnrm st'*'ed,ete zakonu slu·

' ctoPUsni zakon S ormu/i> P'O/Irbllwf109 zakono �· . u • ovime - ume·

rehn i nagradni .;.;,.k� tr•ba 1•1 ill §to je ta�o b;..o "::!�tt on uredno posta(>

o sau za t;m M ć . roga l oltroumnoga gro/e Wlrod en duhoviti r ne·

bni kamen doal:�.,;;o:k:•kJe formv!e (slične malemetlć����:•·1 kol ll je upravo

S8'11n smerna tel'a 1 "'! avs�a. ter će �· nje tzv . " e pravi pro­

aU. ne univellsln� �.k��!e kc�r;no J mati samo genet Bine ·za�:� e��'!' OtttU tJVek

po,.,r, jednoga ukona. . "" •u opilevB1ećl. kako to upravo. 'rek�!' b����. "lopt!;;

r l l l l

l b

l .J

142 . b"

. istina. neprijateljstvo n� IZ_ qa u stanje. tJ. ono u k�me.. .. . i ak stalno preti. Mlrovn? svakom trenutku. ali to IZbiJ.���

� ·�om kaniti se neprijatelJ· stanje treba dakle uspostav'/: ;� mi�· i sve dok jedan su· stva još ne znači dah garan�ii�u � št� je moguće samo_ u sed ne da drugo�e tu gar�

kdji ju je tražio može s oll!m zakonskom stanJU - ona� •

postupati kao sa neprijatelJem.

Prvi definitivni član večnoga mira

Građansko uređe/Ije u svako; državi treba da bude

republikanska

. . rvo: na ·principima s/o· Uređenje koJe

_le zasnova

�to

�ap

(kao ljudi): drugo: na bode svih članova _Jednog �!udno jedinog zajedničkog za: načelima zavisnosti svlh.�

d) !

e. tre�e: na zakonu jednakosti konodavstva (kao poda�l �- 'o' koje proističe iz ideje prvo· svih {kao građana]

-: �en:ra da počiva sveukupno pravno

bitnog ugovora. _na kOJO! roda - jeste republikans�o ur�­

zakonodavstvo Jednog nla

d to J·e baš ono uređenje koJe đ · • u pravnom pag e u enje. . ,;." u ,luO•iu

. . k "' I"'C sme postupati nepreJatel''�� �boje u gr.đlf)· • Oblćno se utima da se n•

� • a co je sas\lim lspravr.o ako .s ula on dnJ� dl 1'1\e ie OI" !otvltno pcwrcd•vi� ito je neko ''upio u .t� s�J� �o pojedinac lill sAom uJrorukom 6lanpJ. Jer

t ti k.oioj $U obojici po tćln tentl. me već tamlm tim

potrebnu sigurnost (pre�o vla.s odutima ml tu •lgurnost l v��da

lO) • o�o bez&kool· MrodJ \l čls

,to priru�n:;.teo:t�� •. vrtda me �ako ne �:..o ��lltA (H'Otlv mane: l

stltl\ett' u'Ao.dco tivt ' iniu5lOJ pa rna 1 ne Pt: d a mnom !tlJPt u za· tof.tu SY'OQP. st•nl• (srs.u

ote."·a ,.; 9* mogu prinudttl lli a !e postupak na kome

pOlto me t�m�. s�alno, ���oni i; moga sus�st�a . ""':"" �;� ��ai•m�"o delovati tedan

ko nsk t odf\01 •h. � s l t lanovi Qla$i. svi lJudi kOJ t

�� ��oi�ai�o�;;� %3datld���e n��� ��đ���k�s��e.de:c,'e�· obv��:!�i,} �v eko je �e;�uur;,ađa�� drliJve J I���; n�� ��0��1 (lu• Qentium): t to l} uređenje pre f'IU O<lavl u """'uso . k ll vojim odnO"""' "'

2) promo medun•rodnorn � rt• ukoliko tjude l drzave o n �e cSruvo (ius ce��mo·

31 prema Pl""" grBđono • k�o orođane jedM opltoćoveće s

e reć o Ideji večn09 jedni ne dntge n.':"''::,':��':' nile proizvoljno, već Je ��'" ���u unjamno Q ltzltk<li! pol!ucuml. - v•• •- ·..- poled<MC til drtova bio ,tr.opCon .., roU>lm miri. Jer. kađa b\ "�Jnorn ,tanju, onda bl t3k�v .od�;o sranil oslobode. ulieaja, o uz ��u .!:,rovo postoll namera �· se ��l

o t•detl�isotl. J<.ako se to čo

dsto

•••njem. do� o o l' tn•o) alobod• ne moze se. o , 1\lko<ne ne Cini nt:��"" a•. • p,..,". (o tl�lć

l '':' �� sie -ćini ·� Jto n 1\Qte "k., seukoliko •� time ni_kome ne

Iii nl kao O'lf o en) . l 7 Mowuć""sl jednog postuP , Sl bod• je ""'!lucnolf po­Jer 'tta mati

dovla��l;l�)enje bl. daklo. ovako glaJUo: e • .: �Ini nlkonll (rodiO čo·

nonosl nepra• o. l-om ne tini nept/1'0/dfl. N��rav o �" • To je deki o prozna tou· ''u'*'• �oJim_ oo n

o�o so nl�OIM ne Ctn• nep<o . bJUniti !)'likO: ona )e

����:�.�d ��!.l..!:·:�::!�!' �::�:�� �:::r�·f��� �::V�i·j:M���· .. z• !�ft ovtdtenl• l t _ Tako Illo, spo • lk ,.,. mote � o ...., d80 svojU �l osno• . �u roGanima prema kome n o ne r.akonu. tako do dr!ovl jeste on• t odno

,� �e da !, l som lstovr�meno ne

n:O:!'l',nostl nilo l)OITebnO na tt.o pravno o

lbave�ba�ezatl na Isti način. (Pdro:;•P C:":'.ređenjo). - O.o '" PT." lo mc>G"Ć"O ',n "9" već sodrian u po)m.l avn od ·n)lll oc!W)Itl. lt .. t ...

ol>)dn)...-ott. ,., l" 0'\•m nu!no p<lped•iu l ne m<li!u 'j po!llrđYJo nllhovo voien)o ljudima urođena. on•. ' oovek uzdlte 0'10 prov& �elima tmAtlll gro· preko prlneiJ>O pre;n•� tio\�:�• Ih zamltlial. te •• Prl";,a .1"�� do umam ""''"' l lli svet •Itih bl • u .Mr l bOI:anSiri za�om • • ote o ". to prl111.111 đanlnom natt:uln<li! •••�

•: ;i"obOdl )�Ino ukollko ••"" l• .;;,�.:":1.". 0 bOI&nlkoi

umom. vetu m';,/ mo:�. sloboOe svooa vlntl!OQ umo )uzvllenl)e bit. na svotu. (polto tel< P""' u u l ·pa JedMkolfl, • ol>•!rom n• .,. llkoQ (ona. to ne1111 volji). �to se tiće pr net \mo ...",.a umislili lc.tO nel<o9 .., vo đ& _..st. olto o•l"' Boga. ko\o P�:=,d�ecoamo d u!nost ela sluh�i •1;1:'�1 'E':n vrli no svome.;...:; razi<li!l da men • ril owju dulnoot koo o 1 1 1 odno• promo ..vv• 11 '" ovot��e polou� �1,:;;';p j.,Jnokosll ne "'o!e r;!

mel•" :,., "jedino biće kod koQI

A ru!OQ !lio se ov l • "' slol>odel it u lOM" t�•o Ito je bilo � prh>c•po

onlkt. to )e -prestaJe pojom dutn?:��okostl svih orađono jedne d

drfav:te::o �eć jedinO O \On>O

Slo u tiće provo l, da l' l• noai.,Jno plemorvu opu

.., C)d(;OVON ne p,tanJe 1

143 predstavlja pravi temelj svake građanske konstitucije. J pi­tanje ;e samo: da li je ta konstitucija jedina koja može da dovede do večnoga mira. Republikanska uredenje, uz svoje časno poreklo iz čistog izvora pravnoga pojma. sadrži i nadu da će dovesti do željene posledice - do većnoga mira. A evo iz kojih razloga.- Traži li se (kao što je to u ovom uređenju jedino fll()gućno} pri glasanju •za rat ·ili protiv ratac saglasnost svih građana, onda ništa nije prirodnije do to da će oni dobro promisliti pre nego što se upuste u tako opasnu igru da svojim glasovima sebi .pribave sve patnje fata, a to je: da sami ratuju, da plaćaju ratne troškove sopstvenom imo­v�nom, da s mukom popravljaju pustoš što rat za sobom ostavlja i konačno, da se zlo prevrši. da sami snose teret dugova ·koji zagorčavaju i sam mir, a koji se nikada ne mogu otplatiti zbog bli·sko predstojećih novih ratova. Na­protiv, u uređenju koje nije republikanska i u kome podanik Ilije građanin, rat je nešto najprostije na svetu, jer državni poglavar ni·je ravnopravni državni podanik, nego njen sop­stvenik. te zbog rata ne trpi ·Oi najmanju oskudicu na go­zbama, u lovu. u letnjikovcima, po dvorskim svečanostima i sl. Stoga on može da otpočne rat i zbog najmanjih trica, kao kakav veseli izlet, a iz pristojnosti će ravnodušno pre­pustiti njegovo opravdanje diplomatskom telu, koje je u svako doba na to spremno.

Da se republikanska uređenje ne bi pobrkalo s demo­kratskim, kao što se obično dešava, mora se napomenuti sledeće. Oblici države (civitas) mogu se podeliti bilo pre­ma razlici u nosiocima vrhovne državne vlasti, bilo prema načinu kako poglavar (bio on ko· mu drago) upravlja naro­dom. Oni prvi oblici su zapravo oblici vladanja (forma im­perii), i mogućna su svega tri: da vladalačku vlast poseduje ili jedan čovek, ili nekolicina među sobom povezana. Hi pak za! edno svi koji čine građansko društvo ( autokratija, ari­stokrati ja · i demokratija; vladarska vlast, plemićka vlast ·i narodna vlast). Oni drugi su oblici upravljanja {forma re­giminis), a t'iču se naći na -kako() se država služi svojom pu­nom vlašću zasnovanom na ustavu {tj. na aktu opšte volje kojim od gomile postaje narod), i u tom pogledu oblik dr­žave može biti republikanski, ili despotski. Republikanizam je državni princip koji -traži da -izvršna vl ast u državi bude odeljena od zakonodavne. Despotizam post oji tamo gde dr-

•da ll '0/lQ )ednog podanika pred ranQOm dr-. J)lllRII od dUIWO, t,..bo eli pt ... hodi rooluzl. 111 da zoslug& prethodi rt119U•. - �ivledno je pot do )e wlo nolrvo-1110, oko )e "'119 veUll u rođenJe. ttote ll za njim aloditl zaoluoo (okretnost ; __. u olulbl). To je onda isto koo de je delo priznanj<t povldčel'lO<II licu bet llulltw ueluoe (da. no primer. bude !aPO'tednll<): o to optto n..odna volja. u prvo. bitnom ugovo"'· koji prodstovi)o polaznu tačku ze ovoko t>rovo. neto nluda uklJ�· čiti . .Mr plemić nije samim tlm 1 plemenit čovek. - Sto •• Uče •lvfbettog pl.-.,. •lvo (1 tako bi "' mogao nazvati roog nekOij vUe<J Cinc.nilul ,..ten ličnim .raal-1. to ovde rang nije valan kao svo1ina za dotičllU o•obu. nego .to """"' slutbu. po Jednakost tima nije pov..,đeoo: jer ostavi ll dotična oooba avoju afutbu, on1 ••tovremeno ostavlja i rane i vr�t• se u �'�•rod.

144 d. k e koje je sama dala, od-

žava samovoljno sprovo .� �a ��m voljom kao svojom pri-

nosno gde se vladar sluz� !a

d žovna oblika demokratija je, vatnom. - O� pome��ta

n �izam ·er ona osniva takvu u pravom sm1slu re�•· ��

e�p� 0 j�dlnom ili možda protiv izvršnu vlast gde SVI o ucuJ.u sa tim saglasan) • ta-l<o da

jednoga (k�ji ���mak

t�me �I_JeA to znači protlvrečnost op-

odlučuju sv1 kOJI 1pa msu s t. d šte volje same sa sobom' sa slo�o �.m.

·van za· Svaki oblik upravljanjad

kOJI nt Je moreezere �enl·!��oj istoj . b ·er zakono avac ne . pravo 1e ru�o a�.1J . olje (isto kao §to ni kod SliO-

osobi biti i ��vr.s t ac SV?Je v orn'em sudu ne može isto·

giz.ma opšta tstma .sa�rzana ��iju !x>Jedinačnog slučaja iz vremeno predstavljat!. sups�emda su ona druga dva drža-vna

donjeg suda pod gornJI ) ): što u izvesnoj meri omogućuju uređenja nedostatn� u.to l. o

kod njih bar mogućno da takav nači� upravi Jf."la: •ea�

��govara duhu reprezentativ­usvoje oblike upr�v�anja

�J I kako je govorio Fridrih ll: da nog sistema. �tP!

.'Ii e ona

do

. i • Kod demokratskog usta­je on samo naJv•�• sluga u ���. er tamo hoće svako da va to je. međuttm,_ nem.�g

s" to J· ej manja personalna strana l d Stoga se moze rec1.

. . • · c·a v a a. . . b . nih kojl vladaJU) l sto Je ve državne vlast•. {_tJ. r�J o

đen·e više odgovara mo· reprezentacija. ym. d rz avno u�e

nad� da će se postepenim gućnosti repubhkantz�.a_.

i te

S�m

tog razloga u aristokrati ji_ je reformama dotle ' uz Ih.:. u demokratiji je i nemogucno već teže nego_ u .monar IJI, a

ravno uređenje drugačije do ostvariti ovo Je01.�0 potp�no

P du je do načina upravljanja• nasilnom revol�.CtJOm. Al� n�o

do oblika države [iako vrlo neuporediv_o . VIde st:l�a ���vaj više ili manje odgovara po­mnogo �av•s•. o td' k hoće da se saobrazi pojmu prava. mem.JtOJ svr��� ma a. a tor i sistem jer je jedino u njemu mora ostvantl r�preze� a ��n

ravl'anja. bez koga je upra­mogućan repu�llka�tk• n�f�

n d�

pje 01 pitanju koje mu drago

va des�otska •. nat nad �tari h takozvanih republika nije z�

uređenje. - NIJe na o . rosto morale preći u despoti·

to znala. i zbog togha su nap

\ašću jednog jedinog čoveka zam. koji je pod vr ovnom v još najsnošljiviji.

. rlmer· bolll pomaz&l>lk. predstavt>lk bolle • Visoki nazivi tiO se pridaju vl�r��: ��1!"110 p,..,met prekoro. koo gruba��·���;

volje ,.. umljl. 70m&nok �lli;;.; � to nilo opravda"•· - O.ltkor "':,, ''; učiniti •očka. la�konja.11 N�ći��:" �olim yoapodara zomlle. N,�C:��,;:·I�il. kelle pomisli tr oprtetl moQ l ko trna razume. Ua .Ito •• mo p vr 1/udrkim pr<Nom. skr��enlm u dutlll� odvoč krupnu ll jeclnOQ e<>wkt. dt up'!c!n�·J brizi nije li po• �· 10 preuzeo • u : zomn 1 01 moro bill u nepo"

tom no)vetom svollnlo';'·."a l .

beseđrtelnlm le!lkom. • M<1.� �'!, •:::,e�• ·�:.:;<'.��im �Izgled =��"'.;0;!,1':fdl1:;!,1,enia 0 latlnltostl po:

� je posle vi�«jjodltnjog ���ustva 1 0 tomo hlcvo Je upravo no)bolja. �a 0 • ke· •N ek a se luđaci po-opru dt tntći· nojbol)e SP<()VO• '"�� . . �opeale :O"��l• oe najboljo sprovodi.• Ako 1�1";;!,1m reči,.;•. skrett.o crvljiv na1� l bol" e oe provodi. C<1dt l• on. po obliku najbolja. lj. naj· den<lh ur·.�� �:� .... � da znati d• le 16kvl up, .. l, ... ·..,!"�.·.n��ml•• prlmeri dobrih uprav

oda 0'8 · "" · ooda le lo ll tomo ,..... . ' K l bolJe vtodao

�·j����n�lk����;�:Orlt• u Pfil� naC_Inu ed:�·���:!�� kao �.t:dnike Do�icii•�� 1cdnog Tilo ili Mar�• Aur��!:.n': ��:;.��l bilo dobro. ntkad• •e "'; n!J' •=•• a d.rugl Komodi lho:a ��podobnott zo Itl polobl bila po•n•ll. a

de51tr. ler l• nl . . ·oka da ih odJifani. bila je u dOVOI1n01 11\Gfl l

145 Drugi definitivni član večnoga mira Međunarodno pravo treba da se osniva na l e d er a l i z m u slobodnih država

Narodi, kao države. mogu ·se posmatrati -kao pojedinci koji se u svom prirodnom stanju (tj. u stanju nezavisnosti od spoljašn-jih zakona) uzajamno vređaju već time što žive jedni uz druge 1 od kojih svaki, u interesu sopstvene sigur­nosti, može i treba s pravom tražiti od drugoga da stupi u uređenje slično građanskom, u kome će svakome biti za­garantovana pravo. To bi bio savez naroda, koji ipak ne bi morao biti medunarodna država. l u tome bi upravo ležala protivrečnost: svaka država, naime, uključuje odnos višega (zakonodavca) prema nižemu (onome koji sluša, narodu), pa bi više naroda u jednoj državi sačinjavalo samo jedan narod. a to se protivi pretpostavci (jer mi baš imamo u vidu pravo pojedinih naroda u međunarodnom odnosu, ukoliko ti narodi ćine različite države. a ne naroda stopljenih u je­dnu državu) .

Baš kao što mi s dubokim prezirom gledamo na pri­vrženost divljaka njihovoj bezakonskoj slobodi - radije da se bez prestanka glože nego da se pokore zakonitoj sili koju bi sami konstltulsali, pa tako, dakle, više volje mahnitu sl o­bodu nego razumnu - i smatramo je za surovost, neote­sanost i životinjsko uniženje čoveka, tako bi isto. moglo bi se pomisliti. obrazovani narodi (svaki za se okupljen u svojoj državi} morali požurili da što pre izađu iz tako zao­stalog stanja. Umesto toga, medutim, svaka država hoće da pokaže svoje veličanstvo (jer narodno veličanstvo je besmi­slen izraz) baš time što nije podređena nikakvoj spoljašnjoj zakonskoj sili, a sjaj državnog poglavara ogleda se u tome što mu stoje na raspolaganju mooge hiljade ljudi spremne

da se žrtvuju za stvar -koja ih se ništa ne tiče, a da se pri tom on sam ne izlaže nikakvoj opasnosti. RaziJka između evropskih i američkih divljaka leži uglavnom u tome što su neka plemena ovih poslednjih po-jeđena od svojih ne­prijatelja, dok oni prvi umeju da svoje pobeđene protivnike upotrebe mnogo bolje nego ·kao ·jelo, oni će pomoću njih radije povećati broj svojih podani·ka, a time i količinu oruđa za nove i veće ratove.

S obzirom na zloćudnost ljudske prirode što otvoreno izbija u slobodnom odnosu među narodima (dok je u gra­đanskom zakonskom poretku, usled pritiska uprave, vrlo pri krive na). čudno je zaista što reč pr8Vo nije mogla biti J)(ltpuno Izbačena iz ratne politike kao cepidlačenje � što se još nijedna država nije odvažila da se javno založi za takav stav. Još uvek se iskreno navode Hugo Grotlus, Pu­fendorf, Vsttel � dr . (sve vajni tešiteljl) za oprsvdanie rat· nog napada, ·premda njihov kodeks, bilo da je sastavljen filozofski, bilo diplomatski, nema i ne može imati ni naj­manje zakonske snage {jer države kao takve ne podležu

146 zajedničkoj spoljašnjoj prinudi). Nema primer a da se jedna

država ikada dala sl<oliti argumentima. poduprtim svedočan­

stvima tako važnih ljudi. da odustane od svoje namere. -

To poštovanje što ga svaka država odaje pojmu prava. bar

na rečima. dokazuje ipak da čovek poseduje jednu duboku.

iako zasada uspavanu. moralnu obdarenost koja će pobediti

princip zla u njemu (a ovaj se ne može poreći) i dati mu

nade da to očekuje i od drugih. Jer inače. države željne rata

ne bl reč pravo ni uzimale u usta. os·im da sa njom teraju

šegu, kao onaj galski vladar koij je izjavio: ·Priroda je ja·

čega obdarila tom prednošću što mu se slabiji mora poko-

Države. medutim. ne mogu tražiti svoje pravo posred· ravati .•

stvom procesa. kao na sudu. nego samo ratom i njegovim

srećnim završetkom. pobedom. a takvim načinom ne može

da bude konačno rešeno na čijoj je strani pravo. pošto se

mirovnim ugovorom doduše toga puta završava rat, ali ne

i ratno stanje. jer se uvek nalazi nov izgovor za sukob (a

ratno se stanje ne može nazvati ni prosto nepravednim.

jer je tu svak sudija u svojoj stvari). Isto tako. za države

po medunarodnom pravu ne može važiti isto što i za poje·

dinca u bezakonskom stanju. po prirodnom pravu. tj. da

•treba izaći iz takvoga stanja• (jer kao države one već

imaju iznutra pravno uredenje. te su van dohvata spolja­

šnje prinude, koja bi ih prema svojim pravnim pojmovima

htela podvesti pod jedno šire zakonsko uredenje). Kako. me·

đutim. um sa najvišeg prestala moralne zakonodavne vlasti

apsolutno proklinje svaki rat kao pravni postupak. zahteva­

jući. naprotiv. kao najneposredniju dužnost. mir koji se bez

međunarodnog ugovora ne može ni stvoriti ni osigurati -

to je potreban jedan savez naročite vrste. koji bismo mogli

nazvati savezom mira (foedus pacificum). Taj savez bi se

od ugovora o miru (pactum pacis} razlikovao po tome što

ovaj poslednji hoće da okonča samo jedan rat. a onaj prvi

sve rarove. zauvek. Savez ne ide za tim da se .domogne

kakve moći za državu. nego isključivo da održi i osigura

slobodu svake pojedine države. kao i drugih država u sa­

vezu. a da se ipak nijedna od njih ne potčini javnim zako­

nima i njihovoj prinudnoj sili (kao što je to slučaj kod ljudi

u prirodnom stanju). - Može se pokazati da je ova ideja

federaliteta. koja bi trebalo postepeoo da zahvati sve države

i da tako dovede do večnog mira, izvodljiv a (objektivno

realna) . Kada bi kojom srećom nekom moćnom i pr·osveće·

nom narodu pošlo za rukom da obrazuje republiku (a ona

po svo}oj prirodi mora biti sklona večnome miru) . onda bi

ona postala središte federativnog ujedinjenja za ostale dr­

žave koje bl joj se prikliučile i tako osigurale slobodu. sho­

dno ideji međunarodnog prava. A taj bi se savez. daljim

prisajedinjavanjima te vrste. postepeno sve više prošlrivao.

Razumljivo je kad jedan narod kaže: -Ne treba da

bude rata izmedu nas. jer mi želimo da se formiramo u dr·

147 žavu tj' da b' .

· · se r postav1mo · .• i sudsku vlast. koja će naše

n!JV!SU zakonoda�nu, upravnu tem.• - Ali kada ta d - k

�orove rešavati mirnim pu-d

rzava aze· •N k b me u mene i ostalih držav

. e a _ne ude rata iz-

�akonodavne vlasti koja će a: P���da Ja ne priznajem

Ja _njoj njeno•. onda je uopšt za j eme! tl n:'� ni moje pravo. a

sn�vam poverenje u svo· e n�razUI:niJIVO na čemu ja za­

skog društvenog save�e pravo. d�. h na surogatu građan­

bi uopšte imao nekog 5���� će reci !ederalizmu, koji. da

međuna�odnog prava. a. um nuzno vezuje za pojam

PoJam međunarodnog prava k pravo nikakvog smisla (jer bi to

a� prava __ na rat nema za-pra�du na osnovi jednostranih m

on _a zna_cllo da ono kroji melJu opštevažećih s ol'ašn"

akslma silom, a ne na te­slob_odu svakog pojedl�c�) {�h bi

z��onaod. k�!i ograničavaju

meti samo ovo: sasvim . . p . n)tm moglo razu­međusobno zatru i na t

�j ����� da đse ljudi_ koj_i tako misle­

nom grobu što će prek ·r na u večrtl mir u prostra­

njihovim začetnicima ���a

J�e st�ahote na-silja zajedno s država. um zna sam� . d

)e ree ? međusobnom odnosu stanja neprekidnog rat�� J; pu� z _a IZia.zak iz bezakonskog o?reknu divlje (bezako�ske)

s� l o�za;e. �sto kao _ i pojedinci,

m� prinudnim zakonima te d t � e. a s_e pnlagode jav­

drzavu (civitas gentium/ ko' � a o obrazuju međunarodnu

dok naposletku ne obuhvatiJ� e se. dravno, sve više širiti to one. prema svom shv . ve naro e na zemlji. Ali kako

�e žele. odbacujući tim:t��Jh

me�una_rodno9 pr�va, nikako ISpravno, to se na mesto . �po �st _on_o sto Je in the si publike može postaviti

(akoz�tiV�\IdeJe jedne svetske re­dn�) kao negativni s uro at

e ze l mo_ da nam sve. propa­

stOJ�n savez koji odbacu'e g

rat _sam.� _Jedan sve Š !fi. po·

protrvpravnih neprijateljsk-h kll kOJI _ce zaustavljati bujicu

snast da bi one m l . l � . onostl; no uz stalnu opa­

mit horridus ore e�ug e�t�rov� ltrl (�u�or im_pius intus - fer­

sna iz krvožedna gubice. Verg�l�l��� ratni bes ... sipa uža-

Treći definitivni član večnoga mir• Pravo građana sveta t b d o P š t e g h o s P i t a ��t� t: se ograniči na uslove

Ni ovde, kao ni u pr thod . "l fllantropiji. nego 0 pra

: mm e anovima. nije reć 0

.----·· vu, e prema tome hospita/itet (go-

Po zovrjenom rotu !)ri •kl blaQOdlrenia proolui 1 c!all �J�. mira, bilo bl umesno u suki norod d

u .. liko oaoroknJ• k �aa)&. koda će se u Ime d<ta e tr • . � se posl� lllkllkvom zakonskom ':eđ oi� J O lju�kl rod jot uvek kriv je������· m•lost bolja nerovlsnoal. rodile leć onJU u odnoou no drull'l narode 'već se a se povlnuje se Irali. nel mo pravo • •• �'r.'·�·t,oo ,aredlln ,... (kojim . •• ne ret':�o·:, •• svoju

pobede. himne ICX>je s (klik ' ve • - BlaQOdarenja za vreme ral od ono tto

���:f':'tol ou11�nos/ /" m�!:;.:�·�.·:�llis�ll pe••iu Boo� ��d v�hk:,��

ro owJa �-:1!-t' _načl<\a na ko/l nerodl u �nstvo. }"'· osim rov·

··ellkog broja ljudi ođ�osf• ���Ih lJno žalost•nl lrro)eveiu io� "?":':d'o �"·'�� da ost-.• no nJ ()ve 5reće.

'"""• Q l'nf!tenl•

148 stoprimstvo) znac1 pravo svakog stranca da u slučaju do­laska na tle nekog drugog ne bude od ovoga primljen nepri­jateljski . To mu se pravo može uskratiti ako s tim nije skop­čana njegova propast. No dok se mirno vlada na svom me­stu. ne sme biti susretao neprijateljski. Taj se zahtev ne može postavljati na osnovu prava gostoprimstva (jer bi se za to tražio poseban dobrotvorni ugovor, po kome bi on na izvesno vreme postao ukućanin), već na osnovu prava po­sete, koje pripada svim ljudima kao društvenim bićima. Jer. svi oni zajednički imaju pravo na zemljinu površinu, na ko­joj se. pošto je loptasta, ne mogu rasuti u beskonačnost, već jedan mora trpeti drugoga kraj sebe. i niko prvobitno nema više prava da bude na jednom mestu zemlje nego drugi. - Nenastanjeni delovi zemljine površine, kao što su mora i pustinje. rastavljaju doduše ovu zajednicu. ali ipak brod ili kamila (pustinjski brod) omogućuju da se ljudi jedni drugima približe preko ovih predela bez gospodara i da svoje zajedničko pravo na zemljinu površinu iskoriste za uspostavljanje međusobnog saobraćaja. Kada negostoljubi­vi stanovnici morskih obala. na primer Berberi, otimaju bro­dove u priobalskim morima i l i brodolomca odvode u rop· stvo. i l i kada se stanovnici peščanih pustinja. arapski be­duini. približuju nomadskim plemenima smatrajući svojim pravom da ih pljačkaju. onda se taj divljački postupak pro­tivi prirodnom pravu. Ali se zato ni pravo stranih došljak<l na hospitalitet ne proteže dalje od pokušaja da se uspostavi mogućnost saobraćaja sa starosedeocima. - Na taj način mogu i najudaljeniji narodi sveta doći do mirnih uzajamnih odnosa. koji će naposletku postati javnopravni i tako ko­načno ljudski rod još više približiti stanju svctskograđan· skog uređenja.

Uporedi li se sa tim negostoljubivi postupak civilizo· vanih, naročito trgovačkih država na našem kontinentu, za· ključiće se da je nepravda koju one čine kada posećuju (odnosno. što za njih isto znači. osvajaju) strane zemlje i narode. strahovito velika. Amerika. crnačke zemlje. Mo· lučka ostrva. Kap itd. bili su za njih. u vreme otkrića. zemlje koje nikome ne pripadaju. jer o starosedeocima uopšte nisu vodili računa. Pod izgovorom da im je jedina namera osni· vanje trgovačkih stovarišta, oni su u Istočnu Indiju (Hin· dustan) doveli strane ratničke narode, a zajedno s njima uspostavili su i ugnjetavanje domorodaca. podbadanje raz­nih tamošnjih država na ratove bez kraja i konca. glad. po­bunu. verolomstvo i kako već ne glasi ta litanija svih zala od kojih trpi ljudski rod.

Stoga su Kina • i Japan (Nipon}. posle iskustva s ova· kvim gostima učinili mudro: Kina što im je dozvolila prilaz.

• 01 t.•smo o ... u vehku drta..,u obel�!ili onim in1enom kojim st! ena sama ro,'\Ziv.•

(naime- tc•na, a ne Sina i l i k&kav drugi tome 9rodtli g18�}. potret:no ;e s.�mo pn· vled41ti Georgiju•ov A/phsb�rum Tibet�num. str. 6St-OS4. narotolo nota b. dole. -­Ptema naC)Omeni pe:trograd-skog profesora Fisd'leta ova lem1ja n�ma npravo određ�nOt.l

Imena kojim �e &a-ma J'ove. Jo� pona�tf'i:Če jP. �me JdrJ. ti. llato, koie T�h�t�" .,

otnećava•u rećtu ser. pa lato se kine�lti car i ll"lve 4�alj 1raril. tJ L;r� � .,tiJSJ�ill·;•:

l . 149 a 1 ne i ulaz u zemlju J • . .

obalu samo jednom .;,:

1 apan sto Je dozvolio pristanak uz

ma. isključujući. međuti�m _ev�?�skdom �a

dr�u. Holanđani­

cima. kao da su zar b . : � OJI _ o zaJe m ce s domoro­

smatrano sa stanovi�t�MICI. tn tom�_je n�jgo�e (111. po­ni to nasilje ne pruža n ir:!�a nog

d sudi�Je naJ�IJe) što im

govačka društva nalaze na ru� za ovo J�tvo. sto . se sva tr­va, to leglo najokrutni·e . . u �!�a�t1. što Secerna ostr­može zamislif)

i g l naJSmlsiJen•Jeg ropstva (kako se dnu. ukoliko �lu;: n�"b:: P��vu

1 do_bit. već _jedino oposre­

mornare za ratne flote i da Pr va noJ nam�m da obrazuju

A sve to čine one sile ko·e Ime o_mogućuju rat u Evropi .

u prsa i. premda su do rl� se SVOJOm pobož�ošću busaju ih sma_traju za izabranic� pra;;�ij���;:�ravdl, hoće još da

. . No. kako se među narod· .l . .. Jedmstvo (u užem i l i širem sm

li�l

a) nd ce OJ zemlJI razvilo

vreda prava izvršena na jedno u o te mer� da se po­

svim drugim mestima sam· m _me�tu. na zemlJi oseća na

sveta nije nikakva fantastič�� _tlm IdeJa o pravu građana već je u nepisanom kodeksu i

l

dn�strana pravna zamisa<>.

�rava nužna dopuna za javno rzaynog l me�unarodnog

l za večni mir. l samo pod tpravo

lcoveka u<>p�te, a time

d · - · . d 1m us ovom moglr b" po ICitl a mu se neprekidno približavamo. ISmo se

Prvi dodatak

150 sudbinom. ukoliko se u njoj sve to događa pod prinudom jednog. po svojim zakonima delovanja. n�ma nepoznatog uzroka. a proviđen;em•. ukoliko nam sv:s1shodnost sv��a nameće misao o dubljoj mudrosti nekog VIŠeg uzroka k

.oJ1 l�

upravljen ka objektivnoj krajnjoj s�rsi lju�skog .��a 1 ko�1 unapred određuje taj svetski tok. N1 po _!l3JUspei1Jim �:�str�­stv�rna prirode (Kunstanstalten) ne moze se .to

.�ov1đen)e

saznati, niti se može m a šta o njemu zaklJUČiti , već g� jedino (kao što je to uvek

_ kada se. radi o odnosu .st�a"

prema njihovoj svrsi) mozemo. a_

1 �ora_mo. u miSli"!�

dodati. da bismo tako o njemu stekh nek1 pojam po analogiJI s postu�ima ljudi (Kunsthandlungen}. Predstav� o odnosu i slaganju proviđanja sa (moralnom} sv.rhom k

_oJU .nam u

_m

neposredno propisuje jeste ideja koja J6 teor!Jskl do�use preterana. ali je praktično (npr. da se �omenut1. mehantzam iskoristi u vezi s pojmom dužnosti vec noga mu a). dogma­tična i po svojoj realnosti svakako osnov?n�. - Kada

. se.

kao ovde. radi samo o teoriji (a ne rehgitl l . onda 1e s obzirom na ograničen-ost ljudskog �m� - koJI. se u pogled� odnosa uzroka i posledice mora drzatl u gramca!"'a moguc­nog iskustva - upotreba reči prir�da prikladnlja i skrom· nija nego neki izraz koji bi označio neko za nas saznat·

. . od tu ada i e()vek kao čoloo biće. l•ooljaV1 •• le· • U 51.1Jt\ni m�hamt.ma �nr e. a: sp . lftko da u nit-mu 'lidlmo uftaprec:f da�

o��

ov;�,.h�:���vo�f�!u:

o;�:. Tot\l�:�od�:�:���. zovemo u�p!te {bobnslcim) pta·

��đ!�[emi �"đ J• ·:vr8�4�e!C�o�:�:;��� v:::,;�č;� i;':'o�:d��:i�'·t)�-:::::1�;:'('�;),. �g�������J�fo ��,��;J�" :�: �r;�.�':'f. �:"i!J;'•;,,�::d�:Oeb•����nNI�.;,,h.�đ�:.·�����·: · · d &ld. eć pmo po us-pe� m• a n11 u 1• t • IW ćove1c nij_�':l,..:i���� ri�:;:;�e.'· k� n botanslcim svrt\ama. to ne 1(>\'en'V' vili!! Pt�· ��e�;:'.' ·.�t rro/i<>fn botiom (directlo r.rtraordin�trl•l. Po k�ekoe:• ... •r-;•'�0 '�"';'�� nt čude. premda "e H događaji ra\co n.e zovu. tuda 1e drs ost ve o

tt' , 1 i�· sazna• l 1c.o tel<w Jer na.otojonie da se M osno> u led<>ov �!':?l�!� do9!," ...,... vede ·oo$8bon pri;,.,i4' dejstvujuU9 uzroka (tj. cSa Je ••l uuv-11 avr •. a . � hel p<trodPo mel>onlćlca $1101edn.> pooledir.a ""ke d«Jqe. """"' fWlt'PU"' neoomot• ':t...k �:!i·.,;�:�A�;�;.;:,!:,SI -� :-:.� J:':!��-�"f:':::V":::.���m��.:rtl� �;""i rerljolnt: ,.,..,.,_ to će r�l • ob> irom"� �ed,rule r ... ::·'d. ��h e:! ·�;:: "'".· � oooebno pOq<ošna t s4ma sebi proh••••nl na or · • l 1 eme> odrhnju· .-Ih vrst� flvlh bić•. •li .. da jedinke pre't,§ta 1

s� ut.��./:�·.: nj���

. _

o>�iđ�n·e- opttim bat zato da se n•1edN poj,wa ne � vat •o . e'erov•� se tu misli.lo ne .podetu provM�nJe "•'o:::':O 'c�:�··u�t:'::j'�cw;' 0�"1):: lin �ako 0"0 ostv•nJJe �VOJU n;�meru. n�1me n · l( de t< vanje l>flrode 0,.ma sme�l godl!niln dobol t Vllttllllno pr�-.iđenJ1e ( •

1 ':::,jnj

.or:,.•

struje na"ose đtvO ':la lede'l"ebl

ob�tigdt�v��) ne �e��� • v'a!v�'m zadru�nrn ''"Čalt� nov;;:! .�'1}11 d���o ·����.r.� tttićko·mehanlčkl ·uz�� tih pojava. (nor. tlm<� ltc df':'eće mo b 1 g merenov pt'ldt�eblje rctda •• vOOu 1 Otldl oa. r-..c:m�.

��i1sk':'!�rul: �:l•d�i:l� io�� oa smerno hgu�i�l ir dldp� ,:;!t��·o�t��cl'!��kj,o�� kazuje no storan)e tedne vrie mudrosti koJa v a a no r · �ožie porr.oći 111 sudelovarolo (concur<usJ. pri d�lo;anlu lrel�

ut� 1••::0c!:"�",;: odb.Aciti. Jer. prvo. U"!! sebi �lvreče

,c:ron�e z�ru�it��� ko�Jima. 'p,-ev.l. l d' Of'�i

�l\o��

u ,;:.f:;�.�g;:;k•s;f�;; ... ���·•d;p.,:{u/e svoje •ot>Otveno prodoteTklnantno pr�: viđenje u •vetskom toku ho da je to provlđeoje bilo r>eootpll•o. b o nor· '""' do je pot.-1 boga tekar

.ltl�ia boleanth. je, kao prvo. oo oebt prl)l tlvre;no; /:,'

ctmsa ,olit �ris ·IKNI 1w1t. Bez Bog� ne bi bilo ni 1ekara s• av•m n e9ov m e � vima. te tako Bogu to-o:l>a prlpiu!i ceo učloak ako hotemo do 11«

1"':�diV,:::O p�oi::l1 vl� .. g teorijski tl nas neshvall!l\109 pralllroka. t li. • ceo •• uč l od lm 7-k�tm& · • J obi � ·a amo u uuoćnom n,ru, prema pr r n " ,.. . ���;: -;.,.:�J;' ::';:'aćin "."';�1lenja Ulova svih određenih prlnol!>l' 11 p•osuđtvo·

nJe j� elelda. ·Ali, u morofno.ptolrtlčlorn poole:f" lode ""�"ni3:l:t��� prevazlto:l okvir čulnO<I svota). koda npr. verujemo a h ć

etlj':"" način '"mo ako le tve1'8 pravičnosti nadoknaditi na neki. za nas. net va V • •

tt �c:r�om na §.B namera bil .a iskrena. to iest, d• smo t•Zećl u1 dobron\ u�lnlflu!��te �

smo ""''lli - u tom le s lutaju pojam bolje b!"'moćl sa�v m .;: ::;,••,:;;ft p<>�uM!i eophodno potreban PTI tom se samo po se 1 razume � "' t do dobro delo. kao · prirodni događaj. obj .. oi ll)m pomoći. )or bi to •••O Ilo pre PO·

staviti mogućnost leorijskOI] saznal'ja nalf.ulnof')a :svet.1, Ito je bt\n'lhil�l\u.

151 ljivo proviđenje. Jer ovim poslednj im čovek sebi drsko stav­lja ·lkarova krlla· da bi se približio tajni svojih nedokučivih namera.

Pre nego što pobliže odredimo to jemstvo. biće po­trebno da ·ispitamo prilike koje je priroda pripremila za one os�be

_ koje deluju na njenoj velikoj pozornici, prilike zbog

kOJih ce ona naposletku morati da obezbedi mir. a u sklopu toga i način kojim to ona postiže.

Njena provizorna mera sastoji se u tome: 1 J što se pobrinula da ljudi mogu živeti u svim krajevima sveta, 2) što ih je ratom rasterala na sve strane, da tako nasele i krajeve najnepogodnije za stanovanje i 3) što ih je opet ratom prisilila da stupe u manje i l l više ozakonjene odnose. Dostojno divljenja je već samo to što u hladnoj pustoši Le­denog mora raste mahovina koju irvas iščeprka ispod snega, da bi sam poslužio kao hrana lJ.i zaprega Ostjacima ili Sa­mojedima; ili što u slanim, peščanim pustinjama živi ka­mila, koja je upravo kao stvorena za putovanja kroz pu­stinje. da ove ne ostanu neiskorišćene. Još se jasnije ispo­ljava svrhovitost u prirodi kada se uoči da na obalama le­denog mora. osim životinja s krznom, žive još i morževi. morski konji i kitovi, čije meso za tamošnje stanovnike predstavlja hranu, a ulje ogrev. No najveće udivljenje iza· ziva brižljivost prirode što ovim pustim krajevima daje na­neseno drvo (a da se upravo i ne zna otkuda ono dolazi ) . jer bez toga materijal<� ljudi ne b i mogli graditi prevozna sredstva. ni oružje. niti kolibe za stanovanje. Imajući tako pune ruke posla u borbi sa zverima. oni žive u međusobnom miru. - Međutim. ono što ih je tamo oteralo verovatno je bio samo rat. Prva životinja koju je čovek ukrotio i pripito­mio u doba naseljavanja zemlje i koja mu je služila u ratu jeste konj. Slon dolazi kasnije. u razvijenije doba. kada već postoje države. Tako se isto i veština da se seju izvesne vrste trava, za koje sada više i ne znamo kako su isprva izgledale, a koje danas zovemo žitom. kao i umnožavanje i oplemenjivanje raznih vrsta voća presađivanjem i kalemlje­njem (za Evropu dolaze. možda, u obzir samo dve vrste: divlja jabuka i divlja kruška) mogla roditi tek u vreme kada su već bile obrazovane države, u kojima je postojala zem­ljišna svojina. Pre toga ljudi su živeli slobodno i bez zakona, kao lovci•, ribari i pastiri. sve dok nisu s vremenom postali po/jodelci, pa su onda otkrili so i železo. možda prva dva artikla tražena na sve strane u trgovačkom prometu raznih naroda. Time su za njih stvoreni mirni odnosi te je tako na-• <?d avth naći� �ivota IOtt.tkl Jivot. le oesumotivo u n1;veCoi protivrečnoeti sa civi· hlOVtnom drravntm uređenjem Jer. oo� to tu porodice moro ju da live svelca u se.

one uskoro POitajo jedna druv<>l tuđo. ruutt po prost•tnim turnama. a to ltlro do· .odi do nepr//llfilljakfh odriON. lllog tOQI Ito jo svokoj od njih potrebno mnogo pro. •toro da Pribovi oebt hrenu J O<letu. - Noi�• ktvno ,.".,,.. (t �nj. M()ja. gl. 3. st. 4-::&l. bila l• �lt() pat>avljotte. pe Je, !ttllvlte. doc:tltjo bUt postavlJena J kao uslov hr.�eamma. novoprldoillm tr: pegansrv• - premda Iz obzir• prema polcr&tenJrn Je. vre,lma !Drola opootoloka. )(V. 20. XXI, 25) - i zniČilo jo. koko ir(lleda. prvobitno. ral>• anu lrN.Ckag tivoto. Jer. p<i takvom noCtnu ltvoto. Cesto se dd8V8 da ljudi mo· ra,u d1 Jedt.� pre1no meso. te tako rtbr�n.a ko1e se od'lO!Ii na nle$o lna�l. ujedno. 1 Z,ittnanu I)Ofl"'ent.Jtog t1ai!lna !Ivota.

152 stupilo stanje sporazumevan�a •

. . � okviru

. zajednice. a i

mirnih odnosa čak i među udaljelltJim narod t ma. • .

Priroda. koja se pobrinula za to da ljudi �?gu da zt�e

svuda na zemlji. istovremeno je, mada Pf<!�iv OJthov� volJe,

i despotski htela da oni treba svuda da zwe. Da bt to �o­

stigla. ona nije u njima. kao pretpostavku za to, stvonla

pojam dužnosti (koji bi ih obavezao preko nekog �or�l�og

zakon� ) . već je za tu svrhu izabrala rat. - Jer, mt .vtd�mo

narode koji imaju zajednički jezi�. �a prema tome 1 zajed­

ničko poreklo. kao što su Sam�1e�' n� �edenom m�ru. s

jedne strane. i jedan narod sa sllčmm Jeztkom u Alta1skom gorju. dvesta milja daleko. s druge strane. d?k se

. ��d�

njih uklještio jedan strani ..

to jest m�ngolsk t konJanlckt .

dakle ratnički narod . i tako jedan deo OJthovog plemena P�·

tisnuo daleko u puste krajeve. kuda oni sami od se�e Sl�

gurno nikada ne bi otišli .• Isto su tako. � sada ��lekth ��� jezički srodnih Madara. Fince, zv�n_e Lapt. ra��avi lt g�tsk1. 1

sarmatski narodi. kada su provahh među nJih A sta le

drugo moglo oterati Eskime (te možda p�astare �v�opske

pustolove. pleme sas�im razl �čito od os.tahh_

amenckth .ple­

mena} na severu i Pesere na jUQU Amen-ke. cak do Ognjene

zemlje, šta drugo do rat. koji služi .. prirodi kao sred:�.

o da

naseli celu zemlju? Za sam rat OIJ� potreba� naroc1t1 _PO· vod, on je izgleda nakalemljen na ljudsku pmodu. t.�· sta·

više. važi kao nešto plemenito. na št� čo--:eka podsttce ča·

stoljublje. bez sebičnih pobuda. Tako je dos\� �o to�a da sc

ratnička hrabrost smatra (kod američki� dtvljaka tsto kao

i kod evropskih. u viteško doba) za nesto �d n�pos�ed�o

velike vrednosti. i to ne samo dok rat traJe. (sto �� btlo

opravdano) nego i zato da bi bilo rata. pa ga cesto .' zapo·

č inju samo ·da tu hrabrost pokažu. Na taj način rat Je_ sa�

po sebi stekao neko unutrašnje dost�j�ns!vo. !e ga cak '

filozofi uzdižu kao nešto što oplemenJUJe covecans�o. za­

boravljajući pri tom na izreku onog Grka: �Rat �� yal)a zato

što više ljudi pokvari nego što pokvare_llth u�tstt.• - To­

liko 0 tome šta priroda čini da os�an . s�OJU sopstvenu svrhu. s obzirom na ljudski rod kao ztvotmJsku vrstu.

Sada dolazi pitanje koje zadire u suštinu. namer� da

se dođe do večnog mira: ·Sta čini priroda u t�J name!'· to

će reći s obzirom na svrhu što je čoveku staviJa.

u duznost

njegov vlastiti um. odnosno šta či ni u pogledu nJegove."!�

ralne svrhe. i kako ona garantuje da će sve ono što bt c�·

vek po zakonima slobode trebalo da radi. � stvarn? .n.e radt,

biti obezbeđeno. a da ni onda kada ga prtroda P"�"' da �o

uradi njegova sloboda ne bude okrnjena. i to u smtslu svth

��e�lloti: eko J• prlro�•. htel:.�· i�vei�ro�; ����· k!o o�:��;e��;�li��:: tt• te bil' sa niihov1m st•novtllelma . ,. � ., •n :e da �e sa naoretknnl

kivati. vođa vt!� _ne bhd�e���r;''�!�,1�"'1�:�·ko1r;;a v:,;d:· u<:n�rena k-�i�a ����ti bol1c kultute. s�e�vluCI!t

on;,.,,e .,, obalama nji"ovth reka. te nete d:-Jzvoliti d\\ Of'IO pad.:­da upot•.e e r\'O

vod: nosi u more. J3 n.a to odgovaram: stano.,nic• .eko re��. Ob.�.

��:e�:�:��Terd]:'�7!��:i.�� �:,:;!e�k�o���� �.':';d:�� m ·�;:k:;��.�����n�

!11 )&mo onda, k�d3 1h pritDd..1 Orethodno bude P"SI1113 da UlOOSt�Y'f': 1'111r

153 triju odnosa javnoga prava: državnog, medunarodnog i prava gradana sveta.· - Kada za prirodu kažem; ona lloce da se desi ovo i l i ono, onda to ne znaći kao da nam ona nameće dužnost da to učinimo (jer to može samo slobodan r�aktični um čovek ov). nego to ona sama čini. hteli mi to ti l .�� (fat� volentem ducunt, no/entem trahunt - onoga kOJI Je voljan, sudbina vodi. a onoga koji se opire. vuče -Prev.} . . � . Kada jedan narod unutrašnjim razmiricama i ne bi

bro prtm?�a.n da s� potčini prinudi javnih zakona. ipak bi ga

na to prrstho spoljašnji rat. Jer svaki narod, prema napred pomenu·t�� ustro�stv� p�i rode: nalazi pred sobom drugi narod kOJI ga pottsku)e 1 prottv koga mora iznutra da se organizuje .u državu a.ko hoće da mu se suprotstavi kao spremna sda. Republ1kansko uređenje je jedino koje pot· Pu.n� od�ovara

_lj�dskom pravu. ali ga je vrlo teško stvoriti.

a. J?S !eze odrzatt. tako da mnogi tvrde kako bi to morala btti drzava anđela. jer ljudi sa svojim sebičnim sklonostima nis� dor�sl i za uređenje tako uzvišenog oblika. Ali tu pri­ska.�e p�tr�da u pomoć uvaženoj. na umu zasnovanoj. opštoj volJI koJa Je u praksi tako nemoćna. i to baš onim istim se�ičnim sklonostima. tako da sada zavisi jedino od dobre drzavne orga�izaci-je (a za to su ljudi svakako sposobni) da �ne sd.� lJudskih

. sklonosti upravi jedne protiv drugih i

da ttme ��-��ovo UZ?Jamno razorno dejstvo zaustavi i l i pot·

puno pon1stt. Konacni ishod za um ispada takav kao da te sile uopšte i ne postoje, te tako čovek. iako nije dobar u �oralnom smislu. postaje ipak silom prilika dobar građa­nm. Problem osnivanja države može se rešiti. ma kako to grubo zvučalo. i za sam narod đavola (samo ako imaju ra· zu�a ) , a rešenje glasi ovako: •Gomilu razumnih bića, koja kao celina traže opšte zakone u interesu svog opstanka, a od koj·ih svaki pojedinac želi potajno da im iz­ma�ne, _tako. organiz�)Vati i dati im državno uređenje da nji­h�vt prtvatm stavovt. međusobno oprečni. budu jedni dru· gtma pr�preka. te da rezultat njihovih javnih postupaka bude tstt kao da takve rđave namere uopšte nisu ni imali.• Takav problem mora biti rešiv. Jer, taj zadatak ne traži da znamo kako se ljudi moralno poboljšavaju, nego samo to kako se mehanizam prirode može kod njih iskoristiti da bi se oprečnost. njihovih nemiroljubivih raspoloženja u jednom narodu upravtla tako da se oni sami među sobom prisile na pokoravanje zakonima i da nužno uspostave stanje mira u k�me ć� važ�ti zakoni . l u postojećim, jo� vrlo slabo orga· ntzovam

.m dr:zavama vidimo da su one u sYOjim spoljašnjim

postupctma 1pak vrlo blizu tome što propisuje ideja prava. pr�mda to z

_acelo ne dolazi od njihove unutrašnje moralno­

sti - kao sto se uopšte ne može očekivati da dobro dr­žavno uređenje dolazi od moralnosti, nego baš obrnuto. da dobro uređenje omogućuje dobro moralno vaspitanje na­roda. Um moze dakle da iskoristi mehanizam prirode slu·

154 žeći se sebičnim sklonostima čovekovim (a one. razum­ljivo, dolaze u spoljašnji s�kobl kao sredstv.om �a ostvare: nje svoje prave svrhe. to Jest pravnog propssa, s da na taJ

način, koliko to sto)i do same države. unapredi i obezbe�i unutrašnji i spoljašnji mir. - To znači ovo: priroda nems­

novno hoće da pravo odnese konačnu pobedu. Ako se pro­pusti da se tu što uredi. učiniće se to naposletku samo od sebe. Mada s velikim nezgodama. - ·Odveć snažno savi­jena trska puca. a ko hoće previše, neće ništa.• (Bouterwekl

2. Ideja me<'unarodnog prava pretpostavlja da postoje mnoge susedne države. nezavisne i odvojene jedna od dru­

ge. 1 premda takvo stanje znači već samo po sebi rat (ako

federativna zajednica država ne spreči da planu neprija­teljstva ) , ipak je i ono. prema ideji našeg uma. bolje no to da jedna od država svojom moći nadvisi ostale l da se �ne

pod njenom vlašću stope u univerzalnu monarhiju. Jer. sto je obim vlasti veći. dejstvo zakona postaje slabije, a bez­dušni despotizam. pošto iskoreni klice dobra, pada napo­sletku u anarhiju. Međutim. svaka država (lli njen poglavar) želi da postigne trajan mir na taj način što će. po mogućno· sti zavladati ce�im svetom. Ali priroda hoće drukčije. -Ov� su sredstva kojima se ona služi da spreči -mešanje na­roda i da ih odvoji jedne od drugih. To su razni jezici i razli­f.ite religije. • U toj različitosti krije se. doduše. sklonost ka međusobnoj mržnji i izgovor za rat. ali ona ipak. razvi­janjem kulture i postepenim zbližavanjem ljudi. vodi V:�ćoj sag!asnosti u principima i sporazumevanju u miru. kOJI se neće ostvariti i obezbediti kao onaj despotizam - na gro­blju slobode - slabljenjem svih sila, već njihovom ravno· težom u najiivljoj utakmici.

3. Isto kao što mudro razdvaja narode. koje bi svaka država. pozivajući se čak na međunarodno pravo. htel� da ujedini pod sobom lukavstvom i silom. priroda tako 1sto.

s druge strane. ujedinjuje na·rode. koje pojam prava građ.an.� sveta ne bi dovoljno zaštitio protiv nasilja 1 rata. siuzecs se pri tom niihovim uzajamnim koristoljubljem. To je_ trg?­

vački duh koji ne može da postoji uporedo s ratom ·1 kOJI,

pre i l i kasnije. zavlada svakim narodom. A kako je.od svih sredstava kojima država raspolaže novac zacelo najpouzda­nije sifa. to je on (a ne. naravno. mo!alna pob�da) �n�žan podsticaj za sve države da potpomazu plementti msr ' da svojim posredovanjem sprečavaju rat svugde u svettl. !tde !lOd bi pretila opasnost od njegovog izbijanja, upravo ta�o: kao da se nalaze u trajnom rrotivratnom stanju. Jer. vehks se savezi u ratne svrhe mogu po prirodi same stvari stvo·

: .. ·�iue· -;,igiJ<'· d:. Cudna li 'zreza! Upravo tako ho <fa �� g()\l('lrl o rarllćitlm mntatima. Ima, &.stina. nu��ih t1aćins verov•ni•· no oni ae. n• tiću rellolJe, vet lslt'l· ri)�kih sredstavr- 1coriMf!nih za un8(1tedel'l)e vere: i n)eno nllluln('l prlbzlv•nje : . tako istn irn<t 1 raznih \IP.r!'.kih knji.;a rzen<leve$ta. vede. kot��n ltd.). all postoJI s"rftO Jedn•

je�::lil'la rel/gfj&. !t(l�:'l uali n• sve ljrr(le: i $va vreme.ne. !;v� Ol'\1 moqu &l'drtatl umo

�'"d�tvo z' ur�('JrerJ.r:nje retigi;e. to;c �e $1uć.a�no 1 "azHćliO v z.l'<olisnost; od me!!l:l ' \'reM�na.

155 riti s�mo _u vrlo �etkim slučajevima, a još rede uspeti. _ N� taJ �acm, s�m.'m _mehanizmom ljudskih sklonosti garan­tuje �moda vecnt msr: sa sigurnošću, razume se koja ni'e �ovoljna �!l se teo�ijski prorekne kada će nastupiti taj m/r. • o, prakt1cn? ona Je dovoljno velika. te nam stavlja u du· �nost da rads�o na ostvarenju svrhe koja nije puka utvara znost da radsmo na ostvarenju te svrhe koja niJ·e puk� utvara.

Drugi dodatak T a ini član većnog mira

. . Tajni _član u raspravama javnog prava. posmatran ob· �kt1vno, tJ. po . sv�joj sadržini, predstavlja protivrečnost.

. o . . gle�an subJ�ktsvno - prema osobinama ličnosti koja Je �sktuJe - moze da ima smisla, ukoliko bi po mišljenju dotsčne. osobe. dovelo u pitanje njenu čast ako bi je javno proglassls za njegovog autora.

�edini član te vrste sadržan je u ovoj postavci: države naoruzane za r�t treba da zatraže savet u maksimama (;. lozo/a o .usfovtma koii bi omogućili ;avni mir. . M_oze se. _međutim. učiniti da je za zakonodavni auto-

ritet ?rzave:. ko!OJ nar�vno treba pridati atribut najveće mu­dro_:;tJ. P?nlzenJe to sto ona od svojih podanika, u ovom sluc�J.u filozofa. dobija pouku o tome kakva će načela pri­mem:'

.. u postupku prema drugim državama: pa ipak je pre­

poruciJs�o .?a tak_o postupi . Orzava će ih, dakle. prećutno (s�atraJU�I t.o taJnO.�) na to podsticati, a to znači otprilike ovo. ona ce sh pustttt da slobodno i javno govore o načeli­�a ka_ko se vodi rat i kako se stvara mir (a oni će to činiH ' �ams od sebe, samo ako ·im se ne zabrani). Saglasnost �rzave u tom pra�cu ne treba da bude naročito utanai:ena. Jer na to obav_ezuJe sveopsti ljudski um, kao moralni zako­no�avac. - T1me naravno nije rečeno da je država dužna dats prednost. načel! ma filozofa nad mišljenjem jurista. �ao preds!av�nka ?rza��.� vlast!· neg� jedin� to da ih je du· zna. s_a�lusat!. Jursst. CIJI su ssmbol! teraziJe prava. no uz to JOS 1 mac pravde. služi s_e obično ovim pos!ednjim ne samo zato da �d �rava otklom sve strane uticaje nego i zato da l m�č �tav1 u .Jedan .�a.s, ako ovaj ne bi hteo da pretegne _(v�e vtctts} . �urs st. koJ s 1 po svom moralu nije istovremeno ' fslo�of. u. najvećem je iskušenju da tako i postupi. jer nje· gov.a J� duznost �amo da prlmenjuje postojeće zakone, a ne da 1spsta treba l t te_ z_akone usavršiti. l tako on rang svoga f�kulteta, stvarno nsžs. računa kao viši zbog toga što je uz "!ega vl�st {a to je slučaJ i sa ostala dvSl faku lteta J . -F�lozofskt fakultet stoji ispod ove savezničke sile. na vrlo n1s�om stepenu. Tako se. npr. kaže da je filozofija samo sluzavka teol�i!e (a to se isto kaže i za druge dve nauke) . Samo se ne_ vsds ·da li ona ide ispred svoje mi lostive go­spođe kao njen lučonoša i l i iza nje kao njen skutonoš<�.•

156 Da ce kraljevi postati filozofi ili filozofi kraljevi . �o

se ne može očekivati. a nije ni poželjno, jer. po�edovanJe vlasti neminovno kvari slobodno �mno rasu�_1van1�- All da kraljevi i kraljevski narodi - �o 1est om kOJI sam1 sobo� vladaju po zakoni-ma jednakosti_ - ne dozvole da klas� h· lozofa i�čezne i l i ućuti. već da 1e puste da Javno govon. to je oboma potrebno za osvetljavanje njihovog posla . � kako je ta klasa po svojoj prirodi nesp�sobna da se pota1n.o or­ganizuje ; kuje zavere. to otpada 1 svaka sumnJa u nJU da bi se mogla baviti bilo kakvom propagandom.

PRILOG

O nesaglasnosti između morafa i politike u pogledu

•tečnog mira

�loral je već sam po sebi praksa u objektivnom -�na­ćenju kao skup bezuslovno :_apovednih za�ona po_ kOJima treba da postupamo. pa _i e �c1gl�da_n besm1sao .. posto . �mo tom pojmu dužnosti vec pr1znah njegov aut�ntet, �ec1 da ne možemo. Jer onda taj pojam sam od sebe 1sp_ada �z obla­sti morala (uftra posse nemo obligatur) . �am1_m t1m. ne moze postojati spor između politike. kao !�vrsne pravne nauke. ·i morala koji je. kao takav, samo teOriJSka n�u_ka (pa time ni spor prakse sa teorijom)._ U prot1v�om slucaju. mo­rala bi se pod moralom razumeti nek�- ops�a nauk

_a � m�­

drosti. odnosno teorija maksima po ko11ma ce se b1rat1 naj­podesnija sredstva da se ostv.are nam�re � sopstvenu ko· rist. a to bi značilo osporavati da uopste -�ma morala.

Politika kaže: ·Budite mudri kao zmtte«; rroral ton:'e dodaje (kao ograničavajući usl_?v) :_ •i nevini_ ka� gofubovt � Ako oboje ne može da postOJI zajedno. u 1sto� zapoves�1 .

onda zaista postoji sukob politik� s moralo"!'- Ah_. ako oboJe treba da bude bezuslovno ujedinJeno. onda 1e poJam. suprot­nosti besmislen. pa se -pitanje o tome kako se taJ sukob mcže izgladiti ne može. ča� ni po�taviti ka�_zadat_�k. la�� izreka: ·Poštenje je na1bol1a pollttka•. _ _ sa_dw �eo�IJU kOJOJ praksa, na žalost. vrlo č�s�o pr�tivrec1, 1pak je . ��to

« tako

teorijska izreka: .poštenJe 1e b0�1e od svak� P��t1ke • b�­skrajno uzvišena nad svakim pngovorom. stav1�e . ona Je neophodan preduslov politike. Bog koji čuva gramce mor�la ne uzmiče pred Jupiterom. bogom koji_ �titi �ranice Sl��· Jer. ovaj poslednji još je podložan sudbm1. _t� .Jest. �m mje dovoljno prosvetljen da bi mogao sagledati c1ta11 n1z uzro­ka koji određuju buduć� d?gadaje i koj� . na os�ovu onog� što ljudi rade il i prc;>pusta!u· �� m�h.amzmu pr1rode sa ��­gurnošću predskazuju srecan 111 los 1shod - mada_

se IJU·

di tome nadaju. No o tome šta čovek treba da rad1 da ne

157 bi . skren�o s puta kojim mu dužnost (po pravilima mudro­sti) nalaze da ide i da b i time ostvario svoju krajnju svrhu. o tome nam um svagda daje dovoljno jasno uputstvo.

Praktičar (kome je moral samo teorija) lišava nas be­zutešno naše dobroćudne nade (čak i onda kada priznaje moralne obaveze i sposobnost čoveka da radi u pravcu nji­hovog ostvaren,a) . obrazlažući to u stvari time da on iz ljudske prirode vidi da čovek nikada neće hteti ono što se od njega traži da bi se ostvario večni mir. - Naravno vo­lj� _svih pojedinaca da žive u zakonskom uređenju na prin· c1p1ma slobode (distributivno jedinstvo volje svih) nije u tu svrhu dovoljna, već se za to traži da svi zajedno hoće � . stanje (kolektivno jedinstvo ujedinjene volje ) . Taj te­ski zadatak potrebrto je rešiti i zbog toga da bi se obra­zovala jedna celina građanskog društva. A kako se različi· �im partikularnim htenjima pojedinaca mora pridružiti još jedan uzrok koji će ih - što nijedan sam od njih ne bi mogao - ujediniti da bi se stvorila zajednička volja. to u sprovođenju te ideje (u praksi) treba računati samo n11 silu kao početak pravnoga stanja. a ona će naknadno svo­jim prinudnim dejstvom stvoriti javno pravo. Ono će. na­rav!lo· kao što se već unapred može očekivati. pokazati vehka odstupanja od one ideje (u teoriji). jer se. osim toga. ne srne mnogo računati na moralno shvatanje save­todavca: da će on. pošto ujedini pustu gomilu, prepustiti narodu da svojom zajedničkom voljom ostvari pravno uređenje.

To onda znači: ko već jednom ima vlast u svojim ru­ka�a. taj _ne?e do_zvoliti da mu narod propisuje zakone. Drzava koJa 1e vec dospela u taj položaj, te nije podložna nikakvim spoljašnjim zakonima. neće dopustiti da način kojim ostvaruje svoje pravo nad drugim državama bude u njihovoj nadležnosti . Pa i čitav jedan kontinent, ako oseti �VOJU_ n��moć nad drugi-m, koii mu inače i ne stoji na putu. 1Skonst1ce sva sredstva da pojača svoju moć time što će ga_ opljačkati i l i čak njime zagospodariti. 1 dok se. eto, s Jedne _strane. svi teorijski planovi o državnom. međuna­rodnom 1 pravu građana sveta raspršuju u neizvodi·Jive ide­ale bez stvarne sadržine. dotle se, s druge strane, praksa zasnovana na empiri1jskim principi-ma ljudske prirode, koja ne �matra za poniženje da iz samog načina kako se u svetu roo1 crpe pouke za svoje maksime. jedino može nadati da će naći sigurnu osnovicu za svoju zgradu državne mu­drosti.

Razume se. ako nema slobode i na njGj zasnovanog �oralnog_ �akona i ako je sve što se događa ili što se mo­ze d?god1t1. samo goli mehanizam prirode. tada je i čitava �oli!1·ka_ {k.ao veština da ·se taj mehanizam iskoristi za uprav· lJanJe _IJudm

:'al samo praktična mudrost. a pGjam prava sa·

mo m1sao lišena stvarne sadržine. No. ako se pokaže ne­ophodno potrebrtim da se morallli zakon poveže s politi·

158 kom. da se. štaviše. uzdigne na stepen njenog ograničava­jućeg uslova. onda se mora priznati da su ta dva _l��

jma spojiva. Ja mogu. istina, da zamislim moralnog polit1cara. koji bira principe politike tako da oni mogu postojati upo­redo s moralom. ali ne političkog moralistu, koji kuje mo­ral onako kako je to korisno za državnika.

Moralni političar postaviće sebi ovo načelo: ako se jednom pokažu kakvi nedostaci , bilo u ?.rža�nom uređenj_u: b-ilo u međusobnom odnosu država kOJI msu mogli b1t1 sprečeni, onda je dužnost. na prvom mestu, državnih po­glavara da posvete pažnju tome da se oni što pr� _pop�av� i saobraze prirodnom pravu. onakvom kakvo stOJI u 1de1• našeg uma kao uzor pred našim očima --:- p� ma_kar � za­htevalo i žrtve od strane njihovog samoljublja. K1dan1e ve­za državne i l i svetske građanske zajednice, još pre nego što postoji bolje uređenje koje će stupiti na mesto staroga. protivi se doduše svakoj politici. a i moralu �oji je u t9.� pitanju saglasan s politikom, pa bi bilo besm1sleno traz1h da se pomenuti nedostaci otklone smesta i bez potrebmh obzira. Ali da vlastodržac ima bar trajno u vidu maksimu o neophodnosti takve promene l da se na taj način stalno približava svojoj svrsi, tj. uređenju koje je_ prema pr�vnim propisima najbolje. to se zacelo srne od njega traz1t1. Jed­na država moie već stvarno imati republi-kansku upravu iako u njoj još. prema postojećoj konstituciji. postoji vla­darska moć {despotska vlast) . sve dok se narod poste pe­no ne osposobi da postane pristupačan sam_oi_ id7ii z_a�on­skog autoriteta. (upravo tako kao da zakom 1ma)u f1z1čku moć J i dok se prema tome ne utvrdi da je dorastao za sop­stveno zakonodavstvo (prvobitno zasnovano na pravu) . Međutim ako b i narod pod pritiskom lošeg uređenja iza­zvao rev�luciiu i nezakonitim putem izvojevao zakonitije. uredenje. onda u tom slučaju ne bi ipak trebalo smatrati dozvoljenim da se narod vrati na st�ro ur�đ_enje - premda bi za vreme revolucije s pravom b1o kaznJen kao bunwv­nik svak ko bi se njome balctao i ·istupao silom ili podmu­klošću. Sto se tiče spo�jašnjeg odnosa jedne države prema drugoj. ne srne se od države tražiti <la se ona odrekne_ svog uređenja. makar ono bilo i despotsko, sve dok _po�tojJ_ opa­snost da će je druge države odmah progutati (Jer Je to uređenje -ipak zaštita protiv spoljašnje9 neprijatelja). Pr_e� ma tome. pri sprovođenju �ornjeg nace�a tr?�a �opustiti l odlaganje njegovog ostvanvanja za bolJu pnhku. �.;;;;:.;-; zakoni ćistogo um•. koji doi'JOijovaju da se neko neprovodno l�vrlOk

P<ovno stanje odrti s'e dotle dok samo od sebe ne aozre u potp,Jnl p19vrat li o do

te mimi m srecbtvima torne �• pfibHJi. J&r, m•tekvo pravno uredenJe. makar ono i u manjoj mori odgovaralo pojmu prava. bolio je no nikakvo. • takvo auclblna l•nomljl) može da zodeol pr8MOiieoo reformu. - l'roY8 drlavna rnudro!t omatraee.

do�te u uddnjom �tanju stvari, swjom dutnoJtu do sprowdo reforme u dunu ldaal� jaVIIOga pr.ova. a re'tOIUCijo. ,.mo gde ih P<l<odo ''!""' oza:ow:. neC� osk"· ri•oitl da UO<ovda jO� veće ugnjetav•nje. već te Ih �vatlto kao potiV P<itode . ob spro"ede tet"'\8tj•tu rciOfmu i da stvnn nkoi'\SkO uredeniD z11snovano na prlnctpllltt ,t,)Ou(k \� tf!dirJO lratno tttMcnja

159 _1 premda moralisti koji su skloni despotizmu {i koji u pra�s• pra�e o�aške) �:eše na razne nać!ne protiv načela poflt•ke. (t• me �!O . suv•se naglo preduzimaju mere ili ih P�_euranJeno veflcaju}, ipak ih iskustvo stečeno u ovom n1•�?vom sukobu s prirodom mora postepeno 'izvesti na �O!JI put. N�suprot tome, političari koji morališu onemogu­CUJU sa �VOje s!rane da se postigne nešto bolje time što uJe�ša�aJu prot•_vpravne državne principe pod izgovorom da J� IJ�d�ka pru'Oda ?espos�bna _za dobro onako kako ga propiSUJe •deja uma, • na taJ naein ovekovečuju povre· du prava.

.. P�aksa kojo� se diče ti političari u stvari je majsto-fiJa, pn ćemu su •m sve misli uperene jedino na to kako da povlađ�ju najvi�oj vlasti (da ne bi promašili svoju pri­vatnu kor1st) da •zneveri narod. a po mogućnosti i ceo svet. Tako rade pravi juristi (oni od zanata, a ne iz zakono­davst��) . kada zađu u oblast politike. Jer, kako njihov po­sao n11e da. sami mudruju o zakonodavstvu. nego da spro­vode postOJeća �are�enja zemaljskog prava. to im uvek mora .'.z��edati naJbOlJe ono zakonsko uređenje koje upravo posto�· 1" . . kada .ovo bude izmenjena s najvišeg mesta, ono sfedece .. • tako Je sve u svom odgovarajućem mehaničkom r�du. A��· kada se iz te veštine da se snađu u svakom sta· OJU u n)lma rodi uo?raženje da mogu prema pravnim poj­m�v•ma {dakle � pno�. ne empirički) suditi o principima drzav�og

_uređenJa uopste, ako zatim na sav glas objave da P?Zna!u !�ude (što se. naravno, može očekivati, jer s mno­g•ma_ Imaju posla). ali ne poznaju čoveka i sve ono što se od njega može načiniti (za šta se traži .više stanovište an· tropo l oš kog posmatranja } , te se, snabdeveni tim pojmovi­m� . bace na državno i međunarodno pravo kako ga propi­SUJe um .- on�a taj prelaz ne magu da izvrše drukčije do u duhu IZVrtanja •

. primenjujući svoj uobičajeni postupak (�ostu�ak mehamzma po despotski datim prinudnim zako­"'?lal • .tamo gde pojmovi uma poznaju samo zakonsku �n_nudu zasnovanu na J>rincipima slobode, koja tek omogu. Cuj: pra_vo državno uređenje. A tobožnji praktičar misli da ���e taJ zadata·k rešiti mimo ideje uma. empirički, ugleda· rue. se. na razna državna uredenja koja su se najbolje odr­za!_�- al• su u većini slučajeva bila protivpravna. - Načela ko1•ma se on pri tome služi {mada ih glasno ne ispoveda} svode se otprilike na sledeće sofistićke maksime:

. �:fa? et excusa:. Ulući zgodnu priliku da samovoljno P:ISVOjiS bil? pravo drzave nad njenim, bilo nad kojim dru­g•m sus�n_1m na!o�om. Mnogo je lakše l tananije izneti oprav�an1e • ulepsat1 nasilie posle dela (naroćito u prvom slučaju ako· ·;e najviša unutrašnja vlast istovremeno i za­konodavna. te joj se valja pokoravati bez razmišljanja) ne­go pre t?g.a tražiti ubedljive razloge i čekati na protivdo­�aze. �ec -� sama ta drskost stvara izvestan utisak kao da Je onaJ kOji tako postupa stvarno ubeđen u zakonitost svo-

160 b b eventus 1·e naposletku najbolji

ga postupka. a og onus pravni zastupnik. - . si

2 Si fecisti nega. Za ono što si sam zgresJo. te . . . a od doveo do očajanja i tako do ustanka. porect

npr. SVOJ n r rd d . kriva upornost po­da je tvoja krivica. pa tv i a J6 sv

�mu

naroda da je kri­danika ili, ako si se -domog�o sus� nog . ·

re­vica do IJ"udske prirode. jer covek !e takav. ako ga _ne p . d • "1 m bud"l siguran da ce on predusreStl tebe t usretnes ·Sl o .

da ćeš mu -pasti u ruke. 3 Divide et impera. To znači: ako ima u_ tvom _narodu

nekoliko privilegov�nih �lavara, kot

su � iJ�

a�:��ss;��

�a

�vo

� .�r�

k�a���;����:( ta���s n�:���. obećavajući mu

' o VOJI l bod pa će . onda sve bezuslovno zavisiti od �o!e vec_u s o

akou

'se radi o stranim državama. onda je SeJanle vrao��

e�r: među njih prilično pouzdano sredstvo da ih. toboze

· · · • · d u za drugom pomažući sla�ij?i. potctntS Je

nć doduše nikoga obmanu· Ove poht1cke maks1me ne e . . .

f jer su one odreda svakome poznate. Nije _u p1t�

nJU. nl �? d� se zbog njih treba stideti, k� da jel_k

rec ·�e on

·�:�a

o�� . di Kako se međutim. ve l e st , .

���;iu�!p���čn� gomil���=;tis�mnoe����:u d;���· �nk;:o

a�� pomen�ta na��

��o ���� otkrivene (jer što se tiče moralno·

promat�·�; sve one jednako misle). to im jo� uvc_k pre­

st·• r1_1a 1 1 . . � ,.. • 1 na koJ·u mogu sigurno racunat1 - a ostaJe po 1ttc .... a eas · . . . k . . · putem ona se sastoji u povcćavanJ(I moct. ma opm re stekli.·

. . .

161 pravu - već mu ukazuju dužno poštovanje, premda Izmi­šljaju stotine l:zgovofla ·i zabašurivanja <la ga u praksi zao­biđu i da prepredenoj sili pripišu autoritet kao da je izvor i spona sveg prcwa. - Da bi se tom namernom izvrtanju učinio kraj (mada fle J nepravdi koja je time ulepšana) i da se pr.ttvomJ predstavnici moćnih na zemlji prisile na priznanJe da :ne govore u prilog pravu, već sili, od koje su prihvati�:! ton �ao da i sami imaju da tu nešto zapove­daju, !11će dobro da se razotkrije obmana kojom oni zava­ravaJu i sebe i druge l da se oprooađe najviši princip usme­ren ka večnome miru, da ·se, jednom -rečju, pokaže: da sve zlo koje mu stoti na putu potiče otuda što politički mora­l·ist počinje odande gde moral·�i pohtičar s pravom završa­va i što on. podređujući načela svrsi (tj. uprežući konje iza ·kola), osujećuje sopstvenu nameru da politiku dovede u sklad s moralom.

Da bl se praktična filozofija dovela u sklad sama sa sobom, potrebno je najpre rešiti pitanje: da li kod zadataka praktičnog uma treba poći od njegovog materijalnog prin­cipa, od svrhe kao predmeta naše volje, ili od formalnog, koji ima u vidu samo spoljašnju slobodu i koji glasi: radi tako kako bl mogao zahtevati da tvoja maksima postane o-pšti zakon (bila svrha koja mu drago) .

Ovaj drugi princip mora. van svake sumnje, 1mati prvenstvo. Jer, kao pravni princip on oje bezuslovno nužan. dok Je onaj prvi nužan samo onda ako se pretpostave em­piričk! uslovi postavljene ·svrhe, tj. ako je njegovo ostva· renje mogućno. Pa čak ·i kad bi ta svrha (npr. večni mir) bila i naša dužnost, -ipak !Jfsmo oi nju moraH izvesti iz for­malnih princJpa, maksima spoljašnjeg postupanja. - P-rvi od oVih je princip političkog moralista (odnosno problem državnog, međunarodnog � prava građana sveta) i sam je zadatak Iz ve§tlne (problema technlcum). Drugi, međutim, kao princip moralnog političara, za .Jcoga on predstavlja 1adatak iz morala (problema morale} . �az!ikuje se od pr­vog kao nebo od zemfje po načinu kako vodi večnom miru, koji ml ne žel·lmo samo kao fiZ'ičko dobro, nego l kao stanje što proističe ,Jz priznavanja dužnosti.

Za re§enje prilog problema, ro jest problema državne umešnosti, tr&ž·i se dobro poznavanje .prirode. kako bi se njen mehanizam mogao i:skorlsttti za pomenuttJ svrhu. Pa ipak je ·sve to nelzvesno s obzirom na večof mir kao -kraj­nji rezultat te ume!nostl. uzeli ml ma ko)i od navedena tri dela javnog prava. N�lzvesno je na koji je način lakše na duže vreme odr!atl narod tJ državi .u poslušnosti l napredo­vanju 19tovremeno: da tl strogošću, Hl mamcem bačenim njegovoj suJet!, da li vrhovnom vlašću jednog čoveka ili udruferJlm snagama neko•lclne poglavara, možda samo čl· novničklm plemstvom Ul vla§6u celog naroda. Za sve vrste uprave (Izuzev Jedino pravu ·repuMikans-ku. koja, međutim. može pasti na um samo moralnom polltll!aru ) , istorija nam

162 da·e suprotne primere. - Još nesigurnije je međun�r:xJno pr!vo. izgrađeno tobože na temelju statut� prema m•mstar­skim planovima. jer ono odista predstavl!a sam� re� bez stvarne sadržine i zasniva se na ug?von�a. kOJI u •stom onom aktu kojim su zaključeni sadrze p_n knvenu nameru da budu pogaženi. Tome nasupr'?t· rešenJe dn��og probi� ma. tj. problema politike. namece _se tako �ec1 samo o sebe za svakoga je očigledno: izlaze sramot1 svako luka:r­stvo

'i pri tom vodi pravo svrsi. No m�dros� n�s podseca

na to da mu ne treba prilaziti prenagiJ_en? 1 . s•l om, neg? da mu se treba, kad god to povoljan st•caJ pnl·lka dopust•. neprestano približavati. . . To dakle. znači: ·Težite pre svega za ca�stvom Cl­stog pra

'ktičkog uma i za njegovom pravdom, pa ce vam _va­

ša svrha (blagodat večnog mir�) _sama od seb� pasti � deo.• Jer, moral ima tu karakter1st1čnu <;>SOb�nu, l �o u P? gledu njegovih načela javnog prava (a hme 1 P?lit1k� koja se može a priori saznati) . da ukoliko svrhu čin1 manje za­visnom od fizičke ili moralne .. prednosti , utoliko . se upro:vo svrha sa torrr prednošću više podudara. To dolaz1

_otuda sto

baš a priori data opšta volja (u jednom narodu ilr u me�u­sobnom odnosu raznih naroda) jedina odl�čuje. o tof!:le sta je među ljudima pravo. A ta ujedinjena VOlJa sv1h m?ze .. s�­mo ako se na delu dosledno postupa, da prouzro��Je u:�e

d­

no i po mehanizmu prirode dejstvo za kojim tez1mo_ r a tako pribavi efekat pojmu prava. - Tako. na primer, Jedn_� načelo moralne politike glasi: ·narod treba da se udruz� u državu isključivo prema pravnim poi_movima slobode 1 jednakosti. Taj se princip osniva na

.du�nostl. � ne na ":'u­

drosti. 1 sada, neka politički moralist• mu�rUJU do .

mile volje 0 prirodnom mehanizmu ljudske gom1le ?rgan•zova­ne u društvo i neka govore kako će ?� obesnažiti �omenuta načela i osujetiti nphovu nameru ��� ne�.a nas�o]e da d?­kažu svoje tvrđenje primerima loše orgamzovan1h ure?enJa starog i novog doba (npr. demokratija bez predstavničkog sistema) ipak oni ne zaslužuju da ih i1ko sluša. U prvom redu zbo9 toga što takva pogubna teOT'ija

. b� sama stvar�

zlo koje predskazuje. jer baca ·čoveka u_

•,?tu klasu s os� lim živim mašinama, kojima je ostala )O� sam? svest � nisu slobodna bića. da bi tako u sopstvemm oč1ma pos.ta 1 najbedniji među svim bićima na svet�. . . . . . Kao opštepoznata poslovica, recenrca: Ftat wstttra pereat mundus. što u prevodu glasi: �eka vlada pravda, a neka propadnu svi lupeži u svetu. zvuo1 mož�a malo razm�­tljivo. aU je istinita. To j� odva��o pravno nacelo, ko)e staJ� odlučno na put svim krJVudanJima lukavstva l naaalja. Sa mo se ono ne srne shvatiti pogr�šno, kao d?zvola da s� sopstveno pravo koristi sa najvecom bezobZirnošću (t_.o ba se protivilo etičkoj dužnosti) . već kao oba�eza vlastodrzaca da nikome zbo9 nenaklonosti i l l samilosti .prema drugima ne uskrate niti okmje nj�vo pravo. A za to se -na prvom

163 mestu traži da unutrašnje državno uređenje bude podeše­�� prema čistim pravnim principima, kao i to da se do­!lcna država udruži sa drugim susedima i l i udalje11ijim dr­zavama u neku vrstu opšte države, sa ciljem da se na za­konski način izravnavaju međusobne razmir-ice. - Tom postavkom hoče da se -kaže samo jedno: polazna tačka �li�ičkih maksima ne srne da bude blagostanje i sreća što ce 1h �ne doneti s��koj drž�vi, dakle svrha što je sebi po�t��lJa svaka od nJih (u smrslu ono je što se hoće) kao naJ

.VISI (no ·ipak samo empirički) princip prave politike. vec_ to mora biti čisti pojam pravne dužnosti (u smislu to­ga sto treba raditi, čiji je princip dat a priori čistim umom) bez obzi

_ra n

_a fizičke posl

.edice koje iz toga mogu proizići. �ve: nece mkako propasti ako u njemu bude manje rdavih IJ�dl. Moralno zlo ima tu osobinu, neodvojivu od njegove pnrode. da se u svojim namerama samo sebi suprotstav­lja i da se un ištava (naročito u odnosu istomišljenika) te tako. mada u laganom napredovanju. ustupa mesto mo­ralnom principu dobra.

Prema tome. objektivno (u teoriji) nema uopšte su­koba između morala i politike. Ali subjektivno (to će reći: s ob�irom �a �ovekove sebične sklonosti, koje se još ne moraju nazwat1 praksom. jer se ne zasnivaju na maksima­ma uma) . taj će sukob uvek postojati i neka postoji, jer na njemu se izoštrava naša vrlina. A prava se hrabrost te vrline (prema načelu: tu ne cede ma/is sed contra audentior i�o. - ne ustupaj pred zlom, već mu se odvažno suprotstav­lJaJ ·� Prev.) ne sastoji prvenstveno u tome da se čovek sa čvrstom namerom suprotstavi zlu i žrtvama što ih mora p�dneti. nego da pogleda u oči onom mnogo opasnijem, ��znom i izdajničkom principu u nama samima - koji svo­pm mudrovanjem hoće da prikaže slabost ljudske prirode kao opravdanje za svaki prestup - i da pobedi njegovo l·ukavstvo. Politički moralist stvamo može da kaie: v!adar ; na· rod, ili narod i narod ne čine jedan drugome nepravdu ako među sobom vode rat silom ·lli lukavstvom - premda čine nepravdu uopšte time što uskraćuju svako poštovanje poj­mu prava. koji bi jedini mogao obezbediti mir za večna vre­mena. l pošto svaki od njih gazi svoju dužnost prema dru­gome. koji je isto tako prema njemu protivpravno nastro­jen, sasvim je pravo ako se oni međusobno zatiru. ali tako da od njihove rase preostane još uvek dovoljan broj ljudi kako ova igra ne bl prestala do dalekih vremena i kak� bi njihov primer jednom posluži<J kao opomena dalekom potomstvu. Pri tome je i proviđenje u svetskom toku na. šlo svoje opravdanje: Jer moralni se princip u čoveku neće nikada ugasiti, a um, koji je pragmatičan, podoban da pre.

164 tom principu sprovede u delo pravne idej�. ra·

ma pomenu . d ·em a time UJedno ste neprestano s kulturmm napre ovan) .

tv 'tei'Ja koJ'i . stu;� Na samog s on •

raste i kriVICa za one pre {v· . ·skvarenih bića uopšte

je našao za pot!.ebno da.ta .8�1�! 'opravdati nikakva tao­

postoji na zemlJI, ne d

oze� '!tanje 'tjudskog roda ne može

dice ja (ako se u2!me •ti

s No takvo je stanovište u prosu­

i neće nikada popr�vl 1 • •

d bismo mogli svoje poj· đ•vanju za nas suvl�e . vts�ko 1a. - � · nama nedokučivoj te·

move o mudrosti pripisati na VISOJ .� . } - Na orijski shvaćenoj �ili (u �ilJ.u. t:����e��:�� �ko ne takve očaj�e z�klt���� :������rincipi imaju objektivnu re· pretpostaVImO a CIS . est' Prema tome shvatanju treba elnost. tj . . da se moJ

u· IZ� �nda i država jedna prema dru·

da postupi narod u ����r�la empirička politika. Prava po·

goj. ma šta tome P�l učini nijedan korak a da se pre

liti ka. dakle. ne_ moze 1 d� . p emda je politika sama za se

to�a ne �klom �ora u,. ' · .r n·e s moralom nije nikakva

teska veštma. n)eno SJedmy� l k .,. politika nije mogla da

vod

ešti�a·.�mer :0�!1 J'::s:�=g���pr��stave jedna .d':lJgoj. -res1 c1 ati kao sa svetmJom. ma

S ljudskim pravom tre�a po�u� sti Tu se ne može kakve to žrtve. s�aj-�1�.5��u-n�� J:r::nl�� pr�gmatski uslov· raditi napola l lz

šm's. Ja

l đu prava i koristi}. nego svaka ljeno pravo (ne to .Izme

na red pravom. ali se zato po\�tika tr�a da. prtgne k��e

lag�no. uzdići na stepen na moze nadati da ce se. ma kome će trajno sjati.

ll

O saglasnosti izmedu polit_ike i morala. prema

transcendentalnom pojmu tavnog prava

Ako apstrahujem celokupm.l ma�eri!u jav,.n�a lr�vJ .. k. d f odnostma lJUdi u drzavi, l Je

(u raznjm empirlc dl a ll kao što to obitno čine učitelji ne države pre!'l.a rugo

t' ·e forma pubtlciteta. koju poten· prava. onda m1 JOŠ preos �� . bez nje ne bi bilo cijalno -sadrži svaki pravni ·!f��e;�!r kao obnarodovanal . pravde (ko}a se r:noze za���

-e �&mo ona može dati.

Pa prema tome m prava. k' . blicitet mora ·imati sva l pravni

Tu podobnost za pu ..... . t. da 11 Gna u konkret· h A pošto je vrlo lako prOSI.NI l ,. za tev. . .. . d li se može spo}iti s nače 1ma

nom slutaJu postOJI , tJ. a od bnost može zgodno po·

delatnika i l i ne . . �o pomenutar�ri �ašem umu. pomoću ko·

služiti kao kritenJUm. dat a P k moću nekog ekspe· . d ah možemo saznati - ao po . leg o m . . ,. ·zvesan zahtev (praetenSIO nmenta č1stog uma - J� .1 1 rešan (protivpravan) . luris) u ovom drugom sluc��u pog

· i·kog što sadrži Posle takve apstrakCIJe svega emplr

e l • . sve ono pojam drža11Tl09 i međunarodnog prava (jer tu ezl

165 rđavo u ljudskoj prirodi što čini silu neizbežnom). može· mo slooeću ·postavku nazvati transcendentalnom formulom javnoga prava:

•Svi postupci koji se do�iču prava drugih ljudi nepNl· vićni su ako se njihova maksima ne slaže s publi· citetom.• Taj princip treba smatrati ne samo etičkim {kao da

se tiče samo vrline) nego i jurfdlčkim (pošto se tiče ljudskih prava ) . Jer. maksima koju ne smem glasno da iskažem a da time ne osujetim sopstvenu nameru, koju moram bezuslovno da kriJem ako hoću da uspem, koju ne smem javno da ispovedim a da neizostavno ne izazovem sveopšti otpor protiv -moje od�uke. takva maksima nailazi nužno na opštu, prema tome a priori jasnu protivakciju baš zbog nepravde kojom ooa svakom preti. - Taj princip je samo negativan, tj. on jedino ima da pokaže šta nl/e pravo u odnosu na druge. - On je. kao kakav aksiom. toliko ja· san da se ne može dokazati. a osim toga lako ga je pri· menlti. kao što se vidi ·iz slooećih primera javnog -prava.

1 . U unutrašnjem državnom pravu (ius civitatis) . -Tu se susrećemo ·s pitanjem na koje je po mišljenju mno· g ih teško odgovoriti, a koje se transcendentalnim načinom publiciteta vrlo lako rešava: ·Da li buna predstavlja zako· nito sredstvo da neki narod zbaci ugnjetačku vlast tako­zvanog tiranina (non titulo sed exercltlo talis) ?• Narodna su prava povređena, i tiraninu se neće naneti nepravda ako bude zbačen s prestola: u to nema sumnje. Pa ipak je u najvećoj meri nezakonito da podanici na taj način traže svo­je pravo. te se oi oni isto tako ne b� mogli žaliti na ne· pravdu ako bi u toj borbi podlegli i ako bi potom, zbog to· ga. imal•i da isku� :najtežu kaznu.

Tu može čovek svakojako da mudruje. za i protiv, ako želi da stvar reši dogmatskim dedukovanjem pravnih osno­va. No transceodentalnl .prinoip pubHciteta javnoga prava može da prođe •i bez ·te ·opširnosti. Prema njemu, treba ta· pitati sam narod. pre nego što sklopi građanski ugovor. da Ji bi se usudio jal/Ino obznaniti maksimu o eventualnom podizanju bune. Lako je uvideti da bi narod. kada bi pri stvaranju državnog uređenja postavio uslov da u izvesnim slučajevima srne upotrebiti sHu prema vrhovnom pQ9lava­ru. time prisvo;io zakonsku vlast nad njim. No u tom slu· čaju vrhovni poglavar ne obi bio ono što jeste. m. ako bl i jed· no i drugo bilo potrebno da bl se osnovala država. onda njeno stvaranje uopšte ne bi bilo mogućno. a to bi se pro­tivilo nameri samog naroda. Nepravičnost pobune očevid· na je dakle •po tome što bi njena maksima onemogućila njenu nameru ako bi ljudi javno izrazili pr-istajanje uz nju_ Tu bi maks�mu. prema ·tome, trebalo na svaki nači.n držati u tajnosti. - Vrhovni poglavar u državi. medutim, ne bi bio prisiljen da l�ta kr•Je. On može otvoreno reći kako će

166 svaku pobunu kazniti smrću kolov�da, bez obzira �a to što će ovi misliti da je on prvi sa SVOJe strane pogaz1o osnov­ni zakon. Jer, ako je svestan da poseduje vrhovnu_ �last ko­joj se ne može odoleti �a t? se m��a pr�t�VJtl u sva­

kom građanskom uređenJu. jer ko mJe dovolJno Jak da sva­kog pojedinca u narodu zaštiti od drugoga, ta:j -nema prav� ni da mu zapoveda), onda se ne mora brinuti da će �ub� l­ci tet njegove maksime osujetiti njegovu nam;r�. Sa tlm Je prirodno u vezi i to što bi taj poglavar. u sluca!u da narod: na pobuna uspe morao postati ·()bičan podamk te ne b1

smeo pokušati �ovu bunu u svoju korist. a_l_i se isto .ta�o ne bi morao bojati odgovornosti za ramJe upravlJanje državom.

2. U međunarodnom pravu. - O međunarod��m pra-vu može se govoriti samo onda ako se pretposta'-:1 Izvesno pravno stanje (tj. spoljašnji usl·ov koji čoveku ze1sta o�o­gućuje da uživa neko pravo) .. Kao !avno p_ravo .. ono vec u svom pojmu sadrži publikaciJu ops te volje

. k� J� svakome

dodeljuje ono što je njegovo. a taj status 1Urtd1cu_s ':"ora proizlaziti iz nekog ugovora koji se ne sme z�_smvay na

prisi lnim zakonima (kao što je onaj iz k�a pot1ce drzava)_.

već moze da predstavlja i izvesnu tratno-slobodn� aso�l·

jaciju kao što je gorepomenuto stanje federalnost1 raz�1h držav�. Jer. bez ikakvog pravnog stania koje �ktivno zad�re 11 odnose među raznim (fizičkim ili �o"?l� 1� ) oso_bama.

dakle u prirodnom stanju. može �toJatl J��no _Privatno pravo. - 1 ovde dolazi do sukoba 1zmeđu _poht�ke 1 .":'oral� (ktto pravne nauke ) . te se opet lako moze pr1men1t1 o�a1 kriterijum 0 publ icitetu maksima. samo s ton:' razliko� sto su se države tu ujedinile isključivo u obavezi d� uz�1am�o

1 zajedr.ički u odnosu prema drugim državama c�vaJu ml�, a nipošto da osvajaju zemlje. - Tu sada nastup�Ju slede�!

slučajevi antinomije između politike i morala, zajedno s nji-hovim rešenjem. . .

a) ·Ako je jedna od tih država nešto obecala drugOJ :

bilo pomoć, bilo novac za rat, bllo da_ će_ joj us�upiti neke zemlje ; sl.. onda nastaje pitanje: moze �� _se dr:zava u slu­čaju od koga zavisi njen spas oslobodiotl svoje oba�ez? tako da igra ulogu dvostruke osobe. prvo suverena kOJI n�­kome u svojoj državi nije odgovoran. a onda� opet samo_ na!­vlšeg državnog činovnika. koji mora da polaze račun drzav1. Jer onda se dolazi do zaključka da se država u drugom svojstvu oslobađa onoga na šta se obavezala u prvo�-· -No kada bi država (ili njen vrhovol poglava!l ra�glas1la tu svoju maksimu, onda bi je naravno druge drzave 1�begavale ili bi se udružile sa ostalima da se odupru njemm bezob­zirnim namerama. A to dokazuje da bi polttl-ka_. �ored sveg lukavstva. sama osujetila svoju svrhu ka? bt

_ 1grala t,_ako

otvorenih karata. Prema tome, gomja maks1ma je pogresn_a.

bl ·Ako Jedna država koja je oabujala do_ strašn�h razmera (potentia tremenda) zabrine susednu sdu. moze

167 li se pretpostaviti da će ona, pošto može, i hteti da ovu potlači . i daje li to slabijoj pravo da (ujedinjenim) napadom krene na jaču, bez prethodne uvrede?• - Država koja bi 'la . to. pitanje odgovorila ·da• i koja bi ru svoju maksimu obJavl!�. samo bi još brže i sigurnije navukla zlo na sebe. Jer _veca bi sila �retekla manju, a eventualno združivanje mal_ l h . S'lla samo. �e slab� trska za onoga .koji urne da se �or1st1 onim •d1v1de et Impera •. - Ta ma·k&ima politike. Javno publikovana, osujećuje, dakle. nužno sopstvenu na­meru, l stoga je neopravdana.

e) •Ako neka ma�a država svoji m položajem naruša­va sklo� je�ne veće države i time onemogućuje njen op. sta�ak. Je � ova u pravu da onu manju pokori 1 pr�poji je sebr?• - Lako je uvide<ti da ona veća država ne bi smela glasno iskaza-ti takvu maksimu, .jer bi se male države bla­govremeno ujedinile i l i bi druge velike države povele bor­bu za taj pien. Tako bi se ova maksima onemogućila svo­jom otv&renošću. što je znak da je nepravedna 1 da to može �a bude u vrlo veli:kom stepenu. Jer nepravda, i kada je IZVršena na neznatnom objektu, može još uvek da bude vrlo vel ika.

3. Pravo građana sveta ovde ne pominjem. Ono je analogno međunarodnom pravu i zbog toga je lako navesti njegove maksime i oceniti ih.

Princip o nespojivosti maksima međunarodnog prava s publicitetom pruža nam, isti na, dobar kriterijum za ne­saglasnost politike i morala (kao nauke o pravu) . No treba da budemo poučeni i o tome pod kojim se uslovom te mak­sime podudaraju s pravom među narodima. Jer, nije dozvo­ljen obrnuti zaključak: da su one maksime koje podnose publici�et samim tim i pravedne, pošto onaj koji je sigumo nadmocan ne treba da krije svoje maksime. - Međunarod­no pravo uopšte je mogućno samo pod uslovom da pret­hodno postoji neko pravno stanje. Bez toga nema javnog prava, te je svako pravo -koje se moze zamisliti van toga stanja (u prirodnom stanju) samo privatno pravo. No ra­nije smo videli da je federativna stanje među državama čija je namera da ukloni rat, jedino pravno stanje koje n� zadire u slobodu država. Prema tome, saglasnost između politike _i morala mogućna je jedino u federativnoj zajed­niCl (ko}a je prema pravnim pri·ncipima a priorl data i nu· žna}. Osnivanje te zajednice u što širem obimu čini pravnu osnovicu celokupne politike, a bez te je namere svekoliko njeno mudrovanje glupost i prikrivena nepravda. - Ta na­

dri�olitika i.ma svoju kazuistiku. koja ne zaostaje za naj­bolJom jezuatskom skolom - reservatio menta/is: pri skla­panju javnih ugovora upotrebljavati takve izraze koje će­mo u zgodnoj prilici tumačiti po volji. u svoju korist (npr.

r 168 razlika između status quo de fait l de droit) ; - probabili·

zam: izmišljati rđave namere drugih ili smatrati verovatnim

da one pretežu, a to onda uzeti kao pravnu osnovu da se

pokopaju druge mime drž.ave: - l , naposletku, peccstum

philosophicum (peccst/1/um bagstelle}: smatrati lako opro·

stivom sitnicom što j e progutana kakva ms/s država, ako

se time koristila neka druga znatno veća, tobože u interesu

povećanja dobra u svetu. •

Tome Ide u prilog l dvoHčnost polmke u pogledu mo­

rala. \coja i>skorišć�e čas ow čas onu njegovu oblast za

svoje namere. - Ljubav prema čoveku l poštovanje ljud·

skog prava su podjednako naša dužnost. Samo, ono prvo

je us/QVna, a drugo bezuslovna dužnost, koja prosto naleže

i za koju se onaj koji hoće da se prepusti slatkom oseća­

nju da čini dobro najpre mora .potpuno uventi da je nije

pogazio. S moralom u prvom smislu (et�koml politika će

se lako sporazumeti da lj·udska prava prepusti njihovim

p09lavarima. Ali što se tiče morala u drugom smislu (kao

nauke o pravu) , pred ·koJim bl trebalo da prtgne kolena,

politika nalazi za umesno da se ne upušta nl u kakvu pogod·

bu, nego da mu radije porekne svaku realnost 't da sve du·

žnosti protumači kao čistu naklonost. Ipak bi tu podmu·

klost jedne ,mračnjačka politike filozofija lako mogla osu·

jetiti publicitetom odnosnih političkih maksima, samo kad

bi se politika htela usuditi da filozofu omogući publicitet

njegovih maksima. U tom smislu ja predlažem drugi, pozitivni transcen-

dentalni princip javnoga prava. koji bi imao ovu formulu:

·Sve maksime kojima ]e publicitet potreban {da ne

promaše svoju svrhu) slažu se istovremeno i sa pra­

vom � sa politikom.•

Jer, ako one mogu da ostvare svoju svrhu jedino pu­

blicitetom, to znači da su saobrazne opštoj svrsi pubiike

(sreći) . a ·prav·i zadatak po�itike :i rYije ništa drugo

do to da postigne tu saglasnost (da ova bude zatlovol]na

svoti m stanjem) . Ako se. međutim, ta svma može postići

samo publicitetom. ro jest tako da se odstrani svako nepo·

verenje 'Prema maksimama. onda se maksime l'llOf'aju sla­

gat:! s pravom pob�ike, ier samo je u .njemu mogućno uje­

diniti svrhu svih njih. - Dalje izvođenje l raspravljanje

ovog principa moram ostaviti za drugu priliku. No, da je po­manuta formula transcendeotalna. vidi se po tome što su

ukloBjeni s..-i empirlčki usiO"Yil (nauka o sreći) koji

čine .gadrilnu zakona, a uzeta je u obzir samo forma �te

zakonitosti. • Prilozi lli ta\cve mahl- n>09U 18 n1tl U 'r .. prtvo (IOOpodlna dototo�oq aantnl�l

GIMII •0 vozi moralo i polltlkl, 1788-. Tt! ualednl noućnlk priznaje odmoh N po·

tetku da niJe u ston)u doti zadovOI)ovelućl odv<M>• "" 10 pltll')e. Pa ipak, ock>brltl ta malcatme, lo�o uz priznanje do to .,.moguće pobili ""* prlgov<>ro koji •• P<Otlv njih )eviJoiu. ttgledo mi k10 oc1vee veliko, vet. no Ito )e "" m•••u. I>OI"J&tl)tvo"

pre<lll oni",.. koJI ou aklonl do Ih ri()UIJOtrebe

169

Ako je naša dužnost, ukotiko zato ujedoo osto" . opravdana n�a .. d�. ostvarimo stanje javnoga pra! m1�ar'. na. besk

.rajnoJ hnlj1 postepenog pribHžavani.l � č .

mir, \cotl mora doći posle r-• ve m

nazivalo mirovnim . onoga !.to se �ada pogrešno

valo primlrjima) ntugj

ovonma (� bilo bl tacno da se nazi·

rešavan . , e prazna mtSaO, nego zadatak koji se

_

J post�, stal� približava svom krajnjem cifl.l;

er vremenski razmool potrebni z t edov •-staju verovatno sve kraći.'

a . o napr anje, po-