Seminarski rad iz predmeta: OSNOVI NINFORMATIKE

Tema: INK-JET ŠTAMPAČI

Profesor: Student:

Novi SadMaj 2009.

0

Sadržaj:

1. Uvod……………………………………………….….22. Princip rada…………………………………………....43. Unutrašnjost Ink Jet štampača.......................................74. Opažanje boja................................................................85. Stvaranje boje................................................................86. Kvalitet štampe..............................................................97. Upravljanje bojom........................................................118. Mastilo..........................................................................129. Papir..............................................................................1310. ...O recikliranju ketridža za Ink Jet štampače.............1411. Literatura.....................................................................15

1

1. UVOD

Većina ljudi deli štampače na „crno-bele” i one „u boji”, ali mnogo bitnija je njihova podela po načinu rada. Štampači(printeri) su eksterni (spoljasnji) uređaji koji služe za štampanje tekstova i slika na papir.Mogu biti u koloru ili crno-beli.Štampači se dele na:

1.Matrične (Najstariji su,rade na istom principu kao i pisaće mašine,glava štampača udara preko trake i ostavlja trag, crno-beli su)

2.Ink jet (Rade slično kao I matrični, samo sto nemaju traku i mahom su u boji, kroz cevčice izbacuje mastilo, koje mora da se napuni , kada se istroši-kertridzima.)

3.Laserske (Stampači najnovije generacije,neprevaziđeni,najskuplji,slični fotokopir masinama,oni su brzi I toner im je mnogo skuplji)

Štampači su podeljeni u dve kategorije, IMPACT i NON IMPACT štampače. IMPACT štampači:

  - DOT MATRIX (Matrični) štampači su uređaji čija glava sadrži iglice koje udaraju preko trake natopljene mastilom.

- CHARACTER štampači su faktički kompjuterizovane pisaće mašine. Oni imaju glavu u obliku kugle na kojoj su već izliveni karakteri koji se štampaju. Glava rotira u svim pravcima, udara u traku natopljenu mastilom i tako ostavlja otisak.

Kod IMPACT štampača glava dodiruje papir, dok kod NON IMPACT štampača nema kontakta između nema kontakta između glave i papira.

Ink jet štampači spadaju u kategoriju NON IMPACT tehnologije. Pojasnićemo sve vrste NON IMPACT štampača.

INK JET štampači koriste skup dizni kroz koje izbacuju kapljice mastila na papir. Oni izbacuju izuzetno male kapljice na papir i na taj načina stvaraju otisak. Ako pogledate papir na kome je nešto odštampano videćete da:

     - Tačkice su veoma male obično 50-60 mikrona u prečniku tako da su čak manje od prečnika ljudske dlake koja je 70 mikrona.

     - Tačke se postavljaju vrlo precizno u rezoluciji koja ide do 4800 x 1200 dpi

     - Tačkice imaju različite boje koje se mešaju da bi napravile fotografski kvalitet.

2

Iako su ink-jet štampači mogli da se nabave 1980-ih godina, tek su im 1990-ih cene pale dovoljnoda ova tehnologija postane šire rasprostranjena. Firma Canon tvrdi da su oni izumeli ono što se naziva "bubble jet" tehnologijom 1977. godine, kada je jedan istraživač zagrejanom lemilicom slučajno dodirnuo špric napunjen mastilom. Toplota je istisnula kap mastila iz igle šprica, i tako je počela da se razvija jedna nova metoda štampanja.

Ink-jet štampači su ostvarili brz tehnološki napredak u poslednjih nekoliko godina. Trobojni štampač je na tržištu već nekoliko godina i učinio je dostupnim štampanje u boji pomoću inkjet tehnologije, ali, kako je četvorobojni model postao jeftiniji za proizvodnju, zamenljivi model kertridža je postepeno izašao iz upotrebe.Kao što se i očekivalo, ink-jet štampači su bili mnogo privlačniji za tržište nego laserski štampači; njihova mogućnost da proizvode boju je ono što ih čini tako popularnim među kućnim korisnicima. Od kraja 1990-ih godina, kada je cena laserskih kolor štampača počela da dostiže nivoe dostupne kućnim korisnicima, ova prednost je postalaneštomanja. Međutim, u to vreme su razvijeni ink-jet štampači sa fotografskim kvalitetom štampe, što im je u mnogome pomogloda da zadrže prednost u domenu boje.Ali, postoji i druga strana novčića. Naime, iako su ink-jet štampači uglavnom jeftiniji od laserskih, njihovo održavanje je skuplje. Kertridže treba češće menjati, a specijalni višeslojni papir koji omogućava visokokvalitetnu štampu je veoma skup. Kada se porede cene po stranici,ink-jet štampači ispadnu oko deset puta skuplji od laserskih.

Od kada je pronađen ink-jet štampač, štampanje u boji je postalo veoma popularno.

Istraživanja na polju ink-jet tehnologije stalno napreduju, sa svakim novim proizvodom na tržištukoji pokazuje napretke u performansi, upotrebljivosti i kvalitetu štampe. Kako se procesusavršavanja nastavlja, cene ink-jet štampača nastavljaju da padaju.

2. Princip rada

3

Koriste se dva principa nanošenja mastila termalni (zagrevanje mastila mislim da je ovaj princip uveo HP) i piezo (mastilo se nanosi pod pritiskom, istiskivanjem, za ovo je zasluzan Epson). Iako ovo vazi za oba principa za termalni je pogotovo vazno da treba biti obazriv i puniti kertridze pre nego sto se potpuno isprazne jer, ako nestane mastila u toku štampanja doći će do oštećenja glave usled pregrevanja. Termalni princip koriste HP, Canon i Lexmark dok piezo koristi Epson. Samim tim i osobine mastila za ta dva principa rada se bitno razlikuju tako da nije preporučljivo eksperimentisati i npr. mastilo namenjeno HP, Canonu ili Lexmarku koristiti kod Epsona (i obrnuto), dok npr. kod termalnih su moguće neke kombinacije iako nije preporučljivo (npr. c, m, y mastila za neke modele HP koristiti i za Lexmark) ali to vec zavisi i od samog mastila. Ono sto je takođe bitno je polozaj glave za štampanje na štampaču. One mogu da se nalaze na kertridzu (uglavnom HP, Lexmark i neki modeli Canona) ili na samom štampaču (uglavnom Epson i noviji modeli Canona). Prednost štampača kod kojih se glava nalazi na kertridzu je da u slučaju da kada glava se pokvari menjate je sa samim kertridzom dok kod modela gde je glava odvojena posebno se nabavlja i prestavlja relativno skupu investiciju. Glava sluzi za nanošenje mastila i sadrzi određen broj otvora koji se nazivaju mlaznice kroz koje prolazi mastilo prilikom nanošenja. Broj mlaznica kao i njihov prečnik (uitce na velicinu kapljice mastila a samim tim i kvalitet stampe) razlikuje se od modela do modela kertridza odnosno modela samog štampača.Ono sto je jos zanimljivo je konstrukcija kertridza. Pored toga sto mogu imati glavu za štampanje ili ne, bitan je način na koji skladišti mastilo unutar njih. Siroko su rasprostranjeni kertridzi unutar kojih je sunđer koji drži mastilo (kod njih je nezgodno što sa svakim punjenjem sunđer gubi svoja početna svojstva pogotovo ako punjenje obavljate špricom sa iglom - često zabadanje igle sve vise oštećuje sunđer, i što cesto prilikom punjenja može doći do stvaranja vazdusnih mehurova koji ne dozvoljavaju prolaz mastila do glave sto dovodi do nemogućnosti štampanja pa i oštećenja glave), takođe tu imamo kertridze sa vrećicom pod pritiskom unutar koje se nalazi mastilo (npr HP Bussines serija štampača), kertridzi (ja ih zovem rezervoari) gde je mastilo u komori pod pritiskom, a npr. noviji Canoni imaju kombinovane kertridze (donji deo kertridza sadrzi sunđer a gornji komoru-rezervoar sa mastilom). Koliko ja znam skoro svaki model se moze puniti, glavni problem su zaštite kod nekih novijih HP-a i naravno Epsona koji zahteva plus jos i posebno mastilo pa su noviji Epsone prilično nezgodni za punjenje (ali ne i neisplativi uzimajući u obzir cene originalnih kertridza).

Što se tiče isplativosti naravno da se isplati, i isplativost raste sa količinom štampe (dobro, za neku stvarno veliku količinu tampe se ni ne koriste ink jet štampači).

4

Uštedećete već korišćenjem kompatibilnih kertridza, još više da plaćate punjenje (dobro ovo vec zavisi ko vam ovo radi i kako) a najviše ako sami nabavljas mastila pri tom sve to zavisi naravno od: -mastila (kvalitet i cena), -kertridza (kapacitet, broj punjenja koji može da izdrži, takođe neke je teze a neke lakše puniti) -samih vas (ako ćete sami obavljati punjenje, kako ćete to odraditi - ipak treba imati malo nerava za to). Znači da sumiram na konkretnom primeru kod nas veoma popularnog (iako prilicno nekvalitetnog) stampaca Lexmark Z6xx (kao i neke starije serije koji koriste iste kertridze) nov komplet kertridza (crni + kolor) je preko 2.000 dinara a punjenje istih je oko 250 dinara (ako vam neko obavlja punjenje) ili oko 100 dinara (ako uzmem neku prosecnu cenu od oko 4 dinara/ml ako nabavljate mastila i sami obavljate punjenje stim da ovo moze jos jeftinije npr. 2 dinara/ml = 50 dinara) stim da crni možete puniti u proseku oko 7-8 puta a kolor oko 5-6 puta.

5

Prema tehnologiji izbacivanja mastila razlikuju se dva principa: termalni i piezzo-električni.

    - Kod termalnog principa u glavi se nalaze grejači koji pri kratkotrajnom električnom impulsu (1/20000 do 1/100000 sec.) mastilo zagrevaju na temperature i do 500 C što jedan deo mastila pretvara u paru. Para se širi i potiskuje mastilo prema dizni (konstruisana tako da pojačava efekat ispaljivanja) kroz koju se mastilo u obliku kapljice izbacuje na papir gde formira tačku. Zahvaljujući laserskom bušenju otvora dizni (prečnik manji od 1/100 mm) današnje glave mogu formirati kapljicu zapremine 3-4 pl. što je dovoljno za vrhunski kvalitet štampe. Takođe je lako povećati broj dizni što linearno povećava brzinu štampe.

     -Piezzo tehnologija se bazira na piezzo-električnom efektu tj. na činjenici da se piezzo elementi tj. kristali šire ili skupljaju (u zavisnosti od polariteta) pri pobudi strujom. Piezzo element oscilacije prenosi na vibracionu ploču koja pritisak prenosi na mastilo i izbacuje ga kroz dizne. Mastilo se u dizni u stanju mirovanja zadržava zbog površinskog napona tečnosti koji izaziva blagu zakrivljenost površine. Usled toga tečnost se ponaša kao opruga što dovodi do nekontrolisanog izbacivanja kapljica. Da bi se ovo sprečilo površina mastila se prinudno zaustavlja posle pola periode. Ovo je takođe dovelo do mogućnosti veoma preciznog doziranja količine mastila. Najniža zapremina kapljice kod ove tehnologije je 2pl, a kod boljih modela glave su u mogućnosti da izbace kapljice u šest veličina što dovodi do izuzetno visokog kvaliteta štampe bez pada brzine.

Snimak izlaska kapljice na svakih 5 mikrosekundi

6

3. UNUTRAŠNJOST INK JET ŠTAMPAČA

 

1. SASTAVNI DELOVI GLAVE ŠTAMPAČA

    -Glava štampača je srce štampača. Serija dizni se koristi za izbacivanje mastila.

   -Kertridži postoje u više varijanti npr. posebno crni, posebno kolor, kolor i crni zajedno, odvojeni kertridži za svaku boju. Kertridži za neke štampače sadrže u sebi i glavu.

  - STEP MOTOR pomera glavu napred i nazad preko papira. Neki štampači imaju još jedan motor koji parkira glavu kada se štampač ne koristi. Parkiranje znači da se glava štampača postavlja u položaj da ne može slučajno da se pomeri.

 - KAIŠ vezuje glavu za step motor.

 - STABILIZACIONA ŠIPKA po kojoj klizi glava obezbeđuje precizno kretanje glave.

2. TRANSPORTNI DEO ZA PAPIR.

- DRŽAČ ZA PAPIR - Većina štampača imaju "fioku" u koju se ulaže papir dok neki koriste tzv. FEEDER koji se nalazi pod uglom, na zadnjem delu štampača. FEEDER-i primaju manju količinu papira od "fioke".

- VALJCI - setovi valjaka uvlače papir i pomeraju ga sinhronizovano sa pomeranjem glave.

- MOTOR ZA TRANSPORT PAPIRA pomera valjke tačno koliko je potrebno da bi štampa bila precizna. 

3. SISTEM ZA NAPAJANJE

Dok su ranije štampači imali spoljne transformatore većina danas koristi sisteme koji su ugrađeni u sam štampač.

 4. ŠTAMPANA PLOČA

Mala ali složena štampana ploča kontroliše i sinhronizuje ceo proces štampanja. Takođe prenosi informacije koje je štampač dobio iz računara.

 5. INTERFACE PORT Mnogi štampači i danas koriste paralel priključak (parallel port) a većina novijih modela ima i USB port. Neki štampači se povezuju pomoću serijskog porta ili SCSI (small computer system interface) priključka.

7

4. Opažanje boja

Vidljiva svetlost pada između 380 nm (ljubičasta) i 780 nm (crvena) na elektromagnetnom spektru i nalazi se između ultraljubičaste i infracrvene svetlosti. Bela svetlost obuhvata približno jednake proporcije svih vidljivih talasnih dužina i, kada ona pada na neki objekat ili kroz njega prolazi, neke talasne dužine se apsorbuju, a druge se reflektuju ili prenose. Svetlost koja se reflektuje ili prenosi je ta koja daje predmetima boju koja se opaža. Na primer, lišće je zeleno zato što hlorofil apsorbuje svetlost na crvenom i plavom kraju spektra i reflektuje zelenideo koji je između njih.

"Temperatura" izvora svetlosti, izmerena u Kelvinovim stepenima (K), utiče na opažanje boje predmeta. Bela svetlost, kao ona koju emituju fluorescentne lampe u televizoru ili blic na fotografskom aparatu, ima ravnomernu raspodelu talasnih dužina, što odgovara temperaturi od oko 6000 K i ne izobličuje boje. Standardne sijalice, međutim, emituju manje svetlosti sa plavog kraja spektra, što odgovara temperaturi od oko 3000 K, usled čega predmeti izgledaju više žuti. Ljudi opažaju boje preko sloja ćelija osetljivih na svetlost, koji se nalazi na zadnjoj strani oka i naziva se mrežnjača. Glavne ćelije mrežnjače su čepići koji sadrže foto pigmente koji ih čine osetljivim na crvenu, zelenu ili plavu svetlost (ostale ćelije osetljive na svetlost, štapići, aktiviraju se samo pri prigušenom svetlu). Dužica određuje količinu svetlosti koja prolazi kroz oko, a sočivo je fokusira na mrežnjaču, gde čepiće stimulišu odgovarajuće talasne dužine. Signali sa miliona čepića se putem očnog živca prenose do mozga, koji od njih sastavlja sliku u boji.

5. Stvaranje boje

Precizno stvaranje boja na papiru bilo je jedna od glavnih oblasti istraživanja štampanja u boji. Kao i monitori, štampači postavljaju različite količine osnovnih boja jedne blizu drugih, a one se, iz daljine gledano, stapaju da bi formirale bilo koju boju; ovaj proces je poznat kaoumekšavanje. Monitori i štampači ovo, međutim, obavljaju pomalo različito zato što su monitori izvori svetlosti, dok izlaz kod štampača reflektuje svetlost. Dakle, monitori mešaju svetlost iz fosfora napravljenih od osnovnih aditivnih boja: crvene, zelene i plave (RGB - red, green, blue), dok štampači koriste mastila napravljena od osnovnih supstraktivnih boja: tirkizne, purpune I žute (CMY). Obojena mastila apsorbuju belu svetlost reflektujući željenu boju. U svakom slučaju, osnovne boje se umekšavaju da bi se formirao ceo spektar.Umekšavanje rastavlja jedan piksel boje u niz tačaka, tako da je svaka tačka u jednoj od osnovnih boja, ili je ostavljena prazna.Reprodukcija boja sa monitora na izlaz štampača takođe je jedna od važnijih oblasti istraživanja, poznata kao podudaranje boja. Boje se razlikuju od monitora do monitora, tako da se boje na odštampanoj stranici ne podudaraju uvek sa onim što je prikazano na

8

ekranu. Boja koja je odštampana na stranici zavisi od sistema boja koji se koristi i modela štampača, a ne od boja koje se vide na monitoru. Proizvođači štampača uložili su mnogo novca u istraživanje preciznog podudaranja boja između monitora i štampača.

Moderni ink-jet štampači mogu da štampaju u boji i crno-belo, ali način na koji prelaze sa jednog na drugi način rada razlikuje se od modela do modela. Osnovna šema je određena brojem mastila u mašini. Štampači koji sadrže četiri boje - tirkiznu, žutu, purpurnu i crnu (CMYK) - mogu bez problema da prelaze sa crno-belog teksta na slike u boji na istoj strani. Štampači opremljeni samo sa tri boje to ne mogu.

Mnogi jeftiniji modeli ink-jet štampača imaju mesta za samo jedan kertridž. U njih možete postaviti kertridž sa crnim mastilom za monohromatsku štampu, ili trobojni kertridž (CMY) za štampanje u boji, ali ne možete da ih postavite oba istovremeno. Ovo čini veliku razliku u radu štampača. Svaki put kada želite da pređete sa crno-bele na kolor štampu morate fizički da zamenite kertridže. Kada koristite crnu na stranici štampanoj u boji, biće sastavljena od tri boje, što za rezultat ima nezadovoljavajuću tamno zelenu ili sivu boju, koja se obično naziva složena crna. Međutim, složena crna boja koju proizvode sadašnji ink-jet štampači je mnogo bolja nego što je bila pre nekoliko godina zahvaljujući stalnim poboljšanjima hemijskog sastava mastila.

6. Kvalitet štampe

Dve glavne odrednice kvaliteta štampe u boji su rezolucija, koja se meri brojem tačaka po inču (dpi), i broj nivoa gradacija koji mogu da budu odštampani po tački. Uopšteno govoreći, što je rezolucija veća to je više nivoa po tački i bolji je celokupan kvalitet štampe. U praksi, kod najvećeg broja štampača postignut je kompromis, tako da kod nekih izbor pada na veću rezoluciju, a kod drugih na više tačaka po inču, dok najbolje rešenje zavisi od toga u koje svrhe se štampač koristi. Profesionalne grafičke dizajnere, na primer, interesuje maksimalno povećavanje broja nivoa po tački da bi dobili "fotografski" kvalitet štampe, dok će obični korisnici zahtevati razumno visoku rezoluciju da bi postigli dobar kvalitet kako teksta tako i slika.

Najjednostavnija vrsta štampača u boji je binarni uređaj kod koga su tačke tirkizne, purpurne, žute i crne boje ili "uključene" (odštampane) ili "isključene" (nisu odštampane), dok međunivoi nisu mogući. Ako tačke mastila (ili tonera) mogu da se mešaju da bi se dobile međuboje, binarni CMYK štampač može da štampa samo osam "pravih" boja (tirkiznu, purpurnu, žutu, crvenu, zelenu i plavu, i uz to još crnu i belu). Ovo očigledno nije dovoljno velika paleta da bi se postigao dobar kvalitet štampe, i tu na scenu stupa polutoniranje. Algoritmi polutoniranja dele originalnu rezoluciju tačaka štampača u mrežu polutonskih ćelija, a onda aktiviraju promenljiv broj tačaka u tim ćelijama da bi podražavali promenljivu veličinu tačke. Pažljivim kombinovanjem ćelija koje sadrže različite proporcije CMYK tačaka, polutonirajući štampač može da "prevari" ljudsko oko tako da ono vidi na milione boja umesto samo nekoliko.

9

Kod štampanja sa kontinualnim toniranjem postoji neograničena paleta čistih boja. U praksi, neograničeno znači 16,7 miliona boja, što je više nego što ljudsko oko može da razlikuje. Da bi se ovo postiglo, štampač mora da bude u stanju da stvori i preklopi 256 nijansi po tački za svaku boju, što očigledno zahteva preciznu kontrolu nad stvaranjem i postavljanjem tačaka. Štampanje sa kontinualnim toniranjem spada u oblast rada vrhunskih štampača u boji. Međutim, sve vodeće tehnologije štampanja mogu da proizvedu više nijansi po tački (obično između 4 i 16), što pruža mogućnost dobijanja bogatije palete čistih boja i finijih polutonova. Takvi uređaji se nazivaju kontonski štampači. Nedavno su se na tržištu pojavili "šestobojni" ink-jet štampači posebno namenjeni postizanju "fotografskog" kvaliteta štampe. Ovim uređajima dodata su još dva mastila - svetlo tirkizno I svetlo purpurno - da bi se nadoknadila nemogućnost savremene ink-jet tehnologije da pravi veoma male (i samim tim svetle) tačke. Šestobojni ink-jet štampači daju nežnije žive tonove I finije gradacije boja nego standardni CMYK uređaji, ali će verovatno postati nepotrebni u budućnosti, kada se očekuje da će se veličina kapljice mastila smanjiti na oko 2 do 4 pikolitra. Manje kapljice mastila takođe će smanjiti i potrebnu količinu polutoniranja, pošto se širi opseg sićušnih kapljica može kombinovati da bi se dobila veća paleta čistih boja. Firma Hewlett-Packard, koja je već dugo vremena vodeća na tržištu, stalno je podržavala prednosti poboljšavanja kvaliteta štampe u boji povećavanjem broja boja koje mogu da se odštampaju na pojedinačnoj tački, pre nego jednostavno povećanjem broja tačaka po inču, tvrdeći da se ovim drugim pristupom smanjuje brzina i stvaraju problemi zbog viška mastila – naročito na običnom papiru. U firmi Hewlett-Packard su 1996. godine proizveli prvi ink-jet štampač koji je štampao više od osam boja (ili dve kapljice mastila) po tački. Bio je to DeskJet850C, koji je imao mogućnost štampanja do četiri kapljice mastila po tački. Tokom godina, postepeno su usavršavali svoju tehnologiju za raspoređivanje boja po slojevima PhotoREt, dok je, krajem 1999. godine, nisu osposobili da proizvodi kapljice izuzetno male veličine od 5 pl i najviše do 29 kapljica mastila po tački, što je dovoljno da se prikaže preko 3500 boja koje mogu da budu odštampane po tački.

10

7. Upravljanje bojom

Ljudsko oko može da razlikuje oko milion boja; tačan broj zavisi od posmatrača i uslova gledanja. Kolor uređaji stvaraju boje na različite načine, što za posledicu ima različite skale boja. Boja može da se konceptualno opiše pomoću trodimenzionalnog modela HSB (Hue- Saturation-Brightness - nijansa-zasićenost-sjajnost):

• Nijansa (H) se odnosi na osnovnu boju u smislu jedne ili dve dominantne primarne boje(crvene ili plavo-zelene na primer); meri se kao položaj na standardnoj lepezi boja, a opisuje se kao ugao u stepenima od 0 do 360.

• Zasićenost (S), koja se drugačije naziva hroma, odnosi se na intenzitet dominantnih boja; meri se kao procent od 0 do 100 % - na 0% boja neće sadržati nijednu nijansu i biće siva, dok je na 100 % potpuno zasićena.

• Sjajnost (B) se odnosi na blizinu boje crnoj ili beloj, što je funkcija amplitude svetlosti koja stimuliše receptore u oku; meri se takođe kao procent - ako neka nijansa ima sjajnost od 0 % postaje crna, dok sa 100 % postaje potpuno osvetljena.Drugi uobičajeni modeli boja su RGB (Red, Green, Blue - crveno, zeleno, plavo) I CMYK(Cyan, Magenta, Yellow, Black - tirkizno, purpurno, žuto, crno). Monitori sa katodnim cevima (CRT) koriste ovaj prethodni, stvarajući boju tako što izazivaju da crveni, zeleni i plavi fosfori svetle; ovaj sistem se naziva aditivna boja. Mešanjem različitih količina crvene, zelene i plave stvaraju se različite boje, od kojih svaka može da se izmeri na skali od 0 do 255. Ako su i crvena i zelena i plava podešene na 0, boja je crna, a ako su podešene na 255, boja je bela. Štampani materijal nastaje tako što se mastilo ili toner nanose na beli papir. Pigmenti u mastilu selektivno apsorbuju svetlost tako da se samo delovi spektra reflektuju nazad do oka posmatrača, i otud dolazi naziv supstraktivna boja. Osnovne boje štamparskog mastila su tirkizna, purpurna i žuta, a četvrto, crno mastilo se obično dodaje da bi se dobile jasnije, jače senke i širi spektar nijansi. Korišćenjem promenljivih količina ovih "procesnih boja", može se dobiti veliki broj različitih boja. Ovde se nivo mastila meri u procentima od 0% do 100%, tako da se narandžasta boja, na primer, predstavlja kao 0% tirkizne, 50% purpurne, 100% žute i 0% crne boje.CIE (Commission Internationale de l'Eclairage - Međunarodna komisija za osvetljenje) formirana je početkom ovog veka da bi razvijala standarde za specifikaciju svetlosti i osvetljenja, i bila je odgovorna za nastanak prvog prostornog modela boja. On je definisao boju kao kombinaciju tri ose: x, y i z, gde, uopšteno govoreći, x predstavlja količinu crvenog u boji, y količinu zelenog i svetlog (od svetlog do tamnog), a z količinu plavog. 1931. godine, ovaj system je usvojen kao CIE x*y*z model, i on predstavlja osnovu za najveći broj drugih prostornih modela boja. Njegova najpoznatija prerada je Yxy model, kod koga skoro trougaone xy ravni predstavljaju boje sa istom količinom svetlog, gde ta količina varira duž Y ose. Kasnije razvijeni modeli, kao što su L*a*b i L*u*v, koji su uvedeni 1978.godine, preciznije preslikavaju rastojanja između koordinata boja sistemu za njihovo opažanje kod čoveka. Kako je boja jedna korisna alatka, mora da

11

postoji mogućnost stvaranja i primene postojane, predvidljive boje u proizvodnom lancu koji čine: skeneri, softver, monitori, stoni štampači, spoljni PostScript izlazni uređaji, uslužni biro za predštampu i štamparske prese. Dilema je u tome što različiti uređaji jednostavno ne mogu da proizvedu istu paletu boja. Svo ovo nastojanjeda se modeliraju boje spada u domen upravljanja bojama. Ono se služi CIE prostoromboja nezavisnim od uređaja da bi posredovalo između spektra boja i različitih uređaja.Upravljanje bojom je zasnovano na generičkim profilima različitih kolor uređaja, koji opisuju njihove tehnologije stvaranja slike, spektre i operacione metode. Ovi profili se onda fino podešavaju tako što se uređaji kalibrišu da mere i ispravljaju bilo kakva odstupanja od idealne performanse. Konačno, boje se prevode sa jednog uređaja na drugi, a algoritmi za preslikavanje biraju najbolju zamenu za boju koje nema u spektru.Upravljanje bojom je bilo prepušteno posebnim aplikacijama sve dok firma Apple nije, 1992. godine, uvela ColorSync kao deo svog operacionog sistema System 7.x. Ovi sistemi visoke klase ostvarili su zadivljujuće rezultate, ali su opterećeni proračunavanjima i međusobno nekompatibilni. Pošto je uočen problem međuplatformske boje, u martu 1994. godine, formiran je ICC (International Colour Consortium - Međunarodni konzorcijum za boje, iako je prvobitninaziv bio ColorSync Profile Consortium) da bi ustanovio zajednički format za profileuređaja. ICC su osnovale kompanije Adobe, Agfa, Apple, Kodak, Microsoft, SiliconGraphics, Sun Microsystems i Taligent. Cilj ICC je da stvori zaista prenosivu boju koja će funkcionisati u svim hardverskim i softverskim okruženjima, i on je u junu 1994.godine objavio svoj prvi standard - verziju 3 ICC formata profila. ICC profil se sastoji iz dva dela: prvi sadrži informaciju o samom profilu, kao, na primer, koji je uređaj stvorio profil i kada, a drugi predstavlja kolorimetrijsku karakterizacijuuređaja, koja objašnjava kako uređaj predstavlja boje. Sledeće godine, operativni sistemWindows 95 firme Microsoft postao je prvo operaciono okruženje koje je, preko sistema ICM (Image Colour Menagement - upravljanje bojom slike), uključivalo upravljanje bojom i podršku profilima saglasnim sa ICC.

8. Mastilo

Koju god tehnologiju primenili na hardver štampača, krajnji proizvod je uvek mastilo na papiru, tako da su ova dva elementa veoma važna za dobijanje kvalitetnih rezultata. Kvalitet odštampanog materijala kod ink-jet štampača kreće se od veoma slabog, sa nejasnim bojama I vidljivom pojavom trake na slici, do odličnog, skoro fotografskog kvaliteta. Ink-jet štampači koriste dve potpuno različite vrste mastila: jedno prodire kroz papir i suši se sporo (oko deset sekundi), dok se drugo suši oko sto puta brže. Prvo bolje odgovara monohromatskoj štampi, dok se drugo koristi za štampanje u boji. Pošto se kod štampanja u boji mešaju različita mastila, potrebno je da se ona suše što je brže moguće da bi se izbeglo razmrljavanje. Ako se za štampanje u boji koriste mastila koja se sporo suše, boje će se međusobno stapati pre nego što se osuše. Mastilo koje se koristi u ink jet tehnologiji je bazirano na vodi, što nameće druge probleme. Kod nekih ranijih modela ink-jet štampača, štampani materijal je bio sklon razmrljvanju, ali za

12

poslednjih nekoliko godina došlo je do ogromnih poboljšanja u tehnologiji proizvodnje mastila. Mastilo bazirano na ulju ne predstavlja baš najbolje rešenje ovog problema zato što bi nametnulo mnogo višu cenu za održavanje hardvera. Proizvođači štampača ostvaruju neprekidni napredak u razvoju vodootpornih mastila, ali su rezultati ink-jet štampača i dalje slabi u poređenju sa laserskim. Jedan od glavnih ciljeva proizvođača ink-jet štampača je da razviju mogućnost štampanja na gotovo svakoj podlozi. Ovde je tajna u tehnologiji proizvodnje mastila, i najveći broj proizvođača će ljubomorno čuvati svoje formule. Kompanije kao što su Hewlett-Packard, Epson I Canon ulažu velike sume novca u stalno poboljšavanje pigmenata mastila, otpornosti na svetlost i vodu i pogodnosti za štampanje na mnoštvu različitih podloga. Današnji ink-jet štampači koriste tonere bazirane na malim molekulima (manjim od 50nm) za tirkizna, purpurna i žuta mastila. Oni poseduju visoki sjaj i širok spektar boja, ali nisu dovoljno otporni na svetlost i vodu. Pigmenti, koji su bazirani na većim molekulima (od 50 do 100 nm), su otporniji na vodu i ne blede, ali i dalje ne mogu da postignu spektar boja koji imaju toneri i nisu prozirni. To znači da se pigmenti trenutno koriste samo za crno mastilo. Buduća istraživanja će se usredsrediti na stvaranje CMY mastila otpornih na vodu i svetlost, koja će biti bazirana na manjim molekulima pigmenta.

9. Papir

Većina ink-jet štampača najnovije generacije zahteva visokokvalitetni papir sa premazom ili sjajni papir za dobijanje štampe fotografskog kvaliteta, što može da bude veoma skupo. Jedan od osnovnih ciljeva proizvođača ink-jet štampača je štampanje učine nezavisnim od podloge, a njegovo ostvarenje se obično meri kvalitetom štampe postignutim na običnom papiru za kopiranje. Ovo se u mnogome poboljšalo tokom poslednjih nekoliko godina, ali su premazani I sjajni papir i dalje potrebni da bi se postigao potpuni fotografski kvalitet boja. Neki proizvođači štampača, kao Epson, čak imaju svoj vlasnički papir koji je optimizovan za upotrebu uz njihovu piezoelektričnu tehnologiju. Ink-jet štampači mogu da postanu skupi kada Vas proizvođači vežu za svoje vlasničke proizvode. Papir koji proizvode nezavisne kompanije je mnogo jeftiniji od onog kojim Vas direktno snabdevaju proizvođači štampača, ali se on obično oslanja na svoja univerzalna svojstva I retko koristi prednosti individualnih karakteristika određenih modela štampača. Veliki broj istraživanja ide u smeru proizvođenja univerzalnih tipova papira koji su optimizovani specijalno za ink-jet štampače u boji. Papir PLUS Colour Jet, koji je proizvela firma Wiggins Teape, je papir sa premazom specijalno namenjen ink-jet tehnologiji, a Conqueror CX22 je osmišljen za poslovna dokumenta štampana crnim mastilom i posebnim bojama, I optimizovan je kako za ink-jet, tako i za laserske štampače. Grundiranje papira traži način da poboljša kvalitet ink-jet štampe na običnom papiru tako što priprema podlogu da primi mastilo sa agensom koji vezuje pigment za papir, smanjujući time povećavanje i razmrljavanje tačaka. Veliki napori se ulažu u pokušaj da se ovo postigne bez izlaganja dramatičnom smanjenu performanse - ukoliko ovo donese rezultate, jedna od glavnih prepreka za široku upotrebu ink-jet tehnologije će biti otklonjena.

13

10. …O RECIKLIRANJU KERTRIDŽA ZA INK-JET ŠTAMPAČE…

Ink-jet tehnologiju štampe je predstavio HEWLET-PACKARD 1988. i od tada je to najbrže rastući segment računarske industrije. Predpostavka je da je u ovom trenutku u upotrebi imedu 40 i 70.000.000 Ink-Jetova u svetu. Glavni stimulativni faktor velikog rasta su mali trošak nabavke štampača, otisak teksta blizak laseru i izvanredan kvalitet otiska u boji. Troškovi po odštampanoj stranici se krecu od 0,04 EUR za tekst do 2.5 EUR za fotografije formata A4. Iako prizvođači, u svakom uputstvu navode da se istrošeni ker tridži ne mogu ponovo koristiti, praksa u svetu je pokazala da to nije tačno. Naime većinu kertridža je moguće uspešno reciklirati, čime se troškovi štampe svode na 20-30% od gore navedenih. Naravno, osnovni razlog za takve tvrdnje proizvođača je zarada. Kupite jeftin štampač od tridesetak evra koji divno radi, odštampate par desetina listova i fotografija i spoznate da ste potrošili mastilo (jer u kertridžu koji se dobija sa štampačem se obično isporučuje 30-50% mastila od količine koju dobijete u naknadno kupljenom). Pozovete prodavca, ili firmu od koje ste kupili štampač i, kada saznate da za novi komplet kertridža treba da izdvojite 80-120% cene štampača shvatite da ste jeftino kupili slona, ali da on mnogo jede i da ne možete da ga hranite. Mnogi vlasnici Ink-Jetova su skeptični prema reciklaži kertridža zbog opravdanog straha da kvalitet mastila ne odgovara specifikaciji glave štampača, pa se povećava mogućnost kvarova i zagušenja mlaznica. Neki od vlasnika Ink-Jet štampača su pokušali sami da dopunjavaju kertidže svojih štampača različitim kitovima za dopunu sumnjivog kvaliteta, kakvih je na tržištu veliki broj. Prodavci takvih kitova ne snose nikakvu odgovornost za kvalitet, a kao reference navode neke od americkih priozvođača mastila,a neki čak i tvrde da su to originalna mastila kojima prozvođač štampača puni kertridže. Kao posledica toga mnogi su, posle muka i peripetija, isflekane okoline, prljavih ruku i predinfarktnog stanja ako štampač ne radi, odustali od punjenja i štampač sada skuplja prašinu u nekom budžaku ili samo zauzima dragoceno mesto na random stolu ili, u najboljem slučaju odštampa po neki list jer je "to skupo". SmileINK je uveo drugaciji pristup reciklaži kertridža. Posledica višegodišnjeg iskustva je ono što nas razlikuje od drugih - GARANCIJA. Kertridži reciklirani u SmileINK -u su garantovano funkcionalni, jer se svaki pre isporuke korisniku, pere, čisti ultrazvukom, vakumira, a zatim puni, testira i pakuje. Naravno postoje i kertridži koji se iz odredenih razloga ne mogu ponovo puniti, ali se korisnik o tome blagovremeno obavesti. Cena ovako recikliranih kertridža je 20-30% cene novog, a strogo se vodi računa o broju reciklaže sa svaki tip, jer on nije beskonačan. Za one koji ne veruju u prednosti reciklaže, SmileINK nudi i kompatibilne kertridže sa EPSON i CANON InkJet štampače koji zadovoljavaju najviše standarde kvaliteta, a cena im je 30-40% niža od originalnih. Svima koji se ustežu od štampanja interesantnih tekstova, dragih

14

fotografija, omiljenih web-stranica ili važnih e-mail poruka poručujemo: "ŠTAMPAJTE SLOBODNO, TO VIŠE NIJE SKUPO

11. Literatura:

http://www.elitesecurity.org/t196195-0#1232923#1232923http://www.casperink.com/Zanimljivosti1.htmhttp://static.elitesecurity.org/uploads/1/4/1407744/Seminarski%20rad.doc.http://www.cet.co.yu/CETcitaliste/ClanakDetaljno.aspx?ClanakID=336http://www.smileink.co.yu/reciklaza.htmhttp://www.kombib.co.yu/saveti.php?o=24&s=63

15