avgust/septembar 2013. godine BEOGRAD broj 43

(ISSN 1821-1879)

Sajam bezbednosti iSEC 2013

2

Kabinet ministra

jul

avgust

27-28

1

2

2

Ministarstvo unutrašwih poslova i Apatin-ska pivara predstavili su planirane aktivno-sti povodom akcije „Kad pijem, ne vozim“. Ova akcija se organizuje ve} šest godina radi ja~awa sve-sti voza~a i ostalih u~esnika u saobra}aju o rizici-ma kombinovawa pi}a i vožwe.

Direktor policije Milorad Veqovi} rekao je na kon-ferenciji za novinare da }e novi komandant Žandar-merije biti Milenko Božovi}, koji }e, kako je naveo, na wegov predlog tu dužnost obavqati u narednih go-dinu dana. Direktor Veqovi} je objasnio da je predlo-žio Božovi}a za komandanta Žandarmerije na godinu dana, jer je potrebno uraditi detaqnu sistematizacijuŽandarmerije.

Direktor policije Milorad Veqovi} sa saradni-cima posetio je Kopnenu zonu bezbednosti i obišao policijske službenike angažovane na ovom podru~ju. Tokom posete, direktor Veqovi} bio je u bazama Ri-stovac, Kozjak i Borovac, u Kon~uqu i policijskom odeqewu Miratovac, a posetio je i policijsku ispo-stavu Kopaonik, bazu Rudnica, Jariwe, Tabalije i obi-šao policijsko odeqewe Ribari}i.

„To je isuviše ozbiqan posao da bi se rešavao preko ko-lena“, naglasio je direktor policije Veqovi} i dodao da }e Žandarmerija biti ponos ove države i policije pre svega.

Milenko Božovi} je ro|en 3. februara 1965. godine u Rudom, BiH. Osnovnu školu je završio u mestu ro|ewa. Sredwu školu za unutrašwe poslove završava 1984. go-dine kao najboqi u~enik u klasi, zbog ~ega je odlikovan Ordenom „Ogwen Prica“. Tokom školovawa je više puta pohvaqivan i nagra|ivan. Pravni fakultet Univerziteta u Sarajevu upisuje 1984. godine i završava ga za ~etiri godine. Pravosudni ispit je položio 1994. godine u Mi-nistarstvu pravde u Beogradu. Doktorske studije na Fa-kultetu za državnu upravu i administraciju Megatrend univerziteta upisuje 2011. godine. Tema doktorske diser-tacije je Nasiqe na javnim skupovima i sportskim pri-redbama kao pretwa pravnom poretku. Objavio je više ~lanaka i radova iz oblasti policijskih ovlaš}ewa.

Profesionalnu karijeru zapo~iwe 1984. godine u Ru-dom, kao policajac u Ministarstvu unutrašwih poslova BiH, a zatim kao komandir PS Rudo. Od 1991. do 2002. godine je obavqao dužnost komandira Policijske stani-ce u Priboju, u Ministarstvu unutrašwih poslova Repu-blike Srbije. Zbog potreba službe angažovan je u Poseb-nim jedinicama policije (PJP), gde je obavqao dužnost pomo}nika, zamenika, a potom i komandanta odreda.

Od 2003. godine je u Žandarmeriji, gde je kratko bio na dužnostima izvršioca u Odeqewu za operacije Komande Žandarmerije, a zatim prešao na dužnost šefa Opera-tivnog centra Žandarmerije. 2009. godine je postavqen za pomo}nika, a nedugo zatim i za zamenika komandanta Žandarmerije. Tu funkciju je obavqao do imenovawa na mesto komandanta Žandarmerije u avgustu 2013. godine.

2011. godine je bio ~lan Radne grupe Ministarstva unu-trašwih poslova RS za Predlog izmena i dopuna Zakona o policiji. U~estvovao je u izradi više podzakonskih akata u Ministarstvu unutrašwih poslova R. Srbije (pravilnika, uputstava, instrukcija). Li~no je rukovo-dio obezbe|ewem ve}eg broja javnih skupova i sportskih priredaba visokog bezbednosnog rizika (Parada ponosa 2010, me|unarodne fudbalske utakmice reprezentacija Srbije, fudbalske i košarkaške utakmice klubova Cr-vena zvezda i Partizan, politi~ki i protestni javni sku-povi i drugi skupovi sa visokim bezbednosnim rizikom).

U toku karijere više puta je nagra|ivan za izuzetne us-pehe u obavqawu svojih dužnosti od strane direktora policije i ministra unutrašwih poslova.

Odlikovan je Ordenom za zasluge u oblastima odbrane i bezbednosti I stepena.

septembar

2

20

1-15

4

27

28

5

9

Zamenik na~elnika Sektora za vanredne situaci-je Ministarstva unutrašwih poslova \or|e Babi} do~ekao je na aerodromu „Konstantin Veliki“ u Nišu delegaciju avijacije Ministarstva za civilnu za-štitu, vanredne situacije i otklawawe posledica elementarnih nepogoda Ruske Federacije. Na osnovu dugoro~ne vremenske prognoze RHMZ za avgust i sep-tembar, koja upu}uje na visoki rizik od pojave veli-kih šumskih požara, ruski avion „Berijev Be 200“, iz preventivnih razloga, smešten je na niški aerodrom u periodu od 5. avgusta do 30. septembra 2013. godine.

Ministar unutrašwih poslova Ivica Da~i} sa sa-radnicima posetio je manifestaciju Draga~evski sa-bor truba~a u Gu~i.

Povodom tridesetogodišwice smrti Aleksandra Rankovi}a, ministar unutrašwih poslova Ivica Da~i} položio je venac kod spomenika u Aleji narod-nih heroja na Novom grobqu.

Državni sekretar Ministarstva Vladimir Božo-vi} razgovarao je sa ambasadorom Kraqevine Holan-dije u Beogradu Lorentom Stokvisom, koji je ukazao na zna~aj dosledne i zakonite borbe protiv korup-cije i istakao podršku Kraqevine Holandije Sr-biji u tom pravcu. Teme razgovora bili su pojedini slu~ajevi konkretne operativne policijske saradwe i na~ini na koje holandska strana može da doprine-se. Konstatovano je da postoji obostrani interes za daqe ja~awe saradwe.

Povodom po~etka školske godine, u Policijskoj upravi za grad Beograd održan je sastanak sa direk-torima osnovnih i sredwih škola u Beogradu, gde je analizirano stawe bezbednosti u~enika i škola i prikupqeni predlozi za unapre|ewe bezbednosti.

Saobra}ajna policija je povodom po~etka škol-ske godine, u zoni škola sprovela poja~anu kon-trolu u~esnika u saobra}aju i intenzivirala rad na sprovo|ewu mera za bezbedno u~eš}e dece u sao-bra}aju prilikom dolaska i odlaska iz škole. Po-sebnu pažwu posvetili su u~enicima koji su prvi put pošli u školu.

Poja~ana kontrola u~esnika u saobra}aju usmere-na je na otkrivawe prekršaja voza~a prema pešaci-ma, a posebno prema deci, kao i na sankcionisawe prekora~ewa dozvoqene brzine kretawa vozila, a bi-}e dokumentovani i prekršaji koje ~ine roditeqi.

Kao i ranijih godina, po~etkom školske godine, u svim osnovnim školama u Srbiji sprovodila su se adekvatna predavawa |acima prvacima o osnovnim pravilima bezbednog u~estvovawa u saobra}aju, koja }e se u dogovoru sa rukovodstvom škola, po potrebi, održavati i u narednim mesecima.

Direktor policije Srbije Milorad Veqovi} sa-stao se sa direktorom policije Crne Gore Slavkom Stojanovi}em.

Državni sekretar mr Vladimir Božovi} sastao se sa novim šefom Odeqewa za sprovo|ewe zakona Mi-sije OEBS u Srbiji Od Bernerom Malmeom, a tema sa-stanka bila je saradwa ime|u MUP Republike Srbi-je i Misije OEBS u Srbiji. Istaknuta je potreba za

3

4

16

4

10

12

13

11

Kabinet ministra

Predsednik Vlade i ministar unutrašwih poslova Ivi-ca Da~i} i ministar za javni red i zaštitu gra|ana Re-publike Gr~ke Nikos Dendias potpisali su Protokol o readmisiji izme|u Ministarstva unutrašwih poslova Republike Srbije i Ministarstva za javni red i zaštitu gra|ana Republike Gr~ke. Prilikom posete, održan je i susret delegacija Ministarstva unutrašwih poslova Sr-bije i Ministarstva za javni red i zaštitu gra|ana Gr~ke.

Državni sekretar mr Vladimir Božovi} razgovarao je sa ambasadorom Republike Tunisa u Beogradu Mažidom Hamlauijem i prvim sekretarom u ambsadi Fetijem Jela-sijem o intenzivirawu i unapre|ewu saradwe u borbi protiv terorizma i organizovanog kriminala.

Premijer Srbije i ministar unutrašwih poslova Ivi-ca Da~i} u~estvovao je u Sarajevu na zajedni~kom sastanku ministara Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Srbije. Mi-nistar Da~i}, ministar unutrašwih poslova Crne Gore Raško Kowevi} i ministar sigurnosti BiH Fahrudin Radon~i} potpisali su Izjavu o zajedni~koj saradwi iz oblasti bezbednosti, u kojoj su precizirana sva podru~ja u kojima tri zemqe mogu unaprediti saradwu. Ministri su u zajedni~koj izjavi potvrdili nameru o daqoj regionalnoj saradwi na poqu borbe protiv organizovanog kriminala i svih oblika terorizma.

Potpisan ugovor o donaciji 142 protivgradne rakete izme|u predstavnika Ministarstva unutrašwih poslo-va Republike Srbije i kompanije Dunav osigurawe.

Seminar „Borba protiv ilegalnih migracija“, u orga-nizaciji i na inicijativu francuske ambasade u Beogra-du, otvorio je državni sekretar mr Vladimir Božovi}. U~esnicima su se obratili na~elnik Uprave grani~ne policije general Nenad Banovi} i francuski ataše za unutrašwe poslove Žan Pjer Depre.

Državni sekretar Vawa Vuki} i ministar unu-trašwih poslova dr Gregor Virant su na sastanku u Sloveniji razmatrali pitawa od obostranog zna~aja, kao što su unapre|ewe policijske saradwe i raz-mena iskustava. Pažwa je bila posve}ena i borbi protiv organizovanog kriminala, terorizma, ile-galnih migracija, trgovine qudima, prekograni~nog kriminala, u ciqu pove}awa stepena bezbednosti u regionu. Razgovarali su i o policijskom obrazovawu, obukama i projektima koji su u toku, a ~ija se reali-zacija planira u najskorije vreme.

10 Premijer Srbije i ministar unutrašwih poslova, Ivica Da~i}, sastao se sa ambasadorima OEBS-a. Go-vore}i o pripremama Srbije za predsedavawe OEBS-u, ministar Da~i} je ocenio da je to prilika da naša zemqa konkretno doprinese ja~awu ove organizacije.

redefinisawem Memoranduma o razumevawu, koji }e biti usaglašen sa aktuelnim potrebama Ministar-stva, a koji bi trebao da podrži sprovo|ewe pro-jekata kao što su „Unapre|ewe kapaciteta policije Republike Srbije u borbi protiv korupcije“, „Ja~awe kapaciteta za stratešku analizu i strateške pro-cene u upravama kriminalisti~ke policije Srbije, Crne Gore i Makedonije“ i „Ja~awe delovawa poli-cije u zajednici u Republici Srbiji“, kao i projekta koji se ti~e odnosa medija i policije.

Malme je istakao punu podršku Misije OEBS na-šem ministarstvu u sklopu budu}eg predsedavawa Republike Srbije ovom organizacijom koje po~iwe 2015. godine.

Božovi} je napomenuo da studije Misije OEBS iz 2001, 2004. i 2006. godine na žalost nisu dale o~ekivane rezultate na poqu reformi policije, te da se u budu}nosti mora insistirati na ve}em stepe-nu suštinske implementacije projekata, kako bismo na taj na~in pokazali odgovornost prema državama koje su donatori sredstava za potrebe projekata i na taj na~in podigli me|unarodni ugled Ministarstva.

5

20-22

18

19

25

25-27

24

5

U Ministarstvu unutrašwih poslova Srbije održan je sastanak predstavnika NATO kancelarije za vezu u Srbiji, na temu dosadašwe saradwe u oblasti zašti-te gra|ana u vanrednim situacijama kroz Individual-ni program partnerstva.

Državni sekretar Božovi}, koji je predvodio našu delegaciju, upoznao je generala Ornela Barona sa ra-dom Republi~kog štaba za vanredne situacije i sa po-slovima Sektora za vanredne situacije Ministarstva.

General Baron je istakao da je od velike važnosti potpisivawe Individualnog programa partnerstva kojim }e se definisati i precizirati bilateralna sa-radwa Srbije i NATO. Nakon usvajawa ovog dokumenta, Srbija }e mo}i da koristi benefite koje pruža ovaj program – usavršavawe zaposlenih, nabavku opreme i svaku drugu pomo}, a Vladi Srbije bi}e omogu}ena di-rektna komunikacija sa NATO.

Na sastanku je istaknuto da je u~eš}e pripadnika MUP-a Srbije u me|unarodnim policijskim mirovnim operacijama izuzetno dobra odluka, jer se na taj na~in pokazuje da je Srbija spremna da u~estvuje u zaštiti ne samo svojih, ve} i svih gra|ana u svetu.

Na predlog direktora policije Milorada Veqovi}a,ministar Ivica Da~i} je potpisao rešewe o razre-šewu na~elnika PU za grad Beograd ,Stevana Bjeli}a, a za novog na~elnika imenovao Veselina Mili}a koji je do sada obavqao funkciju savetnika direktora policije.

Ministar Ivica Da~i} je na predlog direktora po-licije Milorada Veqovi}a doneo rešewe o imeno-vawu na~elnika PU u Novom Sadu Stevana Krsti}a, a za zamenika na~elnika Nikolu Brki}a, dosadašweg pomo}nika na poslovima kriminalisti~ke policije.

Održana konferencija za novinare povodom ~etvr-tog me|unarodnog sajma bezbednosti objekata, infra-strukture, lica i poslovawa - iSEC 2013.

Saobra}ajna policija Ministarstva unutrašwih poslova Republike Srbije poja~ano je kontrolisala saobra}aj u ciqu otkrivawa i sankcionisawa saobra-}ajnih prekršaja, naj~eš}ih uzro~nika saobra}ajnih nezgoda. Vršila se i kontrola saobra}aja iz helikop-tera, kao i posebnih vozila bez obeležja policije.

Predsednik Vlade Srbije i ministar unutrašwih poslova, Ivica Da~i}, sastao se u Nišu sa ministromza vanredne situacije Ruske Federacije Vladimi-rom Pu~kovim. Pre susreta, ministri su na niškom aerodromu „Konstantin Veliki“ prisustvovali de-monstracionom letu ruskog aviona za gašewe poža-ra Berijev B 200.

Državni sekretar Vawa Vuki} sve~ano je otvorio ^etvrti me|unarodni sajam bezbednosti objekata, in-frastrukture, lica i poslovawa iSEC 2013, nakon ~ega je sa predstavnicima Ministarstva i Beogradskog saj-ma obišao izložbene štandove.

Predstavnici Ministarstva u~estvuju u izložbenom i stru~nom programu, a na Sajmu je predstavqen i niz no-viteta iz oblasti forenzi~ke i termovizijske opreme.

Ministarstvo unutrašwih poslova Republike Sr-bije organizovalo je Konferenciju o bezbednosti i sigurnosti na sportskim priredbama, na kojoj su u~estvovali i predstavnici Fudbalskog saveza Srbi-je i Panevropske Tink tenk grupe stru~waka za bez-bednost i sigurnost na fudbalskim utakmicama.

Peti seminar forenzike „Sudska medicina“, u okvi-ru projekta „Uspostavqawe centra za forenzi~ku obu-ku, u sklopu Ministarstva unutrašwih poslova Repu-blike Srbije - SweSe II“ održan je na Kopaoniku.

Projekat se sprovodi u okviru saradni~kog programa izme|u Ministarstva unutrašwih poslova Republike Srbije i Švedskog nacionalnog policijskog odbora. Na ovogodišwem seminaru u~estvovali su forenzi~ki stru~waci iz Srbije, Švedske, Japana, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Slovenije i Makedonije.

Kako je tom prilikom navedeno, u prvoj polovini ove godine nastavqen je trend porasta broja ilegal-nih migranata koji ulaze u Srbiju, a spre~eno preko 5.000 ilegalnih prelazaka, pre svega na granici sa Makedonijom. Državni sekretar Božovi} je zakqu~io da Srbija ostaje pri snažnoj voqi da kroz nacionalne mehanizme kontrole i saradwu sa drugim državama do-prinese jasnijoj demografskoj slici i da je spremna da se ovom problemu posveti i na me|unarodnom nivou.

Reforma policije jedna je od faza sveobuhvatne

institucionalne i zakono-davne reforme u Srbiji, a re-forma sektora bezbednosti najvažnije pitawe za ve}inu me|unarodnih donatora.

Još od 2004. godine Švedski nacionalni policijski odbor (SNPB) intenzivno sara|uje sa Srbijom na razvoju strateškog planirawa, obaveštajnih poslo-va i istraživawa lica mesta, a tokom 2009. godine ukazala se potreba za wen nastavak.

Program za razvoj Ministar-stva nastavak je projekata koje finansira Švedska agencija za me|unarodni razvoj (Sida). Tra-ja}e tri godine, od 2012. do 2014. godine, a ukupan buxet iznosi oko ~etiri miliona evra.

Program je deo Švedske dugoro~ne pomo}i policij-skim reformama u Srbiji. On }e, u bliskoj saradwi sa dru-gim doma}im i me|unarodnim donatorima, pomo}i Srbiji da uskladi policijsku službu sa evropskim standardima i da oja~a regionalnu saradwu.

U ciqu transformacije Mi-nistarstva u civilnu poli-cijsku službu u skladu sa naj-boqim evropskim standardima, teži se sprovo|ewu dugoro~ne strategije, implementaciji ak-cionih planova, unapre|ewu kriminalisti~ko-obaveštajnih poslova i uspostavqawu Regi-onalnog forenzi~kog centra za obuke. Sve ovo obuhvataju tri projekta, a vode}i principi kao što su qudska prava, pitawa mawi-na i rodne ravnopravnosti tako|e su uvršteni u sve projekte.

Kada je re~ o razvoju obaveštajnih po-slova, akcenat je na analizama doga|aja i predvi|awu situacija na osnovu kojih se može preventivno reagovati.

Prema re~ima višeg policijskog savet-nika Hansa Jarvestama iz Švedskog naci-onalnog policijskog odbora u Beogradu, i Srbija i Švedska su zainteresovane za daqi nastavak saradwe i proširewe programa.

„Vrlo je bitno da se uspešno završe svi do-sadašwi projekti“, kaže Jarvestam i dodaje da je

stav Švedske agencije za me|unarodni razvoj da sa-radwa može biti produžena i do 2020. godine. To zavisi i od stava Vlade Republike Sr-

bije i wenih prioriteta.Iako se pitawe rodne ravno-

pravnosti u MUP-u sve više pri-hvata i daqe je malo žena, ne samo u policiji nego i u drugim insti-tucijama u Srbiji. Kako objašwa-va Jarvestam, odnos muškaraca i žena u državnim institucijama u Švedskoj je 50:50.

„U Srbiji je, ~ini mi se, Mi-nistarstvo unutrašwih poslo-va još uvek svet muškaraca.

Potrebno je podi}i svest o tome da su žene neop-hodne u razli~itim segmentima policijskog rada

i da je potrebno da budu ravnopravno ukqu~ene u proces odlu~ivawa, naravno, uz odgovaraju-}e iskustvo i obuku“, navodi Hans Jarvestam.

On isti~e da je generalno vrlo zado-voqan saradwom sa Ministarstvom.

„Odli~no sara|ujemo sa biroima za stra-teško planirawe i me|unarodnu saradwu,

IPA sekcijom, Direkcijom policije i Upra-vom kriminalisti~ke policije, posebno sa

Službom za kriminalisti~ko-obaveštajne poslove i prikrivene islednike i Nacionalnim

kriminalisti~ko-tehni~kim centrom. Kako navode švedski predstavnici, pre-

zadovoqni su što im je omogu}eno da rade u prostorijama koje se nalaze u SIV-u 2.

„Želimo da uspešno realizujemo sadašwe projekte i veoma smo zainteresovani za budu}e. Novi projektni period planiran je od 2014. godine, pa je svaki predlog Ministar-stva unutrašwih poslova dobrodošao i bi}epažqivo razmotren“, objašwava Jarvestam.

M.T.S. i S.K.

bije i wenih prioriteta.

Program za razvojMUP-a 2012-2014.

Radite veoma va`an posao

„Interno informisawe jeveoma va`no. U Švedskoj seposebna pa`wa posve}uje in-ternom ~asopisu, kao vrlo zna~ajnom kanalu komuni-kacije. Svi zaposleni u po-liciji svesni su zna~aja internog informisawa i intenzivno sara|uju sa ured-ništvom, obaveštavaju ih o svim aktivnostima wihove radne sredine“, objašwava Hans Jarvestam. Kako isti~e, wihov ~asopis u skladu sa slawem pozitivne poruke policije, objavquje vedrije teme, policajce koji se osme-huju i sa što mawe oru`ja.

Prvu Strategiju ra-zvoja za period

2011 – 2016. godine MUP je usvojio u

januaru 2011. godine.

Policajci u Švedskoj odlaze

u penziju sa 67 godina.„Policajci su i tada u

dobroj psiho-fizi~koj kon-diciji i mogu mnogo toga da

pruže službi na odgova-raju}em radnom mestu“, kaže viši policijski

savetnik Hans Jar-vestam.

Hans Jarvestam radi u policiji 40 godina na raznim pozicijama, a po-sledwih godina uglavnom na poqu menaxmenta. Ima desetogodišwe me|unarodno iskustvo. Radio je u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Albaniji, Republici Srp-skoj, a u Beogradu je od marta 2012. godine. U svakodnevnom poslu, Jarvesta-mu poma`e wegov asistent i prevodilac Maja @ivanovi}, koja je ukqu~ena u realizaciju švedskih projekata još od 2004. godine. Kako isti~e Jarvestam, vrlo je zadovoqan saradwom sa kolegama iz Ministarstva unutrašwih poslova Republike Srbije i dodaje da je Beograd lep kosmopolitski grad, a da u slobodno vreme voli da putuje i po Srbiji, koja je kako je rekao veoma lepa zemqa.

Švedska agencija za me|unarodni razvoj (Sida), u sa-radwi sa Švedskim nacionalnim policijskim odborom, finansirala je i Ministarsku konferenciju „Borba pro-tiv organizovanog kriminala , korupcije i pravosudna saradwa u regionu jugoisto~ne Evrope“, koja je odr`ana u Beogradu, u aprilu ove godine. Kao pomo} pri organizaci-ji konferencije, ulo`ili su oko 50.000 evra.

6

Aktuelno

7

Od 2006. godine raspore|en je na rad-no mesto komandira Policijske ispo-stave Vaqevo, na kome se nalazio do imenovawa za na~elnika Policijske uprave Vaqevo. Magistarske studije završio je na Kriminalisti~ko-po-licijskoj akademiji u Beogradu, a na Pravnom fakultetu u Beogradu upisao doktorske studije. Objavio je više nau~no-stru~nih radova.

Glavni policijski savetnik Goran Tomi} ro|en je 1963. godine u Zaje~aru. Po zanimawu je diplomirani pravnik. U Sekretarijatu unutrašwih poslova u Zaje~aru, u Odeqewu unutrašwih poslova u Kwa`evcu po~eo je da radi 1989. godine kao vo|a sektora 1. ka-tegorije. Godine 1992. raspore|en je

na radno mesto pomo}nika komandira sta-nice milicije opšte nadle`nosti, a 1993. godine na radno me-sto komandira Sta-nice milicije OUP-a Kwa`evac.

Poslove šefa Odse-ka za suzbijawe opšteg kriminaliteta obavqao je od 1998. do 2001. go-dine, kada je imenovan za na~elnika Odeqewa kriminalisti~ke poli-cije SUP u Zaje~aru.

Rešewem Ministra unutrašwihposlova Republike Srbije, u aprilu ove godine imenovan je za na~elnika Policijske uprave Zaje~ar.

Novi rukovodioci u Ministarstvu

77

Ministar unutrašwih poslova Republike Srbije Ivica Da~i}

potpisao je na predlog direktora po-licije Milorada Veqovi}a rešewe o razrešewu na~elnika Policijske upra-ve za grad Beograd Stevana Bjeli}a i za novog na~elnika imenovao Veselina Mili}a, koji je do sada obavqao funkci-ju savetnika direktora policije.

Novi na~elnik Policijske uprave za grad Beograd Veselin Mili} ro|en je 1979. godine u Priboju. Završio je Sredwu školu unutrašwih poslova i Policijsku akademiju. U Sekretarijatu unutrašwih poslova u U`icu po~eo je da radi 1998. godine na radnom mestu policajca. Sa radnog mesta pomo}nika komandira Odeqewa policije Sektera-rijata u U`icu premešten je 2003. go-dine na radno mesto pomo}nika koman-dira Policijske stanice Savski venac. Od 2005. godine bio je zamenik koman-dira, a od januara 2006. godine je koman-dir ove stanice.

Za na~elnika Odeqewa za obez-be|ewe u Upravi policije Policij-ske uprave za grad Beograd imenovan je u novembru 2006. godine. U Direk-ciji policije radio je na poslovima zakonitosti i bezbednosti, a zatim unapre|ewa, organizacije i funkcio-nisawa ove direkcije. U septembru ove godine imenovan je za na~elnika Poli-cijske uprave za grad Beograd.

Tako|e na predlog direktora policije Milorada Veqovi}a, ministar Ivica Da~i} doneo je rešewe o imenovawu na~elnika Policijske uprave u Novom Sadu Stevana Krsti}a, a na mesto za-menika na~elnika postavqen je Nikola

Na predlog Direktora policije, rešewem Mini-stra unutrašwih poslova Republike Srbije, na radno mesto na~elnika Policijske uprave Vaqevo, 12. septem-bra ove godine imenovan je mr Saša Markovi}.

Mr Saša Markovi} ro-|en je 1975. godine u Vaqe-vu, a 1998. godine diplo-mirao je na Kriminalisti~ko-poli-cijskoj akademiji u Beogradu i po za-vršetku osnovnih studija zaposliose u Policijskoj upravi Vaqevo.

Brki}, dosadašwi pomo}nik na poslo-vima kriminalisti~ke policije.

Stevan Krsti} ro|en je 1964. godine u Novom Sadu, gde je i 1991. godine diplomi-rao na Pravnom fakultetu. U martu 2009. godine stekao je master zvawe menaxera marketinga na Fakultetu za menaxment.

U Ministarstvu unutrašwih poslova radi od 1992. godine, a profesional-nu karijeru zapo~eo je u tadašwem Se-kretarijatu unutrašwih poslova Novi Sad, kao inspektor u Grupi za suzbijawe krijum~arewa oru`ja i narkomanije.

Iz Odeqewa kriminalisti~ke polici-je prelazi u Odeqewe pograni~ne poli-cije, kao inspektor za strance i upravne poslove, gde je od 2000. godine obavqao du`nost šefa Odseka za oru`je.

Na mesto na~elnika Odeqewa za ana-litiku, evidencije i informatiku ime-novan je 2002. godine, od kada je u na-rednih sedam godina obavqao i poslove portparola Sekretarijata, odnosno, ka-snije Policijske uprave Novi Sad.

U junu 2009. godine, Ste-van Krsti} imenovan je za zamenika na~elnika Po-licijske uprave u Novom Sadu.

Na~elnik PU za grad Beograd Veselin Mili}

Na~elnik PU Novi Sad Stevan Krsti}

Na~elnik PU Vaqevomr Sa{a Markovi}

Na~elnik PU Zaje~ar Goran Tomi}

8

U maju je zahvaquju}i angažovawu beogradske policije od zabele-

ženih jedanaest ubistava i ubista-va u pokušaju, samo tri ostalo ne-rasvetqeno. Dežurnom istražnom sudiji sproveden je makedonski dr-žavqanin koji je u svome stanu usmr-tio provalnika, za kog se ispostavi-lo da je bio višestruki povratnik.

U dva beogradska kafi}a, zbog ne-promišqenog rukovawa pištoqem ubijene su dve devojke koje nisu bile meta napada. Na Adi Ciganliji, za-lutali projektil usmrtio je devojku, zbog ~ega su dve osobe lišene slo-bode na podru~ju Kosova i Metohije. Rasvetqeno je i ubistvo muškarca koje se dogodilo po~etkom maja na Karaburmi.

Po~etkom juna lišeno je slobode jedno lice, zbog osnovane sumwe da je izvršio ubistvo u pokušaju, jer je oštrim predmetom ubo u stomak Predraga Danilovi}a i naneo mu teške telesne povrede.

Dva lica koja su u martu, aprilu i maju izvršila razbojništva u Rako-vici slobode su lišili policajci Rakovice, a kolege iz PS Zemun li-šewem slobode jednog lica rasve-tlile su jedanaest razbojništava na podru~ju ove opštine. Policijski službenici Sopota ubrzo po izvr-šewu razbojništva u pošti u Malom Požarevcu, lišili su slobode tri lica i pronašli novac i vozilo koje je tom prilikom koriš}eno. Više osumwi~enih lica za kra|u zlatnih lan~i}a, uglavnom maloletnih, pri-vedeno je u toku maja, dok su u istom periodu policijski službenici Odeqewa za suzbijawe imovinskih delikata lišili slobode muškarca osumwi~enog za tri teške kra|e u zlatarama i lice koje se tereti za tešku kra|u izvršenu u aprilu iz kancelarije na stadionu „Maraka-na“. Lišeni su slobode i voza~ jed-nog preduze}a sa još dve osobe, jer se sumwi~e da su otu|ili kombi ovog preduze}a i ukrali cigarete vredne 3.000.000 dinara, a krivi~nom pri-javom obuhva}ene su i dve osobe kod kojih je prona|ena ukradena roba.

Policajci PS Palilula otkrili su kriminalnu grupu koja je izvršila skoro 40 krivi~nih dela neovlaš}eno

koriš}ewe tu|eg vozila i teška kra|a vozila, a inspektori UKP spro-veli su dežurnom sudiji dve osobe koje su osumwi~ene za iznudu.

Podneta je krivi~na prijava i pro-tiv jednog lica, koje je preko interne-ta oglašavalo prodaju mobilnih tele-fona i lap-topova, a nije isporu~ivao pla}enu robu.

U zajedni~koj akciji UKP, IJ 92 i PU Subotica lišena je slobode šesto~lana kriminalna grupa, kod koje je prona|eno preko 15 kilograma skanka. U još dve odvojene akcije li-šeno je slobode šest lica kod kojih je prona|eno preko osam kilograma marihuane i oko 300 grama heroina.

Policijski službenici PS Zvezda-ra su u vozilu pronašli skoro ~etiri i po kilograma marihuane i lišili slobode osobu zbog sumwe da je iz-vršila krivi~no delo neovlaš}e-na proizvodwa i stavqawe u promet opojnih droga. Kolege iz PS Zemun su zbog postojawa osnovane sumwe da je izvršio isto delo, sproveli dežur-nom istražnom sudiji još jednu osobu.

Oblast javnog reda i mira u maju je obeležio fudbalski derbi, kada je po raznim osnovama u PU za grad Beograd dovedeno 121 lice. Lekarsku pomo} zatražila su 22 osobe, me|u kojima su i dva pripadnika Policijske brigade i devet Žandarmerije.

U tunelu kod Tošinog bunara suda-rila su se dva putni~ka voza, a protiv voza~a voza koji je saobra}ao na re-laciji Beograd-Subotica, podneta je krivi~na prijava za teško delo pro-tiv bezbednosti javnog saobra}aja.

JunInspektori Odeqewa za suzbi-

jawe krvnih i seksualnih deli-kata i kolege iz Lazarevca i Raške lišili su tri lica osumwi~ena da su ispred kafane u Velikim Crqenima fizi~ki napali muškarca, koji je po-tom usmr}en hicem u srce. Slobode je lišen i muškarac koji se tereti da je osumwi~enima pomogao da pobegnu. Sprovedena je zajedni~ka akcija „Po-kretni punkt“ u okviru koje su loci-rana mesta na kojima se okupqa veliki broj qudi. Inspektori UKP u saradwi sa PS Novi Beograd, odmah po izvr-šewu pokušaja ubistva u blizini novobeogradskog splava, uhvatili su u~inioce ovog krivi~nog dela.

Rasvetqeno je i ubistvo muškarca, koji je prona|en mrtav u stanu u Ba-tajnici. Višem sudu za maloletnike sproveden je mladi} osumwi~en da je u aprilu u Padinskoj Skeli ubio muš-karca, ispalivši u wega više projek-tila iz pištoqa. Zbog sumwe da su na ^ukarici nožem ubili jednu osobu od koje su nameravali da kupe narkotike, lišena su slobode dva lica, dok se za tre}im intenzivno traga.

Nakon što je u „Sigurnoj ku}i za žene“ u Rakovici nožem napao bivšu suprugu i povredio sina, kao i šti}e-nicu koja se tu slu~ajno zatekla, pri-padnici IJ 92 su lišili slobode oso-bu koja se tereti za teško ubistvo u pokušaju.

Policijski službenici PS Pali-lula lišili su slobode povratnika osumwi~enog za ubistvo u pokuša-ju i wegovog oca, koji je osumwi~en za podstrekavawe na izvršewe krivi~nog dela, zbog napada na mla-di}a, koga je osumwi~eni nekoliko puta ubo nožem u stomak. U Rako-vici je slobode lišen muškarac osumwi~en da je u porodi~noj ku}i nožem usmrtio brata.

BEZBEDNOST u BeograduVe}i broj izvršenih

krivi~nih dela protiv `ivota i tela obele`io

je maj, dok je u junu smawen ukupan krimi-nalitet za pet odsto,

rasvetqeno pet ubista-va, više serija teških kra|a i kra|a testova u vezi sa polagawem

male mature. U avgustu je rasvetqeno osam ubi-

stava u pokušaju.

Beogradska policija

9

O dosetqivosti kriminalaca zastvarawe alibija govori slu~aj osobe, koja je u stanu na Paliluli oštrim predmetom usmrtila drugo lice, a slede}e no}i u restoranu u Zemunu nožem naneo lake telesne povrede vlasniku restorana, a po-tom se sam prijavio u PS Zemun, ka-snije priznavši da je vlasnika na-pao sa namerom da stvori alibi za ubistvo.

Podneta je krivi~na prijava za nasilni~ko ponašawe protiv jed-nog lica, nakon napada na ~inov-nika crnogorske ambasade, a zbog nasilni~kog ponašawa policijski službenici PS Barajevo podneli su krivi~nu prijavu protiv mladi}aosumwi~enog da je u restoranu u Ba-rajevu, pod dejstvom alkohola, uda-rio brata flašom po glavi, a sa polomqenim ostatkom flaše je ubo drugog brata u le|a.

Rasvetqeno je više serija razboj-ništava. Inspektori UKP podneli su krivi~nu prijavu protiv malo-letnog lica, koje je osumwi~eno daje zajedno sa još ~etiri osobe iz-vršilo sedam razbojništava. Po-licajci PS Palilula podneli sukrivi~nu prijavu, a kolege iz Vra~ara u saradwi sa PS Savski venac, sproveli istražnom sudiji

muškarca koji je osumwi~en da je tokom maja i juna izvršio ~etrna-est razbojništava.

Policajci Sopota podneli sukrivi~nu prijavu protiv osumwi-~enog za osam teških kra|a iz ku}ai vikendica na teritoriji te op-štine, a inspektori PS Vra~ar i UKP rasvetlili su oko 20 teških kra|a za koje se tereti višestru-ki povratnik. Inspektori istog odeqewa UKP lišili su slobode tri lica koja se terete za 18 teš-kih kra|a, kao i krivi~no delo pri-krivawe, a protiv istih lica su i inspektori PS Rakovica podneli krivi~nu prijavu zbog više teških kra|a i kra|a na podru~ju Resnika.

Lišen je slobode i student KPA koji se tereti da je zajedno sa još jednom osobom izvršio krivi~no delo neovlaš}eno koriš}ewe tu|eg vozila i iznudu.

Zbog kra|e zvani~nih testova iz matematike za malu maturu podneta je krivi~na prijava protiv radni-ce «Službenog glasnika» i još tri lica koja se terete za prikrivawe.

Policijski službenici PS Novi Beograd lišili su slobode ženu, jer se osnovano sumwa da je prevarila osam lica, obe}avaju}i im skidawe

crne magije za šta su joj pla}ali od deset do petnaest hiqada evra.

Zajedni~kom akcijom inspektora OBPOK, pripadnika IJ 92 i UKP lišena je slobode sedmo~lana kri-minalna grupa, dok su krivi~nom prijavom obuhva}ena i dvojica dis-tributera zbog postojawa osnova-ne sumwe da su tokom 2013. godine prodavali heroin. Inspektori UKP podneli su krivi~ne prijave protiv tri lica, kod kojih je pretresom sta-nova u Padinskoj Skeli prona|eno pet zasada marihuane, paketi}i ma-rihuane i heroina.

Osuje}eni su pokušaji kri-jum~arewa qudi i lišeno slobo-de lice koje se tereti da je u do-govoru sa stranim državqaninom omogu}ilo nedozvoqen tranzit 17 afri~kih državqana preko terito-rije Srbije, koji su zate~eni u vo-zilu na ulazu u Veliku Moštanicu. Podneta je i krivi~na prijava pro-tiv još jednog lica, jer je preko in-ternet oglasnika nudilo svoj bubreg na prodaju.

Koncerti su protekli bez naru-šavawa javnog reda u ve}em obimu, a nekoliko lica dovedeno je u služ-bene prostorije uglavnom zbog pre-prodaje ulaznica i sporadi~nih na-pada na policijske službenike.

JulPolicijski službenici Ode-

qewa za suzbijawe privred-nog kriminaliteta UKP lišili su slobode 12 lica, osumwi~enih da su poreskom utajom, prawem nov-ca, zloupotrebom ovlaš}ewa odgo-vornog lica, neosnovanim iskazi-vawem iznosa za povra}aj i poreski kredit i onemogu}avawem vršewa kontrole, oštetili buxet Srbije i pribavili protivpravnu imovinsku korist u iznosu od oko 202 miliona dinara. Oni su od septembra 2011. godine do decembra 2012. godine na-bavqali robu za gotov novac, koju su fiktivno prikazivali kako bi iz-begli poreske obaveze, a na osnovu lažnih profaktura za neisporu~enu robu konvertovali nov~ana dinar-ska sredstva u devizni novac koji je sa ra~una preduze}a prebacivan na ra~une firmi u inostranstvu.

Pripadnici specijalizovane služ-be policije za suzbijawe krivi~nih dela protiv života i tela u saradwi sa policijskim službenicima PS Novi Beograd lišili slobode ~eti-ri radnika obezbe|ewa novobeograd-skog splava, koji su osumwi~eni da su 25. jula pretukli dve osobe, od ko-jih je jedna preminula, a druga teško povre|ena. Lišena su slobode dvoji-ca osumwi~enih za ubistvo devojke u kafe baru na Adi Ciganliji.

Maloletnik osumwi~en za poku-šaj ubistva sproveden je nadlež-nom istražnom sudiji nakon što je drugom maloletniku nožem naneo teške telesne povrede. Rasvetqen je još jedan pokušaj ubistva nožem. Kriminalisti~ki policajaci podneli su krivi~nu prijavu protiv muškarca, zbog osnovane sumwe da je izvršio krivi~no delo teška telesna povreda osobe u koju je pucao iz pištoqa u ne-legalnom posedu.

Policajci PS Novi Beograd rasve-tlili su seriju razbojništava. Visok stepen mobilnosti ispoqili su i po-licijski službenici policijskih sta-nica Zemun, Lazarevac i Vra~ar, koji su ubrzo po izvršewu lišili slo-bode više lica osumwi~enih za raz-bojništva u prodavnici i benzinskoj pumpi, kao i za pokušaj razbojništva u gradskom prevozu.

U podru~nim policijskim stani-cama uspešno je rešeno više serija teških kra|a. Policijski službenici

stanica ̂ ukarica, Novi Beograd, Vož-dovac, Zvezdara, Obrenovac i Savski venac lišili su slobode više lica osumwi~enih za preko 100 teških kra|a. Lice koje je lišeno slobode zbog teške kra|e iz stanova na Sewa-ku, tereti se i za 30 krivi~nih dela uništewe i ošte}ewe tu|e stvari.

Lišena je slobode žena osumwi~ena za više od 100 prevara koje je izvršila od decembra prošle do juna ove godine. Uzimala je po 200 evra obe}avaju}i do-bro pla}ene sezonske poqoprivredne poslove ili poslove nege starih lica u Norveškoj. Zbog istog krivi~nog dela, lišen je slobode crnogorski državqa-nin, koji je nude}i preko oglasa posao u Nema~koj i Rusiji doveo u zabludu sedam gra|ana i oštetio ih za oko 460.000 dinara.

Vlasnik preduze}a koje nije regi-strovano u Upravi za igre na sre}u Ministarstva finansija i još osam lica su u akciji policijskih služ-benika Odeqewa za javni red i mir Uprave policije lišeni slobode zbog prevare, na osnovu ~ega su ste-kli od 11.400 evra i 22.700 dinara, organizuju}i igre na sre}u. Lišen je slobode još jedan vlasnik preduze}a

koje nije imalo odobrewe Ministar-stva finansija, koji je sa još pet lica štampao vau~ere o u~eš}u u igrama na sre}u, organizovao igre i oštetio gra|ane za 13.650 evra, 900 dolara i 75.000 dinara.

Pripadnici OBPOK UKP lišili su slobode tri ~lana kriminalne grupe koja je od po~etka godine preprodavala heroin. U ku}i jednog od wih prona|eno je oko 123 kilograma paracetamola i 350 grama heroina, kao i pet pištoqa i dve automatske puške. Lišili su slobodei direktora preduze}a registrovanog za promet oružja, koji se sumwi~i da je prodao dva pištoqa pripadnicima ove grupe. Falisifikovao je odobrewa za nabavku i kupovao oružje, koje je za-tim preprodavao.

Sprovedene su i dve uspešne akcije Odeqewa za suzbijawe ilegalnih mi-gracija i trgovine qudima, u kojima je jedno lice lišeno slobode, a protiv drugog je podneta krivi~na prijava, zbog osnovane sumwe da su izvršili krivi~na dela nedozvoqen prelazak državne granice i krijum~arewe qudi.

Zapaženi rezultati ostvareni su i u podru~nim policijskim stanicama u Obrenovcu, Novom Beogradu, Pa-

10

Beogradska policija

111111

liluli i Vra~aru. Policajci Sopota otkrili su 360 stabqika marihuane i lišili slobode jedno lice. U sklopu mera obezbe|ewa festivala „Egzit“, pripadnici Policijske ispostave za bezbednost na železnici su podneli krivi~ne prijave protiv 26 lica, jer su kod wih prona|eni heroin, marihu-ana, spid i tablete MDMA.

Odigrane su fudbalske utakmice „Partizana“ i „Crvene zvezde“, na kojima nisu zabeleženi teži inci-denti. Dovedeno je 11 lica, uglavnom zbog narušavawa javnog reda. Sva okupqawa gra|ana na podru~ju grada protekla su bezbedno.

Sprovedene su me|unarodna akcija otkrivawa prekršaja voza~a autobu-sa i teretnih vozila, preventivno-propagandne akcije „Ispravno vozi-lo-bezbedno vozilo“ i dve centralne akcije sankcionisawa nekoriš}ewa sigurnosnog pojasa i prekršaja koje ~ine voza~i dvoto~kaša. ^etiri lo-kalne akcije bile su usmerene na kon-trolu alkoholisanosti voza~a, dve na kontrolu brzine kretawa i kontrolu pešaka, a jedna na poštovawe obave-ze propuštawa pešaka na obeleže-nim peša~kim prelazima.

AvgustU akciji policijskih službenika

Odeqewa za suzbijawe imovin-skih delikata, Odeqewa za istraži-vawe eksplozija, požara i havarija i Odeqewa posebnih provera UKP u saradwi sa SBPOK-om MUP-a, lišen je slobode muškarac i wegova kri-minalna grupa koja je osumwi~ena za više teških krivi~nih dela, kao što su dva ubistva u pokušaju, iznude, nasilni~ko ponašawe, razbojništvo i izazivawe opšte opasnosti.

Pripadnici Odeqewa za suzbijawe krvnih i seksualnih delikata UKP sa kolegama iz crnogorske policije us-pešno su rasvetlili teško ubistvo Nikole Bojovi}a.

Od zabeleženih ubistava u poku-šaju po brutalnom na~inu izvršewa posebno se izdvaja ono za koje je osumwi~en vo|a navija~ke grupe, koji je od ranije poznat policiji po vr-šewu krivi~nih dela sa elementima nasiqa.

Pove}an je broj razbojništava u mewa~nicama, od kojih je polovina krivi~nih dela bila u pokušaju, a do-godile su se i tri pqa~ke u bankama što su prvi slu~ajevi još od apri-la. U~estale su teške kra|e na drzak na~in, a kao izvršioci naj~eš}e su lišavani slobode višestruki po-vratnici.

Pripadnici Odeqewa za suzbi-jawe imovinskih delikata UKP li-šili su slobode u Aran|elovcu osumwi~enog za tri razbojništva.

Podnet je izveštaj prema dvanaesto-godišwaku, zbog osnovane sumwe da je izvršio 13 kra|a na drzak na~in. Rasvetqeno je i preko dvadeset kra|a u javnom prevozu.

Policajci PS Zemun su lišili slobode višestrukog povratnika koji se tereti za 34 teške kra|e u Beogradu i Pan~evu.

Pripadnici Interventne je-dinice su posebno ukqu~eni u rešavawe ovih krivi~nih dela, jer ~esto uspevaju da izvršio-

ce uhvate na delu, ili nakon iz-vršewa krivi~nih dela i to sa

predmetima koje su oteli. Oni su zajedno sa kolegama iz PS Palilu-la u~estvovali u lišavawu slobode višestrukog povratnika, kome poli-cijski službenici Odeqewa za suz-bijawe maloletni~ke delinkvencije UKP i PS Vra~ar stavqaju na teret izvršewe 14 teških kra|a.

Krajem meseca dežurnom istraž-nom sudiji su sprovedena dva lica koja su lišena slobode u dve odvojene akcije, kada je zapleweno 29 kilogra-ma sirove marihuane. Lišeno je slo-bode još jedno lice zbog neovlaš}e-ne proizvodwe i stavqawa u promet opojnih droga. U Zemunu je prona|eno oko 300 grama kokaina i šest grama heroina. Za isto delo kao i za neo-vlaš}enu proizvodwu i stavqawe u promet doping sredstava tereti se lice kod koga je prona|eno 135 grama heroina i 1,4 grama marihuane.

U službenim prostorijama PS ^ukarica zdaržana su dva lica, zbog prona|enih 84 grama marihuane i 21 stabqike marihuane. Policajci So-pota u mestu Popovi} pronašli su zasad od šest stabqika marihuane i ve}u PVC kesu sa osušenom marihua-nom i semenkama.

Rešeni su slu~ajevi nasilni~kog ponašawa, nanošewa teških tele-snih povreda i otmica, a rasvetqe-no je i nekoliko krivi~nih dela neo-vlaš}eno koriš}ewe tu|eg vozila i prevara.

Tokom održavawa festivala piva, pravovremenom reakcijom policij-skih službenika Policijske bri-gade i PS Novi Beograd lišeno je slobode lice koje je pokušalo da izvrši krivi~no delo silovawa.

Pripremili: Miroslav Jankovi}, Ana Ga~evi} i Snežana Nikoli}

Realizaci-jom ovog proje-

kta želi se podi}i i svest kolega o mno-

gobrojnim opasnostima prilikom ulaska u ilegal-nu laboratoriju i to ne samo kada je proizvodwa

sinteti~kih droga u pitawu, ve} i ma-

rihuana.

U Srbiji je for-miran prvi

trening centar za borbu protiv ile-galnih laboratorija za proizvodwu nar-kotika. Ovaj centar bi}e prvi u svetu koji }e omogu-}iti promenqivost prostora za trening, veliki broj tajnih pro-storija i uvek nove situacije za polaznike obuka.

Rad na formirawu Centra od-li~an je primer izuzetne sa-radwe i koordinacije razli~i-tih organizacionih jedinica Ministarstva unutrašwih po-slova Srbije.

Iako se nalazi u okviru Nastavnog centra Mitro-vo poqe, nasta-vne planove iprograme radi-}e Centar zaspecijalisti-~ku obuku u sa-radwi sa Nacio-nalnim krimina-listi~ko-tehni~kim centrom, kome ovaj tre-ning centar pripada.

U novembru 2012. go-dine došli su prvi ka-mioni sa opremom, a ra-dovi su po~eli 14. aprila 2013. godine.

Kao glavni ekspert za ile-galne laboratorije iz Nacio-nalnog kriminalisti~ko-tehni~kog cen-tra Ministarstva Saša Gaji} vodi posao, a radnici Odeqewa za iz-gradwu, održavawe objekata i opre-me izvode radove. U poslove video nadzora ukqu~ene su kolege iz Uprave za vezu i kriptozaštitu, a u prevoz opreme i weno obezbe|ewe kolege iz Protivteroristi~ke jedinice i Uprave za održavawe i eksploataciju vozila.

R a d n i c i Nastavnog

centra „Mi-trovo poqe“

su tako|e aktiv-no i sa puno entuzijazma

u~estvovali u svim fazama izgradwe.

S obzirom da ovakva vrsta trening centra postoji samo u ~etiri zemqe sveta, ovaj centar dobija na velikoj me|unarodnoj važnosti, a naro~ito za obuku i stru~no usavršavawe svih službenika našeg ministarstva.

„U Centru }e se sprovoditi me|u-narodne specijalisti~ke obuke i semi-

nari, predavawa, prakti~ne obuke i prezentacije novih uspeha tima naj-boqih stru~waka iz svih oblasti. To }e omogu}iti do-

bru osposobqenost, stru~nost i uvežbanost pripadnika Mi-nistarstva u otkrivawu, kao i postupawu prilikom otkrivawa ilegalnih laboratorija za proi-zvodwu sinteti~kih droga i pre-kursora“, isti~e Gaji} i dodaje da }e se obu~avati i specijalni tim za deaktivirawe ilegalnih laboratorija. Ovaj tim ~ini}e

pripadnici Uprave kri-minalisti~ke polici-

je, Sektora za van-redne situacije, PTJ, a kasnije iradnici iz pod-ru~nih policij-skih uprava koji se bave tim po-slovima, pripad-

nici Uprave gra-ni~ne policije, Ode-

qewa za zdravstvo, kao i predstavnici Poseb-nog odeqewa višeg suda u Beogradu koji obavqaju procesuirawe ovakvih krivi~nih dela.

Iako je centar još u fazi izgradwe i finali-

zacije, a sve~ano otvarawe planirano za maj slede}e go-

dine, najavqen je dolazak ekspera-ta i zvani~nika Evropola u oktobru ove godine. Oni }e izvršiti ekspertizu, tehni~ke konsultacije i dati stru~no mišqewe o ura|enom prostoru i opremi.

Naš sagovornik isti~e da su svi koji su do sada posetili trening centar, me|u kojima su predstavnici Sjediwe-nih Ameri~kih Država, OEBS-a, Holan-dije, Rusije, Francuske i Evropola bili

Novi edukativni centarrezultat izuzetne saradwe

12

Aktuelno

impresionirani i kažu da ovakav tre-ning centar ne postoji ni u mnogo boga-tijim i razvijenijim zemqama. Smatra se da u Mitrovom poqu može da nastane me|unarodni edukativni centar za pri-padnike policija iz drugih zemaqa koji se bave ovom problematikom.

„Ponosni smo na to kako naši qudi rade na ovom projektu. Ovo je odli~an primer izuzetne saradwe i koordinacije razli~itih organizaci-onih jedinica Ministarstva – Upra-ve kriminalisti~ke policije, Upraveza obrazovawe, profesionalno os-posobqavawe, usavršavawe i na-uku, Uprave za zajedni~ke poslove, Protivteroristi~ke jedinice, Uprave za vezu i kriptozaštitu, Uprave za in-formacione tehnologije i mnogih dru-gih“, naglašava Saša Gaji}.

Neophodno je biti u toku sa svakod-nevnim razvojem tehnologija i sred-stava za izradu opojnih sredstava, pogotovu novih, takozvanih „dizajner-skih“ droga, ina~e vreme veoma brzo pregazi stru~wake za ovu oblast.

Nažalost, mnoge supstance koje se ko-riste za izradu opojnih droga su širo-ko dostupne, a za proizvodwu nekih izu-zetno opasnih narkotika, prvenstveno metaamfetamina, kako kaže Saša Gaji}, potreban je bukvalno kuhiwski sto na kome se mogu izvesti sinteti~kitokovi proizvodwe sa jednostavnom kuhiwskom opremom.

„Od izuzetne je važnosti da i za-konodavstvo veoma brzo reaguje na stalnu pojavu novih opojnih droga i prekursora i da ih blagovremeno stavqa u okvire zakona“, isti~e Gaji}

i dodaje da je na tom planu neophodna saradwa više ministarstava. Kako isti~e, ovakav trening centar umnogo-me }e doprineti da se država efika-sno organizuje u tom smislu.

Realizacijom ovog projekta želi se podi}i i svest kolega o mnogobrojnim opasnostima prilikom ulaska u ilegal-nu laboratoriju i to ne samo kada je proizvodwa sinteti~kih droga u pitawu, ve} i marihuana.

„Ulazak bez zaštit-ne opreme može da izazove nesagledi-ve posledice po zdravqe qudi, ži-votiwa, životnu sre-dinu i da odvede u smrt. Poznat je veliki broj slu~ajeva da je bora-vak od samo nekoliko sekundi u ilegalnoj laboratoriji za proizvodwu sinteti~kih droga bez zaštitne opre-me i odgovaraju}eg stru~nog znawa imao za posledicu trenutnu smrt. Izlagawe tela bez zaštitne opreme u slu~ajevima proi-zvodwe marihuane je itekako opasno i izaziva štetne posledice po orga-nizam, jer je takva sredina zasi}ena aerosolima fun-gicida, herbicidai sredstava za pri-hranu biqaka. Kao rezultat primene ovih sredstava i ve-like vlažnosti vazduha, ove prostori-je su pogodne za nastanak plesni, gqivi-ca i bakterija“, isti~e Gaji}.

Objekat su neposredno posle prvih faza radova zvani~no obišli i eksper-ti, supervizori policije Sjediwenih Ameri~kih Država, eksperti OEBS-a i francuski policijski ataše.

„U me|unarodnom centru Evropola u Legijanovu, u Poqskoj, u junu ove godine zvani~no sam uradio prezentaciju pred svetskim ekspertima iz ove oblasti o obi-mu izvršenih radova u našem centru, kao i radova koji }e biti izvršeni u nared-nom periodu“, navodi Saša Gaji} i isti~e da je trening centar ocewen najvišom

ocenom, a zvani~no je potvr|eno da }ewihovi eksperti u~estvovati u budu}im treninzima i obukama i izrazili su uve-rewe da }e, uz wihovu podršku, Centar prerasti u me|unarodni, jer za to postoji realna potreba i izvanredni uslovi.

S.K. i M.T.S.

Projekat za ventilaciju i klimati-zaciju laboratorija trening centra ra|en je na osnovu ilegalnih labora-torija prona|enih u Mirijevu, a reali-zovali su ga radnici Uprave za zaje-dni~ke poslove na ~elu sa na~elni-kom Odeqewa za izgradwu, odr`avawe

objekata i opreme StanimiromJovanovi}em, kao i vo|om

grupe za izvo|ewe radova Miodragom Nikoli}em.

„Veoma sam impre-sioniran inventiv-noš}u, stru~noš}u iinteligentnim reše-wima, kojima su pre-

mašili neophodne stan-darde“, ka`e Saša Gaji}.

Po wegovim re~ima, ta-kvim pristupom i sa mnogo

entuzijazma ura|eno je mnogo više od o~ekivanih i projektovanih ciqeva koji su bili predvi|eni za ovakvu vr-stu trening centra, a stru~nim znawemi zalagawem postavqeni su visoki stan-

dardi koji }e ovaj tre-ning centar svrstatiu veoma mali broj sli~nih u svetu.

Trening centar u Mit-rovom poqu bi}e prvicentar u svetu sa mon-ta`no demonta`nim zi-dovima, koji }e omogu-}iti promenqivost pro-stora za trening sa ve-likim brojem tajnih

prostorija i nikada istim situacijama za polaznike, ~lanove budu}eg specijalnog tima za otkrivawe ilegalnih laborato-rija za proizvodwu narkotika. Svaka od prostorija ima sistem za ventilaciju sa automatskom promenom vazduha, kao i veliki broj prikqu~aka za struju i vodu, tako da }e omogu}iti i nadogradwu centra sa opremom u narednim godinama.

Postavqenivisoki standardi

13

Prve obukeI pre finalizacije radova u centru,

na inicijativu francuskog atašea i uz pomo} donacije francuske ambasade, od 30. septembra do 12. oktobra bi}eodr`an i prvi me|unarodni trening sa grupom francuskih eksperata iz razli~itih oblasti, sa pripadnicima budu}eg specijalnog tima za otkrivawe ilegalnih laboratorija za proizvodwu narkotika.

Od 16. do 20. septembra odr`an je i me|unarodni seminar sa tematikom ilegalnih laboratorija za proizvodwu narkotika sa ~eškim instruktorima.

14

Još od 2009. godine biciklisti~ke policij-

ske patrole tokom letwih meseci obilaze obalu Sav-skog jezera i podru~je Ade Ciganlije. Policajci Poli-cijske stanice ^ukarica i danas privla~e pažwu po-setilaca.

„U zavisnosti od vremena, od sredine maja do sredine septembra, patroliramo na Adi Ciganliji“, kaže ko-ordinator biciklisti~ke policijske patrole Dragan Risti}.

Svakoga dana od deset ~asova ujutru do devet uve~e, u dve smene, koordinator i ~etiri policajca na biciklima, u pa-trolama od po dva ~lana, obezbe|uju red i mir na ovom podru~ju. Jedna patrola pokriva savsku, a druga makišku stranu jezera. Iako se zbog posebnih uniformi, majica kratkih rukava i šortseva, kaciga, rukavica i nao~ara za sunce, ra-zlikuju od „obi~nih“ policajaca, po-licajci na biciklima obavqaju iste poslove samo na biciklima.

Policajci biciklisti preventivno deluju i rade sa kolegama iz Policijske brigade, obezbe|ewem Ade, Spasila~kom službom, Hit-nom pomo}i, Komunalnom policijom i gra|anima. Isti~u odli~nu saradwu sa javnim preduze}em Ada Ci-ganlija, koje i obezbe|uje wihovu opremu.

„Svakodnevno sara|ujemo sa petoricom kolega u sme-ni iz Policijske brigade, koji preko dana na Adi rade po pravilu u civilu, a no-}u u uniformama“, navodi policijski službenik Mi-

roslav Graovac i objašwa-va da zajedni~kim radom ostvaruju boqe rezultate. Wegov kolega Stefan Uji} kaže da se dešava da wi-hove kolege u civilu kada primete lopova, prate ga i dojave im da ga zajed-no liše slobode. Rade-}i i no}ne smene, policaj-ci biciklisti sa kolegama iz Policijske brigade, u službenom vozilu kontro-lišu ovo podru~je.

Uvo|ewe biciklisti~-kih patrola kod nas je i daqe novina, ali rezulta-ti pokazuju da se ovakvim na~inom rada pruža ve}a

bezbednost na specifi~nom podru~ju kao što je Ada Ciganlija.

U slu~ajevima utapawa kupa~a koji se po-vremeno dešavaju uglavnom pre po~etka sezone kada je kupawe zabraweno, poli-cijske biciklisti~ke patrole obezbe|uju lice mesta i sara|uju sa drugim kolegama, bilo da su to ronioci iz Žandarmerije,

forenzi~ari ili komunalni policajci.

Prema re~ima zamenika komandira Policij-ske stanice ^ukarica Slavoquba Mileti}a, sa-

radwa izme|u JP Ada Cigan-lija i ove policijske uprave traje dugi niz godina, na obo-strano zadovoqstvo.

„U ciqu poboqšawa bez-bednosti na podru~ju Ade Ciganlije koje je iz godine u godinu na sve višem nivou, bez pomo}i i donacija JP Ada Ciganlija, kao i razumevawa i podrške nadležnih iz Mi-nistarstva, realizacija ide-je o uvo|ewu biciklisti~kih patrola na ovom podru~ju ne bi bila mogu}a“, kaže Mi-leti}. Preduze}e Ada Ci-ganlija je pored ostalog Po-licijskoj stanici ^ukarica

14

Sa svih strana

Policajci na biciklima

Biciklisti~ke patrole pru`aju ve}ubezbednost gra|ana na specifi~nom

podru~ju kao što je Ada Ciganlija. Smawen je broj kra|a sa i iz vozila, pove}an broj uhva}enih izvršilaca i

veliki procenat prona|enih stvari, dok je smawen broj tu~a po lokalima.

Sa svih strana

Bicikle sa prate}om opremom

- torbicama, futrolama za službene palice i oznaka-

ma policije i uniforme - polo majice, šortseve, patike, ka~kete,

nosa~e za službene zna~ke, ~arape, nao~are za sunce, biciklisti~ke rukavice, biciklisti~ke kacige za policijske službenike koji

patroliraju na biciklima, Policijskoj stanici ^uka-

rica doniralo je JP Ada Ciganlija.

doniralo i šest skutera, koji se u toku letwe sezone kori-ste na podru~ju Ade Ciganli-je, ali i na drugim delovima teritorije ^ukarice, kao što su Železnik, Srem~ica, Žarkovo i Cerak.

Zahvaquju}i policijskim pa-trolama na biciklima, smawen je broj kra|a sa i iz vozila, a pove-

}an broj uhva}enih izvršilaca. Veliki je procenat prona|enih stvari, dok je

broj tu~a po lokalima, posebno na makiškoj strani, smawen. ^esto

se dašava da ove patrole na ovom podru~ju otkriju izvr-šioce krivi~nih dela koja su po~iwena u drugim delovima grada. Na osnovu poja~ane kontrole, znatno je smawen i broj služewa alkoholnih

pi}a maloletnicima.

M.T.S.

Sastav patrolaU letwoj sezoni 2013. godine, poslove koordinatora obavqali

su Dragoslav Todorovi} i Dragan Krsteski, koje je u vreme godišwih odmora mewao Dragan Risti}, dok su policajci biciklisti bili Radojko Bio~anin, Dragan Gvozden, Miroslav Graovac, Aleksandar Risti}, Nikola Zdravkovi}, Marjan ^ahtarevi}, Miloš Jakši}, Nemawa Jovanovi}, Stefan Uji} i Ivan Stevanovi}.

Prva biciklisti~kapatrola u Novom Sadu

Novi Sad je, posle Beogra-da i Vaqeva, postao tre}i

grad u Srbiji sa policijskim pa-trolama na biciklima.

U Novom Sadu, od 1. avgusta, užim centrom grada, dunavskim kejom i kupalištem Štrand, pa-trolira}e prva biciklisti~ka policijska jedinica. Ova patro-la, sa dva policajca, radi}e u tri smene, pri Policijskoj ispostavi Stari grad. U slede}oj letwoj sezoni, biciklisti~ka po-licijska patrola bi}e znatno proširena.

Na promociji ove jedinice, policijski oficir De-jan Drobwak istakao je da se od aprila slede}e godine o~ekuje još devet ovakvih patrola, koje }e pokrivati širi deo grada.

Promociji na novosadskom Štrandu prisustvova-la je i predsednica Saveta za javni red i mir Branka Bežanov, koja je izrazila zadovoqstvo zato što su se odbornici gradskog parlamenta na jednoj od sednica odrekli dnevnica i na taj na~in obezbedili novac za opremu biciklisti~ke patrole, dodaju}i da je sigurna da je ovo samo po~etak.

Prvu policijsku biciklisti~ku patrolu u Novom Sadu ~ine Mirjana Bai} i Milan Aberli}, koji su istakli da }e patrola mnogo doprineti pove}awu bez-bednosti, upravo zbog bržeg stizawa na lokacije, koje su do sada bile teško pristupa~ne.

Slede}e godine u Novom Sadu se o~ekuje još devet patrola na biciklima koje }e

pokrivati i šire gradsko podru~je.

I a k o policajci na

biciklima imaju odli~nu saradwu sa

gra|anima, navode da dobiju i zanimqive doja-ve, kao što je prijavqi-vawe mrtve vrane ili

preplašene ma~ke koja se popela

na drvo.

Poli-cijska uprava

^ukarica prva je uvela biciklisti~ke

policijske patrole. Na prostoru kao što je Ada Ciganlija, policija na bi-ciklima mnogo brže deluje i uspeva da pri|e svim

mestima kojima je ne-mogu}e do}i auto-

mobilom.

15

16

Me|unarodni cen-tar za razvoj

migracione politike(ICMPD) osnovan je na inicijativu Au-strije i Švajcarske u novonastaju}em okru-žewu me|unarodne sa-radwe u pitawima mi-gracija i azila. ICMPDdefiniše svoju mi-siju kao promociju upravqawa migracija-ma na sveobuhvatan i održiv na~in. Orga-nizacija svoj rad za-sniva na uverewu dana kompleksnost mi-gracija odgovor mogudati svi relevantniakteri: vlade i weneagencije, istraživa~kiinstituti, me|unaro-dne organizacije i ci-vilno društvo, rade-}i zajedno, u partner-skom odnosu.

Centar je baziran na tri me|usobno poveza-ne aktivnosti - dijalog u pitawima migracija, izgradwe kapaciteta i istraživawe i doku-mentovawe.

Najzna~ajnija sara-dwa ICMPD-a i rele-vantnih aktera Repu-blike Srbije ostvarena je u oblastima integrisanog upravqawa granicama, sveobuhvatnog pristupa migracijama, viza i {engenskih zahteva, borbe pro-tiv trgovine qudima i zaštite žrta-va, izbeglih i interno raseqenih.

Državni organi Republike Srbi-je, posebno Uprava grani~ne policije MUP Republike Srbije dali su zna~ajan doprinos daqem razvoju ovog koncep-ta u regionalnom projektu „Podrška i koordinacija strategija za integri-sano upravqawe granicama“, koji su sprovodile Francu-ska i ICMPD, kao i u nacionalnom projektu implementacije Stra-tegije o integrisanom upravqawu granicama Republike Srbije, koje je finansirala Evrop-ska komisija.

Zna~ajne regional-ne projekte posve}ene uspostavqawu prav-nog, regulatornog i

instit ucio-nalnog okvirauskla|enog saokvirom Evro-pske unije u oblastima azi-la, migracijai viza, jedinstvenog pristupa migra-cijama, razvoju instrumenata za mo-nitoring u ovim oblastima, razvoju sistema komunikacije i razmene in-formacija o ilegalnim migracijama, primenili su ICMPD i partnerske

organizacije, a fi-nansirala je Evrop-ska komisija.

Najdinami~nija sa-radwa ICMPD-a sa državnim organima Srbije i organizaci-jama civilnog druš-tva, ostvarena je u oblasti borbe pro-tiv trgovine qudima i zaštite žrtava. U okviru odgovora države u borbi pro-tiv trgovine qudi-ma, Srbija i ostale zemqe jugoisto~ne Evrope stvorile su strateške okvire i nacionalne planove akcija i dogovori-le regionalne stan-darde sveobuhvatnog odgovora u borbi protiv trgovine qu-dima. Nakon Projek-ta snažewa kapaci-teta za sprovo|ewe zakona, posve}enog izgradwi nacional-nog sistema trenin-ga u ovoj oblasti, usledile su dve faze projekta posve}enog prikupqawu podata-ka i upravqawu in-formacijama. Pro-gram podrške razvo-ju transnacionalnihmehanizama upu}iva-wa žrtava trgovine qudima, finansira-la je Ameri~ka orga-nizacija za pomo}.

Zakqu~en je i Sporazum o saradwi izme|u nadležnih ministarstava no-vembra 2009. godine, sa smernicama za standardne operativne postupke po-stupawa sa žrtvama.

Jula 2011. godine, Srbija je postala ~lanica ICMPD-a, što podrazumeva i podršku organizaci-je u specifi~nim za-htevima, kao što su aktuelni izazovi uoblasti migracija, pi-tawa obuhva}ena pre-govorima u oblasti pravde, slobode i bez-bednosti i drugo.

S.K. i M.T.S.

Saradwa sa ICMPDdragocena za Srbiju

Ove godine Me|unarodni centar za razvoj migracionepolitike (ICMPD) obele`io je dvadesetogodišwicu rada.

Srbija je ~lanica ICMPD-a od 2011. godine, što podrazumeva podršku organizacije u specifi~nim zahtevima.

Aktivni u mnogim regionima svetaDanas Me|unarodni centar za razvoj migracione politike ima status

posmatra~a u Ujediwenim nacijama, a ~ine je Austrija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Ma|arska, Makedonija, Poqska, Portugal, Rumunija, Slova~ka, Slo-venija, Srbija, Hrvatska, ^eška, Švajcarska i Švedska. Sedište je u Be~u, a mre`a lokalnih predstavnika obuhvata Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Bu-garsku, Gruziju, Liban i Sredwi Istok, Makedoniju, Moldaviju, Crnu Goru, Srbiju, Tunis i region Magreba, kao i misiju u Briselu, dok su aktivnosti or-ganizacije podr`ane sa jedanaest projektnih kancelarija. ICMPD je aktivna u mnogim regionima sveta, pre svega u Evropi, zapadnoj i severnoj Africi, centralnoj Aziji, Sredwem istoku i Latinskoj Americi.

U~esnici Ministarske konferencije u Istanbulu održane u aprilu 2013.godine, sa preko 250 u~esnika iz 53

države i me|unarodne organizacije,kojom je obeležena i dvadesetogo-

dišwica Budimpeštanskog procesa

Sa svih strana

17

U avgustu je na poziv IPA Regije Prijepoqe, osamnaest ~lanova

IPA Regije Prostejov iz ^eške pose-tilo Prijepoqe, koje su do~ekali kole-ge IPA Regije Prijepoqe sapredsednikom Rankom Ta-baševi}em.

Na~elnik Policijske up-rave Prijepoqe Siniša Cvijeti} izrazio je zado-voqstvo što je saradwa izme|u ove dve regije us-postavqena i da je siguran da }e se nastaviti. Organi-zovan je i prijem kod pred-sednika opštine Prijepoqe Emira Hašimbegovi}a, dok

su poslepodnevni i ve~erwi sati bili rezervisani za kuvawe ribqe ~orbe i družewe pored reke Lim.

„Iako nismo uspeli da osvojimo neko od prva tri mesta, pobralismo najviše simpatija svih prisut-

nih i dobili nagradu za prvo u~e-š}e na kotli}u“, kažu naše kolege izIPA regije Prijepoqe i nagla-šavaju da je nagrada bila prele-pa slika koja je uru~ena predsed-niku IPA regije Josefu FrancuProstejovu, kao uspomena na u~estvovawe u ovoj manifestaciji.

Kolege su obišle planinu Jado-vik i Sjeni~ko jezero, a IPA regija Prijepoqe bila je doma}in i dru-žewa ~lanova IPA iz regija Južni Banat, Zaje~ar, Sombor i Užice.

Adela Veqovi}

Ugostili kolege iz ^eške i Srbije

Poseta delegacije IPA sekcije Hrvatska

IPA Regija Beograd bila je doma}in delegaciji

IPA Sekcije Hrvatske, koja je došla u turisti~ku posetu Beogradu.

Delegaciju Hrvatske pred-vodio je zamenik predsedni-ka Sekcije Darko Dragi~evi}, koji je istakao najiskreniju prijateqsku zahvalnost na gostoprimstvu koje su oseti-li u Beogradu.

„^lanovi su puni pozi-tivnih utisaka i uživali

su u prijateqstvu. Mislim da je postavqen kamen te-meqac ja~awu odnosa naših dveju sekcija. Nivo orga-nizacije boravka u Beogra-du i puta kroz Srbiju bi}e teško nadmašeni“, rekao je Dragi~evi}.

Zahvalnost IPA Regiji Be-ograd na dobroj organizaciji i gostoprimstvu uputio je i predsednik IPA Sekcije Hr-vatske Miqenko Vidak. Kolege iz Rusije u Beogradu

Najviše rukovodstvo IPA Sekcije Rusije na

~elu sa general - pukovnikom Aleksejem Gankinom sastalo se sa delegacijom IPA Regije Beograd, koju je predvodio dr Nebojša Panteli}.

U srda~nom i prija-teqskom razgovoru istaknu-ta je istorijska povezanost dva naroda, kao i neraski-

divost prijateqstva i sa-radwe.

Imaju}i u vidu ~iwenicu da je Sekcija Srbija u martu 2013. godine potpisala me-morandum o saradwi sa Sek-cijom Rusije, dve delegacije su najavile potpisivawe memoranduma o saradwi dva glavna grada, Moskve i Beo-grada, kao i drugih gradova.

17

18

U okviru tvining projekta Evropske unije „Uspostavqawe efikasnog

sistema za spre~avawe i suzbijawe nezakonitih migracija na teritoriji Republike Srbije“, koji policiji pru-ža najnovije tehnike i obuku za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, u prostorijama KPA u julu je održana ~etvrta obuka za pravilno reagovawe na elektronski kriminal, koja }e osi-gurati da policija preduzme adekvatnu akciju u ranim fazama istrage.

Polaznici obuke dobili su priru-~nik za prvo reagovawe na elektron-ske dokaze, kao i flajere o najboqoj

praksi za pra-vilno oduzimawe elektronskih do- kaza. Obuka je ima- la i prakti~ne aspekte sa simu- lacijom predme- ta i upada u stan radi prikupqa- wa i obezbe|i-vawa elektron-skih dokaza.

Obuku je poha|alo sto trideset pola-znika iz svih poli-cijskih uprava Mini-starstva, kao i tužioci Višeg javnog tužilaštva u Beogradu. Predava~i su bili policijski službenici iz

Odeqewa za borbu protiv visokoteh-nološkog kriminala Vladimir Vuji}, Gordana Vujsi}, Saša Živanovi}, Ra-doje Vukovi} i Branislav Veselinovi}, Mitar \uraškovi} iz Odeqewa za borbu protiv trgovine qudima Uprave grani~ne policije i tužilac za viso-kotehnološki kriminal Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Aleksandar Mom~ilovi}.

Polaznicima su sertifikate i priru~nike uru~ili zame-nik na~elnika Službe za borbu protiv organizovanog kriminala Lazar Jankovi} i na~elnik Odeqewa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala Saša Živanovi}, kada su uru~ene i zahvalnice predava~ima.

Dodeli sertifikata pri-sustvovali su i na~elnik

Odeqewa za borbu pro-tiv trgovine qudima Uprave grani~ne poli-cije Mitar \uraško-vi} i stalni savetnik na tvining projektu EU „Uspostavqawe efi-

kasnog sistema za spre-~avawe i suzbijawe ne-

zakonitih migracija na teritoriji Republike Srbi-

je“ Dejvid Keter.

18

Brzo reagovawe na elektronski kriminal

Konvencija evropskih šefova policije u HaguNa redovnoj Konvenciji evrop-

skih šefova policije, koja je održana u sedištu Evropola u Hagu, Ministarstvo unutrašwih poslova Srbije predstavqali su pomo}nik di-rektora policije, general policije dr Bratislav Diki} i na~elnik Uprave za me|unarodnu operativnu saradwu (UMOPS) Milan Dimitrijevi}.

Konvencija okupqa direktore po-licija Evropske unije i rukovodioce država strateških partnera SAD, Rusije, Turske. Me|u wima je i Srbija koja je završila sve pregovore, upot-punila normativno-pravne detaqe, formulisala ugovor o saradwi sa Evropolom i osposobila zašti}en

link komunikacije, a na sednici rukovodstva Evropola u oktobru o~ekuje odluku o pot-pisivawu sporazuma o operativnoj saradwi. Održani su sastanci srpske delegacije sa Hrvatskom, Sloveni-jom, Ma|arskom, Bugarskom, Turskom i Španijom.

U~esnici konvencije upoznati su sa izveštajima radnih grupa Evropola pojedinih zemaqa ~lanica, koji se bave modernom tehnologijom, rukovo|ewem, zaštitom podataka, svedoka i postu-pawa sa doušnicima.

Ciq Direkcije policije Ministar-stva unutrašwih poslova Republi-ke Srbije u saradwi sa Evropolom je da unapredi rad i saradwu, pre svega kroz prikupqawe i razmenu obave-štajnih podataka u prevenciji i bor-bi sa me|unarodnim organizovanim i prekograni~nim kriminalom.

Do sada

su realizovane ~etiri obuke koje

je uspešno završilo 244 policijska služ-benika Ministarstva

unutrašwih poslo-va Republike

Srbije.

Sa svih strana

19

Priru~nici za polagawe stru~nog ispita Na sajtu Ministar-

stva unutrašwih po-slova Republike Srbije i Kriminalisti~ko-policij-ske akademije, u avgustu su postavqeni priru~nici zapolagawe stru~nog ispita zaposlenih u Ministarstvusa sredwom i visokom stru-~nom spremom. Priru~nici su uskla|eni sa planom i programom koji predvi|aju podzakonski akti MUP-a.

Oba priru~nika sadrže upravno i ustavno pravo, pravo Evropske unije, radno pravo i kancelarijsko po-slovawe, kao i organizaciju i poslove policije i poli-cijska ovlaš}ewa.

Priru~nik za polagawe stru~nog ispita namewen za-poslenima sa visokom stru-~nom spremom sadrži i krivi~no-pravne discipli-ne - krivi~no materijalno,procesno i prekršajno pra-vo, kao i kriminalistiku u okviru koje su taktika, me-todika, operativa i tehni-ka, a dati su i konkretni primeri iz prakse.

„Nastavnici KPA veli-kim delom uradili su pri-

ru~nik za zaposlene sa vi-sokom, dok su saradnici iz prakse uradili priru~nik namewen zaposlenima sa sredwom stru~nom spre-mom“, objašwava profe-sor KPA dr Žeqko Nika~ koji je prepoznao potrebu za ovakvom publikacijom i sa kolegama Policijske uprave za grad Beograd bio za~etnik ideje.

Prema wegovim re~ima, ideja je realizovana za-hvaquju}i pre svega razu-mevawu i pomo}i ~elnih qudi Sektora za finansije, qudske resurse i zajedni~ke poslove MUP-a i Uprave za stru~no obrazovawe, ospo-sobqavawe, usavršavawe inauku, ali i odli~noj sara-dwi sa profesorima Kri-minalisti~ko-policijskeakademije i stru~wacima iz prakse.

„Koautori se slažu dabi bilo dobro da se pri-ru~nici objave i u štampa-noj formi, da bi bili do-stupni svim korisnicima“, kaže Nika~.

V. ].

Otvoreni šalteriza upravne poslove

U avgustu je u prostorijama Doma kulture u Velikom Šiqegovcu kod Kruševca, u prisustvu direktora po-

licije Milorada Veqovi}a, sve~ano otvorena prijemna kan-celarija sa šalterima za upravne poslove Policijske upra-ve u Kruševcu i Gradske uprave.

Pored na~elnika Policijske uprave u Kruševcu, glavnog policijskog savetnika Miqana Petrovi}a, me|u doma}inima su bili i gradona~elnik Grada Kruševca Bratislav Gaši},

zamenik gradona~elnika, na~elnik gradske uprave i ~lanovi gradskog ve}a, kao i na~elnik Uprave za prav-ne poslove Zorica Lon~ar Kasalica, direktori javnih preduze}a i ustanova i gra|ani.

Prepoznavši potrebu stanovništva ovog kraja da sve administrativno – pravne poslove, registraci-ju automobila, izdavawe pasoša i li~ne karte, pri-javu i odjavu prebivališta, izvod iz mati~ne kwi-ge ro|enih, uverewe o državqanstvu, upis u kwigu

ro|enih, završe na jednom mestu, rukovodioci gradske i policijske uprave su ideju preto~ili u delo, omogu}ivši da oko 13.000 meštana iz 24 naseqena mesta ovog kraja dobiju što kvalitetniju uslugu.

Nadežda \or|evi} Qiqana Vu~i}

Sadr`aj Priru~nik za polagawe stru~nog ispita zaposlenih sa sredwom

stru~nom spremom sadr`i pet odeqaka: Osnovi sistema dr`avne uprave i ustavnog ure|ewa, Osnovi sistema Evropske unije, Osnovi sistema radnih odnosa i radni odnosi u organima dr`avne upra-ve, Organizacija i nadle`nost ministarstva unutrašwih poslova i policijska ovlaš}ewa i Kancelarijsko poslovawe.

Priru~nik za polagawe stru~nog ispita zaposlenih sa viso-kom stru~nom spremom obuhvata devet poglavqa: Ustavno pra-vo, Osnovi sistema EU (Pravo Evropske unije), Upravno pravo, Kancelarijsko poslovawe, Radno pravo (Radno zakonodavstvo), Prekršajno pravo, Krivi~no pravo i krivi~ni postupak, Kri-minalistika i Organizacija i nadle`nost ministarstva unu-trašwih poslova Republike Srbije i policijska ovlaš}ewa.

Dan policijeu Zaje~aru

Obeležavawe policijskog pra-znika po~elo je otkrivawem

spomen-obeležja ispred zgrade Policijske uprave Zaje~ar u ~ast poginulih kolega Ivice Božino-vi}a, Bore Stevanovi}a i Radovana Glavini}a.

Sve~anoj akademiji prisustvo-vao je veliki broj gostiju, me|u koji-ma su bili i predstavnici MUP-a Sr-bije na ~elu sa pomo}nikom ministra,

na~elnikom Sektora za analitiku, telekomu-nokacione i infor-m a c i o n e

tehnologije Slobodanom

Nedeqkovi}em,predstavnici po-

licije Bugarske iz Oblasne direkcije policije iz Vidina, policije Rumunije, Inspektorata poli-cije okruga Dolž iz Krajove, Generalnog konzulata Rumunije u Zaje~aru, lokal-nih samouprava grada Zaje~ara i opština Kwaževac, Sokobawa i Boqevac, verskih zajedni-ca, Timo~ke eparhije, Vojske Srbije i državnih organa, privrednih organizacija, javnih preduze}a, obrazov-nih institucija, aktivni policijski službenici i penzioneri PU Zaje~ar.

O rezultatima rada policijskih službenika govorio je na~elnik Po-licijske uprave Zaje~ar, glavni policijski savetnik Goran Tomi}.

Na~elnik je nagradio ru~-nim satovima Nenada Xunova, Radmilu Milenkovi} Jovicu Mi-lenkovi}a, Jovicu Stamenkovi}a, Go-

rana Aleksandrova, Zorana Stojmirova, Žeqka Popovi}a, Berislava Žiki}a, Milenu Boži}-Mili} i Milana Mitro-vi}a, a za najboqu organizacionu jedi-nicu proglašen je Odsek za suzbijawe kriminaliteta koji je nagra|en laptop ra~unarom.

U periodu izme|u dva praznika, u Po-licijsku upravu Zaje~ar primqeno je jedanaest novih službenika, koji su po-ložili zakletvu. Održana je izložba fotografija i opreme policije.

Emina Veqkovi}-Miliji}

Spasao devoj~icuPripadnik Žandarmerije, policijski službenik

Sr|an Koci} vrelog julskog prepodneva šetao je sa suprugom i detetom parkom u blizini zgrade u kojoj žive, kada mu je na mobilni telefon stigla SMS poruka „Hitno mi se javi“.

„Kada sam pozvao kolegu koji mi je poslao poruku, rekao mi je da se maloletna devoj~ica sprema da sko~i sa krova solite-ra u kome živim“, kaže Sr|an i dodaje da je odmah otr~ao do solitera, ispred koga su ve} stigli vatrogasci, hitna pomo} i gra|ani. Najbrže što je mogao, popeo se do potkrovqa, gde je zatekao koleginicu koja radi na suzbijawu maloletni~ke delinkvencije i radnike Centra za socijalni rad.

„Devoj~ica je šetala po ivici krova, koji ima strmu ko-sinu. Za to vreme, moj komšija je stajao na krovnom prozoru i trudio se da joj pri~om zadrži pažwu. U me|uvremenu, stigao i de~ko koji je navodno razlog wene namere da sebi

prekrati život“, pri~a Koci} i objašwava da je pomogao mladi}u da se popne na sto do krovnog prozora, kako bi ga devoj~ica videla.

„Iako nije bio preterano raspoložen za saradwu, de~ko ju je pozvao da pri|e. Kada ga je ugledala, prišla je dimwaku i tu se zadržala. To je bio momenat kada sam odlu~io da se bacim na wu. Uhvatio sam je za obe ruke, a ona je po~ela da se koprca i da pla~e. Uspeo sam da je uvu~em kroz krovni prozor na bezbedno. Pitao sam je koliko ima godina. Odgo-vorila mi je da ima dvanaest i po“, kaže Sr|an i dodaje da je bio zapawen, i da ju je upitao da li je svesna koliko još života ima ispred sebe.

Kako mu je odgovorila razlog za ovaj krajwe nepromišqen korak bila je sva|a u porodici.

„Kasnije, kada se sve završilo, i sama se našla u ~udu kada je shvatila koliko je rizikovala sopstveni život še-taju}i po ivici krova dvanaestospratnice. A ni meni nije bilo svejedno“, pri~a Sr|an Koci}.

S.K. i V.].

Pohvalaza rad policije

Rad kolega Tutina i Novog Pazara pohva-lio je u pismu vlasnik mewa~nice iz koje

su nepoznati izvršioci u julu oduzeli preko dva miliona dinara i skoro šest hiqada evra.

Nakon prijave policiji, pripadnici Policij-ske stanice u Tutinu zajedno sa svojim kolegama iz Novog Pazara nakon nekoliko sati pronašli su izvršioca i oduzet novac.

Kako se navodi u pismu, ovakvim od-nosom prema službi, svim poštenim

gra|anima Tutina i okoline uliva se veliko poverewe i sigurnost u

rad policije.

20

Sa svih strana

21

Sport - škola - policijaU avgustu je na nivou Opštine Novi

Be~ej, u saradwi Policijske upra-ve u Zrewaninu i Sportskog udružewa „Otvorene zabavne škole fudbala“, realizovan projekat „Sport-škola-po-licija“ koji je okupio decu uzrasta od 7 do 12 godina iz ove opštine, radi pro-movisawa tolerancije i povezivawa i

družewa dece razli~itog etni~kog i socijalnog porekla i upoznavawa sa policijom.

Policajci su edukovali decu o bezbednosim rizicima, a deca su kroz igru usvajala znawa, pre svega o bezbednom u~estvovawu u saobra}aju.

Najmla|i polaznici imali su prilike da se približe policiji i shvate da policija nije neko ko od-vodi malu decu ako ne slušaju rodi-teqe, ve} neko ko ih štiti.

Pripadnici Vatrogasno-spasila~ke ~ete, jedinice u Novom Be~eju, kao i policijski službenici PI Zrewa-nin, prezentovali su redovnu i za-štitnu opremu, službena vozila, a deca su mogla da vide i službenog psa namewenog za otkrivawe narkotika. Policijski službenici su spremno

i strpqivo odgovarali na brojna pi-tawa dece. Izvedena je vežba gašewa zamišqenog požara kada su aktivno u~eš}e uzela i deca.

Policijski službenici Policijske uprave u~estvovali su u igrama gde su na fudbalskom terenu improvizovane raskrsnice sa saobra}ajnim znakovima prilago|enim de~jem uzrastu.

Na inicijativu Policijske uprave u Smederevu, pred po~etak školske go-

dine održan je sastanak policijskih služ-benika sa direktorima osnovnih i sredwih škola na podru~ju Smedereva.

Direktori škola su analizirali stawe u školama i izneli probleme u vezi sa bez-bednoš}u dece i naglasili da je saradwa sa policijom dobra, da su školski poli-cajci uvek dostupni, iako su uglavnom nad-ležni za nekoliko škola, kao i da deca i nastavno osobqe pozitivno reaguju na wi-hovo prisustvo.

Policijska uprava u Smederevu i ove školske godine, osim aktivnosti plani-ranih konkretnim projektima, policijske službenike stavi}e na raspolagawe škola-ma na ovom podru~ju, kako bi deci pribli-žili rad policije i upozorili ih na rizi-ke i štetne pojave u okružewu, a nastavnom osobqu pružili pomo} oko izrade budu}ih zajedni~kih projekata u ciqu podizawa bez-bednosti u školama na još viši nivo.

SASTANAKpredstavnika policije

i školske uprave Pred po~etak školske godine

održan je sastanak predstav-nika Policijske uprave i Školske uprave u Kraqevu, koji je otvorio i vodio zamenik na~elnika Policij-ske uprave Kraqevo, Goran Todoro-vi}. Prisustvovali su i na~elnik Odeqewa policije Goran Terzi}, komandir Saobra}ajne policijske ispostave Ivan Vu~eti}, oficir Odeqewa policije zadužen za bez-bednost u školama Milan Miladi-novi}, policijski službenici koji rade na unapre|ewu bezbednosti u~enika i škola, predstavnici Školske uprave i direktori osnov-nih i sredwih škola sa podru~ja Kraqeva, Vrwa~ke Bawe i Raške.

Oceweno je da je stawe bezbed-nosti dece u školama na zadovoqa-vaju}em nivou i da nije bilo težih krivi~nih dela sa elementima na-

siqa ni teže povre|enih u~enika. Zaustavqen je trend porasta krivi~nih dela. Naj~eš}e su kra|e mobilnih telefona i ošte}ewe školske imovine, a broj prekršaja je u padu uz odsustvo težih prekr-šaja. Ostvareno je i zadovoqavaju}estawe bezbednosti saobra}aja.

Akcenat je stavqen na preventiv-ni rad i predavawa o vršwa~kom nasiqu, bezbednom u~eš}u dece u saobra}aju, štetnosti droge i al-kohola... Predstavnici Školske uprave i direktori škola pohva-lili su saradwu i rad policijskih službenika, ali su istakli i pro-blem nedovoqnog broja školskih policajaca.

Kristina Nikoli}

Spre~io pqa~kuPrilikom pokušaja pqa~ke

sportske radwe u tržnom centru u Beogradu, pripadnik SAJ-aAleksandar Mari~i} uspeo je da spase zaposlene i kupce koji su u tom trenutku bili u radwi. Iako nije bio na dužnosti, Mari~i} je spre~io dvojicu naoružanih pqa~kaša koja su napala osobqe.

Kako se navodi u pismu zahval-nosti, retkost je videti ovakvu smelost.

„Još jednom hvala na ovako obu~enim qudima koji žive za svoj posao, time smo i mi gra|ani spo-kojniji i sigurniji u sistem bezbed-nosti“, naglasio je na kraju direk-tor preduze}a sportske opreme.

Pozitivne reakcijena prisustvo

policije u školama

22

Na podru~ju Policijske uprave Jagodina od jula ove godine realizuje se projekat „Bezbedno i

sigurno leto“, ~iji je ciq podizawe nivoa svesti gra|ana Jagodine i posetilaca turisti~kog komplek-sa u Jagodini o merama i na~inu ~uvawa i zaštite li~nih stvari i imovine, kao i o mogu}nostima za

sopstveni doprinos bezbednosti u lokalnoj zajednici. Sredstva za realizaciju projekta obezbedila je Misija OEBS u Srbiji.

Prezentacijom spota i saop-štewima za javnost, kao i deqe-wem flajera, javnim performan-som i edukativnom tribinom, pri-padnici policije u saradwi sa partnerima projekta rade na is-

puwavawu wegovog ciqa.Partneri projekta su

predstavnici Grada Jago-dine, Akva parka, NVO Omladinski kreativni centar, Crveni krst iz Jagodine i jagodinski Kul-turni centar.

Ponovo obradovalinajmla|e sugra|ane

Pripadnici Policijske uprave Kraqevoi Odeqewa za vanredne situacije su na

„De~ijem festivalu“ ponovo obradovali najmla|e Kraqev~ane predstavqawem na centralnom grad-skom trgu. Uz mnogobrojne sadržaje, na radost na-ših najmla|ih sugra|ana, održana je promocija opreme koju policijski službenici koriste u radu. Mališani su uživali u društvu policijskih služ-benika i vatrogasaca - spasilaca koji su se pred-stavili u uniformama i u potpunosti osvojili decu, koja su i ovom prilikom mogla da razgovaraju sa pripadnicima policije, ulaze u vozila, ukqu~uju sirene, sede na motorima i razgledaju opremu.

Akcenat je stavqen na promociju programa „Bez-bednost dece u saobra}aju“. Pripadnik saobra}ajne policije Goran Radulovi}, višegodišwi edukator za bezbednost dece u saobra}aju, uz izvanredan ose}aj za rad sa decom, na improvizovanoj bini sa odgovaraju}om signalizacijom, ukazivao je na opa-snosti koje vrebaju i usmeravao najmla|e da se u sa-obra}aju ponašaju u skladu sa propisima. Sa lako-}om je animirao decu i pobudio wihovo intereso-vawe. Pozivawem roditeqa, vaspitno-obrazovnih radnika i drugih da se aktivno ukqu~e i u~estvuju u bezbednom odvijawu saobra}aja, doprineo je po-zitivnom odjeku u javnosti o brizi policije za najmla|e u~esnike u saobra}aju.

Deca su posebnu radost izrazila kupaju}i se u vatrogasnoj peni, uz nezaobilazno fotografisawe sa našom policijom.

Kristina Nikoli}

Policijska uprava u Nišu pripremila je publikaciju

„Dobro došao |a~e prva~e”, koja je namewena u~enicima prvog ra-zreda osnovne škole. Publikaci-ja je štampana u saradwi sa Misi-jom OEBS-a u Srbiji i uz podršku Nišavskog upravnog okruga. Idej-ni tvorac je portparol Policij-ske uprave u Nišu Lidija Pavlovi}, a sve ilustraci-je je pripremio ilustrator niških Narodnih novina Saša Dimitrijevi}.

Publikacija je usmerena na unapre|ewe komunika-cije dece sa policijom i uspostavqa poverewe kroz upoznavawe sa poslovima i aktiv-nostima policije, a ura|ena je po principu edukativnih igrica i ilustracija prilago|enih uzrastu |aka prvaka.

Svaki |ak prvak je u septembru dobio po jedan primerak publi-kacije od saobra}ajnih policaja-ca i školskih policajaca u svim osnovnim školama na podru~ju Nišavskog upravnog okruga.

Predstavnici Misije OEBS-a u Srbiji podržali su projekat, a rukovodilac programa za rad

policije u zajednici u Odeqewu za sprovo|ewe zakona Vilijem Lori koji je prilikom posete Po-licijskoj upravi u Nišu i družewa sa prvacima Osnovne škole „Vožd Kara|or|e” u Nišu, izra-zio zadovoqstvo reak-

cijom prvaka na publikaciju i žequ da i u narednom periodu podrži ovakve projekte, jer je publikacija odli~no prihva}ena u svim školama.

Policijska uprava u Nišu dobila je od svog grada

~etiri najsavremenija vozila koja je gradona~elnik Zoran Pe-riši} predao predstavnicima interventne jedinice.

Prisustvuju}i sve~anosti do-dele, direktor policije general Milorad Veqovi} pozdravio je ovaj potez grada uz nadu da }e taj primer slediti i druge opštine i da je pomo} grada Niša primer kako zajedno može da se radi u in-teresu gra|ana.

Na~elnik Policijske uprave u Nišu, Sr|an Grekulovi}, na-glasio je da su policija i grad na istom putu, a taj put je bor-ba protiv kriminala i korup-cije, kao i briga o opštoj bez-bednosti. On je podsetio da su

sa gradona~elnikom, prilikom wegovog dolaska na ~elo niš-ke policije, obe}ali da }e Niš u~initi jednim od najbezbednijih gradova u Srbiji i da }e vratiti mir i spokojstvo gra|anima.

Gradona~elnik Niša rekao je da je to primer koji pokazuje da}e grad i policija raditi zajed-no na podizawu opšte bezbed-nosti do najvišeg novoa i da prisustvo policije na ulicama Niša u velikoj meri doprinosi podizawu te bezbednosti.

Predstavnici grada odrekli su se kupovine vozila za svoje potrebe u 2013.godini i sred-stva iskoristili za pomo} Po-licijskoj upravi u Nišu.

Lidija Pavlovi}

Bezbedno i sigurno letoSa svih strana

Dobro došao |a~e prva~e

Nova vozila za nišku policiju

U sastavu Tre}eg bataqona Policijske brigade PU

za grad Beograd Ministarstva unutrašwih poslova Republi-ke Srbije nalazi se ~eta vodi~a službenih pasa specijalizova-na da pomogne i olakša svakod-nevno izvršavawe zadataka svojim kolegama policajcima.

Prema re~ima komandira ~ete starijeg zastavnika poli-cije prve klase Slavka Miši}aobu~en, školovan službenipas zna da prona|e i otkrije ve-što skrivenu drogu i eksplo-ziv, da prati trag i prona|e lica za kojima policajac traga, kada je potrebno zna da sa~uva objekat, imovinu i da zaštiti vodi~a policajca. Naglašava da je upotreba službenog psa precizno definisana u Zakonu o policiji, pa se tako služ-beni pas sa korpom tretira kao upotreba fizi~ke snage i službene palice, a bez kor-pe isto kao upotreba vatre-nog oružja.

„Pas je nezamenqiv poma-ga~ ~oveku. Ima razvijeno ~ulo vida, prepoznaje svog vodi~a na dva kilometra, sluh mu je pet puta ja~i od qudskog i što je najvažnije veran je pratilac“, isti~e Miši} i dodaje da su zbog toga brojne situacije u ko-jima dresiran pas može da pomogne policajcu. Najvaž-nije je da obu~en pas reaguje odmah na komandu.

Vodi~i službenih pasa pre svega moraju da vole ži-votiwe i rad sa ovim najver-nijim ~ovekovim prijateqem. Slavko Miši} objašwava da policajci koji žele da rade kao vodi~i službenih pasa dolaze u ~etu, u kojoj provode mesec do dva.

„Mi procewujemo da li su za rad sa službenim psima ili ne“, kaže Miši}. Sledi obuka na kojoj budu}i vodi~i poha|aju teorijski deo i prakti~ni u trajawu od ~etiri meseca. Prema re~ima Miši}a uvek se vodi ra~una da se mladom neobu~enom vodi~u dodeli mladi neobu~en pas, tako da zajedno prolaze obuku. To je u skladu i sa svetskim standar-dom „novi policajac – novi pas“. Za to vreme pas se vezuje za vodi~a, ali i vodi~ za wega, što je veoma važno u wihovom

kasnijem radu. Isti~e da dobar vodi~ pre svega treba da voli pse i da tu qubav pokaže, da mnogo radi sa wim, ali najvaž-nije je da stekne poverewe psa.

Zadatak vodi~a službenih pasa je da obu~ava svog psa, ali i da vodi ra~una o wego-voj hrani, higijeni, ~isti boks u kome je smešten, da prime-ti promene u ponašawu psa i prijavi veterinaru.

„Svakom vodi~u izuzetno je teško kada se rastaje od svog službenog psa“, pri~a koman-dir Miši} i dodaje da je radni vek ovih ~etvoronožaca oko deset godina, nakon ~ega odla-ze u zasluženu penziju.

Prema wegovim re~ima, su-ština u~ewa je da se pas vezuje za nagradu - to je loptica, a zna da }e je dobiti nakon što do-bro i precizno obavi odre|enu

radwu. Dodaje da je najteže za-ustaviti službenog psa kada uspešno obavi zadatak, zbog ~ega mora da bude tako dobro obu~en da istog trenutka re-aguje na komandu vodi~a „Pu-sti!“ i to odmah uradi. To je veoma važno, posebno kada se radi sa psima za otkrivawe ek-sploziva – takav pas je obu~en da markira, ali ne sme da do-diruje mesto koje je markirao, niti da laje da ne bi aktivi-rao eksploziv. Suprotno wima se ponašaju psi za otkrivawe droge - oni su dresirani da glasnim lavežom jave i pokažu mesto gde je ona sakrivena. Svi službeni psi moraju da budu u dobroj kondiciji, naro~ito psi za napad na lice sa oružjem.

„U okviru Policijske bri-gade sistematizovana su rad-na mesta za dva doktora vete-rinarske medicine, od kojih

jedan svakodnevno radi u ~eti, gde vodi brigu o zdrav-stvenom stawu službenih pasa, u~estvuje u kupovini i donaciji pasa“, objašwava Miši}.

Kaže da su za obuku naj-boqi psi stari od 12 do 18 meseci i da pas kandidat mora da je dobar aporter, hrabar, socijalizovan, do-brog fizi~kog izgleda, da zadovoqava i pro|e sve ve-terinarske kontrole, a da je rasa mawe važna.

^eta vodi~a slu`benih pasa

23

Velika popularnost^etu slu`benih pasa ~esto pose}uju u~enici beogradskih osnovnih

i sredwih škola. Tada im vodi~i demonstriraju rad sa policijskim psima – u junu 2012. godine posetili su ih |aci OŠ „Nikola Tesla“ iz Rakovice, a u novembru u~enici Gimnazije „Ru|er Boškovi}“. Studen-ti Veterinarskog fakulteta u ~etu dolaze zbog predmeta zoohigijena. ^esti posetioci su i predstavnici medija koji su snimali dokumen-tarne emisije, pisali ~lanke i reporta`e o ~eti. Ove godine u ~eti slu`benih pasa snimqen je i deo emisije „Moja velika svadba“,s obzirom da se jedan od vodi~a slu`benih pasa sklopio brak pred kamerama ovog serijala.

24

„^eta vodi~a službenih pasa organizovala je kurseve za vodi~e iz cele Srbije. Po-sledwi je održan 2003. godine u trajawu od ~etiri meseca, pri~a komandir i objašwa-va da je prvi kurs za vodi~e i službene pse za opšte name-ne održan 1992. godine, dok je 1998/1999. godine organizovan kurs za otkrivawe eksploziv-nih materija i opojnih droga, a 2002/2003. dva kursa za obu-ku vodi~a i službenih pasa za pra}ewe traga, patrolne pse, otkrivawe eksplozivnih mate-rija i otkrivawe opojnih droga. Ovi kursevi realizovani su u saradwi sa tadašwom Višom školom unutrašwih poslova“, pri~a Miši} i objašwava da se sada obuka izvodi na osnovu iskustva policijskih službe-nika - vodi~a koji su kurseve završili ranije.

„Vrši se i doobuka po odo-brewu Uprave policije za druge policijske uprave Ministar-stva koje imaju stistematizo-vane vodi~e službenih pasa. Treba naglasiti da su ranijih godina iz sopstvenog legla psi davani na trajno koriš}ewe policijskim upravama u skladu sa wihovim potrebama i to za otkrivawe eksplozivnih mate-rija, opojnih droga i trag – na-pad“, kaže komandir Miši}.

Vodi~i svakodnevno izvode treninge jer službeni psi mo-raju da budu u odli~noj formi.

„U ~eti vodi~a službenih pasa uz dodatna materijalna sredstva, mogu}e je izvršiti obuku vodi~a i službenih pasa i to: identifikaciju mirisa, pronalažewe leševa, unesre- }enih u ruševinama i lavina-ma, spasavawe – pronalažewe utopqenika, pronalažewe nov- ca, oružja, municije i drugo“, isti~e Slavko Miši}.

Psi sa svojim vodi~ima rade u patrolama. Postoje tri vrste patrola. Patrola „trag, odbra-na i napad“ radi na poslovima traga za po~iniocem krivi~nog dala, kao i odbranu i napad od lica tokom 24 sata. Ove patro-le pokrivaju ceo grad Beograd: Kalemegdan, Uš}e, blokove na levoj obali Save, kao i na de-snoj obali Save pre svega Adu Ciganliju tokom letwe sezone.

Patrole „pas za otkrivawe eksplozivnih materija“ dežu-raju 24 sata i svakodnevno pa-troliraju Glavnom železni~kom stanicom i Železni~kom sta-nicom „Vukov spomenik”, osim kada su loše vremenske prili-ke. Tako|e, rade i sve protivdi-verzione preglede u saradwi sa ~etom protivdiverzione za-štite na osnovu dojave gra|ana i preventivno - sudove, škole, posete visokih stranih držav-nika i drugo.

Tre}u „kombinovanu patro-lu“ ~ine dva tima - Tim za ot-krivawe eksploziva i Tim za otkrivawe droge koji svakod-nevno vrše patrolirawe i pregled prtqaga na Aerodromu „Nikola Tesla“, koji je 24 ~asa pod wihovim nadzorom.

Slavko Miši} objašwava da ukoliko se proceni da je po-trebno, vodi~i službenih pasa za otkrivawe droge i eksplo-ziva rade u timovima, osim na aerodromu i u sudovima, jav-nim preduze}ima, školama. Tako|e, vodi~i službenih pasa obezbe|uju sportske i kulturne manifestacije, kao i posete visokih državnika. U 2012. go-dini vodi~i službenih pasa za pronalažewe opojnih droga i otkrivawe eksplozivnih mate-rija radili su na EXIT-u u Novom Sadu, Saboru truba~a u Gu~i.

24

Sa svih strana

U okviru ~ete postoji Klub dresera i vodi~a slu`benih pasa „Policajac“, koji su 1976. godine osnovali policajci vodi~i. Sedište Kluba nalazi se u okviru ~ete na Be`anijskoj kosi u Beogradu.

Osim policijskih slu`be-nika vodi~a slu`benih pasa, ~lanovi Kluba su i gra|ani vlasnici i qubiteqi pasa,

koji se takmi~e u tri disci-pline: „A“ - disciplina trag, „B“ – disciplina poslušnost i „C“ – disciplina odbrana u napadu.

Klub organizuje Školu vo-di~a i pasa, koju realizuju po-licijski slu`benici vodi~i i istaknuti kinolozi. Do sada je školu završilo preko 2.300 vodi~a i pasa.

Sedamnaest godina rada^eta vodi~a slu`benih pasa u okviru Policijske brigade PU

za grad Beograd, formirana je 1996. godine od Voda vodi~a slu`benih pasa u tadašwem Odredu milicije beogradskog SUP-a koji je izdvojen iz Voda kowanika u kome su do tada bili vodi~i. Nalazi se na Be`anijskoj kosi u ulici Sur~inski put.

Klub dresera i vodi~aslu`benih pasa „Policajac“

25

Prošle godine održana je obuka u ruralnim uslovima u Nastavnom centru MUP-a na Mitrovom poqu za vodi~e i službene pse za trag, napad i pretragu terena na otvorenom, kao i pretraga objekta i zatvo-renih prostorija.

„U ~eti radi 65 vodi~a od kojih je sedam žena“, naglaša-va komandir Slavko Miši} i kaže da trenutno imaju 43 služ-bena psa, šest rasa – nema~ki i belgijski ov~ari, labradori, rotvajleri, epawel breton i kratkodlaki nema~ki pti~ari.

„Imamo 60 boksova za služ-bene pse i jednu štenaru s ob-zirom da imamo i sopstveni odgoj pasa, a 20 boksova je reno-virano i u wima su postavqene plo~ice, tako da su uslovi be-sprekorni. Tu su i poligoni za svakodnevne treninge na kojima vodi~i izvode fizi~ke vežbe službenih pasa i vežbe po spe-cijalnostima“, isti~e Miši}.

U ~eti vodi~a službenih pasa je sedam žena vodi~a koje zajedno sa svojim kolega-ma svakodnevno izlaze na te-ren, intervencije, obezbe|ewe

utakmica, kultur-nih i javnih ma-nifestacija i sku-pova, rade u sme-nama, vrše pre-ventivne preglede sa Upra-vom za obezbe|ewe odre|enih li~nosti i objekata i ~etom za protivdiverzionu zašti-ta, vode ra~una o službenim psima i treniraju ih.

Komandir voda mla|i za-stavnik policije diplomi-rani veterinar Katarina Todorov, vodnici policije Tawa Jovanovi} i Aleksan-dra Kosi}, mla|i vodnici policije prve klase Sandra Milutinov, Emina Harnuš i Ivana Stevanovi}, i mla|i policajac prve klase Ana Pe-trovi}, isti~u da je qubav prema životiwama, pre svega kucama bila odlu~ujuju}a da do|u u ~etu vodi~a službe-nih pasa. Slažu se da je wi-hov posao dinami~an, human i interesantan. Kažu da im ko-lege uvek pružaju nesebi~nu podršku, savete i da su uvek spremni da im pomognu.

V.].

Posledwe decenije 19. ve-ka, evropske policije po~ele su da koriste slu`bene pse. U korak sa wima išla je i srpska policija koja je prvog slu`benog psa obu~enog za istra`ne radwe imala ve} u prvoj deceniji 20. veka. Bio je to nema~ki ov~ar „Kastor“.

Prva škola za dresuru poli-cijskih pasa osnovana je i 1923. godine u selu Dolovo u Banatu i trajala je šest meseci.

Ministarstvo unutrašwih poslova formiralo je 1948. godine Odeqewe za obuku pasa. Obuka se u po~etku izvodila u Jajincima, a potom u selu Zuceu podno`ju Avale. Uspesi slu`-benih pasa u rasvetqavawu krivi~nih dela brzo su se pro~uli, zbog ~ega su se sve više koristili u istrazi. Vod vodi~a slu`benih pasa formiran je 1972. godine u tadašwem Odredu milicije u beogradskom SUP-u.

Komandir ~ete vodi~a slu`benih pasa stariji zastavnik policije prve klase Slavko Miši} u MUP-u je od 1983. godi-ne kada je završio Kurs za milicionare. Radio je u PS ^ukarica, zatim od 1990. godine u Poli-cijskoj brigadi, a u ~eti vodi~a slu`benih pasa je od 2003. godine. Radi sa psima za otkrivawe eksplozivnih naprava i opojnih droga, kao i sa psima za napad i trag.

U februaru 2013. godine, vodnik policije prve klase, Saša Pej~i}, je sa svojim psom traga~em, belgijskim ov~arom Ramosem, samo dva sata nakon pqa~ke pošte u beogradskoj Kumodraškoj ulici otkrio po~inioce - pas je pratio trag i „dopratio“ do zgrade u kojoj `ive pqa~kaši. Saša je komandir Odeqewa traga~kih pasa i instruktor za trag, odbranu i napad vodi~a i pasa. U ~eti vodi~a slu`benih pasa radi od 1992. go-dine, kada je završio Kurs za policajce.

Od 2003. godine do 2009. godine u SAJ-u je radio specijalisti~ku obuku sa psi-ma za posebne namene upada i pretrage prostorija u ciqu lišavawa slobode izvršilaca najte`ih krivi~nih dela. Saša Pej~i} je od 1999. godine licen-cirani markirant za odbranu i napad, odnosno osoba koja glumi izvršioca krivi~nog dela i koga pas savla|uje svo-jom fizi~kom snagom, a od 2001. godi-ne je kinološki sudija za eksterijer i rad slu`benih rasa pasa.

Otkrio pqa~kaše za dva sata

Komandir Slavko Mi{i},vodnik policije Aleksandra Kosi}

i vodnik policije prve klaseSa{a Pej~i}

Prvi slu`beni pas Kastor

25

Policijski službenik Policijske uprave u Zrewaninu Go-ran ^oli} je posle 2002. godine, nakon završenog kursa u

Nastavnom centru za obuku vodi~a i dresuru službenih pasa u Beogradu na Bežanijskoj kosi, raspore|en na radno mesto vodi~a službenih pasa u Zrewaninu, gde radi i danas.

Prema wegovim re~ima, tokom oba-vqawa poslova vodi~a službenih pasa sve je više bio zainteresovan za radnu kino-logiju, da bi 2009. godine postao ~lan Kluba dresera i vodi~a službenih pasa „Policajac“ (KDVSP).

„Na treninge sam dolazio sa svojim psom, belgijskim ov~arom - malioom Majkom. Uz pomo} trenera i ostalih ~lanova KDVSP „Policajac“ spremio sam psa za takmi~ewe“, kaže Goran ^oli}

i objašwava da je od 2010. godine postao zvani~no takmi~ar ekipe KDVSP „Policajac“ i sa Majkom se takmi~i po me|unarodnom is-pitnom programu IPO-3.

„Takmi~ili smo se kako na CACT, saveznim utakmicama, tako i na CACIT, me|unarodnim uta-kmicama, kao i traga~kim utakmi-cama gde smo ostvarili i zna~ajne rezultate. Izdvojio bih tre}e me-sto na traga~koj utakmici u Beogradu“, isti~e ^oli}.

Radna kinologija je izuzetno zahtevna. Ispit se sastoji iz tri discipline: trag, poslušnost i odbrana i napad. Kako je objasnio ^oli}, da bi pas položio ovakav ispit potrebno je da bude zdrav i da poseduje izuzetne radne sposobnosti. Tako|e je potreban i timski rad celog kluba - trenera, markiranata, a kako isti~e Goran, imao je podršku i razumevawe starešina u Policijskoj upravi, što je bio dodatni motiv za uspeh.

Vodi~ slu`benih pasa u Zrewaninu

Sa svih strana

26

\or|e Jawi} iz Ode-qewa za logistiku

i qudske resurse u poli-cijskoj Upravi Novi Sad nedavno nam je ustupio za objavqivawe nekoliko izu-zetnih fotografija, što nas je podstaklo da o ovome talentovanom kolegi napi-šemo nekoliko re~i.

Kao dete policajca,\or|e se i sam opredelio za taj poziv i završio Sredwu školu unutrašwih poslova u Sremskoj Kame-nici, a u Ministarstvu unutrašwih poslova po~eo je da radi 2000. godine.

Kako kaže \or|e Jawi}, sve može da bude inspira-cija za fotografiju – lepi i dinami~ni, ali i mawe lepi trenuci iz života i rada kolega policijskih službenika, kao i predeli, gradovi, lica...

„Fotografije nije jef-tin hobi, ali je jako lepa umetnost koja ulazi pod kožu. Kada uzmete u ruke fotoaparat, sve po~iwe da vam izgleda druga~ije, za-nimqivije. Postajete pri-sutni u sadašwem trenut-ku i sve nekako dobija novu dimenziju. A kade sednem ispred kompjutera i kre-nem sa obradom fotogra-fija, tada sva moja kreativ-nost dolazi do izražaja. Ta mogu}nost da se ispoqim me

potpuno o~arava“, isti~e naš sagovornik. Kako kaže, iako postoje pravila foto-grafisawa, sve se ipak svo-di na individualni, jedin-stveni doživqaj umetnika.

„Radite onako kako ose-}ate da je najboqe. Zbog toga, pravila se stalno krše i granica se pome-ra. U fotografiji je veoma bitan momenat, kako kažu, ~esto je neophodna i sre}a– da budeš na pravom me-stu u pravo vreme. A pošto fotograf nikada ne zna kada }e taj momenat do}i,onda uvek mora da bude spreman i da ima pri sebi aparat i neophodnu opre-mu, a pre svega rezervne baterije“, kaže \or|e i dodaje da on li~no ne voli studijsku fotografiju.

„Volim spontanu foto-grafiju – napoqu, na ulici, pijaci, koncertu, u sport-skim halama... Tu se uvek nešto dešava i ima inte-resantnih momenata. Sve mi je zanimqivo – insekti, psi, ma~ke, cve}e, qudi, wi-hov izraz lica – sve me to privla~i i inspiriše da iznova i iznova izu~avam sve mogu}nosti, dubine i de-taqe fotografije“, isti~e \or|e Jawi} i dodaje da iako ne živi od fotografi-je, živi za fotografiju.

S.K.

Biti prisutanu trenutku

2727

Vatromet boja zalaze}eg sun-ca nad poqem suncokreta,

ruže u sobi iza kojih puca po-gled na crkvu, zaprežna drvena kola zarobqena u zimskom pej-zažu, mladi} i devojka uhva}eni u stravstvenoj igri tanga, samo su neki od motiva na slikama poslovnog sekretara u Kabinetu ministra unutrašwih poslova Republike Srbije Gordane Raci}.

„Od kad znam za sebe crtam. Kao devoj~ica volela sam da po-smatram qude, wihova lica i cr-tala sam ih na raznim papiri}i-ma. Imala sam sedam godina kada sam nacrtala prvi portret olov-kom. Bio je to moj deka sa šeši-rom i lulom. Roditeqi, rodbina i sam deka bili su zaprepaš}eni koliko sam to verno uradila“, pri~a Gordana i dodaje da je vo-lela da crta popularne peva~e i glumce sa fotografija, pa je tako sa osam godina naslikala por-tret Žeqka Bebeka peva~a „Bi-jelog dugmeta“. Crteži su bili tako dobri da su qudi iz wene okoline želeli da ih imaju, zbog ~ega ih je Gordana velikodušno poklawala. Objašwava da je sve vreme školovawa pomagala svo-jim drugarima crtaju}i im radove iz likovnog, a kasnije svom sinu i deci prijateqa i komšija.

„Želela sam da upišem sredwu školu za dizajn. Me|utim, moji ro-diteqi nisu podsticali talenat koji imam i usmeravali su me da se školujem za neki posao koji pruža sigurniju egzistenciju“, kaže Gor-dana. Naglašava da je, iako se nije školovala za ono što je želela, znala da }e se jednog dana baviti umetnoš}u. Život je išao svojim

tokom, posao, brak, dete, obaveze u ku}i i van we. Prošle su dve de-cenije tokom kojih su je prijateqi nagovarali da nešto naslika, ali nije imala vremena.

„Jednog dana, 2005. godine, tako snažno sam dobila žequ da slikam da sam vra}aju}i se sa po-sla ušla u prvu radwu sa bojama i slikarskim priborom. Ta~no sam znala kojom tehnikom želim da radim. Kupila sam štafelaj i boje za suvi pastel. Istoga dana po~ela sam da radim sliku, por-tret devojke koja nosi korpu sa cve}em i poklonila sam je svojoj majci. Slika i danas stoji u we-noj ku}i“, pri~a Gordana i dodaje da ju je brzo naslikala, za ~etiri dana u žeqi da što pre oproba svoje mogu}nosti, vidi kako }e izgledati i kakve utiske }e osta-viti na druge. Nije o~ekivala da }e se slika baš toliko svideti svima koji su je videli. To joj je dalo podstrek da nastavi. Crtala je portrete, mrtvu prirodu, pej-zaže, eksperimentisala je.

Gordana Raci} objašwava da sada kada gleda tu prvu sliku, ja-sno uo~ava svoje po~etni~ke mo-mente i prime}uje koliko je na-predovala sve ove godine u ovoj zahtevnoj slikarskoj tehnici, rade}i i usavršavaju}i se sama. Sada jednu sliku radi u proseku dvadesetak dana.

Prema wenim re~ima, za osam godina uradila je oko šezdeset slika. Kaže da voli velike for-mate, jer sama tehnika slikawa tako najviše dolazi do izražaja, ali i želi da wene slike pri-vuku pažwu i budu upe~atqive posmatra~u iz bilo kog dela pro-storije u kojoj se nalaze.

Gordana objašwava da je suvi pastel tehnika koja zahteva na-nošewe boja iskqu~ivo prsti-ma. Suština rada je da se nijan-sirawem i mešawem više boja dobija forma i kompozicija slike, kao i wena dubina. Boje su najsli~nije kredi, rasipaju se zbog ~ega se radi na posebnoj vr-sti papira, moraju da se fiksira-ju specijanim sprejom i obavezno se ovakve slike uramquju. Nagla-šava da sama bira ramove za svo-je slike, jer najboqe zna šta uz koju ide.

„Slikam iskqu~ivo kasno no}u.Uživam u slikawu i tada nisam svesna vremena, pa mi se desi da do~ekam zoru. To me smiruje i pomaže mi da iako malo spavam, prevazi|em svakodnevne obaveze i stresove. To je jedini deo dana koji je samo moj i koji bih spavawem iz-gubila“, pri~a Gordana Raci}.

V. ].

Oduvekslikar

U bazi Specijalne antiteroristi~ke jedinice u Batajnici u avgustu

je održan sedmi me|unarodni „DELTA OPEN CUP VII, Level III, 2013“ sa preko 170 u~esnika iz dvadeset zemaqa. Naj-više takmi~ara došlo je iz Srbije, Bugarske, ^eške, Ma|arske, Slovenije i Bosne i Hercegovine, a zapaženo je u~eš}e timova iz Izraela, Austrije,Nema~ke, Crne Gore,Hrvatske i dugih ze-maqa iz regiona.

Organizatori idoma}ini takmi~e-wa iz Kluba prak-ti~nog streqaštva„Delta“ majstorski su pripremili dva-deset stejxeva, poligona za ga|awe. Na mnogim poligonima bilo je po dva „stejxa“ jedan do drugog, tako da se bez ve}e pauze prelazilo sa jednog na re-šavawe drugog. To je od takmi~ara za-htevalo izuzetnu fizi~ku spremnost, psihi~ku stabilnost, koncentraciju

i naravno preciznost pogodaka u me-tama. Upravo to je davalo draž celom takmi~ewu, koje je još obeležila i tem-peratura od 37 stepeni. Ovo je bio je-dan od razloga zbog kojih je ovogodišwe takmi~ewe nosilo dodatno zvawe – „Bal-kan Extreme Championship“, što zna~i da je tehni~ki teži i fizi~ki naporniji

od standardnih turnira. Težište je bilo na u~eš}u takmi~ara iz regiona Balkana, kako bi se IPSC što više promovisao u ovom de-

lu Evrope. To su sve razlo-zi zbog kojih je i ovogo-dišwi DEL-TA OPEN CUP predstavqao najteže, ali i najboqe or-

ganizovano takmi~ewe prakti~nog stre-qaštva ove godine ne samo u Srbiji, ve} i u regionu.

Da se zaista radi o ek-stremnom testu za takmi-~are i oružje pokazuje po-datak da se u Batajnici za tri dana utrošilo oko 400 metaka po takmi~aru. Sve je proteklo bez ijednog inci-denta ili naj-mawe povrede, uz družewe i zabavu posle takmi~arskogdana, pored bazena u bazi SAJ-a. Zbog toga su mnogi gosti ovaj boravak u Srbi-ji doživeli kao u~eš}e na „festivalu streqaštva i pozitivne energije“, kako nam je to opisao jedan od u~esnika iz ^eške.

Pohvale su upu}ene or-ganizatoru i glavnom „kon-struktoru“ Qubiši Mom-~ilovi}u. U pravqewu poli-gona primewivani su najno-viji trendovi u IPSC, kao što je „free style“, koji se ogle-daju u slobodi takmi~ara da biraju najboqu taktiku rešavawa metne situacije na poligonu, od nekoliko mogu}ih. Ve}ina meta bila je bez kaznenih meta, što je omogu}ilo brže i slo-bodnije ga|awe i kretawe takmi~ara unutar poligona.

Kao i prošle godine, glavna borba vo|ena je izme|u starih rivala u divizi-ji „Produkcija“ – višestrukog svetskog prvaka Erika Graufela iz Francuske i našeg asa, pripadnika SAJ-a Qubi-še Mom~ilovi}a. Pobedio je Graufel, Mom~ilovi} je bio drugi, a tre}e mesto u ovoj kategoriji je osvojio Miroslav Zapletal iz tima ~eške „Zbrojovke“.

Takmi~arke koje su nastupale u ka-tegoriji Lady ostvarile su odli~ne rezultate, a Snežana Mom~ilovi} iz Uprave za obezbe|ewe je u „Produkciji“ pojedina~no osvojila bronzanu medaqu,

p l a s i r a v š i se iza Bugarke Kristine Pet-kove i Ruskiwe Svetlane Niko-lajeve, ~lani-ce tima ~eške „Zbrojovke“.

F a b r i ~ k i tim ~eške „Zbrojovke“ osvojio je prva tri mesta pojedina~no u diviziji „Open“.

Tim Kluba prakti~nog streqaštva „Delta“, Qubiša Mom~ilovi}, Vladan Mirkovi}, Goran Stojanovi} i Nikola Mesarec osvojili su tre}e mesto eki-pno u „Produkciji“, iza ~eškog tima „Quatro“ i mešovitog EDG „drim tima“, u sastavu Graufel, Zapletal i Nikolaje-va, koji je osvojio zlatnu medaqu.

I drugi tim KPS „Delta“, Novica Miladinovi}, Milorad Mati}, Neboj-ša Memarevi} i Radovan Buha, koji su nastupali u diviziji „Standard“, osvo-jio je srebrnu medaqu. Prvi je bio tim „Bulgaria S“, a bronzom se okitio tim „Hungary“. Pripadnik Žandarmerije Marko \ukovi} bio je tre}i u diviziji „Standard Overall“.

Dragan Xami}

U Sportskom centru u Titelu završen je tur-nir u malom fudbalu u okviru utakmica na

Radni~kim sportskim igrama, koje organizuje Sa-vez samostalnih sindikata Srbije.

Prvo mesto osvojila je ekipa Policijske stani-ce u Titelu, koja je u finalnom me~u savladala vrlo dobru i mladu ekipu „MS Gradwa“ rezultatom 1:0. Za osvojena prva tri mesta ekipe su nagra|ene pe-harima koje je uru~io poverenik sindikata Tomi-slav Staji} i sekretar Sportskog saveza Opštine Titel Milutin Radosavqev.

Me|u nagra|enim igra~ima je i policijski služ-benik Goran ^orto koji je bio najboqi strelac turnira sa ~etrnaest golova.

\ura Kubik

Festival strelaca u Batajnici

U Sportskom centru u Titelu završen je tur-

Novi uspeh policajacau Titelu

28

Sport

Šampioni 2013: ^orto, Mihajlovi}, Ici}, Trkuqa i Ili}, \uri}, \or|evi}, Zdravkovi} i Kubik

Obradio: Kubik \ura

Vatrogasci Sektora za vanredne situ-acije MUP-a Srbije osvojili su prvo

i drugo mesto u svojim kategorijama na Me|unarodnom vatrogasnom takmi~ewu u julu u Miluzu, u Francuskoj. U~estvovalo je oko tri hiqade vatrogasaca iz trideset zemaqa Evrope. Muške, ženske i junior-ske ekipe nadmetale su se u razli~itim disciplinama i kategorijama.

Pravo u~eš}a na me|una-rodnoj vatrogasnoj olimpi-jadi stekle su ekipe koje su na nacionalnom tak-mi~ewu u svojim drža-vama osvojile prva me-sta. U našoj zemqi tak-mi~ewe organizuje Va-trogasni savez Srbije.

Zlatnu medaqu u kateg-oriji profesionalnih va-trogasno-spasila~kih ekipa A klase osvojila je VSJ iz Trste-nika. Sa prethodne tri vatrogasne olim-pijade, 2001. godine u Finskoj, 2005. u Hr-vatskoj i 2009. godine u ^eškoj, doneli su dve srebrne i jednu bronzanu medaqu.

Ekipa VSJ iz Kruševca na ovom tak-mi~ewu osvaja srebrnu medaqu u kate-goriji profesionalnih vatrogasno-spa-sila~kih ekipa B klase, a srebrne ibronzane medaqe osvojili su na takmi-~ewima u Danskoj i Hrvatskoj.

„Ovo je vatrogasna olim-pijada. Takmi~ewa za se-niorsku kategoriju odr-žavaju se svake ~etiri, a za juniorsku svake dve godine“, kaže ko-mandir Vatrogasno-spa-sila~ke jedinice Kru-ševac i ~lan ekipe koja se okitila srebrnom medaqom Dejan Vasiqko-vi} i navodi da im je za 1,3 sekunde izmaklo zlato.

Zbirom postignutog vremena u dve discipline, tradicionalna vežba sa motornom vatrogasnom pumpom i šta-feta sa preprekama, dobija se kona~ni rezultat i plasman na rang listi.

Komandir Vasiqkovi} objašwava da se tradicionalna vatrogasna vežba sastoji od postavqawa usisnog i potisnog voda uz koriš}ewe motorne vatro-gasne pumpe. Vežbu izvodi ekipa od devet vatrogasaca koji moraju da postave oba voda vode}i ra~una da pri

tome ispoštuju odre|ena pravila. Svako odstu-

pawe se kažwava doda-vawem poena.

U štafetnoj trci se tak-mi~i osam vatrogasaca iz svake ekipe, koji u što kra-}em roku treba da pretr~e po pedeset metara sa mlazni-

com, predaju je jedan drugom, a pri tom moraju uspešno da sa-

vladaju odre|ene prepreke.Vasiqkovi} isti~e da ekipe Vatro-

gasno-spasila~kog odeqewa Trstenik i Vatrogasno-spasila~ke jedinice Kruše-vac, postižu odli~ne rezultate na dr-žavnim i na me|unarodnim takmi~ewima.

„Naši vatrogasci-spasioci pokazali su spretnost, brzinu i sposobnost da be-sprekorno obave svoj posao, kako u vež-bi, tako i u realnim situacijama. Ove pobede dokazuju da su i srpske vatroga-sno-spasila~ke ekipe istog kvaliteta

kao ekipe drugih zemaqa. Za uspeh su zna~ajni timski rad, takmi~arski

duh, kolegijalnost i pošto-vawe, ali i bogato iskustvo sa prethodnih u~eš}a na va-trogasnim olimpijadama“, kaže komandir Vasiqkovi}.

Reprezentacija Srbije, kojoj pripadaju obe ekipe, imala je zna~ajan uspeh i na

prezentaciji svoje države kroz razli~ite aktivnosti. „Kamp u kome smo bili smešte-

ni bio je najpose}eniji. U gostima su nam bili doma}ini Francuzi, ekipe iz republika bivše Jugoslavije, kao i ekipe Finske, Belgije i drugih zemaqa koji su bili oduševqeni našim gostoprimstvom.

Dobili smo i pozivedelegacija Austrije i Luksemburga da kao go-sti u narednoj godini u~estvujemo na wihovimtakmi~ewima“, pri~a

Vasiqkovi}.

V. ].

Inspektor za suzbijawe narkoma-nije Odeqewa kriminalisti~ke

policije Policijske uprave u Zaje~aru Boban Stojanovi}, aktuelni je profesi-onalni šampion Evrope u kikboksu.

Od 2005. do 2010. godine bio je reprezentativac Srbije u kikboksu. U~esnik je evropskih i svetskih prven-stava, a osvojio je srebrnu medaqu na Svetskom kupu u Segedinu 2006. godine, srebrnu medaqu na Balkanskom prven-stvu 2006. i bronzanu medaqu na Svet-skom kupu u Segedinu 2007. godine.

Višestruki je šampion države u kategoriji do 81 kilogram. U Novom Pazaru je 2008. godine osvojio titulu profesionalnog šampiona Srbije u kategoriji do 81,4 kilograma, a 2009. titulu profesionalnog šampiona Balkana, dok je 2010. godine postao profesionalni šampion Evrope u ka-tegoriji do 85,1 kilogram.

Šampion Evropeu kikboksu

Zlatnii srebrni

srpskivatrogasci

Komandir Vasiqkovi} objašwava da se tradicionalna vatrogasna vežba sastoji od postavqawa usisnog i potisnog voda uz koriš}ewe motorne vatro-gasne pumpe. Vežbu izvodi ekipa od devet vatrogasaca koji moraju da postave oba voda vode}i ra~una da pri

tome ispoštuju odre|ena pravila. Svako odstu-

pawe se kažwava doda-

Dobili smo i pozivedelegacija Austrije i Luksemburga da kao go-sti u narednoj godini u~estvujemo na wihovimtakmi~ewima“, pri~a

Vasiqkovi}.

Šampion Evrope

ske ekipe nadmetale su se u razli~itim disciplinama i kategorijama.

Pravo u~eš}a na me|una-rodnoj vatrogasnoj olimpi-jadi stekle su ekipe koje su na nacionalnom tak-mi~ewu u svojim drža-vama osvojile prva me-sta. U našoj zemqi tak-mi~ewe organizuje Va-trogasni savez Srbije.

Zlatnu medaqu u kateg-oriji profesionalnih va-trogasno-spasila~kih ekipa A klase osvojila je VSJ iz Trste-nika. Sa prethodne tri vatrogasne olim-

koji moraju da postave oba voda vode}i ra~una da pri

tome ispoštuju odre|ena pravila. Svako odstu-

pawe se kažwava doda-vawem poena.

mi~i osam vatrogasaca iz svake ekipe, koji u što kra-}em roku treba da pretr~e po pedeset metara sa mlazni-

com, predaju je jedan drugom, a pri tom moraju uspešno da sa-

vladaju odre|ene prepreke.Vasiqkovi} isti~e da ekipe Vatro-

gasno-spasila~kog odeqewa Trstenik i

bronzane medaqe osvojili su na takmi-~ewima u Danskoj i Hrvatskoj.

„Ovo je vatrogasna olim-pijada. Takmi~ewa za se-niorsku kategoriju odr-žavaju se svake ~etiri, a za juniorsku svake dve godine“, kaže ko-mandir Vatrogasno-spa-sila~ke jedinice Kru-ševac i ~lan ekipe koja se okitila srebrnom medaqom Dejan Vasiqko-vi} i navodi da im je za 1,3 sekunde izmaklo zlato.

Zbirom postignutog vremena u dve discipline, tradicionalna vežba

pobede dokazuju da su i srpske vatroga-sno-spasila~ke ekipe istog kvaliteta

kao ekipe drugih zemaqa. Za uspeh su zna~ajni timski rad, takmi~arski

duh, kolegijalnost i pošto-vawe, ali i bogato iskustvo sa prethodnih u~eš}a na va-trogasnim olimpijadama“, kaže komandir Vasiqkovi}.

kojoj pripadaju obe ekipe, imala je zna~ajan uspeh i na

prezentaciji svoje države kroz razli~ite aktivnosti. „Kamp u kome smo bili smešte-

ni bio je najpose}eniji. U gostima su nam bili doma}ini Francuzi, ekipe iz

EkipaVatrogasno-

spasila~kog odeqe-wa Trstenik osvoji-

la je zlatnu medaqu, dok se ekipa Vatrogasno-spasila~ke jedinice

Kruševac okitila srebrom.Zlato su

osvojili ~lanovi ekipe VSO Trstenik -

Boško Radovanovi}, Dejan Petrašinovi}, Saša Ste-fanovi}, Zoran Veqkovi},

Branislav Peci}, Sr|an Si-monovi}, Goran Obradovi},

Slavoqub \uri}, Milan Trnavac i Životije

Blagojevi}.

l̂anovi eki-pe VSJ Kruševac,

Dejan Milenkovi}, Zo-ran Bojovi}, Boban Živko-vi}, Oliver Risti}, Zoran

\uri}, Milan Živojinovi}, Ivica Lazi}, Dejan Vasiqko-

vi}, Saša Milojevi} i Sla|an \uri}, osvojili

su srebro.

29

3030

Pr i p a d n i c i S p e c i j a l n e

antiteroristi~ke je-dinice Dejan Viš-ni}, Aleksandar Ma-ri~i} i Bogi} Bog-danovi} sredinom avgusta osvojili su najviši planinski vrh u Evropi – Mon Blan u francuskim Alpima (4.810 me-tara). Srpsku mini ekspediciju ~inila su i ~lanovi PD „Ja-strebac“ iz Krušev-ca i PD „Qukten“ iz Trstenika.

Ovo nije prvi iz-lazak „sajovaca“ naovaj vrh. To su u~i-nila i ~etvorica wihovih kolega još 2000. godine, ali ovaj posledwi uspeh ima posebnu težinu. Nekoliko dana pre Mon Blana osvojili su i Gran Paradizo u italijanskim Alpi-ma, visok 4.061 metar. To zna~i da su u roku od ~etiri dana osvoji-li dva vrha iznad 4.000 metara – zaista, za svaku pohvalu!

Da bi se ostvarili ovi re-zultati i razvila zastava SAJ-a na vrhovima, trebalo je godinu dana napornih priprema. Pored svakodnevnog treninga u jedini-ci, ~estih peša~ewa i tr~awa sa ran~evima po terenima u okolini Beo-grada, rada u teretani i plivawa, izvedeno je i neko-liko zimskih uspona na Rtaw, Mixor (Stara planina), Kopaonik, Trem (Suva planina) i Jastrebac, u saradwi sa iskusnim ~lanovima Planinarskog Saveza Srbije i Gorske službe spasavawa.

Veoma važan tehni~ki detaq u ovakvim usponima predstavqa akli-matizacija orga-nizma za boravak na visinama preko 3.000 metara, pa su zato i odlu~ili da u „jednom cugu“ na-padnu Gran Paradi-zo, a zatim i Mon Blan, što se poka-zalo kao ispravan postupak. Posle izlaska na vrh u Italiji, uspon na „krov Evrope“ bio

je lakši, jer su se ve} adaptirali na uslove koji vladaju na ovim visinama.

„To što te ~eka na visini ne mo-žeš da simuli-raš na zemqi, jednostavno mora organizam da se postepeno akli-matizuje na visi-nu, pewawem ka vrhu u etapama i boravkom u visin-skim logorima“, pri~a jedan od u~esnika ovog pla-ninarakog pohoda Dejan Višni}.

Na primeru MonBlana ovo poste-peno uspiwawe je imalo slede}i re-dosled: na uspon su krenuli iz po-znatog skijaškog centra Šamoni, koji je smešten u samom podnožju,

prva usputna stanica bilo je Orlovo gnezdo, zatim plani-narski domovi na Tetrusu i De Gutjeru, planinarsko skloni-šte Valo i na kraju vrh Mon Blan. Sklonište za planina-

re na Valou je jedan metalni kontejner u~vrš}en ~eli~nim sajlama i od

wega do vrha ima oko 300 metara nadmorske visine, a za prela-

zak ovog rastojawa našim al-pinistima je bilo potrebno nekoliko sati. Krenuli su u ranu zoru 16. avgusta i na vrh su izašli oko de-vet ~asova ujutru, slikali se puni ushi}ewa, malo se

odmorili, a zatim se spustili nazad. Ali i za povratak je bilo potrebno dosta vremena i napora – stigli su na odmorište tek uve~e.

I uspon na ita-lijanski Gran Pa-radizo 12. avgusta trajao je dvanaest sati hoda i borbe sa silama prirode i samim sobom, jer skoro svi u~esnici ove ekspedicije suose}ali posledice„visinske bolesti“- neki u Italiji, adrugi u usponu na

Na krovu Evrope

Sport

30

Usponi na Mon Blan i Gran Paradizo su iskustvood izuzetnog zna~aja za daqi razvoj alpinizma

u Specijalnoj antiteroristi~koj jedinici.

ma, visok 4.061 metar. To zna~i da su u roku od ~etiri dana osvoji-li dva vrha iznad 4.000 metara

Da bi se ostvarili ovi re-zultati i razvila zastava SAJ-a na vrhovima, trebalo je godinu na vrhovima, trebalo je godinu dana napornih priprema. Pored svakodnevnog treninga u jedini-ci, ~estih peša~ewa i tr~awa sa ran~evima po terenima u okolini Beo-

Na krovu

grada, rada u teretani i plivawa, izvedeno je i neko-liko zimskih uspona na Rtaw, Mixor (Stara planina), Kopaonik, Trem (Suva planina) i Jastrebac, u saradwi

za Srbije

re na Valou je jedan metalni kontejner u~vrš}en ~eli~nim sajlama i od

Pored svakodnevnog

treninga u jedini-ci, ~estih peša~ewa i

tr~awa sa ran~evima po terenima u okolini Beo-grada, rada u teretani i

plivawa, ~lanovi ek-spedicije izveli su i

nekoliko zimskih uspona.

U rokuod ~etri dana alpinisti~ka

ekspedicija SAJ-aosvojila je dva vrha iznad 4.000

metara.

Mon Blan, kao što su glavo-boqa, mu~nina,zujawe u uši-ma, gr~evi u sto-maku i miši}i-ma, malaksalost.Ali, sve su izdržali, nisuodustali i na-gra|eni su je-dinstvenim i e u f o r i ~ n i mose}awem os-vaja~a najvišeg vrha Evrope.

Veliki pro-blem predsta-vqala je i de-hidracija, pasu morali da piju po sedam - osam litara vode dnevno, koju su dobijali to-pqewem snega. Ali, tako dobijena voda je ~ista te~nost bez neophodnih minerala i može da napravi problem sa bubre-zima, jer se brže dehidrira i ne unose potrebni sastojci. Zato se obavezno u tako isto-pqenu vodu dodaju vitaminske tablete ili prašak.

Ove alpinisti~ke ek-spedicije su iskustvo od izuzetnog zna~aja za daqi razvoj alpinizma u SAJ-u i MUP-u. Sada mnogo boqe znaju koju koli~inu i vrstu opreme treba nositi, kako je podesiti i koristiti na naj-boqi na~in. Naš sagovornik objašwava da Mon Blan nije toliko tehni~ki zahtevan vrh, ali je visina od 4.810 metara ono što ga ~ini ve-likim. Osvajawe ovog vrha daje alpinistima neophod-no iskustvo i psihofizi~ku pripremqenost (organizam pamti visinu) za juriš na tehni~ki teže i više vrho-ve - kao što su Akonkagva, Materhorn ili Himalaji.

Iskustva }e svakako biti primewena u SAJ-u u vera~koj obuci i preživqavawu u ek-stremnim uslovima, po~ev od pravilnog izbora i pako-vawa opreme i ode}e, koja je hrana najboqa za ovakve us-love i drugo.

Primera ra-di, tokom pri-prema u pod-nožju mogli suda upotrebqa-vaju gotova je-la, ali tokom pewawa i bo-ravka na vi-sini, jeli su samo energet-ske ~okoladi-ce i gelove, supe iz kesi-ce i ~ajeve, su-vo grož|e i šqive, orahe,bademe, leš-nike, kandira-no vo}e - pa-

paju, mango i sli~no. O koriš}ewu teže i masnije hra-ne nije bilo ni govora, ~ak su i dvopek i keks slabokoristili.

Pored ostalog, sazna-li su za razna pomagala za koja do tada nisu znali da postoje, kao što je krema protiv žuqeva, zatim koja je razlika izme|u pojedi-nih vrsta cipela i ~ara-pa i kada se koja koristi, zna~aj „aktivnog veša“, koje su prednosti i mane perjanih vre}a za spavawe i onih sa sinteti~kim puwewem i još puno malih planinarskih „caka“.

Ostvareni uspesi daju podstrek za nove podvige i planove. Namera ovih odvažnih momaka iz SAJ-aje da se u okviru Plani-narskog kluba „Policajac“ aktivira i poja~a rad vi-sokogorske sekcije i al-pinizma, pa }e se ubudu}ena planinarskim usponi-ma i osvojenim vrhovima vijoriti i zastava ovog kluba. Do kraja ove godi-ne nameravaju „da ispewu“ Prokletije i Musalu u Bu-garskoj. Nadamo se lepim vestima i reportažama i sa ovih pohoda.

Dragan Xami}

Министарство унутрашњих послова Републике Србије, Биро zа сарадњу с медијима, Булевар Михајла Пупина 2, Београд. Телефон: 011/3008205, Факс: 011/3139782. E-mail: policijadanas@mup.gov.rs. Интранет адреса: policajac@mupПРИПРЕМА И ШТАМПА: Космос д.о.о., Светог Саве 16-18, Београд. ФОТОГРАФИЈЕ: МУП Републике Србије. ТИРАЖ: 4500, CIP – Каталогизација у публикацији, Народна библиотека Србије, Београд, ПОЛИЦИЈА ДАНАС, ISSN 1821-1879 – Полиција данас, COBISS.SR-ID 167666444.

31