UNIVERZITET ZA POSLOVNE STUDIJE

FAKULTET ZA EKOLOGIJU

Školska godina: 2011/2012

SEMINARSKI RAD

Predmet : UPRAVLJANJE KVALITETOM

Tema: INTERNI AUDIT

Mentor: dr. Ilija Šušić

Student: Marko Marković

S A D R Ž A J :

1

1. UVOD...............................................................................................................

2. POJAM INTERNOG AUDITA…………………………………………………..

3. RAZVOJ INTERNOG AUDITA…………………..…………………………………..

4. OSTVARIVANJE INTERNOG AUDITA…………………………………………….

5. Kontrolno okruženje…………………………………………………………………....

6. Procjena rizika ……………………………………..................................................

7. Kontrolne aktivnosti (procedura)……………………………………………………......

8. Informacija i komunikacija …………………………………………………..………...

9. Nadgledanje i praćenje …………………………………………………………………

10. Organizaciona struktura ………………………………………………………………

11. Računovodstvena struktura …………………………………………………………..

12. Limitiranost internog audita u sprečavanju pronevjera…………………………..

13. Ispitivanje interne kontrole od strane auditora …………………………………..

14. Oslanjanje auditora na internu kontrolu……………………………………………………

15.Opseg i metode ispitivanja internog audita ……………………………………………..

16.Izvor informacija za upoznavanje i opisivanje internog audita……………………………17. Testiranje transakcija

18. Ocijena  kontrole ………………………………………………………………………

19. Izveštaj interne kontrole……………………………………………………………………..

20. Interni audit  (perspektiva uvođenja u našim uslovima)…………………………

21. ZAKLJUČAK……………………………………………………………………….

22. .LITERATURA……………………………………………………………………..

 UVOD

2

Menadžment savremenog privrednog društva suočen je sa potrebom donošenja poslovnih odluka u vezi sa ostvarenjem poslovnih ciljeva. Nadzor nad poslovanjem preduzeća pored sistema internih kontrola, ogleda se i u formi nadzora koji se naziva interni audit. Njen naziv upućuje na zaključak da se radi o službi u preduzeću koja je formirana sa posebnim zadacima i obavezama. Interno audit je nezavisno, objektivno uvjeravanje i konsultantska aktivnost kreirana sa ciljem da se doda vrijednost i unaprijedi poslovanje organizacije. Ona pomaže organizaciji da ostvari svoje ciljeve obezbjeđujući sistematičan, disciplinovan pristup ocjeni i poboljšanju efikasnosti upravljanja rizikom, kontrolama i procesima upravljanja.Interno audit se uspostavlja i realizuje kroz odjeljenja (jedinice) internog audita.

1. POJAM INTERNOG AUDITAInterna revizija (engl. internal auditing, njem. innerbetriebliche rechnungsprüfung) je značajan dio cjelokupnog procesa kontrole. Provode je organi onog preduzeća koje je objekt kontrole i oni sami organizuju i provode program internog audita kao cjelovit test svih aspekata interne kontrole.Najznačajniji poslovi internog audita su ispitivanje organizovanosti, razvoj i poboljšanje djelotvornosti pojedinih poslovnih funkcija, ispitivanje načina donošenja poslovnih odluka, ispitivanje funkcionisanje informacionog sistema i drugi poslovi kojima se ispituje i ocjenjuje poslovanje preduzeća. Zbog toga se interni audit često naziva produženom rukom poslovodstva.Interni audit predstavlja naknadnu SUB kontrolu poslovnih transakcija uključujući i kontrolu kontrole.Zakonom o preduzećima propisano je da se revizija računovodstvenih izvještaja obavlja u skladu sa, zakonom i da preduzeće može ustanoviti internu reviziju. Sva pravna lica su obavezna u skladu sa Zakonom o reviziji računovodstvenih iskaza, da svake godine angažuju revizora da izvrši reviziju računovodstvenih izvještaja. Zakon o preduzećima, međutim, interni audit predviđa samo kao mogućnost a ne i kao obavezu. Interni audit predstavlja aktivnost u funkciji povećanja efikasnosti poslovanja. Čak i da nema te zakonske odredbe, menadžment bi mogao da je uvede bez ikakvih smetnji. Od tempa kojim se bude odvijala vlasnička transformacija preduzeća i uspostavljala odgovornost menadžmenta prema vlasnicima preduzeća za ostvarivanje postavljenih pitanja, će zavisiti obuhvatnije internog audita. tj. kad vlasnici budu vršili pritisak na menadžment da ostvari očekivane rezultate, uključujući i otkaze zbog neuspeha, menadžment će biti prisiljen da traži rešenje koje će mu omogućiti da ostvari referentnije rezultate, a takvo rešenje je sigurno uvođenje internog audita. 

2. RAZVOJ INTERNOG AUDITA 

3

Na razvoj kontrole koja se izvodi unutar preduzeća (interni audit), uticali su brojni faktori. Pre svega se misli na: -    razvoj preduzeća, -    izmjena njegove organizacione strukture,-    različiti vlasnici kapitala, posebno sa pojavom akcionarskog kapitala i -    odgovornosti menadžera za poslovanje i razvoj preduzeća. Najveću potrebu za osnivanjem internih audita imaju ona preduzeća koja su organizovana kao akcionarska društva, komanditna društva i korporacije Najvažnija područja ispitivanja su: poslovna politika, poslovno odlučivanje, finansijsko poslovanje, prikupljanje, obrada i distribucija informacija i računovodstvo.   Interna kontrola razvila se dosta davno. Teoretičari revizije vide njene korjene još u staroj Grčkoj. Zatim se kao kolijevka moderne interne kontrole pominje Italija. Osnov za takvo stanovište gradi se na otkrivenim knjigovodstvenim dokumentima iz 831. godine i dokumenta iz 1225. i ispitivanja knjiga blagajne Pape Nikolausa trećeg od strane njegovih revizora. Moderna interna kontrola razvija se od 1864. godine kada je u SAD organizovano prvo odjeljenje za internu kontrolu. Nešto kasnije 1875. godine firma "KRUP" je formirala vlastito odjeljenje interne kontrole. Razvoj interne kontrole posebno je izražen u tridesetim godinama ovog vijeka tj. u periodu prosperiteta nakon velike ekonomske krize. U SAD 1941. godine osnovan je Institut za internu kontrolu. Ovaj institut je svojim radom pobudio izuzetno interesovanje za interni audit. Veliki broj stručnjaka a kasnije i preduzeća učlanio se u njega. Tako je nakon 25 godina rada Institut imao 4200 članova iz SAD, preko 360 iz Kanade, 750 iz Evrope i dr. Institut izdaje stručni časopis - "Interni revizor" i drugu stručnu literaturu. Pod uticajem ovog Instituta u mnogim drugim zemljama razvila se interna kontrola a on je imao i najveći uticaj na jedinstven razvoj pa čak i organizaciju internog audita. Kakav značaj kompanije daju internom auditu najbolje ilustruje podatak da General Electric Company u SAD ima oko 120 internih auditora a Crysler Corporation oko 100. Interni auditori se bave razvojem metodologije nadzora, opštom koordinacijom rada, planiranjem revizije u kompanijama, ispitivanjem proizvodnje, prodajnih kanala, finansija, računovodstva i dr. Za razliku od preduzeća u tržišnoj ekonomiji u zemljama koje su izgrađivale socijalistički sistem društvenih odnosa interna kontrola nije uopšte razvijena.U našim preduzećima ustanovljene su stručne interne kontrole, a jedno vreme i samoupravne radničke kontrole. Ove poslednje niti su imale razvijenu metodologiju rada niti su zaživjele prije svega zato što nisu bile stručne i što su imale ideološki, a ne stručni karakter. Pre bi se moglo reći da su bile paravan za politiku, a najčešće "instrument za tjeranje viještica".U daljoj transformaciji naših preduzeća i uspostavljanja organizacije preduzeća kakva je u zemljama razvijene tržišne ekonomije te prestruktuiranjem vlasništva uloga interne kontrole će doći do izražaja. Ona postaje izraz potreba samog preduzeća.  

3. OSTVARIVANJE INTERNOG AUDITA     

4

1. Interni audit(komponente, vrste)Osnovn i   i   na jvažn i j i   ob l i k   kon t ro l e   u   p r eduzeću ,   s   obz i rom  na  n j en  ka r ak t e r ,  predstavlja interna kontrola.  Za interne kontrole su zainteresovani skoro svi, od eksternih revizora do uprave, borda direktora, velikih kompanija, pa sve do države.Prema ISO 400, sistem interne kontrole podrazumeva sve politike i postupke koje je usvojila uprava nekog preduzeća kako bi joj pomogli u postizanju cilja uprave vezanog za o b e z b e d j e n j e ,   k o l i k o   j e   u k l j u č u j u ć i   p o s l o v a n j e   p o l i t i k e   u p r a v e ,  z a š t i t a   s r e d s t a v a , s p r e č a v a n j e   p r e v a r e   i   g r e š k e ,   t a č n o s t   i   k o m p l e t n os t   r a č u n o v o d s t v e n i h   e v i d e n c i j a   i  blagovremenu pripremu pouzdanih finansijskih informacija. Za internu kontrolu odgovorni su svi u organizaciji: menadžment, upravni odbor,interni auditor i ostalo osoblje.  Najodgovorniji je izvršni direktor koji treba da preuzmenadležnost nad sistemom interne kontrole, tj.da vodi i daje direktive višim menadžerima.Upravn i odbo r č i j a j e g l avna obaveza da obezb j ed i r ukovod j en j e , davan j e d i r ek t i ve i nadgledanje. Interni audit se može definisati kao proces, ustanovljen i sprovođen odstrane upravnog odbora preduzeća, menadžmenta i ostalog osoblja, a cilj mu je da obezbjedi r a zumno uv j e r en j e vezano za pos t i z an j e c i l j eva u s l i j edeć im ka t ego r i j ama i e f i ka snos t I u sp j e šnos t   pos lovan j a ,   pouzdanos t   f i nans i j skog   i zv j e š t avan j a ,   s ag l a snos t  s a   pos to j eć im zakonima i propisima i zaštita imovine od neovlašćenog prisvajanja, korišćenja i otudjenja. Navedena definicija internog audita održava sledeće osnovne koncepte i to:•Interna audit je proces•Interni audit obavljaju ljudi, neke organizacije, zavisno od toga šta rade i g o v o r e ,   o n i   o d r e đ u j u   c i l j e v e   p r e d u z e ć a   i   u v o d e   u   f u n k c i j u  k o n t r o l n e mehanizme•O d   i n t e r n o g a u d i t a   s e   o č e k u j e   d a   u p r a v n o m   o d b o r u   i   m e n a d ž m e n t u  p r eduzeća p ruž i s amo r azumno uv j e r en j e , a ne apso lu tno uv j e r en j e da su ciljevi kompanije ostvareni•In t e rn i aud i t s e   p r im jen ju j e   r ad i pos t i z an j a   c i l j eva  u   j edno j   i l i   v i š e kategorija koje se međusobno preklapaju Nešto jednostavnija definicija interniog audita označava skup mjera koje preduzima menadžment u smislu ostvarivanja poslovnih ciljeva. Pomenute mjere se mogu definisati i grupisati na slijedeći način, i to:•za s t i t a   imov ine  od  p r e t e r anog   t ro šen j a ,   nee f i ka sne  upo t r ebe   i  moguć ih  prevara•obezbjeđenje pouzdanosti računovodstvenih podataka•doslijedna realizacija poslovne politike u svim dijelovima privrednog društva•

5

ocjenjivanje rada sektora, zaposlenih i menadžmenta sistem interne kontrole sastoji se od svih mijera i m e t o d a   k o j e   s e   p r i m j e n j u j u   u   p r e d u z e ć u   u   c i l j u   o b e z b j e đ e n j a  n j e g o v i h   s r e d s t a v a   o d rasipanja, pronevjera i neefikasnosti, unapređenja tačnosti i pouzdanost knjigovodstvenih i o p e r a t i v n i h   p o d a t a k a ,   p r i d r ž a v a n j e   p o s l o v n e   p o l i t i k e   p r e d u z e ć a ,   i  o c i j e n e   p o s l o v n e efikasnosti   

I z navedenog može s e , dak l e , i zve s t i z ak l j učak da i n t e rn i aud i t , u načelu, obuhvata sve sektore i sve aktivnosti preduzeća. 1.1. Komponente sistema internog auditaOd pet međusobno povezanih komponenti se sastoji interni audit:•Kontrolno okruženje•Procjena rizika•Kontrolne aktivnosti•Informacije i komunikacije• Nadgledanje i praćenje

1.1.1. Kontrolno okruženjeLjudi su svojim individualnim osobinama, uključujući integritet, moralne vrijednosti i kompe t en tnos t i ok ružen j e u kome on i r ade , č i ne j e zg ro svakog p reduzeća , ukupno  ponašanje, shvatanje i aktivnosti menadžmenta u pogledu sistema internog audita i njegovog značaja u preduzeću podrazumijeva kontrolno okruženje.

1.1.2. Procjena rizikaKompanija mora da bude svijesna rizika sa kojima se suočava i mora o njima da vodi računa.Poslovne ciljeve koje nastoje da ostvari kompanija određuje, zatim uprava utvrđuje rizike vezane za postizanje zacrtanih ciljeva i preduzima određene korake radi kontrole tih rizika.

1.1.3. Kontrolne aktivnosti (procedura)Da bi se upravi preduzeća pomoglo da obezbjedi realizaciju onih aktivnosti koje ona sma t r a neophodn im da b i s e kon t ro l i s a l i r i z i c i , vezan i z a pos t i z an j e z ac r t an ih c i l j eva  preduzeća, moraju se ustanoviti i obavljati kontrole politike i procedure. One obuhvatajučitav niz aktivnosti.  Iako mnogobrojne kontrolne aktivnosti mogu se sistematizovati usledećih pet kategorija:•adekvatno razdvajanje dužnosti• pravilno odobravanje transakcija i aktivnosti•

6

adekvatna dokumentacija i evidencije•fizička kontrola sredstava i poslovnih knjiga•nezavisne provjere uspješnosti rada

1.1.4. Informacija i komunikacija Na svim nivoima organizacije potrebne su informacije: finansijske informacije, poslovne informacije, informacije o usklađenosti i informacije o vanjskim dogadjajima,ak t i vnos t ima i   u s lov ima .  Pomenu te   i n fo rmac i j e  mora ju da  budu  u tv rd j ene ,   dob i j ene   i  prenijete u onoj formi i vremenskom okviru koji će korisnicima omogućiti da obave svoje dužnosti i  obaveze. Najvažniji sistem za internu kontrolu je računovodstveni sistem, koji s e   sma t r a   s e r i j om zada t aka i   kn j i ž en j a j ednog  p reduzeća  pomoću ko j i h   s e   t r ansakc i j e obrađuju radi vođenja finansijskih evidencija.

1.1.5. Nadgledanje i praćenjeCjelokupan proces mora da bude praćen i po potrebi se mora modifikovati.  To se i  p o s t i ž e   k o n s t a t n i m   a k t i v n o s t i m a   p r a ć e n j a   i   n a d g l e d a n j a ,  p o s e b n i m   p r o c j e n a m a   i l i kombinovanjem tih dvaju postupaka.S a   a n a l i t i č k e   t a č k e   g l e d i š t a   i n t e r n i a u d i t   s e   m o ž e   p o d i j e l i t i   n a   d v e   š i r o k e kategorije nadzornog djelovanja, i to: administrativnu kontrolu i računovodstvenu kontrolu.I jedna i druga kontrola su funkcije upravljanja, a u većini slučajeva se prepliću tako da se između njih ne može povući neka precizna granica. Auditor se mnogo više bavi internom računovodstvenom nego administrativnom kontrolom. Na aktivnosti koje nisu direktnofinansijskog karaktera odnosi se administrativna interna kontrola, sa zadatkom da obezbijedi efikasnost u poslovanju i da se to poslovanje u svim sektorima i odijelenjima preduzeća odvija u skladu sa proklamovanom poslovnom politikom. Efikasne administrativne interne kon t ro l e   ima ju  u t i c a j   na  u sp j e šnos t   pos lovan j a .  Računovods tvena  kon t ro l a  uk l j uču j e aktivnost i obuhvata organizaciju, metodologiju i evidenciju s ciljem obezbjeđivanja zaštite sredstava i vjerodostojnosti finansijskih izvještaja, a koncipirana je na taj način da pruži pouzdane dokaze: da su su transakcije obavljene prema ovlašćenjima menadžmenta, da su t r a n s a k c i j e   e v i d e n t i r a n e   n a   t a j   n a č i n   d a   j e ,   u   p r v o m   r e d u ,  o m o g u ć e n o   s a s t a v l j a n j e finansijskih izveštaja, i potom da je obezbjeđeno prikladno iskazivanje vrijednosti sredstava,da je pristup i raspolaganje sredstvima dopušteno samo po ovlašćenju menadžmenta, da je knjigovodstveno stanje sredstava upoređivano sa postojećim stanjem u odgovarajućim intervalima.Definicija finansijske kontrole, u principu, isključuje pitanje uspješnosti, vrijednosti novca i usklađenost sa zakonskom regulativom. Da li i kako kompanija koristi bankovni s e f   z a   d e p o n o v a n j e   k r a t k o r o č n i h   h a r t i j a   o d   v r i j e d n o s t i ,   i l i   k o r i s t i  b a n k o v n i   s e f   r a d i deponovanja gotovine kompanija, primjeri su računovodstvenih kontrola. P r i m j e r i   a d m i n i s t r a t i v n i h   k o n t r o l a   s u   p r o v j e r e   b i o g r a f i j e   m o g u ć e g  b u d u ć e g zaposlenog i provjera plate zaposlenih

7

 

Standardni sistem interne kontrole koji bi  odgovarao potrebama svih preduzeća ne postoji jer je poslovanje preduzeća uslovljeno i individualnim determinantama, kao što su:vrsta djelatnosti, veličina, lokacija. Neki osnovni faktori, međutim, od kojih zavisi kvalitetinterne kontrole, posebno u velikim preduzećima, su sledeći:•organizaciona struktura preduzeća•adekvatna računovodstvena struktura•interna revizija•kadrovi

2.1. Organizaciona struktura Na potrebu organizovanja posebnih i samostalnih sektora, odeljenja za obavljanje funkc i j e   nabavke ,   p r i p r ema ,   p ro i zvodn j e ,   p roda j e ,   r a čunovods tva   i  f i nans i j a ,   i nd i c i r a  princip ujedno i jedno od najvažnijih pravila internog audita, da ni jedno lice ne treba da upravlja svim fazama poslovne operacije od početka do kraja.Organizacija poslovanja zahtjeva da dva ili više lica ili odeljenja učestvuju u svakoj transakciji, tako da rad jednog služi kao dokaz ispravnosti rada drugog.  Interna kontrola ima u vidu da će razgraničenje odgovornosti i podjela rada, ne samo povećavati efikasnost  pos lovan j a , već i omoguć i b l agov remeno dob i j an j e s i gna l a kad god s e po j av i g r e ška u  pos lovan ju .  Da b i   s e menadžmen t snabdeo pouzdan im   t ekuć im   in fo rmac i j ama  kao osnovom za inteligentno upravljanje preduzećem najvažnije je sprečavanje i blagovremeno otkrivanje grešaka. Na koji način učešće više posebnih odijeljenja, tj. službi obezbjeđuje da  jedno odijeljenje, obavljajući svoj dio posla, ujedno i provjerava efikasnost rada drugog odijeljenja.

2.2. Računovodstvena struktura

Računovods tven i   s i s t em  će  obezb j ed i t i   j aku   i n t e rnu  kon t ro lu  pod  u s lovom  da obuhvati:•adekvatan individualan kontni plan• pravilnik o knjigovodstvu kojim se propisuje politika i procedura• plan poslovanja kojim se obezbjeđuje tekuće izvještavanje i analiza razlika između onoga šta je ostvareno i onoga što je planirano•sistem obračuna troškova (u proizvodnim preduzećima)•dokumentaciju i obrasce sa odgovarajućim načinom njihovog numerisanja Sistematizovan pregled svih računa koji se koriste u preduzeću sa detaljnim opisom namjena i   s ad rž inom

8

svakog   r ačuna naz iva s e   kon tn i p l an .  On s ad rž i s amo s in t e t i čke račune, dok je njihovo raščlanjivanje na analitičke račune prepušteno preduzećima, koja ga obavljaju u skladu sa sopstvenim potrebama. U skladu sa zahtjevima interne kontrole,analitički kontni plan treba da sadrži posebne račune kojima će se definisati odgovornosti na r edbodavaca ,   kon t ro lo r a i   i zv r š i l a ca  u  p r eduzeću .  Među t im  u   s l uča ju ne j a sn ih   i   ne konzinstetnih organizacionih rješenja i razgraničenja odgovornosti otežano je sastavljanjeanalitičkog kontnog plana po ovoj osnovi.U   t akv im s l i čn im   s luča j ev ima , paž l j i va ana l i z a   ana l i t i čkog  kon tnog  p l ana  uz  provjeru preciznosti razgraničenja individualnih rješenja, tj. na potrebu reorganizacije.Vrlo značajan instrument kontrole predstavljaju operativni i finansijski plan kojim se definišu ciljevi, tako da služi menadžmentu kao parametar za ocijenu stvarnih izvršenja. S obz i rom na t o da oba uk l j uču ju unap r i j ed od ređene s t anda rde i kon t i n i r anu ana l i zu odstupanja između tih standarda i pojedinih podataka o stvarnom izvršenju. Plan gotovine u kome finansijski rukovodilac, obično za godinu dana, unaprijed, predviđa tok priliva i o d l i v a   g o t o v i n e ,   k l a s i f i k o v a n   p o   i z v o r i m a   p r i l i v a   i   u z r o c i m a  t r o š e n j a   g o t o v i n e , najjednostavniji je i najrasprostranjeniji finansijski plan kako se on još često zove, imag l avn i   c i l j   da   s e   b l agov remeno  obezbed i   dovo l j no   s r eds t ava   za  podmi ren j e   dosp j e l i h obaveza .  Kroz  p l an i r an i b i l ans   u sp j eha za  na r ednu god inu sumi ra s e   komple t an p l an . M i j e s e č n i   i l i   t r o m j e s e č n i   b i l a n s i   u s p j e h a   s e   m o g u   n a s t a v l j a t i  u   t o k u   g o d i n e ,   s   c i l j e m upoređivanja ostvarenih rezultata poslovanja sa planiranim.Dva su osnovna zadatka sistema obračuna troškova, i to:•P rv i ,   da   rukovods tvu  p r eduzeća  obezb j ede   i n fo rmac i j e   z a   donošen j e  poslovnih odluka, planiranje i kontrolu poslovanja•Drug i , da r a zv i j u i s t o r i j ske poda tke za u tv rđ ivan j e v r ednos t i z a l i ha i troškova realizovanih zaliha, koji se koriste u bilansnim agregatima.Serijsko numerisanje , tj. numerisanje dokumenata pomoću rednih brojeva je veoma rasprostranjen način numerisanja u praksi. Putem mjesečne ili nedeljne inspekcije za neka dokumen ta j e po t r ebno da s e v r š i p rov j e r a z a svak i b ro j u s e r i j i i zda t i h č ekova u t om  periodu.U drugim situacijama, kao u slučaju serijski numerisanih karata, kontrola može da se izvrši tako što će se svakog dana, na kraju radnog vremena zabilježiti zadnji redni broj izdate karte i na osnovu toga izračunati ukupna vrijednost izdatih karata toga dana.

Brz i r a zv i t ak i r a sp ros t r an j enos t i n t e rne r ev i z i j e u mnog im zeml j ama može s eob j a sn i t i   č i n j en i com  da  ona  uz   adekva tnu  o rgan i zac ionu   i  r a čunovods tvenu   s t ruk tu ru  preduzeća predstavlja faktor koji omogućava ostvarenje ciljeva interne kontrole.  Posaointernog auditora jeste da ispituje i ocjenjuje sistem interne kontrole i efikasnost izvršenja z ada tka od   s t r ane po j ed in ih  o rgan i zac ion ih j ed in i ca .   I n t e rn i aud i t o r ima   zada t ak  da  pomogne menadžmentu preduzeća u efikasnom upravljanju, a da bi realizovao taj cilj, on oc j en ju j e   e f i ka snos t   i n t e rne  kon t ro l e   u   po j ed in im  od i j e l j en j ima ,  

9

d j e l a tnos t ima   i   d rug im organizacionim jedinicama. Sličnost između eksterne i interne revizije su u metodama I t ehn ikama r ev i z i j e ,   a   ne u   c i l j ev ima i   r e zu l t a t ima .  Nakon zav r še tka aud i t a j edne organizacione jedinice, interni auditor sastavlja izjveštaj i dostavlja ga nadležnom organu  preduzeća.

3. Limitiranost internog audita u sprečavanju pronevjeraZnačajnu prepreku za obavljanje prevara i pronevjera predstavlja snažna i dobroorganizovana interna kontrola, ali ipak nije u stanju da ih u  potpunosti spriječi. Mogućnost d a d o đ e d o p r o n e v j e r e s u , d r u g i m r i j e č i m a p r i s u t n e č a k i u s l u č a j u d a p r e d u z e ć e i m a adekvatan sistem interne kontrole i ako se svake godine podvrgava eksternoj finansijskoj reviziji.  Razlog za navedeno leži u činjenici što je obim interne kontrole koji preduzeca mogu da primjenjuju, u velikoj mjeri ograničen njenim troškovima. 4. Ispitivanje interne kontrole od strane auditoraPrvu fazu rada auditora predstavlja ispitivanje i ocjenjivanje postojeće interne kontrole preduzeća. Do koga obima će auditor vršiti provjeru i koja područja će zahtjevati intezivnije ispitivanje auditor će odlučiti na osnovu analize interne kontrole.

4.1. Oslanjanje auditora na internu kontroluProvjeru pozicija u bilansu stanja i bilansa uspjeha auditor će izvršiti ako se ispostavi da je sistem interne kontrole preduzeća adekvatan, metodom testiranja i uzorka, koja bazirana pretpostavci da će ispitivanja dijela knjiženja ili drugih relevantnih podataka, otkriti iste osobenosti kao i ispitivanje svih pozicija.  Polazeći od činjenice da je adekvatan system interne kontrole glavni faktor u reviziji koju vrši eksterni revizor, postavlja se pitanje šta on treba da preduzme ako utvrdi da interna kontrola ima ozbiljnih nedostataka. Da bi auditor ustanovio da finansijski izveštaji u velikim preduzećima na konkretan način održavaju f i nans i j sku   s i t uac i j u   i   r e zu l t a t e   pos lovan j a   p r edus lov   j e   pos to j an j e  adekva tne   i n t e rne kontrole.

4.2. Opseg i metode ispitivanja internog auditaIz dve faze se sastoji ispitivanje interne kontrole od strane revizora i to: studiranja I ocjenjivanja. U prvoj fazi auditor pribavlja dokaze o karakteru sistema interne kontrole I načinu na koji ona fukcioniše.  U drugoj fazi on ocjenjuje dobre strane i slabosti sistema i  p r o š i r u j e   s v o j   p r o g r a m   a u d i t a   s   c i l j e m   n a d o k n a đ i v a n j a ,   o d n o s n o  k o m p e n z i r a n j a nedostataka interne kontrole.  U fazi studiranja (prva faza) u praksi auditor o karakteru sistema interne kontrole preduzeća klijenta pribavlja dokaze putem tri forme, tj. metode it o :   s t anda rdn i   up i t n i c i   z a   i n t e rnu  kon t ro lu ,   z a t im ,   t ek s tua lno  p r i kaz ivan j e  i   š ema t sko  prikazivanje.Adekvatna forma upitnika:•da obezbjedi indikacije izvore informacija koje su neophodne za odgovor na svako pitanje iz upitnika i provjeru, ako je potrebno

10

•da obezbjedi razlikovanje između krupnih i sitnih nedostataka u internoj kontroli•da obezbjedi dovoljno detaljan opis nedostataka u internoj kontroli koji omogućavaju sastavljanje pismenih izveštaja o tim slabostimaS tanda rdn i up i t n i c i z a i n t e rnu kon t ro lu su , ug l avnom, uč in j en i na t a j nac in , t j .  pitanja su tako formulisana da odgovor neindicira na slabosti interne kontrole.  Medju najveće slabosti prilikom korišćenja upitnika za internu kontrolu ubrajaju se: prepisivanjeodgovora iz upitnika od prethodne godine, zatim mehaničko ispunjavanjedaineodgovora bez stvarnog razumjevanja i studiranja problema i tretiranje upitnika kao cilja umesto kao sredstva. Tekstualno opisivanje i prikazivanje poslovnih tokova obuhvata indetifikaciju lica koji obavljaju određene funkcije i koja mogu da indiciraju na detalje u vezi sa načinom izvršenja zadatka. Auditor nakon opisa postupka interne kontrole može da sumira ocijenu klasifikujući svaki glavni dio sistema interne kontrole kaodobar ,  zadovoljavajući  ili  slab.Šematsko prikazivanje internog audita sastoji se u  simboličkom prikazivanju sistema.Auditoru će priprema ovih šema omogućiti da brzo ocijeni efikasnost interne kontrole.

4.3. Izvor informacija za upoznavanje i opisivanje internog audita.Pr i l i kom  p r ikup l j an j a   dokaza  o  od ređenom   sek to ru  kon t ro l e   i skusn i j i   i  man j e iskusni auditori reaguju različito.  Naime mlađi auditori nisu uvijek sigurni koji je metod ispravan za pribavljanje neophodnih informacija za upitnik tekstualno opisivanje i šematski prikaz. S druge strane, iskusniji auditoriri su skloniji da odmah lično izvrše ispitivanje uvidom na licu mijesta pribave objektivne i konačne odgovore za upitnik. Oslanjanje samo na ispitivanje osoblja u svakom slučaju bilo bi u suprotnosti sa osnovnim načelima audita.

4.4. Testiranje transakcijaDa bi ustanovio da li interne kontrole prikazane u upitniku, tekstualnom opisu ili šemi, realno funkcionišu, odnosno da li se  primjenjuju na prikazani način auditor obavlja t e s t i r an j e t r ansakc i j e , p r i l i kom čega p r a t i od ređene t r ansakc i j e k roz kn j i ge počevs i od monetarne njihovog iniciranja pa do završetka.

11

4.5. Ocijena  kontroleAuditor nakon završnog studiranja, odnosno upoznavanja interne kontrole mora  da oc i j en i   s i s t em ,   p r i   č emu  će  mu   s t ud i r an j e   i n t e rne  kon t ro l e   omoguć i t i   da  i nde t i f i ku j e  postojeće slabosti, tj. nedostatak u sistemu.  Nacrt kompletnog programa kontrole auditor treba da pripremi nakon što kompletira svoju ocijenu o internoj kontroli, a, isto tako, i da napiše izvještaj o internoj kontroli klijenta.

  4.6. Izvještaj interne kontroleVeć ina   aud i t o r sk ih   f i rm i   kada  o tk r i j e   ozb i l j n i j e   nedos t a tke  u   i n t e rno j  kon t ro l i   p r ak t i ku j e   da   s a s t av i   i zv j e š t a j   i   upu t i   ga  k l i j en tu ,   odnosno  n j egovom  menadžmen tu . Izveštaj, koji se obično sačinjava u formi pisma koje sadrži sugestije za otklanjanje nađenih nedostataka, služi da minimizira obaveze auditora u slučaju da se kasnije otkrije velika prevara ili drugi ozbiljni gubici.  Pismom koje se odnosi na nedostatke u internoj kontroli pomaže da s e i zg rad i adekva tn i j e r a zumjevan j e i veće r e spek tovan j e z a u s luge ko j e obavlja eksterni auditor.

5. Interni audit  (perspektiva uvođenja u našim uslovima)I n t e r n i a u d i t   p r e d s t a v l j a   n a k n a d n u   S U B   k o n t r o l u   p o s l o v n i h  t r a n s a k c i j a uk l j uču juc i   i   kon t ro lu  kon t ro l e .  Tamo  gde j e   i n t e rna   r ev i z i j a   i n s t a l i r ana ,   ona t e s t i r a   i ocjenjuje računovodstvene i administrativne kontrole u svim sektorima.Zakon o preduzećima, međutim, interni audit predviđa samo kao mogućnost, a ne kao obavezu.Kada govorimo o internom auditu, mislimo na profesionalnu internu reviziju čiji je rad utemeljen na verifikovanim i opšteprihvaćenim standardima. S obzirom na činjenicu da j e adekva tnog kad ra u i n t e rno j r ev i z i j i danas veoma ma lo , ako ga uopš t e ima , t o   pod razumjeva t imsk i r ad i angažovan j e kad ra ko j i na s to j i da u i n t e rno j r ev i z i j i o s t va r i značajnu karijeru, kao i njegovo školovanje za internu reviziju. Interni audit se obično organizuje u matičnim preduzećima, sa takvim ovlašćenjima da poslove može obavljati i u matičnom i u povezanim preduzećima, što omogućava usklađenost  postupaka interne kon t ro l e   i   veću e f i ka snos t na   sv im  n ivo ima .  Na s t va r an j e o snove   za i n t e rnu   r ev i z i j u  pozitivno će se odraziti razvoj računovodstvene profesije.  Do uvođenja interne revizije najpre će doći u onim preduzećima i bankama u koje bude ulozen inostrani kapital odnosno inostrani investitori će zahtjevati primjenu metodologije interne revizije, što će omogućiti I formiranje osnove za obrazovanje kadra i šire uvođenje interne revizije u našu praksu.Politika preduzeća jeste da uvede i ocjenjuje poslovanje preduzeća radi pružanja pomoći menadžmentu preduzeća u realizaciji, ciljeva definisanih poslovnom politikom preduzeća.Dio za internu reviziju organizaciono vezan za generalnog menadžera, a svoje izveštaje  podnosi generalnom menadžeru i upravnom i nadzornom odboru. Zaposleni u odeljenju za i n t e r n i a u d i t i m a j u   p r a v o   n a   p o t p u n   i   s l o b o d a n   p r i s t u p   s v i m   i n f o r m a c i j a m a  i dokumentaciji, radi obavljanja svojih poslova. Osnovni cilj organizacionog djela za interni audit jeste da na efikasan način pruži pomoć menadžmentu preduzeća u izvršavanjuzadatka. Rukovodilac internog audita rukovodi internom kontrolom u sektoru preduzeća,zavisnom preduzeću ili u drugom organizacionom dijelu, izvršava program

12

interne revizije uskladu sa standardima revizije i uputstvima za rad i uspostavlja saradnju sa nadležnim rukovodiocima u organizacionim dijelovima u kojim se vrši kontrola.Interni auditorima sledeće dužnosti:•I sp i t u j e pos lovan j e p r eduzeća u ob l a s t i ko ju j e po p rog ramu dob io i ocjenjuje adekvatnost i efikasnost internih kontrola u toj oblasti•Utvrđuje da li se u organizacionom dijelu u kom vrši kontrolu primjenjuju  p r o p i s a n i   p o s t u p c i   k o j i   s e   o d n o s e   n a   p l a n i r a n j e ,  r a č u n o v o d s t v e n o obuhvatanje, očuvanje sredstava preduzeća i kontrolu rada i da li su ti  pos tupc i u sk l ađen i s a pos lovnom po l i t i kom p reduzeća i s av remen im standardima organizacije poslovanja•Planira i izvodi kontrolu u skladu sa profesionalnim standardima•Obrađuje nalaze kontrole i preporuke za otklanjanje uočenih slabosti•Vrši specijalne preglede na zahtjev rukovodstva•Daje instrukcije mlađim kontrolorima Na organizaciju i efikasnost nadzora utiču veličina preduzeća. Komplikovanije je usavršiti internu kontrolu u malom preduzeću nego u velikom, iz jednostavnog razloga što,na primjer, u malom preduzeću na sedam zaposlenih nije moguće urediti zadovoljavajuće razgraničenje ovlašćenja. Pored navedenog ima to veze i sa troškovima.. U slučaju kada računovodstveni nadzo r o tk r i j e nep rav i l nos t i t r e t i r a i h kao namje rne g r e ške unesene u r a čunovods tvene evidencije, poslovne knjige i finansijske izvještaje u prevarantske svrhe. Nepravilnosti se mogu definisati u dve grupe i to: prevare koje su učinili zaposleni, i  prevare koje je učinio menadžment. Smanjenje rizika od prevare, falsifikata i drugih nečasnih radnji zaposlenih udobroj mijeri bi uslijedilo, dakle, raspodjelom ovlašćenja nad transakcijama.Te rminom „vez ivan j e v i j e rnos t i “ označava s e o s igu ran j e ovog neob i čnog r i z i ka , odnosno to je vrsta ugovora kojim se osiguravajuća firma obavezuje da isplati poslodavcu štete nastale prevarom od zaposlenih osoba vezanih vijernošću.U iskazivanju profitabilnosti preduzeća u obzir treba da se uzmu svi troškovi, naime menadžment i upravni odbor su odgovorni za kontrolisanje ukupnih troškova, a samo uz stalni nadzor je moguće adekvatno upravljanje troškovima.S ciljem poboljšanja profitabilnosti, menadžment preduzeća svojom odlukom može i sp i t a t i moda l i t e t sman j en j a r e su r sa z a p ro i zvodn ju nekog p ro i zvoda i l i r e su r se uč in i t i  produktivnijim ili ih nabaviti po nižim troškovima. Prisutna je alternativa da menadžment  pod igne c i j ene on ih p ro i zvoda ko j i ko r i s t e ve l i ke unose r e su r sa i na t a j nač in s t imu l i šu  proizvodnju sa jeftinijim unosom.

 ZAKLJUČAK

Interni audit, ili još preciznije interna kontrola, ima primarni cilj da preventivno djeluje na suzbijanju prevara, koje se definišu kao namjerno pogrešne interpretacije činjenica sa ciljem obmanjivanja i dovođenja u zabludu treće osobe. K l jučn i z ada t ak i n t e rnog

13

aud i t a j e s t e da kon t ro l i š e sve d i j e l ove p r eduzeća da l i doslijedno redukuju poslovnu politiku usvojenu na početku poslovnog perioda kao i da o tome podnose informaciju menadžmentu privrednog društva. Za pojačano interesovanje za uspostavljanje internog audita razlog više su i prisustvo nelojalne konkurencije, povećane konkurencije i erozije poslovnog morala. Za interni audit odgovorni su svi u organizaciji i ona se sastoji od svih mijera i m e t o d a   k o j e   s e   p r i m j e n j u j u   u   p r e d u z e ć u   u   c i l j u   o b e z b j e đ e n j a  n j e g o v i h   s r e d s t a v a   o d rasipanja, pronevjera i neefikasnosti, unapređenja tačnosti i pouzdanost knjigovodstvenih i o p e r a t i v n i h   p o d a t a k a ,   p r i d r ž a v a n j e   p o s l o v n e   p o l i t i k e   p r e d u z e ć a ,  i   o c j e n e   p o s l o v n e u s p j e š n o s t i .

Literatura:

Jakšić, M., Upravljanje tehnologijom u preduzeću

Sorak, M., Uloga menadžmenta u održavanju, razvoju I rastu industrijskihsistema

dr Ilija Šušić

dr Radoja Radić , Upravljanje kvalitetom

14