I N T E R V J U

11www.serbianmirror.comDecembar 2016.

na svetskoj vetrometini? Kako biizgledala va{a strana pri~e, tokom iste te{etnje?

- Razumeo sam da Kusturicaka`e da se ne mo`e ni{ta promeniti akose ne promene strane sveta. Zala`e se zatakvu rokadu i na{u stranu. Kultura se nana{oj strani mora zalo`iti za obe strane.

Kakav bi raspored strana svetanajvi{e odgovarao Srbiji?

- Sa Srbijom je taj problemnajve}i na svetu jer, kako je re~eno,

Srbija je Zapad Istoku i IstokZapadu. I kao {to svaki danvidimo, taj problem biva sveuo~ljiviji. Zbog Srbije je podel-jen svet, i mo`da je sva na{anada u tome da bi tu mogao ida se ujedini, da taj jaz postane{av.

Jeste li kupili onog“super secka“ od povi{ice pen-zije, kako ste onomad obe}ali“Novostima“? Ima li {ta da senasecka?

- Ne}u te pare dasfu}kam tek tako. Volim skupestvari, kako je rekao onajsiromah koji je na grudima iste-tovirao “roleks“.

Jesu li se Srbi olakoposilili pobedom DonaldaTrampa?

- Pobeda Trampa seukazuje kao kad bi na bingupremiju dobio vlasnik tiketa

koji nije pogodio nijedan broj. Za po~etakto nije malo.

Kako ste do`iveli suzu poka-jnicu Jensa Stoltenberga za nevinim srp-skim `rtvama u NATO bombardovanju1999?

- Bestidnije je re}i da su bom-bardovanjem {titili civile. BombardovanjeSrbije je jedna od najve}ih sramotaljudske istorije.

Osim padi{aha Murata, nadvo-jvode Ferdinanda i Firera, je li jo{ neko

u medjuvremenu zaslu`io va{e izvinjen-je?

- Nadam se da to ne}e biti nez-aboravni bra~ni par Klinton za kogaKosovo, kako je rekla gospodja, “nijebilo samo politi~ko nego i porodi~nopitanje“.

Danas kada ste jo{ mladji, je liza na{ narod Kosovo jo{ vi{e “by theway“ nego {to je bilo ranije?

- Mo`da, za mnoge kod nas. Ali,ko ne zna {to mi ne priznajemo tu“dr`avu“ – najpametnije je da pita nekog

drugog. Recimo [paniju. Oni znaju za{toje ne priznaju.

Za{to mislite da je Ko{tunica“otelotvorenje potrebe Srba da ih grizesavest“? Vidjate li se sa biv{im premi-jerom?

- Kad god on nadje vremena. Alitaj se ne bi nikad skidao s televizije.

Kada }ete dati intervju OljiBe}kovi}?

- ^im me pozove u “Utisaknedelje“.

Izvor: Ve~ernje Novosti

TAJNAU zemlji bez tajne ti si Tajna bioU njoj si i sebe od sebe sakrio

Svetu bez svetinje svetinja jedinaSvetu bez istine jedina istina

Ti si stvorio to pleme i sebe[to ne zna {ta }e s tobom ni bez

tebeA za duh si naroda srpskoga

U~inio najvi{e posle Svemo}noga

I zbog toga greha morao si znatiDa ti ni grob ne mo`e opstatiDa se nisi na Lov}en kopao

Jedan od vas bi lak{e pretekaoDa, svagda mi dragi iskopni~e

Nebesima osijan pesni~e

I Z M A T I C E

Decembar 2016.12

^ITANKA SRPSTVA“treba da pomogne zaus-tavljanju asimilacije i

ja~anje nacionalnog identitetamladih u rasejanju. “To jeantologijsko-enciklopedijskakratka knjiga koja besedi oSrbima i koja na lak na~in trebada pomogne djacima i studenti-ma, pa i mnogim roditeljima urasejanju, ali i matici, u tra`enjuodgovora za{to je va`no imatibarem elementarna znanja o nar-odu kome pripadaju i zemlji iz koje poti~u,o svojoj pro{losti, obi~ajima, kulturi, etici,veri, jeziku, istoriji, velikanima na koje nesmemo zaboraviti...

Srpska ~itanka je svojevrsnaBiblija, Tora, Talmud, Trebnik, na{

Vademekum kakav odavno imaju druginarodi poput Javreja, Poljaka, Italijana idrugih, koji su odavno shvatili zna~aj~uvanja i o~uvanja nacionalnog identiteta –isti~e u svojoj poslednjoj poruci za `ivota,ispisanoj u bolesni~koj postelji, istaknutisrpski intelektualac, akademik prof. drDragan Nedeljkovi}.

“Narod koji zaboravlja ko je iodakle je, svoju pro{lost i svoje velikane,nema budu}nost, ali to se ne}e dogoditi. Ovoje bio pionirski posao i stvorena je jednaotvorena knjiga koja je }e se vremenom nad-gradjivati, a va`no je ista}i da je najve}avrednost ‘^itanke’ u njenom sadr`aju kakavnikada nije imala nijedna knjiga sa ovih

prostora. To je knjiga za svakusrpsku porodicu i u dijaspori imatici“. Knjiga je nastala poslesusreta premijera AleksandraVu~i}a sa najistaknutijim pred-stavnicima dijaspore iz celogsveta i to je knjiga kakvu dosa-da nismo imali. Zadovoljni smoi {to je “^itanku“ podr`ao min-istar prosvete g. Mladen[ar~evi} i {to treba da postanedeo Projekta u~enja na daljinuposredstvom interneta, koji }e

pomo}i mladima u rasejanju da nau~e mater-nji jezik i da steknu osnovna znanja o zemljii narodu ~ijeg su porekla, posle ~ega }e bitiponosni – ka`e u ime izdava~kog savetaknjige Aleksandar Vlajkovi}, ~ovek koji jeinicijator projekta i koji je sa Du{anom

Milovanovi}em i urednik“^itanke“.

“Svako ko uzmeovu ‘^itanku’ u ruke,dopuni}e i pro{iriti svojeznanje o narodu kome pri-pada. Tako }e obogatitiodgovore na ona ve~napitanja – ko smo? kudaidemo? {ta da ~inimo? “–ukazuje recenzent knjigeprof. dr Zoran Avramovi},direktor Zavoda zaunapredjivanje obrazovan-ja i vaspitanja Srbije.

“Ova knjigauverljivo i uzbudljivosvedo~i o stvarala~komkontinuitetu koji traje~itav milenijum. Stabilnekulture, i dr`ave kojenameravaju da budu sta-bilne, po~ivaju na konti-nuitetu. Ova knjiga pred-stavlja dragocen kami~akna tom dugom putu“,ka`e drugi recenzent,

prof. dr Milivoje Pavlovi}, dekan Fakultetaza kulturu i medije.

“Jedna nasu{na potreba je zado-voljena! Jedna velika praznina je popunje-na! Ogroman trud da se iz svih su{tinaizvuku su{tine o Srbima kroz vekove idanas – urodio je plodom“, dodaje MiodragIli}, istaknuti dramski pisac.

“^itanka Srpstva“ je vi{e od svake~itanke. To je u~iteljica, vremenski i pros-torno neograni~enog `ivota u Srba. Sadr`iglavne akcente razvoja srpskoga naroda,srpske nacije i svekolike njihove samobit-nosti – isti~e u svojoj recenziji prof. drVladimira Gre~i}.

Ova “^itanka Srpstva“ je jedin-

stveno nacionalno {tivo i zasigurno }e pri-doneti formiranju i ja~anju srpskognacionalnog identiteta kod svakog Srbina kojije bude pro~itao, a posebno kod na{ih u~enikai studenata u rasejanju... – ukazuje istori~arprof. dr Marko Atlagi}, narodni poslanik.

“^itanka Srpstva“ je knjiga kojusmo ~ekali otkad postojimo kao narod. Iakoje “^itanka“ jedna od prvih knjiga detinjst-va, ova knjiga je dokaz zrelosti na{e dr`avei nacije. U kapitalnom delu pred namasabrani su svi najva`niji podaci o Srbima iSrbiji, te }e nam tako pomo}i da se saber-emo i kao narod – u matici i rasejanju –ocenjuje Aleksandar ^otri}, dugogodi{njinarodni poslanik i ~lan skup{tinskogOdbora za dijasporu.

“^itanka Srpstva“ sadr`i bisere izprebogate riznice pravoslavne srpske vere iistorije na teritorijama koje su se tokomprohujalih vekova menjale na {tetu srpskognaroda, preko srpske narodne tradicije,obi~aja i krsne slave, srpskog jezika i usvetu najsavr{enijeg pisma – srpske }irilice,

do lu~ono{a i velikana srpskog naroda usvim sferama ljudskog delovanja – odduhovnika, ratnika, dr`avnika i zadu`bina-ra, preko nau~nika, knji`evnika i umetnika,do sportista i novinara – navodi narodniposlanik prof. dr Miladin [evarli}.

Ova knjiga nam je preko potreb-na, jer su na{i ljudi u svetu prepu{teni samisebi, vi{e nema dopunskih {kola kojepoma`u da se nau~i maternji jezik i steknuelementarna znanja o istoriji, kulturi, tradi-ciji i obi~ajima naroda kome pripadaju.“^itanka Srpstva“ mo`e dobrim delompomo}i da se ta praznina popuni i da sezaustavi proces asimilacije na{ih ljudi usvetu, koji je dostigao velike razmere.

Predstavljanje ove istorijske knjigezavr{avamo re~ima Dobrice ]osi}a;

“AKO JEDAN NAROD NEMAVELIKE KNJIGE O SEBI, TO JEDOKAZ DA NEMA NI [TA DAPAMTI”

“^itanka Srpstva“ je upravo tavelika knjiga.

”^ITANKA SRPSTVA” – KNJIGA SRPSKOG IDENTITETA

Prikaz knjige

Jasna Stanojevdopisnik iz Beograda

Knjiga koja je nedavno predstavljena srpskoj javnosti izdvaja se sadr`ajem i izgledom. Jedinstvena knjiga – pismenica srpskog roda na 520 stranica i preko 400 fotografija prvi put bele`i na jednom mestu sve o srpskoj dr`avi i narodu na jednom mestu!

I Z M A T I C E

13www.serbianmirror.comDecembar 2016.

Nikada kaosad nismoimali toliko

fakulteta i vi{ih{kola i nikadanismo imali tolikoljudi sa diplomomna biroima za neza-poslene. Medjunezaposlenima vi{eje {kolovanih ljudinego medjuzaposlenima, paispada da je produk-tivni deo dru{tvamanje misle}i oddela koji o~ajni~ki~ita konkurse i poku{ava da obezbedibar osnovna sredstva za `ivot.

Liste ~ekanja na posao s vre-mena na vreme se skrate, ali ne zato{to su ~eka~i dobili posao u domovi-ni, ve} zato {to su oti{li da rade uinostranstvo. I to su uglavnom mladiljudi koji su zavr{ili dr`avne fakultete,oni koji su svojim znanjem uspeli daubede dru{tvo da je isplativo ulagati unjih. I dogodi se ono najgore: zavr{efakultete na dr`avnom bud`etu i odu.Stru~njaci tvrde da bismo mogli daisplatimo dug dr`ave kada bismouspeli da naplatimo novac ulo`en ustudiranje onih {to sada rade u inos-transtvu.

[ta je sa diplomama privat-nih fakulteta? Svaka diploma je zlatnai nije lako do}i do nje. Ali, mnogi odtih fakulteta jo{ uvek nisu priznati uinostranstvu, a na njima studiraju deca

onih koji mogu daplate {kolovanje.Maliciozni tvrde dapla}anjem {kolarineu stvari pla}aju dobi-janje diplome, ali tonije tema ovog teks-ta. ^injenica je damnogi koji nisuuspeli da polo`e pri-jemne ispite nadr`avnim fakultetimaodlaze na privatnefakultete i ~estoduplo br`ezavr{avaju studije.Ovaj zaklju~ak

otvara nova pitanja: da li se nadr`avnim fakultetima neopravdanodugo ne menjaju nastavni programi ilise na privatnim fakultetima radi mod-ernije?

Moj prijatelj je profesorUniverziteta. Njegov ameri~ki kolegamu je dao jedan od testova koji sekoristi na polaganju ispita. Svakopitanje nosi odredjeni broj poena. Prvopitanje: ime i prezime studenta. Drugopitanje: predmet koji pola`e. Tre}epitanje: katedra na kojoj pola`e.^etvrto pitanje: kod kog profesorapola`e. I onda kre}u pitanja vezana zagradivo.

Dobio je neverovatne odgov-ore. Studenti su zapeli ve} kod tre}egpitanja. Katedra? [ta to zna~i?Dobijao je odgovore nad kojima sedugo smejao. A gotovo se zacenio odsmeha kada je ~itao odgovore na

~etvrto pitanje: kod kog profesorapola`ete?

Neki od odgovora: onaj viso-ki sa sedom kosom, uvek nosifarmerke i sportski sako, ne znam muprezime, a zovu ga Da~a, itd, itd.

Otkud odjednom u tekstukoji je ozbiljno po~eo pri~a o profe-soru {to poku{ava da prati svetskitrend? Ovaj (ne)veseli primer govorio vremenu potpunog otudjenja inezainteresovanosti za ljude kojesvakodnevno sre}emo, pa ~ak i zaone koji bi kroz nekoliko godina tre-balo da se vrate u se}anje kaoprimeri na koje se valja ugledati.Mladi ljudi, studenti, koji tek zako-ra~uju u `ivot odraslih pokazuju pot-punu nezainteresovanost za ono {toje, po njihovom shvatanju, nebitno. Ato je, u ovom slu~aju, profesor kojiim prenosi znanje.

Pa {ta ih to onda interesujena fakultetu? Isklju~ivo papir kojim sepotvrdjuje da su diplomirali i na tajna~in jo{ vi{e podigli obrazovni nivospiska nezaposlenih.

Drugim re~ima: kolikodru{tvo brine o nosiocima budu}nostiove zemlje, toliko i nosioci budu}nostibrinu o trenutno najboljim izdancimatog dru{tva. A to su univerzitetski pro-fesori.

Negde je neko pogre{io!Ko? Kada? Gde? Odgovor }e namdati mladi gradjani Srbije koji }e,rade}i na nekom presti`nom institutuu Evropi ili Americi, dobiti zadatak daodgovore na takvo pitanje.

Pisac, novinar, scenarista i TV voditelj Vanja Buli}

U svom novom romanu Vanja Buli} nastavlja daprati uzbudljiva istra`ivanja novinara “crne hronike“Novaka Ivanovi}a, ovoga puta povodom ubistvavlasnika no}nog kluba Laleta Svica, nekadašnjeg`estokog momka sabeogradskog asfalta.Kada iz no}nogkluba dobije anon-imni poziv, saobaveštenjem da jenjegov vlasnik ubi-jen, i kada shvati dapolicija zanemaruje izataškava zlo~in,ovaj beskompromis-ni novinar upusti}ese u traganje zapozadinom krvavogdogadjaja.Polako postaje jasnoda je ubijeni bioupleten u mre`u korupcije, spregu vlasti i kriminalai u seks-afere. Osim toga, poslao je zagonetnuporuku tako što je u smrtnom ~asu razdrljio košuljui otkrio grudi na kojima je imao istetoviranog Belogandjela, repliku ~uvene mileševske freske. Novakpo~inje da piše seriju ~lanaka i da povezuje skrivenei mo}ne protagoniste jedne dalekose`ne zavere. Alitraganje za istinom prekinu}e otmica njegovog sina,i Novak }e se na}i u nezavidnoj situaciji da mora daga spase tako što }e u svojim tekstovima zametnu-ti pravi trag…

Nova knjiga VANJE BULI]A

VIZA ZA NEBO

Vanjini biseri

KRUPNA GRE[KA U KORACIMA

Nudimo vam hranu najboljeg kvaliteta po najpovoljnijim cenama. Kuvar Javiel, koji je radio u Giannotti’s Italian Steak House-u,doneo nam je recepte u kojima me{tani ^ikaga i posetioci u`ivaju ve} punih 60 godina.

Probajte doma}u pastu sa doma}im sosem, pe~ene {koljke, Vesuvio piletinu, kobasice i paprike ili Prime Italian Steak. Obedujte u prijatnoj atmosferi dok u`ivate u ljubaznoj i profesionaloj usluzi.

Izaberite vino kojim }ete kompletirati svoju ve~eru, i na kraju zasladite nekim odsavr{enih slatki{a koji se nalaze na meniju.

4926 N River Rd./Schiller Park, IL /847-678-2800

Moderni italijanski restoran sa tradicionalnom kuhinjom, koji se nalazi u Schiller Parku, nekoliko minuta udaljen od O’Hare aerodroma.

TUSCANO’S RRESTAURANT

Posle filmova Serbian Film Festivala afther party u Tuscanos restoranu

O D N A [ E G D O P I S N I K A

14 Decembar 2016.

Srpsko nacionalno bi}e danas~ini 11,5 miliona ljudi, koji `iveu 105 dr`ava sveta. Najvi{e srp-

skog naroda `ivi u mati~nim zemlja-ma, Srbiji sa dvema pokrajinama – 6,2miliona, Republici Srpskoj – 1,2 milionaSrba, u Crnoj Gori – 182.473 i Hrvatskoj –150.000 Srba. Ostali srpski narod rasejan{irom planete matica Srbija je posebnimzakonom podelila, diskriminisala i svrstala uSrbe u dijaspori, u bliskim evropskim idalekim prekookeanskim dr`avama i Srbe uregionu, na Balkanu. Srbija kao otad`bina imatica svih Srba sveta, medjutim, nikadazvani~no nije precizno utvrdila broj rasejanihSrba u tudjini. Zato se broj svih Srba svetanaj~e{}e izra~unavao po politi~koj potrebistranaka na vlasti – {to ve}i broj na{ih ljudiu rasejanju, to su oni i njihov egzodus ve}inacionalni i dr`avni problem. Otuda je neka-da{nji broj od 2,5 miliona Srba u dijaspori,narastao na ~ak ~etiri miliona Srba u rasejan-ju. Politi~ari vole o tome da govore kao oparadoksu da “nam vi{e od tre}ine naroda`ivi van otad`bine Srbije”.

Na{i politi~ari namerno dele Srbena one u Srbiji i one van Srbije, ubrajaju}iove druge u iseljene, pa tako dolaze do cifreod preko “~etiri miliona Srba van Srbije”.Ovde se vr{i privid ili prevara javnosti, jerSrbi u Crnoj Gori, BiH i Hrvatskoj su mati~ninarod tih zemalja. Srbi u ovim biv{im repub-likama SFRJ nikada nisu `iveli u Srbiji, paprema tome nisu ni izlazili iz nje. I ne moguse ubrajati u “Srbe van Srbije“, ni u iseljene,ni u Srbe u regionu, jer oni su kod svojeku}e. Medjutim, zarad politike dr`avna vlasti stranke na ~elu zemlje Srbije dele narod, aliga ne prebrojavaju, svesni da ne znajuzvani~no koliko i gde na svetu ima Srba.

Potrebu ka uveli~avanju broja svihSrba sveta imaju i sami iseljeni Srbi. Ako je,na primer, dr`avni popis u SAD 2011. godineutvrdio da se kao ljudi koji u Americi gov-ore srpskim jezikom izjasnilo svega 175.000Srba, sami ameri~ki Srbi su i danas skloni dagovore o milion na{ih ljudi u SAD. Kada jepopis u Australiji izbrojao 69.000 Srba, na{iljudi sa Petog kontineta tvrde da ih ima200.000. Iseljeni Srbi na taj na~in nerealnoprikazuju da su veliki i mo}ni, a u su{tiniskrivaju tragove svoje asimilacije kojoj suponegde i grubo izlo`eni. U Sloveniji iMakedoniji, na primer, Srba ima po 60.000,ali vlasti iz Ljubljane i Skoplja takvu realnostnikada nisu priznale. Izbrojale su duplo manjeSrba.

Tako je to u tudjini, gde lakoprestaje{ da bude{ Srbin, a brzo postaje{stranac. O tome da izgubite svoje etni~ko srp-sko poreklo brigu vode vlasti svih zemalja ukoje se useljavao na{ narod.

Srbi su narod seoba. Jo{ od osmogveka, kada su krenuli sa prostora iza Karpatasrpski narod je naseljavao teritorije oko triMorave, dosezao do granica Gr~ke i Turske,u Albaniju, do Dubrovnika i Dalmacije.Osnovao je Belu krajinu u Sloveniji, Vojnukrajinu u Hrvatskoj i ~ak Novu Serbiju ucarskoj Rusiji. Istori~ari bele`e, od periodaiza Kosovskog boja 1389. godine, ~ak desetvelikih talasa seoba Srba. Prvo u 17. veku ka

Austriji i Madjarskoj, Slova~koj i carskojRusiji, potom ka Moldaviji i Belorusiji, da biu 19. veku krenuli masovno brodovima uAmeriku.

Bio je to deo politike mo}nihdr`ava koje su iz siroma{nijih zemalja be~kemonarhije uzimale jefitnu radnu snagu da segrade Austrija, Nema~ka, SAD i Ju`naAmerika. Posle Drugog svetskog rata Srbi suizbegli preko zarobljeni~kih logora Nema~ke,Austrije, zemalja Sile osovine u VelikuBritaniju, Skandinaviju, Francusku, Ju`nu i

Severnu Ameriku, ~ak na Novi Zeland iAustraliju, da ne bi `iveli u Titovoj komu-nisti~koj Jugoslaviji.

Krajem 20. veka masovne seoberadnika kretale su se prema bogatim zemljaEvrope, da bi pred po~etak novog, 21. mileni-juma, posle gradjanskog rata u SFRJ, izbegliljudi nalazili uto~i{te i u prekookeanskimdr`avama. U useljni~kim zemljama Amerikei Australije, gde se godi{nje zbog potrebademografskog i industrijskog razvoja prima ido 150.000 useljenika, srpski narod je i u 21.veku stizao naj~e{}e kao jeftina radna snaga.Gradjevinski radnici su, na primer, gradili poRusiji, Belorusiji, arapskim zemljama. Kaodeficitarni stru~ni kadar i kao studentskainteligencija Srbi su se tokom 21. veka isel-javali u Kanadu, Skandinaviju, Nema~ku, naMaltu, Novi Zeland. Zavisno od zemljedoma}ina, u koju su se Srbi iz Srbije kaomatice i drugih otad`binskih zemalja, kao {tosu BiH, Hrvatska i Crna Gora, odselili, na{narod ima trojaki status. U susednimdr`avama, gde je nekada bio autothoni narod,Srbi naj~e{}e imaju status nacionalne man-jine. Takav je slu~aj sa Rumunijom,Madjarskom, Slova~kom, ^e{kom iHrvatskom, koje finansiraju funkcionisanjesrpske zajednice i o~uvanje etni~kog identite-ta Srba.

U dr`avama EU i zemljamanesvrstanog Tre}eg sveta srpski narod je odpo~etka {ezdesetih negde masovno, aponegde grupno zapo{ljavan sa statusom rad-nici na privremenom radu. Taj status su imalibilo kao radni~ka klasa Zapada, koja je osva-jala Nema~ku i Austriju, na primer, ili kaostru~njaci gradjevinarstva i ma{inogradnje,

koji su radili na gigantskim projektima uAfrici i Aziji.

Samo u Nema~koj, kako je sta-tisti~ki utvrdjeno, danas ima oko pola milionaSrba. Be~ je sa oko 200.000 Srba danasnajve}i grad, srpska prestonica u dijaspori. Nazapadu Evrope se izrodila ve} i tre}a gen-eracija Srba sa statusom radnika na privre-menom radu. Nema~ka, Austrija, [vajcarska,Skandinavija i druge dr`ave starog kontinen-ta finansiraju verski, obrazovni i kulturni`ivot srpskih gastarbajtera. U sve tri Amerike,

SAD, Kanadi, Australiji i Ju`noafri~kojRepublici srpski iseljenici, kojih ima ukupnooko 700.000, imaju status doseljenika.Vremenom primaju stalni boravak, dr`avl-janstvo i postaju domicilni narod. U ovimprekooekanskim zemljama finasiraju se odstrane vlasti kroz programe rada verskihzajednica, rad srpskih crkvenih op{tina i nji-hovih {kola, ali ne i srpske nacionalne orga-nizacije, mediji i kulturna dru{tva i njihoveaktivnosti.

Ono {to je karakteristi~no za sveSrbe sveta, u kojoj god stranoj dr`avi da senalaze, jeste da lako i brzo primaju stranodr`avljanstvo. Taj procenat se kre}e od 56odsto Srba u Nema~koj, do 78 odsto Srba uAustrliji. To ne zna~i da se istovremeno isel-jeni Srbi odri~u srpskog dr`avljanstva i svogporekla, ali ubrzava se proces asimilacije igubljenja etni~kog identiteta. I udaljava srps-ki narod u rasejanju od svoje matice Srbije.U zajedni~kim akcijama, kampanjama i pro-jektima matice i dijaspore, zbog te vrste udal-javanja od otad`bine, u~estvuje najvi{e do 15odsto Srba iz inostranstva.

Razaranjem SFRJ, njenog Pokretanesvrstanih i stvaranje malih dr`ava od biv{ihrepublika, srpsko nacionalno bi}e je na pragu21. veka rascepkano i izdeljeno. Novi talasiseljenih, a govori se o broju od preko360.000 mladih i starijih Srba, promenio je itokove srpskih seoba i status na{ih ljudi. Srbisu postali radnici na privremenom radu uindustriji, ali i u nauci i u sportu, kako naZapadu, tako i na Istoku. Na{i moderni gas-tarbajteri rade i u Kini, Kazahstanu, Rusiji,Ukrajini, Ujedinjenim Arpaskim Emiratima,Iraku, Iranu, na Kubi, na Kipru, na Malti, u

Kataru, Al`iru, ~ak i Japanu.Iseljevanjam srpskog naroda

u svet je oti{ao deo na{e kulturneba{tine, vere i srpske pameti. Srpskapravoslavna crkva od ukupno 38

eparhija i mitropolija, ~ak 23 ima van Srbije,u inostranstvu. U rasejanju se nalazi preko56.000 srpskih toponima, 16.000 srpskih kul-turnih dobara, 553 groblja i vojna memorijala,250 crkava, manastira, kapela i pravoslavnihmisija. Vi{e od 18.000 srpskih profesora,nau~nika, intelektualaca i umetnika radi utudjim dr`avama. Na{a srpska pamet naj~e{}eslu`i na korist Amerikancima, Kanadjanima iAustralijancima, jer su u njihovim dr`avamana{i intelektualci i umetnici najbrojniji.

Jedno je sigurno, gde god da suna{i ljudi u tudjini, vole s vremena na vreme,a to je naj~e{}e kada je narod u otad`bini uvelikim problemima, da poka`u da su praviSrbi.

“Svi Srbi sveta nas hrane i brane”,rekao je jednom prilikom jedan biv{i ministarza dijasporu. Iseljeni kroz svoje nacionalneorganizacije i crkvene op{tine neguju srpstvoi pravoslavlje u svetu. Lobiraju koliko mogukod stranih vlasti, kako oni to ka`u, “za srp-sku stvar“. {alju ku}i svojoj familiji te{kozaradjeni novac, oko 4 milijarde dolaragodi{nje, u~estvuju u humanitarnim akcijamaza oporavak naroda i matice Srbije, investira-ju u privredu u otad`bini. I poku{avaju daglasanjem u~estvuju u politi~kom `ivotu.

Moja knjiga Enciklopedija srpskedijaspore je ispisana po motivu izreke srp-skog genija Vuka S. Karad`i}a: “Srbi, svi isvuda!”

Kroz prikaz ambasada, nacionalnihorganizacija, crkava, kulturnih institucija,dru{tava i portreta zaneminitih ljudi prikazu-jem duh srpske zajednice u rasejanju i ugledza koji su se Srbi izborili u tudjini. Aktuelnaje utoliko {to vlast danas zanemaruje Srbe udijaspori. Forsira Srbe u regionu zaraddnevne politike i potrebe finansiranja Srba uokonim dr`avama, a na{e ljude u dalekimdr`avama, od Nema~ke preko Kanade i SADdo Australije, uop{te ne tretira.

Srbi u rasejanju su namerno gurnu-ti u zaborav jer ne donose politi~ke poenestrankama na vlasti. Jer imaju kriti~ki odnosprema vlastima koje guraju srpski narod usiroma{tvo i kolonijalni odnos prema zemlja-ma EU i SAD. Ukinuto je Ministarstvo zadijasporu, pa potom Kancelarija za dijasporui Srbe u regionu i svedena na ~inovni~kuUpravu pri MSP, koja ve} godinu dana nemasvog direktora. Takvim odnosom dr`avaSrbija prestaje da bude matica i majka svimSrbima sveta. Postaje njihova ma}eha, amajka je samo Srbima u Rumuniji,Madjarskoj, BiH, Crnog Gori i Hrvatskoj.

Enciklopedija srpske dijaspore utri toma je knjiga protiv diskriminacije i zab-orava srpskog narod u tudjini. Prvi tom oveenciklopedije je posve}en srpskim iseljenici-ma u tri Amerike, Africi, Aziji i Australiji.Drugi tom je o Srbima iz dr`ava EU, a tre}itom je o Srbima u regionu. Potrudi}u se dakompletna Enciklopedija srpske dijaspore utri toma bude objavljena do kraja 2018.godine. Marko Lopu{ina

Narod na pragu trajnog zaborava

SVI SRBI SVETA

B I Z N I S

15Decembar 2016. www.serbianmirror.com

B I Z N I S

16 Decembar 2016.

Z A H V A L N O S T

17Decembar 2016. www.serbianmirror.com

V A [ E P O R U K E

18 Decembar 2016.

D I J A S P O R A I M A T I C A

Za h v a l j u j u } ii s t r a ` i v a ~ i m a ,dijaspora sve vi{e

postaje nezaobilazna temapresti`nih nau~nih skupo-va. Tako su naovogodi{njem NISUN-u~ak dve sesije bileposve}ene fenomenu“odliva mozgova“ iintelektualnoj dijaspori. Uokviru jedne od njih,doktorand IvanKalauzovi} Ivanus pred-stavio je rad na temu“Kultura dijaspore,nacionalna paradigma“, plod koautorstvasa sociologom dr Zoranom Jovanovi}em, ukojem se dijaspora opisuje kao svojevrsnadru{tvena klasa; heterogena, nestalna,prekarijatska, mobiliziraju}a, jedina klasakoja se nalazi izvan granica mati~nogdru{tva.

“Mladi visokoobrazovani ljudikoji odlaze iz Srbije be`e od nesamostal-nosti, neetabliranosti i nesigurnosti svakevrste, jer izgleda da ovde do prave,prirodne smene generacija nije do{lo jo{ od1980-ih. Servilnost i osrednjost diktirajusada{njost. Spasavaju}i se iz jedne vrsteprekarijata, kategorije koju kod nas ~inebrojni intelektualci, samosvesni pojedincise po dolasku u stranu zemlju automatskinadju u novoj vrsti prekarijata, medju imi-

grantima razli~itog obra-zovnog profila, pa imborba za integraciju i{ansu za iskazivanje tale-nata tek predstoji“, ka`eIvan Kalauzovi} za RTS.

Ovaj autor rase-janje defini{e kao veranodraz matice i njenogdru{tva, njegove strukturei svih njenih pojava iprocesa. Vernost togodraza svom izvoru opsta-je u individualnoj svestionoliko dugo koliko trajeintegracija pojedinca u

novo dru{tvo.“Da se ne bi mnogo razliko-

vali od stalnog stanovni{tva zemljeboravka i da bi opstali u novoj sredi-ni, te sebi ubrzali napredak, imigrantipotiskuju svoj akcenat i svoje navike,prihvataju tudje ar{ine i poglede, aliono {to u njihovoj svesti ipak ostaje is vremenom ne bledi je socio-kultur-na ba{tina: se}anje na detinjstvo, mla-dost, obi~aje, pri~e, istoriju, pa i for-malno obrazovanje u zemlji rodjenja.Zbog toga se njihova veza sa maticomnikada ne prekida, a uspesi koje nabazi kolektivnog nasledja ni`u pointegraciji u novu zajednicu, zajednosa uspesima svojih sunarodnika, ~inekorpus iskonskih vrednosti i obrazaca

koji mogu doprineti obnovi nacionalnogbi}a i posrnulog dru{tva matice. Zato jekultura dijaspore, neokrnjena socijalnimteretom ovda{njosti, siguran zalogbudu}nosti Srbije“, dodaje Kalauzovi}.

Kako bi ilustrovao svoje izlaganje,predava~ je na NISUN-u prikazao i materi-jale koji svedo~e o aktivnostima Srba {iromsveta, naro~ito u Sjedinjenim Ameri~kimDr`avama, onih sa kojima je u proteklomperiodu saradjivao. @elev{i da uka`e na~injenicu da o~uvanju mati~ne kulture itradicije u svetu ne doprinose samovisokoobrazovani pojedinci, ve} i ljudi kojena to podsti~e poriv ka duhovnosti,Kalauzovi} je na koncu citirao u~itelja pes-nika Aleksu [anti}a, pisca, esejista, filozofa

i sve{tenika Ljudevita Vuli~evi}a, koji je,nekada i sâm pripadnik intelektualne emi-gracije srpskog naroda, primetio da“veleumni i prosti sli~e; njima se istinaotkriva: veleumni je doku~e umom, a prostisrcem, ljubavlju. Srednji ljudi, nikakviljudi“.

Ovo je za nepunih {est mesecibilo drugo Kalauzovi}evo predavanje kojimje usmerio pa`nju nau~ne, ali i svekolikedoma}e javnosti na nepresu{ni potencijalakademsko-umetni~ke dijaspore na{e zeml-je. Podsetimo, prethodno je odr`ao 28.maja na konferenciji Srpske akademijenauka i umetnosti, takodje u Ni{u.

Izvor: Radio-televizija Srbije

Ivan Kalauzovi} na NISUN-u:

ZALOG BUDU]NOSTI SRBIJEKKKKUUUULLLLTTTTUUUURRRRAAAA DDDDIIII JJJJAAAASSSSPPPPOOOORRRREEEE

19www.serbianmirror.comDecembar 2016.

Na nau~noj konferenciji sa medjunarodnim u~e{}em “Nauka i savremeni univerzitet“ (NISUN), koja je 12. novembra po {esti putokupila doma}e i strane nau~nike na Filozofskom fakultetu u Ni{u, doktorand Ivan Kalauzovi} odr`ao je zapa`eno predavanje o

ulozi rasejanja u o~uvanju nacionalne kulturne ba{tine

Foto b

y M

ilan

Nikolic

Ivan Kalauzovi}

I Z N A [ E P R O [ L O S T I

20 Decembar 2016.

STARI BEOGRAD

Godine 1863, uneposrednoj bliziniTurskog hana

(nekada{njeg “Imperijala”,a danas kafane“Stambol-kapija” naStudentskom trgu) na starojVelikoj pijaci, sagradjena jevelika palata u venecijan-skom stilu sa svetlomfasadom i crvenkastimornamentima i {arama okoprozora i kapija. Na tommestu bio je pedesetih godi-na pro{log veka konakgospodara Jevrema Obrenovi}a.

Po smrti Jevremovoj 1856,godine “Mi{a Anastasijevi} kupio jeGospodar Jevremovu ku}u za sedam hil-jada dukata, dao iljadu dukata te se taku}a razvalila i sad gradi ovu zgradu,koja }e ga stati preko sedamdeset iljadadukata i za koju }e samo ind`inir nekakavNevola {to nadgleda gradjenje uzeti iljadudukata” – zabele`io je u vremeSvetoandrejske skup{tine u svojim“Zapisima” Jevrem Gruji} (1826-1895),politi~ar. Taj “ind`inir” bio je Jan Nevola(1812-1903) poreklom ^eh, glavniin`enjer Gradjanskog odeljenjaPope~iteljstva vnutrenih dela, koji je pro-jektovao svoju ku}u na Vra~aru, Vojnuakademiju i zgradu Teatra na Zelenomvencu.

Mi{a Anastasijevi} (1803-1885),rodom iz Pore~a, predsednikSvetoandrejske skup{tine i veliki privred-nik, obogativ{i se zave{tao je tu palatu“svome Ote~estvu“. U pismu 12. februara1863. godine obavestio je ministraprosvete Kostu Cuki}a da ustupa svoju

ku}u dr`avi srpskoj “zasme{taj u~benih i prosvet-nih zavoda kao {to su:Licej, Narodna biblioteka,Narodni muzej, po vre-menu Narodni univerzitetitd.” i “ako Knjaz odobriovu njegovu molbu izda}emu se nalog da se izvr{esva potrebna preustrojenjai da se predadu klju~evi saktom sudom potvrdjeni“.Knjaz mu je odgovorio

svojeru~nim pismom 13.februara 1863. godine

“raduju}i se ovom retkom primeru

rodoljubivosti”. Hroni~ar “Svetovida“ ubroju od 14. februara 1863. godinezabele`io je “… na{ ota~astvenik prvi

Beogradjanin major Mi{a Anastasijevi},poklonio je novu ku}u svoju na Velikojpijaci u vrednosti 80.000 dukata zaSrpsko Sveu~ili{te.

Kada ku}a bude sasvim gotova, ana njoj se `ivo radi, onda }e i klju~eve dapreda. Sino} je ovda{nja licejska mlade`predstala major-Mi{i i izjavila mu srda~nuzavalnost preko jednog besednika koji muje pismenu besedu predao …“ U adresi,izmedju ostalog, pi{e: “Veliki narod ~ineveliki ljudi, ljudi koji su gotovi `rtvovatii u~initi mnogo za svoj narod… PlemenitiGospodine, ~estiti sine malene ali sna`neSrbije … s ovog stenja prosinu}e zora,mnogima i mnogima!

Brojimo se za najsre}niji nara{tajsrpske omladine, {to na nas pade red dati smerno dodjemo, pa da se }ute}i pred

tobom poklonimo i da tu pomislimo naveli~inu dela tvoga“. Mi{a je odgovorioda se “ose}a sre}an {to je u stanju damo`e svom ote~estvu po`rtvovanja iusluge ~initi”.

Pretvaranjem Liceja 24. septem-bra 1863. godine u Veliku {kolu, a 1905.godine u Univerzitet, na{a najve}aprosvetna ustanova dobila je svoj dom ukome su bili sme{teni: Velika {kola,Gimnazija, Narodna biblioteka i Narodnimuzej. Sve~ana sala u zgradi slu`ila jetokom vremena za sednice Narodneskup{tine (1864, 1875) i Senata(1901-1903).

O samoj zgradi ostavili su namsvoje zabele{ke u svojim delima F. Kanic,K. N. Hristi}, F. Kanic kazuje da je nanjega “u~inila utisak vanredno impozantnezgrade“, da za njega “~ini uspomenu nadivne venecijanske palate” iako mu jepalo u o~i da “u njezinoj arhitekturiprovejavaju najrazli~itiji stilovi“, a K.N.Hristi} opisuje pogled na varo{ i okolinusa terase na krovu: “Niske ku}ice, svudaunaokolo u podno`ju zdanja, izgledale suskoro kao zemunice, pokrivene}eramidom, a ispresecane uzanim i krivu-davim soka~i}ima, iz kojih su se dizalivisoki jablanovi.

One su se spu{tale padinamaSave i Dunava i zaustavljale kod Ta{maj-dana i Starog groblja u Paliluli, kodTrkali{ta na Carigradskom drumu i kodLaudanovog {anca na Vra~aru …”

Kapetan-Mi{ino zdanje restauri-rano je 1964. godine. Istorijski jespomenik i stavljeno je pod za{tituspomenika kulture SR Srbije – Beograd.

Danas je u toj zgradi RektoratUniverziteta u Beogradu.

Dr Vojin Drenovac

KAPETAN-MI[INO ZDANJE