ONORE DE BALZAK

Balzak je ro|en 1799. godine u Turu, Francuska. Kao li~nost i kao pisac formirase u prvoj polovini 19. veka, koju obele`avaju sna`an uspon bur`oazije i wene filozofije`ivota i sila novca kao osnovna pokreta~ka snaga svega delovawa i stila `ivqewa. Kadaje zavr{io studije prava, trebalo je, po `eqi roditeqa, da bude bele`nik jer je taj pozivobezbe|ivao dru{tveni ugled i udoban `ivot. Balzaku se taj poziv nije dopao, ~ak mu je bioodvratan. Hteo je, o tome ma{tao jo{ kao de~ak, da bude pisac. Naslu}ivao je svojstvarala~ki genije i uporno odbijao da se bavi bilo ~im osim pisawa. (Otac: Kad morada se `ivi od pera..., ne mo`e se stvarati ni{ta ni ozbiqno ni veliko; Balzak: O~e,treba imati dara u tome je sve. Ima}u mnogo da radim, ja to znam ali imam voqe, energijei hrabrosti; otac: U kwi`evnosti mora da bude{ kraq da ne bi bio zidarski {egrt;Balzak: Pa lepo, bi}u kraq). Wegov prvi poku{aj je tragedija Kromvel, ali je to bilovrlo slabo delo. Okrenuo se romanu, napisao za nekoliko godina nekoliko romana, ali jevideo da su vrlo slabi i nije ih potpisivao svojim imenom.

Posle prvih kwi`evnih neuspeha, opredequje se za izdava{tvo, potom kupuje {tam -pariju uz finansijsku pomo} roditeqa. U ovom poslu propada i do`ivqava materijalnukatastrofu koja }e ga pratiti do kraja `ivota; stalno je bio u dugovima i stalno se boriosa nema{tinom. Opet se vra}a kwi`evnosti re{en da pi{e roman o gra|anskom ratuizme|u monarhista i republikanaca u Bretawi. Odlazi na mesto doga|aja, mesec i po danaprikupqa gra|u, vra}a se u Pariz, pi{e roman Posledwi {uan i, svestan wegove vrednosti,potpisuje ga svojim imenom. Posle desetogodi{weg neuspeha i tragawa za umetni~kimizrazom, Posledwi {uan (1829) je do`iveo izuzetan uspeh i otkrio Balzaka pisca. Od tadapa za slede}ih dvadesetak godina Balzak }e napisati stotinu kwiga pi{u}i iz dana u dan,bez predaha, po sedamnaest sati dnevno. Balzak je primer ogromne stvarala~ke snage,posve}enosti kwi`evnosti i sagorevawa u neprekidnom stvarala~kom zanosu. Ogromnaradna energija je slabila, zdravqe se sve vi{e pogor{avalo i posledwih nekoliko godina,umoran i ophrvan bole{}u, ni{ta nije napisao. Umro je 1850. godine, na vrhuncu slave.

Balzak je do{ao na genijalnu ideju da sve svoje romane objedini u jednu celinu kojuje nazvao Qudska komedija. Svaki roman je posebna celina ali sve wih objediwuje vreme,podnebqe, mentalitet, li~nosti. Neke wegove li~nosti javqaju se u razli~itim delima,razli~itim vremenima i druga~ijim ambijentima. U Qudskoj komediji Balzak prikazujeplemstvo, ministre, politi~are, bankare, sudije, advokate, oficire, sve{tenike, trgovce,novinare, studente, fabrikante, seqake, zanatlije, prosjake, robija{e, prostitutke. Wego -va Qudska komedija je tako postala i ostala istorija naravi francuskog dru{tva prvepolovine 19. veka. On je postao najboqi i najpoznatiji istori~ar, istori~ar zadojenmaterijalizmom prirodnonau~nog metoda: da}e detaqnu, preciznu i minucioznu slikudru{tva u svim wegovim sferama: politici, privredi, finansijama, psihologiji,filozofiji, moralu. U najzna~ajnija i najpoznatija Balzakova dela ubrajaju se: ^i~a Gorio,[agrinska ko`a, Evgenija Grande, Ro|aka Beta, Ro|ak Pons, Izgubqene iluzije, Tra`eweapsolutnog, Seqaci, Pukovnik [aber.

Balzaka odlikuje neobi~an dar zapa`awa i sposobnost analize i sinteze. Zadojenrezultatima i mogu}nostima prirodnih nauka, u svom radu primewuje prirodnonau~nimetod i stvara prirodnonau~ni roman pun detaqa i ~iwenica. U wegovim romanima imadetaqnih opisa varo{i, ulica, kvartova, dvori{ta, ku}a, poku}stva; tu su istorijegra|evina, ta~ni podaci o graditeqima, materijalu, toku izgradwe; ~oveka prikazuje kaoanatom, fiziolog, psiholog i filozof sagledava ~oveka sa svih strana, u svim detaqimawegovog `ivota, telesnog zdravqa, duhovnih preokupacija, profesionalnog rada.

Balzak ima dva lica: jedno je Balzak gra|anin, drugo je Balzak pisac. Balzak gra|a -nin je na strani monarhije i plemstva, klerikalno nastrojen; Balzak pisac pokazuje simpa -tije prema republikancima, bur`oaziju prikazuje u punoj stvarala~koj snazi i usponu;plemstvo prikazuje u materijalnom i moralnom propadawu, bez perspektive i snage zaopstanak. Tako je u Qudskoj komediji Balzak realista pobedio Balzaka ideologa.

PREDGOVOR QUDSKOJ KOMEDIJI

Trinaest godina nakon objavqivawa prvog uspe{nog romana Posledwi{uan, posle desetine uspelih romana koji su Balzaka u~inili ne samo najpo -znatijim nego i najplodnijim piscem toga doba, Balzak je napisao PredgovorQudskoj komediji (1842) kojim je poku{ao da teorijski obrazlo`i svoje delo.Ovaj se spis smatra manifestom realizma. Nazna~i}emo osnovne poetskestavove iznete u ovom Balzakovom spisu.

1. Zadatak spisa je da objasni kako je zami{qena i kako je postala Qud -ska komedija, te da se ukratko obrazlo`i wen plan.

2. Zamisao je nastala iz pore|ewa qudskog roda i `ivotiwskog sveta:Uvi |ao sam da u tom pogledu dru{tvo li~i na prirodu. Zar dru{tvo ne stva -ra od ~oveka, prema sredini u kojoj on razvija svoju delatnost, toliko razli -~itih qudi koliko ima podvrsta u zoologiji? (...) Prema tome, bilo je i uvek}e biti dru{tvenih vrsta, kao {to ima i zoolo{kih vrsta. Za wega, razlikeizme|u vojnika, radnika, upraviteqa, advokata, itd. isto su tako velike kaoizme|u vuka, lava, magarca, gavrana itd.

3. Balzak ukazuje na suvoparnost istorije zameraju}i istori~arima svihvremena {to su zaboravili da napi{u istoriju naravi.

4. Priznaje {kotskom romansijeru Valteru Skotu da je uzdigao dofilozofskog zna~aja istorijski roman, tu vrstu kwi`evnosti koja iz veka uvek ukra{ava besmrtnim dijamantima pesni~ki venac zemaqa u kojima cvetakwi`evnost.

5. Sebi je postavio zadatak da napi{e istoriju koju su zaboravili to li -ki istori~ari istoriju naravi. To }e posti}i popisuju}i poroke i vrline,skupqaju}i najglavnije slu~ajeve strasti, slikaju}i karaktere, odabiraju}inajva`nije dru{tvene doga|aje, prave}i tipove spajawem ve}eg broja oznakaistorodnih karaktera. Da bi uspe{no obavio taj obiman i odgovoran posaomorao je da

izu~i uzroke dru{tvenih pojava, doku~i skriveni smisao u ogromnom skupu lica, strasti i doga|aja, razmisli o prirodnim na~elima i ustanovi ~ime se dru{tvo udaqava ili pribli`ava ve~nom zakonu,

onom {to je istinito i lepo. 6. Defini{e roman kao uzvi{enu la` istinitu u pojedinostima.7. Daje plan Qudske komedije: . Studije naravi 19. veka

Slike iz privatnog `ivota Slike iz palana~kog `ivota Slike iz pariskog `ivota Slike iz politi~kog `ivota Slike iz vojni~kog `ivota Slike iz seoskog `ivota

. Filozofske studije. Analiti~ke studije.Studije naravi ~ine op{tu istoriju a svaka od slika ima svoju misao,

svoje zna~ewe i izra`ava jedno doba qudskog `ivota. Filozofske studijepri kazuju dru{tvenu mo}. Analiti~ke studije treba da u|u u filozofiju bra -

ka, patologiju dru{tvenog `ivota, anatomiju nastavnog osobqa i analizu vr -li ne. Ovakvo delo obuhvata istovremeno i kritiku dru{tva, analizu wegovihbolesti i pretresawe wegovih na~ela.

Sumu svoje Qudske komedije izrazio je Balzak slede}im re~ima:

Moje delo ima svoju geografiju, kao {to ima svoj rodoslov i svoje porodice,svoja mesta i svoje stvari, svoju ~eqad i svoje doga|aje, kao {to ima svojegrbove, svoje plemi}e i svoje gra|ane, svoje zanatlije i svoje seqake, svojepoliti~are i svoje kico{e, svoju vojsku, re~ju ceo svoj svet!

U ovom Balzakovom spisu ima mehani~kog preno{ewa zakona `ivotiw -skog sveta na qudsko dru{tvo, sukobqavaju se i iskqu~uju wegova materi -jalis ti~ka nau~na shvatawa i monarhisti~ka politi~ka uverewa. Zna~ajno jeukazivawe na uticaj sredine na formirawe qudske li~nosti, isticawe po -tre be za istorijom qudske naravi, otkrivawe sopstvenih stvarala~kih pos tu -paka u transponovawu gra|e u roman, ukazivawe na roman kao proznu vrstuvelikih umetni~kih mogu}nosti.

^I^A GORIO

Pri~a romana ^i~a Gorio razvija se na dva plana: individualnom iop{tem. Na individualnom planu predo~ene su dve kqu~ne pri~e: o mladomstudentu E`enu de Rastiwaku i ostarelom fabrikantu rezanaca ~i~a Goriu.Oko ove dve sudbine razvija se niz individualnih istorija: stanara pansionagospo|e Voker (stara gospo|ica Mi{ono, gospodin Poare, mlada devojkaViktorina Tajfer, gospo|a Kutir, odbegli robija{ Votren), vikontese deBozean, grofice Anastazije de Resto, baronice Delfine de Nisen`an. To susamo istaknutiji pojedinci koji imaju zna~ajnije mesto u romanesknoj pri~i,ali pored wih, kroz ovaj roman defiluje nekoliko desetina epizodnihlikova. Na op{tem planu data je slika pariskog dru{tva od najni`ih do naj -vi{ih slojeva. U pansionu gospo|e Voker je sirotiwa razli~itog `ivotnogdoba i porekla, a u predgra|u Sen @ermen je visoko dru{tvo odeveno u svilui oki}eno zlatom i dijamantima. Pariz je veliko isku{ewe, nada i ~e`wamladih qudi, `eqnih da dopru do sen`ermenskog dru{tva. Pariz je i slikamoralnog blata, bezdu{nosti i egoizma.

[iroka freska francuskog dru{tva

Na samom po~etku romaneskne pri~e, posle predo~avawa stanara pan si -ona gospo|e Voker, narativni subjekt posebno prati dva glavna aktera pri~e.Rastiwak i Gorio su samo dva suseda u pansionu, ali sticaj okolnostipribli`ava mladi}a i starca pa se u toku romaneskne pri~e wihove sudbineprepli}u. Balzak je dobro odredio mesta ovim junacima u strukturi romana:to jesu dva razli~ita qudska tipa i dva sveta, ali se i jedan i drugi uzajamnodopuwuju. Bez ~i~a Goria Rastiwak bi dobio sasvim druge obrise; bez Ras ti -waka tragi~na sudbina starog Goria ne bi dobila tako sna`ne akcente. Dokje jedan na kraju svoga puta, drugi ga tek kr~i; dok je ~i~a Goria uni{tila

bezdu{nost i nezahvalnost dveju k}eri, Rastiwak je na putu da uni{ti majkui sestre; dok je jedan pora`en od `ivota, drugi se bori za pobedu; dok je jedanpotpuno skrhan, drugi je zadojen snagom za obra~un sa dru{tvom.

^i~a Gorio je {iroka freska francuskog dru{tva: tu ima li~nosti raz -li ~itog socijalnog porekla i statusa, razli~itih ideja i ideala, razli~itihmoralnih stavova i razli~itih sudbina: Ovakav skup qudi pi{e Balzak sadr`i uglavnom bitne elemente celog jednog dru{tva. Za junake ove pri~eBalzak uzima dva razli~ita qudska tipa. Jedno je mladi student prava, koji jedo{ao u Pariz da zavr{i studije i svojim trudom obezbedi sebi mesto udru{tvu. Drugi je ostareli negda{wi fabrikant, jedno nesre}no i odgu -rnuto stvorewe, jedan mu~enik sa kojim su svi terali {egu.

Prvi je do{ao u Pariz u punoj snazi svoje mladosti, ispuwen verom u`ivot, `eqan uspeha po svaku cenu. Drugi je na zalasku `ivota, na izmaku sna -ge, napu{ten od svojih k}eri, opqa~kan od sopstvene dece, `rtva bezgrani~neroditeqske qubavi.

Qudski svet romana ~ine li~nosti razli~ite po poreklu, dru{tvenomstatusu, mentalitetu i karakteru. One se mogu svrstati u dve grupe: onu koja`ivi u ulici Sen @enevjev gde se nalazi pansion gospo|e Voker, i onaj izpredgra|a Sen @ermen, gde su ku}e i dvorci aristokratskih porodica. Najednoj strani je siroma{tvo, na drugoj materijalno izobiqe. Na jednoj stranisu vidqivi prosjaji iskrenosti, po{tewa, prijateqstva i uva`avawa, nadrugoj strani je besomu~na borba za dru{tveni presti`, niske intrige, pod -me tawa, zavidqivost, nemoral. Balzak sa simpatijama prikazuje sen`e nevjev -ske `iteqe, ima sa`aqewa za wihove patwe i stradawa, ima razumevawa zawihove sitne zlobe i surevwivosti, ali ih ne idealizuje. Za sen`ermenske `i -te qe nema ni razumevawa ni simpatija na svakom koraku je lopovluk, pre -qu ba, bezdu{nost, zloba. ^i~a Gorio nije idealan lik bogatstvo je stekaona nepo{ten na~in, koriste}i nevoqe siroma{nih i gladnih. Ali on je stra -da lnik i nesre}nik, `rtva svojih nezaja`qivih k}eri i svoje prevelike qu -ba vi prema wima. Ni Rastiwak nije idealizovan: dolazi u Pariz ~ist i neis -kva ren, dugo zadr`ava moralnu ~istotu svoje li~nosti, ali postepeno popu -{ta, prilago|ava se sredini i poprima wene manire: i on iskori{}ava svo -je najmilije da bi obezbedio sredstva za ulazak u visoko dru{tvo; i on, nakra ju romaneskne pri~e, odlazi da se ukqu~i u mete` i blato sen`ermenskogdru{tva.

^i~a Gorio^i~a Gorio je stekao bogatstvo za vreme revolucije prodaju}i bra{no

deset puta skupqe no {to ga je kupovao. Kada je ostao udovac, svu svoju qubavje posvetio dvema k}erima: kupovao im haqine, nakit, ko~ije; obezbedio imveliki miraz i obe su se udale u aristokratske porodice. Starija k}erAnastazija postala je grofica de Resto, mla|a Delfina je postala baronicade Nisen`an. Kada su u{le u visoko dru{tvo, wihove potrebe su postale ve}e `elele su da se istaknu na balovima i sve~anim ve~erama. Novac su dobijaleod oca koji je, zaslepqen o~inskom qubavqu, zadovoqavao wihove prohteve ihirove, rukovo|en stavom: O~evi treba uvek da daju pa da budu sre}ni. Uvekdavati, to zna~i biti otac. Dok je imao para, pazile su ga i kao parajlijusva kome pokazivale. A kad je nestalo novca, nemilosrdno su ga oterale. U pan -si onu Voker je na{ao skloni{te, prezren i siroma{an. Stalno mewa spra to -ve i iznajmquje jevtinije sobe. Odrekao se duvana, otpustio berberina, pres -tao je da se puderi{e, nije vi{e nosio skupa odela, bivao je sve mr{aviji. ^i -~a Gorio koji je imao {ezdeset i dve godine i izgledao kao da nema ni

~etrde set (...), koji je imao ne~ega mladala~kog u osmehu, sada je li~io naizlapelog, nemo}nog i bledog starca od sedamdeset godina. Kada je pone -stalo novca, prodavao je nakit, zlatne tabakere, cve}wake, posu|e od srebra.Uvek je k}erima davao sa suzama radosnicama u o~ima, sre}an {to su onezadovoqne i sre}ne. Kada bi u pansionu neko spomenuo ime neke od wegovihk}eri, oslu{kivao bi da ~uje kako su izgledale, jesu li bile sre}ne, jesu li selepo provele. Da je wegova qubav slepa, pokazuje slu~aj kada je zakupio standa bi wegova k}er Delfina imala gde da se sastaje sa Rastiwakom. Tek nasamrti, kad danima nije bilo wegovih k}eri jer nije bilo ni novca, prvi put}e izraziti razo~arawe i bunt:

Ne, one ne}e do}i! Znam ja to ima ve} deset godina. Ja sam to pomi{qaoponekad, ali nisam smeo da verujem.

Umro je ~i~a Gorio sam i napu{ten od k}eri, kao ubogi siromah. Ispra -tili su ga samo Rastiwak i Kristof, poku}ar gospo|e Voker. K}eri za koje jesve `rtvovao nisu do{le na sahranu poslale su prazne ko~ije i ko~ija{e.

E`en de RastiwakE`en de Rastiwak je mladi} koji je iz provincije do{ao u Pariz na

studije prava. Tu je osetio velegradski `ivot, upoznao siroma{tvo i blago -stawe, uporedio svoju porodicu u svetlu pariskog `ivota i shvatio da morane{to da promeni. On silno za`ele da se istakne i da uspe po svaku cenu.Kao {to se de{ava kod svetlih karaktera, on je hteo sve to da postigne samosvo jom li~nom zaslugom. Shvatio je da u velikom gradu mora imati za{tit -nika da bi opstao i da bi mogao da u|e u visoko dru{tvo koje je postalowegova preokupacija i glavni ciq. Brzo je do{ao u vezu sa daqom ro|akomvikontesom de Bozean i wena ku}a mu je postala prva stepenica za ulazak uvisoko dru{tvo. ^iwenica da je ro|ak vikontese de Bozean, koja je po svomimenu i po svom bogatstvu, jedna od najve}ih plemkiwa, otvarala mu je vrataaristokratskih ku}a i obezbe|ivala pozivnice za balove. Ve} na prvimkoracima u to dru{tvo Rastiwak mlad, neiskusan i ~ista srca do`ivqavaponi`ewe: wegovo odelo, dolazak pe{ice na bal ili neuglednim ko~ijama,izazivaju podrugqive poglede i osmehe slugu koji mu otvaraju vrata. Prviulasci u to dru{tvo otkrili su mu neiskrenost, pritvornost, prevare, la`i.Mladom i neiskusnom Rastiwaku `ele da pomognu svojim savetima robija{Votren i vikontesa de Bozean. Votren je dobro upoznao svet i iskusio dru{ -tvene nepravde pa nastoji da Rastiwaku otvori o~i i uka`e mu na neprijatneistine. Za Votrena je Pariz obi~na kaquga:

Oni koji se u woj ukaqaju voze}i se kolima, to su po{teni qudi, a oni kojise ukaqaju idu}i pe{ice, to su lopovi. Ako vam se desi nesre}a da ukradeteneku sitnicu, pokazuju na vas na trgu pred Palatom pravosu|a kao kakvo~udovi{te. Ali ako ukradete milion, onda }e vas u salonima smatrati zapo{tenog ~oveka.

Pokvarenost je op{ta pojava i oru`je qudi osredwih osobina. U dru{ -tvo treba kr~iti put bleskom genija ili ume{nom pokvareno{}u. U qudskemase treba ili uleteti kao topovsko |ule, ili se uvu}i kao kuga. Po{tewemse ni{ta ne posti`e. I vikontesa de Bozean, u jednom trenutku razo~arawa,kada je qubavnik bio napustio, kazuje Rastiwaku istinu o `ivotu i upu}ujega kako da se pona{a u dru{tvu u koje ho}e da u|e:

Dakle, gospodine de Rastiwak, postupajte s qudima onako kako zaslu`uju.@elite da uspete, ja }u vam pomo}i. Uvide}ete koliko je duboka `enskapokvarenost, izmeri}ete veli~inu bedne qudske sujete. Iako sam pa`qivo~itala tu kwigu o svetu, bilo je stranica koje su mi ostale nepoznate. Sadznam sve. Ukoliko hladnije budete ra~unali, utoliko }ete boqe uspeti. Akoho}ete da vas se svet boji, udarite bez milosti. I qude i `ene smatrajteza po{tanske kowe koje }ete na svakoj stanici ostavqati da crknu, pa}ete ostvariti sve `eqe. (...) Vi }ete uspeti. U Parizu, uspeh je sve, tovam je kqu~ mo}i. Ako `ene na|u da imate duha i dara, qudi }e u topoverovati, ako ih vi ne razuverite. Tada }ete mo}i sve da za`elite, svuda}ete imati pristupa. Tada }ete saznati da je svet skup prevarenih ivaralica.

U Rastiwaku je dvojstvo: on je mlad, neiskusan, ~ist, neiskvaren, re{enda uspe. Ali i on je opqa~kao majku i sestre da bi kupio skupo odelo i voziose ko~ijama, {to je uslov da se u|e u visoko dru{tvo. Po tome je sebi~an, kao{to su sebi~ne k}eri ~i~a Goria. Ali }e taj isti Rastiwak odbiti ne~asnuVotrenovu ponudu da se o`eni bogatom naslednicom Viktorinom po{to pretoga bude ubijen wen brat. Rastiwak ima svoj put:

Moja je mladost jo{ ~ista kao vedro nebo: ko ho}e da postane velik ilibogat ~ovek, treba da se pomiri s tim da mora lagati, povijati se, puzitii uspravqati se, laskati, pretvarati se. Ko pristane na to, zar ne zna~ida je pristao da bude sluga onih koji su lagali, povijali se, puzili. Prvo imtreba biti sluga, pa onda postati wihov sau~esnik. O, ne. Ja }u raditiplemenito, kao svetac; radi}u dawu i no}u da ste~em bogatstvo samosvojim radom. To }e bogatstvo vrlo sporo i}i, ali }u zato spavati mirnesavesti.

Ali, kada postane qubavnik Delfine de Nisen`en, kada oseti miris bogat -stva i mondenskog `ivota, pojmi}e vrednost novca i wegovo dejstvo na ~ove -ka: kada ima novca, ~ovek je siguran, samouveren, prav i dostojanstven. Viso -ko dru{tvo, bogatstvo i moralna ~istota to ne mo`e da opstane jedno poreddrugog, shvatio je Rastiwak.

Sudbina ~i~a Goria iz temeqa potresa Rastiwaka. Sahrana ovoga stra -dal nika bez krivice ru{i sve iluzije koje je Rastiwak gajio o svetu. Kada jemorao da pozajmi franak od poku}ara Kristofa da bi grobarima dao napoj -nicu, Rastiwaka obuzima tuga i gor~ina. U tom trenutku je nestao dotada{wiE`en de Rastiwak koji je `eleo da svet osvaja trudom, zaslugom i vrlinom.Pojavio se novi E`en de Rastiwak koji upu}uje dru{tvu prete}e re~i: A sadje na nas dvoje red. Na ru~ak kod gospo|e de Nisen`en odlazi Rastiwak kojiprihvata borbu sa dru{tvom Sen @ermena, ali prihvata i sredstva kojima seono slu`i.

* * *

Stvarala~ka poetika Onore de Balzaka obele`ena je realisti~kom de ta -qi zacijom. Ekspoziciono uvo|ewe u prostor na kome se odvijaju zbivawa i ukome obitavaju glavni akteri pri~e, vrlo je detaqno i pregledno. Balzakpolazi od kraja i ulice gde se nalazi pansion gospo|e Voker, pa ide na pa` -qi vo opisivawe ku}e u kojoj je sme{ten pansion, potom predwe strane pan -siona, {irokog vrta, glavne sobe i tu }e zapo~eti pri~a o stanarima saosnov nim informacija o wima, wihovom izgledu i karakteru. U kazivawu o

stanarima pansiona ima informacija o poreklu, izgledu, naravi, navikama,nov~anim prilikama, tro{kovima. U izno{ewu ovih podataka pisac }e bitiprecizan: ta~no saop{tava koliki je prihod gospo|e Mi{ono, koliko nakafu tro{i Votren, koliko na kiriju ~i~a Gorio.

Balzak je dobro poznavao francusko dru{tvo, posebno parisko. Pose do -vao je dar zapa`awa, imao je veliko `ivotno iskustvo. To mu je omogu}ilo dade taq no u|e u sve pore dru{tvenog `ivota, opi{e naravi i obi~aje, ago nijuplem stva, intrige i zakulisane igre, la`ne strasti i usiqene osmehe, nezaja -`qivost i pqa~ku, razornu snagu novca, brakove iz ra~una i bra~ne prevare,po`rtvovawe roditeqa i bezdu{nost dece, sjaj bogatstva i bedu siroma{tva.

Rade}i neprekidno, svakodnevno, skoro svih dvadeset i ~etiri ~asa,Bal zak je pisao kwigu za kwigom. Imao je izgra|enu rutinu, ispe~en zanat,ogromnu `ivotnu gra|u pa je ~esto delo zavr{avao za nekoliko no}i. Malose odmarao, malo spavao. @iveo je u svetu svojih romana, sa`ivqavao se sasvojim junacima, bolovao od wihove bolesti, radovao se wihovim radostima.U svakodnevnom `ivotu, u razgovoru sa prijateqima koji bi ga posetili,Balzak je govorio o svojim junacima kao o stvarnim li~nostima koje supoznate i wemu i prijatequ. Ukazivao je na te{ku bolest svoga junaka,radosno je saop{tavao (Jeste li ~uli...) vest da se jedna wegova junakiwaudaje i to dobro i u ~estitu porodicu, saop{tavao je vest o nesre}i (Zami -slite, nesre}nica se ubila!).

PITAWA, ZADACI, VE@BE

1.Roman ^i~a Gorio te~e kao jedinstvena pri~a od po~etka do kraja nije podeqen na mawe kompozicione jedinice, poglavqa.

Poku{ajte da objasnite za{to je Balzak tako postupio. Koji su umetni~ki efekti ovakvog postupka?

2.Gospodin Votren, odbegli robija{, `rtva je lo{e ure|enog i nepra -ved nog dru{tva. Veliko `ivotno iskustvo, uglavnom nega tivno, stvo -rilo je od wega vrlo o{trog kriti~ara dru{tva, wegovih ins titucijai morala.

[ta je Votrena dovelo u sukob sa dru{tvom? Na koji na~in on izbegava progon dru{tva? Da li je stalni sukob sa dru{tvom uticao na formirawe Votre -novog karaktera?

Na osnovu ~iwenica iz romana (kazivawe narativnog subjekta,Votrenovi postupci i pona{awe, wegove re~i) poku{ajte da ski -cirate moralni portret ovog Balzakovog junaka.

Koje su glavne ta~ke Votrenove kritike dru{tva? Na osnovu odgovora na prethodna pitawa, napi{ite kra}i esej oovome junaku.