@ivojin-@i`a Labus

NOVO RUJICE

„Oprosti Bo`e sve na{e grehove.Juna{tvom daruj k}eri i sinove.

Kud god da krenem Tebi se vra}am ponovo.Ko da mi otme iz moje du{e Kosovo.“

(„Vidovdan“, autor Milutin Popovi} Zahar

peva Gordana Lazarevi})

IMPRESUM

1 2

@ivojin-@i`a Labus

NOVO RUJICE

Beograd, 2004.

3 4

RE^ AUTORA

Ove 2004. godine nema nijedne srpske ku}e nisrpske du{e u nekada na{em selu Novom Rujicu. To jerazlog da pri|em pisawu ove kwige. Znam da ona ne}ebiti potpuna iz vi{e razloga, ali ona mo`eposlu`iti kao povod mla|im qudima da nastave iupotpune nedostatke ove kwige. Pri prikupqawumaterijala za ovu kwigu nailazio sam na mnogepote{ko}e. U prvom redu {to su `iteqi na{eg selasilom rasejani po mnogim mestima i od strane[iptara terorista i zlo~inaca proterani.

Mali je broj starijih Ruji~anki i Ruji~anakoji bi mi svojim se}awima pomogli o `ivqewu una{em selu do kobne 1999. godine. A ta kobna 1999.godina je bila fini{ stradawu Srba na Kosovu iMetohiji kao i na{em selu koja su po~ela davne 1941.godine, okupacijom ovih prostora od strane nacistai fa{ista. Period Drugog svetskog rata jeNovoruji~ane smawio za dvadeset qudskih `ivota,radnosposobnog i produktivnog doba. Pored ovogbilo je interniranih u Albaniju 7 qudi, u Nema~ku8, vojnih zarobqenika 5 i pri{tinskim kazamatima11. Ovo su bili qudi od 20-50 godina starosti. Poredovog Novoruji~ani su pretrpeli i mnoga materijalnauni{tewa wihove imovine. Ovome treba dodatiracije, torture i batinawe od strane [iptarabalista {to su okupatorske vlasti terorisale.

Ako se analiziraju doga|aji od dananaseqavawa do nesretne 1999. godine mo`e se spravom konstatovati da su Novoruji~ani bili veoma,`ilav, otporan i izdr`qiv `ivaq.

Na{i bli`i susedi iz Starog Rujica koji sutu jo{ od prvog naseqavawa Slovena su uvek bilipravi prijateqi i kom{ije na{em selu i `ivqu. Oni

su do 1999. godine sa~uvali svoj jezik, obi~aje isrpsku pravoslavnu i svetosavsku tradiciju. I kaotakvi zbog napada NATO snaga i zbog {iptarskogterorizma morali su da napuste svoja vi{evekovnaogwi{ta i stani{ta.

Iz svega ovog proizilazi da je od NovogRujica koje je po drugi put nastalo 1920. godine naru{evinama gde je nekada bila Gorwa Rujica kao iDowa (Stara) Rujica, ~iji su se potomci odr`alimnogo vekova na tom mestu, ostala su da svedo~e osvemu dva srpska grobqa Novoruji~ko, jugozapadno odsela, zvano “Brdo” u kome po~iva preko stotinubla`opo~iv{ih srpskih du{a i Staroruji~kogrobqe koje se nalazi na bregu sa desne strane starogputa Novo Rujice-Lipqan blizu starog sitni~kogmosta, u kome su vekovima sahrawivani i broj im sene zna.

Ostaje nam da se molimo Bogu i tra`imo odBoga da {iptarski vandali ne skrnave ova grobqa jermrtvi nisu nikom opasnost niti imaju neku krivicu.A neka Bog kazni svakog vandala koji i poku{a daskrnavi i uni{tava grobove u kojima mrtvi treba dapo~ivaju na svojoj i u svojoj zemqi.

Jedan broj Ruji~ana odazvao se na taj na~in{to su pomogli u davawu nekih podataka ifotografija, na ~emu im se zahvaqujem. Svestan sam~iwenice da u ovom radu imam propusta, da samizostavio neke qude ili porodice koje su zaslu`ileda se o wima ka`e vi{e, ali zbog nedostupnosti iliwihovom nemarno{}u to nije bilo mogu}e. Takvimase izviwavam.

Ja u ovoj kwizi dajem svoje vi|ewe o na{emselu bez ikakve namere da nekog uvredim, ponizimili omalova`im. Stalo mi je da ostanu pisanitragovi o nekada na{em lepom selu.

Autor

5 6

PREDGOVOR

Ova hronika sela Novog Rujica pi{e se ove2003. godine, na samom po~etku tre}eg milenijuma,na`alost kada u selu nema nijedna srpska porodica.

Prou~avawe istorije sela i seoskog `ivota uSrbiji zapo~eto je krajem 19. stole}a. Za~etnikistra`ivawa je na{ poznati nau~nik Jovan Cviji},{to }e kasnije nastaviti wegovi u~enici, ali jeubrzo prestalo organizovano istra`ivawenastajawa i istorije sela, kao i pojedinih porodica.U periodu izme|u dva svetska rata bilo je pojedinacakoji su pisali hroniku svoga sela iz qubavi premasvom zavi~aju. Ali, na`alost to je sve ostajalo urukopisu jer niko nije mogao da finansira{tampawe i objavqivawe hronike. ^iwenica je da sumnoga sela vodila letopise. Ovi letopisi, ukolikosu sa~uvani, su gra|a neprocewive vrednosti zapisawe hronika sela.

Posle Drugog svetskog rata, tj. od 1945.godine, vi{e se poklawa pa`wa unapre|ewuorganizacionih formi proizvodwe i tehnologiji,izgradwi sela, a gotovo da nije postojala nikakvainicijativa da se istra`uju i opisuju istorija sela,demografski i kulturni problemi, etnologija,antropogeografija, sociologija. Vi{e su seprou~avali problemi organizacije proizvodwe,udru`ivawa, tehni~ko-tehnolo{ka, organizaciono-ekonomska pitawa, a sela i seqak su svudazapostavqani. Seqak je bio proizvo|a~materijalnih dobara - hrane, a zapostavqena jedru{tveno-sociolo{ka sadr`ina seqa~ke

proizvodwe. Retki su bili istra`iva~i sela iseoskog `ivota, poput Sretena Vukosavqevi}a, kojije rukovodio Institutom za selo u Srpskoj akademijinauka.

Bogate arhive u selima su uni{tavane,dokumenta su kori{}ena za potpaqivawe vatre u{poretima i pe}ima i prostorijama u kojima senalazila op{tinska uprava. Zapostavqani suistorija, etnologija, sociologija i sve ono {to ~iniosnovne prednosti ukupnog progresa. Sve ovo jedoprinosilo mnogim proma{ajima u agrarnojpolitici, a gotovo da nije bilo planske politike uodnosu na selo, wegovo prostorno ure|ewe iorganizacija seoskog `ivota.

Sasvim je bila druga situacija kada je grad upitawu koji je uvek bio u prvom planu, kao inepoqoprivredne delatnosti u wemu. Neplansko iprenagla{eno demografsko pra`wewe sela,pra}ewem starewa sela, bili su samo posledicajednostranog razvoja, ga{ewa mnogih vrednosti sela,zapostavqawe bogate wegove kulture i wegoveistorije. A u Srbiji istorija sela i wegova kulturasu osnovi i istorija naroda.

Poznati ekonomista i privrednik sa Kosovai Metohije @ivojin-@i`a Labus, ose}aju}i dugprema svom zavi~aju i qudima u wemu odlu~io se danapi{e hroniku svoga sela Novog Rujica. Wegovaodluka sastoji se u ozbiqnom pristupu pisawa ovehronike, svestan da }e ulo`iti dosta truda inapornog istra`ivawa kao i finansijskih sredstavakoje }e sam obezbediti.

7 8

ISTORIJA SELA I GEOGRAFSKI

POLO@AJ

Selo Novo Rujice nalazi se u ataru selaStarog Rujica za koje se zna iz turskog popisaOblasti Brankovi}a iz 1455, 1477. i 1487. godine kojetada imalo naziv Gorwe Ru{ince sa 56 srpskih ku}a.U to doba su ovo selo okru`ivala isto~no od selapreko reke Sitnice Suvi Do sa 30 ku}a, jugoisto~nose nalazilo selo Ala{ sa 18 ku}a, zapadni Lipovicasa 28 ku}a i sverozapadno Skulanovo sa 46 ku}a.^itav kraj, kao i cela oblast Brankovi}a u to dobabio je nastawen iskqu~ivo srpskim `ivqem.

Selo se nalazi na 3 km severozapadno odLipqana. Prilikom prvog popisa pomiwe se kaoveliko selo sa 56 srpskih ku}a me|u kojima i popBraje i Dowe Ru{ince sa 16 srpskih ku}a i popomJovanom na ~elu spiska. U ovom delu atara oformilose naseqeni~ko selo Novo Rujice.

U ovom ataru nalaze se ostaci vizantijskihzidina i staro srpsko grobqe sa crkvi{tem u wemu.Na zapadnoj i sverozapadnoj strani nalazila su se dvaomawa srpska sela koja su nestala u doba kada je uovim krajevima vladala kuga.

Bli`a i daqa okolina sela ima dosta starihsrpskih sela, starih gradova, ostataka starihgradova i utvr|ewa, crkvi, crkvi{ta, grobi{ta idrugih znamenitosti zna~ajnih za istoriju srpskognaroda.

Selo se nalazi u op{tini Lipqan. Op{tinaima 72 sela, od kojih je ravni~arskih 52, i brdsko-planinskih sela 20.

9 10

paus1, skica

U blizini dana{weg Lipqana nalaze seostaci starog grada Ulpijane. Krajem prvog vekanove ere Ulpijanu su osnovali Rimqani i ona od tadapredstavqa va`an privredni centar na Balkanskompoluostrvu. Vizantijski car Justinijan (527-565)ponovo obnavqa grad pod nazivom JustinijanaSekunda.

Lipqan ima veoma povoqan geografskipolo`aj. Kroz Lipqan je prolazio stari bosansko-makedonski put, koji se ovde ukr{tao sa poznatimskadarsko-prizrenskim putem, koji je daqe jednimsvojim krakom vodio preko Pri{tine i Laba zaNi{, a drugim preko Jaweva, Novog Brda i Vrawa zaSofiju. Kao va`na saobra}ajna raskrsnica sabogatom okolinom, Lipqan je u doba Nemawi}a biova`an grad u srpskoj sredwovekovnoj dr`avi. Prviput ga od Vizantijaca osvaja 1093. godine ra{ki`upan Vukan, ali ga ve} idu}e godine napu{ta uru{evinama i tek ga kona~no osvaja Nemawa 1190.godine.

U Lipqanu postoji Crkva Vavedewa Sv.Bogorodice sazidana pre 1331. godine, kada ju je kraqDu{an darovao Spasovom pirgu manastiraHilandara. Stradala je od po`ara i ru{ewa posledolaska Turaka i pada Novog Brda o ~emu je urezanzapis na freski u apsidi crkve. U 16. veku crkva seobnavqa. Crkva je ponovo opustela u 17. veku, apo~etkom 19. i 20. veka u dva maha je obnavqana. Ucrkvi je sa~uvano dosta `ivopisa iz 14. veka. U ovojcrkvi mnogi Ruji~ani su kr{teni, pri~e{}ivali sei ven~avali.

U crkvenom dvori{tu stare crkve po~eta jeizgradwa nove crkve Sv. Flora i Lavra,

hri{}anskih mu~enika sa Kosova koji su stradali uII veku n. e. Gra|ewe je otpo~elo 1939. godine, ali je1941. godine prekinuto zbog Drugog svetskog rata.Kona~ni zavr{etak i ure|ewe nove crkve iparohijskog doma okon~ano je 1974. godine.

Ovde treba ista}i nekulturu pojedinihateista koji su toliko bili drski da su posle Drugogsvetskog rata u vreme otkupa u ovu crkvuskladi{tili `ito koje je u nekim slu~ejevimaoduzimano do posledweg zrna od gra|anazemqoradnika lipqanske op{tine.

Dana{wa varo{ica Lipqan nalazi se nalokalitetu nekada velikog rimskog grada Ulpijana.Od varo{ice Lipqan naseqeni~ko mesto NovoRujice je udaqeno nepuna 2 km. Wega okru`uju sela:Staro Rujice, Mali i Veliki Ala{, Suvi Do iSkulanovo.

Ova sela u doba turskog ropstva su bila ~istosrpska {to se da videti iz turskog popisa oblastiBrankovi}a koji je izvr{en 1455. godine a i kasnijihgodina.

S obzirom da ovaj popis ne sadr`i prezimenadoma}ina ve} samo ime, to }emo dati pregledpomenutih sela sa wihovim `ivqem. Po}i }emo odsela Novog i Starog Rujica koja su u dobaBrankovi}a imala drugi naziv.

11 12

Selo Gorwe Ru{ince (Gorwe Rujice):

Milo{, sin Jovice Pribina, sin MilankaRadota, wegov brat \urica, sin Div~aStepan, sin Milo{ Stepan, sin VlkoslavaRadislav, sin Stanka Dimitrij, sin NikoleStepan, sin Dobra{ina Vlk, sin VlkoslavaDimitrij, sin Dobra{ina Bogoslav, sin DobranaNikola, sin Radote Radislav, sin NikoleOliver Karagu}a Ivan, sin Nikole\uran, sin Nenade Ralin, sin DankaStojan, sin Branka Bogdan, sin [a{ataStoja, sin Dimitrija Nikola, sin StanilaBogdan, sin Div~a Radislav, wegov bratVlah, sin Prijezde Milo{, sin DabkaStepan, sin Mileta Bogdan, sin papasaBogdan, sluga, vlah Radihna, sin VlkoslavaJovan, sin Nikole Pribina, brat StojanaVlkoslav, sin Braje Crep, sin MilkaStepan, sin Rajka \ura, wegov bratVitomir, sin Krivo{a Milo{, sin StepanaBogdan, sin Nikole Dimitrij, brat JovanaJovan, sin Nikole Stanko, siromahRadovan, sin Ranka Lazar, kova~[a{at, star Radislav, wegov bratPop Braja Radislav, sin DimitrijaMilko, sin Bojaka Vlk, brat Vlkoslava\urica, sin Bojaka Dimitrij, sin DanilaBogoslav, pop Dabko, brat JovanaBranko, sin Stanka Jovan, sin [a{ataMilo{, sin Radote Nikola, siromahRadovan, govedar Mara, udovicaRadin, sin Miladina Milica, udovicaNovak, sin Bo`i}a @ena Bogdanova, udovicaRadisav, sin Miladina

Svega: ku}a 56, udovica 3, neo`ewenih 6

Selo Dolwe Ru{ince (Dowe Rujice):

Pop Jovan Radihna, siromaOstoja, wegov brat Radica, brat DimitrijaJakov, brat popa Radovan, sin OstojeBogoslav, sin Mirka Jovan, brat StepanaDabi`iv, wegov brat Stepan, brat Dabi`ivaRadivoj, wegov brat Radihna, sin RadiceDimitrij, sin Radislava Bogoslava, udovicaBorovac, sin Dimitrija Stanislava, udovicaStepan, do{lac Jerina, udovicaBo`idar, siromah Olivera, udovica

Svega: ku}a 16, udovica 4

Selo Hala{ (Veliki i Mali Ala{):

Radica, sin Nikole Radica, sin ZagorineRadislav, wegov sin Vladislav, wegov sinRadislav, Go{wan Vlka{in, sin Nik{eVlk, wegov brat Dobroslav ZagoracPetko, sin Radislava Vlka{in, sin VojnanaBogdan, wegov brat Vlk, siromahStepan, pri{lac Radica, sin PavlaJovica, sin Rada{ina Radica, sin BristanaPetro, Go{wan Nikola, sin Neme{}eruneRajika, wegov sin Rajko, wegov sin

Svega: ku}a 18, neo`ewenih 2

Selo Suhodol (Suvodol - Suvi Do):

Dap~a, sin Gavrice Milo{, sin Stani{eDavid, wegov sin Bo`idar, wegov bratRadica, sin Bo`idara Stepan, wegov bratDrago{, wegov brat Radenko, wegov bratRadislav, sin Branislava Rahojin, sin BogdanaBogoslav, wegov brat Radihna, sin majstora

13 14

15

Bo`idar, sin Vlk~a Petko, siromah\urko, sin Milana \on, ArbanasMilo{, wegov sin Dobrislav, sin RadovanaRadica, wegov sin Pava, sin \onaBogavac, s. Radovana Veseqko, pri{lacPera{, sin Tasovi}a Radica, sin VinkaRadica, wegov sin Radovan, sin Milana\ura{, sin Dobra{ina Milan, sin RadislavaBrana, sin kalojora Radman, siromahMrk{a, siromah

Svega: ku}a 30, neo`ewenih 1

Selo Skulanovo:

Radica, sin Radivoja Radislav, sin RadihnaVojnan, wegov brat Bogdan, siromahGojak, sin Vlkote Bogdan, sin NenadeRada{in, wegov brat Lukac, pri{lacPetko, sin Gojaka Radovan, brat RadiceStepan, sin Vlkana Radi{, sin Mil~ePop Nikola Miroslav, sin kalojoraRadovan, wegov brat Grubac, sin Mil~aOliver, sin Vlkote Radihna, brat RadovanaRadovan, sin Nikole Rajko, brat Bo`idaraDabi`iv, wegov brat Branko, sin VlkaOliver, sin Raja Branko, sin OliveraVlajko, sin Vlkana Dimitrij, sin RajkaNikola, sin Milo{a Radislav, sin MiroslavaBo`idar, sin Dobrislava Radislav, sin VlkoteVlk, sin Prijezde Jovan, sin RadovanaBogdan, sin Rade Stepan, sin BogoslavaLuli}, sin Radka Radislav, sin Dabi`ivaDabi`iv, brat Radovana Nikola, sin NenadeSajan, Prvosan Gruban, s. Bo`idaraBogdan, sin kalojorice Radovan, sin Vlkote

Oliver, wegov brat Dimitrij, brat RadiceVlkota, do{lac Oliver, sin GojakovRadica, sin kalojerice Budi{a, sin StepanaRahica, wegov brat Bogoslav, sin Petka

Svega: ku}a 46, neo`ewenih 4

Napomena: Podaci uzeti iz kwige „Oblast Brankovi}a”op{irni katastarski popis iz 1455. godine, izdava~Orijenatalni institut u Sarajevu 1972. godine,priredili: Hamid Haxibegi}, Adem Hanxi} i E{refKova~evi}.

U Beogradu, na Krstovdan leta 2003.Mr Pavle Xeletovi} Ivanov

DOSEQAVAWE POSLE PRVOG

SVETSKOG RATA U NOVO RUJICE

Selo Novo Rujice nastaje posle Prvogsvetskog rata, ta~nije od 1920. godine, kada se na{ikarama, tratinama i ledinama po~iwe formiratiselo. Pri formirawu sela pri{lo se planski. Takoje ruski emigrant Bukalov, in`ewer, koji je biozadu`en za urbanizaciju u srezu gra~ani~komizradio plan za ovo selo.

Ku}u niko nije mogao da gradi tamo gde jehteo, ve} na mestu koje je planom predvi|eno. Plansela se sastojao od tri glavne ulice, ili {ora kakosu to Ruji~ani kasnije nazivali. S obe strane ovihulica podizane su ku}e i pomo}ne prostorije.

16

In`ewer Bukalov je oderedio jednu povr{inu odjednog hektara na kojoj }e se ubrzo podi}i {kola.Pored ovog u samom centru ostavqena je povr{inatako|e od jednog hektara za potrebe igrali{ta kao iza druge namene. Sredinom sela ubrzo je prolazio putkoji je bio kaldrmisan. Ovaj put prema zapadupovezivao je nekoliko sela i dosegao do rudnikamagnezita Gole{. Prema istoku izlazio je na rekuSitnicu na kojoj je postojao ve} izgra|eni most, idaqe do Lipqana. A od Lipqana jedan krak puta odmakadama i{ao je jugozapadno prema selu StaroGracko i daqe prema [timqu i preko Crnoqeva iSuve Reke za Prizren. Drugi krak je bio putPri{tina, Uro{evac i daqe prema Skopqu. KrozLipqan prolazila je `ele`ni~ka pruga KosovskaMitrovica-Skopqe koja je izgra|ena 1873. godine.Udoba naseqavawa Novoruji~ana nije bila pruga daqeod Kosovske Mitrovice, pa bi se vozom, naprimer zasever, moralo i}i preko Skopqa.

Kada su po~eli pristizati Novoruji~ani unovi zavi~aj, a to se ose}alo i kod mnogih drugih kojisu stizali u obli`wa sela, bilo je prisutnozadovoqstvo vra}awa na svoju djedovinu.

Pri~ane su razne pri~e koje su ovi gor{tacidonijeli sobom. Sremci su tvrdili da su se wihovipreci odavde odselili pre ne{to vi{e od 120 godina,da su `iveli pokraj reke sitnice, da je Sitnica bilapuna ribe i da su imali krda goveda. Da su velikaprostranstva bila pusta, a da je najve}i problem bioturski zulum. To im je to preno{eno sa koqena nakoqeno.

Li~ani i oni iz Bosanske krajine su pri~alida su wihovi preci u velikim grupama oti{li zbog

turskog zuluma, pa prelaskom preko gore skretalilevo i i{li sve daqe i daqe dok se nisu zaustavilina obroncima Grme~a i Dinare, a da su po predawu`iveli na poqu Kosovu, te da su ih rado Austro-Ugari prihvatili i od zdravih i mladih qudiformirali neku vrstu vojske i podanika.

Hercegovci su pri~ali da su wihovi oadvdeoti{li preko Sanxaka i Crne Gore i nastawivali seu krajeve pored Trebi{wice i Popova poqa, da su imstari pri~ali da su im mnogi saplemenici ostali naKosovu, a neki oti{li put Panonske nizije, te dajedni za druge nisu nikada saznali ne{to op{irnije.

Ove pri~e o svom poreklu da su sa Kosova suraspredane naro~io me|u starijim gra|animaMilanom Lazi}em i @ikom Nedeqkovi}em,Milanom Mladenovi}em iz Vojvodine i LukomKomadom, Mitrom Jawi}em iz Hercegovine, DanomLabus, Radom Novakovi}em, Bo`om Novakovi}em,Milom Drowkom, Ilijom Mr|om iz Like, te JovomRa|enovi}, Mi}om Karanovi}, Milo{emMarkovi}em i drugim iz Bosanske krajine.

Saznawa o ovom da su mnogi doseqenicinekada poreklom iz ovih krajeva doprinelo je da suSrbi starosedeoci shvatili da oni nisu nekido{qaci Bog zna odkud, pa su ih po~eli postepenoprihvatati kao svoje. Mnogi su ih ubrzo po~eliuzimati za kumove tako da je kasnije skoro svakaporodica imala kumstvo izme|u do{qaka istarosedeoca.

Malo Ribare su pre doseqavawa Srbanaselili [iptari iz Toplice gde su se iz Albanijenaselili posle odlaska Srba. Kada su ih Srbi pooslobo|ewu tih krajeva prognali zajedno sa Turcima,

17 18

oni su se nazivali od strane starosedioca muhaxiri{to u prevodu zna~i do{qaci. Ustanovqeno im jeprezime Ja{anica, {to zna~i da su otuda do{li, gdesu se jedno vreme bili nastanili na puste posede kojesu Srbi jedno vreme napustili. U Starom Rujicu sudo{le dve porodice Dragu{e i Blace koje su tako|edo{le iz Toplice, iz sela Dragu{a i Blace i tako suse i zvani~no prezivale.

Kada se ovo sve sagleda vidqivo je da jeKosovo u 19. i po~etkom 20. veka bilo dosta pusto inenaseqeno jer su sa wega mnogi oti{li u raznekrajeve, a bilo ih je koji su stigli i do predelaRusije i ruskih zemaqa.

Da je tako bilo te da su ovi prostori bilinastaweni vekovima srpskim `ivqem trebalo jepro~itati kwigu „Oblast Brankovi}a“ koju je izdaoOrijentalni institut iz Sarajeva u kojoj je obra|enop{irni katastarski popis koji su Turci izvr{ili1455. godine. Treba pro~itati kwigu „Balkanskopoluostrvo“ od Cviji}a, te „Kosovo“ od TanasijaUro{evi}a.

PREGLED DOSEQENIH PO MESTIMA

I KRSNOJ SLAVI

Najvi{e stanovnika do{lo je iz: Like,Bosanske krajine, Hercegovine i Vojvodine. Me|uprvima su do{li: Mi}a Karanovi}, Nikola D. Labus,Janko Ra|enovi}, Rade Novakovi}, Mile Drowak,Lazo Romi}, Luka Komad, Milan Lazi}, Milan

Mladenovi}, i drugi. Svi su do{li preko Skopqazbog `elezni~kog saobra}aja. Wihova prvapote{ko}a po dolasku je bila {to nije bilo ku}a zaqude ni {tala za stoku. Neki su iz Bosne i Likedoterali ne{to gra|e pa su mogli odmah da napravubrvnaru u koju su privremeno stanovali. Neki supravili od pru}a i blata privremena skloni{ta odzime i ki{e. Ku}e u nizu {irokih ulica su bilenastawene idu}i od Lipqana sa desne strane MitarJawi}, doselio iz Qubiwa, Hercegovina, slave\ur|ev dan; @ivan Ki{dobrawski, doselio se izVojvodine; Jano Hire{, doselio iz Vojvodine; Mi{oMajorski, doseqen iz Vojvodine; Mihajlo Ra|enovi},doselio iz Bosne. Dok sa desne strane ulice bile suku}e: Milan Markovi} dve ku}e, i brat mu Markodoselili iz Bosanske krajine, slave Aran|elov dan;Todor [esti} doseqen iz Slavonije, slave \ur|evdan; Nikola Brkqa~ do{ao iz Bosne, slave \ur|ev

19 20

Stara srpska ku}a u Staroj Rujci, kakve su obi~no bile ku}e

pri doseqavawu

dan; Janko Ra|enovi}, doselio iz Bosanske krajine,slave \ur|ev dan; Nikola Brkqa~, doselio izBosanske krajine; Mi{o Majtan doselio iz Srema;Martin Hloda doseqen iz Srema; Nikola Labus,Jovan Labus i Kosta Labus svi iz Like, slave Sv.Nikolu; Bo`o Novakovi}, doselio iz Bosanskekrajine, slavi Sv. Nikolu; Stevan Ra|enovi},doselio se iz Bosanske krajine, slave \ur|ev dan.

Sremski {or su nastawivali: sa desne straneulice Milan Mladenovi}, doselio iz Srema; TodorRadakovi}, doselio iz Srema; Milan Jano{evi} izSrema doseqen; Stevo Antonovi}, doselio iz Like;Damjan Srdanovi}, Nikola Berberovi} i AntonPodolski svi doselili iz Srema, kao i NikolaLazi}, a sa leve strane: \ura| Novakovi}, doselio izLike, slavi Svetog Nikolu; Nikola Drowak, doselioiz Like; Ilija Mr|a, doselio iz Like, Milan Lazi},Mijo Princ, @ika Zekovi} doselili iz Srema;Mile Drowak, doselio iz Like.

Gorwi {or: Luka Komad, doselio izHercegovine slave Sv. Jovana 20. januara; MihajiloKaranovo}, Nikola Stanarevi}, Lazo Romi},Nikola [kori}, Gojko Do{en, Bo`o Mirkovi},Trivun Mirkovi}, svi iz Bosanske krajine; MatoDebi} doseqen iz Srema. Sa desne strane: Milo{[kori}, doselio iz Bosanske krajine; RadeNovakovi}, Pero Pavkovi} doselili iz Like. Nalevoj strani puta prema Velikom Ala{u kod potokanastanio se Ilija Ili}, doselio iz Bosanskekrajine. Iz Dowe ulice pre Drugog svetskog rata suodselili sa desne strane Andra{ Avram , a doseliose Gligor Milo{evi}; Mi{o Majorski na wegovoimawe doselili su se Nikola i Mile Labus. Sa leve

strane Janko, odnosno Pavle [aula na ~ije se imawenaselio Nikola Atlagi} koji je do{ao iz Bosanskekrajine, na plac Nikole Brkqa~a doselio seMihajlo Miqkovi}. A Todor [esti} oti{ao je nanovi plac u sremski {or, a na wegovo mesto do{ao jePetar Soldo iz Hercegovine. Iz sremskog {oraodselio se Milan Mladenovi}, a doselio se Jovo]uk, Damjan Srdanovi}, a doselio se MilutinSikimi} i Milan Jano{evi}, a pre{ao iz gorweulice Nikola Stanarevi}.

Na severoisto~noj strani Staro Rujice sa 23ku}e Srba i 6 ku}a [iptara.

Na zapadnoj strani na tre}em kilometrupostojalo je selo Malo Ribare sa 15 ku}a u koje su senaselili Srbi iz novooslobo|ene Toplice, gde suprivremeno `iveli. Na ju`noj strani tako|eudaqeno 3 km je selo Veliki Ala{ sa 20 ku}a Srba i{est ku}a Albanaca. Na isto~noj strani u uvalipored reke Sitnice je selo Mali Ala{ sa 10 ku}anastaweno Romima i Albancima, {to ukazuje da je tajdeo bio skoro nenastawen.

Po doseqavawu svi su dobili 5-6 hektarazemqi{ta koje do tada nije ni obra|ivano. To suuglavnom bila pusta zemqi{ta sa trwem i {ikaramaza koje je trebalo dosta truda da se dovedu ziratnostii kultivizaciji. Ra{~i{}avawe ovog zemqi{tabilo je mukotrpno. Trebalo je odstraniti korov,{ikare, popuniti jaruge i povaditi paweve. Mnogidoseqenici nisu imali nikakvog alata ni pribora zaobradu zemqi{ta. Ne{to malo su imali pribora onikoji su se doselili iz Banata, Ba~ke i Srema. I onomalo stoke {to su u po~etku imali dosta je uginulood jake zime i slabe ishrane. A hrane je nedostajalo i

21 22

za qude i za stoku. Starosedeoci premadoseqenicima nisu se pokazali blakonaklono ve}suprotno. Tako za 200 kilograma sena do{qaci su immorali dati jednu kravu ili tri do ~etiri ovce.Prvih godina kako qudi tako i stoka bili su u vrlote{koj situaciji, kako zbog nesta{ice hrane tako izbog aklimatizacije a i pojave nekih bolesti.Dr`ava ih je pomagala, ali nedovoqno da bi se qudisna{li i mogli po~eti normalno da rade i `ive.

Naseqavawe je vr{ilo Agrarnopovereni{tvo ~ije je sedi{te bilo u Skopqu, priVardarskoj banovini. Prvih godina bilo jerazo~arewa na pretek. Tako da je bilo i razmi{qawakod ve}ine da se vrate u stare krajeve ili da seodsele u druge krajeve i da potra`e boqe uslove zarad i `ivot. Vlast im je preko svojih slu`banikaobe}avala da }e se stawe poboq{ati.

Normalizovawe stawa je otpo~elo tek od1923. godine kada je dr`ava po~ela ne{to da poma`e.Tako je dr`ava dodeqivala gra|evinski materijal zapodizawe ku}a koje su li~ile jedna na drugu. Ku}e suuglavnom bile 5 puta 12 m, sa tri odelewa. Ovo jedavalo nadu za boqe dane. Zemqa je po~ela da seobra|uje iako primitivno ipak je pla}ala trud.Stoka se umno`avala kako sitna tako i krupna.Imalo je dosta pa{waka na poznatoj Ruji~koj utrinina kojoj se napasala stoka. Mnogi su uspeli da zapatezaprege volova ili kowa {to je olak{avalo rad.Bilo je slu~ajeva da se u jaram upregne jedna krava ijedan vo. Do tada su kori{}ena samo drvena zapre`nakola, ali se ubrzo postiglo da se nabave kola sagvozdenim osovinama koja su bila mnogo sigurnija iboqa za rad. Selo iz dana u dan dobija sve boqe

konture jednog lepog iako siroma{nog sela. Krozselo je prolazio makadamski put kojim je RajkoBaki}, vlasnik rudnika Gole{ prevozio rudumagnezit do Lipqana a odatle je otpremana vozom.Xada, kako se taj put tada nazivao, nasipana je{qakom i jalovinom i otpadnim kamenom {to jeostajalo pri preradi rude.

Bio je obi~aj da se zidovi ku}a do puta okre~ebelim kre~om uz dodatak plave ili zelene boje. Acokna bi se premazala ~a|u. Za lep{i izgled ku}azasluga je onih koji su se tu nastanili iz Vojvodine.

Rad i `ivot na selu tridesetih godina 20veka je zna~ajno uznapredovao {to se osetilo u svimvidovima `ivota.

@ i v o t i p r i v r e | i v a w e

Osnovno zanimawe ve}ine bila jezemqoradwa. Sejale su se uglavnom ratarske kulture:p{enica, kukuruz, ovas, ra`, je~am, naravno krompiri pasuq, zatim od industrijskih biqaka konopqa ilan. Zbog plodnog zemqi{ta negovao se i bostan.Bilo je poku{aja da se uzgaja i loza pa se takozapatilo nekoliko vinograda, ali bez uspeha. Uovome je jedino uspeo Zaharije Koji} koji je podaqeod sela, kod Ruji~kog majdana kamena, uspeo da odgajilozu u svom vinogradu. U okolnim selima se jo{radilo ralom, a Novom Rujicu su upotrebqavalimetalne plugove, drqa~e umesto drvenih brana.Ruji~ani su imali i dobre kowske zaprege, `eleznakola, {parta~ice, trijere kao i `etelice. Traktoraje tada u celom gra~ani~kom srezu bilo samo dvakomada. Vr{idba `ita u po~etku je vr{ena kowima a

23 24

provejavalo se ru~no na vetru. Tih godina postojaloje i gladno guvno. Parne vr{alice u ove krajevepojavile su se 1925. godine {to je umnogome olak{anrad u proizvodwi `ita. Kukuruz se sejao u dugimredovima sa odre|enim razmakom kako bi{parta~ica mogla da uni{ti postoje}i korov.Livade su se kosile kosom za {ta su Ruji~ani imaliprave majstore. Nabavqane su kose takozvanekovnice koje nisu bile ba{ jeftine. Za takvu jednukosu ~ovek je morao raditi najmawe pet do deset danakako bi obezbedio novac da je kupi. Ruji~ani su setakmi~ili ko }e imati najboqu kosu i ko }e bitinajboqi kosa~. Ono {to je unapredilo `ivot na selujeste uvo|ewe novih sorti p{enice, kukuruza, ovsa ikrompira tako da su prihodi u mnogome biliuve}ani. Ruji~ani su u primeni novih sortipredwa~ili u odnosu na ostala okolna sela. Uzori zasve boqu obradu wiva bili su oni koji su se doseliliiz Vojvodine, koji su obilaze}i svoje u starom krajuotuda uvek donosili po neku novinu {to su Ruji~anivrlo rado prihvatali. Poqa su se naj~e{}eobra|ivala zajedni~ki - mobama. Posebno kada jevreme orawa, okopavawa, setvi i `etvi `itarica.Tako se i{lo od jednog do drugog i posao sezavr{avao uz {alu i pesmu. Doma}in kod koga je mobaodre|enog dana bio je du`an da svima obezbedi hranu,a bilo je slu~ajeva i da se obezbedi po koja kapqicarakije koja je pravqena od kukuruza ili od {qiva.Pesma i {ala su bili sastavni delovi rada i `ivota.Pesma bi se orila a natpevavawe odjekivalokosovskom ravnicom. Prvu vr{alicu u Rujicu imao jeNikola Berberovi} 1930. godine koja je i{la od

25 26

Slika ra|ena 1934. godine prikazuje Ruji~ane pored ma{ine za

vr{ewe `ita zvane geptara koja je radila na pogon pomo}u

kowske vu~e, a to je jedna od prvih ma{ina koja je do{la u

selo jer se negde do 1930. ve}inom vr{ilo `ito pomo}u kowa

koji su se okretali oko sto`ine u krug i odvajali `ito iz

klasa.

guvna do guvna po selu i vr{la `ita. I pri vr{idbimoba je bila glavni oblik rada i saradwe. Nije segledalo ko ima mawe a ko vi{e da radi kod svogsuseda. Pomagali su jedni drugima.

Kao dopunsku delatnost Ruji~ani su imaliprevoz rude zapregom iz rudnika Gole{ do`eqezni~ke stanice u Lipqanu spakovana u jutanimxakovima. Ovo su radili i seqani iz okolnih sela.Za prevoz jednog xaka od 90 kilograma vlasnikrudnika je pla}ao dinar i po. Ovo je bio te`ak posaoa mala zarada. Ali ipak na taj na~in su seqanidolazili do nekog dinara sa kojima bi kupiliosnovne potrep{tine. Ovakav prevoz je trajao sve do1939. godine kada su kirijxije organizovale {trajkzbog male nadoknade za prevoz rude. Vlasnik rudnikane prihvata uslove {trajka~a ve} kupuje kamione zaprevoz rude. Ovi kamioni imali su zadwe gume punebez naduvavawa a kamioni su bili na saugas, u koje selo`ilo drvo i kova~ki }umur tako {to je lo`a~sedeo na karoseriji kod kabine i lo`io kotao, a{ofer bi upravqao kamionom. Zbog ovih kamionaRuji~ani su se opredelili i vi{e pa`we i radaposve}ivali zemqoradwi, {to je uslovilo i ve}eprihode. Jedan broj Ruji~ana radio je na rudnikuuglavnom kao fizi~ki radnici, na tucawu iprebirawu rude, puwewu xakova u utovaru i istovaruza veoma male pare tako da na ovim poslovima nikodu`e nije ostajao. Bilo je i `ena koje su radile ovete{ke poslove kao {to je Simeuna Novakovi}, RosaMarkovi} i jo{ neke. Nekoliko Ruji~ana radilo je iu rudniku Trep~a kao Nina Labus, Mile Labus,Nikola Labus, Jovo ]uk, Sava Drowak, Mane

Pavkovi}, a povremeno i drugi. Vlasnici Trep~etada su bili Englezi koji su tra`ili mnogo rada amalo su za taj rad pla}ali. Ipak je svaki dinarzara|en u Trep~i poboq{avao standard porodicamaiz kojih su radili u ovom rudniku. U dr`avnojslu`bi od Ruji~ana skoro da niko i nije bio.Nekoliko wih je bilo privremeno u `andarmima ajedino je Vojin Komad bio aktivni `andar du`evremena. Od Ruji~ana su na dr`avnoj slu`bi biliSavo Komad u povereni{tvu za kolonizaciju uSkopqu, a jedno vreme predsednik op{tine, NikolaStanarevi} u @itarskoj zadruzi, Jovan Labus kaopla}eni odbornik i Nikola Lazi} ovla{}enivagaxija.

T r g o v i n a i s n a d b e v a w e

U selu Rujicu uvek je bila po neka bakalskaradwa u kojoj su se seqani snabdevali osnovnimpotrebama: gas, so, {e}er, aleva paprika, `ibice,duvan, bombone, biskvit, alkoholna pi}a i drugepotrep{tine, kao igle, konac, sapuni i drugo. Takosu u selu du}ane otvorili Nikola Brkqa~, SavaKomad, Damjan Srdanovi} i Nikola Drowak. Zbogkonkurencije mnogi su odustali a jedino je opstalaprodavnica- du}an Save Komada. Najmawi du}an bioje Nikole Drowka koji su seqani bez i~ije qutwenazvali Buvara. To je bila mala prostorija i sa vrlomalo robe koja je radila od jutra do kasno u no}. Uovoj Buvari qudi su se vrlo rado okupqali da biigrali karte poznati tablanet, a pila se rakijazvana brqa, pu{io se duvan zvani ka~ak, to je{vercovani duvan koji su pu{a~i uvijali u papir

27 28

koji bi im do{ao do ruke. U buvari su se raspredalerazne pri~e i dogodov{tine o tome {ta je ko tihdana u selu radio, ko se o`enio, ko je `enu oterao,lo{e uzorao ili okopao wivu, ko je kome priredioneku podvalu. Interesantno da se tada o politiciuop{te nije razgovaralo jer im nije bila aktuelna.

Drva za ogrev nisu imali, jer nisu imali nisvoje zabrane pa su po drva morali i}i u planinuCrnoqevo iza [timqa koja je od wihovog selaudaqena preko 20 km. Najpre se moralo i}i u {umskuupravu radi dobijawa dozvole, pa jedan dan da se idena se~u i tek tre}i dan da sa zapregama doteraju drvasvojim ku}ama. Drva su bila vrlo krupna. Tako odjedne bukve naseku se drva za dvoja kola. I u ovomposlu je do izra`aja dolazila solidarnost izajedni~ki rad u ve}im grupama da bi zbog lo{eg putajedni drugima pomogli, a bilo je slu~ajeva da ih ika~aci napadnu. [umari su bili vrlo strogi.Ukoliko bi neko posekao neko drvo koje nije za se~utome bi se pisala prijava i taj bi bio ka`wennov~ano a u nekim slu~ajevima i zatvorom, kao {to jebio slu~aj sa nekoliko Ruji~ana.

Posle du`eg moqakawa i protesta 1935.godine selo je dobilo svoje zabrane u planiniLipovici koju su im geometri razmerili. Svakodoma}instvo dobilo je po dva hektara {ume uglavnomhrastova i grabovina koja je jo{ bila mlada. Seqanisu o svojim zabranima vodili dosta ra~una i nisusekli sve redom ve} ono {to je bilo za se~u.

Po naseqavawu za seqane je bio velikiproblem voda kako za qude tako i za stoku. U prvovreme qudi su i{li po vodu na reku Sitnicu a tamo

se isterivali svoju stoku na pojili{ta koja suudaqena kilometar i po od sela. @ene su uglavnom nale|ima vukle vodu u raznim sudovima. Zbog ovogproblema seqani su se dogovorili da na sred selaizdube bunar pri kraju {kolskog dvori{ta. Sa ovogbunara svi su se seqani snabdevali vodom. ^esto se uredovima ~ekalo du`e vremena, ali nikada nijedolazilo do nekih nesuglasica, ve} se u tim~ekawima pri~alo i {alilo da bi ~ekawe skratili.Ubrzo su doma}instva izgra|ivala sopstvene bunareza svoje potrebe {to je olak{alo `ivot usnabdevawu vodom.

Nastava za osnovce otpo~ela je 1924. godine uprivatnoj ku}i Nikole D. Labusa. Prvi u~iteq jebila Zorka Baqazovi} koja je izvanredno radila svojposao. Veliki broj dece oba pola je na vremezavr{avalo osnovnu {kolu i tako generacijama.Nesebi~nim zalagawem svih seqana a naro~ito SaveKomada, Mihajla Karanovi}a i Jovana Labusapri{lo se podizawu nove {kolske zgrade na ve}urbanisti~ki ure|enoj i odre|enoj lokaciji.[kolska zgrada gra|ena je od tesanog kamena koji sevadio u Ruji~kom kamenolomu - majdanu. Seqani susvi u~estvovali dobrovoqnim radom na gradwi{kole prema svojim mogu}nostima i sposobnostima.Tu je bilo dosta i dobrovoqnih nov~anih priloga. Idr`ava je ne{to simboli~no pomogla. U gradwi ove{kole u~estvovala su i sela Starog Rujica i MaliAla{. [kola je zavr{ena 1929. godine. Po odlaskuu~iteqice Zorke do{li su \uki} Bogi} i Jelena.Ovaj bra~ni par je uneo novi polet u u prosve}ivawukako mladih nara{taja tako i odraslih seqana iz

29 30

ovog sela ali i iz Starog Rujica, Malog Ribara, iMalog Ala{a. Ovaj par radio je mnogo naprosve}ivawu odraslih kroz razne te~ajeve. Poodlasku ovih u~iteqa do{ao je u~iteq QubomirPopovi} i supruga mu Ru`ica. Posle wih do{li suRajko i Desa Rusimovi} koji su bili do pred Drugisvetski rat. Velika sloga i saradwa bila je izme|useqana i svih u~iteqa koji su slu`bovali u ovomselu.

R i b o l o v

Pored svih neda}a i pogodnosti koje je `ivotnametnuo velike pogodnosti pru`ala je priroda.

U blizini sela proticala je reka Sitnica.Zimi kada bi se sneg otapa ili prilikom obilnihpadavina u prole}e izlivala se iz korita. Tada jeli~ila na ogromnu reku koja je na pojedinim mestimabila {iroka po 500-600 metara. Leti, kada vodaopadne, li~ila je na mali potok koji se mogaopregaziti na pojedinim mestima jer je dubina bila dokolena.

Sitnica je bila veoma ~ista reka. Kada sesmiri i izbistri, mogla se piti voda iz we. ^ak jeimala i dobar ukus.

Glavna karakteristika Sitnice je bila ta{to je u woj bilo mnogo razne ribe, naro~ito {aran,jeguqa, {tuka kao i mnoge druge.Bilo je velikozadovoqstvo loviti ribu. Lovilo se najvi{ekosirima po pli}aku, mre`om. Bilo je mnogomajstora koji su po virovima pored vrbaka loviligolim rukama tako {to zarone u dubinu i u timraznim {kaqama hvatali uglavnom krupne komade.

Najodva`niji hvata~i ribe su bili DragoStanarevi} koji je jednom prilikom uhvatio somate{kog preko 8 kg. Poznati su bili Duda Ra|enovi},Mi}a Mr|a, Andro Majtan i drugi.

Interesantno je da su [iptari retkohvatali ribu, jer najverovatnije je oni nisu hteli dajedu.

Koliko je Sitnica bila bogata ribom u tovreme najboqe su pokazivala mesta u pli}acima kadase u wima u drugoj polovini qeta potapala konopqa.Kako su konopqa, lan i vuna bile osnovne sirovineza izradu odje}e i posteqine, to su mnogi, a skoro sviSrbi uglavnom na ovom podru~ju, sejali konopqu kojusu po brawu pripremali u snopove i stavqali upli}ake sitnice da se mo~i (kiseli). Tu je stajala 10-20 dana, a onda su je vadili i daqe prera|ivali radidobijawa vlakna.

Po tim mestima, oko snopova konopqe, biloje mnogo uginule ribe pa je to stvaralo lo{u sliku.Tada se videlo koliko je ribom bogata reka i kolikokonopqa ima mekih otrovnih materija u sebi.

Sitnica je svog izvori{ta Bara Sazlijaiznad Uro{evca do ulivawa u reku Ibar kodMitrovice proticala uglavnom pored prostora kojinije obra|ivan kao {to su livade i pa{waci, pa jezbog toga bila veoma ~ista i bogata ribom.

B a v q e w e l o v o m

U ranijem vremenu Kosovo, a stim i prostoroko Rujica, bio je veoma bogat sa divqa~i. Naro~itoje mnogo bilo ze~eva, koji su ~esto ulazili i u sela pasu ih seqani hvatali golim rukama. ^obani su

31 32

naro~ito kada se skine letina imali priliku da sa{tapovima vrlo lako ubiju zeca.

U selu je jedino Janko Ra|enovi} bioprofesionalni lovac i jedini je imao lova~kupu{ku. Janko je ~esto ostavqao i va`nije poslove dabi i{ao u lov. Kod wega u {upi je uvek visilo ponekoliko ko`a od ze~eva napuwenih slamom spremneza prodaju. Ovaj vrsni lovac ubijao je ~esto i lisice,pa i vukove.

Janko je toliko bio zaqubqen u lov da jevi{e puta pravio neprilike porodici jer se nijevra}ao na vreme ku}i.

Jednom prilikom su mu sin Mladen i @i`apostavili na me|i ispod bo{~a praznu ko`u od zecanapuwenu slamom. Lovac se vrlo ve{to prikrao zeki,pa kad je pri{o blizu opalio je jedan metak. Kako zecnije sko~io, on opali i drugi, a ko`a sa slamom seraspr{ti. Tada se okrenuo ovima i debelo ih opsovaojer su mu xabe oti{la dva metka.

Jedno kra}e vreme lovio je i seoski u~iteqQubo Popovi} koji je jednom prilikom ubio i divqusviwu i nekoliko lisica.

Najinteresantniji lovac koji je dolazio naovaj teren je bio Isuf Beg Avgu{evi} koji je sabratom Iqazom imao ogromne posede zemqe poKosovu a najvi{e u Starom Rujicu i okolini Radeva.

Jusuf bi u lov izlazio fijakerom, slugama iizdresiranim sokolovima. Bilo je interesantnogledati kako on sedi u hladu, pu{i i ~eka sluge da gadvore, a sokolovi vrlo ve{to nagone ze~eve ka wemuda ih ga|a i ubija.

Kada se zadovoqi, beg bi naredio slugama dapokupe sokolove i da se ide ku}i. Sa nekom vrstompozivawa sokoli su dolazili i sme{tali se u kavez.

K u l t u r n o - z a b a v n i ` i v o t

Od svog nastanka selo Novo Rujice va`ilo jekao selo vrednih, dobrih i po{tenih qudi. U selu jebio dosta zastupqen sportski i kulturno zabavni`ivot. Prire|ivani su i pozori{ni komadi na tadatakozvanim zabavama. Ove priredbe su uglavnom

33 34

Janko Ra|enovi}, lovac

re`irali u~iteqi a masovnost na ovim priredbamaje bila velika. Dolazili su qudi posebno omladinaiz okolnih sela. Bine su izgra|ene od dasaka koje sunabavqene od dobrovoqnih priloga ili od prodatihulaznica sa priredbi. Dekor bina bio je od }ilima iraznobojnih ~ar{ava koje su `ene dobrovoqnodonosile za ove sve~anosti. Posle svake priredbeobavezno su organizovane igranke koje bi trajale dorane zore. Omladina bi igrala i zabavqala se dok bistariji okolo sedeli i posmatrali tu mlade`,naro~ito su dugo sedele majke devojaka koje `ele davide sa kim im k}erke igraju i kako se pona{aju.Muzi~ari se skoro nikada nisu pla}ali. Skoro zasvaku zabavu birana je kraqica zabave za to ve~e.Mis je birana na osnovu listi}a ili razglednicamaputem {aqive po{te. Devojke su se za ove zabave uveklepo pripremale da {to lep{e izgledaju i dapostanu kraqice zabave. Vi{e puta su Ruji~anipripremali uspe{ne priredbe ne samo u svom seluve} i u mnogim okolnim selima. Najve}i problem imje stvaralo svetlo. Na priredbama su se koristilelampe petrolejke koje su vi{e {kiqile no svetlele.Zbog toga je istovremeno u sali upotrebqavano vi{epetrolejki i fewera. Za ove priredbe su pozivalisvoje poznanike i prijateqe i iz udaqenijih mesta,jer su ove priredbe imale veliki zna~aj u razonodiseqana. Najboqi gosti su bili rudari iz Trep~e kojisu imali i najvi{e novca i bili su galantni. U seluje bilo i drugih vidova razonode koje su u to vreme~inile sastavni deo `ivota. Prela ili kako se jo{nazivaju sijela odr`avana su zimi u ve~erwe satekada nije bilo poqskih poslova ve} samo rad okostoke, hrawewe, pojewe i timarewe. Stariji su

obi~no igrali igru tzv. kapawe. Me|u deset kapastavqa se neki predmet ili metalni nov~i} koji sepotom tra`i. Zbrajawem praznih kapa bi se vodilaevidencija tako {to bi se zbrajale prazne kape paonaj ko boqe sakrije predmet taj ima vi{e poena.Stariji mu{karci obi~no su igrali karte, tablanet,sans i ajnc, ali ne u novac, ve} onako, kao {to su iigrali munt. Bila su i `enska prijela na kojima jedolazio i po koji momak. @ene su na ovim prelimaobi~no ~ijale gu{~ije perje, ~e{qale vunu, prele iplele. Seqani su dosta imali gusaka od ~ijeg perja suizra|ivali udobne jastuke i duwe za pokrivawe.Skoro svako doma}instvo imalo je ovce od ~ije vunesu se plele ~arape, xemperi i pravilo sukno od kogasu {ivena odela, tkali se pokriva~i i prekriva~i zakrevete. Tako|e svako doma}instvo gajilo jekonopqu i lan od ~ega su sami izra|ivali tkawemslamarice, posteqine, plahte i ~ar{ave. Konopqase morala su{iti, potapati pa pnovo su{iti da bi sepotom drndala i bila spremna za predewe i kasnijefaze rada. Sve ove poslove `ene su obavqale kroz{alu i pesmu a {to je rad ~inilo zabavnim. Na ovimprelima `ene su se takmi~ile koja }e vi{e da uradikvalitetno i koja }e najboqe da zapeva i povedepesmu. Skoro svaka ku}a imala je svoj razboj ili taru.@ene si izra|ivale lepe predmete od vune, lana ikonopqe. Na ova prela do{ao bi i po koji momak dabi se zagledao u neku devojku.

Novo Rujice se u to doba moglo hvaliti da jeimalo veoma jak i dobro organizovan tambura{kiorkestar. Formirawu i du`e vreme organizovawu udobrom sastavu su doprineli na{i vojvo|ani izsremskog {ora: veliki majstori su bili Slavko

35 36

Lazi} na tamburici prim i drugim tamburama, kao iDu{ko Radakovi},zatim Laza Radakovi}, MarkoLazi},Tuna i Joco Podolski, Stevo i Mi{ko Majtan,Jovan i Peco Berberovi} kao i mnogi drugi. Glavnikapelni je bio Slavko Lazi} i Du{ko Radakovi}.

Dru{tvo je bilo dobro organizovano, imalisu veliku disciplinu, redovne probe i usavr{avawenastupa. Bila je prava milina slu{ati ih. U dru{tvuje harmoniku svirao Nikola Berberovi}, a kad onnije tu onda Jovan Berberovi}.

Zborno mesto u letwim danim je bilo ispoddudova kod Radakovi}a, a zimi i kad je lo{e vreme poku}ama i u {kolskim u~ionicama sve je grmelo odlepe i dobre muzike.

Selo Novo Rujice je praktikovalo da ima dveseoske slave i to dan Svetog Save i Svetog Nikoleletweg. Za dan Sv. Save - {kolske slave proslava jebila kombinovana, |a~ka slava a uz to i odrasli supravili bogat kulturnozabavni program, uz zakusku,a uve~e obavezno zabava, a potom i igranka. \aci supo programu nastupali sa svojim recitacijama idrugim ta~kama kao i nastupawe hora kojim su uvekrukovodili u~iteqi. Bilo je i pojedina~nih igrupnih pevawa narodnih pesama. Nosiociorganizacije Svetosavske proslave bili su u~iteqikoji su se uglavnom takmi~ili ko }e boqi programprirediti i u kom selu-{koli to biti najboqeorganizovano. U Rujicu je proslava Svetog Save bioveliki dan ne samo za Rujice nego i okolna srpskasela.

Za svaku narednu godinu birao se doma}in ijedne i druge slave. A svaki doma}in se trudio da zataj dan donese raznih |akonija: pe~ewe, kola~e, pite

37 38

Slika datira iz 1938. godine na kojoj se vidi da su se gra|ani

Nove Rujce odevali prema tada{woj modi. U gorwem delu

stoje: Borka J. Labus, Mara N. Labus, Dragica K. Labus. Sede:

An|a Bulaji}-Labus, Marko ]ulibrk i Pava Krtini}

i po koju bocu pi}a koje se tu dosta tro{ilo. Trebaista}i da su se ova dva sve~ana dana proslavqaladostojno i bez ikakvih ispada, kavgi ili za|evica ine pamti se da iko ikada remetio ovaj sve~ani ~in.Na isti na~in slavila se i seoska slava Sv. Nikolaletwi za koji se celo selo u toku godine spremalo,jer je pored proslave bila i obaveza da se dostojnodo~ekaju gosti sa strane kojih je bilo iz okolnih alii udaqenijih mesta. Proslava se odvijala sa svojimprogramom u {kolskom dvori{tu. Tu se preko celogdana igralo kolo, bacao kamen s ramena i drugesportske igre. Tu su i nezaobilazne bozaxije sasvojom bozom i limunadom, bomboxije i drugi.

Za dan Bo`i}a, kome su se svi mnogoradovali, u selu su pripremane kowske trke. Za ovumanifestaciju postojala je stalna trka~ka staza.Start je bio od mosta na reci Sitnici, a du`inastaze je bila kilometar ipo, a ciq je bio centar sela.Trka je obi~no po~iwala u 10 ~asova kada bi sudija izkubure nagovestio start. U centru sela kodfudbalskog igrali{ta iza{li bi svi seqani a i pokoji gost, da posmatraju trku i daju svoju ocenu ko jebio najboqi u jahawu i brzini. Najboqi jaha~i bidobijali na poklon po par ~arapa, po koji pe{kirizvezen za tu priliku ili lepo ru~no vezenumaramicu.

Selo Novo Rujice je spadalo u ne tako bogatasela izme|u dva svetska rata ali se sa pravom mo`ere}i da se u wemu `ivelo dinami~no, dosta veselo, sapuno sloge i solidarnosti. Bilo je i nema{tine.Neka doma}instva hranila su se kukuruznim hlebom -projom i ka~amakom. Sve te te{ko}e i preprekeRuji~ani su savla|ivali radom i razonodom. Tako je

39 40

Kosta Labus, pored ostalog bavio se izdradom predmeta od

drveta, naro~ito je dobro izra|ivao i gusle. Bio je poznat

kao guslar oko kojega su se rado okupqali seqani i slu{ali

wegovo guslawe i pesme. Omiqena pesma mu je bila:

^uj Srbine ovu pesmu moju

o qutome Kosovskome boju

pa ti napoj slavnu du{u svoju

sa najqep{im na svijetu pi}em

sa Kosovom i sa Obili}em

ove razonode upotpuwavao i fudbalski seoski klubna ~ije su se utakmice okupqali ne samo mladi ve} istariji. Na utakmice u susedna sela odlazilo sekowskim zapregama i to ne samo igra~i ve} i velikibroj navija~a. Najboqi sastav kluba je bio: JovanBerberovi}, \ukan Karanovi} - golmani, MarkoMarkovi}, Du{an Radakovi} - bekovi, DragoStanarevi} - centar, organizator igre, QuboStanarevi}, Peco Berberovi} - krila, MileMirkovi}, Marko Lazi} - polutke itd.

De~je radosti upotpuwavale su de~je igrekojih je bilo bezbroj. U ovim igrama su nastajalinadimci koji }e trajno ostati i pratiti ~oveka krozwegov `ivot. Nadimci su bili: Brte, Roda,Poslanik, Pu{ak, @i`a itd. Deca su imitirali~lanove sokolske ~ete koja je postojala u selu. Ova~eta imala je svojih nastupa u gra~ani~kom srezu a iu Skopqu gde su odr`avana takmi~ewa na nivouVardarske banovine. Ova ~eta imala je i svoj dobarnastup 1939. godine na Gazimestanu kada jeproslavqana 550-godi{wica Kosovskog boja. Tako|edeca su se u velikom broju okupqala okotambura{kog orkestra i wihovih ve`bi.

P e s m e i d e ~ i j e i g r e

Pri raznim veseqima, sedeqkama iskupovima pevale su se razne pesme naravno, kada suprisutni bili u ve}im grupama, a one su bilenaprimer:

„...Gon goveda Maro moja,

gon goveda gde je {uma gusta,

{uma gusta a planina pusta...“

„...Oj moja, oj moja ru`o rumena

{to si se, {to si se rano razvila.

Razvi me, razvi me rano prole}e...“

„...Jovo Ru`u na sviralu zove

Do|i Ru`o da ~uvamo ovce,

ja }u ovce, a ti }e{ jagawce...“

Sremci su pevali pesme iz svog starog kraja:„...Svi be}ari `ene oterali,

ja kaki sam pa jo{ moju nisam...“

„...Srem, Banatu okreni se Ba~koj

ja s’ okre}em du{i devoja~koj...“

„...Oj devojko devoj~ice mala

ti si moje srce otrovala...“

„Oj moja, oj moja, od sto kila gospoja,

{ta si pila i jela kad si tako debela...“

„..Voz prelazi preko dvije {tange

Hercegovci zapjevajmo gange, gange...“

„...Ajmo kume do te lepe Rume.

Lepa Ruma, a jo{ lep{a kuma...“ itd.

De~ije igre su bile raznovrsne i za to dobazabavne.

Lopta - Po{to nije bilo pravih lopti, one suse pravile od sto~ne dlake pri ~e{agijawu govedaili kowa. Dlaka bi se stavila izme|u dlanova idlanove vrteli u krug. S vremena na vreme bi sekvasile vodom i uspeli bi da naprave kao pravuloptu. Wena veli~ina zavisila je od koli~inematerijala dlake i truda da se ona napravi.

Pored ove vrste lopti pravqene su krpewa~eod komada krpa koje su se u{ivale i oblikovale u

41 42

vidu lopti. Ove lopte nisu dugo trajale, ali su bilesredstvo za razonodu.

I sa jednom i sa drugom vrstom lopte, beznekih velikih pravila, se igralo obi~no na jedan ilidva gola koji su bili obele`avani kamewem ilinekim drugim predmetom.

]ulkapa je bila igra koja se naj~e{}e igralai umesto lopte }ulala se kapa. U toj igri se mnogokapa pocepalo pa su se zbog toga dobijale batine.

Bawawe je bila dosta masovna igra iizvodila se sa prutom koji se lako savijao i priispraqawu skakao od zemqe. Pobednik je bio onaj~iji prut odleti daqe.

Guxawe je stara igra sli~na dana{wemgolfu. Obi~no se odvijala na ravnom terenu gde segawala drvena kugla {tapovima na vrhu krivim. Kokugli utera u rupu spremqenu za to taj je pobednik.

Zadwih godina su se masovno pravile drvene

strele i luk. Savijalo se drvo za to pogodno i krajevise vezali kanapom koji pri otezawu treba da {todaqe baci malu strelu ili da pogodi ciq. Ovaj sportje ~esto stvarao probleme jer se neki nisu dr`alipravila pa su ga|ali u qude ili `ivotiwe.

Bacawe kamena je bila omiqena igra kodmnogih od rane mladosti.

PRIBLI@AVAO SE DRUGI

SVETSKI RAT

Selo Novo Rujice sa 50 doma}instava izgodine u godinu sve je vi{e napredovalo. @ivot je izdana u dan sve lak{i. Put je izgra|en. [kolska

zgrada je podignuta. Seqani su dobili svoje zabrane.U Lipqanu postoji mlin za meqavu `ita u prvovreme vetrewa~a a potom nastaje i parni mlin. Okomeqave `ita po vodenicama poto~arama ima dostaraznih pri~a koje su se grani~ile sa fantazijom.Obi~no su se ove pri~e pri~ale kada bi seorganizovalo guslarsko ve~e u selu. U selu je bilonekoliko guslara. A najboqi su bili Petar Jawi} iKosta Labus. Jawi} bi tada na glavu imao zavratu ato je hercegova~ka kapa, a Kosta bi imao li~ku kapu

43 44

Snimak sa svadbe kada se `enio Mirko Labus sa Persom

Miqkovi}, oboje iz Rujice u leto 1941. godine. Iako je bilo

ratno stawe svadba je bila za to doba na nivou. Bilo je

veselo ali uz veliki oprez za {ta su bile odre|ene stra`e.

Muzike nije bilo ali je pesme i igre na gluvo bilo dosta. Na

slici se vidi u gorwem redu sa desna sa pe}kirom preko ramena

KUM Danilo Komad. Ovo kumstvo i danas traje a traja}e

verovatno jo{ mnogo dugo.

sa kitama. U selu je postojalo nekoliko stolara ikova~a koji su za ove qude mnogo zna~ili.

Uve}ao se broj `iteqa. @ene ra|aju popetoro a neke i do desetero dece. Ovo seqanismatraju najve}im bogastvom za koje treba svi da`ive i rade. Taj podmladak je budu}nost svih nas.Sto~arstvo je uznapredovalo. Uvedene su nove sorte`itarica i nova sredstva obrade zemqe. Zemqa serazradila boqe i boqe i vi{e ra|a. Primewuju semetalni plugovi, kopa~ice, {parta~ice, trijeri,sejalice, drqa~e i dr. Ba{ u ovakvom napretku selanadvila se avet rata. U 1940. godini mnogi seobveznici pozivaju na vojne ve`be {to smawujeradnu snagu na selu. Evidentiraju se kowi, volovi, idruga oprema potrebna u ratnim danima.

Tih dana seqani se okupqaju u sremskom{oru oko Nikole Stanarevi}a i Nikole Lazi}a, udowem delu sela oko Jovana Labusa i Save Komada,koji su redovno ~itali novine Vreme i Politiku,tako da su pomenuti seqanima prepri~avali osituaciji u svetu i {ta se sve sprema, u prvom redu{ta spremaju Sile osovine. Koju su zemqu ve}okupirale a koje daqe nameravaju. U selu nijepostojao nijedan radioaparat pa su novine jedinokoje su prepri~avane bile izvor informisawa uve~erwim satima. Prole}e 1941. godine mnogiseqani do`ivqavaju kao op{tu pripremu za rat.Mnogi su ve} mobilisani, kao i mnoge zaprege. Takosu neki dobijali ratne rasporede vrlo daleko kao{to je Strumica i Skopqe i oni su se na vremejavqali na svoja ratna zbori{ta. Mnogi su znali daje rat neizbe`an, ali nisu znali {ta i kako treba

raditi ve} su izjavqivali kako Bog da. Kada se ~uloza 27. mart svi seqani su se sjatili kod du}ana SaveKomada, na ~ijem je krovu istaknuta jugoslovenskazastava. Ovde je do{lo i do protesta i mnogih parolada bi se potom svi uputili prema Lipqanu nademonstracije. Selom se {ire razne pri~e oizdajstvu i sramoti. Mnogi izjavquju kako je boqe dasvi izginemo nego da se [vabe kre}u slobodno pona{oj zemqi. Ve} po~etkom aprila nad Pri{tinom iUgqarem izbacuju avioni smrtonosne bombe. IzLipqana dolazi pandur i saop{tava seqanima da jerat po~eo. Nastao je strah i mete`. Po selu kru`erazne pri~e i komentari kako kome odgovara.Stariji su nas sve hrabrili da se ni~eg ne trebabojati jer i mi imamo jaku vojsku. Neki tome nisuverovali ve} su strepeli da }emo gr|e pro}i no ^esiili drugi. Kmet prenosi seqanima naredbu da svimoraju svoje belo okre~ene ku}e da ih prema`ugare`om kako ne bi bile uo~qive iz neprijateqskihaviona. Kmeta su odmah svi poslu{ali tako da nikoni svoju ku}u nije mogao prepoznati. Sti`u glasovikako se na{a vojska dobro dr`i i da na nekimfrontovima napreduje. Totalna neobave{tenost jesve iznenadila kada si 11. aprila Nemci stigli una{e selo na motobiciklima i stali na sred sela ivr{ili osmatrawa. U tom su se pojavili na{iseqani Mi{o Majtan i Mi{ko Princ sa belomzastavom. Nakon wihovog razgovora sa Nemcima,Nemci su se vratili za Lipqan. Svuda se prime}ujebe`awe vojnika, a najte`e su prolazili oni kojinisu mogli do}i do civilnog odela, koje odmahsprovode u logore. Nemci ne hapse [iptare ni nikog

45 46

drugog ve} jedino hapse Srbe. Tako su uzarobqeni{tvo zapali iz Novog Rujica: MarkoMarkovi}, Lazo Labus, Nikola Nixo Labus, \ukanKaranovi}, Ilija Ili}, Marko Lazi}, ostali suimali sre}u i vratili se svojim ku}ama. [iptari suse izja{wavali kako je ovo za wih sloboda, a neokupacija i da je do{lo wihovo vreme. Odmah su[iptari Ruji~anima oteli wihovu zemqu. Tokomleta 1941. godine [iptari su otpo~eli progon Srba,pale srpsko selo Poturovce, Srpsko Bujance, seloLug, Vr{evce, skoro sva na{a okolna sela. A Rujiceje ostalo u okru`ewu. Zato su odmah pri{liorganizovawu samoodbrane svog sela od {iptarskihpqa~ki i ubistava. Zahvaquju}i preduzetnosti ihrabrosti nekoliko odva`nih qudi: Nikole Lazi}a,Jova Novakovi}a, Mirka Labusa, Laze Karanovi}a,Danila Komada i jo{ nekih, pri{lo se sistemuodbrane sela i nabavka {to vi{e oru`ja i doneta jeodluka da seqewa i be`awa nema. Odmah seuspostavqaju patrole i no}ne stra`e radi odbraneod {iptarskih napada, pqa~ki i ubistva. U tomsmislu iskopano je oko sela nekoliko rovova ibunkera. Wive su se mogle obra|ivati samo one kojesu bli`e selu. U selo svakog dana pristi`uizbeglice iz onih srpskih sela koja su bilaokru`ena {iptarskim selima ili nisu imali mo}ida se sami brane. Jednom prilikom [iptari suvra}aju}i se sa pijaca iz Lipqana opkolili ~obane istoku iz Rujica na ruji~koj utrini o ~emu su Ruji~aniodmah bili obave{teni i dali se u poteru zabanditima koje su brzo rasterali. Tako suoslobo|eni ~obani i spa{ena je stoka da je ne

pokradu. [iptari su iako naoru`ani pri be`awubacali sve stvari koje su u Lipqanu bili pokupovaliili pokrali. Ova odbrana je zna~ila za ohrabrewesvih srpskih sela kao dokaz da se ipak mo`e branitii odbraniti. U selu `ivot postaje monoton. Qudi nesmeju van sela nigde da se kre}u. Qudi se snalazekako im situacija dozvoqava. Tako vi{e iz dosade noiz potrebe peku rakiju od kukuruza. Ova rakija setokom rata tro{ila ma da je posle wene upotrebeglava bolela. Za sre}u pa je svih ratnih ~etirigodine letina bila sve boqa i boqa {to jespa{avalo od nema{tine. Od ovih prihoda sapojedinih parcela seqani su morali samozvanombegu davati jednu ~etvrtinu od svih prihoda. Sto~nifond je dosta smawen. Ne{to zbog ishrane a vi{ezbog nabavke oru`ja. Bilo je jedna krava ili vo zajednu pu{ku koja je kupovana od [iptara. Priformirawu samoodbrane formirane su ~ete, vodovii desetine. Za komandira ~ete bio je izabran RadeAntonovi}, a vodova Mirko Labus, Lazo Karanovi} iDanilo Komad. Svaki je omao svoju obavezu i zadatak.Disciplina je bila izuzetno stroga. Na }o{kovimaplaceva Milo{a [kori}a i \ura|a Novakovi}a suizgra|ena dva mitraqeska gnezda koja su bila dawuzamaskirana talom, slamom ili senom, ali i da bi utoku no}i bila toplija.

P r v a h a p { e w a

Od 12. do 15. jula 1941. godine u selo su banuliItalijani i uhapsili: Jovana Labusa, kmeta sela,Nikolu Stanarevi}a, predsednika `itarskeZadruge, Vojina Komada, `andara, Veqka Komada,

47 48

wegova brata i Mihajla-Mi}u Karanovi}a uglednogseqanina. Svi su ubrzo sprovedeni u logor Bureq uAlbaniji, gde su bili zato~eni sve do kapitulacijeItalije 8. septembra 1943. godine. Iz Rujica je bilodosta qudi koji su tokom rata bili u zatvorima ilogorima. U jesen 1942. godine uhap{eni su od straneItalijana i wihovih pomaga~a [iptara: LazoRomi}, Nikola D. Labus, Nixo Labus, Petar Soldo,Gligor Milo{evi}, Janko Ra|enovi}, Ilija Mr|a,Mile Drowak, Ilija Komad, Zaharije Koji}. Svi suproveli ni krivi ni du`ni devet meseci u Pri{tiniu zatvoru. Dok Lazo Karanovi} i Stevo Zekovi}oterani su u logor u Albaniju gde su ostali sve dokapitulacije Italije.

Kao vojnici Kraqevine Jugoslavije bili su uzarobqeni{tvu u Italiji i Nema~koj: Marko Lazi},Nikola-Nixo Labus, Marko Markovi}, Ilija Ili},\ukan Karanovi}, Lazo Labus.

49 50

Petar Berberovi} Peco je bio veoma omiqen momak u selu svi

su ga voleli jer je umeo da se tako pona{a, pa da bude omiqen.

On je sa bratom Jovanom Qubom Stenarevi}em, Du{kom

Radakovi}em i @i`om Labus oti{ao na vojni aerodrom kod

Ugqara blizu Pri{tine, odmah po kapitulaciji zemqe gde su

skinuli mitraqez {vjcloze sa dosta municije i doneli ga u

selo radi odbrane od {iptarske bande. Proveo je dosta u

zatvoru u Pri{tini i Albaniji posle stupawa u Prvu

kosovsko-makedonsku brigadu 1943. godine gde je pokazao

veliku hrabrost. Poginuo je krajem 1943. godine kod Ki~eva u

Makedoniji.

Jovan Dane Labus, imao je

veoma te{ku sudbinu tako da

je kao vojnik surtougarske

Carevine bio zarobqen na

italijanskom frontu od

strane Italijana gde je u

logoru u Fijumi (Rijeka) bio

od 1914 do 1918. godine. Od

Italijana je uhap{en i 1941.

godine u Novom Rujicu sa

grupom Ruji~ana oteran u

zloglasni logor Bureqi u

Albaniji, gde je proveo do

septembra 1943. godine kao

logora{.

Iz ovako malog sela a mnogo uzarobqeni{tvu i po zatvorima je odlika ratnogstawa na Kosovu i Metohiji.

Vera u pobedu Antifa{isti~ke koalicije,posebno Rusije, koja je bila duboko uvre`ena u svestseqana sela bila je veliki oslonac da sve neda}e izlo mora se izdr`ati. Sa nadom u Boga i Saveznikeda }e ubrzo zlu do}i kraj.

Prvih dana rata otpo~ela je velika pqa~kadr`avne imovine koja se nalazila po magacinima.[iptari su posekli sve telefonske stubove odLipqana do Gole{a. Bandere su posekli i odnelikao i svu telefonsku `icu. Neki seqani su upali uzgradu osnovne {kole i odneli klupe i stolove.@ito koje je bilo skladi{teno u @itarskoj zadruziopqa~kano je sve. Na isti na~in opqa~kan je u

Lipqanu veliki magacin iz rezervi koji je bio punbra{na. U to vreme gradio se strate{ki most nareci Sitnici, a radove je izvodila firma „Batiwol“koja je obavqawe ovih poslova imala veliki brojkowa koji su ubrzo opqa~kani i wima se prevoziloopqa~kano `ito, bra{no i druge stvari. U to vremejedni tvrde da mi kao dr`ava ne mo`emo propasti.

51 52

Miladin Janka Ra|enovi},

interniran sa grupom Ruj~ana

u Nema~ku, gde je poginuo

prilikom savezni~kog

bombardovawa Nema~ke tako

da se nisu moglo prona}i

posmrtni ostaci, iako su na

tome uporno radili wegovi

drugovi.

Snimak iz Budimpe}te, 1. avgust 1945. po povratku Ruji~ana

iz Nema~ke kao internirci:

1. Milutin Miqkovi}

2. Mane Pavkovi}

3. Milenko Komad

4. Petar Labus

5. Milorad Slavi}

6. Gapa iz Glogovca i jedan nepoznat

Ovo {to neki rade nije u redu. Mora se ~uvatidr`avna imovina. Za ove pqa~ke neko }e kada tadaodgovarati. Ovo {to vojska be`i i {to vlada nekorasulo to nije slu~aj neki ka`u u drugim krajevimana{e zemqe. A neki su govorili da smo gotovi i danam nema spasa i zato treba grabiti sve {to jedr`avno.

Okupacione nema~ke snage nisu se dugozadr`ale na Kosovu i Metohiji ve} su svoju vlastustupili Italiji i wenim vojnim formacijama.Ubrzo je uspostavqena okupatorska vlast. Italijanikada bi do{li u Rujice odmah bi tra`ili kmeta inaredili mu da im spremi hranu i pi}e. Ukoliko nijebilo toga oni bi se uputili po dvori{tima i hvatalikoko{ke klali ih i pekli ili kuvali. Ruji~ani su zaItalijane pri~ali kako jedu pse, ma~ke i `abe, pa i

53 54

Na slici Nikola Labus u dowem redu prvi sa desna sa

porodicom. Slika je snimqena krajem 1943. godine kada je

okupator i [iptarska vlast radila na iseqavawu Srba sa

Kosova. Nikola se sa mnogim Ruj~anima odupro tome i ostao

na svome do smrti. Umro je u jesen 1982. godine napuniv{i

punih 91 godinu.

Te`ak `ivotni put gor{taka iz Like je bio: preseqewe iz

Popine na Prkose kod Bos. Petrovca 1911. godine, sa Prkosa

se seli u Risovac kod Krweu{e 1912. godine. 1913. godine biva

mobilisan i poslat na Rusko front gde se na Karpatima

predaje Rusima. Postaje ruski vojnik i dobija ~in narednika.

Kad je buknula revolucija prelazi kao i mnogi Rusi u Crvene,

biva u odredu ~uvenog Bu|onija, odlazi na front u Dobru|u

protiv internacionalista. Tu je te`e rawen, po

ozdravqewu javqa se 1917. godine u Srpske dobrovoqce i sa

srpskom dobrovoqa~kom dolazi na solunski front.

Po zavr{etku I svetskog rata dobija kolonizaciju na Kosovo

gde dovodi i svoja dva brata Jovana i Kostu. U Rujicu `ivi i

bavi se zemqoradwom do smrti.

Lazar Labus, velika qudska

du{a, vredan radnik, uvek

raspolo`en za {alu i dru`ewe.

Po~etak rata zatekao ga je na

Albanskoj granici, na vojnoj

ve`bi, gde je stupio u borbu sa

Italijanima, a kada je

potpisana kapitulacija biva

zarobqen sa celom jedinicom i

oteran u Italiju. Redovno se

javqao iz logora u Bergamu do

kapitulacije Italije

septembra 1943. godine. Posle

tog datuma ni{ta se o wemu

nije vi{e saznalo. Sa wim u

istom logoru su bili wegov

zet Svetislav Bulaji{ i

wegov brat Cvetko Bulaji}. I

wima se tada gubi svaki trag.

vrane. Kako ne biraju `ene ni stare ni mlade.[iptari koji su stupili u neke vajne policajce. Onisu odmah uz pomo} Italijana tra`ili od Srba daoru`je predaju. Srbi pravoslavni sve su vi{ezabrinuti i ugro`eni i bez ikakve orijentacije iza{tite. [iptari nisu ba{ simpatisali Italijanesamo iz razloga {to su Italijani jurili za wihovim`enama. Skoro svi odrasli [iptari javno sobomnose oru`je. Pi{toqe, pu{ke, karabine a da ih nikou tome ne ometa. Kin|urili su se redenicima koji suse nalazili na uniformama biv{e jugoslovenske

vojske koje su {iptari malo prekrojili i ofarbaliu neku boju. Kod Srba se ipak po~ela buditi nadakada su saznali da se jedan srpski general odmetnuo usrpske i bosanske planine i da pokre}e pokretotpora protivu okupatora. Istih dana se pri~a kakoje Nema~ka napala Sovjetski savez i da je u Srbijipukla prva ustani~ka pu{ka.

U jesen 1941. godine po~elo je ne{to potajnoda vrije u narodu. Pojavile su se neke odva`nigra|ani koje su predlagali da se treba pripremati inaoru`avati i ne{to preduzimati u samoodbrani od{iptarskih pqa~ka{a. Drugi su govorili da trebapoput ovih u Srbiji po~eti napadati okupatora.Tre}i su bili za ~ekawe i protiv ma kakve buneboje}i se odmazde. Ovakvo stawe }e ostati sve donovembra 1944. godine, ali }e po kapitulacijiItalije 1943. godine i po reokupaciji Kosova iMetohije od strane Nemaca stawe se po Srbeumnogome pogor{ati. U rano prole}e 1944. godineuhap{eni su: Mane Pavkovi}, Milenko Komad,Miladin Ra|enovi}, Petar Labus, MilutinMiqkovi}, Du{ko Radakovi}, Milorad Slavi},Nikola Drowak, dok su @ivojin Labus i LazaRadakovi} po koje je naknadno do{ao policajacuspeli su da pobegnu sko~iv{i sa kamiona. Odpomenutih ku}i se nikada nisu vratili Nikola M.Drowak i Miladin J. Ra|enovi}.

Na Kosovu i Metohiji je bezvla{}e. Srbi sustavqeni van zakona. Zatvorene su sve {kole.Srbima je ograni~eno kretawe. Ako Srbin po|enegde van svog mesta stawovawa smrt ga vreba nasvakom koraku. Nema nikakve {tampe na srpskom

55 56

Milica

Labus

jeziku. Sve se radi na tome da se vodi borba zaopstanak i pre`ivqavawe. Sve ovo bilo je te{koizdr`ati ali vera i nada za slobodom ipak se nijegubila. Da bi se vera u~vrstila u opstanakorganizovano je polagawe za letve.

P r v a z a k l e t v a

U septembru 1941. godine sazvan je op{tizbor seqana u ku}i Steva Zekovi}a kod koga je bioveliki prostor za ovaj skup. U velikoj sobi jepostavqen sto na kom je gorela upaqena velika sve}astavqena u posudu sa `itom. Soba je bila dupke puna.Vladala je neka mukla ti{ina iz koje se naziralasloga seqana u ovim te{kim danima. Svi sunestrpqivo o~ekivali po~etak ovog te{kog alisve~anog ~ina. Zbor je otvorio Nikola Lazi} koji jeu svom govoru upoznao prisutne sa tada{womsituacijom koja je bila dosta bremenitaopasnostima. Lazi} je bio dobar govornik i uspeo jeda prisutne ubedi da ovo zlo ne}e dugo trajati i da }enam ubrzo sinuti sloboda. Nikola Lazi} je poslegovora pro~itao tekst zakletve koji je odprilikeglasio: „Zakliwem se gospodu Bogu svevi{wem ikraqu i Otaxbini da }u pre poginuti nego napustitisvoju rodnu grudu, svoje selo i dom.“ Svi prisutni suu glas ponavqali tekst zakletve. Sve je to izgledalosve~ano, ali i obavezuju}e. Qudi su bili dostaozbiqni i samouvereni da je ovo ozbiqan isudbonosan momenat. Po polagawu zakletve qudi suse pogledivali iz ~ijih pogleda je zra~ila neka nadaza budu}nost. Nastalo je grqewe i qubqewe koje jenastavqeno i van ove prostorije. sledili su i mnogi

komentari: „Ne}emo se dati, nedamo svoje“. SeloNovo Rujice je tada predstavqalo neku vrstu bedema,jer su do tada mnoga srpska sela bila spaqena,opqa~kana i poru{ena od strane [iptara.Polo`ena zakletva kod seqana ulila je nadu i dostasnage i da se treba sa svim sredstvima odupreti da bise sa~uvali `ivoti seqana, ali i da se ostane nasvojim ogwi{tima. [iptari po okolnim selima subili obave{teni kako su Ruji~ani dobro naoru`anii dosta hrabri, da se ne daju tako lako i da }e se`ilavo odupirati svakom {iptarskom napadu. Prepolagawa Zakletve u Rujicu je bila organizovanasamoodbrana sa seqanima koji su bili razvrstani uvodove i ~ete a do tada se bilo i nabavilo dostaoru`ja. I sva srpska sela su se na sli~an na~inorganizovala i bila su me|usobno povezana. Uprole}e 1942. godine sva kosovska srpska sela pa iNovo Rujice po~eli su da obilaze neki emisari kojisu dosta tajno najpre razgovarali sa pojedinimseqanima kao u Novom Rujicu sa Jovom Novakovi}em,Nikolom Lazi}, Savom Topalovi}, LazomKaranovi}, Mirkom Labusom i drugima o potrebiformirawa nekog novog pokreta. Tako je u jesenformirana prva }elija Komunisti~ke partije uRujicu u koju je obuhva}eno nekoliko Ruji~ana. Upo~etku je bilo malo pometwe i neki su se pitali{ta se to sada de{ava, pa ipak nije bilo bu~nihrasprava, ali je bilo nelagodnosti, jer taman smo sepolagawem zakletve u~vrstili, a sada evo ne{to senovo radi. Pa ipak `ivot je tekao onako kako je bioratom nametnut. Selo se stra`ama ~uvalo. zemqa sepomalo obra|ivala. Seqani su bili dosta dokoni pa

57 58

su igrali karte i kapali se. Prela, pesme inekada{wih igranki sada nema a nikome do toga inije u ovoj situaciji stalo. Do polovine 1942. godine{apatom se prepri~avalo o novom i sretnijem`ivotu koji }emo osloba|awem do~ekati. U drugojpolovini 1942. godine masovno se odr`avaju razniskupovi strogo ilegalno. Formira se Savezkomunisti~ke omladine - SKOJ, u koji je u{ao ve}ibroj mladih oba pola. Odr`avaju se tajni sastanci nakojima se dr`e predavawa i govori. U selo Rujicedolazi Robert Gajdik, koji se nastawuje kod LazaKaranovi}a, a jedno vreme i kod @ivojina Labusa ponalogu Jova Novakovi}a. Robert Gajdik, ina~e ^eh, idrugi koji su dolazili u Rujice kao Du{an Lazi},Ranka Milanovi}, zvana Milka, organizuju razneskupove sa omladinom, `enama na kojima govore oraznim temama o novom poretku koji }emo ubrzodo`iveti. Skoro svi seqani Rujica su bili pismenipa su dosta razumeli pomenuta predavawa u kojima segovorilo o svetlijoj budu}nosti i sre}nijem `ivotukada se oslobodimo okupatora nacista, fa{ista a i{iptarskih bandi. Sastanci i predavawa suodr`avani u zamra~enim prostorijama, a naj~e{}e u{talama. Najvi{e je kori{}ena {tala Ilije Mr|ekoja je bila prostrana. Prisutni bi posedali nasnopove tale koji su pore|ani kao klupe. Predava~ili govornik imao je ~ast da sedi na nekom trono{cuili niskoj stolici. Govori i predavawa su slu{anasa dosta pa`we, ali su mnoga predavawa bila nejasnai nerazumna. Tako se recimo i ~esto moglo ~uti iovo: „Drugarice i drugovi u velikom Sovjetskomsavezu p{enica se seje iz aviona, tako da se ne bi

59 60

Jovo Novakovi} sa sestrama Marom i Milicom. Ro|en 1913. u

Risovcu kod Bosanskog Petrovca. Wegova porodica se

doseqava u N. Rujice 1920. Od 1913 do 1919. godine bio je u

manastiru Vrdnik na Fru{koj Gori gde mu je otac izbegao da

nebii slu`io austro-ugarsku vojsku. U ovom manastiru

kalu|eri su ga opismenili. Do Drugog svetskog rata bavio se

zemqoradwom i povremeno radio u rudniku magnezita Gole{.

Mobilisan je 1941. godine i po kapitulaciji se vratio u selo.

Odmah se ukqu~io u NOP. Krajem 1942. odlazi u partizanski

odred na Karadak. Kada je odred razbijen vratio se u selo i

bio ilegalac u N. Rujicu, Suvom dolu i Vrelu. Posle rata bio

je dru{tveno-politi~ki radnik. Tako je bio sekretar

op{tinskog komiteta u Lipqanu, gde je jedno vreme bio i

predsednik op{tine. Nosilac je vi{e odlikovawa i

Partizanske spomenice 1941.

ugazilo orawe i time rod biti ve}i. Ili slavniMi~urin je uspeo da na bagrem nakalemi pasuq kojidaje neverovatno veliki rod i dobar pasuq. Ili istiMi~urin je uspeo da otkrije kako se p{enica kalemisa korovom- pirevinom i dobijaju ogromne prinose sadosta krupnim zrnom.“ Od prisutnih ovo nisu moglida shvate, ali kada ovi drugovi koji su u~eni takovele to je mo`da istina. U tom smislu StevoAntonovi} iz Rujica bio je zadu`en da dr`ipredvawe u {tali Nikole Labusa o posleratnomure|ewu na{e zemqe. Antonovi} je govorio kada sebudemo oslobodili mi vi{e ne}emo imati vlasti,ne}e biti `andara ni policije, ne}e biti finansa,niti }e se prirez i porez pla}ati. Na ovo predavaweo{tro je reagovao Nikola Labus koji je rekao:„Kakva }e to dr`ava biti koja nema svoju vlast. Tanova dr`ava mora}e imati svoju vlast i to jaku.“Labus je ovo tvrdio na osnovu toga {to je sve to videou Rusiji dok je bio u zarobqeni{tvu u Prvomsvetskom ratu. Na ovo Nikolino reagovawe prisutnisu se samo pogledivali, a predava~ ga je jako ukorio i

skrenuo mu pa`wu da je to bilo tada tako, ali se odtada do sada u Sovjetskom savezu uznapredovalo isada je tamo pravi raj za `ivot. Posle ovogpredavawa bilo je dosta komentara, a i sumwi. Abilo je i takvih gledi{ta da je to mogu}e pa }e to zaRuji~ane biti dobro jer imaju dosta bagrema, pa }etako imati i dosta pasuqa. A od pirevine po poqimadobi}e dosta p{enice.

U Rujice je iz Kosovske Mitrovice do{aokod svoje tetke Du{an Jari}, momak koji je bio dostana~itan za ovakve prilike. Odmah je obuhva}en upokret. Od tada on rukovdi sa SKOJEM, iomladinom. A sa starijima radio je Jovo Novakovi}i Nikola Lazi}. Nikolu Lazi}a su wegovi drugoviubili iz nepoznatih razloga na putu za Suvi Do.Tokom 1942. godine ~lanovi partijske }elije uspelisu da ve}inu seqana preobrate za partizanski pokretosim Mi{e Majtana, Mate Debi}a i Mi{ka Princa.Interesantno je da su partizanskom pokretu pri{lii oni koji nisu bili Srbi: kao Toni, Recika i AnaPrinc, Jano Hiro{ sa porodicom, Joco Podolski, pai sinovi Mi{e Majtana koji su se solidarisali sakom{ijama, pa su svi oti{li u partizansku brigadu1944. godine sa ostalim seqanima.

U jesen 1942. godine partijska }elija jeoja~ala i omasovila se, pa je weno rukovodstvodonelo odluku da se fizi~ki likvidira Mate Debi},koji je ogla{en kao javni saradnik sa okupatorom i{iptarskim zlikovcima. Mate je okupatorskimvlastima dostavio spisak ko sve u selu ima oru`je. Unekim slu~ajevima uspeo je da sazna i broj pu{ke ilipi{toqa. U posledwe vreme Debi} izbegava da ide

61 62

Bogoqub Stanarevi} - Qubo, ro|en

1920. godine. U mladosti jako nesta{an

i vrelog duha. Polo`io zakletvu za

Kraqa 1941. godine, pa me|u prvim

Ruji~anima pre{ao u NOP. Me|u prvih

pet Ruji~ana pre}ao u odred Zejnel

Ajdini u Skopsku Crnu Goru krajem

1942. Po rasformirawu odreda prelazi

u Srbiju i nastavqa sa radom u NOP-u.

Stupio u 2 proletersku i postao

intendant Divizije. Posle rata ostaje

u aktivnoj slu`bi do penzionisawa u

~inu potpukovnika.

na stra`u a javno {uruje sa {iptarskim zlikovcima.Bilo je nekoliko predloga kako Mate Debi} da selikvidira. Na kraju je partijska }elija odlu~ila dase oru`jem likvidira a da to izvr{i SibinDamjanovi}, tako|e seqanin Rujica. On je smatrankao najpogodniji da izvr{i zadatak partijske }elije.Izvr{ene su sve pripreme i Sibinu je dat rok dokada likvidaciju Debi}a da izvr{i. Posledweg danatok roka Sibin Damjanovi} s pu{kom odlazi u ku}uMate Debi}a puca u wega, ali ga nije pogodio. Nakonovog Damjanovi} je smatrao da je Debi}a ubio oti{aoje u susedni Suvi Do kod Du{ana Vuk{e i obavestioga da je ubio Marka Debi}a. U Suvom Dolu po tompitawu pripremili su slavqe. Me|utim, MataDebi}a, Damjanovi} nije ubio, jer je proma{io.Debi} odmah ujutru oti{ao u selo Male Ribare iobavestio {iptarskog policajca Isena Ja{anicuzvanog ]ela kako je na wega vr{en atentat. Zbog togase tog dana vr{i racija na Ruji~ane. Do{lo je mnogoItalijana i naoru`anih [iptara. U toj racijiprebijeni su: Janko Ra|enovi}, Ilija Komad, GligorMilo{evi}, Lazo Romi}, Nikola Labus, MileDrowak, Ilija Mr|a, Mihajlo Ra|enovi}, ZarijaKoji}, koji su potom oterani u Lipqan a zatim uPri{tinu u zatvor. Pod Savu Karanovi}, [iptarisu lo`ili vatru da bi je prisilili da ka`e gde im jeoru`je. Uhap{eni su proveli godinu dana u zatvoru.

Ovu raciju Ruji~ani su hrabro izdr`ali inisu odali da imaju oru`je. Neki su priznali daimaju oru`je i to oni kada im je u o~i predtla~iteqima Mate Debi} tvrdio koju i kakvu pu{kuko ima pa ~ak je i ne~ije brojeve pu{aka znao. Od ove

racije [iptari se sve slobodnije kre}u po Rujicu,samo dawu a no}u ne smeju. Ruji~ani su svoje no}nestra`e obnovili kojje rade u ve}oj tajnosti i save}om oprezno{}u. I lozinke za stra`e supreina~ene, jer je one prvobitne neprijateq saznao.

P r v i o d l a z a k u p a r t i z a n e

Krajem 1942. i po~etkom 1943. godine poKosovu i Metohiji su se po~ele pojavqivati mawepartizanske jedinice. Tada od Ruji~ana su oti{li upartizane: Jovo Novakovi}, Ilija Mirkovi}, SibinDamjanovi}, Aleksa [kori} i Qubo Stanarevi}.Ovi na{i borci nisu se dugo zadr`ali u odredu jer suih Bugari fa{isti u wihovoj zoni u planiniKaradak na Skopskoj Crnoj Gori napali tako da su sejedva spasili. Partizanima nije bilo mesta naKosovu tamo gde su mesta bila naseqena [iptarima.Iz tog odreda wih 12 koji su se vra}ali sa planineKaradak, zano}ili su u ku}i Andrije Samarxi}a uselu Staro Gracko na periferiji. Na wih se diglooko dve hiqade [iptara, tako da su ih sve pobiliizuzev jedne `ene koju su uhvatili `ivu i predali jeItalijanima. ^udni su bili poku{aji tihrukovodilaca NOB u kojem su jedno vreme glavnuulogu imali Srbi kao: Pavle Jovi}evi}, Du{anMugo{a, @ivojin ]ur~i}, da privole {iptarskemase da se odvoje od okupatora i fa{isti~keideologije i da pri|u partizanskom pokretu. Uodredu u kom su bili na{i Ruji~ani nazivao se„Zejnel Ajdini“ koji je tada brojao oko 40 qudi, a tosu bili Srbi i Crnogorci i samo sedam [iptara, kogje komandant bio Fadiq Hoxa, koji nije imao ama

63 64

ba{ nikakve vojne naobrazbe ili znawa. ^ak nivojsku nije slu`io, kada je trebao da slu`i vojsku onje iz \akovice pobegao u Albaniju. Svi Srbi iCrnogorci ovog odreda imali su {iptarske nadimke.Dosta slabi uspesi malih partizanskih grupa i takomasovnom odzivu [iptara da ih uni{te, sve to nijedemoralisalo ove borce za slobodu, kako u Rujicutako i u ostalim srpskim selima i mestima. U svakoselo su pristizale dnevne vesti o tome kako ruskaCrvena armija iz dana u dan ni`e sve ve}e pobede i da}e saveznici otvoriti novi front koji }e pomo}iRusima u slamawu fa{isti~ke ma{inerije.

K a p i t u l a c i j a I t a l i j e

U rano prole}e 1943. godine u {kolu uRujicama stigla je jedna italijanska vojna jedinicasa mehanizacijom da gradi cestu od Lipqana dorudnika Gole{. Na gradwi ovog puta radili su mnogi

65 66

S leva u desno stoje: Milutin Miqkovi}, Vaso Koji}, Rade

Antonovi}, Mile Mirkovi}, Petar Labus, Bo{ko

Novakovi}. Sede: Luka Labus, \uro Ra|enovi}, Stojan

Ra|enovi}, @ivojin @i`a Labus i Ilija Mudrini} Na slici je Ranka Milanovi}, zvana MIlka. Poslata od

sreskog komiteta KP u selo Novo Rujice da radi na

organizovawu `ena u NOP. Bila je intelektualac, student

Filozofskog fakulteta u Skopqu. U selu se zadr`ala kao

ilegalac od oktobra 1942 do februara 1943. godine @ivela je

u strogom ilegalstvu, gde je okupqala uglavnom `ene i

nastojala da ih pridobija za NOB. Posle rata je bila

ministar prosvete u Vladi Makedonije.

seqani, pa i oni iz okolnih sela, {to je zna~ilo daih [iptari ne mogu matletirati i da vr{e nasiqenad wima. A u ranu zoru 9. septembra ova italijanskajedinica napu{ta selo Rujice. Na pitawe seqana,koji su ve} nau~ili italijanski jezik, gde odlaze aItalijani im odgovaraju da je Italija kapituliralai da odlaze za Italiju. Ovo je sve seqane Rujicamnogo obradovalo. Italijani pri povla~ewu nisumogli upaliti dva kamiona koje su sutradan Ruji~anira{~erupali. Od kamionskih guma oravqeni suopanci, a od kamionske drvenarije pravqene su jasle.Motore su Ruji~ani odmah uni{tili. De~aci su radopolupali kugli~ne le`ajeve iz kojih bi izvla~ilikuglice kojima }e se umesto klikera igrati.Kapitulacija Italije mnogo je zabrinula {iptarski`ivaq i me|u wih unela neki strah. Po odlaskuItalijana u selo sti`e 70 nema~kih vojnika i

sme{taju se u zgradu {kole, a wihove kowe kojih jebilo nekoliko desetina rasporedili su po seoskim{talama. Seqani su morali za svoju stoku da pravedruge staje. Ruji~ani su se dogovorili da se premaNemcima pona{aju tako i da ne prave nikakveekcese, jer im je sada bilo malo sigurnije `iveti.Seoske stra`e i patrole su bile dosta redukovane.Nemci [iptarima nisu dozvoqavali da vr{e nasiqenad nama. Posle kapitulacije Italije iz zatvora suse vratili svojim ku}ama: Jovan Labus, Veqko iVojin Komad, Mi}a Karanovi}, Nikola Stanarevi},Lazo Karanovi}, Stevo Zekovi} kao internirci izAlbanije. A Nikola Labus se vratio izzarobqeni{tva iz Italije. A u ropstvu su i daqeostali: marko Lazi}, Lazo Labus, Marko Markovi} i\ukan Karanovi}.

67 68

Labus Nine Luka,

pukovnik u penziji.

@ivi u Mariboru kao

penzioner. U~esnik

NOP-a od jeseni 1942.

Jovan Berberovi} kao

partizanski oficir

1946. godine u Ki~evu.

Profesiju oficira u

polseratnim uslovima

nije mogao da prihvati,

pa se demobilisao i

nastavio da radi svoj

zanat kao vredan ma{in

bravar i rukovodilac u

raznim firmama.

O ~ e k i v a w e s l o b o d e

Ta 1944. godina je za Ruji~ane bila dostate{ka: narod je osiroma{io, neke porodice suizgubile svoje najmilije, ode}e i obu}e je ponestalo.Nemci su u Rujice doterali ve}u grupu sada ve}zarobqenika Italijana da im obavqaju fizi~keposlove. Ovi Italijani su se sprijateqili saRuji~anima, pa su krali od Nemaca vojni~ku }ebad iprodavali ih Ruji~anima, uglavnom za jaja i koko{ke.Ruji~ani su od tih }ebadi {ili ~ak{ire i dolamekoje su bile udobne i tople. Ruji~ani su jedva ~ekalitaj momenat kada }e mo}i da se bore za slobodu. Tako15. novembra 1944. godine u selo je potajno stigla

partizanska trojka i veza sa odredom. U {kolskomdvori{tu okupilo se dosta Ruji~anki i Ruji~ana a tusu bili: Brena i Radojka Jawi}, Vlado Milo{evi},Jano Hiro{, Milorad Miqkovi}, \uro Ra|enovi},Mirko Labus, @ivojin Labus, Dragica Ra|enovi},Stojan Ra|enovi}, Petko Komad, Vojin Komad, MileKaranovi}, Lazo Karanovi}, Nikola Romi}, IlijaMirkovi}, Ilija Pavkovi}, Vlado [kori}, DanicaNovakovi}, Dragica Novakovi}, Vlado [kori},Ilija Mirkovi}, Ile Mr|a, Mi}o Mr|a, ToniPrinc, Rezi Princ, Ana Princ, Pero Drowak, RadeAntonovi}, Jovan Berberovi}, Mileva Kerkez,Spiro Josifovi}, Viktorija Josifovi}, MicaRadakovi}, Du{an Jari}, Sava ]uk, ^eda Lazi}, LazaRadakovi}, Mi{ko Majtan, Stevo Majtan, AndraMajtan. Ispra}aj je bio vrlo dirqiv i s posebnimponosom. Oni koji su imali oru`je poneli su ga sasobom. na kapama su im bile zvezde petokrakesa{ivene od crvene ~oje. Neke nisu ba{ li~ile napetokraku ali su se na kapama uglavnom crvenele.Ovi borci su raspore|eni u ~etvrtu kosovskubrigadu, da bi kasnije neki bili raspore|eni uKNOJ, jedinicu komande mesta u Pri{tini.Ruji~ani koji nisu oti{li u partizane bili su uLipqanu raspore|eni u partizansku stra`u tako daod odraslih mu{karaca niko nije ostao u selu. SeloRujice je dosta opustelo zbog otseqavawa u Srbijukrajem 1943. i po~etkom 1944. godine, a tada suodselile porodice: Du{ana [kori}a, Gojka Do{ena,Jovana Labusa, Nikole Atlagi}a, Mata Debi}a,Mi{ka Princa, tako da su wihove ku}e zaposeliNemci za svoje ratne potrebe.

69 70

Ruj~ani su se rado sastajali i posle iseqavawa iz Rujca. Na

slici grupa Ruj~ana na seoskoj slavi u Novim Banovcima.

KONA^NO OSLOBO\EWE

Dan oslobo|ewa ovog kraja pa i Rujica je 19.novembar 1944. godine. Stigla je toliko dugoo~ekivana sloboda. Qudi su se po~eli slobodnokretati ne samo po svom selu ve} i {ire. Nema vi{estraha za `ivote svojih porodica. Iz ropstva se nisu`ivi vratili: Miladin ra|enovi}, Nino B. Drowak,Lazo N. Labus, a saznalo se i za pogibiju Steva iBo{ka Zekovi}a negde na Drini, Pera Berberovi}akoji je poginuo negde u Makedoniji. A 1945. godine uborbi sa {iptarskim balistima u Drenici supoginuli: Petko Komad, Jano Hiro{, DanicaNovakovi}, Reza Princ i Teni Princ. Godina 1946.

je zapam}ena po seobama. Mnoge kom{ije se vra}ajutamo gde su ranije `iveli. A vratile su se oveporodice: Du{ko Radakovi}, ^eda Lazi}, SlavkoLazi}, Jana Hiro{a, Mi{e Majtana, Marka Lazi}a,Jovana Berberovi}a, Nikole Berberovi}a. Poredovih kolonizaciju u Vojvodinu prihvatili su: GojkoDo{en, Du{an [kori}, Jovica [kori}, MilutinSikimi}, Sava Topalovi}, Radoslav Komad, tako daje veliki broj ku}a ostao prazan i selo Rujice vi{enisu ono {to su nekada bile. U prazne ku}e seuseqavaju tako u ku}u Radakovi}a se useqava MileMudrini}, u ku}u Hiro{a useqava se JovoNovakovi}, u Majtanovu ku}u se useqava MilanMarkovi}, a u ku}u Sikimi}a Milan Komad. Poiseqavawu ovih porodica u selu je nastala praznina.

F o r m i r a w e s e q a ~ k e r a d n e z a d r u g e

U Rujicama seqa~ka radna zadrugaformirana je 1946. godine kojoj je dato ime„KOSMET“. Formirawe zadruga bio je zadatakpartije i nove vlasti. U zadrugu su u{li uglavnomsiroma{ni seqani, dok su oni imu}niji u{li ne{tokasnije. Ruji~ka zadruga je u prvo vreme bila pravikolektiv. Zadruga je od UNRE dobila osam parikowa koji su mnogo koristili za rad ove zadruge.Traktorske usluge obavqala nam je Ma{inskastanica iz Pri{tine. U radu je postojala velikasolidarnost. Svi su bili anga`ovani na nekimposlovima, na te`e poslove odre|ivani su ja~i qudii koji su bili ve{tiji. Rad svakog pojedinca merio setrudodanom kao merom kvaliteta rada. SRZ u Rujicubila je samostalna a kasnije }e biti fuzionisana sa

71 72

Poqoprivredno-ratarski kurs odr`an u Pri{tini od jeseni

1945 do prole}a 1946. godine, koji je imao za ciq da pripremi

kadrove za budu}e seqa~ke radne zadruge, koje je trebalo

uskoro formirati.

zadrugom u Starom Rujicu. Ova zadruga jerasformirana kada su se i sve zadruge u Jugoslavijirasformirale.

Rasformirawem Seqa~ke radne zadruge kodseqana dolazi do mnogih pote{ko}a. Qudi su u tokurata osiroma{ili i tek kroz rad u zadruzi otpo~elose sa nekim stvarawem i boqim standardom.Rasformirawem zadruge seqani nisu imali svojezaprege niti bilo kakvih sredstava za rad. Mnoginisu znali {ta i kako treba raditi i daqe sesnalaziti.

O t k u p p o q o p r i v r e d n i h p r o i z v o d a

Posle Drugog svetskog rata u Rijicu kao i usvim drugim mestima vr{en je otkuppoqoprivrednih proizvoda koji je zasnivan na baziotkupnih komisija. Postojala je op{tinska i seoskeotkupne komisije ~iji je zadatak bio da razre`u iizvr{e otkup proizvoda. Seoska komisija jeutvr|ivila za svako doma}instvo koliko i {ta trebato doma}instvo da preda. Tako recimi kolikop{enice, kukuruza, krompira, pasuqa, ovsa i drugihratarskih kultura. Zatim koliko mesa u `ivoj stoci,masti, vune idr. ^lanovi SRZ ovih otkupnih obavezabili su oslobo|eni, jer je zadruga bila u obavezi dasve svoje vi{kove i obaveze preda dr`avi. Privr{ewu otkupa bilo je mnog tu`nih i neugodnihscena. Otkupna komisija je u Rujicu i{la od ku}e doku}e kod onih seqana koji nisu izvr{ili obavezuotkupa i prisiqavala ih da prazne svoje ambare,ko{eve i tavane i da voze svoje obaveze u dr`avnimmagacinima i da po povratku otuda komisiji daju

potvrdu da su izvr{ili svoju obavezu. Oni koji nisuhteli ili nisu imali da predaju odre|enu imkoli~inu prijavqivani su vlastima pa su biliprivo|eni i saslu{avani u SUP. Tako u leto 1948.godine je nare|eno da Veqko Komad, PeroNovakovi}, Mile Mudrini} i jo{ neki drugi dadoteraju `ito na igrali{te gde je do{la vr{alicavr{ila `ito i isto sve im je oduzeto. U me|uvremenuje neko zapalio zadru`no guvno na kome je izgorelasva slama, tala i seno, jer se nije moglo ugasiti jer jebila velika vru}ina a i voda je bila dosta daleko dabi se iskoristila za ga{ewe. Posle ovoga bilo jehap{ewa trojice pomenutih, ali se nikada nijeotkrilo ko je zapalio guvno. Ovakav na~inotkupqivawa je unaza|ivao poqoprivrednuproizvodwu. Jer su mnogi qudi zbog otkupa ostajalibez semena za narednu setvu, a zapre`na stoka jeoslabila i nije imala snage da dobro radi jer jeimala jako slabu ishranu. Pored op{teg ciqa inamene otkupa ciq je bio i da se svi primoraju da u|uu SRZ, {to je na kraju i ostvareno pa tako da su sviRuji~ani 1949. godine bili svi u SRZ. IshranaRuji~ana zbog otkupa umnogome je bila ispod potrebaorganizmu.

@ilavi Ruji~ani su sve ovo izdr`ali, wihovnesalomqivi duh odr`ao ih je da sve te neda}eistraju, izdr`e i nastave sa svojim radom i `ivotom.

@ i v o t R u j i ~ a n a p o r a s f o r m i r a w u

SRZ

Po rasformirawu SRZ Ruji~ani po~iwu da`ive nekim novim `ivotom. Seqani su izi{li iz

73 74

zadruge individualno osiroma{eni. Mnogi nisuimali zapregu, niti neki poqoprivredni inventarkojim bi mogli obra|ivati zemqu. Zbog niskogkoficijenta vrednosti izno{ewa unete imovinekoje je bilo u pravilima biv{e SRZ „Kosmet“ uRujicama u odnosu na mnogo vi{i koificejent koji su

imali seqani sela Starog Rujica predvi|enopravilnikom wihove zadruge tako da suStaroruji~ani prigrabili ve}i deo zadru`neimovine, dok su Novoruji~ani lo{ije pro{li.

Odmah po rasformirawu SRZ formirana jeDr`avna poqoprivredna ekonomija od zemqi{tadru{tvenog fonda i zemqi{ta koje su dali pod zakupneka doma}instva iz Rujica. U ovoj poqoprivrednojekonomiji zaposlio se veliki broj Novoruji~anakoji su radili kao stalno ili sezonski zaposleni.Jedan broj Ruji~ana se opredelio da obra|uje svojuzemqu kao Lazo Karanovi}, Gligor Milo{evi},Veqko Komad, Pero Novakovi}, Mihajlo Miqkovi},\uro Ra|enovi}, Milo{ Komad, Mile Mudrini},Tripo Lero i jo{ neki. Neki od Ruji~ana su se tihgodina zaposlili u rudniku Gole{ kao {to su: Ilijai Milan Mirkovi}, Drago Mirkovi}, NikolaProdan, Joco Podolski, Sava Antonovi}, RadeAntonovi}, Nikola Labus, Mile Labus i drugi. OniRuji~ani koji su ostali na svojim imawimaposvetili su se poqoprivrednoj i sto~arskojproizvodwi. Pored ovog ciq im je bio i da {kolujusvoju decu.

KULTURNO-ZABAVNI I SPORTSKI

@IVOT U SELU POSLE DRUGOG

SVETSKOG RATA

Iako je selo imalo nekoliko promena bilo jeustaqeno da je uvek imalo 50 doma}instva sve do 1960.godine. Me|utim, u toku Drugog svetskog rata jedanbroj Ruji~ana je poginulo, jedan broj je u toku rata

75 76

Omladinci i omladinke iz Rujica, i drugih okolnih sela na

izgradwi Novog Beograda 1950. godine

izbegao, a jedan broj posle rata je koloniziran uVojvodinu. U ku}e onih koji su odselili posle rataili izbegli za vreme su se uselili novi stanovnici,tako da je selo i daqe `ivelo svojim `ivotom.

Bitno je ista}i da su na{a dva susedna selaStaro Rujice i Veliki Ala{ uvek bili skloni zadobru saradwu sa na{im selom. [to se ogledalo unekoliko vidova me|usobne saradwe, a posebno je biona visini dobar odnos me|u omladinom, {to semanifestovalo kroz kulturni i sportski `ivot.Odmah po oslobo|ewu sela obnovqen je kulturno-zabavni i sportski `ivot. Tako je formiranadiletanska grupa koja je pripremala raznepozori{ne komade i ske~eve kao i razne recitacije.Na ovim zabavama se okupqao veliki broj kakomladih, starih tako i dece. Sa pa`wom su se pratiliti programi iako nisu imali neku ve}u umetni~kuvrednost. Interesantno je bilo posmatrati kada su

poku{avali mnogi da prika`u neki lik iz komada zakoje nisu imali smisla ni talenta. Ali je sve toi{lo u prilog tome da se seqani s ne~im zabave irazonode. Odmah je obnovqen i tambura{ki orkestarkog su sa~iwavali: Milorad Miqkovi}, Mile ]uk,Milorad [kori}, [}epo Milo{evi} i drugi. IzRujica na harmonici je svirao Milorad Miqkovi} aiz Velikog Ala{a ~lan dru`ine je bio Rode.Dramska grupa je svoje programe prikazivala ne samou svom selu ve} i u okolnim selima kao: Suvi Do,

77 78

Milorad Miqkovi}, zvani

{opi}. Po zavr{etku rata

radio kao aktivno vojno

lice u RV u Skopqu, pa je

napustio vojnu slu`bu i

do{ao u seqa~ku radnu

zadrugu da radi kao

mehani~ar, a ujedno je bio

organizator kulturno-

zabavnog rada omladine gde

je bio kapelnik

tambura{kog orkestra i

svirao na harmonici.

Svadba Luke Labusa 1950. godine. Najmla|i na ovoj slici je

Stevo \ure Ra|enovi}, sada{wi potpukovnik milicije. S

desna u levo, stoje: Pero Ra|enovi}, Mila Ra|enovi}, svira~

Nino \uki}, Novka Ra|enovi}, Boro Mari~i}, Jovanka Labus,

Drago Ra|enovi}. sede: Radosava Miqkovi}, Smiqa

Ra|enovi}, Milka Labus Lazina, Milka Labus Ninina.

Vrelo, Dobrevo, Kosovo Poqe, Babu{, StaroGracko, Kraji{te, Lepine i Radevo.

Istih godina i sportski `ivot je bio uusponu. Tako je dosta Ruji~ana u~estvovalo naomladinskim sletovima koji su se odr`avali vi{egodina. Treba ista}i da je kod omladine dolazilo dospora jedino prilikom navijawa za Zvezdu iliPartizan. Tako bi obi~no posedali na bankine poredxade i bu~no raspravqali koji je od ova dva timaboqi. Ove rasprave su nekada trajale i do kasno uno}.

Fudbalski klub u Rujicama igrao je dobarfudbal tako da je u srezu osvajao nekada i prvo mesto.Iz ovog kluba je kasnije za Borac u Bawa Luci, kojije tada bio u prvoj ligi, igrao Drago Stanarevi}.

Omladinci su uglavnom svoje slobodno vremeprovodili na centrali a to je ruji~ko sportskoigrali{te. Obi~no bi se podelili na dve dru`ine iigrao bi se fudbal po nekim i pisanim i nepisanimpravilima bez sudija i vreme trajawa utakmice kojabi ponekada trajala i po nekoliko ~asova, a u nekimslu~ajevima do kasno u no}. Mnogi roditeqi suimali problema s mladima koji su jurili samo daigraju loptu a zapostavqaju svoje obaveze, u~ewe,obradu zemqe i ~uvawe stoke. Igrala se i odbojka,ali re|e. Dosta je bilo zastupqeno bacawe kamena sramenam skok u daq i vis.

79 80

Pedesetih godina je bilo jako popularno razvijen masovni

sport. Na slici sportisti lipqanske Op{tine, me|u wima

i neki Ruj~ani. Slika je iz 1951. godineSlika sa spomenika Kosovskim junacima na Gazimestanu.

[ k o l o v a w e N o v o r u j i ~ a n a

Novoruji~ani su posle Drugog svetskog rataposve}ivali veliku pa`wu {kolovawu svoje dece. Zavreme Kraqevine Jugoslavije u selu je bilo vrlo

malo pismenih qudi, uglavnom su bili polupismeniili nepismeni. Svi stariji su osetili da jepolupismenost ili nepismenost velika prepreka~oveku u wegovom `ivotu i radu. Iz tih razloganastojali su da wihova deca budu ne samo pismena,ve} i da idu i daqe u svom obrazovawu koje igraveliku ulogu u ~ovekovom `ivotu. Novoruji~ani subili svesni ~iwenice da u obrazovawu svoje decemoraju dosta snositi odgovornosti i materijalnihizdataka. Svi su nastojali da svoju decu vaspitaju dabudu vredni, dobri i po{teni qudi, da neguju ipo{tuju svoju veru i srpsku tradiciju. Roditeqi su sesamoodgovorno ose}ali za vaspitawe svoje dece.

81 82

Slika Osnovne {kole u Novoj Rujici. [kola je podignuta

1928. godine. U woj su {kolovane mnoge generacije Ruji~ana.

[kolu je fotografisao elektroin`ewer Mom~ilo Veqka

Komad.

Dr Dragoqub Drago

Labus kod {kole u

Novom Rujicu.

Drago je u svom selu

bio kao u~iteq.

Usmeravali su svoju decu da budu u radu marqiva ivredna, da budu karakterna, da se ~uvaju poroka kojine dolikuju qudima. Ve}ina Ruji~ana se trudila dasvojoj deci obezbede, ode}u i obu}u i druge potrebeoko wihovog {kolovawa. Znali su da obrazovawemwihove dece stvaraju boqu budu}nost no onu koju suoni imali.

^etvororazredna osnovna {kola koja je utoku rata zatvorena odmah posle oslobo|ewaotpo~ela je sa radom. Prva u~iteqica u NovomRujicu posle oslobo|ewa bila je Vera Vu~i} izLipqana. Pri po~etku nastave problem je bio {to suneka godi{ta, zbog ratnih godina, izgubila ~etirigodine. U tom smislu nova vlast je pri{la takvomprogramu da ti prestareli |aci mogu u jednoj{kolskoj godini da zavr{avaju po dva razreda. Zaovakve je nastava izvo|ena sve dok se nisu uskladila

godi{ta ro|ewa i vremena polaska u {kolu. Bila jeprava milina posmatrati kako su u~ionice pune|aka. U novoruji~koj {koli dolazila su deca ne samoiz ovog sela, ve} i iz Malog Ribara, Starog Rujica iMalog Ala{a. Iako je tih godina na Kosovu iMetohiji obuhvatnost dece u {kolama bila vrloniska, deca iz Novog Rujica i sela koja sugravitirala ovoj {koli su bila sva obuhva}ena i tooba pola, {to u predratnoj situaciji nije bio slu~aj.Svi u~enici koji su zavr{ili ~etvororazrednuosnovnu {kolu u Novom Rujicu, svoje {kolovawenastavili su u Lipqanu u tzv. ni`oj gimnaziji.

\aci koji su iz Novog Rujica i{li u ovuni`u gimnaziju u Lipqanu imali su dostapote{ko}a. Svakog dana su gubili po dva sata zaodlazak i povratak iz {kole. Tih posleratnihgodina bila su slabo odevena i slabo uhrawena.

83 84

II i IV razred 1958/59

U~iteq Dragoqub Drago Labus

I i III razred 1958/59

U~iteq Dragoqub Drago Labus

zatim nije bilo uxbenika pa su morala voditibele{ke i iz wih u~iti. Odlazak do Lipqana poblatu i snegu bio te`ak. Najve}i problem je bio kadase reka Sitnica izlije, pa su u {kolu dolazili umokroj obu}i koju nisu imali gde osu{iti, jer jegrejawe tada u {koli bilo ispod svakog nivoa. Iakosu se deca iz Novog Rujica {kolovala pod ovakvimuslovima ona su pokazivala vidne rezultate u u~ewu,vladawu i pona{awu u ~emu je veliku ulogu igralovaspitawe u wihovim porodicama. Mnogi seqani izNovog Rujica posle zavr{ene ni`e gimnazijenastavili svoje {kolovawe tako da su pozavr{avalisredwe, vi{e {kole i fakultete. Kako je kojizavr{avao {kolovawe tako su i odlazili u mesta

svog slu`bovawa napu{taju}i svoj zavi~aj. Ovo jeuslovilo da se broj seqana u Novom Rujicu iz godineu godinu sve vi{e smawuje. To }e usloviti da u selopristi`u novi `iteqi. To }e usloviti, kao i op{tasituacija na Kosmetu da se u selo naseqavajuAlbanci, kojih je svake godine bilo sve vi{e. Ovedemografske promene do{le su u Rujicu do izra`aja1960. godine koje }e se nastaviti tim trendom. Posle1960. godine, a i kasnije, selo Rujice vi{e nije onokoje je bilo. Albanci unose svoje navike `ivqewa.Grade ku}e gde stignu, tako da Novo Rujice gubi onuurbanizaciju koja je godinama negovana.

Iz Novog Rujica iz pedeset doma}instavadanas postoji veliki broj onih koji su zavr{ili neke

85 86

II i IV razred 1959/60. Kada se pogledaju ove fotografije koje

slikom prikazuju |ake u Osnovnoj {koli u Novoj Rujici vidi

se da je tada bio veliki broj |aka srpske nacionalnosti, {to

se vremenom smawivalo da bi na kraju 1999. godine bila {kola

bez ijednog srpskog |aka.

Grupa |aka Rudarske {kole pri rudniku Gole{, slikana 1949.

godine. Na slici je dosta Ruji~ana.

{kole. Tako da ima: in`ewera, tehni~ara, pravnika,ekonomista, profesora i drugih struka. Vaqa ista}ida je ve}i broj devojaka iz Novog Rujica fakultetskiobrazovano. Tako da su neki zauzimali odgovornepolo`aje zahvaquju}i wihovom obrazovawu, znawu iume{nosti u radu. Tako korene iz sela Novog Rujicaima Mirjana Karanovi}, na{a velika glumica,Pankovi} Neboj{a, ~uveni i slavni muzi~ar,Dragoqub-Dago Labus, doktor nauka, Komad Risto,poznati advokat, Labusi Luka, Jovo i Mirko su vi{ioficiri, kao i Vojin Komad i Qubo Stanarevi}.Vaqa ista}i da je iz Novog Rujica, ]uk Sava,

gradona~elnik Bawa Luke, Stanarevi} Drago, sudijau Bawa Luci, Darinka ]uk-Aleksi}, poznata sudija uPri{tini dugo godina, Komad Mom~ilo, stru~wak uelektroprivredi, Labus Slobodanka, ekonomista,zatim univerzitetski profesori dr Drago Labus,Novakovi} Marija i Labus Nenad, Komad \or|e,agronom, Karanovi} Slavko, ma{inski in`ewer,Komad Bogi}, ekonomista, Novakovi} Verica,elektroin`ewer, Komad Donka, lekar, KomadQubi{a, ekonomista, Labus Angelina, profesorgeografije i Labus Milica, agronom.

Da bi imali boqi pregled o nivoimaobrazovawa Novoruji~ana sledi spisak pofakultetima i strukama:1. Drowak Milo{, filozofski2. Karanovi} Mara, filozofski3. Karanovi} Mirjana, fakultet umetnosti4. Karanovi} Rada, filozofski5. Karanovi} Slavko, ma{inski fakultet

87 88

Slika je ura|ena na dan osve{tewa kamena temeqca za

izgradwu nove crkve u Lipqanu 1940. godine.

Na slici s desna na levo u~iteq Rajko i Desanka Rusimovi}

koji su kao u~iteqi radili dugo godina i Rujici.

Sava Drowak, bio je rudar u

Trep~i. Bio je vrlo pravi~an.

Pomagao je qudima 1941. da be`e za

Srbiju. A preko wega su i{le sve

veze za Srbiju i obratno. Posle

Drugog svetskog rata iskqu~ivo

je radio kao inspektor za

rudarstvo Kosova i Metohije. U

poslu je bio vrlo odgovoran.

Nosilac je spomenice 1941.

6. Komad Bogi}, ekonomski fakultet7. Komad Borivoje, filozofski8. Komad Donka, medicinski fakultet9. Komad Luka, filozofski fakultet

10. Komad Qubi{a, ekonomski fakultet11. Komad Neboj{a, Fakultet narodne odbrane12. Komad Risto, pravni13. Labus Angelina, filozofski14. Labus Gordana, Vi{a pedago{ka {kola15. Labus Draga, filozofski16. Labus Dragoqub, filozofski

17. Labus @ivojin, ekonomski18. Labus Zoran, Vi{a elektrotehni~ka19. Labus Jovo, Vojnu akademiju20. Labus Luka, Vojnu akademiju21. Labus Milena, ekonomski22. Labus Milica, agronomiju23. Labus Nenad, filozofski24. Labus Slobodanka, ekonomski25. Markovi} Jelena, medicinski26. Milo{evi} Mom~ilo, Vi{u pedago{ku27. Milo{evi} Sla|ana, ekonomski28. Novakovi} Verica, elektrotehni~ki29. Novakovi} Mara, filozofski30. Radovi} Gordana-Goga, medicinski31. Radovi} Qiqa, medicinski32. Radovi} Tawa, medicinski33. Ra|enovi} Petar, ekonomski34. Ra|enovi} Stevan, Policijsku akademiju35. Ra|enovi} Stojan, filozofski36. Stanarevi} Drago, pravni37. ]uk Darinka, pravni38. ]uk Sava, rudarski.

Pored navedenih ima i onih koji su zavr{ilineku od sredwih {kola ili neki od zanata. Tako da jeu selu ostalo samo nekoliko doma}instava koja su sebavila poqoprivrednom proizvodwom u periodu od1945. do 1999. godine.

I s e q e n e p o r o d i c e o d 1945 - 1999.

1. Antonovi} Rade, u Rijeku2. Atlagi} Nikola, u Srem3. Berberovi} Bogdan, u Banovce

89 90

Porodi~na slika autora kwige.

S desna na levo: Verica, Drago, Dragiwa, @i`a, Zora,

u sredini Milica

deca: Gordana, Zoran, Angelina Labus

4. Berberovi} Jovan, u Banovce5. Berberovi} Milivoje, u Banovce6. Debi} Marko, u Srem7. Do{en Gojko, u Gajdobru8. Drowak Jovo, u Pri{tinu9. Drowak Pero, u Pri{tinu

10. Ili} Dara, u Pri{tinu11. Jawi} Petar, u In|iju12. Kerkez Jovo, u Vojvodinu13. Komad Radoslav, u Crvenku14. Komad Sava, u ]upriju15. Labus Dragan, u Kragujevac16. Labus Drago, u ^a~ak

17. Labus \or|e, u Kosovo Poqe18. Labus @i`a, u Kosovo Poqe19. Labus Ilija, u Kosovo Poqe20. Labus Jovo, u Beograd21. Labus Luka, u Maribor22. Labus Milan, u Lipqan23. Labus Milan, u Uro{evac, potom u Grocku24. Labus Mirko, u Beograd25. Labus Nego, u Lazarevac26. Labus Slavko, u Beograd27. Lazi} Lazo, u Srem28. Lazi} Slavko, u Zemun29. Lazi} ^edo, u Obre` - Srem30. Lero Tripo, u Lipqan31. Li{ Stevo, u Vaqevo32. Markovi} Luka, u Kragujevac33. Markovi} Marko, u Srem34. Miqkovi} Milorad, u Skopqe35. Miqkovi} Milutin, u Knin36. Mirkovi} Milan, u ]upriju37. Mirkovi} Milorad, u Kraqevo38. Mr|a Ilija, u Ka~arevo39. Mr|a Mihajlo, u Lipqan, a potom u Ka~arevo40. Mr|a Rade, u Majdanpek41. Mudrini} Ilija, u Kladovo42. Novakovi} Bo{ko, u Beograd43. Novakovi} Danilo, u Srem44. Novakovi} Jovo, u Beograd45. Novakovi} Milan, u Zagreb46. Novakovi} Slavko, u Kosovo Poqe47. Novakovi} Slavko, u Lipqan48. Pavkovi} Mane, u Kragujevac

91 92

Novoruj~ani posle seoske slave letweg Sv. Nikole 1940.

godine, {to je i posledwa letwa slava-proslava koja je

odr`ana u selu

49. Princ Mi{o, u Srem50. Radakovi} Du{an, u Srem51. Radakovi} Nikola, u Ba~ku52. Ra|enovi} Drago, u Kri`evce53. Ra|enovi} \uro, u Milo{evac54. Ra|enovi} Nikola, u Novi Sad55. Ra|enovi} Novak, u Klinu kod Pe}i56. Ra|enovi} Obrad, u Pri{tinu57. Ra|enovi} Pero, u Beograd58. Ra|enovi} Stojan, u Beograd59. Soldo Petar, u Vojvodinu60. Tasi} Radivoje, u Aleksinac61. Topalovi} Savo, u Banat62. ]uk Sofija, u Beograd63. Hiro{ Jano, u Srem64. [kori} Vlado, u Beograd65. [kori} Du{an, u Nove Banovce66. [kori} Jovica, u Nove Banovce67. [kori} Milorad, u Nove Banovce.

RUJI^KE DOGODOV[TINE

U selu Novom Rujicu kao i mnogim drugimselima uvek je bilo {ale. One {ale na koju se nikonije qutio ve} bi istim na~inom uzvratio. [ale bise najvi{e negovale u neradnim danima a zimiponajvi{e. Obi~no na prelima koja se bila redovna,Pored bezbrojnih {ala evo samo nekoliko wih.

I z b o r p o s l a n i k a

Obi~no su se seqani leti okupqali ispreddu}ana Save Komada ili u samom du}anu, ili naigrali{tu i {kolskom dvori{tu. Zimi su seokupqali po ku}ama gde su se pravile raznezavrzlame kao i ova oko izbora narodnog poslanika.Jedna grupa seqana koja je imala pik na jednogsuparnika dogovore se da mu debelo podvale.

Naprave falsifikat dekreta tada{weNarodne skup{tine iz Beograda navodno da jeposlato na adresu seqana Novog Rujica u kom sedekretu tra`i da se hitno iz wihovog sela izaberenarodni poslanik i uputi na rad u Skup{tinu uBeograd. To je tako ve{to ura|eno kao da je biopravi akt. Pe~at je udaren od petobanke sa grbomtada{we Kraqevine Jugoslavije. Hitno su sazvalizbor svih qudi u selu na kome su uzeli u~e{}a sviodrasli seqani, uglavnom mu{karci. Akt o izboruposlanika pro~itao je kmet sela koji je ~ak bio unedoumici da je to stvarno akt upu}en iz Skup{tine.Svi prisutni su tvrdili da je dokument originalan iubedqivo sro~en i da selo stvarno treba da izaberesvog poslanika. Otpo~ela je procedura izbora ipredlagano je nekoliko qudi koji su hvaqeni i zakoje se tvrdilo da oni mogu biti dobri poslanici ida to koristi selu. Kobajagi vajni glasa~i sureagovali svako na svoj na~in. Neki im nije vaqaojer je bio nepismen, za nekoga da je slab govornik, atamo treba braniti interese svog sela. Svakipredlog je imao i svoj kontrapredlog.

Organizatori podvale su ve{to i lukavopratili predloge i odbijali predloge mnogih sve doknije pao predlog na ~oveka koga su planirali da

93 94

nasamare. Tada nastaje burno aplaudirawe,~estitawe pa i qubqewa. „Budu}i poslanik“ nijemogao od sre}e za dugo da se smiri, jer je do`iveone{to ~emu se nikada nije nadao. Na zahtevorganizatora „poslanik“ se dosta re~ito zahvalio napoverewu i obe}ao da }e mnogo pomo}i selu uwegovom daqem razvoju. Mnogi seqani ube|eni su dasada imaju kome da se obrate. Tako su molbe odmahpadale. Jedan ga moli da mu izdejstvuje da mu sinslu`i kra}i vojni rok jer se eto o`enio i ima dvojedece, drugi ga jedan moli da ga zaposli u Beogradu, jeru ku}i imaju dosta radne snage a malo zemqe, tre}i jemolio da mu se re{i invalidina jer je u ratu bio nastrani pobednika. Sve je siroti poslanik obe}avao ani{ta nije pribele`io jer je bio nepismen.Poslaniku se saop{tilo da se spremi i da sutra ranodo|e do kmeta i uzme papir o izboru. Celu no} seposlanik pripremao ~ak je oti{ao i u susedno seloda se pozdravi sa }erkom. Organizatori su sedogovarali {ta daqe da rade i re{e da ga upute kodpredsednika op{tine u Lipqanu i da od wega tra`ida mu obezbedi limuzinu da ide u Beograd. Umestopapira o izboru poslanika organizatori podvalenapisali su pismo predsedniku op{tine kadaposlanik do wega do|e da ga vrati ku}i da ne ode zaBeograd jer ne}e imati novca da se vrati. Sve~anoobu~en poslanik je po{ao, okitiv{i se nekimodlikovawima, te toke i ilike tako da je dostasve~ano izgledao. Kada je prolazio kroz selo mnogisu izi{li da ga sve~ano isprate sa `eqom da im kaoposlanik {to vi{e pomogne. Kada je poslanik stigaodo predsednika nije ni kucao na vrata ve} je u{ao.Predsednik ga je vrlo lepo primio i upitao ga kojim

je dobrom do{ao. Poslanik je s dosta visine tra`ioda mu predsednik odma obezbedi limuzinu za Beograd.Predsednik je dosta zbuwen i nije mu jasno {ta to~i~a ho}e. Poslanik vrlo gordo se postavqa vadipapire iz koverte i daje ih predsedniku. Kada jepredsednik pro~itao {ta pi{e samo mu je rekao:„^i~a vrati se ti svojoj ku}i, jer su ti tvoji Ruji~anipodvalili.“ Poslanik je ipak zatra`io odpredsednika da mu pro~ita {ta na papiru pi{e, pakada je ~uo psovao je svoje seqane organizatorepodvale i uvre|en vratio se svojoj ku}i. Sve do krajawegovog `ivota seqani su ga nazivali poslanikom ada se on na nikoga nije qutio.

M a n g u p s k a p o s l a

Mobe u obradi zemqe a naro~ito kodskupqawa letine je bila nu`na jer se takozajedni~ki br`e i efikasnije zavr{avali poslovi.Mobe su bile i jedna vrsta dru`ewa, vreme je br`eprolazilo a du{evno zadovoqstvo sve ve}e tako da suseqani vrlo rado i bez nekog ve}eg interesa i{lijedni kod drugih na mobe.

U tim mobama bilo je i neslanih {ala koje su~esto izgledale ru`ne i neugodne ali nikada nisuizazvale lo{e odnose jer je bilo tolerancije. Jedneno}i je jedan seqanin organizovao no}nu berbukukuruza da bi se {a{a mawe krunila jer je potrebnaza ishranu stokre. Doma}in je bio dosta {krt-cicija.Nije davao ni{ta da se popije, a ni duvanom nijenikog ponudio ma da su to svi ostali praktikovali.Ubrzo je pao dogovor da se jedna kola kukuruza uklipu ne voze doma}inovoj ku}i ve} pravo u du}an.Tako da je za pare od prodatog kukuruza kupqeno

95 96

dosta pi}a i cigareta a za devojke bombone. Mnogi sumislili da je to uradio gazda kod koga se radilo pa jenastala {ala na ra~un gazde i veliko hvalisawe, a onse pitao {ta je to pa svi rade boqe no ikada. Gazda jetek sutradan saznao istinu i nije se qutio jer jewemu bilo va`no da se posao zavr{io.

Jedan drugi doma}in organizovao je mobu dase komi{a kukuruz pa kako onima koji su komi{alinije udovoqio sa ponudama rakijom i cigaretama.Oni umesto da bacaju okumu{an kukuruz u odre|enomesto oni ga bacaju u za to pripremqene xakove koje}e odneti u prodavnicu i prodati, a potom svizajedno oti}i i proveseliti se parama koje su dobiliza prodati kukuruz. Doma}in je za sve ovo kasnijesaznao. Ali je svih budu}ih moba bio izda{niji i~a{}avao je one koji su kod wega kao mobari radili.

^ i j i je b o q i p r { u t

Duge zimske no}i na selu tra`ile su odu{kakada se nije imalo {ta raditi pa je dru`ina ~estoorganizovala sijela na kojima se igralo, pevalo,pilo i mezilo. Zimi je najvi{e godilo da se pijevino, a vino je tra`ilo i podlogu od mesa, slanine,sira, kiselog kupusa i drugog. Ruji~ani su ~estovr{ili trampu daju}i `itarice za vino, obi~no 3 kg`ita za litar vina. Dok ima mesa i meze za prela sevrlo lako dogovaralo i kod koga }e i koje ve~eribiti pijanka. Kako ponestaje hrane tako se sve te`epostizao dogovor gde }e biti terevenka. U nekimslu~ajevima su vu~ene i bru{ke pa ko izvu~e nema dase quti ve} je obavezan da sve potrebno pripremi.

Tako jedne hladne zimske no}i svi su bili zato da se negde pripremi meze i pi}e. Svi su predve~e

prilikom dogovora izjavqivali kako nemaju {taponuditi ni za pi}e ni za mezu. Na kraju su sedogovorili da se ide kod \ura a da @i`a da pr{utu.Dru{tvo se posle dogovora razi{lo a da se krozjedan sat na|u kod \ura koji je izjavio da ima dostavina, a @i`a }e doneti pr{utu.

Kada je @i`a do{ao ku}i da uzme pr{utu dabi je na prelo poneo majka ga je prekorila i rekla muda pr{ute vi{e nema. @i`a se na{ao u ~udu i ne zna{ta daqe da radi. Odlu~i pa se kriju}i popne na\urov tavan na kome su bile ~etiri cele {unke ijedna na~eta. Ta na~eta nije mu ba{ odgovarala pa jeuzeo jednu celu i to pove}u. Da bi zavarao trag do{aoje sa druge strane. To je bila nezaboravna no}, pilisu i mezili do kasno u no}. A Ruji~ani su uvek imalidobrih peva~a pa se znalo ~e{}e zapevati. Dok sepilo i mezilo svi prisutni su hvalili donosioca{unke a i davaoca vina, jer je i jedno i drugo bilodobro.

U sve ovo posumwala je An|a \urova, samo jevrtela glavom, ali nije htela da ka`e {ta je sve upitawu da nebi kvarila raspolo`ewe. Posle dobremeze, pi}a i raspolo`ewa dru{tvo se razi{lozahvaliv{i se na dobroj trpezi, a bra}a \uro i@i`a se za ovo nikada nisu pore~kali iako je ovobila neumesna {ala.

T r g o v i n a k o w i m a

U to vreme trgovina kowima bila je vrlounosan posao. Tim poslom bavili su se pojedini qudikoji su imali smisla za ovaj vid trgovine i izvesnoiskustvo. Koliko godina ima koji kow to se utvr|ujena osnovu wegovih zuba. Oni snala`ivqiji su

97 98

obra|ivali kowima zube, doterivali rep i grivnukowa tako da je izgledao mnogo mla|i no {to je. IzNovog Rujica najboqi majstor za sve ovo bio jeDu{an [kori}, zvani [uwo. On bi ponedeqkom napijac odlazio u Lipqan a utorkom u Pri{tinukupovao i preprodavao kowe na kojima je zara|ivaodobre pare. A bilo je slu~ajeva i da gubi. Ovo mu jebilo vi{e kao hobi no interes.

Pred Drugi svetski rat nai|e na pijaci uLipqanu na jednog momka koji je prodavao dostastarog kowa. Pita ga [uwo po{to zekan a ovaj muodgovara devet stoja. Mnogo ga ceni{ re~e [uwo ipovu~e koqa za rep za kog re~e da je mnogo star i daje izra|en. Prodavac }e na to pa zato je devet stoja ane vi{e. Na kraju se dogovore za cenu 700 dinara.[uwo otera kobilu ku}i. Celu no} je timario i{i{ao grivu i rep i sa rastvorom ~a|i ofarbaokobiqu dlaku i sutri dan potera je na pijac uPri{tinu i proda je za 1350 dinara onome od koga jeju~e i kupio. A kupac je na ime ~asti {to je kupiodobru Vranicu platio prodavcu pi}e i ru~ak. Kadase momak kupac vratio ku}i kobila je oti{la pravona korito sa kog je preko deset godina pila vodu ikada se napila oti{la je pravo u {talu na wenomesto. Tek tada je momku bilo jasno da mu je [uwopodvalio.

L a ` n o p r e d s t a v q a w e

[uwo se dru`io sa Mi{kom Princom,svojim kom{ijom. ^esto su zajedno kirijali itrgovali a i u kafane zajedno odlazili. Jednog danasu iz Lipqana oterali neku robu za Kosovsku

Mitrovicu i kada su robu predali i uzeli zaradusvrate u jednu kafanu da se okrepe. Obe zaprege suostavili ispred kafane i kada je zapregama dosadiloone po|u svojim nekim putem i o{tete jednutelefonsku banderu i tu kowi stanu. U tom nai|upanduri i prona|u oba vlasnika zaprega u kafani. Napitawe pandura ko su i kako se zovu [uwo jeodgovorio da se zove Mile [esto, a ime oca [uwoodgovara Petar,a otac mu se ustvari zvao Todor.Mi{ko se predstavio kao Mane Pavkovi} od ocaMarka iako mu se otac druga~ije zvao.

Posle nekoliko dana Mile i Mane su dobilire{ewe da plate kaznu po 300 dinara ili da idu uzatvor po 20 dana. Ova dva mirna i dobra ~ovekanikada nisu imali kowe a Mile je ceo vek vadiokamen u Ruji~kom majdanu. Mane je ba{ tada radio uTrep~i te se lako izvukao iz ove podvale. Za Mila jekmet morao da da pismenu izjavu i da garantuje da ovajnije u~inio ovaj prekr{aj i da je nevin. [uwo iMi{ko su nastavili da bekrijaju po kafanama i darade wima omiqene poslove.

B a t i n e p o t u r u

Pre Drugog svetskog rata selo Novo Rujicekao i sva naseqeni~ka sela imalo je veoma bogatkulturno-zabavni `ivot. Zabave su organizovane ime|u omladinom mnogih sela, kao sa omladinom izSuvog Dola, Dobreva, Vrela, Kosova Poqa i drugima.Tako je 1938. godine zakazano gostovaweKosovopoqaca za 22. maj na dan letweg SvetogNikole, ina~e dan Seoske slave. Selo se pripremaloda {to lep{e do~eka svoje goste. Ku}e su kre~ene,ulice o~i{}ene, a prostorije gde }e se odr`ati

99 100

priredba su lepo pripremqene. @ene su za gostepripremile razne kola~e, pite i torte. Do~ek je bioprijateqski i vrlo srda~an. Gosti su svoje rekvizitesmestili u salu {kole, a potom su po rasporeduoti{li na spavawe po ku}ama. Gosti su imali uprogramu da prika`u „Ivkovu slavu“ pa supripremili hranu i pi}e kao za pravu slavu. To sutrojica Ruji~ana: Muti, Duda i @i`a kada su gostimapomagali da unose rekvizite u {kolu namernoostavili jedan prozor otvoren kako bi u toku no}imogli do}i do kola~a i torti i @i`u ubace unutrakoji je slatki{e stavqao u nedra {to se sverazmacalo po ko{uqi i telu. Tako da od toga ni{tanije bilo pa se dru{tvo potom razi{lo. O ovom seubrzo sve saznalo pa su Kostu, @i`inog oca,obavestili o nesta{luku wegovog sina. Kosta se daou poteru za sinom, ali ga nigde nije bilo. Kosta,stari `andar, znao je da mu se sin sakrio u jednuveliku kacu. Izvukao je @i`u iz kace presavio gapreko klupe i dao mu kai{em 25 batina po turu.Sre}a ovo gosti nisu ni primetili da je nekopoku{ao da im pohara materijal pripremqen zaprogram. Muti i Duda su se smejali @i`i kako seumazao od slatki{a. Od ovog dana @i`a nije za dugomogao lagodno da sedi jer mu je stra`wica bilamodra od batina.

O g l e d a l c e

Negde 1939. godine Muti se vratio iz svetakako se to tada govorilo. Do{ao je u vrlo modernomodelo pa jo{ i biciklom koje je tada bilo pravaatrakcija, ma da su u selu bicikla imali LazoKaranovi, Slavko Lazi} i Berberovi}i. Mi, Mutini

drugari i vr{waci, tra`ili smo od wega da nam damalo da provozamo biciklo {to nam nije udovoqeno.Ono {to je nama privla~ilo pa`wu bilo jeogledalce xepno sa slikom nage devojke. Ovoogledalce kru`ilo je selom, od ruke do rukemladi}a. Zbog ovog mnogi su se ~esto okupqali. I namobama je pokazivano ovo ogledalce zbog ~ega su sepojedini izdvajali kako bi {to du`e gledali sliku uogledalcu. Ovo se zbog sramote nije moglo svakompokazivati. Muti je svojim vr{wacima pri~ao kakose `ivi po gradu i kako ima da gledaju bioskope kojemi nikada nismo videli ni znali {ta je to. Pri~aonam je kako su ti filmovi gluvo nemi. Muti nam jepri~ao kako se pona{a u bioskopu, u Leskovcu, paka`e: „Izi|e jedan ~ovek i saop{tava nam molim vasza vreme predstavu je zabraneto na semke grickawe,zboruvawe, na majku psovawe i za dupe fa}awe“. U

101 102

Milutin Miqkovi} je sa

porodicom doselio u selo

1934. godine. Kupili su ku}u

od Nikole Brkqa~a.

Milutin je sa sobom doneo

velike vragolije. Bio je

nemirnog duha, naj~e{}e je

organizovao razne

mangupluke. Wegov najboqi

drugar je bio Miladin

Ra|enovi} zvani Duda koji ga

je u stopu pratio. Oni su

be`ali od ku}e, vra}ali se

tako da je o wima i wihovom

nesta{luku bilo dosta

pri~a.

prvo vreme svi se ovog pridr`avaju, a posle nastavepo starom.

O~arani Mutinim pri~ama Duda i @i`aodlu~e da sa wim po|u u beli svet. Od tog dana za putse vr{e pripreme tajno. Duda je od ku}e ukrao satmarke „veker“ koji je bio vredna stvar, Muti je ukraoiz ku}e kantu masti koju je nameravao u Pri{tini daproda. I jednog dana smo po{li. Ali kada smo bilikod mosta na reci Sitnici, Muti i Duda se posva|ajui odlu~e da mene, @i`u, vrate. Po{to sam se ja zbogtoga bunio oni mene i{amara{e i vrati{e ku}i.Kako moja porodica o ovome nije ni{ta znala sve sedobro zavr{ilo. Wih dvojica su nastavili put, alisamo do ^aglavice, blizu Pri{tine se posva|aju ipotuku i Duda se vrati ku}i, a Muti sam nastavi svojepute{estvije. On u Pri{tini proda mast i nastaviza Lebane i Medve|u pe{ke, bos, jer su mu se opancipocepali idu}i po makadamu. U Tularu je svratio ujednu imu}nu seqa~ku ku}u i predstavio se kakotra`i kod nekog da bude sluga. Gazda ga je primio jermu je Muti rekao kako je on siroma i nu`da ga tera dabude sluga. Po pogodbi Muti je trebao da ~uva stokudo Mitrovdana, da spava u plevwi i da }e mu na krajuplata biti 500 dinara, jedne ~ak{ire od ~oje i dvapara gumenih opanaka. Kada se Muti malo osve`io idobro najeo gazda ga je odveo do livade na kojoj sestoka nalazila i objasnio mu dokle stoka mo`e da sekre}e i da pase. Muti je dobio kr~ag vode i punutorbu hrane za ceo dan dok ~uva stoku. Dok je gazdabio tu Muti je prilazio kravama i govorio kako sudobre i mle~ne i da }e ih on zbog toga dobro ~uvati.Ovo se gazdi dopalo kako Muti brine o stoci. Kada jegazda oti{ao ku}i Muti ga je dobro pratio da li je

dovoqno odmakao. Kada se gazda dosta udaqio, Mutinapu{ta stoku koja ostaje na livadi gde ostavqa ikr~ag, a torbu sa hranom prebaci preko ramena inastavi svoju avanturu. Muti je bio veliki sawar iavanturista. Bio je nemirnog duha.

P o s l e d w i i z b o r i

Izbori u Kraqevini SHS su odr`avani uzmnoge peripetije {to je bilo posebnokarakteristi~no za ove na{e krajeve. Tako da su ovihposledwih izbora bila dva kandidata za srezgra~ani~ki Milan Glavini} i Dobro Jovi~i}. Biloje slu~ajeva da ro|ena bra}a jedan glasa za jednog, adrugi za onog drugog kandidata. U predizbornojkampawi te 1939. godine prvi je u Novo Rujice do{aokandidat Dobro Jovi~i} koji je odr`ao govor ispreddu}ana Save Komada. Jovi~i} nije imao tribinu ve}se popeo na jedan sto kog su na svojim ramenimadr`ala ~etiri ~oveka.

On je kao i Glavini} seqanima obe}ao mnogoboqi `ivot i svetliju budu}nost. Dok je Dobrogovorio zasut je velikim brojem jaja od straneomladine i dece. Oni su za svako ba~eno jaje na wegadobijali po dva dinara a koja su besplatno dobili odstarijih qudi. Posle nekoliko dana kada je stigaokandidat Milan Glavini}, cena je jaja porasla na 3dinara, tako da je i on bio umazan od nabacanih jaja.Za Glavini}a su bili najvatreniji Jovo Novakovi} iIlija Pavkovi}. Oni su na osnovu dogovora saGlavini}em, ukoliko on pobedi na izborima,trebali da u Beogradu dobiju zapolsewe. Glavini} jepobedio. A wih dvojica odlaze u Beograd radizaposlewa. Stigli su u Beograd i prona{li

103 104

poslanikovu ku}u pred kojom im je slu{kiwa reklada poslanik nije ku}i i da ona ne zna gde je ni kada }edo}i. Ova dva wegova agitatora odlaze u park i dasa~ekaju dok poslanik do|e. U tom ~ekawu na kapijiposlanikove ku}e pojavio se Sava Komad iz wihovogsela, ina~e predsednik lipqanske op{tine, kome jeslu{kiwa rekla da je poslanik za wega tu i pozvalaga unutra. Kada su ova dvojica uo~ila da ih jeslu{kiwa prevarila oni su u{li u ku}u na silu.Posle bu~ne rasprave rekli su poslaniku da wegovopona{awe nije po{teno. On ih je umirio i obaviotelefonski razgovor kojim je dogovoreno da se wihdvojica jave sutradan na posao na osnovu wegoveceduqice upu}ene jednom direktoru. Kada su kodwega stigli dobili su po jednu kantu i jedan {tap na~ijem se vrhu nalazio ekser kojim }e sakupqatipapir po parku kod `elezni~ke stanice. Radili su dodana kada treba da prime platu i tog dana sunapustili posao i oti{li kod poslanika da reaguju.On im je odgovorio da im nije mogao na}i boqi posaona {ta su oni reagovali a poslanik ih sve vi{eprovocirao i na kraju pozvao `andare da ovu dvojicuodstrane {to se i desilo. @andari su ih udaqili izposlanikove ku}e i naredili im da poslanika vi{ene smeju da uznemiravaju. Iz Beograda u svoje selovratili su se pe{ke a to je blizu 400 kilometara. Uselu se dugo pri~alo kako su ovi agitatori dobiliod poslanika zahvalnost. Nikada ovaj izabraniposlanik nije do{ao u ovo selo ili bilo koje mestokoja su ga izabrala za poslanika.

N a d i m c i k o d N o v o r u j i ~ a n a

Ve}i broj Novoruji~ana pored svog imenaimali su i neki nadimak koji je na neki na~innastajao kod Bosanaca i Li~ana, dok kod Sremaca idrugih u ovom selu to nije bio slu~aj. Tako sunadimke imali: Trivo Mirkovi}, Kutle, pa su ga~esto nazivali i Kutla~a, Danica Pavkovi} ^akmak,na {ta se ona nikada nije qutila, Du{an [kori}[uwo, Mihajilo Karanovi} Pu{ak, nije mu biloba{ prijatno ali je trpeo, Veqko Komad ^apqa, jerje rastom bio visok a imao je duge noge, Kosta Labuszvani Zekan, vaqda {to je u liku bio beo, NikolaLabus Brtika, zato {to je u razgovoru uvek govorioBrte moj, Nino Labus Muro, zbog stalnenamrgo|enosti a u stvari je bio vrlo tih i qubazan,Jovo Novakovi} Bekrija, Janko Ra|enovi} Roda, bioje dosta visok i sa dugim nogama, Mile Mudrini}Orao, a iz milo{te i Orli}. Iako su jo{ mnogimu{karci i `ene imali svoje nadimke za to se nikonikada nije qutio {to ga tako oslovqavaju.

N e s p o r a z u m s a { u m a r o m

Pored re~enih nadimaka Novoruji~ani suimali i neka karakteristi~na prezimena zbog kojihsu ~esto imali neprilika. Jednom prilikom kada sutri Ruji~anina oti{li bespravno da seku dr`avnu{umu u Lipovici na delu ih je uhvatio {umar, zvanigluvi Voja, zbog ~ega ih je ukorio, a oni se pravdalikako nemaju ni{ta za ogrev a svoje zabrane nemaju imoraju tako to da rade.

[umar vadi blok da im radi prijave uzmepodatke. Pita prvog kako se ti zove{ ovaj odgovaraMile Drowak, drugi je Mile Papak, {umar sle`e

105 106

ramenima ali ipak bele`i, i kada je upitao tre}egkako se zove, ovaj kao iz topa odgovori da se zoveIlija Mr|a, na {ta {umar planu, opsova ih i re~eim: „Svi ste vi r|a. Podne}u ja vama prijave.“Trebalo je tri sata da bi {umaru dokazali da su imto stvarna imena i prezimena. Potom su se mirno ibez {umareve prijave rastali.

TE[KI DANI ZA NOVORUJI^ANE

Posle napada NATO snaga na na{u zemqu1999. godine koji je prestao nakon 78 dana usled ~egaje do{lo kako neki ka`u do najnovije okupacije na{ezemqe. Nakon NATO napada u Rujicu je ostalo svegadevet porodica i to:1. Drowak Milo{ 2. Karanovi} Lazo 3. Koji} Vaso4. Komad Milenko5. Komad Milo{6. Labus \uro7. Markovi} Brana8. Milo{evi} Vule9. Romi} Lazar La}a.

Nije la`no re}i da niko od Novoruji~anaSrba, a posebno ne tih dana 1998. i 1999. godine uvreme rata i bombardovawa, nije niko uvredio ilinaneo neku {tetu [iptarima svojim kom{ijama ilibilo gde drugo. Uvereni u svoju ispravnost i dobre dotada kom{ijske odnos Ruji~ani su smatrali imislili da }e prema wima tako postupiti i wihovekom{ije [iptari.

107 108

Lazar-La}a Romi}, ro|en 1943. godine, sa `enom Milkom,

ro|enom 1931. godine. Nisu hteli da napu{taju svoj dom u

Rujicu do zadweg ~asa. Naime sa Lazom Karanovi} i \urom

Labus zadwi su oti{li iz sela krajem juna 1999. godine,

do`ivev{i stra{na maltretirawa i poni`ewa od kom{ija

[iptara. Nastanili su se privremeno kod Tripa Lera u

Lipqanu i tu hteli da do~ekaju boqe dane. Posle nekoliko

dana sedeli su pred ku}om i ne{to razgovarali, {to }e

ostati tajna, kada su na wih iz grupe {iptarskih u~enika

koji su se vra}ali iz {kole, bacili ru~nu granatu. La}a je na

mestu ostao mrtav, a Milka te{ko rawena je preba~ena u

Rusku vojnu bolnicu u Kosovo Poqe gde je posle tri dana

podlegla. Jedna od velikih tragedija je bila i to {to im na

sahranu nisu mogli do}i ni najmiliji jer je takva situacija

bila. Sahraweni su u organizaciji KFOR-a na Lipqanskom

grobqu.

Desilo se sasvim ne{to drugo jer ~im jedo{ao KFOR i UMNIK, a oti{la na{a vojksa ipolicija [iptari su sli~no kao i aprila 1941.godine kada je kapitulirala Kraqevina Jugoslavijaodmah digli u{i i po~eli da se okupqaju i praveispade, pqa~kaju i prete. Svaki wihov nastup jeizmewen. Tih devet porodica koje su ostale je do{lou veoma te{ku situaciju {ta da se radi, malo ih je aopkoqeni su sa svih strana. Strani vojnici koji sudo{li u selo i nastanili se u {kolu idemonstrirali silu po selu i vozikali se po selu ioko sela sa tenkovima i bornim kolima. Ako bi imneko od Srba javio da ih neko zlostavqa ili napadaoni to prihvataju le`erno i nisu hteli dainterveni{u u pravi ~as, a mo`da im je i bilonare|eno da tako i postupaju. Kosmetom je zavladalobezvla{}e. [iptari bi u sred bela dana upadali uku}e svojih kom{ija Srba i na silu otimali raznestvari. Tako je jednog dana jedan u{ao u ku}u \uraLabusa i kazao da je \urov traktor wegov i dok je\uro oti{ao do KFORA [iptar je traktor oterao.Za sre}u \uro je imao papir da je traktor wegov pa jevojska stigla lopova i \uru vratila wegov traktor.Jednog dana \uro Labus je po{ao do kom{ijeKaranovi}a da se dogovore {ta da rade, a nije sezadr`ao ni pola sata kada se vratio ku}i video je daje poharan, sve je po ku}i ispreturano a mnoge stvariodnete: televizor i druge stvari kao i ono malou{te|evine {to je imao. Sutradan su negde oko 22sata upali [iptari u dvori{te i oterali dve krave.\urova `ena je uspela da obavesti KFOROVCE kojisu intervenisali a lopovi su pobegli. Posle tri

dana dolaze tri [iptara u {talu kod \ura da bi kadasu primetili vojnike sva troica pobegli.

Videv{i da nema mira niti ma kakve za{titea da su [iptari spremni na sve. Zbog toga su se izsela iselili svi osim La}e Romi}a, LazeKaranovi}a i \ura Labusa, pa su i wih trojicamorali da napuste selo. \uro Labus je oti{ao zaSuvi Do, pa odatle u Kosovo Poqe, Lazo Karanovi}odselio za Kladovo, La}a Romi} u Lipqan, Milo{Komad u Crvenku, pa u Resnik kod Beograda, VasoKoji} u Lazarevac, Vule Milo{evi} u Ba~ku,Milenko Komad u Beograd, Brano Markovi} uLipqan, Milo{ Drowak u Lipqan, a iz Lipqana gdene zna se. Ovih devet porodica koje su ostale do krajapri izbegavawu su sobom poneli malo ~ega. Ostale suim pune ku}e, {tale i ambari. KFOR je sve ovo mirnedu{e posmatrao kao da se ni{ta ne de{ava. Ni{ta ihnije interesovalo {ta se radi sa Srbima, samo {tone ka`u ono [iptari {to rade i treba da rade.Ve}ina qudi sa Kosova i Metohije smatraju da sve{to rade [iptari sa Srbima to rade uz u~e{}e ovihmirovwaka. Da je to tako dokaz je i wihovopona{awe prema ubijenim Srbima wih 16 iz StarogGrackog, u blizini sela Novog Rujica. Ovaj te{kizlo~in me|unarodne snage nisu jo{ ni{ta uradile niprona{le zlo~ince.

Siroma La}a Romi} i `ena mu Milkaprebegli su iz Rujica u Lipqan i nastanili se kodTripe Lera. La}a i Milka sedeli su pred ku}om naverandi kojom prilikom su u~enici [iptarinai{li i jedan od wih je aktivirao bombu i bacio nawih. La}a je na licu mesta ostao mrtav, a Milka je

109 110

te`e rawena koja je preba~ena u rusku vojnu bolnicuu Kosovo Poqe gde je posle tri dana podleglarawavawu. Romi}i su u Lipqanu tra`ili spas ana{li smrt od svojih kom{ija. KFOR i UMNIK niovaj zlo~in nisu do dana dana{weg rasvetlili nitizlo~ince izveli pred sud. A ovakvih slu~ajeva imamnogo da zlo~inci jo{ nisu otkriveni. A mirovwaci{aqu izve{taje kako je stawe malte ne normalno. Asvakog dana ubijaju, pqa~kaju i kidnapuju Srbe. NekiSrbi sa Kosmeta smatraju da strane sile poma`u[iptarima da se ovi prostori o~iste od Srba. A daza ovo niko i ni{ta ne odgovara. Svih preostalihdevet srpskih ku}a su poru{ene i spaqene kako bi sesrpski tragovi utrli. Umesto nekada{wih srpskihku}a sada su zgari{ta, korov i tuga. I pored svegakod Srba postoji nada da }e se kada tada vratiti na tasvoja zgari{ta na {ta imaju istorijsko pravo. Ususednom selu Staro Rujice vekovima su `ivelistarosedeoci Srbi Kosovci preko 40 ku}a a da danasnema nijednog Srbina u tom selu. Nema Kosti}a,Dimi}a, Smiqi}a, @ivi}a, Vasi}a i mnogih drugih.Na najsvirepiji na~in su [iptari svezali i odveliVojislava @ivi}a, penzionera i wegovog sinain`ewera PTT, dok su sakupqali seno na domak svogsela. Wihova tela su na|ena zakopana u {umi kodsela Torine udaqeno od wihovog sela tri kilometra.Nema vi{e Srba ni u Velikom Ala{u, isti je slu~ajsa Kraji{tem, Velikim Ribarima, i drugim nekimselima. Bog je veliki i nadajmo se da }e do}i vreme pa}e se potomci i sada{wih stradalnika vratiti nasvoju dedovinu i ostati da tu trajno `ive.

NOVORUJI^KO GROBQE NA BRDU

Novoruji~ani su odmah po doseqavawu 1920.godine odredili lokaciju za seosko grobqe. Lokacijaje lepo ure|ena. Zemqi{te je o~i{}eno od korova iporavnawo. Iste godine je i ogra|eno. Na tomgrobqu danas po~iva preko stotinu Novoruji~anakoji su sahraweni. [to je vi{e porodica iseqavalose iz sela grobqe je sve vi{e zapostavqano.Odr`avani su samo oni grobovi ukoliko je neko odwihovih ostao u selu. Grobqe je skoro zaraslo ukorov tako da se grobovi te{ko razaznaju. Ukoliko[iptari preoru ovo grobqe kao {to su to u~inili umnogim mestima Kosova i Metohije ja na osnovuse}awa dajem pregled jednog broja seqana ~ije kostipo~ivaju u ovom grobqu:

1. Antonovi}, Milo{ brat Radin 2. Do{en Marija, Gojkova majka3. Drowak Jeka, `ena Nikina4. Drowak Qubo, sin Nikolin 5. Drowak Mile, otac Savin i Perin, Marta `ena

Milina 6. Drowak Nikola, Milo{ev otac, Deva majka7. Ili} Ilija 8. Jawi} Mitar, otac Perov, Joja Mitrova `ena 9. Karanovi} Mihajlo, Lazov otac, Sava majka mu

brat mu \ukan 10. Karanovi} Smiqa, Mi}ina11. Koji} Sofija, Vasina `ena, Zaharije Vasin

otac, Mileva Vasina majka 12. Komad Gospava 13. Komad Ilija, Milenkov otac i Marija majka mu 14. Komad Luka, otac Savin i Veqkov i majka im

111 112

15. Komad Milena, k}er Danilova, Komad Milica`ena Danilova

16. Labus Dane, otac Nikolin, Kostin i Jovanov,kao i wihova majka Bojana

17. Labus \uka, `ena \urina 18. Labus Jeka, Ninova `ena19. Labus Jovan, Milanov otac i majka mu Jeka20. Labus Kosta, @i`in i Dragov otac,

sestra im Rumena, @i`ina k}i Mirjana 21. Labus M. Mile, `ena mu Mika 22. Labus Milka, dete Milanovo23. Nikola Labus, Mirkov otac i majka mu Jeka 24. Labus M. Nikola, otac Milanov i Draganov,

Boja `ena Nikolina25. Labus Rade, brat Milanov i \ukanov,

sestra im Jelena26. Lazi} Milan, otac Nikolin i Markov i `ena

Milanova 27. Lazi} Nikola, ^edov otac 28. Lero Rosa, majka Tripina 29. Milo{ Markovi}, otac Milanov i Markov30. Milo{eva, supruga31. Milo{evi} Gligor, otac Vulin i [}epov

Ilinka majka im32. Mirkovi} Bo`o, Ilijin otac, majka mu Mika 33. Mirkovi} Bojana 34. Mirkovi} Gojko 35. Mirkovi} Drago 36. Mirkovi} Ilija, otac Miloradov37. Mirkovi} Mile 38. Mirkovi} Trivo i sin mu Nikola i

Nikolina `ena Goja39. Mirkovi} Filip, otac Mike Mirkovi}a

40. Mr|a Ilija, otac Ilin i Mi}in Marija `enaIlijina

41. Novakovi} Bojana, Jovova majka i Bo`o otac mu,Rade Jovov sin

42. Novakovi} \ura|, Milanov i Danilov otaci Simana majka im

43. Novakovi} Pero, otac Jelkin i Zorini `ena mu Jeka

44. Novakovi} Rade, Perin otac, Marija majka mu45. Pavkovi} Danica, Perova `ena i Pero46. Pavkovi} Mane47. Pavkovi} Mile, Ilijin otac i Bojana majka mu48. Princ Mijo, Mi{kov i Tonikin otac

i Margita majka49. Radakovi} To{a, otac Du{kov i Lazin, Dara

To{ina `ena50. Ra|enovi} Drago, Kajin sin51. Ra|enovi} Mihajlo, otac Obradov Jelena `ena

Kajina52. Ra|enovi} Stevan, otac Stojanov, Nikolin i

Perov i majka im Smiqana53. Romi} Lazo, Nikolin i La}in stric, Marija

strina im54. ]uk Jovo, otac Savin i Milin55. Holda Ana, Martinova `ena56. [aula Janko, Pavlov otac57. [esti} Mara, majka Milova58. [esti} Todor, Milov otac59. [kori} Milo{, Miloradov otac, Boja `ena

Milo{eva i Perka majka Milo{eva60. [kori} Nikola, Du{anov otac

Ja znam da ovaj pregled nije potpun ali janisam mogao do}i do svih podataka pa se zatoizviwavam onima kojima sam nekoga propustio.

113 114

NOVORUJI^ANI POGINULI

U DRUGOM SVETSKOM RATU

1. Damjanovi} Sibin, poginuo 12. februara 1943.godine kod Starog Grackog.

2. Berberovi} Petar, poginuo 1943. godine kodDebra

3. Jari} Du{an, poginuo februara 1945. godine uUro{evcu

4. Komad Petko, poginuo 7. januara 1945. godineu Obriwu - Drenica

115 116

Dva velika drugara Peco Berberovi} i Mile Mirkovi} su

do`iveli te{ku sudbinu. Peco je krajem 1942. godine uhap{en.

Jednov reme je bio u zatvoru u Pri{tini, a onda oteran u

Albaniju. Kada je kapitulirala Italija septembra stupa u

Prvu kosovsko-makedonsku brigadu gde se posebo isti~e kao

odva`an borac, dru`equbiv i hrabar. Gine posle nekoliko

meseci ratovawa u Zapadnoj Makedoniji.

Mile ostaje u selu i pokazuje veliku hrabrost i odanost

narodno oslobodila~Koj borbi kao skojevac. Nije mnogo

prezao na savete da se ~uva. Oti{ao je da ore na svoju wivu

kod utrine gde su ga mu~ki, dok je i{ao za plugom, ubili

zlikovci. Tako su ova dva dobra momka iz na{e Rujice

zavr{ila svoj `ivot u ranim godinama.

Qubica Kostina Labus na fotografiji druga s desna. Kao

dete pre`ivela je Drugi svetski rat sa mnogo trauma i

te{kih momenata. Bila je jako osetqiva, u takvim godinama

da je sve htela da vidi i ~uje. ^esta hap{ewa po selu,

pretresi i razna nasiqa ostavqala su duboke tragove na wu

kao i na ostale wene vr{wake tog vremena. Sedela je pred

ku}om jednog dana juna 1944. godine kada se nebo paralo od huke

aviona savezni~kih koji su i{li negde na sever i prolazili

iznad sela, pa jedan od wih, ne zna se iz kog razloga, ispustio

prazno bure od benzina koje je palo na samo tri metra od we

na jednu {qivu ispod koje je ona sedela i ~itala neku kwigu

jer je jako volela da ~ita. Qubica je bila skoro kontuzovana

i kada smo mi dotr~ali sa wive koja je bila udaqena oko 400-

500 metara na{li smo grupu nema~kih vojnika iz {kole preko

puta koji su je smirivali i te{ili. Ona je izgledala

polumrtva, upla{ena i unezverena.

Od posledica koje pre`ivela tokom rata bila je bole{qiva,

pa je 1956. godine umrla u Ni{koj bolnici u svojoj 25. godini.

Sahrawena je na Ni{kom gradskom grobqu.

5. Hiro{ Jano, poginuo 14. januara 1945. u Drenicikod Trstenika

6. Princ Rezika, poginula 7. februara 1945. godineu Drenici

8. Princ Anton, poginuo 8. februara 1945. godineu Drenici

9. Novakovi} Danica, poginula 14. februara 1945.godine u Trsteniku u Drenici

10. [kori} N. Aleksandar, poginuo maja 1945.godine kod Trsta

11. Zekovi} Stevan, poginuo u prole}e 1945. godinekod Gora`da

12. Zekovi} Bo{ko, poginuo 1945. godinena Sremskom frontu

13. Mirkovi} Gojko, poginuo 1941. godine kod Blacau Srbiji

14. Labus N. Lazar, nestao u Nema~koj kao ratnizarobqenik

15. Ra|enovi} J. Miladin, poginuo od bombardovawa4. aprila 1945. godne

16. Drowak N. Nikola, ubili ga stra`ariu Mathauzenu 9. oktobra 1944. godine

17. Drowak S. \uro, streqan 14. oktobra 1941.godine u Kraqevu

18. Mirkovi} T. Mile, ubijen 20. septembrana imawu kod Novog Rujica.

S e } a w a i z r a t a i p o s l e r a t a

Milutin MIQKOVI] se}a se da jeraspadom Kraqevine Jugoslavije 1941. godine sezatekao u svom selu Novo Rujice sa porodicom kada jeimao 17 godina. Drugi svetski rat bio je

117 118

Nikola-Nina DROWAK, sin marte i Mile.

Ro|en 1924. godine.

Aprila 1944, interniran sa ostalim Ruji~anima u Nema~ku u

logor Mathauzen gde ga je jedan Nemac ubio. Prisilno je radio

u fabrici aviona. Dnevno su dobijali sto grama hleba i ~orbu

od repe. Nije hteo da izvr{i nare|ewe jednog stra`ara kog je

Nikola udario metalnom {ipkom, a Nemac je wega ubio

ispaliv{i {ar`er iz pi{toqa.

katastrofalan za srpski narod posebno za Srbe iCrnogorce na Kosovu i Metohiji: „Tri dana posleokupacije na{e zemqe oti{ao sam u Pri{tinu ivideo kakve su sve pometwe kod Srba.

Ispred kasarne video sam veliki brojpostrojenih omladinaca koji su se dobrovoqnojavili da se bore. Mnogi stariji qudi su imprilazili i govorili kako treba da se bore i uborbi sa~uvaju svoje `ivote.

Mnogi su im donosili vodu i hranu. Kada samse vra}ao iz Pri{tine u Lipqan u {koli bilo jemnogo vojnika koji su pevali ratne pesme koje su medosta okura`ile.

U takvoj situaciji [iptari su odmah po~elida napadaju Srbe i da ih pqa~kaju. Zbog takvog stawaodlu~io sam da idem u svoj rodni kraj Jablanicu uselo Mrve` kod Bojnika. Kada sam tamo stigaoustanak je po~eo kome sam se i prikqu~io. Poslenekoliko dana propao je ustanak a ja sam se vratiosvojoj ku}i u Novo Rujice. U povratku sam imaomnogo problema jedan od wih da su me [iptariuhvatili ali sam uspeo da me predaju Nedi}evcima uDevet Jugovi}a, a oni me na moj zahtev po{aqu urudnik Trep~u da tamo radim. Tu sam dobiolegitimaciju pomo}u koje sam uspeo da do|em do svogsela Novo Rujice.

U selu sam se odmah povezao sa pokretom kojije bio dosta jak u kom sam radio sve do maja 1944.godine kada su me Nemci internirali u Nema~ku.

Toga dana fa{isti~ka {iptarska policijauhapsila je nas desetoricu: Milenka Komada,Miladina Ra|enovi}a, Petra Labusa, MiloradaSlavi}a, Sava Antonovi}a, Iliju Mudrini}, Maneta

Pavkovi}a, Du{ka Radakovi}a, Nikolu Drowka imene. Tako da su na lipqanskoj `elezni~koj stanicinama pridodali jo{ 60 Srba utovarili nas u sto~nefurgone i oterali u Kragujevac. @i`a Labus i LazaRadakovi} uspeli su da kod sitni~kog mosta isko~eiz kamiona i pobegnu. Do Kragujevca nas jesprovodilo deset nema~kih vojnika. U Kragujevcu uokru`nom zatvoru proveli smo deset dana, nakon~egasu nas izveli iz zatvora postrojili i na grudi namstavili neke oznake i potrpali nas u sto~ne vagonepa za Beograd.

Nadali smo se da nas teraju za Borski rudnik.U Beogradu su nam dali po par~e suve i tvrde proje.Kada smo pro{li Beograd bilo nam je jasno da nasteraju za Nema~ku. Doterali su nas u Strazburg ukrug fabrike aviona koja je bila dosta poru{ena.Ovde smo ostali tri meseca. Kada bi saveznicibombardovali, Nemci su nas izgonili van fabrike.Odatle nas sprovode u Norhauzen u fabriku raketakoja je bila pod zemqom. Radili smo po 11 satidnevno. Rad je bio te`ak a hrana veoma lo{a.Naj~e{}e smo dobijali ~orbu od repe ili krompiraa hleba samo po 200 grama dnevno. Meso nikada nismoni videli. Bili smo `ivi kosturi ~esto jedni drugenismo mogli prepoznati. Nikola Drowak udario jejednog starog Nemca radnika ove fabrike nakon ~egaje do{lo do op{te tu~e u kojoj su Nemci bili ja~i iNikolu ubili. Bombardovawa su bila skoro svakidan. A naj`e{}e je bilo 5. aprila 1945. godine od kogje poginuo Miladin Ra|enovi}. Telo mu je bilopotpuno spaqeno. Ja sam se tom prilikom sklonio ujedan rov u kom sam ostao `iv.

119 120

Posle ovog bombardovawa vi{e se nismovra}ali u logor. Pobegli smo u jednu {umu gde smojednu no} preno}ili u kolibi napravqenoj od grawa.

Po{li smo daqe i idemo dva dana bez hrane.Nai{li smo na jednu wivu sa repom i jeli je takosve`u koja nam se mnogo zgadila pa smo je potompekli. Drugi dan nas Nemci pohvata{e i sprovedo{eu jedan logor.

Sutradan smo saznali da je Nema~kakapitulirala i da smo sada slobodni.

Amerikanci su nas oslobodili i smestili ulogor Dora gde je bilo mnogo Jugoslovena u ovomsabirnom logoru. Mi smo postali neka vrsta stra`ei hapsili smo Nemce sve redom. Sava Antonovi} iMilorad Slavi} bili su kao neki komandiri.Amerikanci su se odavde povukli a do{li Rusi kojisu nam vrlo brzo organizovali povratak ku}ama.Na{oj radosti nije bilo kraja kada smo se popeli uvoz. Gde su tela Miladina i Nikole ni dan danas sene zna. Svojim ku}ama smo se vratili po~etkomseptembra 1945. godine.“

Marija MIRKOVI]-LALI]

Marija je ro|ena 1925. godine u Lici i kadasu se weni vratili na Kosovo ona je imala {estmeseci. Wena porodica `ivela je u selu Lugu koja jeiz sela izbegla u toku Drugog svetskog rata zbog{iptarskog zuluma. Marija je u~esnik NOB inekoliko omladinskih radnih akcija. Za DragaMirkovi}a iz Novog Rujica udala se 1946. godine. Sawim je rodila ~etvoro dece. Wihov sin Gojko, ina~epotpukovnik Vojske Jugoslavije branio je srpske

prostore na Kosovu i Metohiji u vreme napadaNATO snaga na na{u zemqu. Wena porodica je 1999.godine izbegla iz Gole{a u Ni{ gde i danas `ivi.

Wena se}awa dok su `iveli u Novom Rujicusu izrazita. Bilo je u selu mnogo lepo. Selo jeplanski gra|eno ka`e ona. U selu me|u qudima bilaje velika sloga i po{tovawe {to je olak{avalo`ivot na selu. Radili smo svi u Seqa~koj radnojzadruzi za trudodane kao vid nadoknade za rad.

Wena porodica imala je 9 hektara vrloplodne zemqe a imali su i svoj zabran koji su kasnije{iptari uni{tili. Posle Drugog svetskog rata uRujicama je bilo milina `iveti. Radilo se dosta, alije bilo i razonode. Bilo je igranki i zabava,fudbalskih utakmica, u zimskim danima prela idrugih vidova razonode. „Obi~no mi `ene koje nismobile pismene poha|ale smo analfabetski te~aj iopismewavale se. Organizovale smo proslavu Osmogmarta dan `ena. Dosta smo vezle, heklale i plele za

121 122

Marija Mirkovi} sa mu`om Dragom

potrebe uku}ana.“ Se}a se ona i wihovih lepihlivada koje su im omogu}avale da dr`e vi{e stokeradi mesa, mleka i mle~nih proizvoda a najvi{e damogu imati svoje zaprege za rad uop{te.

U Novom Rujicu bilo je milina `iveti. Nijebilo la`i, kra|a ni sva|a.

Vladala je velika sloga. Pomagali su uvekjedni drugima. Mla|i su obi~no odlazili na daqe{kolovawe i svojim `ivotnim putem.

Tako da od na{eg lepog sela danas u wemunema nijedne `ive srpske du{e.

Du{mani nas rastera{e {irom na{e Srbije.Hrabri me to {to su Ruji~ani vredni i hrabri qudipa }e umeti sna}i se u ovim te{kim danima inevoqama i da }e sve ove pote{ko}e prebroditi kao{to su to i do sada uspevali.

Porodica Trivuna MIRKOVI]A

Trivun je kao ~ovek i radnik bio vrlo cewenod strane svih seqana. Kao mladog mobilisale su gaaustrougarske vlasti u Bosni. U ratu protiv Italijeje proveo godinu dana. Trivun je poginuo 1942. godineu svom selu nehoti~no od svog kom{ije pri probipu{ke. Wegova porodica najvi{e je stradala uDrugom svetskom ratu. Sin mu Gojko je hrabropoginuo u borbi protiv Nemaca u blizini Brusa.Drugog sina Mila ubili su [iptari blizu wegovogsela 1944. godine.

Kada je Trivun poginuo sin mu Drago jedo`iveo veliki strah i traumu jer je bio mali.Dragov sin Gojko, potpukovnik Vojske Jugoslavije,dobio je ime po svom poginulom stricu Gojku. Naosnovu kazivawa nekoliko u~esnika u toku napada

NATO snaga na SR Jugoslaviju potpukovnik Gojko sepokazao izuzetno hrabrim. A da bude hrabar imalomu je i po kome do}i.

Sva Dragova deca su radna i vredna i slu`e zaprimer. Wihova majka Marija radila je kao `enate{ke poslove, da bi sa svojim suprugom Dragom svojudecu izvela na put.

DRUGI O NOVORUJI^ANIMA

Du{an DUKI] iz Suvog Dola

Moje se}awe o selu Novo Rujice

Po zavr{etku osnovne {kole 1933. godinepo{to nisam mogao da se daqe {kolujem otac me jedao da u~im kova~ki zanat kod na{eg zeta NikoleDrowka u selu Novo Rujice.

Selo Novo Rujice je jedno od najmawihnaseqeni~kih sela u op{tini Lipqan. Imalo je oko50 ku}a naseqenih od vi{e nacionalnosti iveroispovesti, ali to wima nije smetalo, jer su oni uselu zaveli iste obi~aje kao da su jedne nacije i vere.U selu je bilo najvi{e Bosanaca, Li~ana i Sremaca.

Ja sam za nekoliko meseci upoznao sve izsela, jer su po raznim pitawima dolazili uradionicu kod majstora. Posle sam se upoznao i saomladinom, jer se svake nedeqe organizovalaigranka ispred dudova kod ku}e To{e Radakovi}a,~ija je ku}a bila preko puta ku}e moga zeta. Ovaulica zvala se sremska, jer je u woj bilo dostaSremaca.

U sredini sela bilo je igrali{te zvano„centrala“ gde se igrao fudbal i ve`be sokolske

123 124

organizacije. Selo je imalo tambura{ki orkestar,koji u to vreme nije imao ni Lipqan ni Pri{tina.Sa orkestrom je rukovodila Slavka Qaji}. Poredorkestra u selu je bio i harmonika{ NikolaBerberovi}, a supruga mu je bila Ma|arica i imalisu vi{e~lanu porodicu. Wegov sin Peca bio jeorganizovan u NOP, a samnom je bio u partizanima ipoginuo novembra 1943. godine u borbi sa Nemcimakod sela Klekovca kod Ki~eva, zapadna Makedonija.

Svake nedeqe posle podne omladina bi seokupila ispod duda kod Radakovi}a, gde je sviraotambura{ki orkestar, koji nismo pla}ali, a kada onnije mogao da svira svirao je Nikola Berberovi} isvako kolo ili okret pla}ali smo dva dinara. Jednomprilikom na igranci dobio sam vezenu maramicu sacrvenim ru`ama koju mi je poklonila devojkaDragica Labus, kao dobrom igra~u. Te maramice su senosile u malom xepu od sakoa. Ovaj gest je za mene bioveliki do`ivqaj.

U selu je bio obi~aj da se svake subote ~istidvori{te i ulica koja se zvala „[ar“. Po{to je umom dvori{tu ovo bio moj zadatak meni je u tomepomagala kom{inka Nada Radakovi}.

Selo je imalo svoju seosku slavu koja se svakegodine proslavqala na igrali{tu zvanom centrala.U selu su se naro~ito zimi odr`avale priredbe uosnovnoj {koli, a osim u selu sa priredbama se i{loi u druga sela, Vrelo, Suvi Do, Velika Dobrawa,Dobrevo, Kosovo Poqe i druga. Ja sam se najvi{edru`io sa Mirkom Labusom, \ukanom Karanovi}emi Pecom Berberovi}, pa smo ~esto odlazili grupnono}u na igranke u gore pomenuta sela.

Selo je bilo jedinstveno po svim pitawima, ai po{tewe je bilo na visini. Ovde moram ista}ijedan primer po{tewa. Rajko Baki}, vlasnik rudnikamagnezita Gole{ po{ao je jednom prilikom safijakerom za Lipqan da u banci podigne novac daisplati radnicima mese~ne zarade i kada se vra}aoza Gole{ od Lipqana do Novog Rujica ispala mu jeta{na sa novcem. Za wim je pe{ke i{ao mladi} izNovog Rujica, Pera Jawi}, i na{ao ta{nu. Kada jevideo koliko u woj ima para znao je da je ta ta{naRajka Baki}a, jer je pored wega pro{ao fijakerom.On je ta{nu odneo na Gole{ i predao je Rajku. Rajkomu se zahvalio i rekao: „Izvini, nemam sitno da tenagradim. Da}u ti drugi put.“ Kada ga je Pera jednomsreo u Lipqanu i upitao za nagradu ovaj je izvadio izxepa jedan dinar i dao Peri. Pera je rekao: „Zar samoovo?“ i bacio dinar na zemqu. „Zna{ li ti vrednostdinara? Ti baca{ krunu na zemqu. Sad }u zvati`andare.“ I Pera je uzeo dinar i oti{ao.

Ovo su moja ~etvorogodi{wa zapa`awa doksam u~io kova~ki zanat u selu Rujicu.

Mr Pavle XELETOVI] IVANOV

Prostori Kosova i Metohije usredwovekovnoj Srbiji bili su gusto naseqeni.Stanovni{tvo tih prostora bilo je homogeno srpskokakvo }e ostati sve do 18. veka. Od 18. veka dolazi donasilne kolonizacije od strane Albanaca. Naime, utursko doba u vreme ratova Turske i Austro-Ugarske,kao i za vreme Drugog svetskog rata i za vreme napadaNATO snaga na na{u zemqu 1999. godine Albancinasilno se naseqavaju u pitome krajeve Metohije iKosova.

125 126

Za vreme kraqa Milutina a i pre wega sviprostori su bili naseqeni iskqu~ivo i jedino sasrpskim `ivqem. Ovakvo stawe }e ostati i podcarem Du{anom i u vreme wegovih naslednika kao isve do kneza Lazara 1389. godine do okon~awaKosovskoj boja. I posle Kosovskoj boja etni~kastruktura na Kosovu i Metohiji bila je ~isto srpska.O ovome govore i potvr|uju mnogi podaci iz tog doba.A ima i turskih podataka koji datiraju iz 1455.godine a ti podaci su turski popisi ovih krajeva. Iztih popisa se vidi da je i daqe srpsko stanovni{tvohomogeno. Primera radi nave{}emo popise nekihmesta. Tako }emo odma ista}i da tim popisom postojedva mesta i to Dowe i Gorwe Ru{ince, a to su ustvaridana{wa dva sela Rujica. Gorwe Ru{ince je dana{weNovo Rujice koje je tada imalo 56 ku}a, a DoweRu{nice je dana{we Staro Rujice, koje je tada imalo16 ku}a. Ova orijentacija za sela data je na osnovutoka reke Sitnice. Pored ova dva sela nave{}emopodatke jo{ za neka sela. Tako Suvi Do u vreme ovogpopisa imalo je 30 ku}a. Suvi Do 1912. godine kada jeKosovo oslobo|eno od Turaka nije imalo nijednesrpske du{e. Ne{to je ranijih vekova pokosila kuga,a kona~no su ga uni{tili ^erkezi koje su Turcidoveli posle Krimskog rata a koji su poznati kaozlikovci. ^erkezi su bili nastaweni u Slatini,Ajvaliji, u Stankovcu kod Vu~itrna i jo{ nekimmestima. Turci, [iptari i ^erkezi zatirali susrpski `ivaq u mnogim mestima na Kosovu iMetohiji.

Navodimo jo{ neka sela i koliko su imalaku}a pomenutim popisom stanovni{tva. Popis jevr{en na osnovu imena doma}ina a bez wegovog

prezimena. U tom periodu Skulanovo je imalo 46ku}a; Lipovica 28; Lepina 30; Lapqe selo 87; Liva|e22; Preoce 79; Batuse 81; Sedlare 74; Kle~ka 38;Gorwa Gu{terica 47; Dowa Gu{terica 53; Dobrotin72; Liva|e 22 i tako redom.

A sada ne{to o samom selu Rujice u kom su sevratili potomci nekada{wih predaka koji suitbegli zbog turskog i {iptarskog zuluma. Oni se nemogu tretirati kao kolonisti ili doseqenici ve}samo kao povratnici na ogwi{ta svojih davnihpredaka.

Sudbina sela Novog Rujica je takva kao imnogih drugih mesta na Kosovu i Metohiji koja sunastala i nestala. Tako je i Novo Rujice ponovonastalo 1920. godine a nestalo 1999. godine i u komevi{e nema nijedne srpske du{e, sem onih stotinu ine{to du{a na bregu Ruji~kog grobqa koje tamopo~ivaju. Novo Rujice i wegovi `iteqi ostavili suvidne tragove svog postojawa i `ivqewa u wemu zapomenutih 79 godina koliko je ponovno Rujiceegzistiralo. No, sre}a je {to su skoro svi iz selapre`iveli stra{ne zulme u 1999. godini i nastavilida `ive, rade i stvaraju, ne svi pod povoqnimuslovima.

Kroz selo Novo Rujice prolazio sam dostaputa idu}i u Lipovicu u {umu po drva ili kasnijedok sam radio na Gole{u. To divno selo saurbanizovanim ulicama odavalo je sliku nekevaro{ice. U tom selu prisustvovao sam mnogimpriredbama, igrankama i utakmicama. A iz Rujicasam imao i nekoliko dobrih drugova. To su bilipravi drugovi i prijateqi a da takvi budu vaspitalisu ih wihovi roditeqi. Posle Drugog svetskog rata

127 128

u pri{tinskoj gimnaziji bilo je sa mnom nekolikoRuji~ana i Ruji~anki. Pored ostalih bila je i JelaKomad koja je bila najlep{a od svih devojaka u tojgimnaziji. U toj gimnaziji sa jednim Ruji~aninomu~io sam da igram {ah. Iz Rujica bio sam sanekoliko Ruji~ana u Srpskoj u~iteqskoj {koli uPrizrenu. Sa nekoliko wih sam bio i naomladinskim radnim akcijama. Kasnije kada sampo~eo da radim imao sam nekoliko Ruji~ana kaodrugova. Sa nekoliko wih sam zajedno radio. Sa kimsam se god dru`io ili smo zajedno radili teRuji~anke i Ruji~ani su bili divni i omiqeni udru{tvu. U radu su bili vrlo odgovorni kao {to suMara Labus koja je bila personalac u op{tiniLipqan, Stojan Ra|enovi} direktor {kole, Dara]uk-Aleksi} vrsni sudija, Milo{ (Drowak)Smiqani} direktor {kole, Drago Labus profesoruniverziteta, \or|e Komad direktor, Pero Radovi}vrsni kwigovo|a, Risto Radovi} direktor, @i`aLabus direktor, Mira Komad u Agenciji autorskihprava, Risto Komad poznati i vrlo priznatibeogradski advokat, zatim Qubi{a i Bogi} Komadpoznati stru~waci. Pored navedenih ima ih jo{ kojisu se istakli svojim radom i stru~no{}u posebnimla|ih generacija koje ja i ne poznajem.

Vaqa ista}i da je iz Rujica veliki brojintelektualaca a da ih je najvi{e iz porodicaKomada i Labusa. Kod Labusa ima qudi sa vojnomakademijom. Interesantno je da je za vremeKraqevine Jugoslavije jedini aktivni `andar izRujica bio Vojin Komad, a sada ove 2003. godine u`andarmima je Vlado Komad, Dani~in i Milo{evsin.

O Novoruji~anima imalo bi se pri~ati ipisati mnogo i to sve u pozitivnom smislu. To sukrasni qudi, karakterni i odva`ni. Dobri i vrednidoma}ini. Ruji~anke dobre doma}ice, supruge imajke. Ovo svoje kratko kazivawe `elim da zavr{imsa `eqom da potomci Ruji~anki i Ruji~ana poprimei nastave sa qudsko{}u kojom su se odlikovaliwihovi preci.

Od mla|ih generacija ima Ruji~ana iRuji~anki koji zauzimaju vidna mesta u `ivotu i raduSrba sa kosova i Metohije a koje ja malo poznajem jersam Kosovo i Metohiju napustio 1975. godine podalbanskim privatnim terorom i karijerizmompojedinih Srba. Tim mla|im generacijama `elimuspeh u wihovom `ivotu i radu a vaqda }e se nekona}i da i o wima napi{e ono {to su i zaslu`ili.

Dr Dragoqub-Drago LABUS

Po odslu`ewu vojnog roka do{ao sam u svojeselo Novo Rujice da radim kao u~iteq. Bio samsre}an. Bio sam svoj na svome. Ose}ao sam radost mojerodbine, ro|aka i svih roditeqa |aka sela Novog iStarog Rujica.

Prvi radni dan mi je ostao u trajnom se}awu.Najpre me je pozdravio predsednik {kolskog odboraDanilo Komad sa nekoliko dirqivih re~enica.Zatim je usledilo pozdravqawe sa svim roditeqima.Obratio sam se mojim seqanima da }u savesnoobavqati svoj posao, da }u pru`iti sve od sebe uciqu {to boqeg obrazovawa i vaspitawa wihovedece.

U {koli su radila paralelno srpska i{iptarska odeqewa. U po~etku je bio ve}i broj |akana srpskom jeziku. Tada su {iptarski |aci dolazili

129 130

iz Malog Ribara koje je imalo desetak do petnaestku}a, Staro Rujice koje je imalo sedam ku}a i MalogAla{a isto tako sedam do osam ku}a. U tom vremenuu Novom Rujicu nije bilo nijedne {iptarske ku}e.

Od prvog dana rad u {koli bio mi je drag.Ose}ao sam svako dete ko svog bli`weg. To suose}ala deca i wihovi roditeqi. Po~eli smo daradimo na poboq{awu kulturno-zabavnog isportskog `ivota. U zimskom periodu pripremalismo priredbe koje smo davali u susednim selima:Suvom Dolu, Vrelu, Maguri, Starom Gracku. Glavnoprevozno sredstvo bile su kowske zaprege. I{lo se

dobrovoqno. Uvek je bilo vi{ka zaprega. Uvek subili spremni da pomognu: La}a Romi}, DuleKaranovi}, [}epo Milo{evi}, \uro Ra|enovi},Ilija Mudrini}, Milo{ Komad i drugi. Odlazilo sei dolazilo sa pesmom. Momci i devojke su se leposlagali. Odnos je bio vi{e bratski i kom{ijski.

Pored mnogih aktivnosti, vredno jenapomenuti da je u prole}e 1958. godine iz Uro{evcau selo dopremqeno vi{e hiqada sadnica {qiva,jabuka, kru{aka, vi{awa i drugog vo}a i isto takonekoliko hiqada sadnica topole i bagrema. Zanekoliko godina selo je promenilo ruho. Bilo je svou zelenilu. Sadnice su se delile besplatno. Savete ona~inu sadwe davao je ing. Vlado Maqevi},rukovodioc rasadnika iz Uro{evca.

Iste godine stavqena je fasada na {kolskuzgradu. I ovde je pomogla omladina svojimdobrovoqnim radom. Ogra|eno je {kolsko dvori{te.Zasa|en je drvored topola sa unutra{we straneograde a na levoj strani {kolskog dvori{ta upovr{ini od 0,5 ha zasa|en je vo}wak.

Tako sam ostavio moje rodno selo NovoRujice juna 1960. godine. Tada i kasnije li~ilo je naselo iz bajke.

Odlazak iz sela i rastanak od mojih seqanabio je dirqiv. @eqa mi je bila daqe usavr{avawe. Utome sam uspeo. Sa ponosom su moji Ruji~ani kasnijegovorili da imaju prvog doktora nauka i profesorafakulteta Dragoquba-Dragu Labusa.

Odlasci u selo bili su sve re|i. Svakipovratak je bio tu`niji. Izgled sela se mewa.Umesto lepih ograda zidaju se visoki zidovi ili sepru}em i trwem podi`u tu`ne i ru`ne ograde. Novo

131 132

Veliko zadovoqstvo je bilo slkati se sa ovolikim brojem

srpske dece koja su te {kolske 1959. godine poha|ala Osnovnu

{kolu u Novoj Rujici. To su bili sretni dani i godine za

Rujcu i Kosovo, da bi 1999. godine Rujca ostala bez ijednog

srpskog stanovnika, a da ne govorimo o |acima. Na slici je

u~iteq Drago Labus sa svojim u~enicima.

Rujice se vra}a unazad za nekoliko vekova. Iz svakogdvori{ta izviruje ~opor ~upave, slinave {iptarskedece.

Susret sa seqanima postaje bolan i tu`an.nemam re~i utehe. Tako do|e i kobna 1999. godina.Moje i wihovo Rujice osta u ru{evini i zgari{tu.

Jovo LABUS

Jovo NineLabus je ro|en 1931.godine. Odmah poslerata je energi~noradio na daqem{kolovawu iu s a v r { a v a w u .Zavr{io je realnugimnaziju, zatimVojnu akademiju.Najve}i deo slu`be jeproveo u DSNO-u uBeogradu gde je radiona raznimodgovornim poslovima. Radio je i u diplomatskojslu`bi. Bio je vojni ata{e u Poqskoj vi{e godina.Penzionisan je kao pukovnik JNA. @ivi u Beogradu.

Milena RUSIMOVI] - MASTILOVI],

profesor kwi`evnosti:

Novo Rujice, selo na Kosovu je moja pro{losti uspomena, lepa kao kwiga koja se pro~ita i sklopi.I idemo daqe... Ali, nikada se ne zna. Vratila sam seponovo Rujicu.

S r e } n asam i radosna zbogtoga {to me mojiRuji~ani nisuzaboravili iakosam u wemu `ivelado 9. godine. Vrlo~esto mi je bilo umislima. Pitalasam se za{to kadaje toliko godinapro{lo.

N o v oRujice me vra}a udetiwstvo. Tu sumoji roditeqi, {kola, drugarice, kom{ije, pesmedevojaka i momaka, na mobama, sela i prela.

Novo Rujice mi je bajka, gde se kao nafilmskom platnu re|aju slike: Cveta Radakovi} i jana bunaru, smejemo se. Tu su bile i zrele dudiwe -slatke.

Ili, kod Milice ]uk u ko{u pravimo lutkeod kukuruzne {a{e i svile.

Strina Soka nas zove na tek ispe~en crnihleb koji miri{e, pa te mami da ga jede{. Okrajak jebio najsla|i. (Nema vi{e tako ukusnog hleba).

Radosava Milkovi} na sred “xade” sedi i ~ekada u zadwem momentu pobegne ispred kamionanatovarenog rudom sa Gole{a. Deca su se divilawenoj hrabrosti i brzini.

U ku}i Mare Labus bio je }ilim izatkan odobojenog gu{~ijeg perja. Wegovu lepotu pamtim idanas. To sam videla u Rujicu i nigde vi{e. A tu su i

133 134

“Biqci” bili. O~igledno da je bila bogata doma}aradinost.

Jedanput sam dobila “packe” prutom odu~iteqa Rajka, mog oca. Pri~ala sam za vreme ~asa.Jo{ ih pamtim.

Bilo je i bombona {arenih za Sv. Savu ivi{e priredbi u {kolskoj sali sa “deklamacijama” i“Uskliknimo s qubavqu”... {to je {kolski horspremio sa u~iteqicom Desom. [kolska sala je bilapuna sre}nih i ponosnih roditeqa. Kako smo biliskromni zadovoqni malim u to vreme!

@ivela sam u selu gde su wegovi stanovnicibili posebni, vredni, za veliko po{tovawe, slo`ni,radni, po{teni, `eqni znawa, patrijahalni, sadoma}im vaspitawem.

Me|utim, uskoro su se nadvili crni oblaci.Sve je nestalo. Do{li su te{ki dani. Mislim da sejo{ nije razvedrilo.

Ostala su se}awa, a tuga i seta me nenapu{taju nikako.

Jedino me jedna misao ne napu{ta:Neuni{tivi smo! Opet smo se na{li. Samo u

jednom drugom Novom Rujicu - Beogradu. @iveli!

Slobodanka BELANOVI] LABUS

Svako se najradije se}a do`ivqaja imomenata iz detiwstva a posebno iz `ivota svogamesta gde je ro|en i provodio detiwstvo. Tako se i javeoma rado se}am moje i na{e Rujice.

Moje selo je bilo malo selo, ali je izgledalna jednu veliku porodicu jer su svi gra|ani `ivelitakore}i jednim `ivotom u velikoj slozi i qubavi.Iako sam posle 8-10 godina oti{la iz sela u Skopqe

po{to mi je otactamo dobio stalnuslu`bu, ja sam veomarado dolazila kodbabe i dede i ostalerodbine koje je tubilo dosta i ceoletwi raspustprovodila u selu. Tosam ~inila i ondakada sam kao studentbila nausavr{avawu uPragu ili Londonu.

Rujicu nisammogla lako dazaboravim ni onda kada sam postala majka, pa samrado svojoj deci, a to i sada rado ~inim, pri~ala olepim uspomenama kada sam po prostranim ruji~kimpoqima jurila sa ostalom decom, igrala se raznihde~ijih igara. Dru{tva je bilo dosta, prostora zaigru isto dosta. Sve je bilo lepo pa sam jedva ~ekalada ponovo do|em.

Uvek se se}am vru}ih u{tipaka kada ih jepr`ila baba Jovanka, a mi deca se grabimo ko }e prvida ih dobije. Bili su slatki. Slatko je bilo i kiselomleko u kalenicama od zemqe, pa kada se ozgoreuhvati kajmak prosto se moglo se}i no`em koliko jebilo gusto. Posebno je bila slatka vru}a kukuruznaproja sa lepim i ukusnim mirisom koju smo jeliudrobqenu u hladnu vareniku.

135 136

Ne mogu da zamislim da na{e Rujice vi{enema, da je i tih 10-15 srpskih ku}a popaqeno iporu{eno a kako su mi rekli neki prijateqi da je svozaraslo u {iprag i kamen.

Ne mogu da zamislim da su mnoge na{e wivekao {ipkova~e zauzeli [iptari i po wima praveneke ogromne ku}e, pa mi se sve ono iz se}awapretvara u bajku.

^esto se sre}em sa nekim Ruji~nima koji mika`u da su se moji nekada{wi seqani tako rasejalipo svetu da ih ima ne samo po biv{im jugorepublikama, nego i u mnogim zemqama sveta.

Mirko Nikole LABUS,ro|en 1920. godine. Jo{ od malihnogu te`io je da se prika`e kaoodva`an. Zavr{io je trupnupodoficirsku {kolu uKraqevini Jugoslaviji. Bio jejedan od organizatora odbranesela odmah po okupaciji 1941.godine. Me|u prvima jeu~estvovao u organizovawusamoodbrane sela, gde je biokomandir voda i ~ete. Poodlasku u partizane brzo jepostao komandir ~ete. Posle rata je ostao u aktivnojvojnoj slu`bi gde je zavr{io vojnu PA {kolu uZadru. Penzionisan je kao poptpukovnik JNA.

DOSEQAVAWE PREDAKA

Dohodili su posti|eni qepotom,

s balzamom preko vida, pam}ewa; jednako

{aptali: gwevan al pravedan bi Bog i

du{a nam, evo, ozarena uzvi{enim brujem,

i damar svaki opu{ten i ruka blaga.

Uminuo je svaki gr~ u pitomini ovoj.

Mladimo se ko li{}e, ko jagor~evina

kao pitom lastar.

Spaquju skita~ko ruho, ruho, ratni~ko

i iznova kr~e {ikare, pitome

zvijeri i lipe, sr~u medovinu.

Zavjet su{ti za potomstvo:

ogwi{te najprije sviti i zvekir - gost da se

oglasi.

Potom su nadolazile vatre, nadolazile vode

i nevoqa svaka.

Darinka JEVRI]

137 138

139 140

Uve~e kad legnem

sve je kao nekad

razbije se magla

nad samotnim sutra

I miris livada

vetrovima blagim

dopluta do mene

u predivna jutra

A ravnica pukla

do dubova starih

{to Sitnicu grle

u nemirnom huku

I devojke neke

ve} davno bez lica

qube istim `arom

pru`aju}i ruku

Da u snove vrate

sve i{~ezle qude

i trenutke drage

dole provedene

Iskonsku starinu

{to boji bo`ure

despotske lepote

i vite{ke sene

Gra~ani~ka zvona

grme}i mirno}om

miluju me ne`no

dok celivam sve}u

Uve~e kad legnem

jedino se pla{im

opijen lepotom

probudit se ne}u.

SVE JE KAO NEKAD

Veselin P. XELETOVI]

Paus2

141 142

Paus3 Paus4

BELE[KA O PISCU

@ i v o j i n -@i`a LABUSro|en je 1928. godineu Novom Rujicu odoca Kostadina imajke Milice.

Detiwstvo jeproveo u rodnomselu gde je zavr{io iosnovnu {kolu.Kra}e vreme je predDrugi svetski ratu~io bravarskizanat kod Du{anaV u k o b r a t o v i } aGerze u StaromGracku i kod RadePiperskog uLipqanu.

Rano je ostaobez oca pa je velikideo izdr`avawaporodice pao na wega Vrlo mlad po~eo je da sepojavquje me|u odraslim gra|anima pa je kao takavu~estvovao sa ve}inom Ruji~ana na zakletvi koja jeodr`ana u ku}i Steve Zekovi}a u qeto 1941. godine.Ova zakletva Bogu, Kraqu i otaxbini imala je zaciq da odr`i selo od stalnog pritiska [iptara kojisu se u to vreme povampirili.

@i`a je sa ostalim mladi}ima u~estvovao uparolama i zasedama.

Krajem 1942. godine prilazi NOP gde seukqu~uju mnogi seqani. I daqe aktivno u~estvuje u

odboru sela, samo {to je pozdrav stare{inama sadabio stisnuta pesnica, a umesto „za Kraqa iotaxbinu“ „smrt fa{izmu - sloboda narodu“.

U prole}e 1944. godine poteran u internacijube`i sa Lazom Radakovi} iz kawona, iskoristiv{inepa`wu policajca pa se jedno vreme krio u Gavnoselu, a zatim u Trku kod Uro{evca.

Novembra 1944. godine kada je veliki brojseqana, oko 45, me|u kojima i 12 devojaka, polazi ubrigadu. U vojsci se nije dugo zadr`ao. Vra}en je narad sa omladinom.

U jesen 1945. godine odlazi na {estomese~nikurs iz poqoprivrede, a po povratku, 1946. godine,postaje brigadir, a zatim upravnik SRZ „Kosmet“ uNovom Rujicu.

Po povratku iz JA 1950. godine postavqen jeza sekretara Op{tinskog komiteta KP u Lipqanugde je posle kra}eg vremena ka`wen, smewen iiskqu~en zbog neizvr{avawa otkupapoqoprivrednih proizvoda. Posle se je radio kaoputar i lo`a~ u mlinu.

1953. godine biva rehabilitovan i postavqenza direktora poqoprivredne ekonomije, zatim zadirektora dobra u Drenici odakle odlazi na studijeekonomije u Skopqe. Radio je kao direktor„Mehanike“ u Pri{tini, „Monta`e Kosovo“ anajdu`e kao direktor „Metalke“ iz Qubqane,filijala u Pri{tini, i Fabrike „Termika“ uPri{tini.

1967. godine napustio je Savez komunista,posvetiv{i se uglavnom privrednoj problematicidru{tva. 1987. godine odlazi u penziju. Popenzionisawu bio je anga`ovan u grupi za privrednirazvoj, a zatim se posve}uje privatnom biznisu sve doprogona sa Kosova 1999. godine.

143 144