57

International Journal of Scholarly Papers for Media and Society Research 

 Malovic, S. (2013), „Newspapers Are Dying, But No One Knows When”,  

Media dialogues / Medijski dijalozi, Vol. 6, No. 2, pp. 59‐68.   

dr STJEPAN MALOVIĆ, redovni profesor Hrvatska 

  

NEWSPAPERS ARE DYING, BUT NO ONE KNOWS WHEN  Abstract: Disappearance of a media is an old and ongoing mass media story. Advent of a every new media create the speculation on the disappearance of the  existing media. When  radio was  invented  everybody worried about  the newspapers destiny. When TV started everybody worried about the radio and the newspapers destiny. Now, when internet started, is it a question of time when classical media will disappear!? And so, for almost a decade. Yes, mass media are  in deep crisis, mostly the print media, but one should really be a prophet to announce when it will happen. It is mostly because we are taking care about the form, not the content. The mass media crisis is caused by dra‐matically changed content and because of changing the  journalism we used to know.  Key  words:  newspapers,  crisis,  commercialization,  social  respon‐sibility, public media. 

  

NOVINE UMIRU, NE ZNA SE KADA ĆE  Apstrakt: Odumiranje nekog medija stara je i stalna priča o razvoju masov‐nih medija. Pojavom svakog novog medija počele su špekulacije o nestajanju postojećeg medija. Tako je radio trebao uništiti novine, pa televizija i radio i novine, a sada je internet postao medij svih medija i pitanje je samo kada će klasični mediji nestati. I tako, već gotovo jedno desetljeće. Da, masovni mediji 

58 

su  u  krizi,  a  u  najvećoj  su  tiskani mediji,  no  zaista  treba  biti  prorok,  pa obznaniti hoće  li  i kada nestati novine, barem u papirnatom obliku. No, po običaju, radije se bavimo formom, a manje sadržajem. Mediji jesu u krizi, ali najviše zbog toga što se sadržaj dramatično mijenja i što nestaje novinarstvo kojeg smo poznavali.  Ključne riječi: Novine, kriza, komercijalizacija, društvena odgovornost, jav‐ni servis.   

  1. UVOD 

  Komercijalizacija je imperativno opredijeljenje, a komercijalni efekti postižu se senzacionalizmom, tračem, poluistinama, manipulacijama, prikrivenim oglašavanjem, narušavanjem privatnosti… 

  Zaista, takvo novinarstvo nije društveno odgovorno. Ali, nakladnici ga forsi‐raju,  jer navodno donosi profit.  I,  tko  ima pravo odrediti privatnom vlasniku da ne objavljuje  tračeve koji donose profit umjesto ozbiljnih  članaka koji donose gubitak? Svetost privatnog vlasništva i crni oblak profita stvorili su sasvim novu sliku novinar‐stva i masovnih medija. Tisak je samo najvidljivija žrtva. A društvo je nemoćno ponu‐diti rješenje, kao što je nemoćno riješiti bankovni sustav, globalnu ekonomsku krizu i stalne izvore sukoba. 

  Stoga  su  ozbiljni, misleći  ljudi,  nezavisno  od  institucija,  na  svim  stranama svijeta, počeli promišljati o budućnosti, pa se tako razmatra i uloga novinarstva i me‐dija. 

  Jedno od mogućih rješenja je javni servis, koji se pokazao uspješnim u elektro‐ničkim medijima, uglavnom u visoko razvijenim demokracijama, poput onih u skan‐dinavskim  zemljama.  Javni  servis,  uključujući  novine  i  news  portale,  uz  postojeće javne radio i televizijske postaje, jedini može njegovati ozbiljno, kvalitetno i odgovor‐no  novinarstvo,  koje  je  demokracija  nužnost.  Bez  takvih medija  demokracija  nema kontrolni mehanizam , a građani ne mogu znati što je urađeno dobro, a što loše. 

  Budućnost demokracija dobrim dijelom počiva na participacija građana, a oni to mogu samo ako imaju istinitu, točnu, poštenu, nepristranu i uravnoteženu informa‐ciju.   

 2. TISKANI MEDIJI DANAS 

Podaci o stanju  tiskanih medija više su nego kontradiktorni.  Istodobno stižu vijesti o ukidanju uglednih, svjetskih novina  i  teškoj krizi novinskog nakladništva, a onda se neki nakladnici hvale kako teškoća ima, ali da tiskani mediji nisu ugroženi te da je budućnost u konvergenciji medija ili pak u promjeni sadržaja, drukčijem pristu‐pu mladoj čitateljskoj publici, i kvalitetnijem novinarstvu.  

 

59

 2.1 Međunarodna situacija 

Tjedni newsmagazin Newsweek prestao je izlaziti 31. prosinca 2012. nakon go‐tovo 80 godina neprekinutog izlaženja. U tom je razdoblju magazin postao je jedan od vodećih  listova u  svijetu,  koji  je u  stalnom  konkurentskom nadmetanja  s Time  ‐om bilježio, analizirao i komentirao svjetska zbivanja. „Magazin je još u listopadu najavio kako  će  se objavljivati  samo u digitalnom obliku.”‐ pišu  izvjestitelji The Washington Posta1, podsjećajući da se od 2005. naklada gotovo prepolovila. Tada je Newsweek bilje‐žio zavidne rezultate: 1,5 milijuna primjeraka naklade i gotovo 80% oglasnih stranica. U međuvremenu su gubici dosegli gotovo 40 milijuna dolara2  

Prelazak Newsweeka na online izdanje izazvao je veliku pažnju svjetskih medi‐ja koji su ukazivali kako  je  to nedvosmislen signal da su  tradicionalni  tiskani mediji ugroženi zbog apstinencije čitatelja i odlaska oglašivača na web.  

Ne  lezi vraže! Nekoliko mjeseci  kasnije  stiže vijest da  se  i u The Guardianu ozbiljno razmišlja o definitivnom prestanku štampanja novina  i potpuni prelazak na web. Vijest  je potresla medijski  svijet  i The Telegraph  je objavio:  „Visoki  funkcionari Guardian News&Media (GNM) raspravljaju o potpunom prelasku na online izdanje.”3  

No,  kakav  izvor  (anonimni),  takva  i  vijest,  pa  su  se  odmah  javile  službene strukture GNM i opovrgle da se radi o skorom ukidanju tiskanog izdanja. Živi bili, pa vidjeli. No, samo naivni optimisti mogu povjerovati da će ova priča imati happy end. 

Dodajmo ovim negativnim trendovima i vijest da ni poznati Boston Globe nije izuzet od krize. Njihov vlasnik, The New York Times je obznanio da prodaje ove novi‐ne. Urednik Brian Gregory je optimist, ali kupaca nema. 

Simptomatično je da, ipak, ove ugledne svjetske novine, barjaktari kvalitetnog novinarstva,  nemaju  budućnost  u  svom  izvornom  obliku,  pa  su  prisiljene  preći  na digitalno izdanje ili pak čekaju hoće li naići neki zainteresirani kupac.   

Ali, uvijek postoji i druga strana medalje. 

   George R. Hearst III, nakladnik i čelnik uprave kompanije Times Union, je izja‐vio: „U doba kada se nakladnici sučeljavaju s velikim promjenama u medijskoj indus‐triji  i kada se novine ukidaju  ili smanjuju proizvodnju, mi smo ponosni što možemo 

1  Daniel,  Robert  i  Hagey,  Keach:    Turning  a  Page:  Newsweek  Ends  Print  Run,  http://online.wsj. com/article/SB10001424127887324660404578201432812202750.html, posjećeno 7.4.2013. u 16 sati  2 Ibid 3  Rushton,  Katherine:  Guardian  looks  to  digital  future  without  printed  newspapers, http://www.telegraph.co.uk/finance/newsbysector/mediatechnologyandtelecoms/media/ 616483  /Guardian‐looks‐to‐digital‐future‐without‐printed‐newspapers.html.6.4. 2013. u 11h 

60 

pružiti čitateljima i oglašivačima jedan od najbolji proizvoda. Redizajnirani Times Uni‐on je jedna od najkvalitetnijih novina u zemlji.“ 4 

  Drugi primjer nam je znatno bliži, pa time i zanimljiviji.  

  Snažna  i ugledna  regionalna nakladnička kuća Le Province  iz Marseillesa ne proživljava krizu, već bilježi odlične poslovne  rezultate. Studijska posjeta autora  toj redakciji  u  lipnju  2012.  otkrila  je  optimistične  tonove  nakladnika  koji  su  više  nego zadovoljni prihodima i nakladom regionalnog dnevnog lista, koje pokriva jedno geo‐grafski manje  područje,  ali  je  na  njemu  vrlo  snažno  etablirano,  te  tiska  još desetak lokalnih izdanja i, naravno, sve to prati na webu. Ali, oglasi još uvijek idu pretežno u tiskano izdanje. Snažni regionalizam novina karakterističan je za mediteranski model prema Hallinu  i Manciniju5, ali mora biti na visokoj žurnalističkoj razini. Sličnih pri‐mjera snažnih regionalnih novina i nakladničkih kuća ima i u nas. Najbolji primjer  je Slobodna Dalmacija, koja je bila sinonim za novine u Dalmaciji. Nažalost, više to nije, jer je ulaskom u veliku korporaciju i promjenom uređivačke politike izgubila svoj lokalni identitet, pa tako i izgubila čitatelje. Riječki Novi list uspješno slijedi Slobodnu Dalmaci‐ju, jer nesretne promjene vlasničke strukture narušavaju i uređivačku politiku.    2.2 Lokalna iskustva 

  Nismo, dakle, ni mi imuni od svjetskih kretanja. Trendovi globaliziranog no‐vinarstva, pogotovo kada svijetom medija vladaju malobrojne, ali veoma snažne kor‐poracije, dopisu i do naše medijske scene. Dapače, kada se na svjetsku krizu tiskanih medija doda naša  lokalna situacija: utjecaj politike, pritisak na nezavisnost novinara, poslovična neposlovnost, manipulacije  i, najvažnije od svega, ugrožavanje sigurnosti novinara, onda je rezultat loš.  

U Hrvatskoj je u zadnje vrijeme prestalo izlaziti nekoliko novina od ugleda, tradicije i kvalitete. 

  Dnevni  list Vjesnik ukinut  je 2012. godine, nakon duge agonije. Svi pokušaji spašavanja ovog lista duge tradicije, koji je bio sinonim za kvalitetnu jutarnju novinu i koja je snažno utjecala na medijsku sliku Hrvatske, ali i bivše Jugoslavije, bijahu bez‐uspješni. Redakcija se rasula, a stotine kvalitetnih novinara je zadnjih nekoliko godina tiho odlazila,  tražeći  svoj kruh u nekim drugim  sredinama, najčešće  izvan novinar‐stva. Zadnji Mohikanci su pokušali nemoguće, nuđene su razne varijante preživljava‐nja, ali vlasnik, Vlada Republike Hrvatske, bila  je nemilosrdna. Sentimenti nisu po‐mogli, gubici su bili veliki, a Vladini dužnosnici su ostali tvrda srca. Damoklov mač se nadvio nad Vjesnik još devedesetih godina, kada je tadašnji glavni urednik Igor Man‐dić uspio animirati  javnost  i uvjeriti  je o  štetnosti ukidanja novine. Uspio  je  izboriti  4  http://www.wan‐ifra.org/articles/2013/04/03/perfect‐start‐for‐the‐kba‐commander‐cl‐at‐times‐union‐in‐albany, posjećeno 6.4.2013. 10 AM 5 Hallin, Daniel and Mancini, Paolo: Comparing Media Systems, Cambridge University Press, Cambridge, 2005. 

61

samo odgodu neminovnog. Ali, ni novinari Vjesnika se nisu iskazali, pa su umjesto da rade kvalitetne novine, zatomili svoje znanje  i počeli se dodvoravati aktualnoj vlasti preko svih granica pristojnosti. Zabilježeno je tako, u jednom broju 7 fotografija tadaš‐njeg  predsjednika Vlade  Ive  Sanadera! Glavni  urednik  je  ubrzo  srušio  taj  rekord  i objavio 9 fotografija. Kada  je Sanader dao ostavku  i kada  je došla nova predsjednica Vlade, Jadranka Kosor, Vjesnik je u jednom broju objavio 17 njenih fotografija!   To  je prelilo čašu i više nije bilo ni razumijevanja, niti želje da se redakciji pomogne. Ukida‐nje  je prošlo uz slabašne prosvjede redakcije, nešto  javnih djelatnika  je ukazivalo na štetnost ove odluke, ali javnost je ostala ravnodušna, jer novim generacijama ništa nije značila novina koja se u svega nekoliko tisuća primjeraka desetljeće dodvoravala vla‐stima. 

Drugi dnevni list koji je nestao s tržišta, 21 stoljeće, sasvim je drugačiji primjer. Radilo se o novom proizvodu, pompozno najavljenom, kao nešto novo u svijetu tiska‐nih medija, jeftinijeg cijenom, ali mnogo kvalitetnijeg, uvjeravaše nas oglasi. Prvi bro‐jevi objavljeni krajem 2012. bili  su očajno  loši, ništa  slično dnevnoj novini. Ubrzo  je smijenjena rukovodeća ekipa, supružnici Kuljiš, postavljeni su mlađi urednici, ali već je bilo kasno. Cijela priča trajala je nekoliko mjeseci. List je ukinut i ostavio gorku po‐ruku: ostavite svaku nadu svi vi koji pokrećete novine, a ne znate kako se to radi. 

Dva kvalitetna  tjednika, Nacional  i Forum su  također u 2012. godini nestali s tržišta.  

Tjedni magazin Forum pokrenuo je Večernji list, prebacivši u redakciju skupinu ponajboljih novinara. Začuđujući potez, kojeg nijedan selektor ne bi napravio. Preba‐ciš najbolje igrače iz prve ekipe u novo pokrenuti projekt neizvjesne sudbine. Cinici su bili nedvosmisleni u  svojim  analizama:  to  je otkaz  s odloženim  izvršenjem. Naime, Večernji list je potresao štrajk novinara, a među štrajkašima su bili i budući novi člano‐vi novo osnovane redakcije. Matična redakcija tako se riješila dobrih, ali samostalnih novinara, koji su mislili svojom glavom  i nisu prihvaćali bespogovorno  loša rješenja uprave. Tjednik je dobro krenuo, postao ugledan, ali ne i financijski uspješan, pa je to bio razlog za njegovo ukidanje. Od najboljih novinara do nezaposlenosti samo je mali korak kojeg je efikasna administracija nakladničke kuće lagano provela.  

Nacional je vrlo snažno obilježio medijsku scenu, čak na regionalnoj razini. Od osnivanja, sredinom devedesetih godina,  taj  tjednik  je ostavio duboki  trag na hrvat‐skoj novinskoj sceni, a uz nesporne uspjehe pratili su ga i kontraverzne ocjene. Tragič‐no  ubojstvo  Ive  Pukanića,  spiritus  movensa  ovog  medijskog  projekta,  zapravo  je označilo i kraj nakladničkoj kući Nacional. Krajem devedesetih godina Nacional  je bio među malobrojnim  hrvatskim medijima  koji  su  hrabro  i  beskompromisno  otvarali vruće teme hrvatske političke scene i bijahu svojevrsni glasnici kraja Tuđmanove ere. Pisanje  o  škakljivim  temama,  uključujući  i  one  o  švercu  cigaretama  u  Crnoj  Gori, pokrenulo je i negativne ocjene Nacionalova pisanja, posebno u sredinama o kojima se izvještavalo. No, redakcija se nije pokolebala i dalje je pronalazila nove afere. Tako je 

62 

išlo sve do krvavog obračuna u redakcijskom dvorištu. Oni koji su postavili bombu su uhvaćeni, ali njihovi nalogodavci nisu. 

Počinitelji ubojstva su osuđeni, ali naručitelji su ostali u sjeni, pa je tako ostalo otvoreno pitanje zbog čega je ubijen Pukanić i njegov redakcijski suradnik, Niko Fra‐nić. Šestoro optuženih osudio  je Okružni  sud u Zagrebu na ukupno na  150 godina zatvora,  a Vrhovni  sud  je neke kazne u  2012.  i povećao. HINA  je  tada objavila da: „Iako  na  prvom  suđenju  nije  dokazano  postojanje  zločinačke  organizacije  niti  su otkriveni krajnji naručitelj i motiv zločina koji je potresao Hrvatsku, USKOK se, zado‐voljan višim kaznama Vrhovnog suda, nije žalio na njihovu odluku, a na žalbu Đuro‐vićevih odvjetnika poslao  je tek odgovor u kojem pobija njihove argument”6. Time  je pravosuđe stavilo  točku na ovaj dramatični događaj koji  je duboko potresao  i uzdr‐mao hrvatsko novinarstvo.  

Tu počinju specifičnosti medijske scene na područjima bivše Jugosla‐vije. Pri‐tisci, manipulacije, sprega vlasnika s centrima moći, utjecaj oglašivača i politike: sve je to dodatno opteretilo medije i pridonijelo dodatnom opterećenju krizi medija. Svjetska kretanja nisu opterećena našim specifičnostima, pa  je svaka analiza i usporedba nea‐dekvatna.   

Ubojstvo Pukanića  je paradigmatično, ali, nažalost, on nije ni prvi, ni  jedini novinar koji je ubijen. Poznati beogradski novinar Veran Matić piše:  

„Milan Pantić, novinar Večernjih novosti ubijen  je 11.  juna 2001. godine u Ja‐godini  na ulazu u  zgradu u  kojoj  je  živeo. Novinarka  nedeljnika  ʺDugaʺ Radislava Dada Vujasinović pronađena je mrtva u svom stanu u Beogradu 8. aprila 1994. godine. Novinar  i vlasnik  ʺDnevnog  telegrafaʺ  i  ʺEvropljaninaʺ Slavko Ćuruvija ubijen  je na Uskrs, 11. aprila 1999. godine u Svetogorskoj ulici ispred zgrade u kojoj je živeo“7 

Nažalost, ni crnogorski novinari nisu bolje prošli, pa se  tako ni danas  još ne zna tko je ubojica Duška Jovanovića, glavnog urednika dnevnih novina Dan.  

Ovi tragični događaji  i ukidanje novina su ujedno  i pokazatelji kakva  je sud‐bina novinara na ovim prostorima, te kako prolaze nezavisni medijski proizvodi, što sve skupa ostavlja duboki trag na stanje novinarstva u regiji. No, to nije, srećom ka‐rakteristika svjetskih kretanja. Tamo se novine susreću s drastičnim promjenama, koje pak do nas dopiru na specifičan način. 

  3. PRESLOJAVANJE: SADRŽAJ, NE OBLIK 

Dakle, suvremeni trend proizvodnje tiskanih medija drastično je promijenjen, čak i u razvijenim zemljama. Tiskana izdanja nestaju s tržišta, a medijske kuće težište  6http://www.jutarnji.hr/donesena‐konacna‐presuda‐za‐ubojstvo‐pukanica‐javnosti‐ce‐biti‐objavljena‐u‐srijedu/1083355/, posjećeno 8. 4. 2013. 14 h 7http://www.b92.net/info/misljenja/index.php?nav_id=682640, posjećeno 8.4.2013. 15 sati  

63

proizvodnje  usmjeravaju  prema  digitalnim medijima.  Internetska  izdanja,  blogovi, društvene mreže – sve su to čarobna imena novih medijskih proizvoda. Konzumenti digitalnih medija uglavnom su mladi, kojima su klasični mediji strani, pa čak i odboj‐ni. I oglasi se, postupno ali sigurno, prebacuju prema online izdanjima i time dodatno ugrožavaju klasične medije i razvijaju digitalne.  

No, po običaju, radije se bavimo formom, a manje sadržajem. Medijska zajed‐nica raspravlja o  tome koji  će medij preživjeti, ali sve manje govori o  tome kakvo  je suvremeno novinarstvo. Mediji jesu u krizi, ali najviše zbog toga što se njihov sadržaj dramatično mijenja i što nestaje novinarstvo kojeg smo poznavali.  

 3.1 Loš proizvod lošeg novinarstva 

Brojni  klasični mediji,  pogotovo  tiskani,  pokušavaju  konvergencijom  spasiti što se spasiti dade. Ali, ne rade to poput kolega iz Le Province, koji kvalitetom zadrža‐vaju pozicije na medijskoj sceni, već smatraju da zbrajanjem konzumenata postižu cilj. 

Karakterističan  je  primjer  zagrebačkog  Jutarnjeg  lista,  perjanice  nakladničke kuće EPH, najveće u Hrvatskoj  i dijelom velike globalne medijske korporacije WAZ. Jutarnji je u travnju 2013. obilježio petnaestu godišnjicu izlaženja, a u svečanom broju je vlasnik hrvatskog dijela, Ninoslav Pavić, objavio  svoj novinarski  credo pod naslo‐vom  „1,364.034“.  Riječju,  novine  nisu  u  krizi.  Pavić  o  konzumaciji  novina  piše: „…kupuju  ih na kiosku, prate preko  interneta, otvaraju na mobitel, a onda, navečer, kao da im sve to nije dosta, još i komentiraju na Faceu, dođete do te fantastične brojke. 1,364.034 korisnika. 

To vam je barem četiri puta više nego prije 15 god. Novine propadaju? 

Vraga. Čitaju se više nego ikada.“8 

  Nevjerne  Tome  trebaju  ničice  poniknuti,  jer  ni  ukidanje Newsweeka,  ni  sve druge crne vijesti  iz bijelog svijeta nisu vjerodostojne. Novine, prema Paviću, doživ‐ljavaju novi procvat. 

  Ali, novine su vrag, pa za razliku Tweetera, možemo u njima naći puno više podataka, od koji neki  i ne moraju biti  točni,  ili pak njihova  interpretacija može biti proizvoljna. Tako, ako pažljivije analiziramo brojke koje nam je ponudio Pavić, posta‐jemo zbunjeni. Brojke se ne slažu, zbroj nije isti. 

Zbraja li Pavić kruške i jabuke? Iznesen je podatak o 1,364.034 korisnika. Zbir čitatelja  tiskanog  izdanja,  jedinstvenih posjetitelja  internetskog  izdanja  i stalnih kori‐snika pametnih telefona, te facebook prijatelja iznosi 1,570.000. Odbijemo li Facebook prijatelje, dolazimo do 1,306.000. Očito da neprecizno određivanje broja korisnika PDF formata i iPad aplikacija iznosi 58.034. No, to je špekulacija. Špekulacija je i broj čitate‐lja tiskanog izdanja, jer ne znamo kolika je naklada i, shodno tome, koliko prosječnih  8 Pavić, Nino: 1,364.034, Jutarnji list, 4. travnja 2013., str. 9. 

64 

čitatelja je na jedan kupljeni primjerak. Uzmemo li 4 čitatelja, onda je prodana naklada 79.500 primjeraka. Uzmemo li 5, onda je naklada 63.800, a velikih 6 prosječnih čitatelja nam daje nakladu od 53.000 primjeraka, što  je moguća gornja granica prodavanosti, prema neslužbenim podacima. 

No, u intervjuu listu Novinar, broj 1‐3 2013.,objavljenom u ožujku 2013. Pavić kaže sljedeće: 

„Hrvatsko novinarstvo ima budućnost, a ima prostora za još dnevnih novina. Samo ih treba pametno i kvalitetno osmisliti. Neiskorišten prostor je ogroman. Ilustri‐rat ću vam kroz brojke Jutarnjeg lista. Svaki dan Jutarnji list pročita preko 340.000 ljudi i  ima 910.000  jedinstvenih posjetitelja na web  izdanju sa 70 milijuna mjesečnih ulaza na portal. Ima gotovo 300.000 Facebook fanova. Mobilnu aplikaciju koristi 50.000 ljudi. IPad aplikacija  još 20.000. Dakle, novine ne da nisu mrtve nego  se  čitaju višestruko više nego prije desetak godina. Pred novinama su sjajna vremena, novinarstvo je jače nego ikada, ali moramo razumjeti da je riječ o drukčijem novinarstvu i da papir i kiosk nisu vječni.“9 

  Podaci objavljeni u  intervjuu  i u  članku se ne podudaraju, a vremensko raz‐doblje  je premaleno da bi došlo do značajnijeg utjecaja  tržišta, što se najbolje vidi  iz sljedeće tablice:  

 OBLIK 

KONZUMIRANJA 

PODACI IZ JUTARNJEG LISTA 

4.4.2013. Izvor: Ipsos Puls i Gemius 

PODACI IZ NO‐VINARA 

Broj 1‐3 2013, ožu‐jak 2013. 

Tiskano izdanje  318.000  340.000 Tiskano izdanje  povremeno  755.000   

Internetsko izdanje  930.000 jedinstvenih  posjetitelja 

910.000 

Otvoreno  internetskih stranica 

72,726.000  70,000.000 

Pametni telefoni  58.000 stalnih korisnika  50.000 PDF formati i iPad aplikacija 

Nekoliko desetaka tisuća ljudi  20.000  iPad aplikacija 

Facebook prijatelji  264.000  300.000 Ukupno  1,364.034 korisnika???  ? 

 

9 Novinar, broj 1‐3 2013, str. 13. 

65

Kakvi podaci, takvo novinarstvo, a još i više zaključci o trendovima i obećava‐jućoj sudbini novina. 

 3.2 Zašto nakladnici forsiraju žutilo? 

Očito  je u pitanju nešto drugo. Teškoće s kojima se suočavaju  tiskani mediji današnji nakladnici, uglavnom, rješavaju na samo jedan način: porastom žutila kojim misle da  će privući kupce  i oglašivače. Zaboravili su prvu  lekciju  tabloida: senzaciji nema  kraja,  jer  ako  je danas preljub TV  zvijezde  šlager  novina,  onda u  sutrašnjem mora  biti  najmanje preljub predsjednika  vlade. A prekosutra  kraljice! Kraja  nema  i prije ili kasnije senzacija tog tipa nikoga više ne privlači.  

Komercijalizacija je imperativno opredijeljenje, a komercijalni efekti postižu se senzacionalizmom, tračem, poluistinama, manipulacijama, prikrivenim oglašavanjem, narušavanjem privatnosti… 

Zašto nakladnici vjeruju kako  samo  lagani  sadržaji, popularno  zvani  žutilo, imaju prođu na tržištu? Neki rezultati ih u tome uvjeravaju: najprodavanije novine u svijetu su  tabloidi: Sun u Velikoj Britaniji, 24  sata u Hrvatskoj… Mali  format, kratke vijesti,  veliki  udarni  naslovi,  ogromne  fotografije,  jednostavni  sadržaj,  puno  seksa, sporta i senzacija. To je takozvana formula tabloida. Nema u tome ništa nelegitimnog, ali to ne može i ne smije biti jedini tip novina na tržištu.  

Poznati hrvatskih novinar Zdravko Zima  je izjavio u intervjuu za tjednik Ak‐tual: „tamo gdje vlasnike novina zanima  jedino profit, tamo gdje se tvrdi da publika želi  isključivo  žutilo,  katastrofa  se  sama  po  sebi  podrazumijeva. Notorna  je  laž  da publika želi žutilo. Publiku treba i odgajati, kao što čovjeka treba odgajati, ako ne že‐limo da postane kriminalac i probisvijet nad kojim se društvo onda moralistički zgra‐ža.“10 

Zaista, takvo novinarstvo nije društveno odgovorno. Ali, nakladnici ga forsi‐raju,  jer donosi profit.  I,  tko  ima pravo odrediti privatnom vlasniku da ne objavljuje tračeve koji donose profit umjesto ozbiljnih članaka koji donose gubitak? Svetost pri‐vatnog vlasništva i crni oblak profita stvorili su sasvim novu sliku novinarstva i ma‐sovnih medija. Tisak je samo najvidljivija žrtva. A društvo je nemoćno ponuditi rješe‐nje, kao  što  je nemoćno  riješiti bankovni  sustav, globalnu  ekonomsku krizu  i  stalne izvore sukoba. 

  Darrell Berkheimer, umirovljeni reporter  i urednik, koji u poznim godinama brine o sudbini novinarstva i novinskoj industriji, piše: „Kako novine očekuje da čita‐telji budu lojalni, ako one ne pokazuju lojalnost prema onom što  je relevantno njiho‐vim čitateljima? Vrijeme je da se novine s više strasti obraćaju čitateljima. Moraju naći ili razviti putove kako da tu strast čitatelja sublimiraju u svoje izvještaje.  

10 Aktual, 13.3. 2013. str. 54 

66 

  Jednostavno  rečeno, današnje novine  su preblage.  Jedino kad prevladaju  tu blagost mogu ponovno postati relevantne.“ 11 

  4. POTREBA ZA DRUŠTVENO ODGOVORNIM MEDIJIMA 

 Suvremeno masovno komuniciranje ima sasvim novu paradigmu, koja bitno utječe na konzumaciju medija u cjelini 

Bradford Cross objašnjava to na sljedeći način: „Vijesti i kanali kojima se ko‐municira promijenile  su  se od  tiskanih medija, koja  se  fizički dostavljaju na  tržište, prema emisijama koje nam stižu u domove putem radija i televizije, a sada ih konzu‐miramo digitalno, čitajući članke i blogove na internetu. Vrsta sadržaja koju očekujete i način kako ćete  ih konzumirati uvijek su  isprepleteni, ali društvene mreže miješaju sadržaj  i oblike komunikaciju mnogo dublje, zato  jer  je svatko u tom procesu ravno‐pravan: publika i nakladnici su u istoj zajednici.“12 

Pričati priču danas, dodaje Cross, znači promatrati članak u društvenom kon‐tekstu: od komentara u  tweetu do broja  lajkanja na Facebooku. Odsustvo društvenog konteksta učinilo je Google i Yahoo manje značajnim od milijuna korisnika Facebooka i Tweetera.  

Novine  su  strogo  organizirani  oblik  proizvodnje,  pa  i  konzumacije medija. Zahtijevaju pažnju, vrijeme, pa neko znanje. I drugi klasični mediji su zahtjevni. Druš‐tvene mreže nisu. Njihov sadržaj se ne otvara u nekoliko beskonačnih sekundi, već se tvitanje  odmah  čuje.  Sadržaj  je  nije  pretežak  i  nikada  nije  preopširan,  jer  na male zaslone pametnih telefona ne stane obilan sadržaj.  

Tako je to ako uspoređujemo klasične medije s digitalnim. No, uspoređujemo li time i novinarstvo? Je li isto novinarstvo u novinama, radiju, televiziji i news porta‐lima? Jesu li društvene mreže novinarstvo? Jesu li građani novinari zaista novinari u klasičnom smislu riječi?  

Očito, nova paradigma masovnog  komuniciranja ne poznaje više  i  klasično novinarstvo.  

No, do tog stupnja nismo još u potpunosti došli i upitno je kako će se razvijati sudbina društvenih mreža. Facebook se već suočava s problemima u svojoj kratkotraj‐noj povijesti, pa je dvojbeno može li iskustvo iz današnjice uvjetovati i razvoj medija u budućnosti, ili će sutrašnjica donijeti neku novu digitalnu inačicu.    

  

11  http://www.editorandpublisher.com/Columns/Article/Shoptalk‐Commentary‐‐The‐Future‐of‐Newspapers‐, 6.4.2013. 11 h 12 Cross, Bradford: The Future of the Newspaper, http://www.forbes.com/sites/oreillymedia/ 2012/05/09/the‐future‐of‐the‐newspaper/, 6.4. 2013. 11h 

67

5. ZAKLJUČAK 

Ozbiljni, misleći  ljudi  su, nezavisno od  institucija, na  svim  stranama  svijeta, počeli promišljati o budućnosti, pa se tako razmatra i uloga novinarstva i medija. 

Komercijalizacija je nužnost. Osim toga, radi se o privatnom poslu i privatnoj investiciji. Ako netko  investira svoj novac u pokretanje nekog medijskog proizvoda, legitimno je da očekuje profit. Ako nema profita, onda je posao propao i mora ga uki‐nuti. Tko ima moralno pravo nekome odrediti da uloži svoj novac u kvalitetni medij‐ski proizvod koji nema prođu na  tržištu? Tko  ima pravo određivati nekome da ne ostvaruje profit u svom privatnom poslu, jer mi želimo čitati ozbiljne, kvalitetne novi‐ne?  

Očito  je da se komercijalizacija medija ne može zaustaviti. Očito  je da  ćemo konzumirati  senzacionalističke medije koji privlače pažnju  široke  javnosti, pa  time  i oglašivača. Neke, i to brojne, takvi mediji zadovoljavaju. Što je s onim drugima? Kako će oni zadovoljiti svoje medijske potrebe? Hoćemo  li ostati bez kvalitetnog novinar‐stva? Kako  ćemo sudjelovati u demokratskom odlučivanju kada neće biti više kvali‐tetnih medija koji  će nam kazati što se zbiva,  tko su dobri, a  tko  loši dečki,  te kome ćemo, na kraju, dati svoj glas na izborima? 

Jedno  od mogućih  rješenja  je  javni  servis,  koji  se  pokazao  uspješnim  u  e‐lektroničkim medijima, uglavnom u visoko razvijenim demokracijama, poput onih u skandinavskim zemljama. Javni servis, uključujući novine i news portale, uz postojeće javne radio i televizijske postaje, jedini može njegovati ozbiljno, kvalitetno i odgovor‐no novinarstvo, koje  je demokratska nužnost. Bez  takvih medija demokracija nema kontrolni mehanizam , a građani ne mogu znati što je dobro, a što loše. 

Budućnost demokracija dobrim dijelom počiva na participaciji građana, a oni to mogu samo ako imaju istinitu, točnu, poštenu, nepristranu i uravnoteženu informa‐ciju. Tu leži i odgovor na pitanje hoće li i kada novine umrijeti.  

   REFERENCES (Literatura) 

Aktual, 13.3. 2013. s. 54 Cross,  Bradford:  The  Future  of  the  Newspaper,  http://www.forbes.com /sites/oreillymedia/2012/05/09/the‐future‐of‐the‐newspaper/, 6.4. 2013. 11h Daniel,  Robert  i  Hagey,  Keach:    Turning  a  Page:  Newsweek  Ends  Print  Run, http://online.wsj.com/article/SB1000142412788732466040457820143281220 2750.html  Novinar, broj 1‐3 2013 Pavić, Nino: 1,364.034, Jutarnji list, 4. travnja 2013., str. 9.  Rushton, Katherine: Guardian  looks  to  digital  future without  printed  newspapers, http://www.telegraph.co.uk/finance/newsbysector/mediatechno  logyandtele‐

68 

coms/media/9616483/Guardian‐looks‐to‐digital‐future‐without‐pri  nted‐newspapers.html.6.4. 2013. u 11h    http://www.wan‐ifra.org/articles/2013/04/03/perfect‐start‐for‐the‐kba‐commander‐cl‐at‐times‐union‐in‐albany, posjećeno 6.4.2013. 10 AM http://www.wan‐ifra.org/articles/2013/04/03/perfect‐start‐for‐the‐kba‐commander‐cl‐at‐times‐union‐in‐albany, posjećeno 6.4.2013. 10 AM http://www.jutarnji.hr/donesena‐konacna‐presuda‐za‐ubojstvo‐pukanica‐javnosti‐ce‐biti‐objavljena‐u‐srijedu/1083355/ http://www.b92.net/info/misljenja/index.php?nav_id=682640 http://www.editorandpublisher.com/Columns/Article/Shoptalk‐Comm  entary‐The‐Future‐of‐Newspapers‐, 6.4.2013. 11 h 

/ColorImageDict > /JPEG2000ColorACSImageDict > /JPEG2000ColorImageDict > /AntiAliasGrayImages false /CropGrayImages true /GrayImageMinResolution 300 /GrayImageMinResolutionPolicy /OK /DownsampleGrayImages true /GrayImageDownsampleType /Bicubic /GrayImageResolution 300 /GrayImageDepth -1 /GrayImageMinDownsampleDepth 2 /GrayImageDownsampleThreshold 1.50000 /EncodeGrayImages true /GrayImageFilter /DCTEncode /AutoFilterGrayImages true /GrayImageAutoFilterStrategy /JPEG /GrayACSImageDict > /GrayImageDict > /JPEG2000GrayACSImageDict > /JPEG2000GrayImageDict > /AntiAliasMonoImages false /CropMonoImages true /MonoImageMinResolution 1200 /MonoImageMinResolutionPolicy /OK /DownsampleMonoImages true /MonoImageDownsampleType /Bicubic /MonoImageResolution 1200 /MonoImageDepth -1 /MonoImageDownsampleThreshold 1.50000 /EncodeMonoImages true /MonoImageFilter /CCITTFaxEncode /MonoImageDict > /AllowPSXObjects false /CheckCompliance [ /None ] /PDFX1aCheck false /PDFX3Check false /PDFXCompliantPDFOnly false /PDFXNoTrimBoxError true /PDFXTrimBoxToMediaBoxOffset [ 0.00000 0.00000 0.00000 0.00000 ] /PDFXSetBleedBoxToMediaBox true /PDFXBleedBoxToTrimBoxOffset [ 0.00000 0.00000 0.00000 0.00000 ] /PDFXOutputIntentProfile () /PDFXOutputConditionIdentifier () /PDFXOutputCondition () /PDFXRegistryName () /PDFXTrapped /False

/CreateJDFFile false /Description > /Namespace [ (Adobe) (Common) (1.0) ] /OtherNamespaces [ > /FormElements false /GenerateStructure false /IncludeBookmarks false /IncludeHyperlinks false /IncludeInteractive false /IncludeLayers false /IncludeProfiles false /MultimediaHandling /UseObjectSettings /Namespace [ (Adobe) (CreativeSuite) (2.0) ] /PDFXOutputIntentProfileSelector /DocumentCMYK /PreserveEditing true /UntaggedCMYKHandling /LeaveUntagged /UntaggedRGBHandling /UseDocumentProfile /UseDocumentBleed false >> ]>> setdistillerparams> setpagedevice