ISTINA O NOVOSADSKOJ RACIJIISTINA O NOVOSADSKOJ RACIJIISTINA O NOVOSADSKOJ RACIJIISTINA O NOVOSADSKOJ RACIJI Ovo delo je posveeno ljubiteljima nacionalne istorije, prijateljima, roacima i saradnicima kojima je jedini motiv dostojanstveno seanje na sve rtve i onima koji su, zajedno sa mnom, preiveli diskreditacije, klevete i teorije zavere ostavi privreni idealu istine o rtvama faistike Racije. Neumoran rad pred senima rtava Novosadske racije uinio je da istina i pravda odnesu trijumfalnu pobedu nad posleratnim istorijskim falsifikatima!

2

PREDGOVOR

Istina je katkada bolna i strana, ali oslobaa od bilo koje stege. Samo se na istini grade stvarni dobrosusedski odnosi i mir meu ljudima. Svedoci smo jedne surove istine koja je skoro sedam decenija skrivana pod ledom. Kako vreme odmie i otkrivaju se dokazi koji potkrepljuju nae viegodinje tvrdnje, sve jasnije uviamo razmere genocida Novosadske racije, istinu zbog koje su maarski nacisti obesili odvanog narodnog poslanika ilinskog koji je u maarskom parlamentu uporno zahtevao pravdu za njegove sugraane - kako je on iskreno doivljavao rtve Racije. Veteran Prvog svetskog rata u kojem ga je zadivila hrabrost srpske vojske, kasnije oduevljen maarofilskim sentimentima koji su u jednom asu proimali Beograd i Srbiju, do kraja je ostao ovek koji neizmerno voli svoj maarski narod i - kako je govorio - njemu srodan i blizak srpski narod. Verujem u iste ideale kojima se vodio ilinski. eril je rekao da se veina ljudi kad-tad spotakne o istinu, a kada se to dogodi ustanu, otresu se kao da se nita nije dogodilo i produe dalje. Prvi put sam se sudario sa istinom pripremajui knjigu o zaboravljenom genocidu Raciji. to sam dublje analizirao ponore zloina bez presedana, sve sam vie spoznavao opseg jednog od najveih genocida u istoriji sveta. okirao sam se kada sam shvatio da su stvarni podaci smiljeno falsifikovani i da nam je poturena poluistina. Ko i sa kojim motivima je to uinio - nisam se time bavio poto su vapaji naih rtava i njihove patnje bili jedini pokreta i baklja u tmini poluistina i nerazumevanja koju je u svoje vreme doiveo veliki evropski vizionar ilinski i velikani poput njega: Lajo Dunafalvi i Andor Molnar (koji su spasili Kovilj), Nemci koji su spasili Ka, Nemci i Maari koji su spasili Bako Gradite, Maari koji su spasili Nadalj i Budisavu i mnotvo obiih malih Novosaana: domaica, kuvarica, domara, koji su spasili ivote svojih komija. Mogao sam da otresem tu istinu i nastavim svojim putem. Nisam roen u Novom Sadu. Nisam mu privren u meri u kojoj jeste veina nacije. Potedeo bih sebe brojnih neprijatnosti, potajnih optubi i pekulacija o motivima, poruga, napada to knjiga nije tampana irilicom, naivnih pitanja da li se moe iveti od pisanja... Nae zajednike rtve ostale su mi jedini ideal do dananjeg dana. Mogao sam da se pretvaram da ne znam, ali ugaeni ivoti ljudi poput mene naprosto me nisu ostavljali ravnodunim, pa ni onda kada sam u gradu koga se ovo tie nailazio na ravnodunost, gnev i materijalistiki pristup ivotu samo za danas i samo za ovde! Na mestu rtava mogao je da bude svako od nas. Stoga kao rtve Racije imamo prava da znamo istinu o razmerama tog genocida. Nadahnue za ovaj rad je naviralo tokom Noi muzeja 15. na 16. maj 2010. godine, kada je u urugu prvi put otvoren magacin smrti posle 69 godina. Kako je magacin, uz blagoslov Episkopa bakog, predvien da postane muzej u ast rtava Racije u tom

3

mestu, lanovi Memorijalnog drutva Racija 1942. su te prohladne majske noi prvi put otvorili taj prostor uruanima za posetu. urug se te noi pridruio gradovima i mestima koja uestvuju u toj godinjoj manifestaciji, a kako na teritoriji abaljske optine ne postoji nijedan muzej, taj in je imao viestruki istorijski znaaj. U magacinu gde su zatvoreni uruani zverski pobijeni prikazivali smo film Mike Antia Spomenik u kojem svedoci govore o Novosadskoj raciji. Oduevljen urukom omladinom koja je satima upijala utiske u magacinu i optom atmosferom koja je te noi zavladala u mestu gde su maarski faisti iskorenili 30 odsto stanovnitva, shvatio sam da je sazreo trenutak da se ba u takvom okruenju napie istina o genocidu u Novom Sadu. Tokom nekoliko dana boravka u urugu sastavio sam fragmente jednog bitnog svedoanstva nacionalne istorije poto je Novosadska racija jedan od najveih zloina nad civilnim stanovnitvom u istoriji oveanstva. U urugu, 18. maja 2010.

Prvi metak pronaen u urukom magacinu tokom Noi muzeja 2010, 69 godina posle pokolja

4

POGLAVLJE IPOGLAVLJE IPOGLAVLJE IPOGLAVLJE I

POUZDANI MEPOUZDANI MEPOUZDANI MEPOUZDANI MEUNARODNI DOKUMENTI O UNARODNI DOKUMENTI O UNARODNI DOKUMENTI O UNARODNI DOKUMENTI O BROJU BROJU BROJU BROJU RTAVA RTAVA RTAVA RTAVA NOVOSADSKOG GENOCIDANOVOSADSKOG GENOCIDANOVOSADSKOG GENOCIDANOVOSADSKOG GENOCIDA

Vizionar naeg vremena Kada nam je Aribald Rajs u testamentu zamerio da smo nezahvalan narod, moda je imao u vidu i velikane poput Endrea Baji ilinskog, koji je mogao da produi dalje kao da se nita nije dogodilo umesto to je izgubio ivot zbog nas! Zahvaljujui tom vizionaru evropskog ranga danas pouzdano znamo da je faistika Racija u ajkakoj, Novom Sadu i Beeju odnela najmanje 12.763 rtve.1 Zbog znaaja koji ilinski ima za evropsku istoriju, odlomci iz njegovog Memoranduma maarskom regentu (namesniku) Miklou Hortiju posluie kao pojanjenje zato naa nacionalna istorija i zajedniko evropsko pamenje nemaju prava da zaborave ilinskog: Strahoviti zloini koji su se desili ugroavaju, pre svega, postojanje Maarstva, asti nae nacije i njene budunosti, te dovode do konane propasti i gubljenja meunarodnog ugleda Maarske kao drave... Istovremeno, moramo sa srpskim stanovnitvom u Junim krajevima da postupamo sa mnogo ljubavi i strpljenja i da tako pripremimo, u smislu jugoslovensko-maarskog ugovora o prijateljstvu, potpuno izmirenje sa naim srpskim susedima... Za vreme zaposedanja Bake, prema raunu ozbiljnih inilaca, meu tamonjim Srbima palo je oko 8.500 ljudi... ali su veim delom to bili nevini ljudi ili sitniji grenici, ponajvie ene i deca. Kad sam poetkom novembra prole godine bio dole u Novom Sadu, s dubokom sam tugom sluao o svim ovim stvarima, kao i o ovome to sledi... General Bajor poeo je svoje slubovanje time to je jednim uvredljivim plakatom strpao sve Jevreje, Cigane i Srbe pod jednu kapu i teko uvredio, nepotrebno i tetno, ovaj viteki i estiti srpski narod o kojem je samo mesec dana ranije maarska javnost kao i tampa bila puna hvale. Ovaj grubi postupak bio je u otroj suprotnosti sa izjavama plemenitim i punim razumevanja uinjenim samo nekoliko dana ranije od strane punokrvnog Maara, estitog sikuljca generala Bajora, pred izaslanicima novosadskih narodnosti, u suprotnosti sa oekivanim postupanjem koje je ova izjava nagovetavala. Ali general Bajor nije se zaustavio na ovim suvinim i tetnim uvredama koje nemaju nieg zajednikog s maarskim duhom, nego je, prema mome seanju, na ovom grubom plakatu pozvao sve Srbe, Cigane i Jevreje koji su se od 1918. godine doselili u Novi Sad i

1 Svedoenje Nikole Aleksia o novinskim napisima 70tih godina prolog veka, kada je na kratko doputeno objavljivanje istine o saznanjima Endrea Baji ilinskog (kod autora)

5

okolinu da za tri dana napuste dravu. Ove nesrenike, prema mome saznanju oko 24.000 dua, koji ni od svojih pokretnina nisu smeli nita da ponesu, sem 30 penga po glavi, prebacili su zajedno sa odojadima i decom na suprotnu obalu Dunava, u tadanju hrvatsku i srbijansku anarhiju. Pored toga, i prema onima koji su i nadalje ostali ovde nastavljeno je nepotrebno zastraivanje i gonjenje. Na rezidenciju Irineja iria, srpskog episkopa, oveka asna i naunika evropskog nivoa, danima su stajali upereni topovi. General Bajor, ili njegovi ljudi, samoinicijativno su u vidu poreza skupili izvesne sume novca od Srba i Jevreja i od istih osnovali fond iz kog su veliki deo, prema mome saznanju, samoinicijativno upotrebili za odreene ciljeve. Sa ovim je razumljivo to je umesto vidanja ovih rana, zadatih delom nehotino, delom pod moranjem, delom samoinicijativno i protivzakonito, nastupilo njihovo reagovanje usled ovakvih postupaka... Kada sam u novembru prole godine bio u Novom Sadu, prema informacijama mojih tamonjih poznanika, bilo je ve obeeno u Novom Sadu 4 Maara i 1 Srbin, u Bakom Petrovcu 5 Slovaka i 2 Srbina, u Adi 2 Maara, u Futogu 3 Jevrejina itd. Nedeljama i mesecima sprovodio je svoj jezoviti posao ovaj preki sud. Prema mojim najnovijim saznanjima, broj ovih veanja stalno raste... Svakako mogu da kaem da su me jo prvih dana novembra 1941. godine dobronamerni srpski poznanici zamolili da i ja pokuam da uinim neto radi obustavljanja ovoga metoda veanja i da ubedim merodavne da ovo ne lei zlo, nego ga jo vie podstie. Sve ovo ispunjava strahovitom gorinom nervno istroeno nesreno srpsko stanovnitvo. Sa oveanskog gledita ne moe im se uzeti za zlo to su zbog sloma svoje drave ispunjeni gorinom. Pa i one strahovite krvave rtve, na drugoj obali Dunava, u Hrvatskoj i Srbiji, koje je onaj narod tamo preko, evo, vie od pola godine primoran da plaa. Prema tome, ba od nas Maara mogu da oekuju neto malo razumevanja, neto malo oveanskih metoda, od nas, za koje ceo svet pa i sami Srbi znaju i dre da smo najoveniji soj. Ja sam kasnije hteo da se vratim u Baku i da doem do jedne potpunije i stvarnije slike, ali je u tome dola budetska debata u Parlamentu, posle ega su se pribliavali boini praznici, pa je moj put izostao. Neposredno pred Boi sa zaprepaenjem sam saznao da na ovom terenu nije nastupilo poboljanje i da su veanja dobila sve vee razmere... umesto s pravom oekivanog obrta, dogodilo se ba suprotno: odbrana nacije i odbrana drave dobili su zajedniki naziv POGROM... etvrtog januara ove godine dobila je abaljska andarmerija obavetenje