Specijalizovani časopis o bojama i lakovimaBroj 31 Godina V Besplatan primerak

IntervjuRoland Hochholdinger,

Baumit

TemaOsi gu ra nje malih

i srednjih preduzeća

Aktuelno CEFTA sporazum

Tema:

Osi­gu­ra­nje­malih­

i­srednjih­preduzeća

Str.­26

Vesti

Str.­10-24

Aktuelno

Cefta­sporazum

Str.­34

Pitajte:

Dušan­Janković

Str.­38

Pitanja­i­odgovori:

Rešenja­za­­

kapilarnu­vlagu

Str.­49

Kutak­za­parket:

Zaštita­parketa

Str.­47

Stručni­savet:

Izo­la­ci­o­ni­si­ste­mi

Str.­50

Moja­kuća

Obnavljanje­premaza­­

metalne­ograde

Str.­41

Uradi­sam

Vodonepropusni­­

sistemi

Str.­54

Svet­boja:

Boje­koje­leče

Str.­62

Savetnik

Priprema­drvenih­

površina

Str.­56

Savetnik

Uticaj­boja

Str.­60

Intervju:

Roland­Hochholdinger­

Str.­30

Komentar:

Igor­Mlakar

Str.­42

Reč­urednika

Poštovani prijatelji,

Ponovo smo sa vama u želji da vam prenesemo što više

interesantnih i korisnih tekstova. Jedna od aktuelnih tema

koja će ubuduće sigurno sve više privlačiti vašu pažnju

svakako je osiguranje malih i srednjih preduzeća. Osiguranje

je tema kojoj se nije poklanjalo mnogo prostora, ali se dolas-

kom brojnih osiguravajućih društava to stanje sve više menja

a osiguranje postaje značajna stavka u poslovanju svake

firme. Zato ćemo se u ovom i sledećem broju detaljnije poza-

baviti vrstama i načinima osiguranja, kako bismo vam pomo-

gli da lakše donesete odluku u vezi sa ovom važnom temom.

Veoma važan događaj za celokupnu srpsku privredu jeste i

potpisivanje CEFTA sporazuma, koji će olakšati trgovinu

između zemalja u regionu. Ove olakšice odraziće se i na oblast

građevinarstva, a kako će sve to funkcionisati za Ton

objašnjava Zorica Radovanović, samostalni savetnik u

Privrednoj komori Srbije.

Sagovornik u rubrici Intervju je Roland Hochholdinger,

direktor fabrike Baumit iz Aranđelovca koji govori o uspešnom

pozicioniranju ove firme u Srbiji, planovima i poslovnim

strategijama koje Baumit primenjuje kako bi bili konkurentni

na srpskom tržištu.

Stručnost i zadovoljstvo zaposlenih veoma je važna stavka

u poslovanju svake kompanije. Upravo zbog toga, sve više

firmi se odlučuje da ulaže u svoje stručnjake time što im

obezbeđuje obuke i treninge, a jedna od takvih je i kompanija

Helios. Zbog toga u rubrici Komentar direktor Heliosa Igor

Mlakar govori o prednostima ovakvog ulaganja u zaposlene.

Kao što ste navikli, u časopisu možete da pročitate mnoštvo

stručnih tekstova koji se odnose na različite oblasti

građevinarstva. Tako vam u ovom broju u rubrici Uradi sam

prenosimo tekst o hidroizolaciji površina ispod tla primenom

vodonepropusnih sistema Sika – 1.

U rubrici Savetnik donosimo tekst o zaštiti drvenih površina,

ali i o pristupima u korišnjenju izolacionih sistema.

Moć boja je mnogo veća nego što mnogi od nas pretpostav-

ljaju. Pristalice helioterapije smatraju da se boje mogu uspešno

koristiti u lečenju mnogih tegoba, a nešto više o tome možete

pročitati u rubrici Svet boja.

Do sledećeg broja,

Uživajte!

Marija Milosavljević

IMPRESUM

Izdavač:

FRAME media -

Cara Lazara 9, Beograd

za klijenta Roma Company

Urednik:

Marija Milosavljević

Marketing:

Vesna Milošević/Roma Company

Urednica fo to gra fije:

Lena Ivanović

Naslovna strana:

Lena Ivanović

Saradnici:

Zoran Knežević, Aleksa Urošević,

Srđan Zorić, Ratko Stojković,

Ljiljana Janković

Le ktu ra i korektura:

Vesna Kalabić

Grafički urednik:

Dejan Pavlović

Adresa redakcije:

Cara Lazara 9

(tel/fax) 011/ 3285-890,

011/ 3285-883

(e-mail) redakcija@framemedia.biz

Štampa:

AMD Grafika

List je upisan u registar javnih glasila koji se vodi u Ministarstvu kulture javnog informisanja Republike Srbije, pod rednim brojem 3391

Fasade za sva vremenaFasade za sva vremena

Ekonomičan i ispitan sistem termo izolacije

Termo izolacioni sistem

Bekatherm Standard sistem toplotne izolacije sa BK-StirolFix WDVS lepkom (debljina armirajućeg sloja 2 – 3 mm) ispunjava tehničke i ekonomske zahteve, koje mora imati spoljna izolacija objekta.

Zarija Vujoševića 67, Beograd, tel: +381 11 123 440 e-mail: office@bekament.com www.bekament.com

Kombinacija sa pločama od ekspandiranog polistirena (EPS) ujedinjuje trajnost i ekonomičnost.

Bekatherm sistemi nude:• optimalnu termo izolaciju• kvalitetne sastavne delove• pouzdanost kvalitetne marke• garanciju za sistem• raznovrsnost kombinacija

Bekatherm – sistemi termo izolacije su kombinacija atestiranih sastavnih delova, ujedinjenih u pojedinačne sisteme, koji ispunjavaju različite zahteve.

VESTI

10

ZOR kA CO lOR

FIr mA I u Hr VAT SkojŠabačka kom pa n i j a

Zor ka Co lor, je dan od

li de ra u pro iz vod nji bo ja

i la ko va na srp skom i

r e g i o na l nom t r ž i š t u ,

otvo ri la je sre di nom ju la

ćer ku fir mu u Hr vat skoj

Du ro pal - Maxicolor, čije

je se dište u Za gre bu.

Ve o ma br zo po otva ra-

nju fir me na to tržište kre nu le su i pr ve značaj ni je is po-

ru ke bo ja i la ko va. Osnov na de lat nost no ve fir me biće

uvoz i di stri bu ci ja pro iz vo da iz širo kog asor ti ma na Zor ke

Co lor, ali i Al ka lo i da iz Sko plja, kom pa ni je sa ko jom je

Zor ka pre ne ko li ko me se ci pot pi sa la Me mo ran dum o

stra teškom part ner stvu. Na hr vat sko tržište iz vo ziće se

pro iz vo di na me nje ni širo koj po trošnji, ali i in du strij ski

pre ma zi po ko ji ma je Zor ka bi la do bro po zna ta u bivšoj

za jed ničkoj državi. Osni va njem kom pa ni je u Za gre bu,

Zor ka iz la zi u su sret još jed nom iza zo vu na tržištu su sed-

nih ze ma lja, tim pre što na nji ma već po slu ju re no mi ra na

svet ska ime na iz tog de la pre rađivačke in du stri je. Zor ka

Co lor osno va la je još ra ni je i fir mu ko ja se ba vi di stri bu-

ci jom nje nih pro iz vo da u Mađar skoj. Na taj način kom-

pa ni ja će ima ti mo gućnost za po tvrđiva nje svo je po slov ne

vi zi je ko ja pod ra zu me va i do sti za nje vo deće po zi ci je na

tržištu bo ja i la ko va u ju go i stočnoj Evro pi.

lA FAR gE

Po rAST Pro FI TA zA 17 od SToNaj veći svet ski pro iz vođač ce men ta La far ge po većao je

pro fit za dru gi ovo go dišnji kvar tal za 17 od sto za hva lju-

jući po većanim ce na ma i po ra stu pro da je u Ki ni, Polj skoj

i R u s i j i . N e t o

do bit kom pa ni je

do sti ga la je u pro-

te klom tro me sečju

572 mi li o na evra,

a u istom raz do-

blju prošle go di ne

i z no s i l a j e 490

mi li o na evra, uz isto vre me ni dvo po stot ni skok pri ho da na

4,69 mi li jar di evra.

Ostva ru jući po lo vi nu pri ho da na ra stućim tržišti ma,

La far ge po većava i pro iz vod ne ka pa ci te te da bi mo gao da

kon ku riše ri va li ma, kom pa ni ja ma Hol cim i Cemex, i is ko-

ri sti bum gra di telj stva u Azi ji, Južnoj Ame ri ci i istočnoj

Evro pi.

TEn dER

dVe Po nu de zA He mIj Sku In du STrI ju PrA Ho Vo

Po nu de na ten der za pro da ju četi ri pred u zeća iz sa sta-

va In du stri je he mij skih pro iz vo da Pra ho vo do sta vi li su

grčka kom pa ni ja Neo ki mi ki (Neo c hi mic hi) i be o grad ski

hol ding Uni ver zal.

U sa opšte nju Agen ci je za pri va ti za ci ju na vo di se da oba

po nuđača is pu nja va ju uslo ve ten de ra za pro da ju ka pi ta la

Pra ho vo hol din ga, Pra ho vo đubri va, Pra ho vo so li, Pra ho-

vo pro iz vod nje i Pra ho vo pre vo za.

Ten der sku do ku men ta ci ju ot ku pi li su i Vic to ria Gro-

up iz No vog Sa da, Fos fa ak ci o va spo lečnost iz Češke,

ki par ski East Po int, Yufos iz Be o gra da, Mi ne co iz Švaj-

car ske, Be o he mi ja i ru mun ski Cu prom, ali ni su do sta-

vi li po nu de. Ten der za pro da ju pred u zeća ob ja vljen je u

de cem bru prošle go di ne.

In TE gRA CI jE

SPA jA nje kom PA nI jAHo land ski Sig ma ka lon Gro up ku pio je švaj car sku kom-

pa ni ju ko ja po slu je u sek to ru in du strij skih i zaštit nih

pre ma za Dr. A. Schoch AG. Nji hov za jed nički cilj je ste

raz voj no vog tržišta i us klađiva nje po slo va nja na po lju

uslu ga, pro da je i raz vo ja pro iz vo da.

Se dište firme Dr. A. Schoch AG je u Burg dor fu u

Ne mačkoj, a kom pa ni ja ko ja za pošlja va 65 rad ni ka već

du gi niz go di na snab de va bo ja ma i zaštit nim sred stvi ma

švaj car sku mašino grad nju. Inače, Dr. A. Schoch AG već

šest ge ne ra ci ja u vla sništvu je jed ne po ro di ce.

Kom pa ni ja iz Ho lan di je ko ja za pošlja va oko 10.000

rad ni ka i po slu je u 40 ze ma lja sve ta pre u ze la je Dr. A.

Schoch AG počet kom av gu sta. Pro iz vod nja će bi ti na sta-

vlje na po ra ni jim pla no vi ma, a spa ja njem sa Sig ma ka lo-

nom švaj car ska kom pa ni ja do biće no ve mar ke tinške ka na-

le za tečne bo je i praška ste pro iz vo de.

VESTI

VESTI

12

Ak CI jA

VrAćen oSmeH SI Gur noj dečjoj kućI

U Si gur noj dečjoj kući u

No vom Sa du k r a j em ju na

održan je skup do na to ra i lju di

do bre vo lje ka ko bi se pri ku pi la

sred stva za za vršetak ra do va na

prošire nju ka pa ci te ta tog objek-

ta. Uređenjem pot kro vlja ko je

je pre iz vođenja ra do va ima lo

ko ri snih 200 kva drat nih me ta ra

pro stor za bo ra vak de ce biće

p r o š i r e n z a 5 0 o d s t o , a

osvežava njem po sto jećih pro sto-

ri ja život u Kući po stao je bo lji

i lepši. Ra do vi su počeli prošle

go di ne, a jed na od kom pa ni ja

ko ja je i po držala ak ci ju bi la je Zor ka Co lor. Inače, to je

deo ak ci je ko ja je po kre nu ta av gu sta 2005. go di ne, a čiji

je cilj una pređenje bri ge o de ci i omla di ni, pre sve ga

onoj bez ro di telj skog sta ra nja i usta no va ko je bri nu o

njoj. Pro sto ri ja ma u ko ji ma deca bo ra ve bi lo je po treb no

osveženje, ali i za vršetak ra do va na prošire nju ka pa ci te ta.

Kao i u više na vra ta do sa da, kom pa ni ja Zor ka Co lor i

ovog pu ta po klo ni la je bo ju za zi do ve. Ak ci ji se pri ključio

i Hit-pro met iz No vog Sa da. Ovo je na sta vak ak ci je

ob na vlja nja dečjih usta no va, za ko ju u Zor ki pla ni ra ju da

tra je i na red nih me se ci.

Ak ZO nO BEl

no VA FA BrI kAJe dan od naj većih pro iz vođača bo ja, pre ma za i pro iz vo da

za in du stri ju i in di vi du al nu po trošnju Ak zo No bel otvo rio je

u Ru si ji svoj pr vi pro iz vod ni po gon, ko ji će moći da za do vo-

lji po tre be tog tržišta. Po gon je iz građen u in du strij skoj zo ni

bli zu Mo skve Ore ko vo-Zu je vo. In ve-

sti ci ja od 13 mi li o na do la ra omo-

gućiće Ak zo No be lu vo deću po zi ci ju

na cen tral nom i istočno e vrop skom

tržištu in du strij skih bo ja, od ko jeg na

Ru si ju ot pa da 46 od sto.

Otva ra nje po stro je nja u Ru si ji po sle di ca je snažnog ra sta

(80 od sto) ko ji je Ak zo No bel ostva rio prošle go di ne na

tržištu ko je većinu po treb nih pro iz vo da uvo zi. U no vo o tvo-

re nom po stro je nju mon ti ra ne su dve pro iz vod ne li ni je, a

pla ni ra no je in sta li ra nje još dve do sre di ne 2008. go di ne.

Ak zo No bel tre nut no ima 28 fa bri ka širom sve ta.

TR gO vI nA

kInG FIS Her Se šIrI u ru SI ju Naj veći evrop ski ma lo pro daj ni la nac za opre ma nje do mo-

va King fis her na me ra va da iduće go di ne udvo struči broj

svo jih pro dav ni ca Ca sto ra ma u Ru si ji, a u sle dećih 10 go di na

otva ra nje još 50 pro daj nih me sta. Snažni ji iz la zak na ru sko

tržište re zul tat je ta mošnjeg gra di telj skog bu ma, a pre ma

ne kim pro ce na ma, u Ru si ji će go dišnje bi ti iz građiva no oko

700.000 sta no va. Po red to ga, mno gi od po sto jećih sta no va u

pri lično su lošem sta nju i po treb no im je re no vi ra nje. Isto-

vre me no, pri ho di građana ra stu, pa se očeku je i masovnije

uređenje stambenog prostora građana. King fis her je svo ju

pr vu tr go vi nu u Ru si ji otvo-

rio u fe bru a ru 2006, a u

ju nu u Ro sto vu pe to pro daj-

no me sto u toj ze mlji. U

kom pa ni ji po ručuju da se

neće is ključivo fo ku si ra ti na naj veće gra do ve već i na dru ge

u ko ji ma živi više od mi lion sta nov ni ka. Pre ma na ja va ma,

deo tr go vi na biće otvo ren u pod ručju Ura la i Vol ge, gde su

ne kret ni ne jef ti ni je, a kon ku ren ci ja ni je iz ražena, ali gde je

po tražnja za uređenjem pro sto ra pri lično ve li ka. Po sled njih

go di na King fis her se ubr za no širi na tržišta Južne Ko re je,

In di je i Ki ne da bi se sma nji la za vi snost od pro da je na tra-

di ci o nal nim tržišti ma po put Bri ta ni je i Fran cu ske.

jE lEn dO

do BrI re zul TA TI kA me no lo mAKa me no lom za vađenje ka me na i osta lih ru da Je len Do

ostva rio je u pr vom po lu go dištu ove go di ne do bit od oko

38,36 mi li o na di na ra i pre mašio ne to do bit iz 2004, ka da je

za ra dio oko 36,6 mi li o na di na ra. To pred u zeće u ko jem 87,95

od sto ka pi ta la ima hr vat ska fir ma Našice ce ment, za pr vih

šest me se ci pla ni ra lo je pri ho de od oko 353,63 mi li o na di na-

ra i ras ho de od oko 376,4 mi li o na. Ne to do bit iz 2004. sma-

nje na je za tri pu ta, na oko 12,7 mi li o na di na ra u 2005,

na vo di se u pro spek tu te fir me na Be o grad skoj ber zi. Ak ci ja-

ma Je len Do la tr gu je se na ber zi od po lo vi ne 2005. sa emi si-

jom od 107.307 ak ci ja.

VESTI

VESTI

14

PR vI mAj, ČAČAk

Ho BI re PA rA TurHe mij ska in du stri ja Pr vi maj uvr sti la je u

svoj pro iz vod ni pro gram još je dan pro iz vod

iz gru pe re pa ra tur nih mal te ra. Ho bi re pa ra tur

je ma te ri jal na ba zi gip sa na me njen sa ni ra-

nju unu trašnjih zid nih i pla fon skih po vršina

u de blji ni od dva do 30 mm. Po sle pri pre-

me, ma te ri jal je upo tre bljiv 30 mi nu ta, a

ne ko li ko časo va po ugrad nji može se do dat no iz rav na ti bru-

snim pa pi rom.

Po trošnja: 1,4 kg/m2 na 1 mm de blji ne.

Proizvodi se u pakovanjima od 2,5 kg i 18 kg.

PR vI mAj, ČAČAk

unI ko lor ekS TrAUni ko lor eks tra je vi so ko kva li tet na dis-

per zi o na bo ja iz rađena na ba zi vr hun-

skih ne mačkih akri la ta. Na me nje na je

za de ko ra tiv nu zašti tu spo ljašnjih zi do va

od be to na, ce ment nog i de ko ra tiv nog

mal te ra, ive ri ce... Uni ko lor eks tra po se du-

je od ličnu po kriv nu moć, ela stičnost i tvr doću fil ma. Po sto-

jan je na sve tlost, vo do ne pro pu san i pa ro pro pu san, ot po ran

na vi so ke i ni ske tem pe ra tu re, na sta re nje i at mos fe ra li je.

Fa brički se to ni ra u više od 100 to no va.

Po trošnja iznosi 300 ml/m2, a na tržištu se može naći u

ambalaži od 3 l, 5 l i 15 l.

SI kA

SI kA Flo or – 400 n elA STIcNo vi pro iz vod kom pa ni je

Si ka na tržištu se po ja vlju je

pod ime nom Si ka flo or - 400

N Ela stic, a reč je o jed no-

kom po nent nom po li u re tan-

skom pre ma zu. Ovaj pro iz-

vod od li ku je se vi so kim ste-

pe nom ela stično sti, ot por-

nošću na UV zračenje, vo do-

ne pro pu stan je i ot po ran na

abra zi ju pri nor mal noj eks-

plo a ta ci ji.

Si ka flo or - 400 N Ela stic

na pra vljen je na ba zi po li u re tan ske smo le i ima ma li

sa držaj ras tva rača.

Do stu pan je u sko ro neo gra ničenom bro ju ni jan si.

Pa ku je se u am ba lažu od 6 kg i 18 kg.

dFg

new Ve GA nA meKom pa ni je New Ve ga Na me i Ken da

Far ben ob u sta vlja ju pro iz vod nju sin te-

tičkog spre ja i od sa da će pro iz vo di ti

sa mo akril ni.

Akril na bo ja, za hva lju jući pri ro di svo-

jih smo la ko je su 100 od sto akril ne (za

raz li ku od sin te tičkih bo ja ko je sa drže

80 od sto al kid nih i 20 od sto akril nih),

ima ju mno go bo lje ka rak te ri sti ke: tra-

ja nje, sjaj, ot por nost na ok si di ra juće

agen se. Zbog to ga fir ma New Ve ga

Na me kao eks klu ziv ni za stup nik Star-

ko lor i Ken da ko lor spre jo va pre la zi na stal no snab de va nje

kva li tet nim spre jo vi ma na 100 od sto akril noj ba zi.

Još jed na no vi na je i bo ca spre ja u na randžastoj bo ji, čiji

je sa držaj ostao ne pro me njen i isti je kao i u osta lim Ken-

da ko lor spre jo vi ma.

ZOR kA CO lOR

no VI Pro Iz Vo dIRa di pred sta vlja nja no vih pro iz vo da kom pa ni ja Zor ka

Co lor iz Šapca or ga ni zo vaće pro mo tiv ne kam pa nje u naj-

bo ljim ma lo pro daj nim objek ti ma boja i lakova širom

zemlje.

Mno gi maj sto ri imaće pri li ku da pro ba ju no ve ma te ri-

ja le i sa mi se uve re u do bar kva li tet novih proizvoda, što

je je dan od glav nih ci lje va kam pa nje.

No vi brend Aqualine sa svo ja tri pro iz vo da (Vo do ra zre-

di va la zu ra, Vo do ra zre di vi bajc, Vo do ra zre di vi lak za par-

ket) i no vi pro iz vo di iz bren da Decolux, Gar de na, La ne ni

fir nis, le pak za dr vo Clas sic i le pak za dr vo Su per 3D

tržištu se bi ti pred sta vlje ni u ok to bru.

VESTI

VESTI

16

jUB

kA rA VAn u GučIJUB je još na Be o grad skom saj mu građevi nar stva na ja vio

da će svo je part ne re iz vođače, a pre sve ga ugra đivače Jubizol

fa sa de, oku pi ti počet kom av gu sta u Guči, ka ko bi se pro ve-

se li li i na pra vi li kra tak pre dah pred je se nju se zo nu ra da na

fa sa da ma.

Sa ne ko li ko lo ka ci ja iz ce le Sr bi je i Cr ne Go re kre nuo je

put Guče ka ra van fa sa de ra, a njih više od 300 dožive lo je

je din stven am bi jent Sa bo ra tru bača. Ta ko je i pri pre mlje ni

pro gram bio u skla du sa okru ženjem. Mu zi ka je bi la au ten-

tična, a služena su i tra di ci o nal na je la tog kra ja.

Do maćini iz JUB-a pri pre di li su go sti ma ra zne šalji ve i

na grad ne igre da bi im ovaj je din stve ni do gađaj ostao u

traj nom sećanju. JUB-ov ka ra van ugrađivača Jubizol fa sa de

biće tra di ci o nal na ma ni fe sta ci ja ko ja bi u go di na ma ko je

do la ze mo gla da ob u hva ta sve više učesni ka.

PR vI mAj, ČAČAk

Pre zen TA cI je

Pr vi maj iz Čačka, u okvi ru svo jih re dov nih ak tiv no sti

ko mu ni ka ci je s tržištem, održao je pre zen ta ci je u ne ko li-

ko gra do va Bo sne i Her ce go vi ne. U sa rad nji sa stra teškim

part ne rom iz BiH, gru pa ci jom Rajz iz Sa ra je va, održane

su pre zen ta ci je u Mo sta ru, Sa ra je vu i na Pa la ma. Po se ti-

o ci ma je pred sta vljen ce lo ku pan pro iz vod ni pro gram

kom pa ni je Pr vi maj, a de mon stri ra na je i pri me na pri ka-

za nih ma te ri ja la. Do bra po sećenost sve tri pre zen ta ci je

po ka zu je da se Pr vi maj uspešno vraća na tržište BiH i

da ga tu očeku je do bra per spek ti va.

ZOR kA CO lOR

oBo re nI SVI re kor dIRe zul ta ti po slo va nja u pr vih šest me se ci ove go di ne po ka-

zu ju da je kom pa ni ja Zor ka Co lor više ne go uspešno za vršila

pr vo po lu go dište po slov ne 2007. Po stig nu ti su naj bo lji re zul-

ta ti u isto ri ji kom pa ni je ka ko u pro iz vod nji ta ko i u pro da ji

bo ja i la ko va. To kom pr vog po lu gođa pro da to je go to vih

pro iz vo da u vred no sti od 6,4 mi li o na evra, od no sno 35 od sto

više ne go u istom pe ri o du prošle go di ne. Pro da ja je rav no-

mer no ra sla na tržištu Sr bi je i na iz vo znim tržišti ma.

PR vI mAj, ČAČAk

STrA TeškA SA rAd njA

HI Pr vi maj ostva rio je stra tešku sa rad nju sa kom pa ni jom

CAP Ar reg hi ni na pod ručju to ni ra nih ma te ri ja la. CAP

Ar reg hi ni vo deći je pro iz vođač de ko ra tiv nih pre ma za u Ita-

li ji. Do la zak Ren za Zuc chet ta, ge ne ral nog di rek to ra CAP

Ar reg hi ni ja, u Pr vi maj i uspešne pre zen ta ci je kom pa ni je

do ve li su do stra teškog po ve zi va nja tih dve ju fir mi, i to kroz

si ste me za to ni ra nje fa sad nih ma te ri ja la Pr vog ma ja, ali i

pro da ju pro iz vo da CAP Ar reg hi ni ja kroz pro daj nu mrežu

čačan ske kom pa ni je.

SAd-EU

SA rAd njA SAj mo VAAme ričko udruženje pro iz vođača bo ja i pre ma za (The

U.S. Na ti o nal Pa int&Co a tings As so ci a tion) i Vin centz

Network, iz da vač međuna rod nog iz da nja o pre ma zi ma i

or ga ni za tor evrop skog saj ma pre ma za Eu ro pean Co a tings

Show, do go vo ri li su se da u sa rad nji sa Ame ri can Co a tings

Showom i Ame ri can Co a tings Con fe ren ce om po kre nu no vu

naučnu i teh no lošku ini ci ja ti vu u SAD-u kao vi so ko naučni i

teh no loški fo rum. De talj ni je in for ma ci je mo gu se naći na

in ter net saj tu: http://www.ame ri can-co a tings-show.com

BA njA kO mERC

TermoIzolAcIjAS ob zi rom na sve veći značaj

po se do va nja ate sta za kom ple tan

ter mo i zo la ci o ni si stem, Ba nja

ko merc d.o.o. i u toj obla sti

među pr vi ma je izašla u su sret

svo jim ko mi ten ti ma i in ve sti to ri-

ma i obez be di la po treb ne ser ti-

fi ka te. Za vod za is pi ti va nje ma te-

ri ja la i kon struk ci ja iz Su bo ti ce

iz vršio je is pi ti va nja kom plet nih

ter mo i zo la ci o nih si ste ma Be kat herm stan dard, Be kat herm plus i

Be kat herm Pre sti ge, a u po gle du ko e fi ci jen ta to plot ne pro vo-

dlji vo sti, sa mo ga si vo sti, pa ro pro pu sno sti i ot por no sti na UV

zračenje i dru ge pa ra me tre. Tre nut no je u to ku i nji ho vo

is pi ti va nje u ze mlja ma Evrop ske uni je, a Ba nja ko merc ti me

je ojačala i po tvr di la već po sto jeću de se to go dišnju ga ran ci ju

na sve si ste me Be kat herm.

VESTI

VESTI

18

PRI vA TI ZA CI jA

Trud Be nIkAgen ci ja za pri va ti za ci ju Sr bi je po nu diće 27. sep tem bra

na pro da ju sto od sto ka pi ta la pred u zeća KMG Trud be nik

u re struk tu ri ra nju u građevin skom pred u zeću Trud be nik

grad nja, po počet noj ce ni od 547 mi li o na di na ra. Rok za

pod nošenje pri ja va za učešće na li ci ta ci ji je 20. sep tem-

bar, a de po zit iz no si 10 od sto počet ne ce ne, na vo di se u

jav nom po zi vu Agen ci je za pri va ti za ci ju. Pra vo učešća

ima ju pred u zeća i kon zor ci ju mi ko ji ne ma ju većin ski

društve ni ka pi tal, a do ku men ta ci ja se može ot ku pi ti za

40.000 di na ra.

dI STRI BU CI jA

Po de lA In Te re SAPa ne vrop ski di stri bu ter Grol man Gro up i Ke im-Ad di-

tec Sur fa ce/Sil co na, pro iz vođač emul zi ja na ba zi vo ska,

dis per zi ja i raz ličitih adi ti va za bo je, do go vo ri li su se o

sa rad nji u od ređenim de lo vi ma evrop skog tržišta.

Grol man će od sada di stri bu i ra ti Ul tra lu be, adi ti ve na

ba zi vo ska, kao i adi ti ve za bo je Sil co FLW, Sil co Gli de,

Sil co Pho be, Sil co Wet, Sil co Sper se i Si na nol u ze mlja ma

Be ne luk sa, Nor veškoj, Šved skoj i Fin skoj, sa na gla skom

na bo je i la ko ve, ali i građevin sku in du stri ju.

ZOR kA CO lOR

BrI GA zA de cu I Bo le SneKrečenjem Osnov ne ško le Ni ko laj Ve li mi ro vić u Šap cu, kom pa ni ja

Zor ka Co lor na sta vlja ob no vu dečjih usta no va u Sr bi ji. Zor ka Co lor

obez be di la je bo je za krečenje zi do va ško le, kao i svo je stručnja ke i

mo le re ko ji su tu hu ma nu ak ci ju spro ve li u de lo. Krečenje ško le tra-

je do 1. sep tem bra, a pred stav ni ci kom pa ni je Zor ka Co lor potrudili

su se da za to vre me okreče što više pro sto ri ja kako bi đaci no vu

škol sku go di nu za počeli u čistim i sređenim učio ni ca ma. Činje ni com

da će ško la do bi ti lepši i ve dri ji iz gled za do volj na je i di rek tor ka

Osnov ne ško le Ni ko laj Ve li mi ro vić, ko ja je na gla si la da će ova ak ci ja

po služiti kao pri mer mno gi ma da mi sle na de cu i okruženje u ko jem

ona bo ra ve i žive. Po red ško le u Šap cu, vr tića Gu li ver i Si gur ne dečje

kuće u Be o gra du, Zor ka Co lor po moći će i Ur gent nom cen tru u Be o gra du. Za sa na ci ju i krečenje ode lje nja te zdrav-

stve ne usta no ve Zor ka je obez be di la sav po tre ban ma te ri jal i vr hun ske maj sto re ko ji će oba vi ti ra do ve.

Za početak biće ob no vlje ne bo le sničke so be ko ji ma je re no vi ra nje naj ne op hod ni je. Za hva lju jući načel ni ci Ur gent nog

cen tra Mi le ni Ja u ko vić i lju di ma iz kom pa ni je Zor ka Co lor, bo le sni ci ma će, ka da pro sto ri je bu du za vršene, bo ra vak u

bol ni ci bi ti pri jat ni ji, što će umno go me do pri ne ti nji ho vom opo rav ku. Ova ak ci ja će se na sta vi ti, pa će i na red nih

me se ci pro sto ri je u Ur gent nom cen tru do bi ja ti nov i lepši iz gled.

BA njA kO mERC

oBu keU cen tru za obu ku Ba nje ko merc u

Aranđelov cu, 11. i 12. av gu sta uspešno

je održan pr vi krug obu ke fa sa der skih

eki pa i svečane do de le ser ti fi ka ta za

stručnu ospo so blje nost za ugrad nju

Be kat herm ter mo i zo la ci o nih si ste ma. Tom

do gađa ju pr i su s t vo va lo je oko 60

iz vođačkih eki pa iz Sr bi je, Ma ke do ni je i

Cr ne Go re, čiji su pred stav ni ci prošli

obu ku i upo zna va nje sa si ste mi ma Be kat-

herm, a za tim do bi li od go va ra juće ser ti fi-

ka te.

Na taj način Ba nja ko merc ob je di ni la

je de se to go dišnju ga ran ci ju iz vođača i

pro iz vođača za kva li tet ugrad nje ter mo i-

zo la ci o nih si ste ma, od no sno kva li tet

pro iz vo da. Druženje je na sta vlje no po se-

t om m e m o r i j a l n om k om p l e k s u

Ka rađorđevića na Oplen cu i za jed ničkim

ručkom.

VESTI

VESTI

20

ZORkA COlOR

uSPešno Po Slo VA nje Zor ka Co lor po većala je prošle go di ne ne to do bit za oko

25 mi li o na di na ra, tj. na oko 93,4 mi li o na, što je za 30

od sto više ne go 2005. Ta fa bri ka pri va ti zo va na je 2002.

go di ne ka da ju je za 232 mi li o na di na ra ku pio Mi ro slav

Alek sić, ko ji se oba ve zao na mi ni mal ni in ve sti ci o ni pro gram

od oko mi lion i po evra. Po slov ni pri ho di Zor ke Co lor

uvećani su za oko de vet mi li o na di na ra, na 80,8 mi li o na, a

po slov ni ras ho di veći su za oko 13 mi li o na di na ra, tj. do sti-

gli su 76,5 mi li o na. Ka pi tal tog pred u zeća u ko jem sa 15

od sto učestvu je fir ma Taš, po ras tao je 2006. go di ne za 83,8

mi li o na di na ra, na oko 923,2 mi li o na. U pr voj po lo vi ni ove

go di ne, Zor ka je po većala pro da ju za 31 od sto, a tre nut-

no za pošlja va 161 rad ni ka.

BASF

nAj Po u zdA nI jI SnAB de VAč Gm-AKom pa ni ja BASF Južna Ame ri ka je dan je od naj po u-

zda ni jih snab de vača Ge ne ral Mo tor sa, za šta joj je je dan

od naj većih svet skih pro-

i z v ođa č a au t o mo b i l a

do de l io GM Sup pl i er

Award.

P o r e d t o g a , BA S F

Južna Ame ri ka je di ni je

do bit nik te na gra de ko ji

je bio no mi no van za dve ka te go ri je - au to bo je i

prečišćivače. Ran gi ra nje kan di da ta oba vlja no je pre ma

više kri te ri ju ma: kva li te tu, uslu zi, teh no lo gi ji i ce ni. BASF

je tu na gra du do bio dru gi put za re dom.

jUB

juB dI zAjn STu dIoPraćenje sa vre me nih tren do va u in du stri ji bo ja oba ve za je

sva kog ozbilj nog pro iz vođača. Sa da ni je do volj no sa mo ima-

ti kva li te tan pro iz vod, pri vlačnu ce nu i jak mar ke ting već i

uspešno is pra ti ti pro iz vod do kraj njeg ko ri sni ka. Za to je

neo p hod no pro me ni ti svest kup ca i učini ti da se uređenje

en te ri je ra oba vi na naj jed no stav ni ji način.

Vođena tom ide jom kom pa ni ja JUB for mi ra la je no vi sek-

tor, JUB di zajn stu dio, čija će kon cep ci ja ra da bi ti za sno va-

na na pružanju uslu ge širo kom spek tru ko ri sni ka, od tr go-

va ca i iz vođača do kraj njeg ko ri sni ka ko ji bi do bio uslu gu

vr hun skog di zaj ne ra a da ga to, prak tično, ništa ne košta.

Za da tak JUB di zajn stu di ja je da po mog ne u pred lo gu vr sta

ma te ri ja la, ukla pa nju bo ja i pre ci znom pro pi si va nju teh no-

lo gi je ra da za iza bra ne ma te ri ja le. Sve to po ka zu je da je

ta kva uslu ga ne do sta ja la tržištu i da se pra va eks pan zi ja zah te va tek očeku je.

Uslu ge JUB di zajn stu di ja tre nut no su ak tu el ne za Be o grad i oko li nu (en te ri je ri za sta no ve i po slov ne pro sto re), a

za veće objek te i na osta lim lo ka ci ja ma.

OGLAŠAVAJTE­SE!

011/­3285-890

011/­3285-883

Da,­ želim da naredna tri broja časopisa

Ton - energija boja dobijam besplatno:

Ime, prezime i delatnost:

Naziv i adresa firme:

Broj telefona:

Zanimanje:

Voleo bih u časopisu Ton - energija boja da čitam i o:

Porudžbenicu pošaljite na adresu Roma company,

Milana Rešetara 11, Zemun ili faksom na 011/ 222-4000

VESTI

VESTI

VESTI

23

PUTEvI

rekonSTrukcIjA PuTeVA u SrBIjI Pred stav ni ci Jav nog pred u zeća Pu te vi Sr bi je i Evrop ske

agen ci je za re kon struk ci ju (EAR) pot pi sa li su ugo vor o

za jed ničkom fi nan si ra nju pro jek ta Re kon struk ci ja pu te va u

istočnoj Sr bi ji, vre dan 10,4 mi li o na evra.

Ugo vor su pot pi sa li ge ne ral ni di rek tor JP Pu te vi Sr bi je

Bran ko Jo cić, šef Ope ra tiv nog cen tra EAR-a Hri stos Go fas i

di rek tor Pred u zeća za pu te ve Za ječar ko je je na ten de ru

do bi lo do zvo lu za iz vođenje ra do va Dra gan Zdrav ko vić. Go fas

je na kon fe ren ci ji za no vi na re is ta kao da će EAR do na ci jom

od pet mi li o na evra fi nan si ra ti ob no vu de vet de o ni ca ma gi-

stral nog pu ta M-25 od Kla do va do Niša, ukup ne dužine 30,2

km. Una pređenje tran sport ne in fra struk tu re pred sta vlja

na pre dak i na dam se da ćemo za go di nu da na do bi ti no ve

sa o braćaj ni ce u istočnoj Sr bi ji, uka zao je šef Ope ra tiv nog

cen tra EAR-a. Jo cić je oce nio da je ovaj re gion du go tr peo

zbog ne do volj nih ula ga nja u put nu in fra struk tu ru, što je

us po ri lo pri vred ne ak tiv no-

sti, i na ja vio da će, po red

po me nu tog ugo vo ra, JP

Pu te vi Sr bi je ra di ti na

ob no vi četi ri mo sta na

pu tu Pa raćin - Za ječar.

Pro jek tom Re kon struk ci ja

pu te va u istočnoj Sr bi ji

pred viđena je re kon struk-

ci ja više od 80 km ma gi-

s t r a l n ih pu te va , pre-

svlačenje as fal ta oda bra nih

de o ni ca tih sa o braćaj ni ca,

kao i re kon struk ci ja pri-

bližno 50 km re gi o nal nih

pu te va.

vlAdA SRBIjE

zAVršenI SVI PlAnIrAnI ProjekTIMi ni star za in fra struk tu ru Ve li mir Ilić iz ja vio je, po vo-

dom pr vih 100 da na ra da Vla de, da je za do vo ljan po stig-

nu tim re zul ta ti ma re sor nog mi ni star stva jer su za vršeni svi

pla ni ra ni pro jek ti.

Ilić je is ta kao da je Mi ni star stvo od pr vog da na po for-

mi ra nju no ve vla de na sta vi lo da ra di na ra ni je za početim

po slo vi ma. On je uka zao na to da su pri o ri te ti u na stav ku

man da ta iz grad nja obi la zni ce oko Be o gra da i au to pu te va,

od ko jih je naj značaj ni ji au to put Hor goš - Požega, ali i

sa o braćaj ni ca ka gra ni ci sa Bu gar skom i Ma ke do ni jom.

Pre ma nje go vim rečima, ten der za au to put Niš - Di mi-

trov grad biće ras pi san za tri me se ca, dok će za me sec

da na bi ti pri pre mljen međuna rod ni ten der za au to put do

gra ni ce sa Ma ke do ni jom. Mi ni star je ob ja snio da su

po me nu ta dva au to pu ta u južnoj Sr bi ji značaj na i za

Evro pu, zbog čega se očeku je po moć evrop skih fi nan sij-

skih in sti tu ci ja. Pi ta nja sa o braćaja i građevin skih ra do va

mo ra ju bi ti rešava na na ni vou države jer se in ve sti ci ja ma

u in fra struk tur ne objek te u naj većem de lu rešava i pro-

blem za pošlja va nja, uka zao je Ilić.

kREdITI

kredITIrAnje zA noVI BIznIS

Kra jem av gu sta mi ni star eko no mi je i re gi o nal nog raz-

vo ja Mlađan Din kić iz ja vio je da su no vi kre di ti bez hi po-

te ke za počet ni ke, vred ni ukup no mi li jar du di na ra, pr vi

ve li ki ko rak u na sto ja nju Vla de Sr bi je da pre po lo vi sto pu

ne za po sle no sti u na red nih pet go di na.

Din kić je ob ja snio da će počet ni ci u bi zni su do 25

go di na sta ro sti moći da kon ku rišu za kre dit u iz no su od

5.000 do 15.000 evra, pri čemu će go dišnja ka mat na sto pa

iz no si ti je dan od sto, poček će bi ti 12 me se ci, a pe riod

ot pla te je od tri do pet go di na. Osnov na ide ja je da

država pre u zme naj veći deo ri zi ka jer se ne traži hi po te ka

na odo bre ni iz nos, već se sa mo sta vlja ručna za lo ga na

ku plje nu opre mu. Pre ma Dinkićevim rečima, ako pro je kat

uspe, ko ri snik će re dov no ot plaćiva ti ra te, dok u slučaju

ne u spe ha država ko ri sni ku uzi ma sa mo na ba vlje nu opre-

mu. Ministar je re kao da će se u okvi ru dru ge gru pe

ovog kre dit nog aranžma na da va ti iz no si od 15.000 do

30.000 evra ko ji su na me nje ni i sta ri ji ma ko ji žele da se

okušaju u no vom po slu, uz na po me nu da će oni mo ra ti

da po lože hi po te ku u od no su 1:1. Pra vo pri ja vlji va nja na

kon kurs za kre di te, ko ji je otvo ren do 15. sep tem bra,

imaće počet ni ci-pred u zet ni ci ko ji su re gi stro va li svo je

pred u zeće od 1. ja nu a ra ove go di ne, a svi oni ko ji su

ra ni je ima li fir mu ili rad nju neće moći da kon ku rišu. Kre-

di ti su na me nje ni svi ma ko ji su sprem ni da pre u zmu stva-

ri u svo je ru ke i da sop stve nu ini ci ja ti vu re a li zu ju u prak-

si, po ručio je mi ni star bu dućim mla dim pred u zet ni ci ma

oku plje nim na pre zen ta ci ji ovog pro jek ta. Učesni ci ma tri-

bi ne obra ti la se i mi ni star omla di ne i spor ta Snežana

Sa mardžić-Mar ko vić ko ja je is ta kla da je kre di ti ra nje mla-

dih po naj po volj ni jim uslo vi ma je dan od efi ka snih načina

da se uspo ri od liv mo zgo va, i to ne sa mo iz naše ze mlje u

svet ne go i iz ma lih sre di na u ve li ke cen tre.

- Usred sre di li smo se na kon kret ne me re ko ji ma ćemo

po moći omla di ni da osta ne i uspešno ra di u svo joj sre di-

ni, uka za la je ona.

Di rek tor Agen ci je za raz voj ma lih i sred njih pred u zeća

De jan Jo va no vić je na po me nuo da će u okvi ru pred-

viđene „start ap“ kre dit ne li ni je za počet ni ke u ovoj go di-

ni bi ti fi nan si ra no po kre ta nje 600 naj bo ljih bi znis pro je-

ka ta. Jo va no vić je na ja vio da će ova vr sta jef ti nih držav nih

kre di ta bi ti ob no vlje na i na red ne go di ne, i to sa, naj ve-

ro vat ni je, više nov ca ne go sa da.

25

VESTI

Na skupšti na ma de o ničara Be lin ke i He li o sa do ne ta

je za jed nička od lu ka o pri pa ja nju Be lin ke He li o su. Ti me

je ostva re na ide ja o He li o su kao snažnoj oko sni ci pre-

ma zne in du stri je, čime ova f ir ma po sta je sta bil ni ja i

kon ku rent ni ja na glo bal nom tržištu pro iz vođača bo ja i

la ko va. Osim Be lin ke, u sa stav gru pe He li os ula zi i be o-

grad ska Du ga, što vi zi ju o svr sta va nju među de set naj-

većih evrop skih pro iz vođača u toj gra ni do vo di ko rak

bliže ostva re nju. Gru pa He li os od sa da ima cen tral ni

stra teški im pe ra tiv, a to je usred sređenost na raz voj naj-

mo der ni jih teh no lo gi ja.

Skupšti ne He li o sa i Be lin ke su, kao što je i bi lo očeki-

va no, pro te kle u skla du sa pred lo gom obe ju upra va:

de o ničari su po tvr di li od lu ku o pri pa ja nju Be lin ke He li-

o su. Upra ve su taj po stu pak for mal no za počele pot pi som

ugo vo ra kra jem ju na. Sle deći ko rak usle dio je u dru goj

po lo vi ni ju la, a taj pred log po tvr di li su nad zor ni od bo ri

He li o sa i Be lin ke. De o ničari su se na obe ma skupšti na-

ma sa gla si li sa pri pa ja njem, usvo ji li iz vešta je upra ve,

re vi zo ra i nad zor nih od bo ra i pred ložen od nos među

de o ni ca ma obe ju kom pa ni ja. Vla sni ci Be lin ki nih de o ni ca

ta ko će za 43,5 de o ni ca do bi ti jed nu He li o so vu de o ni-

cu.

Gru pi He li os ko ja ima 24 pred u zeća i 2.200 za po sle nih

u 13 država, pri družuje se 10 Be lin ki nih pred u zeća, sa

645 za po sle nih u tri države. He li os će ovim pri pa ja njem

znat no po boljšati svoj po ložaj na tržištu ka ko kod kuće

ta ko i u ino stran stvu, na ročito u ju go i stočnoj Evro pi i

Ru si ji. U 2007. go di ni gru pa bi, ka ko je bi lo pla ni ra no,

ostva ri la 290 mi li o na evra pri ho da, a pri pa ja njem Be lin-

ke re zul tat će se po većati na pri bližno 360 mi li o na evra.

Ti me će se He li os po pe ti za ne ko li ko me sta na svet skoj

li sti naj većih pro iz vođača pre ma za, na ko joj je tre nut no

tri de set šesti, a u Evro pi se na la zi iz nad 14. me sta.

To kom pro te klih go di na He li os je iz vršio ne ko li ko

važnih pre u zi ma nja: u svo ju gru pu do veo je Co lor iz

Me dvo da, Chro mos iz Za gre ba, Zve zdu iz Gor njeg Mi la-

nov ca i Odi lak iz Ru si je, ako na bra ja mo naj veće. Raz vo-

jem svo jih pred u zeća i stra teškim pre u zi ma nji ma, kao i

osni va njem no vih pred u zeća, ostva re nim re zul ta ti ma, sa

ja snom vi zi jom, He li os već ne ko li ko go di na ef i ka sno

od go va ra na ak tu el ne tren do ve u pre ma znoj in du stri ji,

za ko ju su značaj ni in ten ziv na glo ba li za ci ja i oštra

međuna rod na kon ku ren ci ja. Svoj po ložaj na do maćem

tržištu, He li os je po pre u zi ma nju Co lo ra po jačao ku po-

vi nom tr go vin skog pred u zeća Ma vri ca. Upr kos to me što

je po zva ničnim međuna rod nim sta ti sti ka ma na glo bal-

nom ni vou više od 50 odsto pre u zi ma nja ne us pešno, sva

pred u zeća ko ja su se pri družila gru pi He li os po slu ju

uspešno.

Očeki va nja pred sed ni ka upra ve He li o sa Uroša Sla vin-

ca, ko ji je de o ničari ma na skupšti ni pred sta vio raz lo ge

pri pa ja nja, s ob zi rom na sle deću in te gra ci ju Be lin ke u

Gru pu He li os, je su op ti mi stična. Be lin kin pro iz vod ni

pro gram se, inače, de lom pre kla pa sa He li o so vim, ali se

pre sve ga s njim do pu nju je. Pri pa ja nje će omo gućiti

si ner gi ju na više pod ručja, pre sve ga pri do sti za nju višeg

ni voa eko no mi je obi ma, po jed no sta vlje nju na stu pa na

ne ko li ko pod ručja i po boljšanju tržišne po zi ci je na

ključnim tržišti ma.

Ot pušta nja ni su pred viđena, jer He li os zbog svog šire-

nja i raz voj nih pla no va već sa da ima potrebe za no vim

stručnim ka dro vima.

Za raz voj Gru pe He li os po seb no značajan biće snažan

raz voj ni sek tor ko ji je or ga ni zo van na ni vou si ste ma i u

sa rad nji sa fa kul te ti ma i in sti tu ti ma raz vi jaće naj mo der-

ni je teh no lo gi je i one gru pe pro iz vo da ko je su za jed-

ničke za više čla ni ca gru pe.

Upra va He li o sa, u ko joj će je dan od dva pot pred sed-

ni ka od sa da bi ti do sa dašnji pred sed nik Be lin ki ne upra-

ve Bran ko Paš, mo ra la bi da uloži mno go na po ra u

po boljšanje po slo va nja be o grad ske Du ge, čiji je naj veći

po je di načni vla snik Be lin ka po sta la pre dve go di ne.

Pred u zeće ko je upošlja va 54 odsto svih Be lin ki nih za po-

sle nih, da nas ni je u ta ko do brom po ložaju kao što je

bi lo ne ka da, ali ima so li dan pro iz vod ni pro gram i tržišni

po ložaj, te u sa rad nji sa Zve zdom He li os, ko ja iz go di ne

u go di nu po slu je sve bo lje, ima sve mo gućno sti za efi ka-

snu in te gra ci ju u Gru pu He li os.

He li os svo jim de o ničari ma već više go di na obez beđuje

sra zmer no vi so ke i sta bil ne pri ho de, što je po tvrđeno

činje ni com da je do sa dašnji većin ski vla snik Be lin ke, ko ji

je isto vre me no i naj veći po je di načni vla snik He li o sa,

od lučno pri po mo gao ostva re nju ide je o stva ra nju snažnog

stu ba pre ma zne in du stri je pod okri ljem Gru pe He li os.

Ostva re nje te za mi sli, ka ko pred viđaju upra ve obe ju kom-

pa ni ja, imaće du go ročne pred no sti za sve učesni ke -

za po sle ne, kup ce i vla sni ke.

Upra ve He li o sa i Be lin ke na skupšti na ma su upo zna le

de o ničare sa re zul ta ti ma ostva re nim u pret hod noj po slov-

noj go di ni. U He li o su su čisti pri ho di iz pro da je do sti gli

259 mi li o na evra, čist do bi tak po većao se za šest od sto i

do sti gao 13 mi li o na evra, čist do bi tak od pri ho da iz pro-

da je po ras tao je za 5,1 odsto, a po većanje ka pi ta la iz no si

11,6 odsto.

HElIOS

He lI oS uje dI nju je In du STrI ju Pre mA zA

TEma

26

In st i tu c i ja os i gu ra nja

odav no je pri sut na u našoj

pri vre di, gde pred u zeća

obično za ključuju osi gu-

ra nje imo vi ne od ri zi ka požara, ele-

men tar nih ne po go da (olu je, uda ra

gro ma, gra da, po pla ve i dr.), kva ro va

na opre mi, osi gu ra nje za po sle nih od

po sle di ca ne srećnog slučaja i od ri zi-

ka težih bo le sti ili troško va hi rurških

in ter ven ci ja.

U ma njoj me ri pri sut na su osi gu-

ra nja ko ja u raz vi je nim tržišnim pri-

vre da ma pred sta vlja ju stan dard u

sva kom kva li tet nom pa ke tu osi gu ra-

va jućeg po krića, a to su osi gu ra nja

f ik snih troško va i pla ni ra ne ne to

do bi ti za vre me za sto ja u ra du iza-

zva nog šte tom i osi gu ra nja od go vor-

no sti za šte te pričinje ne trećim li ci-

ma ili život noj sre di ni.

Iz pro me na ko je su od sre di ne

2005. go di ne do da nas do ne li no vi

Za kon o osi gu ra nju i Na rod na ban-

ka Sr bi je, kao or gan za vršenje nad-

zo ra nad po slo va njem do maćeg osi-

gu ra nja, pro is te kli su i do mi nant ni

učesni ci na tržištu, od no sno sle deća

značaj na društva za osi gu ra nje, ne ka

od njih i po osno vu di rekt nih stra-

nih in ve sti ci ja u srp sko tržište osi gu-

ra nja: Du nav osi gu ra nje a.d.o. (naj-

veća kom pa ni ja na do maćem tržištu,

još uvek bez pro me na u struk tu ri

vla sništva ka pi ta la), DDOR No vi Sad

a.d.o. (usko ro, po na ja va ma, u

za vršnoj fa zi pri va ti za ci je), Del ta

Ge ne ra li osi gu ra nje a.d.o. (većin ski

vla snik ita li jan ski Ge ne ra li), Wiener

Städtische osi gu ra nje Be o grad a.d.o.

(u vla sništ vu Wiener Städt ische

Al ge me i ne Ver sic he rung AG Au stria),

UNIQA osi gu ra nje a.d.o. (u vla-

sništvu isto i me ne au strij ske osi gu ra-

va juće kom pa ni je) i dru gi.

Po da ci o po slo va nju svih društa va

za osi gu ra nje na do maćem tržištu

ob ja vlje ni su na veb-stra ni ca ma

Na rod ne ban ke Sr bi je, čime su

fi nan sij ski po ka za te lji ra da srp skih

osi gu ra va jućih kom pa ni ja učinje ni

znat no tran spa rent ni jim, a sa ci ljem

da se po vra ti iz gu blje no po ve re nje

osi gu ra ni ka u do maće in sti tu ci je osi-

gu ra nja.

TEkST Vladimir Đurić, deputy country Head, marsh d.o.o.

osi gu ra nje malih i srednjih preduzeća

Trošak ko ji tre ba mi ni mi zi ra ti ili ce na mir nog sna?Požar ko ji je iz bio 28. ju na u niškom pred u zeću ni jan sa, po sle di ce ko je je pro iz veo i ne po zna-ni ca u po gle du to ga da li će i u ko joj me ri na sta la šte ta bi ti na dok nađena, na meću osi gu ra nje kao te mu o ko joj se, nažalost, obično raz mišlja tek na kon što se de si požar ili ne ka slična ne po go da.

TEma

27

načini ugo va ra nja osi gu ra nja – di rekt no i pre ko po sred ni ka (bro ke ra)

Po sled nje go di ne do ne le su i no vi-

nu u po gle du načina ku po vi ne osi-

gu ra nja. U našoj prak si go to vo

do mi nan tan bio je di rek tan v id

ku po vi ne osi gu ra nja. Ku pac, često i

ne do volj no upućen u kva li tet ono ga

što ku pu je, a po go to vo ne si gu ran u

po gle du načina na ko ji bi po li se osi-

gu ra nja tre ba lo da za do vo lje nje go ve

po tre be, di rekt no je pre go va rao sa

pro dav cem osi gu ra nja ko ji je nu dio

sa mo one pro iz vo de ko ji su mu sta-

ja li na ras po la ga nju.

S dru ge stra ne, još od 2003. go di-

ne be lež i se po rast osi gu ra nja

ku plje nih pre ko društa va za po sre-

do va nje u osi gu ra nju, tzv. bro ke ra za

osi gu ra nje. Po sred ni ci, kao f ir me

spe ci ja li zo va ne za po slo ve osi gu ra-

nja, u mo gućno sti su da kli jen ti ma

po mog nu da na pra vi način sa gle da-

ju ri zi ke ko ji ma su iz loženi i da

po sre du ju između njih i osi gu ra va-

jućih kom pa ni ja u obez beđiva nju

naj a de kvat ni jeg obi ma po krića i u

po gle du ce ne i u po gle du osi gu ra-

nih ri zi ka.

Po da ci go vo re da je u po sled njih

15 go di na na tržišti ma cen tral ne i

istočne Evro pe ugo va ra nje osi gu ra-

nja pre ko po sred ni ka pre u ze lo pri-

mat od di rekt no za ključenih osi gu-

ra nja. Ko rist na bav ke osi gu ra nja uz

kon sul tant ske uslu ge bro ke ra shva ta-

ju da nas mno ge do maće f ir me.

Pred no sti ugo va ra nja osi gu ra nja pre-

ko po sred ni ka su sle deće:

- kup cu se omo gućava da do bi je

pro iz vo de - po li se osi gu ra nja sa

uslo vi ma po krića pri la gođenim nje-

go vim po tre ba ma;

- po sred nik, kao ne ko ko ku pu je

osi gu ra nje u ime ce log svog port fe lja

kli je na ta, može uvek do bi ti po volj ni-

ju ce nu i bo lje uslo ve po krića;

- ku pac je lišen svih ad mi ni stra-

tiv nih po slo va, a kod na pla te šte te

ima stručnog kon sul tan ta na svo joj

stra ni pre go va račkog sto la.

Ko načno, po sma tra no i kroz naj-

važni ji pa ra me tar, a to je ce na osi-

gu ra nja, ku pac može bi ti sa mo na

do bit ku. Po sred nik, bro ker za osi gu-

ra nje, sko ro is ključivo na plaćuje se

pu tem pro vi zi je ko ju mu odo bra va

društvo za osi gu ra nje na kon što nje-

gov kli jent kod iza bra nog osi gu ra va-

jućeg društva za ključi i pla ti po li se.

Trošak pro vi zi je društva za osi gu ra-

nje kal ku lišu kao deo svo je režije, tj.

kao deo troško va spro vođenja osi gu-

ra nja u nji ho vim stan dard nim i od

stra ne nad zor nog or ga na odo bre nim

ce nov ni ci ma.

Da kle, kod di rekt no pro da tih osi-

gu ra nja društvo za osi gu ra nje će

na pla ti ti pre mi ju osi gu ra nja i za se be

za držati ne re a li zo va ni trošak po sred-

ničke pro v i zi je; kod osi gu ra nja

za ključenih pre ko po sred ni ka, pred-

viđeni pro vi zij ski trošak biće re a li-

zo van u ko rist po sred ni ka ko ji će

bi ti plaćen za uslu ge učinje ne kup cu

osi gu ra nja. Za ključak je da ćete, bez

ob zi ra na to da li ku pu je te osi gu ra-

nje di rekt no ili pre ko bro ke ra, sva-

ka ko pla t i t i i us lu ge bro ke ra .

Međutim, te uslu ge do bićete sa mo

ako bro ke ra za i sta i an gažuje te.

Je dan od osnov nih pred u slo va za

kva li tet no ugo va ra nje osi gu ra nja

je ste i te melj na pri pre ma po da ta ka

po treb nih osi gu ra vaču da sa gle da

ri zi ke ko je tre ba da pre u zme u

po kriće. Sto ga je i taj po sao naj bo lje

po ve ri ti po sred ni ku ko ji će naj bo lje

zna ti ko je po dat ke i na ko ji način

tre ba do sta vi ti osi gu ra vaču ka ko bi

se r i zi ci pred sta v i l i na naj bo lji

mo gući način i do bi lo što po volj ni je

po kriće.

vr ste osi gu ra njaSva ko prav no li ce ko je po slu je

sa ve sno mo ra pred vi de ti da svo jim

pa ke tom po li sa osi gu ra nja zašti ti svu

svo ju imo vi nu (sva osnov na sred stva

i sve vr ste za li ha) i za po sle ne. Pred-

met osi gu ra nja tre ba lo bi da bu du,

ali nažalost, kod nas ret ko i je su,

pla ni ra ni fik sni troško vi i pla ni ra na

ne to do bit, ko ji bi bi li na dok nađeni

za vre me pre stan ka ra da uzro ko va-

nog šte tom.

Ne tre ba za ne ma ri ti ni ra stuću

po tre bu da zašti ti te svo ju od go vor-

nost za šte te ko je svo jim po slo va njem

možete pričini ti okruženju. Osno va-

no je pret po sta vi ti da će pro me nom

prav nog okvi ra ova pro ble ma ti ka

do bi ti na značaju.

Da kle, ako usvo ji mo da su tri

osnov ne gru pe osi gu ra nja o ko ji ma

sva ko mo ra raz mi sli t i osi gu ra nje

imo vi ne, osi gu ra nje za po sle nih i osi-

gu ra nje od go vor no sti, on da bi tre-

ba lo o sva kom od njih da ti pre ci zne

i de talj ne in for ma ci je.

TEma

28

Osi gu ra nje imo vi neOsi gu ra nje ni je sa mo plaćanje

pre mi je i na dok na da šte te, već mno-

go više od to ga. Pre pri stu pa nja

za ključenju po li sa osi gu ra nja ko ji ma

osi gu ra nik svo je ri zi ke pre no si osi-

gu ra vaču, po treb no je ana li zi ra ti sve

ri zi ke ko ji ma su iz loženi imo vi na,

za po sle ni i prav na si gur nost osi gu ra-

ni ka. Re zul ta ti ova kve ana li ze ri zi ka

sa aspek ta nji ho ve učesta lo st i i

in ten zi te ta tre ba da po nu di rešenja

za nji ho vu eli mi na ci ju, pre ven ci ju,

sma nje nje ili pre nos na ne ko ga dru-

go ga, ne sa mo kroz pro gram osi gu-

ra nja već kroz kom ple tan pro gram

upra vlja nja ri zi ci ma. Po slo vi ana li ze

ri zi ka, kao pred u slo va za utvrđiva nje

op ti mal nog ni voa ku po vi ne osi gu ra-

nja, mo gu bi ti po ve re ni po sred ni ci-

ma za osi gu ra nje ko ji se nji ma ba ve

u okvi ru službi za upra vlja nje ri zi ci-

ma i tzv. risk con sul ting.

Kva li tet no osi gu ra nje imo vi ne, kao

me tod da se na osi gu ra vača pre ne su

ri zi ci ko ji ma je iz ložena osi gu ra ni-

ko va imo vi na, je ste ono ko je osi gu-

ra ni ku pre sve ga pruža:

- au to mat sko po kriće za imo vi nu

na ba vlje nu po sle za ključenja osi gu-

ra nja, od tre nut ka nje nog uvođenja

u knji go vod stve nu evi den ci ju;

- mo gućnost us klađiva nja su ma

osi gu ra nja, ka ko bi se ce le go di ne

očuva lo re al no po kriće;

- is pla tu na dok na de is ključivo u

nov cu, i to od mah za ne spor ni deo

šte te;

- is pla tu na kna de u za kon skom

ro ku - naj više 14 da na po kom ple ti-

ra nju do ku men ta ci je;

- iz nos na kna de do vi si ne stvar no

pre tr plje ne šte te, pa i po prin ci pu

no vo za sta ro, ako je ta ko ugo vo re no.

Ugo vor o osi gu ra nju za ključuje se

pot pi si va njem po li se, čime ugo vor ne

stra ne, osi gu ra nik i osi gu ra vač, stiču

od ređena pra va i oba ve ze. List

po krića u prak si se iz da je kao pri-

vre me na za me na za ugo vo re o osi-

gu ra nju pre ne go što se stvo re svi

uslo vi za iz da va nje po li sa. Nji me osi-

gu ra vač da je oba ve zu juću iz ja vu o

tre nut nom uzi ma nju imo vi ne u osi-

gu ra va juću zašti tu.

Ugo vor o osi gu ra nju može se

za ključiti sa od ređenim ili neo d-

ređenim ro kom tra ja nja. U do maćoj

prak s i pr i sut n i su ugo vo r i s a

od ređenim ro kom tra ja nja na pet

do de vet ili na de set go di na. Ovi,

tzv. višego dišnji ugo vo ri, do no se od

pet do de set od sto po pu sta na pre-

mi ju, ali je nji ma osi gu ra nik one-

mo gućen da sva ke go di ne is pi ta

tržišnu po nu du. Po red to ga, nji hov

ras kid iz u zet no je skup, te se ni ka-

ko ne pre po ručuju (pri ras ki du osi-

gu ra vaču se ima vra ti ti sav iz nos

po pu sta odo bre nog za pro te kle

go di ne ugo vo ra, re va lo ri zo van i

us klađen sa kur som evra i ra stom

ce na na ma lo).

De ta lji po krića za ključenih po sva-

koj po je di noj po li si sa držani su u

Uslo vi ma za osi gu ra nje ko ji čine

sa stav ni deo ugo vo ra o osi gu ra nji ma.

Uslo vi za osi gu ra nje pri sut ni u našoj

prak si, čije tek sto ve tre ba de talj no

proučiti pre pot pi si va nja po li sa, je su

Uslo vi za osi gu ra nje: od opa sno sti

od požara i ne kih dru gih opa sno sti,

mašina od lo ma i ne kih dru gih opa-

sno sti, od opa sno sti pro val ne krađe i

raz boj ništva, obje ka ta u iz grad nji i

obje ka ta i opre me u mon taži, od

opa sno sti pre ki da ra da usled požara

i ne kih dru gih opa sno sti, elek tron-

skih računa ra, pro ce so ra i sličnih

uređaja.

Opšti uslo vi za osi gu ra nje imo vi ne

čine osnov ni ugo vor ko ji se pri me-

nju je na sva osi gu ra nja imo vi ne.

S v a ka ko da je mno go bo l je

proučava nje de talj nih i obim nih

kla u zu la Uslo va osi gu ra nja po ve ri ti

po sred ni ku za osi gu ra nje – bro-

ke ru, ko ji je do bro upo znat sa nji-

ho vim od red ba ma i ko ji će kom pe-

tent no is ko ri st i t i sve mo gućno sti

po seb nih ugo va ra nja ka ko bi osi-

gu ra ni ku bi la obez beđena što bo lja

zašti ta.

Nastavak u sledećem broju

InTErVju

30

InTErVju

31

Od no vem bra 2006. go di-

ne Ba u mit je po kre nuo

sop stve nu pro iz vod nju u

Sr bi ji. Ko li ko ste za do volj-

ni re zul ta ti ma po slo va nja po sle sko ro

go di nu da na ra da?

- Ba u mit je po znat kao fir ma ko ja

na tržište pla si ra kva li tet ne go to ve

pro iz vo de. U pro te klih go di nu da na

pro iz vo di li smo za Ba u mit pre po zna-

tljiv kva li tet, čime je naš pri mar ni cilj

ostva ren. Važno je reći da su uložena

ve li ka ma te ri jal na sred stva u mo der-

ni za ci ju po sto jeće opre me, a ste pen

au to ma ti za ci je na svim pro iz vod nim

li ni ja ma po dig nut je na ve o ma vi sok

ni vo, što je od ve li kog značaja za ovu

vr stu pro iz vod nje. S ob zi rom na to

što se u svim Ba u mi to vim pro iz vod-

nim je di ni ca ma ko ri ste isti vi so ko kva-

li tet ni adi ti vi, uglav nom uvo zni, i da

smo mi lo ci ra ni u bli zi ni po zna tog

venčačkog mer me ra, ko ji kao si ro vi-

nu ko ri sti mo za svo je pro iz vo de,

ja sno je da su oni na iz u zet nom

ni vou. Kva li tet se pro ve ra va u našoj

no vo o pre mlje noj la bo ra to ri j i u

Aranđelov cu, u la bo ra to ri ji u Au stri ji

i osta lim nad ležnim au strij skim in sti-

tu ci ja ma.

Naš cilj u pro te klom pe ri o du bio

je us po sta vlja nje i obez beđiva nje

kon ti nu i te ta pro iz vod nje, obez beđiva-

nje kva li te ta go to vih pro iz vo da i dvo-

stru ko po većava nje po sto jećeg ka pa-

ci te ta. U to me smo uspe li. Vr lo smo

za do volj ni po stig nu tim re zul ta ti ma

ra da.

Da li ste naišli na oštru kon ku ren-

ci ju i ka ko oce nju je te sta nje tržišta u

Sr bi ji u svo joj branši u po gle du kva-

li te ta i kvan ti te ta pro iz vo da?

- S ob zi rom na po ten ci jal tržišta

bi lo je očeki va no da će se i osta le

fir me iz branše fo ku si ra ti na Sr bi ju.

Činje ni ca je da su po sled njih go di na

roland Hochholdinger, direktor w&p Ba u mit, Aranđelo vac

Ekspanzija srpskog tržištaBa u mit na srp skom tržištu po slu je od mar ta 2002. go di ne, a u no vem bru 2006. go di ne iz grad njom pro iz vod nog po go na u Aranđelov cu do dat no učvršćuje svo je po zi ci je. vi so ko-kva li tet ne si ro vi ne ko je se ko ri ste u pro iz vod nji, mo ti vi san tim sa rad ni ka i Sr bi ja kao ze mlja sa ve li kim po ten ci ja lom od lična su osno va za da lji uspeh Ba u mi ta

InTErVju

30

InTErVju

31

po kre nu te ra zne pro iz vod nje, što

po tvrđuje da je Ba u mit na pra vom

pu tu jer je pre po znao mo gućno sti

ovog tržišta i po nu dio mu kva li tet.

Sva ka ko da do la zak jed ne stra ne

fir me kao što je Ba u mit no si stan-

dard u kva li te tu pro iz vo da, nje go vu

kon tro lu, za tim teh no loške no vi ne,

no vu or ga ni za ci ju po slo va nja. To je

uti ca lo na do maće pro iz vođače ko ji

su pret hod nih go di na vođeni sta njem

na tržištu bi li okre nu ti pro iz vo di ma

nešto nižeg i sred njeg kva li te ta da

sa da sve više ra de na nje go vom

po boljšanju.

Ko je ste načine oda bra li za pla si ra-

nje pro iz vo da na srp sko tržište?

- Pr vo je bi lo po treb no Ba u mit

pri bližiti tržištu, tačni je mo ra li smo

da svoj lo go, Ba u mi to vu koc ki cu,

učini mo pre po zna tlji vom ta ko da taj

znak po trošače aso ci ra na kva li tet ne

pro iz vo de. Sa do brim spek trom

pro iz vo da, pr ven stve no u do me nu

fa sad nih si ste ma i mašin skih mal te-

ra, omo gućili smo svim struk tu ra ma

ku pa ca da nađu in te res u sa rad nji

sa na ma. Sa ra stom pro da je da li

smo po se ban značaj br zoj i kva li tet-

noj is po ru ci ma te ri ja la. Sma tra li

smo da je ve o ma važno da kup ci ma

pre ne se mo sva zna nja o pra vil noj

upo tre bi pro iz vo da pre ko teh ničke

po drške i edu ko va nih ko mer ci ja li sta.

Osim to ga, od sa mog počet ka kroz

mar ke tinške ak tiv no sti pra ti mo raz-

voj tržišta i me sto ko je naši pro iz vo-

di za u zi ma ju.

Ko je je ko ra ke Ba u mit pre u zeo na

raz vo ju tr go vačke mreže? Da li ste

više ori jen ti sa ni na ve le pro da je ili na

ma lo pro da je?

- Naše se strin ske fir me u okru-

ženju uglav nom su ori jen ti sa ne na

ve le pro da ju, pa smo od lučili da ta ko

bu de i u Sr bi ji. U pr vo vre me bi lo je

od ređenih po teškoća u re a li za ci ji te

ide je zbog na vi ke ku pa ca iz svih

obla sti (iz vođači, in ve sti to ri, ma lo-

pro da je...) da di rekt no sa rađuju sa

pro iz vođačima. Pri hva ti li smo činje-

ni cu da mo ra da prođe od ređeno

vre me ka ko bi svi u mreži za u ze li

me sto upra vo ta mo gde mo gu bi ti

naj e fi ka sni ji. Da nas Ba u mit re a li zu je

naj veći deo svog pro me ta pre ko svo-

jih di stri bu te ra, s tim što je zna tan

deo našeg an gažova nja usme ren na

iz vođače, in ve sti to re, ar hi tek te, pa sve

do kraj njih ko ri sni ka.

Po čemu se Ba u mi to vi pro iz vo di

raz li ku ju od kon ku rent skih i da li ste

pla si ra li ne ke no ve?

- Kao što sam na po me nuo, kva li tet

go to vih pro iz vo da je pri o ri tet Ba u mi-

ta i si gu ran sam da se po to me na la-

zi mo u sa mom vr hu. Mi smo u

no vem bru 2006. go di ne pro iz vod nju

počeli sa de set go to vih pro iz vo da, a

sa da ih ima mo tri pu ta više, što znači

da ima mo raz lo ga da bu de mo za do-

volj ni ukup nim no vim pla sma nom

pro iz vo da.

Osim to ga, već ra di mo i na no vom

pro iz vod nom pro gra mu za 2008.

go di nu. U to ku je i pla ni ra nje

po stro je nja za pre ra du pu ni la ca, čime

ćemo za o kružiti pro iz vod ni ci klus.

Evrop ska uni ja zah te va od pro iz-

vođača pošto va nje stro gih stan dar da

o zašti ti život ne sre di ne. Ka ko se i

ko li ko u Ba u mi tu ob raća pažnja na

eko loški kva li tet pro iz vo da?

- Zašti ta život ne i rad ne sre di ne i

eko loški kva li tet pro iz vo da tre ba da

bu du, pre sve ga, osnov ni zah tev sva-

kog od nas. Činje ni ca da Evrop ska

uni ja po sta vlja vi so ke stan dar de u

ve zi sa zašti tom život ne sre di ne i

eko lo gi jom je ste do kaz da fir me čije

se se dište na la zi u EU, kao što je

Ba u mit, već du go ra de po tim stan-

dar di ma i pri država ju se tih pro pi sa.

U svim našim rad nim je di ni ca ma

stro go se poštu ju sve nor me i pred u-

zi ma ju sve me re zašti te, bez bed nost

rad ni ka je na pr vom me stu. Eko loški

kva li tet naših pro iz vo da ta kođe je

pri o ri tet. Si ro vi ne se na ba vlja ju

is ključivo od re no mi ra nih pro iz-

vođača, a go to vi pro iz vo di iz vo ze se u

ze mlje Evrop ske uni je. Kva li tet Ba u-

mi to vih pro iz vo da isti je u svim

ze mlja ma.

Ba u mit-Aranđelo vac je po sve mu,

pa i po pi ta nji ma eko lo gi je, ve o ma

do sle dan i ima vr lo uspešnu sa rad nju

sa ovlašćenim fir ma ma iz te obla sti.

Ko li ko su kup ci u Sr bi ji, po vašem

mišlje nju, sprem ni da ulože u kva li-

tet ne pro iz vo de?

- Ako se upo re di učešće naših

pro iz vo da na tržištu u 2002. i da nas,

sa si gur nošću možemo reći da je

trend ka vi so ko kva li tet nim pro iz vo di-

ma očigled no sve iz raženi ji. Ako

kup cu po nu di te da bi ra između nešto

jef ti ni jeg ter mo i zo la ci o nog si ste ma

bez ga ran ci je i Ba u mit si ste ma iza

ko jeg sto je ga ran ci ja i ate sti, ku pac se

sve češće i sa nižom ku pov nom moći

opre de lju je za naš pro iz vod. Na od lu-

ku u ko rist kva li te ta ve o ma utiče i

sprem nost pro iz vođača da in ve sti ra ju

u edu ka ci ju svih obla sti tržišta.

Usko ro se očeku je i početak pri-

me ne spo ra zu ma CEF TA u re gi o nu.

Ko li ko je ta činje ni ca bit na za Ba u-

mit i ko li ki udeo tog tržišta za u zi ma-

te?

- Ba u mi to vi go to vi pro iz vo di

pro da ju se u svim ze mlja ma ko je

su po ten ci jal ni pot pi sni ci ovog

spo ra zu ma, pa će sto ga olakšice

ko je on do no si u znat noj me ri

olakšati po slo va nje u ce lom re gi o-

nu. Pre fe ren ci jal no po re klo ro be

uti caće na sma nje nje ca rin skih sto-

pa, što će do dat no po većati kon-

ku rent nost u ce ni. Ta kođe, lo gi-

stički će bi ti olakšan pla sman ro be

u ze mlje pot pi sni ce spo ra zu ma

CEF TA u ko ji ma u ovom tre nut ku

ne po sto ji Ba u mi to va pro iz vod nja.

Tu pr ven stve no mi sli mo na br zi nu

do sta ve. Da kle, pot pi si va nje ovog

ugo vo ra do neće do sta do brog u

obla sti tr go vi ne.

ZA PROFESIONALCE I »URADI SAM« UGRADNJU RAIN ELASTICHIDROIZOLACIONI PREMAZ

VISOKA ELASTI^NOST

Hidroizolacija kupatila

Preko bitumenskih traka

Poseduje atest IMS-a

TRAJNO ELASTI^NA HIDROIZOLACIONA MASA ZA ZAPTIVANJE

RUPA I SPOJNICA

JEDNOSTAVNO NANO[ENJE ^ETKOM

SREDSTVO ZA ODR@AVANJE SEPTI^KIH JAMA SA DUGOTRAJNIM DEJSTVOM

ATMOSBIOORIGINALNI FRANCUSKI PROIZVOD

ELIMINI[E NEPRIJATNE MIRISENE ZAGA\UJE @IVOTNU SREDINUDUGOTRAJNO DEJSTVO

RAZGRA\UJE MASNE NASLAGE

NA BAZI ENZIMA I ODABRANIH MIKROORGANIZAMA

GARANTOVANOSPRE^AVA

POJAVU BU\I

WATERTITEHIDROIZOLACIONA BOJA

NANOSI SE SA UNUTRAŠNJE STRANE ZIDOVA

Garantovano pokriva vla`ne fleke na ziduZaustavlja pritisak vodenog stuba visine 8 mOdli~an za vla`ne i suve zidove i podoveGlatka zavr{na povr{ina, lako se nanosi SPECIJALNA BOJA ZA KUPATILA

I SVE PROSTORIJE U KOJIMA SE STVARA BU\Garantovano spre~ava BU\

®

HIDROIZOLACIJA + NEKLIZAJU A PODNA OBLOGA

®

LAKO SE NANOSI, ^ETKOM ili VALJKOM ZA HIDROIZOLACIJU TERASA, RAVNIH KROVOVA, KUPATILA...

ZA UNUTRA[NJU I SPOLJA[NJU PRIMENU

VRHUNSKI PROIZVODI KOJI VAM ULEPŠAVAJU ŽIVOT

www.izoteh.co.yu – Beograd, Vojislava Ili}a 1, 011/ 244-24-91

Garantovano

efikasn

o!!! • oro{avanje zidova - kondenz• neprijatne mirise

Apsorber vlage SPRE^AVA:

suvi{n

a vlaga• pojavu alergena i bu|i

• infekcije disajnih puteva• reumatske probleme

ZA ZDRAVIJI ŽIVOT BEZ SUVIŠNE VLAGE I KONDENZA

Na vodenoj osnovi

Jednostavno nano{enje ~etkom

Mo`e se prefarbati ili tonirati

Potro{nja: 700 ml po m2

ZABORAVI]ETE da su i va{i zidovi izgledali

OVAKO

STOPKONDENZTERMOPREMAZ ZA ZIDOVE I PLAFONE

NANOSI SE SA UNUTRA[NJE STRANE, pre kre~enja 100% EFIKASNO

Podi`e temperaturu najhladnijih delova zida ~ime spre~ava ORO[AVANJE I POJAVU BU\I

DEFINITIVNO ELIMINI[E KONDENZ i BU\ SA ZIDOVA

www.izoteh.co.yu – Beograd, Vojislava Ili}a 1, 011/ 244-24-91

AKRILNA BOJA ZA PROFESIONALCE i “uradi sam”

za sve površine

PRAJMER I ZAVR[NA BOJA UJEDNO

ODLI^NO PRIANJA NA SVE POVR[INE: GLET, MALTER, BETON,

ELIK, DRVO, PVC, ALUMINIJUM, GIPSKARTON...

10 lit. za 100 m2

750 ml za 7 m2

MADE IN USA

VELIKA POKRIVNA

MOĆ

®

AIR FIX

ODMAH SPREMAN ZA UPOTREBU

- UMESTO GIPSA, GITOVA I DRUGIH MATERIJALA- NEVEROVATNE MOGU]NOSTI PRIMENE- ZA SPOLJA[NJU I UNUTRA[NJU UPOTREBU- NEMA PRLJANJA NITI OTPADA

100 ml

MASA ZA POPRAVKE na zidovima, betonu, drvetu, gipskartonu

750 ml

BRZE I EFIKASNE POPRAVKE

akTuElno

34

TEkST ????????? ??????????? FOTO ????????? ?????????????

akTuElno

Spo ra zum ceF TA

domaće, a svetsko

Spo ra zum CEF TA otva ra i mo gućnost pri me ne di ja go nal ne ku mu la ci je po re kla ro be, što je, pre ma rečima Zo ri ce Ra do va no vić, sa mo stal nog sa vet ni ka u Pri vred noj ko mo ri Sr bi je, možda i nje go va naj veća bla go det

TEkST Brankica ristić

akTuElno

35

Pre ma na ja va ma pri sti glim

iz po li tičkih kru go va u

Sr bi ji, ra ti fi ka ci ja spo ra zu-

ma CEF TA, ko ji je država

pot pi sa la prošle go di ne, može se

očeki va ti to kom sep tem bra. Pri me na

tog spo ra zu ma Sr bi ji će do ne ti veću

har mo ni za ci ju tr go vin skih od no sa u

re gi o nu, bu dući da je mreža bi la te ral-

nih spo ra zu ma zbog raz ličitih šema

znat no kom pli ko va la međusob ne tr go-

vin ske od no se, a sa mim tim i sna-

laženje po slov nih lju di u nji ma.

Osim ovo ga, otva ra se i mo gućnost

pri me ne di ja go nal ne ku mu la ci je po re-

kla ro be, što je, pre ma rečima Zo ri ce

Ra do va no vić, sa mo stal nog sa vet ni ka u

Pri vred noj ko mo ri Sr bi je, možda i naj-

veća bla go det spo ra zu ma.

Pro ces li be ra li za ci je tržišta ju go i-

stočne Evro pe počeo je 2001. go di ne

pot pi si va njem Me mo ran du ma o li be ra-

li za ci ji i olakšica ma u tr go vi ni u Bri se-

lu, pod okri ljem Pak ta za sta bil nost

ju go i stočne Evro pe, čime je otvo ren

pro ces pre go vo ra ko ji su vo di li

za ključiva nju mreže od 32 spo ra zu ma

o međusob noj li be ra li za ci ji tr go vi ne

in du strij skim i po ljo pri vred nim pro iz-

vo di ma ko ja je us po sta vlje na između

Al ba ni je, Bo sne i Her ce go vi ne, Bu gar-

ske, Hr vat ske, Ma ke do ni je, Mol da vi je,

Ru mu ni je, Sr bi je i Cr ne Go re.

Pre ma ob jašnje nju naše sa go vor ni ce,

za Sr bi ju je po seb no značaj no to što

Spo ra zum pred viđa da se međusob ni

tr go vin ski od no si čla ni ca CEF TA mo ra-

ju ru ko vo di ti pra vi li ma STO-a (Svet ske

tr go vin ske or ga ni za ci je) i Evrop ske

uni je. To, prak tično, znači da i pre

član stva u STO-u i pot pi si va nja Spo ra-

zu ma o sta bi li za ci ji i pri druživa nju, pri-

vred no si stem ski am bi jent Sr bi je ula zi

u zo nu pri la gođava nja nji ho vim pra vi-

li ma, što pred sta vlja fak tor pred vi dlji-

vo sti i otvo re no sti za stra ne part ne re i

ula gače, ali i za sa me pri vred ni ke.

Spo ra zum se od no si na in du strij ske

i po ljo pri vred ne pro iz vo de. Pod in du-

strij skim pro iz vo di ma pod ra zu me va ju

se oni ko ji su raz vr sta ni u kom bi no-

va nim no men kla tu ra ma, tj. svi oni čiji

uvoz ni je bio li be ra li zo van na dan

stu pa nja tog spo ra zu ma na sna gu,

ta ko da će i oni bi ti pred met po ste-

pe nog sma nje nja ca ri na do 31.

de cem bra 2008. go di ne.

Sr bi ja je već uki nu la ca ri ne na sve

in du strij ske pro iz vo de u raz me ni sa

Al ba ni jom, Bo snom i Her ce go vi nom,

Ma ke do ni jom i Hr vat skom, a li ste

pro iz vo da na režimu ca ri na i uvo znih

kvo ta iste su one ko je su bi le sa stav ni

deo bi la te ral nih spo ra zu ma. Spo ra-

zum, ta kođe, pred viđa da stra ne pot-

p i sn i ce s tu pe u pre go vo re za

za ključiva nje spo ra zu ma o har mo ni za-

ci ji svo jih teh ničkih pro pi sa i stan dar-

da i međusob nog pri zna va nja pro ce-

du ra oce nji va nja us klađeno sti u skla-

du sa re le vant nim od red ba ma Spo ra-

zu ma Svet ske tr go vin ske or ga ni za ci je

o teh ničkim ba ri je ra ma u tr go vi ni i

dru gim međuna rod nim spo ra zu mi ma

pre 31. de cem bra 2010. go di ne.

Ra do va no vićeva kaže da su pra vi la za

do ka zi va nje po re kla uglav nom osta la

ista kao i kod bi la te ral nih spo ra zu ma o

slo bod noj tr go vi ni.

- Suštin ska no vi na je u to me što

je omo gućena pri me na di ja go nal ne

ku mu la ci je po re kla ro be u tr go vi ni

između ze ma lja u re gi o nu. Ta kođe je

pred viđeno da u ka sni joj fa zi, ka da

sva ka ze mlja po na o sob is pu ni od go va-

ra juće uslo ve pre ma EU i stek ne pra vo

bi la te ral ne ku mu la ci je po re kla sa Uni-

jom, može da se vrši ku mu la ci ja po re-

kla ro be ze ma lja re gi o na sa EU. Po je-

di ne ze mlje iz re gi o na, Hr vat ska i

Ma ke do ni ja, ko je ima ju za ključene

spo ra zu me o sta bi li za ci ji i pri druživa-

nju sa EU, sa mim tim su is pu ni le uslov

EU da mo gu s njom da ku mu li ra ju

po re klo. Za Sr bi ju se ta kva mo gućnost

otva ra on da ka da pot piše Spo ra zum o

sta bi li za ci ji i pri druživa nju sa EU -

kaže Ra do va no vićeva.

Spo ra zu mom su pre ci zno re gu li sa ni

ro ko vi za usa glašava nje teh ničkih pre-

pre ka tr go vi ni, kon ku ren ci je, jav nih

na bav ki i zašti te in te lek tu al ne svo ji ne.

Tr go vi na uslu gama, u šta spa da ju i

fi ni i gru bi građevin ski ra do vi, de fi ni sa-

na je u skla du sa od red ba ma Opšteg

spo ra zu ma o tr go vi ni uslu ga ma

(GAT S). Ta oblast će u na red nom pe ri-

o du bi ti u fo ku su da lje li be ra li za ci je u

re gi o nu, a po seb no je na glašena oba ve-

za pot pi sni ca spo ra zu ma CEF TA da

stva ra ju i održava ju sta bil ne, po volj ne i

ca ri naOsnov na ili ba zna ca ri na na ko ju će se pri me nji va ti po ste pe no sma nje nje

ca ri na je ste ona ca rin ska sto pa ko ja važi na dan pre stu pa nja Spo ra zu ma na

sna gu. U ca rin skoj kla si fi ka ci ji ro be ko ja je pred met spo ra zu ma CEF TA

ko ri stiće se Kom bi no va na ca rin ska no men kla tu ra. Na dan stu pa nja na sna-

gu Spo ra zu ma uki nuće se sva ko ličin ska ogra ničenja iz vo za i uvo za i neće

se uvo di ti no va.

Od da na stu pa nja Spo ra zu ma na sna gu uki nuće se sve iz vo zne ca ri ne,

tak se dej stva jed na kog ca ri na ma i iz vo zne tak se fi skal ne pri ro de i neće se

uvo di ti no ve. Neće se uvo di ti no ve uvo zne ca ri ne, tak se jed na kog dej stva i

uvo zne tak se fi skal ne pri ro de ni ti će se po većava ti u od no su na one ko je se

pri me nju ju od da na ko ji pret ho di da nu pot pi si va nja Spo ra zu ma.

akTuElno

36

tran spa rent ne uslo ve za stra ne in ve sti-

to re, kao i međuso ban ne di skri mi na-

tor ski tret man i pu nu zašti tu.

Da li će se i ka ko spo ra zum CEF TA

od ra zi ti i na oblast pro iz vod nje bo ja,

la ko va i osta lih pro iz vo da iz he mij ske

obla sti za vi siće, pre sve ga, od to ga

ko li ko do maćih pro iz vođača za do vo lja-

va po me nu ta pra vi la o ro bi sa sta tu-

som „do maće po re klo“.

- Sr bi ja ima pot pu no li be ra li zo va nu

tr go vi nu in du strij skim pro iz vo di ma u

svim ze mlja ma u re gi o nu, a ka da Spo-

ra zum bu de pot pi san, sva ro ba ko jom

tr gu je mo mo raće da ima sta tus

do maćeg po re kla da bi uživa la olakšice

iz Spo ra zu ma. Taj sta tus do maćeg

po re kla utvrđuje se po po seb nom pra-

vil ni ku ca rin ske no men kla tu re, gde je

tačno pre ci zi ra no šta se sma tra

do maćim ili ko li ki je ste pen do ra de ili

pre ra de po tre ban da bi ro ba do bi la taj

sta tus. U prin ci pu, pro iz vod bi mo rao

da sa drži više od 50 od sto do maćeg u

se bi, kaže naša sa go vor ni ca.

Inače, CEF TA je po god na jer za raz li-

ku od bi la te ral nih spo ra zu ma da je

mo gućnost da mno go više ro be do bi je

taj sta tus pošto je do zvo lje no ku mu li ra-

nje po re kla ro be sa ze mlja ma u re gi o-

nu. To znači da, ako uve ze mo bi lo ko ji

pro iz vod, re ci mo ma ke don ski, ov de ga

upa ku je mo i pro da mo u Bo sni, on

može da ima sta tus do maćeg jer je si ro-

vi na uve ze na iz ze mlje iz re gi o na. To je

ku mu la ci ja po re kla, što do sa da ni smo

ima li. Ako uzi ma si ro vi ne iz Hr vat ske, a

ne iz ne ke ze mlje Evrop ske uni je, fa bri-

ka bo ja može da pla si ra svoj pro iz vod

pre ma olakšica ma spo ra zu ma CEF TA.

Pro iz vod njom bo ja i la ko va, pre ma

po da ci ma za 2004. go di nu, ba vi lo se

151 pred u zeće, od ko jih dva društve na,

osam mešovi tih i 141 pri vat no. Po red

tih ak tiv nih, u ovoj de lat no sti re gi stro-

va no je oko 300 pred u zeća, ta ko da je

stvar ni broj teško utvr di ti. Pri hod

ostva ren u pro iz vod nji bo ja i la ko va u

2004. go di ni iz no sio je 7.284.704.000

di na ra, što pred sta vlja učešće od 0,80

od sto u pri ho du sek to ra pre rađivačka

in du stri ja, od no sno učešće od 0,23

od sto u ukup nom pri ho du pri vre de.

Pre ma po da ci ma iz Privredne komore

Srbije, ova gra na in du stri je ras po laže

značaj nim pro iz vod nim ka pa ci te ti ma, ali

bu dući da, po red ro be širo ke po trošnje,

ob u hva ta i pro iz vod nju na me nje nu

dru gim gra na ma in du stri je kao re pro-

ma te ri jal (građevi nar stvo, mašino grad-

nja, bro do grad nja, drv na in du stri ja),

obim pro iz vod nje umno go me za vi si od

ni voa pro iz vod nje u tim de lat no sti ma.

U 2005. go di ni uvoz bo ja i la ko va,

pig me na ta, ra znih ma te ri ja za bo je nje,

ki to va, zap tiv nih ma sa i sličnih pro iz vo-

da iz no sio je 91,5 mi li o na do la ra, a

iz voz 23,8 mi li o na do la ra. Ti pro iz vo di

uglav nom su se uvo zi li iz Evrop ske uni-

je, i to iz Ita li je, Grčke, Ne mačke, Slo-

ve ni je, Bel gi je, Ho lan di je, Au stri je… a

iz vo zi li u Ru siju, Be lo ru si ju, Ukra ji nu,

BiH, Hr vat sku i Ma ke do ni ju. Ras po-

loživi ka pa ci te ti, po red mo gućno sti da

za do vo lje do maće po tre be, omo gućava-

ju da se zna tan deo pro iz vod nje usme ri

ka iz vo zu. Međutim, za po di za nje kon-

ku rent no sti ove in du stri je po treb ni su

po volj ni ji uslo vi za in ve sti ra nje u no ve

teh no lo gi je i opre mu, ra di po di za nja

ni voa kva li te ta pro iz vo da u skla du sa

stan dar di ma EU, prošire nja asor ti ma na

i osva ja nja no ve ge ne ra ci je pro iz vo da.

Pri pre me Sr bi je za član stvo u EU

od vi ja ju se kroz Pro ces sta bi li za ci je i

pri druživa nja, čiji je cilj da ze mlja ma

ju go i stočne Evro pe omo gući brže spro-

vođenje po li tičkog i eko nom skog pre-

o bražaja, neo p hod nog za na pre dak u

pro ce su pri druživa nja Evro pi. Pot pi si-

va nje Spo ra zu ma o sta bi li za ci ji i pri-

druživa nju (SSP) kraj nji je cilj ovog

pro ce sa. Spo ra zum o sta bi li za ci ji i pri-

druživa nju pred sta vlja for mal ni me ha-

ni zam i po ka za telj na osno vu ko jeg

države JIE mo gu da se pri la go de stan-

dar di ma EU. SSP pruža bi la te ral nu

po dršku i prošire ni bes ca rin ski pri stup

tržištu EU ra di usva ja nja EU stan dar da

i bržeg pri bližava nja EU.

Za he mij sku in du stri ju Sr bi je, to

pod ra zu me va usa glašava nje pro pi sa sa

pro pi si ma EU i pri me nu nji ho vih naj-

važni jih seg me na ta u našoj za kon skoj

re gu la ti vi. Isto ta ko, ra di po di za nja

kon ku rent no sti, od no sno ospo so blja va-

nja za na stup na tržište EU, naši stan-

dar di mo ra ju se usa gla si ti sa stan dar di-

ma EU.

zašti taKa da se ra di o me ra ma zašti te, za jed nička iz ja va svih ze ma lja je da pre

potpisivanja protokola ko ji m se utvrđuju pra vi la neće biti pri me njene an ti-

dam ping, kom pen za tor ne ili zaštit ne me re dok ne do ne su de talj ne in ter-

ne pro pi se i pro ce du re i ne reše od ređene teh nička pi ta nja u vezi sa pri-

me nom ta kvih me ra. Ali, bez ob zi ra na pra vi la STO i za jed ničku iz ja vu, u

Spo ra zu mu je pred viđeno da uko li ko se bi lo ko ji pro iz vod uvo zi iz ze mlje

pot pi sni ce Spo ra zu ma u tolikim ko ličina ma i pod ta kvim uslo vi ma da pro-

u zro ku je ili pre ti da iza zo ve ozbilj nu šte tu do maćim pro iz vođačima sličnih

ili di rekt no kon ku rent nih pro iz vo da, stra na uvo zni ca može pred u ze ti od go-

va ra juće bi la te ral ne zaštit ne me re pre ma stra ni iz vo zni ci pod uslo vi ma i u

skla du s re le vant nim pro ce du ra ma utvrđenim u čla nu 24 Spo ra zu ma.

PITajTE

38

PITajTE

39

„Sve što vas zanima o...” mAXImA lučani

Zoran Radošević, vlasnik BOBA, dESPOTOvACPostoji li mogućnost da ulaganje umarketing bude veće kako bi domaći proizvodi bili više plasirani od inostranih jer su ovi zastupljeniji u reklamnom prostoru?

MAXIMA već nekoliko godina u

marketing ulaže znatna sredstva radi

promocije svog proizvodnog progra-

ma i predstavljanja firme u zemlji i

inostranstvu. I pored činjenice da

od početka rada (1994) beležimo

godišnji rast proizvodnje za 35-50

procenata, planiramo da intenzivira-

mo marketinške aktivnosti preko

radio i TV poruka, prospektnih

materijala i ton-karata, promotivnih

aktivnosti i demonstracija novih pro-

izvoda u svim gradovima gde postoji

interesovanje za kupovinu proizvoda

iz programa MAXIME.

Zahvaljujući visokom kvalitetu

proizvoda, koji potrošači prepoznaju

i priznaju, nemamo problema sa

plasmanom. Ni domaća ni strana

konkurencija ne ugrožavaju plasman,

ali nas stimulišu da stalno una-

pređujemo kvalitet i radimo na

proširenju proizvodnog programa.

da li imate nameru da proširite asortiman?

Kao što je već rečeno, strateško

opredeljenje je da se proizvodni

program u kontinuitetu širi, i to u

skladu sa potrebama tržišta. Svake

godine uvodimo nekoliko novih

proizvoda. Dinamika širenja asorti-

mana nije preterano intenzivna pre

svega zbog toga što svaki proizvod,

njegove fizičko-hemijske osobine i

lakoću primene, pre puštanja u

prodaju proveravaju relevantne

laboratorije i testiraju izvođači. Ove

godine biće ili su već u prodaji novi

proizvodi: FUGALIN, masa za fugo-

vanje keramičkih pločica, SANI-

KRIL , akrilni prajmer za sanaciju

f lek a , MAX IKR IL HIDROSOL ,

akrilni dubokoprodirući prajmer,

ROLOGRUND, grubi akrilni temelj-

ni premaz, SAMOLIV, samonivelišu-

ća podna masa, GLETOLIN G, goto-

vi glet, silikonske boje i malteri,

proširena paleta lepkova za stiropor

i osvojena proizvodnja visokopo-

krivne disperzivne boje otporne na

masti.

SPEkTAR SInT loznica, vlasnikgoran Cerovac:kada planirate da svoj proizvodni program proširite emajlom i sandolinom na vodenoj osnovi?

Strateško opredeljenje MAXIME

jeste da proizvodni program zaokru-

žuje uvodeći postepeno, pored mate-

rijala za obradu mineralnih podloga,

i lazure, boje i lakove za drvo i

metal sa vodom kao rastvaračem.

Realizacija tih programa je u toku.

Očekujemo da će se potrebna testi-

ranja završiti iduće godine, kada će

se ti proizvodi i naći na tržištu.

Osnovno pravilo naše kuće jeste

da samo do kraja ispitani i u prime-

ni provereni proizvodi mogu biti

plasirani. Svako drukčije postupanje

može kompromitovati takav proizvod

i ugroziti njegovu perspektivu na

tržištu.

nIPS, Paraćin, vlasnici Predragi nenad Savić:razmatrate li mogućnost da zaštitite kupca ili maloprodaju tako što biste usvakom mestu imali po jednog distributera?

U pojedinim gradovima naši proi-

zvodi prodaju se ispod preporučenih

fabričkih cena, pa zato pokušavamo

da u razgovorima sa firmama koje

na tržištu formiraju takve cene

nađemo zadovoljavajuće rešenje.

Smatramo da ničiji interes nije da

naše proizvode prodaje sa niskom

maržom i tako od sebe pravi poten-

cijalno nestabilnog partnera.

Na novim tržištima, u zavisnosti od

njihove veličine, opredeljujemo se i

za stvaranje regionalnih distributera

koji imaju dovoljno kapaciteta da

organizuju efikasno i ekonomično

snabdevanje proizvodima iz programa

MAXIME.

da li pored kapaciteta od 120 do 150 tona dnevno može da se postigne ujednačen kvalitet proizvoda u svakom trenutku?

OdgOvARA dušan janković, direktor

PITajTE

38

PITajTE

39

Proizvodni kapacitet MAXIME

znatno prevazilazi količine navedene

u pitanju. Međutim, i pored toga

tehnološki proces organizovan je

tako da su greške prouzrokovane

ljudskim faktorom skoro u potpuno-

sti isključene. Kontrolom kvaliteta

ulaznih sirovina, automatizacijom

proizvodnje i kontrolom kvaliteta

gotovih proizvoda onemogućeno je

odstupanje u kvalitetu. Činjenica da

nemamo reklamacija na kvalitet

potrvđuje da su tehnološki proces i

organizacija proizvodnje dobro

postavljeni.

Nažalost, moramo reći da u poje-

dinim slučajevima, pogotovu kada je

reč o novijim materijalima, dolazi do

grešaka u njihovoj primeni, pa je

potrebno intenziv irat i edukaciju

izvođača radova. MAXIMA zato

organizuje prezentacije proizvodnog

programa sa demonstracijama pri-

mene.

BOlAgO, Čačak, vlasnik miljanPušković:kada ćete promeniti ambalažu zamaxipol i ostale proizvode namenjenekrečenju unutrašnjih zidova?

MAXIMA kupuje ambalažu za svo-

je proizvode od renomiranih proi-

zvođača. Kvalitet te ambalaže zado-

voljava standarde za pakovanje naj-

većeg broja proizvoda. Kod proizvo-

da namenjenih upotrebi u miks

sistemima povremeno se uočavaju

određeni problemi, na primer tokom

rada šejkera iz kante procuri boja. I

pored činjenice da se isto događa i

ostalim proizvođačima, MAXIMA

preduzima mere zajedno sa svojim

partnerima, snabdevačima ambala-

žom, da potpuno isključi gorenave-

dene probleme. Očekujemo da ćemo

pre početka sledeće sezone razrešiti

i te povremene poteškoće.

jUAnA, Obrenovac, vlasnik Saša Stefanović:da li planirate da u skorije vreme ubacite miks mašine u maloprodajneobjekte?

TAlIjA, Sumrakovac, Zaječar, vlasnik Slavoljub Stefanović:kakve su mogućnosti za dobijanje miks mašine?

MAXIMA je formirala sopstveni

miks sistem koji pokriva široku pale-

tu tonova preporučljivih kako za

toniranje boja spoljnih i unutrašnjih

tako i fasada. Sistem je razvijen veli-

kim brojem veoma stabilnih pigme-

nata koji omogućuju toniranje boja i

fasada u veoma velikom broju sve-

tlosno postojanih nijansi. Cene toni-

ranih materijala konkurentne su na

tržištu i prihvaćene od potrošača.

Do sada je distribuirano preko 100

mašina. Sve zainteresovane radnje

treba da se jave našoj prodajnoj

službi, gde će biti informisane o

uslovima za dobijanje miks mašina.

Ukoliko su uslovi obostrano prihvat-

ljivi, a reč je pre svega o do sada

ostvarenom prometu, miks mašina

će u razumnom roku biti isporuče-

na.

jUlIjA kOlOR, niš, vlasnik mitar džaković:zašto dozvoljavate da se vaši proizvodiprodaju ispod fabričke cene plus PdV uveleprodajnim objektima u nišu koji senekorektno ponašaju premamaloprodajnim radnjama, kojimapredstav ljaju nelojalnu konkurenciju i prete da ih uguše?

Odgovor na ov o pitanje delimič-

no je dat u odgovor na pitanje iz

f irme NIPS iz Paraćina. Nikome

nije u interesu da prodaje robu bez

zarade. Naša preporuka za proi-

zvode iz programa MAXIME jeste

da se u maloprodaji cene formiraju

na nivou fabričke cene plus PDV.

Ali u borbi za tržište događa se i

da pojedine t rgov ine u s vojim

maloprodajama i stovarištima for-

miraju cenu nižu od preporučene

maloprodajne cene, što ne daje

mogućnost svim maloprodajama da

ekonomično posluju. U sta lnim

smo razgovorima sa trgovinama da

cene naših proizvoda formiraju na

korektnom nivou i u tom pravcu

tražimo rešenja.

BOjAdEX, Beograd, vlasnik dejan denić:kako uspevate da se izborite sakonkurencijom na tržištu pored velikogbroja domaćih i inostranih proizvoda?

Svaka firma koja želi da se plasira

na tržištu treba da postavi ispred

sebe neka pravila igre. MAXIMA je

sebi stavila u zadatak da napravi

proizvod visokog kvaliteta, s najbo-

ljim odnosom cena-kvalitet, stalno

radi na proširenju asortimana uvo-

deći proizvode potrebne tržištu, s

najvećom pažnjom i odgovornošću

analizira primedbe i sugestije tržišta

i u skladu s tim prilagođava kvalitet

njegovim zahtevima i evropskim

normama, koristi kvalitetne sirovine

renomiranih svetskih proizvođača,

usavršava tehnologiju i sprovodi

rigoroznu kontrolu, što sve zajedno

obezbeđuje stalan kvalitet proizvo-

da.

moja kuĆa

41

moja kuĆa

41

Obnavljanje premaza metalne ograde

Metalni predmeti i površine ne moraju uvek

da deluju hladno i odbijajuće. Odgovarajući

premaz može u potpunosti da izmeni naš

vizuelni utisak. Metalni predmeti, zaštićeni

veselim i originalnim nijansama, daju prostoru žar i

toplinu, različitost i privlačnost, a neinteresantne metal-

ne konstrukcije lako pretvaraju u zanimljive skulpture.

Heliosove završne premaze za drvo i metal Tessarol odli-

kuju dobra pokrivnost, brzo sušenje, jednostavna upo-

treba, mogućnost izbora nijanse i korišćenja u unutraš-

njim i spoljašnjim prostorima.

Na balkonu imamo metalnu ogradu koja je na nekoli-

ko mesta zarđala. Kojom bi bojom bilo najbolje da je

zaštitimo?

I metalni predmeti imaju ograničen vek trajanja.

Najveći neprijatelj metalnih predmeta na osnovi gvožđa,

koji preovlađuje u urbanim sredinama, jesu voda i vaz-

duh. Zato je potrebno da predmete od gvožđa uvek

zaštitimo osnovnim antikorozivnim premazom koji one-

mogućava rđanje, pre nego što ih zaštitimo završnim

premazom. Na površinu zaštićenu od rđe nanosimo

pokrivne boje i emajle koji joj daju željeni dekorativni

izgled i štite od spoljašnjih uticaja.

Koliko je delotvorna obnova gvozdene ograde, zavisi

od pripreme podloge, odnosno od detaljnog i temelj-

nog odstranjivanja rđe i nečistoće, kao i broja slojeva

koje nanosimo na podlogu. Veći broj slojeva (po uput-

stvu proizvođača) sprečiće na duže vreme prodiranje

korozivnih materija iz atmosfere do gvozdene podlo-

ge.

korak 1Premaz će delotvorno zaštititi ogradu ako je površina

pre bojenja odgovarajuće pripremljena. Rđu i prethodni

premaz koji nije dobro vezan za podlogu, odstranjujemo

brušenjem, a masnoću i drugu nečistoću Heliosovim

razređivačem Nitro.

korak 2Na očišćenu površinu nanosi se najpre jedan sloj

Heliosove univerzalne osnovne boje Tessarol, koji će je

zaštititi od rđanja. Ta boja nanosi se četkom, valjkom, a

može i špricanjem. Boja je suva na dodir za dva sata, a

sledeći sloj može se naneti već za tri-četiri sata.

korak 3Na tako obrađenu podlogu nanose se dva sloja završ-

nog premaza Heliosovog emajla Tessarol.

Sa jednim litrom Heliosove univerzalne osnovne boje

Tessarol u jednom sloju može se obojiti od sedam do

devet, a Heliosovim emajlom Tessarol od osam do deset

metara kvadratnih. Heliosova univerzalna osnovna boja

Tessarol u ponudi je u beloj nijansi, a Heliosov emajl

Tessarol u 15 standardnih nijansi. U prodajnim objek-

tima koji imaju miks sistem Heliomix kupci mogu oda-

brati željenu nijansu između više hiljada nijansi po

različitim ton-kartama ili neku od više od 100 kombi-

nacija po ton-karti Harmonia.

Harmonia je sistem ton-karti u kome su predložene

različite kombinacije nijansi za različite površine u

unutrašnjem i spoljašnjem prostoru. Nijanse po predlo-

zima iz ton-karte Harmonia po izboru mogu biti izra-

đene u s v im prodavnicama sa mik s s i s temom

Heliomix.

Adrese prodajnih mesta sa miks sistemom Heliomix i

tehničke informacije sa detaljnijim podacima o našim

proizvodima možete pronaći na veb-adresi: www.colo-

urs.helios.si.

Pitanja u vezi sa upotrebom Heliosovih boja i lako-

va Bori, Ideal, Spektra i Tessarol možete da pošalje-

te elektronskom poštom na adresu: info@helios.si

Za savete se možete obratiti tehničkom servisu DCB

HELIOS na brojeve telefona:

011/3076-083; 011/3164-633.

komEnTar

42

TEkST ????????? ??????????? FOTO ????????? ?????????????

Radi sinergije ostvarivanja ličnih i kompanijskih ciljeva,

u Heliosu i svim njegovim preduzećima razvija se i

podržava vrednoća zaposlenih, a posebno se vrednuje

njihova odgovornost i želja za stalnim unapređivanjem.

Smatramo da obučen radnik (nezavisno od toga na

kom je radnom mestu), radnik koji se samoobučava i

koji je uključen u organizovane oblike (treninge) usva-

janja novih znanja, jeste sam sebi garancija i da samo

takav radnik drži radno mesto u svojim rukama. Svako

ko ne usvoji takvu filozofiju i ko ne daje doprinos sva-

kodnevnom unapređenju, nije konkurentan.

Novi profil današnjeg i sutrašnjeg zahtevnog i pre-

ciznog kupca, majstora i investitora, traži od zaposle-

nog u Heliosu da svoja nova znanja primeni i stavi u

službu kupaca i konkurentnosti. Cilj je omogućiti svim

potrošačima da sa Heliosovim bojama uživaju u deko-

raciji i bezbednosti, znajući da su sve stvari u njegovoj

okolini dugotrajno i kvalitetno zaštićene.

Svesni činjenice da pomoć ljudima da budu efikasni

na svojim radnim pozicijama predstavlja jedan od

najznačajnijih zadataka u upravljanju ljudskim resursi-

ma, zaposlenima pomažemo da uče i razvijaju se u

svom radnom okruženju. Time povećavamo njihovo

zadovoljstvo poslom i dajemo im samopouzdanje da

uspešno savladavaju izazove karijere. Zahvaljujući tome,

zaposleni u Heliosu stalno su motivisani da uče. Dobro

obučena radna snaga mnogo je fleksibilnija i osposo-

bljena da pozitivno reaguje na promene.

Obuke koje sprovodimo u kompaniji prilagođene su

oblastima kojima se pojedinci u okviru svog rada bave.

Teorijska obuka obuhvata veliki broj raznovrsnih tre-

ninga koji se sprovode sa ciljem da razvijaju i

usavršavaju sposobnosti, znanja i veštine zaposlenih

radi poboljšanja kvaliteta i efikasnosti u obavljanju

posla.

Posebnu pažnju poklanjamo mladim, novozaposle-

nim kadrovima koji prolaze osnovnu obuku koja

podrazumeva upoznavanje sa kompanijom i procedu-

rama u radu, čime se postiže brže integrisanje novoza-

poslenog u sistem.

Zaposleni u Heliosu često odlaze na seminare,

obuke i specijalizacije koje se odvijaju i izvan

Heliosa. Poslednjih godina sve više su popularni team

building seminari, koji su takođe postali sastavni deo

prakse u Heliosu. Team building je proces oblikovan-

ja i jačanja radnih timova, bez kojih u svetu biznisa

nema uspeha. Pojedinci međusobno povezani u čvrst

tim budućnost su uspešnog poslovanja svake kompa-

nije, jer bez timskog rada nema ni opstanka ni

uspeha. Radni timovi su baš kao i sportski: kroz cil-

jani trening mogu se osposobiti za kvalitetnije timsko

funkcionisanje.

Timovi se temelje na procesu zajedničke saradnje,

od koje zavisi i krajnji cilj, a to je uspešnost odluke

koja će biti doneta.

Team building razvija komunikacijske veštine, osposo-

bljava članove tima za bolje i brže zajedničko funkcio-

nisanje, kao i za iskustveno učenje, razmenu ideja i

novostečenih veština. Kroz timski rad razvija se i svest

o potrebi i odgovornost za neprekidnim učenjem i

usavršavanjem.

Konačno, svoje znanje prenosimo i svojim kupcima i

korisnicima naših proizvoda. Obuke prodajnog osoblja

i majstorskih grupa smatramo izuzetno važnim, pa zato

organizujemo edukacije, i teoretske i praktične. U

Heliosovom trening-centru korisnici naših proizvoda

imaju priliku da bolje upoznaju materijale i njihove

karakteristike, da ovladaju različitim tehnikama

nanošenja proizvoda, ali i da se uvere u njihov visoki

kvalitet.

U Heliosu znamo da poverenje među kupcima ne

gradi samo kvalitet proizvoda već i naša predanost

poslu, kao i spremnost naših stručnjaka da svojim

savetom i znanjem pomognu kupcima i korisnicima

proizvoda. To je ono na šta naši partneri uvek mogu

da računaju.

ZnAnjE kAO AlAT kOjIm SE POBOljŠAvA EFIkASnOST U RAdU

Igor mlakar, Helios

komEnTar

42

kuTak Za ParkET

47

Danas je na tržištu pri-

sutan čitav niz proizvoda

za parkete različitog kva-

liteta, tako da investitori

i majstori parketari mogu da biraju

šta im najviše odgovara. Izborom

Chromodena dobili ste brojne pred-

nosti koje uključuju potpuni asorti-

man vrhunskih proizvoda za pripre-

mu i završnu obradu parketa s pre-

poručenim sistemima lakiranja za

različite vrste podloga, tehnički ser-

vis i savete za primenu, kao i jedin-

stveni vrhunski izgled i dugotraj-

nost. Dugotrajno zdrav i lep parket

može da osigura samo dobar sistem

zašt ite drveta i kvalitetan lak za

parket.

Odabirom željenog sistema laki-

ranja rešen je samo jedan deo jer

kvalitet i konačan izgled parketa

mnogo zavise od načina pripreme

površine, adekvatnog izbora alata i

mikroklimatskih uslova prilikom

rada.

Chromoden je najstariji lak za par-

ket kod nas. Proizvodi se od 1962.

godine i već tada je postao vodeći

proizvod među lakovima za parket.

U početku se proizvodio samo kao

v isokosjajni lak, a potom se na

zahtev tržišta paleta proširila, pa se

počeo proizvoditi mat i polumat,

kao i Chromoden u paleti transpa-

rentnih boja. Trendov i, moda i

zahtevi tržišta u obradi parketa za

svakodnevno stanovanje, sportske

dvorane, poslovne prostore i drugo

zahtevali su da pratimo sve prome-

ne u ponudi sirovina i da inovaci-

jama, znanjem i kvalitetom održi-

mo najviši nivo ponude Chromode-

na.

Danas u liniji proizvoda Chromo-

den postoji cela paleta proizvoda

koji će u potpunosti zadovoljiti vaše

potrebe prilikom uređenja parketa.

Chromoden asortimanChromoden 2K PUR lak za parkete

proizvodi se u sjajnoj, polumat i mat

varijanti. Reč je o poliuretanskom

dvokomponentnom bezbojnom laku

koji se koristi za visokokvalitetnu

zaštitu i dugogodišnju dekoraciju

parketa i drugih drvenih obloga.

Odlikuje se izuzetnom punoćom fil-

ma i visokim sjajem (za sjajni lak),

kao i visokim stepenom tvrdoće.

Izuzetno je dugotrajan i otporan na

habanje. Lako se održava i otporan

je na uticaj blažih hemikalija.

Chromoden impregnacija je brzosuši-

va jednokomponentna impregnacija

za parket koja omogućuje brzi rad i

zadržava prirodniju boju parketa,

usporava žućenje drveta usled delo-

vanja sunčevog svetla. Ova impre-

gnacija ne zahteva brušenje.

Chromoden temeljni lak za parkete je

dvokomponentni pol iuret ansk i

„špahtl“ temelj u sistemu obrade par-

keta koji brzim sušenjem i odličnom

brusivošću osigurava brži rad.

Chromoden univerzalni gel za fuge je

brzosušivi jednokomponentni gel za

zapunjavanje fuga, pora i nedostataka

na drvenoj površini. Zadržava prirod-

niju boju parketa, usporava žućenje

drveta usled delovanja sunčevih zraka.

Može se nanositi direktno na drvo ili

pre završnog lakiranja. Ne brusi se.

Chromoden tekućina za kitanje je

brzosušiva jednokomponentna bez-

bojna tečnost za fugovanje (meša se

s drvnom prašinom), tj. zapunjavanje

reški i manjih pukotina u sastavu

površinske obrade parketa poliure-

tanskim i drugim lakovima.

Chromoden lak za parkete ŠD mat je

dvokomponentni poliuretanski bez-

bojni mat lak s protivkliznim delova-

njem za sportske parketne podove.

Chromoden lak-boja je dvokompo-

nentna poliuretanska boja za ozna-

čavanje linija u sportskim dvorana-

ma u sistemu s Chromoden lakom za

parkete za sportske dvorane.

Chromoden transparent je dvokom-

ponentna poliuretanska boja (bajc)

za transparentno bojenje parketa i

drugih drvenih podloga pre nano-

šenja lakova za parket Chromoden.

Chromoden sredstvo za čišćenje pribo-

ra koristi se za čišćenje alata nakon

rada s lakovima za parket Chromo-

den.

lepila i prajmer ChromodenChromoden primer AC je jednokom-

ponentna disperzijska impregnacija

za estrih (kada se koriste Chromoden

disperzijska lepila za parkete). Estrih

mora biti suv, ravan i očišćen od

prašine.

Chromoden primer PU je jednokom-

ponentna poliuretanska impregnacija

za estrih (kada se koristi Chromoden

2K PUR lepilo). Estrih mora biti suv,

ravan i očišćen od prašine.

Osim toga, tu su i Chromoden lepilo

za klasični parket i Chromoden lepilo za

lamel parket, disperzijski lepak za par-

ket bez rastvarača. Ovi lepkovi kori-

ste se samo na upijajućim podloga-

ma (estrih, beton, drvo i sl.), pri

čemu estrih mora biti suv, ravan,

očišćen od prašine i impregniran

Chromoden primerom AC.

Chromoden 2K PUR lepilo za parkete

je dvokomponentni poliuretanski

lepak za parket. Koristi se za sve

vrste parketa bez obzira na veličinu

i vrstu drveta. Može se primenjivati

na upijajućim i neupijajućim podlo-

gama. Estrih mora biti suv, ravan,

očišćen od prašine i impregniran

Chromoden primerom PU. Radno vre-

me skraćuje se na višim temperatu-

rama i za veće količine zamešanog

lepka.

vrhunska zaštita parketa Chromodenom

48

Kao osveženje na tržištu Karbon najav-

ljuje povratak »na scenu« prepoznatljive

robne marke disperzije za zidove Poliko-

lor. Polikolor je boja izuzetne pokrivnosti

izrađena na bazi kvalitetnih punilaca i

veziva. Kao dodatak asortimanu Polikolor

disperzija, tehnolozi ove kompanije razvili

su i recepture Polikolor Gold i Polikolor

star - koncentrovanih perivih disperzija.

Radi promovisanja stare-nove robne

marke, neprikosnovene disperzije za zido-

ve Polikolor, Karbon je izašao u susret

svim kupcima koji bi želeli da se uvere u

istinski kvalitet Polikolora po promotivnim

cenama. Obratite se svom veletrgovcu za

uzorke koje ćete besplatno dobiti na probu.

Deo proširenog proizvodnog programa KARBONA čine:

GLET-MASE

• Polifix–zafinoizravnavanje• Gletstar–zafinoizravnavanjeudebljemsloju

• Polifix T–tečnamasazafinoizravnavanjeunutrašnjihzidova

• Polifix VF–zaizravnavanjefasada

DEKORATIVNI MALTERI

• Karboplast–akrilnizaribanimalter

• Karboplast Full–akrilnipunimalter• Karbosil–silikonskizaribanimalter• Karbosil Full–silikonskipunimalter

GRAĐEVINSKI LEPKOVI

• Siprokol–lepakzakeramikuzaspoljnuiunutrašnjuupotrebu

• Siprokol specijal–lepakzastiropor• Siprokol rabitz–zaizravnavajućislojDEMITsistema

• Siporeksol–lepakzagasbeton• Siprokol Flex–fleksibilnilepakzagranitne,mermerneisinterovaneploče,lepljenje

pločicanapločicu

GRAĐEVINSKE BOJE

• Polikolor–disperzijazaunutrašnjezidove

• Polikolor gold–koncentrovanadisperzijazaunutrašnjezidove

• Polikolor star–perivadisperzijazaunutrašnjezidove

• Poliflor fasadni–disperzijazaspoljašnjezidove

• Poliflor steel–mikroarmiranabojazaspoljašnjezidove

PrEdSTaVljamo

kArBon

Povratak PolikoloraTopola

Karbond.o.o.Karađorđeva126

tel/fax:034/705-000034/813-598

U po sled nje vre me suočava mo se sa sve više

po zi va u ve zi sa mo gućno sti ma rešava nja pro ble-

ma ka pi lar ne vla ge u zi do vi ma, i to naj više u

pri vat nim do maćin stvima. Zbog to ga u ovom

bro ju iz dva ja mo naj za ni mlji vi je si tu a ci je sa te re na u Voj vo di-

ni. Usled ne do stat ka pro sto ra pred sta vićemo rešenja u

sažetoj for mi, a za sve de talj ni je in for ma ci je možete se obra-

ti ti teh ničkoj službi JUB-a.

Si tu a ci ja 1: maj sto ri su obi li sta ri mal ter do ci gle, i to

sa mo do ni voa do ko ga je do se za la vla ga. Po treb no je kon-

sul to va ti se o to me da li je zid do volj no do bro pri pre mljen

za sle deće fa ze ra da i ko li ko će ukup no tra ja ti ra do vi na

objek tu ko ji se sa ni ra.

Rešenje: obi ja nje mal te ra mo ra da se iz vrši naj ma nje 50 do

80 cm iz nad vi si ne po ka za ne vla ge; do dat ni pro blem na sta-

je ako fu ge ni su očišćene u du bi nu zi da, što je neo p hod no

ura di ti jer je naj veća kon cen tra ci ja so li upra vo u nji ma. Što

se tiče vre me na po treb nog za sušenje svih ma te ri ja la u si ste-

mu, ono u pro se ku iz no si oko 30 da na za stan dard ne vre-

men ske uslo ve i de blji ne na no sa ma te ri ja la.

Si tu a ci ja 2: u pi ta nju je pri vat ni obje kat na kom su počeli

ra do vi na obi ja nju zi do va; in ve sti tor je tražio pro ce nu de lo-

tvor no sti si ste ma bez pre se ca nja zidova.

Rešenje: pre se ca nje zi do va ni je neo p ho dan pred u slov za

pri me nu Ju bo san sa nir nog si ste ma i de lo tvo ran je čak i ako je

je di na ak tiv nost na sa na ci ji. Međutim, uko li ko se iz vrši pre-

se ca nje zi do va, sa na ci ja prak tično ima neo gra ničeno tra ja nje.

Je di no je po treb no obra ti ti pažnju na iz bor me to de pre se ca-

nja. Naša is ku stva su po zi tiv na u si tu a ci ja ma ka da se pri me-

nji va lo mašin sko pre se ca nje zi do va di ja mant skim saj la ma (za

de ta lje se obra ti te fir mi HIO-Oberk nežev iz No vog Sa da).

Si tu a ci ja 3: le kar ska or di na ci ja, Srem ska Mi tro vi ca: iz la zak

na obje kat tre ba da raz reši di le mu da li je Ku lir plast mo guće

pri me ni ti kao za vršni de ko ra tiv ni sloj na sa ni ra noj so kli

or di na ci je.

Rešenje: kao za vršni sloj na sa na ci o ni deo može da

dođe sa mo bo ja, i to ne bi lo ko ja već si li kat na, si li kon-

ska ili spe ci jal na akril na bo ja, a ni ka ko ne ki od de ko ra-

tiv nih mal te ra - fa sa da. Raz log za to leži u činje ni ci što

bi se tim na nošenjem de ko ra tiv nih mal te ra - fa sa da one-

mo gućilo “di sa nje” zi do va, a sa mim tim bi i ceo po stu-

pak sa na ci je bio ne us pešan.

Si tu a ci ja 4: na objek tu u Su bo ti ci pri li kom obi ja nja sta rog

mal te ra ot pa da ju čita vi ko ma di zi da jer je sta ra ci gla veo ma

trošna na po je di nim me sti ma gde je iso lja va nje naj in ten ziv-

ni je. Po kušano je da se Sa nir nim ome tom u de be lom slo ju

po pu ne ru pe.

Rešenje: ova česta i ve o ma ne pri jat na po ja va pri obi ja-

nju sta re pod lo ge ima rešenje ko je je ve o ma jed no stav-

no: neo p hod no je sve sla be de lo ve ski nu ti do zdra vog

slo ja ci gle, a za tim uze ti ko ma de (ili ce le po po tre bi)

no ve ope ke i mal te ri sa ti ih sa nir nim mal te rom ume sto

kla sičnim. Ti me se do bi ja pra vil na ge o me tri ja objek ta, a

funk ci o nal no će sve bi ti u re du.

TEkST: Goran Prolić, građ. inž.tehnički sektor juB-a

Rešenja za kapilarnu vlagu

49

PITanja I odgoVorI

STručnI SaVET

50

Sve sku plja ener gi ja uslo vi la je ma sov nu

ugrad nju izo la ci o nih si ste ma na po slov nim i

stam be nim objek ti ma. Je di na stvar ko ja se u

okvi ru tih izo la ci o nih si ste ma vi di jeste njen

za vršni sloj - de ko ra tiv ni mal ter ko ji može bi ti na

krečno-ce ment noj, si li kat noj i si li kon skoj bazi ili na

ba zi vo de ne akri lat ne dis per zi je.

Mal te ri se raz li ku ju ne sa mo po ve zi vu od ko jeg su

pro iz ve de ni već i po svoj stvi ma u pri me ni. Za jed ničko

za sve njih jeste to što su na me nje ni de ko ra ci ji i zašti ti

fa sa da, zbog čega mo ra ju bi ti iz rađeni od pig me na ta

ot por nih na UV zračenje. Za jed ničke od li ke su im i

vo do od boj nost i pa ro pro pu stlji vost.

Vre me ka da je mal ter na krečno-ce men t noj ba zi bio

do mi nan tan de fi ni tiv no je prošlo, pa se slo bod no može

reći da je na našem tržištu naj za stu plje ni ji mal ter na

ba zi vo de ne akri lat ne dis per zi je. Za to ima više raz lo-

ga, a naj važni ji su ce na i jed no stav na pri me na.

Najčešći pro ble mi ko ji se mo gu ja vi ti kod pri me ne

akri lat nih mal te ra su:

- neo d go va ra juća tem pe ra tu ra

- upo tre ba ne po sto ja nih ili ne do volj no po sto ja nih

pig me na ta.

Go to vo svi pro iz vođači pre po ručuju rad na tem pe ra-

tu ra ma od +5 do +35 ste pe ni, pri čemu re la tiv na vlaž-

nost va zdu ha ni je veća od 60 od sto. La koću u ra du sa

ovim mal te rom na višim tem pe ra tu ra ma omo gućava

nje go vo kon cep tu al no rešenje, kao i pri su stvo adi ti va

ko ji re gu liše otvo re no vre me upo tre be (mo gućnost

ob rađiva nja na kon na nošenja). Međutim, ne po sto ji

do volj na ko ličina adi ti va ko ja bi omo gućila rad na tem-

pe ra tu ra ma ko je su znat no više od pro pi sa nih. Tr ka

iz vođača ra do va sa vre me nom, ko ja je sa svim ra zu mlji-

va, može da do ve de i do po teškoća u ra du, ali i po ja va

kao što su:

- ne mo gućnost da se do bi je ujed načen iz gled fa sa de

- ro nje nje de lo va fa sa de.

Ne ki pro iz vođači, želeći da omo guće korišćenje ovog

mal te ra na tem pe ra tu ri od +1 do +5 ste pe ni, do da ju

od go va ra juće adi ti ve ili pak ko ri ste ve zi va ko ja for mi ra-

ju film na tim tem pe ra tu ra ma. Ov de tre ba bi ti ve o ma

oba zriv, jer se dnev ne tem pe ra tu re često kreću od +1

do +5 ste pe ni, dok noću pa da ju is pod nu le, pa mal ter

ko ji se ni je isušio smr za va.

Odav no su prošla vre me na ka da su be la i si va bi le

do mi nant ne fa sad ne bo je. Pro iz vođači se go to vo utr ku-

ju da po nu de što veći iz bor ni jan si, jer je iz bor ni jan se

ili nji ho va kom bi na ci ja iz u zet no značajan. Bo ja je pri-

sut na u čita voj isto ri ji ar hi tek tu re- Par te non i mno gi

grčki hra mo vi bi li su obo je ni. Ipak, ve o ma često ni jan-

su bi ra vla snik objek ta uz po nuđeni ka ta log i kon sul ta-

ci ju sa stručnim li ci ma. Šta je on da spor no?

To što u želji da izađu u su sret sve većoj pro bir lji vo sti

kraj njih ko ri sni ka, mno gi pro iz vođači u svo je ka ta lo ge

zna ju da uvr ste i ni jan se iz rađene od pig me na ta ko ji ne

po ka zu ju ot por nost u spolj njim uslo vi ma. Po zna to je da

su olov ni hro ma ti i mo lib da ti ras tvor ljivi u vo di i da je

to osnov ni uzrok nji ho ve ne po sto ja no sti. Olov ni hro mat

– žuti pig ment i mo lib dat – oranž pig ment, svo jim

kom bi na ci ja ma da ju, za oko, naj ak trak tiv ni je oranž i

„kaj si ja“ ni jan se, ali teh nički ni su naj bo lje rešenje.

Suštin ska raz li ka između akril nat ma lte ra i akril ne

dis per zi je jeste u to me što akril na dis per zi ja za spo-

ljašnju upo tre bu sa drži mno go više ve zi va ne go mal ter,

pa ta ko pig men ti čija je po sto ja nost di sku ta bil na mo gu

oko svo je česti ce u ma si da ima ju film od ve zi va kod

dis per zi ja, ali ne i kod mal te ra.

Ni je spor no ni to što je ne ki maj stor i sam ne gde

ra dio „tam ni je“ (po do vi, hod ni ci i dr.), pri čemu je

po vršina bi la pot pu no har mo ni zo va na i uz kva li tet nu

pod lo gu u bo ji (akril na dis per zi ja). Fa sa da je ve o ma

sku pa, pa bi se ri zi ko va lo sa iz bi ja njem f le ka. Zato,

kada ne ko traži „ta kvu“ ni jan su, in si sti raj te na be loj i

na pred nom bo je nju akril nom dis per zi jom.

Često se mno gi opre de lju ju za „ ja ke“, tam ne

ni jan se, za bo ra vlja jući da ta kve ni jan se ap sor bu ju

pre ve li ku ko ličinu to plo te, a da u let njim me se ci ma

tem pe ra tu ra može da bude iz u zet no vi so ka. S ob zi-

rom na to da je akril ni mal ter najčešće ve zan za ter-

mo i zo la ci o ni si stem i da raz ličiti ma te ri ja li ko ji čine

si stem ima ju raz ličite ko e fi ci jen te šire nja, pre gre va-

nje fa sa de može do ve sti do nje nog pu ca nja, od le plji-

va nja od zi da i do ve li kih pro me na na sti ro po ru iz

si ste ma.

Pri stu pi u ko rišćenju izo la ci o nih si ste ma

TEkST: emi li ja Adžić, dipl. inž. teh no lo gi je,royal co lor, Be o grad

STručnI SaVET

50

uradI Sam

54

uradI Sam

55

SI KA-1 je vo do ne pro pu-

s n i h i d r o i z o l a c i o n i

si stem ko ji se može pri-

me nji va ti u si tu a ci ja ma

ka da je po treb no sprečiti pro dor

vo de unu tar građev in sk ih kon-

struk ci ja ili za država nje vo de unu-

tar hi dro teh ničkih građevin skih

kon struk ci ja.

Sa na do la ženjem pod zem nih

vo da u mno g im pod ruč j i ma i

ra stućom ko mer ci jal nom po tre bom

da se op ti mal no is ko ri sti ze mljište

stva ra njem i pre u ređiva njem su te-

ren skih pro sto ra ko ji su po god ni

za sta no va nje, sve se više ja vlja i

po tre ba za ef i ka snom i traj nom

hi dro i zo la ci jom i kod no vih ra do va,

ali i kod re no vi ra nja.

Sl ično to me, zbog sve strožih

kon tro la kva li te ta vo de, biće neo p-

hod no da se re no vi ra ju i po boljšaju

mno ge po sto jeće kon struk ci je za

čuva nje vo de ili da se pod zem ne

vo de zašt i te od štet nog ut i ca ja

ot pad nih vo da.

Ve o ma jed no stav nom ugrad njom

si stem SI KA-1 po sta je in te gral ni deo

kon struk ci je na ko joj se pri me nju je,

a pred viđeno je da tra je ko li ko i

sa ma kon struk ci ja.

Ovaj hi dro i zo la ci o ni si stem sa sto ji

se od spe ci jal ne pri me se u tečnom

sta nju, vo de i ce ment nog mal te ra.

SI KA-1 adi tiv je ko lo id na si li kat na

tečnost ko ja se raz ređena sa vo dom

do da je u ce ment nu mal ter sku sme su,

a na kon ugrad nje pred sta vlja vo do-

ne pro pu snu oblo gu iz u zet nog kva li-

te ta.

Ra di sprečava nja pro do ra vo de

po god na je za ko rišćenje u pro sto ri-

ja ma kao što su su te re ni, po dru mi,

pod zem ne ga raže. Ta kođe, uspešno

sprečava i oti ca nje vo de u ba ze ni ma,

re zer vo a ri ma za vo du i slično.

UPUT STvO ZA PRI mE nU vO dO nE PRO PU SnOg

SI STE mA SI­KA-1­

Teh no lo gi ja iz vođenja:

za po do ve i zi do ve

Pr vi ko rak pod ra zu me va do bru

pri pre mu pod lo ge: brušenje, pra nje

vo dom pod pri ti skom ili mi ni mal nu

ob ra du čeličnom čet kom ra di otva ra-

nja po ra. Po treb no je obez be di ti mat

vlažnu pod lo gu i pot pu no za sićenje

pod lo ge vo dom, što se može po stići

pr ska njem ili dru gim sličnim me to-

da ma.

vodonepropusni sistemi Sika-1

1 2 3

Hidroizolacija površina ispod tla za radove na izgradnji novih i adaptaciji, rekon-strukciji i sanaciji postojećih objekata

TEkST Boban uzunović, građ. inž. SIkA

uradI Sam

54

uradI Sam

55

Pr va ru ka pod ra zu me va na nošenje

praj me ra: po treb no je na pra v i t i

re la tiv no tečnu kon zi sten ci ju (kao

praj mer ili špric). SI KA-1 i vo da

mešaju se u raz me ri 1:5, dok se

sme sa od ce men ta i pe ska pra vi u

raz me ri 1:1. Na nošenje se vrši špri-

ca njem ili na ba ci va njem, a de blji na

na ne tog slo ja tre ba da bu de od 0,5

do 0,6 cm.

U dru goj ru ci na no si se pr vi sloj

mal te ra, i to 10-15 mi nu ta na kon

na ba ci va nja špri ca, tj. praj me ra.

Ovaj sloj spra vlja se gušćom kon zi-

sten ci jom ne go pr vi sloj (kla sičan

mal ter). Od nos SI KA-1 i vo de je

1:8, a od nos ce men ta i pe ska 1:3.

De blji na na ne tog slo ja tre ba da

iz no si 1 cm za zidove i 1,5 cm za

podove. Ob ra da je kla sična i vrši se

gle te rom.

Treća ru ka pod ra zu me va na nošenje

dru gog slo ja mal te ra, dva-tri sa ta

na kon na nošenja pr vog slo ja. Dru ga

ru ka mal te ra na no si se na isti način

kao i pr vi sloj mal te ra, a de blji na slo-

ja po no vo tre ba da bu de 1 cm za

zidove, odnosno 1,5 cm za podove.

Četvr ta ru ka na no si se sat ka sni je,

i to u de blji ni od oko 5 mm, ali bez

do dat ka SI KA-1 si ste ma.

Ra di po sti za nja bo ljih re zul ta ta

može se na ne ti i treći sloj mal te ra

SI K A-1 , kao čet v r t a ru ka pre

za vršnog slo ja mal te ra bez do dat ka

SI KA-1 si ste ma.

Na spo je vi ma po da i zi do va tre ba

iz ve sti pre klo pe i hol ke re ka ko je

pri ka za no na ski ca ma. Pre ki de mal-

te ri sa nja ta kođe tre ba iz ve sti “sma-

knu to” ra di bo ljeg umrežava nja.

Na kon iz ra de po treb na je ne ga mal-

te ra na kla sičan način “vlaženjem”

ili po kri va njem naj lo nom za po do ve.

Le plje nje ke ra mi ke tre ba početi

naj ma nje dve ne de lje na kon iz ra de

mal te ra.

K a da su sv i po me nu t i ra do v i

za vršeni, pri stu pa se da ljoj ob ra di

zidne površine: gle to va nju i bo je nju.

Ele men te tre ba fik si ra ti le plje njem,

a ni ka ko an ke ri sa njem da ne bi doš-

lo do pro bi ja nja vo do ne pro pu snog

si ste ma. Ta kođe, sve pro do re u pro-

sto ri ji (npr. ce vi) tre ba zap ti va ti traj-

no e la stičnim ma sa ma.

Ko rišćenje SI KA-1 vo do ne pro pu-

snog si ste ma pred sta vlja ve o ma efi-

ka san i tra jan način sa ni ra nja i

do vođenja po drum skih i su te ren skih

pro sto ri ja u funk ci o nal no sta nje za

sta no va nje, skla dište nje ili ne ku dru-

gu na me nu.

4

7 8 9

5 6

SaVETnIk

56

SaVETnIk

57

Metode pripreme zavise od željenog konačnog

izgleda, a osnovni zadatak im je da uklone sve

nepravilnosti sa površine tako da premaz (bilo

da pokriva ili da ističe prirodnu teksturu drve-

ta), bude maksimalno funkcionalan. Osnovna uloga pre-

maza treba da bude dekorativna, ali ni u kom slučaju ne

treba zanemariti ni zaštitnu ulogu. U krajnjem slučaju i

sam cilj zaštitite drveta jeste produžavanje veka trajanja

tretirane površine. Metode koje se koriste prilikom

pripreme drveta su uglavnom mehaničke. Pravilno uklan-

janje defekata kao što su ulegnuća, izbočine, čvorne tačke

i slično uveliko definiše konačan izgled materijala. Završni

premaz može istaći prirodnu lepotu i kvalitet drveta, ali

takođe može uvećati defekte koji su prošli neopaženo.

Kod prireme drvenih površina za zaštitu razlikujemo

dva osnovna pravca:

pripremu za tzv. bajcovanje – postupci kojima se • površina drveta menja po boji, a tekstura i prirodna

struktura ostaju vidljivi - ili lakiranje

pripremu za premazivanje pokrivnim bojama• Takođe možemo razlikovati pripremu novih drvenih

površina, kao i površina koje su ranije bile zaštićene.

Pre pristupanja pripremi treba uraditi sledeće stvari:

) Vizuelni pregled – pre pripreme i zaštite neophod-1

no je izvršiti vizuelni pregled drvenih povrišina. Treba

uočiti sve tragove nastale usled transporta, ulegnuća

izbočine i drugo, kao i sve moguće detalje koji mogu

uticati na premaz i samim tim konačni izgled drveta

) Uslovi skladištenja – podrazumevaju uslove na koji-2

ma je drvo koje se zaštićuje čuvano. Traba obratiti pažnju

na parametre kao što su temperatura i vlažnost.

) Obratiti pažnju na temperaturu na kojoj se izvodi 3

priprema i zaštita - ona mora biti optimalna, ne sme biti

previsoka da ne bi došlo do ubrzanog sušenja premaza ali

ni preniska da ne bi došlo do drugih komplikacija.

Osnovna metoda koja se koristi pripripremi drvenih

površina je šmirglanje. Glavni alat je šmirgla ili brusni

papir. Postoji više vrsta brusnih papira koji se razlikuju

po veličini abrazivne čestice kao i po njenoj samoj priri-

odi. Materijali koji se najčešće koriste za abrazivne

čestice su aluminijum oksid (tzv. alox), silikon karbid i

drugi. Izbor samog brusnog papira je jedan od kritičnih

elemenata u samoj pripremi drvenih površina. Posebno

treba obratiti pažnju na prirodu abrazivnih čestica (nji-

hovu tvrdoću), njihovu veličinu, kao i na priprodu drve-

ta koje se priprema. Postoje brusni papiri različitih ste-

pena finoće, tj. veličine čestica, pri čemu su označeni

brojevima – što je broj veći čestica je manja i brusni

papir finiji. U zavisnosti od priprode drveta, odnosno

njegove tvrdoće neophodno je i izabrati adekvatan brus-

ni papir.

Kod pripreme drvenih površina treba izbegavati uop-

trebu ručnih alata, na primer brusilica jer njihova

upotreba može narušiti strukturu površine drveta.

Najbolje je ručno šmirglati pri čemu treba upotrebljava-

ti odgovarajuću podlošku za brusni papir, kako bi

površina brusnog papira bila što ravnija. Naravno, pos-

toje izuzetci, kao npr. kod pripreme parketa kod koga

je neophodna upotreba mašina, pri čemu se jedan sloj

površine skroz uklanja.

Pri samom šmirglanju treba koristi prvo grublji brusni

papir, sa većim česticama, pa ponavljati postupak sa sve

finijim dok se ne postigne željeni efekat.

PRIPREmA dRvEnIH POvRŠInA

drvo je jedan od najčešće korišćenih materijala. Često se naziva plemenitim i prirodnim materijalom. Prvi i najvažniji korak koji treba učiniti pri zaštiti drvenih površina je njihova priprema. konačni izgled i funkcionalnost drveta u velikoj meri zavisi od načina i kvaliteta pripreme.

TEkST Đorđe Anđelkoski, dipl.ing. delfin AG

SaVETnIk

56

SaVETnIk

57

Nakon obavljenog šmirglanja, treba pristupiti popunja-

vanju svih mogućih rupa, ulegnuća i sličnih nepravilnos-

ti odgovarajućim kitovima. Kitovi koji se koriste imaju

različita svojstava i namene, i pri njihovom odabiru treba

voditi računa. Oni moraju da zadovolje odgovarajuće

karakteristike koje nameće sama priroda drveta, od kojih

je najkritičnija fleksibilnost. Drvo je materijal koji najviše

„radi“, tj. najviše je podložno mehaničkim deformacijama

usled temperaturnih oscilacija, pa zbog toga kit i premaz

moraju biti fleksibilniji.

Ukoliko postoje ostaci kita neophodno je da se oni

uklone (nakon sušenja) a ta mesta potrebno je dodatno

ošmirglati. Proces šmirglanja ostavlja mnogo prašine koju

treba ukloniti jer može pogubno uticati na funkcionalnost

premaza.

Prethodno zaštićene površine se moraju posebno

pripremiti pre nanošenja novog premaza. Pre same

obrade potrebno je dobro pregledati površine i utvrditi u

kom je stanju ranije naneti premaz. Nakon pregleda tre-

ba odlučiti da li je potrebno premazati celokupnu

površinu ili samo delimično na određenim mestima. Kod

nanošenja premaza po celoj površini neophodno je

ukoniti sve hemijske kontaminante, prljavštinu i delove

starog premaza koji ne prijanjaju dobro za podlogu.

Ukoliko je stari premaz problematičan, za adheziju novog

potrebno ga je posebno pripremiti ili skroz ukloniti.

Uklanjanje delova ili celog starog premaza obavlja se

nanošenjem sredstava koja su bazirana na organskim

rastvaračima i koja omekšavaju ili rastvaraju stari premaz.

Nakon dejstva ovakvih sredstava pristupa se mehaničkom

uklanjanju ostataka starog premaza. Pošto je premaz

uklonjen pristupa se ponovnoj pripremi površine nakon

čega se može naneti zaštita.

Najkritičniji element na koji treba obratiti pažnju je

vlažnost drveta, što je naročito važno kod površina koje

se pripremaju ili su već zaštićene pokrivnim premazi-

ma. Ovaj problem je najuočljiviji kod prozorskih okvi-

ra. Naime, ukoliko se drvo koje je vlažno zaštiti eme-

jlom ili sličnim pokrivnim premazom nakon nekog

vremena dolazi do isparavanja te vlage, što prouzroku-

je stvaranje mehurova usled stvorenog pritiska i odva-

janja premaza tj. gubitka adhezije. Takođe se može

desiti da voda prodre kroz sam premaz (usled dugot-

rajne izloženosti) i uđe u drvo pri čemu se ponovo

odvija isti proces. Kritično mesto kroz koji može pro-

dreti vlaga je spoj drveta sa zidovima. Te spojeve treba

dodatno popuniti odgovarajućim kitovima koji su

vodoodbojni. Propadanje kitova il i neadekvatna

priprema može prouzrokovati da voda na tim mestima

prodre, pri čemu se odvija već spomenuti proces.

Upotreba odgovarajućih osnovnih premaza umnogome

smanjuje rizik od ove pojave.

Delfin AG u svom asortimanu ima Delfin Lux osnovnu

boju za drvo koja se proizvodi u beloj i braon nijansi i

ima odlična zaštitna svojstva. Završni premaz mora biti

kompatibilan sa osnovnim premazom, a osim zaštitne

treba da ima i dekorativnu ulogu. Delfin AG proizvodi

Delfin Lux sintetički emajl u 17 boja. Osim pokrivnih

premaza koji se koriste za drvene površine, Delfin AG

u ponudi ima i klasične lazurne premaze Pinele u 14

nijansi. Pravilan odabir odgovarajućeg brusnog papira,

osnovnog i završnog premaza ključni su elementi dug-

otrajnosti i kvaliteta premaza za zaštitu dr venih

površina.

SaVETnIk

60

SaVETnIk

61

TEkST Ta tja na jan ko vić knežić, d.i.a stručni kon sul tant zor ka co lor Ad

Je dan od stra teških ci lje va kom pa ni je Zor ka

Co lor je ste pružanje po moći kup ci ma pri

iz bo ru pra vih ni jan si i od go va ra jućih ma te ri-

ja la ko ji će po dići kul tu ru življe nja i ni vo

za do volj stva ku pa ca. Cilj ovog tek sta je da čita o ci ma pri-

bliži te mu pro me ne i ople me nji va nja am bi jen ta u kom

lju di bo ra ve i da na ja vi se ri ju čla na ka ko ji će se ba vi ti

bo ja ma, nji ho vim psi ho loškim uti ca jem i pri me nom, kao

i tek sto ve sa stručnim sa ve ti ma i su ge sti ja ma iz te obla-

sti. Pošto je ova te ma ti ka iz u zet no širo ka, po treb no je

skre nu ti pažnju na to da su tek sto vi sažeti, pri la gođeni i

ori jen ti sa ni is ključivo na pri me nu bo ja u ar hi tek tu ri.

Bo je su od u vek fa sci ni ra le lju de, a često su kroz isto-

ri ju bi le tre ti ra ne kao ve li ka mi ste ri ja. Još od pra i sto ri je,

pre ko sta rih, ne sta lih ci vi li za ci ja, bo je i nji ho ve ma gične

moći i sim bo lička značenja, pri rod no ula ze u naše živo-

te po ve zu jući sli ke iz pećine La sko sa do mo vi ma sa vre-

me nih lju di. Da nas kao po zi ti van pri mer možemo na ve-

sti cen tar Šap ca ko ji je upra vo za hva lju jući bo ja ma pot-

pu no oživeo, a no vi iz gled, osim op ti mi zma, su ge riše i

eko nom ski pro spe ri tet. U ovom slučaju uti caj bo ja sa

iz ra zi to in di vi du al nog aspek ta pre la zi na so ci o e ko nom ski

ni vo. Sklo ni smo da pro ce nju je mo eko nom ski, kul tur ni i

ci vi li za cij ski ste pen raz vo ja ne ke za jed ni ce pre ma ste pe-

nu uređenja i održava nja okruženja. Ko lo rit, ni jan se

i kva li tet bo ja po ka zu ju estet sku pro mišlje-

nost i teh no lošku raz vi je nost. Sve to

može se na slu ti ti u običnoj šet nji gra-

dom.

Bo je utiču na naše živo te više

ne go što smo to ga sve sni. Ka da

pr vi put ula zi mo u ne ki pro-

stor, upra vo su bo je ono što

br zo, la ko i sko ro ne sve sno

za pažamo. Na taj način bo je

mo gu da nam požele do bro-

došli cu, da nas za in te re su ju,

ali i da nas od bi ju od ne kog

am bi jen ta i stvo re nam ne ga-

t i van ut i sak. Osim to ga, bo ja

pro sto ru da je ob lik isto ko li ko i

ras po red na mešta ja ili sa mi zi do vi,

pa je za to njen pra vi oda bir od iz u-

zet ne važno sti. Bo jom možemo vi zu el no

ko ri go va ti vi si nu, širi nu i dužinu pro sto ra, što znači

da možemo učini ti da nje go va ge o me tri ja bu de pod

našom kon tro lom. Na taj način u mo gućno sti smo

da tam ne i de pre siv ne am bi jen te učini mo atrak tiv ni-

jim, to pli jim i pri jat ni jim za život, a uza ne

i skučene pro sto ri je v i zu el no većim i

pro stra ni jim. Međut im, mo guće je

učini ti i obr nu to - lošim oda bi rom

bo ja pro stor će izgledat i ma nji

ne go što za i sta je ste.

Iz bor bo ja u stam be nom pro sto ru

Kad go vo ri mo o pri me ni u

sta no va nju, iz bor bo je je in di vi-

du a l na st var. U st am be nom

okruženju, čovek je naj o pušte ni ji,

ali i naj o ste tlji vi ji na sre di nu u

ko joj se na la zi. U ovom slučaju

po je di načni ko ri snik je u pr vom pla-

nu i s pra vom očeku je da od stručnja ka

do bi je rešenje ko je će od go vo ri ti na nje go ve

oplemenjivanje prostora

Uticaj boja

SaVETnIk

60

SaVETnIk

61

zah te ve. Uređenje stam be nog pro sto ra je lična stvar, a

bo je se doživlja va ju emo tiv no. Raz ličite bo je ima ju raz-

ličite oso bi ne i aso ci ja ci je, te na taj način utiču na

at mos fe ru i ras po loženje u pro sto ri ja ma u ko ji ma su

ko rišćene. Upra vo zbog to ga tre ba ve o ma vo di ti računa

o oda bi ru bo ja i od ređenih ni jan si pri de ko ri sa nju pro-

sto ra, bi lo da je po slov ni bi lo stam be ni.

Iz bor bo ja pri uređenju sta na zah te va do bar ukus,

is ku stvo i mno go eks pe ri men ti sa nja. Ia ko možete da

pu sti te da vas u od ređiva nju bo ja vo di in stinkt, ni je na

od met proučiti te o ri ju bo ja, šeme nji ho vog sla ga nja i

psi ho loški uti caj ko ji one ima ju na nas. Ne tre ba za bo-

ra vi ti ni to da je pro me na bo je zi do va naj e ko no mični ji

način pro me ne am bi jen ta, ta ko da ne ma raz lo ga za pre-

te ra nu su zdržanost. Ako se i de si da po grešite u oda bi-

ru bo ja, greška ni je ne po pra vlji va.

Spek tar bo jaSve šeme bo ja ko je su da nas u upo tre bi za sni va ju se

na spek tru bo ja za čiji je pro na la zak za služan Isak Njutn,

ko ji je u dru goj po lo vi ni 17. ve ka pre la ma njem sve tlo-

snog zra ka kroz tro kra ku pri zmu po sti gao efe kat sličan

bo ja ma du ge. Spo jivši dva kra ja spek tra, Njutn je for mi-

rao krug bo ja ko ji se sa sto ji od osnov nih ili pri mar nih

bo ja (cr ve na, žuta i pla va) i ko je ne mo gu da se do bi ju

od osta lih, zatim se kun dar nih (na randžasta, ze le na i lju-

bičasta), na sta lih mešanjem pri mar nih, i ter ci jar nih,

na sta lih mešanjem pri mar nih i se kun dar nih.

Kom ple men tar ne bo je pred sta vlja ju par bo ja ko je se

na la ze jed na na su prot dru ge u kru gu bo ja. Često je u

en te ri je ru vr lo efekt na upra vo kom bi na ci ja kom ple men-

tar nih bo ja - ze le ne i cr ve ne, žute i lju bičaste i pla ve i

na randžaste.

Sva ka bo ja ima svo ju “tem pe ra tu ru”, ko ja za vi si od

po zi ci je ko ju ona za u zi ma na spek tru. Ta ko se pla va,

ze le na i lju bičasta de fi nišu kao hlad ne, dok se na su prot

nji ma na la ze cr ve na, na randžasta i žuta, ko je na zi va mo

to plim bo ja ma.

Njutn je, osim al he mičar skog, bo ja ma i sve tlo sti dao i

ma te ma tički iz raz, jer sva ka bo ja ima od ređenu ta la snu duži-

nu ko ju možemo iz ra zi ti bro jem. To je tek otvo ri lo bez broj

no vih pu te va u te o ri ji bo ja. Ta kođe, bo je možemo po ve za ti i

sa mu zi kom. One su moćno sred stvo ko mu ni ka ci je, ali te i

mno ge dru ge oso bi ne, biće pred met ana li ze u na red nim

tek sto vi ma.

Oglašavajte se!

romA company, milana rešetara 11, zemun 011/222 4 000

naši čitaoci su vaši potrošači

Oglašavajte se!

SVET Boja

62

SVET Boja

63

U Sta rom Egip tu, In di ji, Ki ni i Ira nu lju di su

bi li sve sni is ce li telj skog svoj stva bo ja, a ne ki hra-

mo vi po seb no su pro jek to va ni ta ko da se zra ci

Sun ca pri ula sku u od ređene pro sto ri je pre la-

ma ju u se dam bo ja spek tra. Hro mo te ra pi ja (od grčke reči za

bo ju ili sve tlo) isto je što i ko lor te ra pi ja (od fran cu ske reči

co u le ur - bo ja) i znači lečenje bo ja ma.

Pre ma učenji ma drev nih in dij skih yogi gu rua, duž kičme

u ljud skom te lu na la ze se čakre, ko je pred sta vlja ju tačke

aku mu la ci je i di stri bu ci je ener gi je kroz te lo. Pre ma tim

učenji ma, sva ka čakra po ve za na je i sa jed nim od četi ri pri-

mar na ele men ta u pri ro di: ze mlja, va zduh, vo da i va tra.

Tra di ci o nal ni ve kov ni in dij ski is ce li te lji Ayurvede ozna-

čili su se dam glav nih čakri bo ja ma. Pr va ili osnov na

čakra, ko ja pred sta vlja život nu ener gi ju, pol i stva ra lačku

moć, pred sta vlje na je cr ve nom bo jom; dru gu (sa krum)

čakru, ko ja je sre dište fi zičkih po kre ta i emo ci ja, pred sta-

vlja na randžasta; treća (so lar ni plek sus) čakra je cen tar

osećanja lične vred no sti i zrači žutom bo jom; četvr ta

(srčana) čakra pred sta vlja cen tar lju ba vi i har mo ni je i

označena je ze le nom; pe ta (gr le na) čakra je sre dište stva-

ra lačkog iz ražava nja po moću zvu ka, iz go va ra nja vla sti te

isti ne, a ka rak te riše je pla va bo ja; šesta (čeo na ili treće

oko) čakra je cen tar in tu i ci je i vi zu a li za ci je i zrači lju-

bičastom bo jom, dok sed ma (ko smička, krun ska) čakra

pred sta vlja sre dište ko smičke ener gi je i večne du hov no sti,

a si ja pur pur no-lju bičastom bo jom.

Sva ka čakra po ve za na je sa od ređenim or ga nom ili

gru pom or ga na u ljud skom te lu. Ia ko čakre ima ju svo je

do mi nant ne bo je, mo guće je da te bo je bu du i van svo je

uo bičaje ne, očeki va ne rav no teže, na pri mer ka da je

od ređeni deo or ga ni zma, tj. or gan bo le stan. Uko li ko se

de si po re mećaj ener get ske rav no teže ne ke od čakri, on da

se uz ročno-po sle dično mo gu po ja vi ti ra zne bo le sti ili

ne ki dru gi po re mećaji u ljud skom te lu. Te ra pi ja bo ja ma

ko ri sti se dam bo ja spek tra za stva ra nje rav no teže i pod-

sti ca nje cen ta ra ener gi je - čakri, ka ko bi se or ga ni zam

sti mu li sao da se svo jim me ha ni zmi ma bo ri pro tiv bo le sti.

Ovom te ra pi jom stva ra se ba lans u ener get skim cen tri ma

- čakra ma, ko je to kom bo le sti osku de va ju u ener gi ji.

Uti caj bo ja na čove ko vo zdra vlje počeo je da se is pi tu je u

Evro pi počet kom 20. ve ka. Dr Lusčer ve ro vao je da uti caj

bo ja na čove kov or ga ni zam po tiče još iz pra i sto rij skog vre-

me na, jer žuta i tam no pla va bo ja utiču na raz ličit in ten zi-

tet me ta bo li zma i lučenje žle zda, ko je pod stiču ener gi ju

po treb nu za lov to kom da na i noćni od mor. Ova te o ri ja

do bi la je po dršku četr de stih go di na 20. ve ka, ka da je ru ski

naučnik Kra kov utvr dio da cr ve na bo ja sti mu liše sim pa ti-

kus au to nom nog ner vnog si ste ma, a pla va pa ra sim pa ti kus.

Ova ot krića šezde se tih go di na po tvr dio je Ro bert Ge rard,

ot krivši da cr ve na bo ja stva ra osećaj uz buđenja i na pe to sti

ili čak ank si o zno sti, a pla va osećaj mi ra i da ima umi ru-

juće dej stvo. On je, ta kođe, ot krio da se krv ni pri ti sak

po većava pod uti ca jem cr ve ne bo je, a snižava pla vom. Ta ko

je na gla sio da bi pla va bo ja mo gla da se ko ri sti za smi re nje

i re lak sa ci ju kod ank si o znih pa ci je na ta i za snižava nje

po višenog krv nog pri ti ska.

Pe de se tih go di na sve tlo be la sve tlost pu nog spek tra

po sta je sa stav ni deo tret ma na u bor bi pro tiv ra ka u

SAD-u, kao i u tret ma nu bo le sti kao što su ano rek si ja,

PRIREdIO Srđan zorić. d.i.a

ve ru je te li da i bo je mo gu da leče?

SVET Boja

62

SVET Boja

63

bu li mi ja, ne sa ni ca, za vi sno sti od al ko ho la i dro ge i za

sma nje nje uno sa pre te ra nih ko ličina le ko va.

Pla va sve tlost bi la je ko rišćena u lečenju po vređenih tki va,

za pre ven ci ju stva ra nja ožilja ka u tret ma nu ra ka i be nig nih

tu mo ra, kao i lečenju bo le sti pluća i kožnih bo le sti.

Go di ne 1990. na go dišnjem kon gre su o do stig nućima

u na u ci u SAD-u istraživači su iz ve sti li o uspešnom

ko rišćenju pla ve sve tlo sti u lečenju širo kog spek tra psi-

ho loških pro ble ma, uključujući i bo le sti za vi-

sno sti, po re mećaja u is hra ni, im po ten ci je i

de pre si je.

Po ka za lo se da je cr ve na sve tlost sa

dru gog kra ja sve tlo snog spek tra efek-

tiv na u tret ma nu mi gre ne, gla vo bo lje i

ra ka. Re zul tat svih tih sa zna nja je ste

da su bo je širo ko pri hvaćene kao te ra-

pe ut sko oruđe u raz ličitim me di cin-

skim tret ma ni ma.

Naj no vi ji me tod, raz vi jen u po sled nje

dve de ce ni je, je ste fo to di na mična te ra pi-

ja, ko ja se ba zi ra na ot kriću da se od ređene

in tra ve no zno une te fo to sen zi tiv ne he mi ka li je

ne sa mo aku mu li ra ju u kan ce ro znim ćeli ja ma i iden ti-

fi ku ju ih, već ih i uništa va ju ka da su ak ti vi ra ne cr ve nom

sve tlošću, pa se može ko ri sti ti i za di jag no sti ko va nje i

tret man ma lig nih tu mo ra.

Ot kri ve no je i da cr ve na sve tlost po jačava sna gu po je din-

ca za 13,5 od sto i po većava elek tričnu ak tiv nost u mišićima

ru ku za 5,8 od sto, pa se ko ri sti da po boljša re zul ta te atle-

tičara ko ji ma je po tre ban krat ko tra jan i brz pri liv ener gi je,

dok pla va sve tlost pod stiče po sto ja nu ener gi ju.

Em pi rij ski je do ka za no da hro mo te ra pi ja po maže u

lečenju: ar te ri o skle ro ze, upa le de be log cre va, za tvo ra,

im po ten ci je, ne plod no sti, stre sa, me no pa u za, pro ble ma s

men stru al nim ci klu si ma, te go ba u trud noći, ank si o zno-

sti, de pre si ja, tu ge, ne sa ni ce, tra u ma, pa čak i ćela vo sti.

Hro mo te ra pi ja u sva ko dnev nom živo tu Hro mo te ra pi ja u iz vor nom smi slu znači da te lo ili

ne ki nje gov deo osve tlja va mo jed nom ili sa ne ko li ko bo ja

ra di lečenja.

Na pri mer, do bro će vam doći cr ve ni šal ako ima te

pro ble ma sa kičmom; ako ste ne ras po loženi, obu ci te se u

na randžasto; žuta će vam po moći oko pro ble ma va re nja;

ze le na kod srčanih smet nji. Lečenje bo jom je naj jed no-

stav ni ji način ko jim se, re ci mo, po moću bo ja odeće može-

mo rešiti mno gih ne vo lja: stre sa, is cr plje no sti, ne do stat ka

ener gi je ili kad želi mo da sačuva mo unu trašnji mir i har-

mo ni ju, a to su sve osnov ni pred u slo vi do brog zdra vlja.

Sva ko od nas ima svo ju ličnu pa le tu sa ko jom se rađa

i ko ja važi za naš ceo život ni vek. Hro mo te ra pe u ti tvr de

da mo gu da od re de vašu ličnu pa le tu bo ja odeće, de ko-

ra tiv ne ko zme ti ke, bo ju ko se, bo ju au to mo bi la ili bo ju

am bi jen ta u ko me živi te. Pre ma hro mo te ra pe u ti ma, to je

ve o ma važno, jer ako no si te svo ju pa le tu bo ja, naj bo lje

zračite pre ma sve tu oko se be. Lju di to od mah pri me te i

kad vam kažu “da nas od lično iz gle da te”, ve ruj te da je to

i za to što na se bi ima te bo ju ko ja, u skla du sa va ma,

po zi tiv no zrači. Na men tal nom pla nu, bo je po mažu pri

kon cen tra ci ji i re ge ne rišu našu sna gu. Na emo ci o nal nom

pla nu, bo je urav no težuju naše emo tiv no sta nje.

Te ra pi ja bo jom da nas se in ten ziv no pri me nju je u al ter na-

tiv noj me di ci ni za lečenje du hov nih, men tal nih, emo tiv nih

i fi zičkih te go ba. Bit no je po no vo us po sta vi ti rav no težu u

te lu, a bo ja je ve o ma do bro sred stvo za tu svr hu. Ovaj ob lik

lečenja ve o ma se slaže sa osta lim al ter na tiv nim načini ma

lečenja kao što su aku punk tu ra, aku pre su ra i bilj na

te ra pi ja.

Hro mo te ra pi ja se za sni va na drev noj me to di

ko rišćenja bo ja za održava nje te le snih vi bra-

ci ja na fre kven ci ji ko ja re zul tu je har mo ni-

jom i zdra vljem, a ko ja je po tvrđena sa zna-

nji ma mo der ne za pad njačke na u ke. Svim

živim bićima za život je neo p hod na sunče-

va sve tlost, ko ja raz ložena u se dam osnov-

nih bo ja stiže do našeg fi zičkog i ener get-

skog te la. Dis ba lans tih bo ja u našem ener-

get skom po lju, re flek to vaće se na naše te lo

kroz raz ličite fi zičke ili men tal ne po re mećaje.

Sva ka bo ja ko re spon di ra sa od go va ra jućom ener get-

skom čakrom. Ta mo gde po sto ji po re mećaj, de lu je se od go-

va ra jućom bo jom sve dok se po no vo ne us po sta vi ener get-

ska rav no teža.

Učeći od maj ke pri ro de, lju di su od naj ra ni jih vre me-

na po sta li sve sni da nam je pre ko bo ja pri ro da po da ri la

jed no od naj moćni jih sred sta va za po sti za nje do brog

zdra vlja, za do volj stva, život ne ra do sti i sreće. Sve što tre-

ba da ura di mo je ste da to sa zna nje pri me ni mo i da nas,

u sva ko dnev nom živo tu.

PrEnoSImo

64

Za pošlja va nje pro da va ca

ve o ma je složen po sao. U

to me imam mno go do brih

is ku sta va, ali mo ram da

pri znam, i loših. U svo joj ka ri je ri

ni sam oda bi rao pro dav ce za pro daj-

na me sta, ali sam bi rao i učestvo vao

u iz bo ru lju di važnih za mar ke ting,

spolj nu tr go vi nu, me nadžere u pro-

da ji, tr go vačke pred stav ni ke i dru ge

ko ji čine pro daj nu sna gu. Naj u-

spešni ji je bio iz bor ka da smo u ti mu

ima li psi ho lo ga i ka da ni smo za ne-

ma ri va li nje go va is ku stva. Znam da

smo u počet ku pri ma li pričali ce,

ia ko su nas psi ho lo zi upo zo ra va li da

to ni je pra vi iz bor. Kad ih ni smo

slušali, u prak si se to po ka za lo kao

loše. Ali, ako ne ma te psi ho lo ga,

po treb no je da sa mi po se du je te

osnov no zna nje o vođenju raz-

go vo ra. Ne moj te bi ti br zo-

ple ti. Pu sti te kan di da te

da se sna la ze u raz-

ličit im si tu a ci ja ma,

sa sta vi te svo ju li stu

kri te ri ju ma, a pro ce-

nu oba vi te tek po sle

pažlji vog vred no va-

nja. Da nas već i u

ve li kim kom pa ni ja ma

mno ge od lu ke o iz bo ru

sa rad ni ka do no se ne po sred-

no od go vor ni me nadžeri, ko ji su

za to “pot ko va ni”. Ne moj te da kre-

ćete u to pod ručje pro iz volj no, da

uzi ma te lju de sa mo po pre po ru ci, pa

rođake, po zna ni ke... Sve se to vraća

u ne ga tiv nom smi slu i za to bu di te

pro fe si o nal ni i tražite oso be ko je će

bi ti i stručnja ci i en tu zi ja sti. Naj bo lje

bi bi lo da sa sta vi te li stu pre ma oso-

bi na ma ko je se traže od kan di da ta i

za sva ku na pra vi te ska lu od 1 do 10.

To može da bu de, na pri mer, opšti

uti sak (od 1 do 10), uver lji vost kan-

di da ta, ko mu ni ka cij ske spo sob no sti,

sna laženje, ka ko od go va ra na pi ta-

nja, ka ko se pred sta vlja... Na počet-

ku raz go vo ra kan di da tu mo ra te da ti

do zna nja da je to sa mo ne for mal ni

in ter vju, a on će ka sni je ima ti pri li-

ku da vas pi ta sve u ve zi s po slom,

f ir mom, pla tom... Pre raz go vo ra

mo ra te da se pri pre mi te i da do bro

proučite po dat ke o kan di da tu. Sle-

de, za tim, pi ta nja za ko ja mo ra te

po seb no da se pri pre mi te, a ko ja se

od no se na prošlost i si mu la ci ju si tu-

a ci je. Do bra su “son dažna pi ta nja”

(“istražni po stu pak”), na osno vu

ko jih se do bi je od go vor o spo sob no-

sti sna laženja kan di da ta. Ne ke si mu-

la ci je mo gu da bu du slične si tu a ci ja-

ma na pro daj nim me sti ma. Pri tom,

na rav no, želi-

te da

čuje te št a će

kan di dat go vo ri ti, ka ko će to ura di ti,

iz čega ćete iz ve sti za ključke o nje-

go vim spo sob no sti ma ko mu ni ci ra nja.

Pošto je on u pri li ci da stal no go vo-

ri, po sta vljaj te mu otvo re na, ja sna

pi ta nja ko ja najčešće počinju sle-

dećim fra za ma:

- Re ci te mi...

- Ob ja sni te...

- Možete li da opišete...

- Možete li da na ve de te više de ta-

lja, da ob ja sni te, ras tu mačite...

Evo i kon kret nih pri me ra otvo re no

usme nih i son dažnih pi ta nja:

- Možete li da opišete ko ji su vaši

kva li te ti zbog ko jih ćete uspe ti u

po slu?

- Ka da bih pi tao vašeg pret hod-

nog šefa o vašim sla bo sti ma, što bi

mi on re kao?

- Ka kve su bi le vaše od go vor no sti

u do sa dašnjem po slu; šta ste u nje-

mu vo le li, a šta ne?

- Ob ja sni te zašto ste se od lučili za

nas.

- Na ve di te usp e he u svom do sa-

dašnjem po slu. ? Možete li da opi-

šete tri si tu a ci je u po slu u ko ji ma

ste se osećali po no sno – ob ja sni te

šta ste pri tom naučili.

- Zašto ste na pu sti li pret hod ni

po sao?

- Šta ste vo le li, a šta ni ste, kod

lju di s ko ji ma ste ra ni je ra di-

li?

- Ko je bi oso bi ne,

pre ma vašem mišlje nju,

tre ba lo da ima oso ba

ko ja ra di u pro da ji?

- Šta vas u pro da ji

po seb no mo t i v iše? ?

Ko je, pre ma va šem

is ku stvu i za pažanju, bio

naj go ra oso ba u pro da ji?

Ne mo ra te da je ime nu je te,

sa mo je opišite.

- Je ste li ika da po mišlja li da na pu-

sti te to zva nje? Zašto? Zašto on da

ni ste?

- Možete li da opišete u ka kvom

se okruženju osećate za do volj no i

gde možete da pružite naj više, da

bu de te naj pro duk tiv ni ji?

- Ko ji su tre nin zi u prošlo sti naj-

više do pri ne li raz vo ju vaših sa zna nja,

spo sob no sti?

Pre no si mo de lo ve iz knji ge uspešna tr go vi na zvo ni mi ra Pa vle ka, Iz da vačke kuće Adižes

Zapošljava nje prodavaca

PrEnoSImo

64

PrEnoSImo

66

Mo ra te pažlji vo da slušate kan di-

da ta, a stručnja ci upo zo ra va ju da on

mo ra da go vo ri 80 od sto vre me na.

Sle di te mu mi sli i hra bri te ga: “To je

za ni mlji vo, daj te v iše de ta lja...”

Ne moj te od mah da do no si te od lu ku.

Po gle daj te pr vo bit ne na po me ne,

be ležite opa ske o to me da li bi ste se

od lučili za pri jem – da, ne, mož-

da... Do ve di te kan di da ta u pro dav-

ni cu i ta mo na sta vi te is pi ti va nje, gle-

daj te ka ko se kreće i pri la gođava, pa

po sle nje go vih re fe ren ci o pret hod-

nom ra du i even tu al nih oce na,

do ne si te ko načnu od lu ku. Mno go

sreće u iz bo ru!

mo ti vi sa no op hođenje sa oso bljem

Vre me na mr gođenih šefo va i stro-

gih na red bi je prošlo; ta ko se de mo-

ti višu sa rad ni ci. Želi te li za i sta da

sa rad ni ci bu du gra di te lji do brog

bi zni sa? Evo on da sa ve ta za to, a

ta ko ra de svi oni ko ji za i sta uspe va ju

u po slu:

- Ne moj te sa mo da na ređuje te

pro dav ci ma ono što je po treb no da

ra de, već im i ob ja sni te ka ko i zašto,

da bo lje raz u me ju, da pre ne su kup-

ci ma. Pe da go zi bi re kli: učenje o

raz lo gu za ne ki po stu pak uslov je za

do bro shva ta nje, usva ja nje i uspešno

ko mu ni ci ra nje. Ne ko uživa u svom

po slu, a ne ko mo ra da ra di ka ko mu

kažu šefo vi i ne pi ta zašto.

- Daj te pro dav ci ma mo gućnost,

opre mu i re sur se da sa mi ostva re

učinak. Zar ni ste već na i la zi li na pro-

dav ce ko ji ne mo gu da vam od go vo re

na pi ta nje jer kažu da ne zna ju, da

ne ma ju mo gućno sti, da im to ni ko

ni je re kao...? Ta fru stra ci ja pro u zro-

ku je ne ga tiv no sta no vište kod ku pa ca

- Po sto ji pra vi lo za do brog ru ko vo-

di o ca: hva li jav no, a kri ti kuj u četi ri

oka, pri vat no. U ve zi s tim ima mno-

go po u ka, ia ko se u prak si često

po našamo obr nu to. Jav no pri zna nje

mo ti više, a ja sna kri ti ka i na vođenje

raz lo ga zbog ko jih se upo zo ra va, u

čove ku rađaju “vre nje”, pa to tre ba da

mu kažete bez ve li ke pu bli ke. Ne ki od

slušala ca možda se ti me na slađuju, pa

se ta ko ne po stiže želje na svr ha, već

su prot no – jav na dis kva li f i ka ci ja

do tične oso be. “Na sa mo” znači pod-

sti caj i ko rek ci ju za bu dućnost, čime

se stva ra međusob no po ve re nje. Sve je

to is pro ba no i do ka za no, ali mi bi smo

opet po svom...

- Ne ka vam ne bu de te ško,

ob jašnja vaj te pro dav ci ma da su oni

važni jer to za i sta i je su. Oni do la ze

u kon takt s kli jen tom, rešava ju nje-

go ve pro ble me, ku pac u njih mo ra

da ima po ve re nja. Naj zad, pro da vac

je iz u zet no važan za uspeh na po slu

? Ne moj te da za bo ra vi te važne da ne,

nji ho ve rođen da ne. Daj te im pri li ku

da urav no teže svoj od nos pre ma

po ro di ci (us klađenost po sla i pri vat-

nog živo ta), po kažite sen zi bi li tet u

to me

- Ne ka vam pu te vi ko mu ni ka ci je

bu du otvo re ni, održavaj te sa stan ke na

ko ji ma ih in for mišete i da je te im

šan su za i s ka zi va nje miš lje nja ,

učestvu je te u do nošenju od lu ka,

iz nošenju pred lo ga ? Tru di te se da

do bi je te po vre me ne in for ma ci je i

re ak ci je (fe ed back) od svo jih sa rad-

ni ka i za po sle nih; ne moj te da bu de te

de fan ziv ni u po gle du nji ho vih ide ja.

Sa slušaj te su ge sti je, pri hva ti te ne ku

ako je do bra, a ob ja sni te zašto nešto

ne može da se pri me ni (ne moj te da

kažete da je to bez ve ze ili glu post!)

- Po sta vljaj te ci lje ve i pra vi la in ter-

nog nad me ta nja, jer to može do dat-

no da mo ti više za po sle ne, raz vi jaj te

priče, tak mičar ski duh, en tu zi ja zam ?

Ne za bo ra vi te ni ma lo ra do sti. Ve li ki

ame rički me nadžer, iz da vač i osni vač

US Today Al Noj hart re kao je da

šefo vi bez smi sla za ve se lost i naj bo lji

po sao čine do sad nim. Tu on da ne ma

ni pod sti ca ja ni pra ve mo ti va ci je

- Raz ra di te i bo nu se kao si stem

na građiva nja, mo ti va ci je, pod sti ca ja...

u po našanju, šted nji, čistoći i još

mno go čemu.

PrEnoSImo

66

ankETa

68

1) Uglav nom su ku hi nje i dnev ne so be pro-

sto ri je ko je zah te va ju češće krečenje, ali to važi i

za sve dru ge pro sto ri je u ko ji ma se često bo ra vi,

ku va, puši. Naj bo lje rešenje su pe ri ve dis per zi je,

ko je do zvo lja va ju pra nje okrečenih zi do va.

2) Na sva koj od kan ti piše da po spe ci fi-

ka ci ji po kri va ju 80 kva dra ta zi da. To je

tačno, ali sa mo u uslo vi ma ka da ima te ide-

al no pri pre mljen zid. Sa sta rim, is pošćenim

i jače za pr lja nim zi do vi ma, mo ra se ra di ti u

dva, čak i tri slo ja, ta ko da je on da, na rav-

no po kriv nost za to li ko ma nja.

3) Za krečenje Be o gra da ko ri stio bih

fa sad ne bo je na si li kon skoj osno vi, za to što su

naj ot por ni je, i di zaj ni ra ne su da iz drže vr lo

teške uslo ve. Što se tiče bo ja, teško mi je da

se od lučim za ne ku od ređenu. U kraj njem

slučaju, ne fa li ništa da bu de i šare no, zar

ne?

miloš radević

1) Za pro sto ri je ko je se brže pr lja ju

najčešće ko ri stim po lu di sper ziv ne bo je,

ali ni sam na vi kao da krečim par ci jal no,

pa ta ko kad krečim stan ili kuću uvek

krečim sve pro sto ri je, bez ob zi ra na ste-

pen za pr lja no sti zi do va.

2) Po lu di sper zi ja ko ja spa da u sred nju

ce nov nu ka te go ri ju, pod uslo vom da je

zid do bro pri pre mljen za krečenje, kad

se pažlji vo ra di, može da po kri je oko

50-60 kva dra ta, iz dve ru ke.

3) Ka da bih mo gao da “sre dim”

Be o grad ko ri stio bih be lu fa sad nu far-

bu, bez iz u zet ka. Pre sve ga, mi slim da

ta ko iz gle da čisto, a čist iz gled za i sta

tre ba ovom gra du. Dru gi raz log leži u

činje ni ci da se sa be lom bo jom naj-

lakše ra di!

jovan Tomašević

1) Najčešće se kreče dnev na so ba i hod ni-

ci. Kod hod ni ka, po seb no u kućama gde se

loži, br zo do la zi do kon den za ko ji se ve zu je

sa čađi u va zdu hu i le pi za zi do ve. Za ta kve

zi do ve su naj prak tični je pe ri ve bo je, ko je

tom svo jom oso bi nom oprav da va ju ce nu.

2) Ako pričamo o sred njoj ce ni, to su

do maće po lu di sper zi je. Ka da je zid do bro

pri pre mljen, one mo gu da po kri ju 65-70

kva dra ta u dve ru ke.

3) Za fa sa de bih ko ri stio ita li jan ski fa sad-

ni mal ter Ve ne ci ja-graf. To je ma te ri jal sa

akril nom ba zom ko ja mu omo gućuje ras te-

glji vost i do 5 mm, što je od lično za uslo ve

eks tem nih pro me na tem pe ra tu ra. Što se

tiče bo je iza drao bih ni jan se ma sli na sto

ze le ne, senf, pi staći, sve jer le po iz gle da i

ma nje po ka zu je za pr lja nost od drečavi jih

bo ja.

marko miletić

najlepše su vesele bojema da bi mno gi pret po sta vi li dru gačije, po sao mo le ra se na sta vlja i po naj većim vrućina ma, jer se po sta vlje ni ro ko vi mo ra ju is pošto va ti. Ig no rišući iz u zet no vi so ke tem pe ra tu re i upe kli be ton, maj sto ri su na pra vi li pa u zu, tek to li ko da od go vo re na ne ko li ko pi ta nja.

1) ko je pro sto ri je zah te va ju najčešće krečenje i ko ji vi ma te ri jal pre po ručuje te u ta kvim si tu a ci ja ma? 2) ko li ko kva dra ta, po vašoj pro ce ni, može da po kri je kan ta od 25 li ta ra po lu di-sper zi je sred nje ce ne? 3) da možete da okrečite Be o grad, ko ji bi ma te ri ja li i bo je pre vla da va le i zašto?

ankETa

68