Istorija Sverne Amerike uvod

7/23/2019 Istorija Sverne Amerike uvod

1/32

PROCES STVARANJA MEDJUNARODNE PRIVREDE

1.1. Kratak istorijski pregle

Na samom pocetku, vazno je istaci da izlaganje citave istorije medjunarodnih

ekonomskih odnosa ili medjunarodne trgovine jasno prevazilazi granice ovog

poglavlja, jer je jednostavno nemoguce to uciniti na samo nekoliko stranica. Ipak,

od velike je koristi izloziti, u kratkim crtama, razvojni put kojim se srednjevekovna

privreda polako pretvorila u ono sto se od sredine XVII veka moze nazvati

svetskim trzistem.

Prvi istorijski oblici medjunarodne trgovine mogu se naci, naravno sa zapadne

tacke gledista, u mediteranskoj razmeni rednjeg Veka, tokom koje su !jenova,

Venecija i Piza zauzimale vazna mesta "XIII vek# pokrenuvsi intenzivnu razmenu

u samom mediteranskom basenu$. %ve italijanske republike su bile povezne

tacke sa Istokom, pogotovo sto se tice trgovine luksuznim proizvodima "svila,

zacini, srebro, zlato, procelan#.

a druge strane, trgovina koja se polako razvijala, takodje u XIII veku, u &landriji,sastojala se pre svega i od pocetka od proizvoda znatno vece upotrebne

vrednosti sto se potrosnje tice. 'o su bili tako reci neophodni proizvodi kao sto su

sirova vuna, (arba i slicno. Ipak, od samog pocetka postojale su jake veze

izmedju oba ova evropska trogvinska punkta. Izmedju $)** i $+*, (lamanska

oblast -riz "koja se danas nalazi u -elgiji# jasno je dominirala tom trgovinskom

razmenom. Iz -riza su polazile trgovinske linije koje su stizale do trgovinskih

sajmova u astilji "danasnja panija# na /ugu i koje su ih povezivale sa

evernim delovima Nemacke i stizale cak do evera kandinavije.

$0obert . 1opez, 1es in(luences orientales et l2eveil economi3ue de l2%ccident, u CahiersdHistoire Mondiale, Paris, I, $45+.

$


2/32

%va srednjevekovna trgovina koja je poprimila evropske dimenzije, potpuno je

procvetala krajem XIV veka. Vazno je istaci da je pretrpela velike probleme sa

prodorom %smanlija sa Istoka kao i zbog evropskih ratova iz XV veka.

1.!. St"ara#je kolo#ijal#i$ i%perija

Veliki skok ka buducoj svetskoj trgovini desio se krajem XV veka sa

napredovanjem iberijskih naroda na putu ka Indiji "Portugalija# i 6merici

"panija#. a postavljanjem prvih kolonizovanih zona od strane obe iberijske

zemlje, belezi se snazan povratak ne samo intraevropske trgovine, nego se

belezi i radjanje istinske medjunarodne trgovine7.

redinom XVI veka, evropska trgovina se prosirila na obe obale Paci(ika8 spanski

brodovi su plovili od Perua do 9vrope, kroz Portobelo "Panama#, dok su

portugalci stizali do danasnje Indonezije, doprinoseci da se u medjunarodnu

trgovinu ukljuce ne samo novi prozivodi "pre svega zacini# nego pre svega

ponovo unese jedan element koji je znacajno uticao na reaktiviranje trgovinske

razmene a to su plemeniti metali. Vodeci poreklo iz panske 6merike oni su

prouzrokovali ono sto su Istoricari ekonomije nazvali revolucijom cena ).

Ipak, uprkos cinjenici da su kontrolisale velike geogra(ske povrsine "pogotovo

panija#, ove dve iberijske nacije nisu znale ili nisu mogle da se pretvore u prave

trgovinske ili industrijske metropole. Portugalska kraljevska porodica je uglavnom

pregovarala preko svojih holandskih veza "uce 6mberes#. :olandija je tada bila

prava trgovinska imperija 9vrope, iz koje se distribuirao najveci deo trgovinskih

viskova, sto je uticalo da se stara (lamanska burzoazija osnazi +.

7;eorges 1e(ranc, Histoire du Commerce Mondial, Pambridge,?ass., $4+).+1eon van der 9ssen, Contri!ution a lhistoire du port dAnvers vers l"spa#ne et le Portu#al alepo$ue de Charles %& 15''-155, -risel, $47*, navedeno u /.Vicens Vives u Historia"conomica de "spana, 'eide, -arcelona, $4=*, str.=@7.

7


3/32

a svoje strane, panska runa, uprkos pokusajima da stvori znacajan

trgovinski centar u evilji, jedva da je uspela da obuzda tok plemenitih metala,

kako ne bi zavrsili u ostatku 9vrope, i to pre svega u &landriji, Italiji i Nemackoj

"pogotovo od kada je kuca :absurga zauzela spanski presto#. Na taj nacin se

stvorila prva generacija velikih nemackih bankara, kao sto su to bili Vesleri,

1ochstetterAi i &uggerAi. 0eligijski rat koji je nastao kada je arlos V pokusao da

obuzda sirenje luteranizma bio je uzrok Bzajedno sa losom ekonomskom

situacijom tada u panijiA takvog cistog tranzita americkog zlata kroz spansku

teritoriju.

!rugi razlog koji je onemogucio spansku teznju da se pretvori u svetski trgovinski

centar pojavio se ubrzo posle toga. Naime, &elipe II je zabranio 6mberesu i

1isabonu "koji su tada bili pod spanskom dominacijom# da trguju sa

samoprklamovanom &landrijom. 'akva zabrana je stvorila novu trgovinsku

velesilu, :olandiju, koja je preuzela sve portugalske posede sa Istoka. hodno

tome, holandski kapitalizam, organizovan po prvi put u istoriji u obliku pravih

preduzeca "najpoznatije je bilo Preduzece Istocne Indije, stvoreno $=*7#, bio je

polazna tacka ne samo unosne trgovine, nego i pojavi revolucionarnih industrija

u :olandiji, koja je tada uspela da prevazidje kako paniju tako i 9nglesku, tako

reci istovremeno.

Na taj nacin, centar svetske trgovine presao je iz 6mberesa u 6msterdam. < tom

holandskom gradu je $=*4 godine osnovana prva trgovacka banka u istoriji

covecanstva "-anka 6msterdam#, i gde je jos od $=$ godine (unkcionisala

berza. 6msterdam se na taj nacin pretvorio u trgovinsku metropolu svetskih

razmera, u kojoj su znacajnu ulogu imali /evreji e(ardi, izbaceni iz panije i

Portugalije.


4/32

dale ocekivane prihode. Nesto slicno se desilo i sa posedima koje je &rancuska

imala u Indiji. %ni su ostali znatno iza razvijenosti poseda koje je :olandija imala

na Istoku Indije "danasnja Indonezija# i cak u /apanu.

0atovi izmedju &rancuske i :olandije kao i izmedju &rancuske i panije,

pogotovo smrtni udarac koji su zadobile pretenzije &elipe II kada je tzv.

Nepobediva Vojska unistena, bili su veliki istorijski trenuci koji su doprineli da se

pojavi nova i mnogo dugotrajnija trgovinska silaC 9ngleska.

9ngleski moreplovci stigli su do mnogo daljih delova 6merike, delova koje

panija nikada nije uspela da potpuno zauzme. $@ godine, Valter 0aleight je

osnovao prvu od tzv.'rinaest olonija "Virdziniju#. Dajedno sa posedovanjem

nekoliko ostrva u 6ntilji, 9nglezi su uspeli da sebi obezbede sve neophodne

trgovinske baze za razvijanje buduce trgovine u sledecem trougluC slanje

razlicitih proizvoda iz 9ngleske u ;vinejski Daliv, kako bi se tamo doslo do

robova8 ti robovi su se kasnije izvozili na nove plantaze na aribima i u 'rinaest

olonija8 gde su se proizvodili i slali za 9vropu kako secer tako i pamuk.

$=$ godine napredak 9ngleske se konsolidovao kroz usvajanje romvelovog

tzv. Navigation 6ctAa, koji je omogucio da se engleski proizvodi prenose

iskljucivo engleskom (lotom. %va mera je ojacala ne samo trgovinsku premoc

9ngleske nego i njenu pomorsku moc. %vakav napredak 9ngleske je jos vise

osnazen usvajanjem


5/32

Portobelu B koji je bio punkt kroz koji je prolazila roba iz Perua ka 9vropi B

pretvorilo se u stalno.

1.&. 'rita#ska $ege%o#ija i (a)a slo*o#e trgo"i#e

-ritanska mornarica je omogucila da se uspostavi britanska hegemonija na svim

svetskim morima. 9vropski ratovi iz XVIII veka su joj omogucili da zauzme glavne

polozaje na svim obalama, sto joj je omogucilo da postepeno izgradi najvecu

kolonijalnu i trgovinsku istoriju u istoriji covecanstva.

< tom procesu, Napoleonski ratovi su predstavljali poslednju (azu u izgradnji

medjunarodne privrede u kojoj je 9ngleska uspostavila svoju prevlast.

Industrijska 0evolucija, zapoceta u Velikoj -ritaniji, zajedno sa britanskom

prevlascu na svi morima, pretvorili su tu zemlju u svetskog politickog i

ekonomskog sudiju. ;ubitak 'rinaest olonija B i kasnije pojava prvih jedinjenoA

6merickih !rzava B vrlo brzo je nadoknadjena napretkom u Indiji i anadi, kao i

osvajanjem velikih teritorija, slabe gustine naseljenosti, kao sto su 6ustralija,

Dapadna, Istocna i /uzna 6(rika.

Na taj nacin je zapoceta jedna epoha u kojoj se, zahvaljujuci presudnom

engleskom uticaju, postepeno preslo od merkantilizma ka (azi slobodne

razmene, u kojoj su se stvorili uslovi za razvoj prave medjunarodne ekonomije.

lobodna razmena je stvorena tokom XIX veka, kao odgovor na trgovinske

zamke koje su se pojavile tokom merkantilistickog perioda. 'okom tog perioda

"XVII i XVIII vek# u 9vropi su postavljene osnove svake industrijske aktivnosti.

ako bi se industrije zastitile, mnoge zemlje su uvele velike restrikcije na uvoz

industrijskih proizvoda, sastavile liste uvoznih zabrana ili uvodjenja uvoznih

kvota, postavile prepreke izvozu sirovina "kako bi se one iskoristile u nacionalnim

okvirima#, uvele dotacije novim nacionalnim industrijama itd...


6/32

>esto se iznosi cinjenica da je politika merkantilizma omogucila da se ukinu

srednjevekovna ogranicenja "kao na primer aristokratski monopoli# i da se stvore

snazne !rzave Nacije, ekonomski i vojno mnogo snaznije od panije ili

Portugalije. 'ako su se stvorile romvelova 9ngleska, olberova &rancuska ili

:olandija %ranza. 'akve drzave su se pretvorile u centre moci koji su stimulisali

trgovinu. Na taj nacin se trgovinski kapitalizam postepeno pretvorio u industrijski

kapitalizam. 9ngleska je prva iskusila ovu promenu. rajem XVIII veka u

9ngleskoj su ukinuti merkantilisticki industrijski i trgovinski propisi kako bi se sto

lakse razvio industrijski kapitalizam. a Industrijskom 0evolucijom zapoceta je

nova (aza u medjudrzavnim ekonomskim odnosimaC (aza slobodne trgovine.

lobodna trgovina je postala polazna osnova svih anglosaksonskih ekonomskih

naucnika, od 6dama mita i !ejvida 0ikarda do !zona ?ejnarda ejnsa.

lobodna trgovina bi se mogla de(inisati kao ona situacija u ekonomskim

odnosima u kojoj je medjunarodna trgovina bez velikih trgovinskih ili carinskih

barijera moguca, i u kojoj takodje ne postoje ozbiljne prepreke kretanju

proizvodnih (aktora "predmeta rada, kapitala i radne snage#. truje slobodne

razmene, koje su zagovarane u 9ngleskoj, prosirile su se postepeno po celoj

9vropi, sto je tada znacilo po celom svetu. < tom istorijskom periodu, 6(rika i

6zija su bile tako reci u celini pretvorene u kolonijalizovane ili

polukolonijalizovane teritorije, koje su zavisile od 9vrope, dok je na americkom

kontinentu samo 6! raspolagao nekim nukleusom industrije.

Izmedju $@=* i $@@*, slobodna trgovina je dostigla svoj maksimum. &rancuskoA

britanski sporazum iz $@=* godine, kao i svi koji su usledili, doveli su do velikog

snizenja carinskih dadzbina "one su automatski bile primenjivane na ostatak

sveta kroz klauzulu najpovlascenije nacije#, sto je oznacilo potpunu pobedu

slobodne trgovine, bazirane na malobrojnim ali vrlo jasnim principimaC

A ?edjunarodna podela rada, koja je imala tendenciju da (avorizuje

9nglesku kao prvu industrijsku silu8

=


7/32

A Dlatni standard, koji je omogucio postizanje lakog protoka medjunarodnih

platnih mehanizama i koji je privilegovao britansku (inansijsku ekspanziju

iz njenog neuroloskog centra 1ondon >itE8

A 'rgovina sa malobrojnim preprekama "niski porezi, ukidanje uvoznih

ogranicenja i sl.#, sto je omogucilo masovni izvoz engleskih industrijskih

proizvoda8

A lobodne migracije, koje su olaksale masovno kretanje stanovnistva pre

svega ka americkim republikama, pogotovo ka 6! i 6rgentini8

A loboda mora, koja je pre svega bila iskoriscena od strane Velike

-ritanije8

A


8/32

nekoliko evropskih zemalja je pocelo da usvaja restriktivnije carinske politike

"Nemacka $@54, &rancuska $@@* godine#, kako bi uspele da razviju sopstvene

industrije koje bi bile u stanju da se suprotstave britanskoj.

a druge strane, to je bio istorijski period kada su se raspodelili poslednji prazni

prostori, koji do tada nisu imali medjunarodno priznati suverenitet8 to je bio

znacaj -erlinskog ongresa iz $@5@ godine, koji je stavio zavrsnu tacku na

podelu 6(rike i koji oznacava polaznu tacku novih tenzija. ako vise nisu

postojale prazne teritorije koje su mogle biti deljene na prijateljski nacin, dalje

sirenje kolonijalnih trzista moralo se obezbediti kroz ratove. %vo je, na kraju

krajeva, osnovni razlog zbog koga je doslo do kraja PaF -ritannica. Na taj mir je

stavljena tacka izbijanjem Prvog vetskog 0ata.

%d $4$@ godine, (aza slobodne trgovine ustupila je mesto novoj situaciji u kojoj

se beleze pravi poceci savremene medjunarodne ekonomije. ?edjunarodna

ekonomija u kojoj se stvorio novi ekonomski sistem, razlicit od kapitalistickog B

socijalizam B i u kojoj su kolonijalizovane zemlje pocele da postavljaju, doduse

jos uvek na blag nacin B pitanje problema vezanih za veliku neravnotezu u

nivoima razvoja na medjunarodnom nivou.

Napustanje zlatnog standarda, podizanje carina ili uspostavljanje restrikcija na

razmenu proizvoda, radne snage i kapitala bili su karakteristicni za period

izmejdu dva svetska rata "$4$@A$4)4#, koji je bio posebno problematican za

9nglesku i Nemacku, tako reci u celoj njegovoj duzini8 bio je izuzetno

komplikovan za ceo svet od pocetka Velike !epresije do kraja $4)4 godine. injenica jeste da je globalizacija uzrok velike

preraspodele bogatstva. Nekvali(ikovani radnici u razvijenim privredama

gube bitku u odnosu na kvali(ikovane radnike. Isto tako, vlasnici kapitala

zadrzavaju veci deo dobiti za sebe, dok deo radnika sve vise opada8

A Nedovoljna snaga klasnicnih nacionalnih vlada kako bi mogle da usvoje

vazne odluke u jednom svetu koji je sve vise globalizovan8 svet u kome

multinacionalne kompanije postaju sve vaznije zbog procesa koncentracije

7)


24/32

koji se sve intenzivnije odigrava, kroz spajanje "mer#ers# ili preuzimanje8

to jest kroz (uzionisanje ili absorpciju.

A a ukljucenjem ine, Indije i bivseg ovjetskog aveza u sistem

kapitalistickih privreda, raspoloziva radna snaga na globalnom nivou se

tako reci udvostrucila. < tom smislu, radna snaga je postala veca dok je

kolicina kapitala na globalnom nivou srazmerno postala manja, sto je

omogucilo stvaranje pritiska na zarade ali na dole dok prihodi od kapitala

rastu. < razvijenom svetu, pro(iti su dostigli istorijske, rekordne nivoe "kao

delovi bruto proizvoda#, dok je udeo radnika u bruto prozivodima opao 4.

hodno tome, mnogobrojni radnici u razvijenim zemljama nisu pro(itirali od

globalizacije, naprotiv, njihove su se zarade smanjile. ?edjutim, vazno je

shvatiti da ti isti radnici, kada se pojavljuju u ulozi potrosaca, imaju na

raspolaganju proizvode po nizim cenama. nizavanje cena proizvoda je

takodje posledica globalizacije. Ipak, postojanje ovakvih tendencija stvara

klimu netrpeljivosti, cak i rasizma u velikom broju razvijenih privreda.

1ista iznesenih problema bi mogla da se prosiri ali samo ovih nekoliko iznesenih

problema mogu da doprinesu da se bolje shvati o kakvim se problemima radi.

Isto tako, sto se same globalizacije tice, veoma je aktuelna sledeca diskusijaC da

li je bolje ici na globalnu ekonomsku liberalizaciju "znaci na svetskom nivou#, ili je

logicnije to ciniti postepeno, preko razlicitih regionalnih ugovora$*.

1116 avos ; Porto Ale#re:

9pizode slicne demonstracijama u ijetlu, ponovile su se prilikom susreta ??&A

a, vetske -anke, vetske 'rgovinske %rganizacije, 9vropskog aveta ili ;A5.

Na taj nacin, svi medjunarodni sastanci su se iskomplikovali zbog ostrih mera

zastite sigurnosti ucesnika usmerenih protiv demostranata koji se zalazu za

drugaciju globalizaciju. ama ta struja je uspela da racionalizuje svoje

razmisljanje kroz sastavljanje Mani)esta i. Porto Ale#rea u 7*** godini. 'aj

4>oming o( 6ge, +he "conomist, 7$ /anuar 7**=.$*Poznata dilema izmedju globalizacije i regionalizacije.

7+


25/32

mani(est je odgovor na izjasnjavanje vetskog 9konomskog &oruma, koji se

svake godine sastaje u svajcarskom skijaskom centru !avos. < !avosu, svetski

ekonomski magnati mogu slobodno da se krecu, jer demonstranti ne mogu da se

priblize tom gradicu zbog mnogobrojnih policijskih snaga vajcarske koji su

ukljuceni u njegovo obezbedjenje.

Na drugom ekstremu, vetski ocijalni &orum ima svoje sediste u brazilskom

gradu Porto 6legre. < tom (orumu se zastupaju stavovi blizi drzavnom

intervencionizmu, sa namerom da se ravnopravnija raspodela bogatstva na

globalnom nivou ucini mogucom. Dnaci, ne radi se o antiglobalizacijskoj

tendenciji, kao sto se cesto moze procitati u medijima ili videti na televiziji. 0adi

se o borbi za drugaciju vrstu globalizacije, gde bi energija drzava i drustava bila

usmerena ka ravnopravnijoj raspodeli pozitivnih e(ekata globalizacije.

Vazno je istaci da i !avos i Porto 6legre pokusavaju da izgrade mostove

medjusobnog boljeg razumevanja, kako bi se postigla globalizacija sa novim

pravilima okrenutim ka ravnopravnosti i pravdi.

< tom smislu, tokom (ebruara 7**7 godine, vetski 9konomski &orum se po prvi

put sastao van !avosa. astao se u Nju /orku, u pocast zrtvama atentata. < isto

vreme, vetski ocijalni &orum se sastao u Porto 6legreu. Na sastanku u Nju

/orku, sam -il ;ejts je rekao da se /ug mora uzeti u obzir. < Porto 6legreu,

Noam >omski je predlozio neku vrstu dogovora sa everom, shatajuci da je bolje

truditi se trans(ormisati globalizaciju a ne ignorisati je.

111


26/32

sastavio deset tacaka, koje se cesto uzimaju kao primer jednostranog misljenja u

ekonomskoj s(eriC

$. -udzetska disciplina. %vo je kljucni element svakog programa koji ??&

sklapa sa zemljama koje od njega traze zajam.

7. Poreska re(orma. Najbolji nacin da se uravnotezi budzet je smanjenje

javnog trosenja.

). Interesne stope. Interesne stope moraju da prate dva osnovna principaC

moraju se odredjivati na trzistu, kako bi se izbegla losa raspodela

sredstava8 isto tako moraju biti realno pozitivne, kako bi se na taj nacin

povecala stednja i destimulisala tendencija evazije kapitala.

+. !evizni kursevi. ?oraju se de(inisati na trzistu, preko snaga ponude i

traznje.

. 'rgovinska liberalizacija. ilj je pomoci da se pritisak na drzavni budzet

smanji, kako na kratak rok B zahvaljujuci prihodima koji se generisu

prodajom preduzeca A, tako i na dugi rok, od trenutka kada vlada vise ne

mora da (inansira nove investicije ili da pokriva minuse privatizovanih

preduzeca.

@. Politika deregulacije. ?aksimalna ekonomska sloboda B cene, mobilnost

(aktora proizvodnje itd... B stimulise konkurenciju u odnosu na privrede u

kojima se intervenise.

4. Prava svojine. ?oraju biti jasno i cvrsto de(inisana, i mora se obezbediti

e(ikasno (unkcionisanje pravnog sistema.

7=


27/32

$*.Principi demokratije i slobode. ?ora se dati prioritet pojedinacnim pravima

u odnosu na kolektivna.

Promovisanje ovakvog ujednacenog misljenja cijem se sprovodjenju tezilo od

usvajanja Vasingtonskog konsenzusa nije nista novo. %d samog 6dama mita B

koji je priznao premoc drzave u oblastima %dbrane, poljnih Poslova, udstva i

%brazovanja B postoji citav niz aktivnosti koje se ne mogu prepustiti trzisnim

silama i u kojima je neophodna izvesna doza intervencije. Vasingtonski

onzenzus je dobar rezime, sa pretenzijom ekonomske racionalnosti, ali samo

dela te racionalnosti. Postoji citav drugi deo te racionalnosti gde su izuzetno

vazni socijalni principi, ukljucujuci i solidarnost u odnosu na preterano

kalvinisticka ili darvinisticka shvatanja evolucije, koji nije ukljucen u Vasingtonski

onsensus.

1.1!. Mlti#a,io#al#e ko%pa#ije

'okom sastanka '6!Aa $457 godine, prilikom analiziranja medjunarodne

trgovine i razvoja, podvucen je rastuci znacaj multinacionalnih kompanija u

medjunarodnoj trgovini, privatnim ulaganjima i trans(eru tehnologije$$.

< sirem smislu, multinacionalne kompanije nisu nov (enomen u modernoj istoriji.

Pojavile su se kao posledica procesa sirenja trzista. < tom smislu, prvo

preduzece za koje se moglo reci da je multinacionalno bila je ompanija iz

?oskve, osnovana $= godine$7, za trgovinu 0usije. Isto tako u ompanijama

Indije "holandskih# iz XVI I XVII veka mogu se videti predjasnice savremenih

multinacionalnih kompanija8 nesto slicno bi se moglo reci za banke koje je

porodica 0otcild osnovala u nekoliko evropskih zemalja od XV veka.

$$on(erencija


28/32

Ipak, krajem XIX i pocetkom XX veka je prilican broj preduzeca, kako bi smanjila

visoke transportne troskove i kako bi zaobisle sve jacu tendenciju carinskog

protekcionizma i ekonomskog nacionalizma odredjenog broja zemalja, shvatilo

prednosti izgradnje svojih (abrika van teritorija njihove zemlje porekla.

6mericka kompanija sivecih masina inger je bila prva koja je $@= godine

izgradila (abriku van granica 6!Aa, i to u ;lasgou, u kotskoj $). Na taj nacin,

inger se doselila u samo srce britanske imperije, gde je mogla da racuna na

veliko trziste, (ormirano velicinom britanske teritorije8 vise od pedeset milijona

domova u britanskoj imperiji postalo je potencijalni kupac necega tako

neophodnog kao sto je to tada bila masina za sivenje. Na taj nacin, inger se

prosirio po 9vropi, 6(rici i 6ziji. Prvo kroz puka trgovinska predstavnistva, kasnije

kroz pruzanje posleprodajnih usluga, na kraju kroz izgradnju (abrika u zemljama

najdinamicnijih trzista.

111 snovne /ara/teristi/e multinacionalnih /ompania

Iako postoje mnogobrojni nacini da se govori o multinacionalnim kompanijama,

razumno je nabrojati sest njihovih osnovnih karakteristikaC

A 0aspolaganje proizvodnim jedinicama u nekoliko zemalja "najmanje dve#,

na nacin da nijedna od tih (abrika nema presudni uticaj na (inalni rezultat

cele kompanije. hodno tome, gubici u jednoj od njenih (abrika, ili

dovodjenje u pitanje njenog celokupnog prisustva u nekoj zemlji, nema

razloga da prouzrokuje suspenziju njene aktivnosti ili samo zatvaranje

kompanije.

A 0aspolaganje sa nekoliko vrsta (abrika "kao i nekoliko vrsta proizvoda#, sa

ciljem da se udje u najrazlicitija moguca trzista, koristeci radnu snagu po

najpovoljnijim uslovima, minimizirajuci transportne troskove, koristeci

tehnologiju na optimalan nacin, koristeci lokalne izvore (inansiranja itd...

$)>hristopher 'ugendhat, +he Multinationals, Pelican -ooks, 1ondon, str.)).

7@


29/32

A istematsko i potpuno koriscenje svih mogucnosti koje pruzaju nove

tehnologije, razliciti oblici industirjske organizacije, kadrovske politike,

razliciti nacini upravljanja akcijama, marketingom, reklamom,

promovisanja prodaje itd...

A Veliko ulaganje u istrazivanje i razvoj, kao i primena takvih istrazivanja.

Najcesci je slucaj da se sama tehnologija pretvori u osnovu neprestane

ekspanzije multinacionalnih preduzeca.

A 6gresivna i spretna politika ulaganja e(ektivnog novca u (inansijsku aktivu

na globalnom nivou. Posledice ovakve prakse znacajno uticu na

(unkconisanje svetskog monetarnog sistema.

A !etaljno poznavanje strukture i nacina (unkcionisanja politickih

mehanizama u zemljama u kojima se nalaze kompanije i koriscenje

njihove moci8 kako bi se uticalo kako na zakonodavni proces bitan za

njihove investicije, pritiskajuci lokalne organe vlasti na najrazlicitije

moguce nacine. >ak i kroz potkupljivanje, konspiraciju, podrsku vojnim

udarima protiv ustavotvorne vlasti.

%vim klasicnim karakteristikama multinacionalnih kompanija mogu se pridodati i

tendencija da neprestano rastu, kako horizontalno tako i vertikalno, koristeci

tehniku konglomerata "proizvoditi sve u svim delovima sveta#.

/edna od najkomplikovanijih tema vezana za multinacionalne kompanije je i

regulisanje udruzivanja i preuzimanja, koja se obicno sprovode kako bi se aktiva i

obim posla povecali8 kako bi se, na kraju krajeva, postigla sto veca ekonomija

obima.

Ipak, iako se ovi ciljevi cesto i postizu B postoji duga istorija tzv. mer#ermanije

koja se desila u drugoj polovini velike ekspanzije devedesetih godina proslog

veka B samo spajanje cesto ima i visoke troskove.


30/32

delovima. Isto tako, zbog velicine preduzeca, moguce je stupiti u (azu

dezekonomije obima, sa sve vecim strateskim gubicima.

11 Multinacionalne /ompanie i +rilaterala

?oglo bi se govoriti o rankingu multinacionalnih kompanija, prema njihovoj

vaznosti, prateci model koji svake godine koristi cuveni casopis ,ortune.

?edjutim, pored takvih klasi(ikacija, ono sto je vazno je shvatiti da povremeno

postoji cak i (ormalna koordinacija izmedju razlicitih multinacionalnih kompanija,

koje na taj nacin de(inisu pravu zajednicku strategiju.

Izraz ovakve moci na medjunarodnom nivou moze se uvideti u postojanju

'rilateralne omisije, cije je teorijske osnove postavio Dbignjev -rzezinski.

-rzezinski je posle debakla Vijetnamskog rata, u svom poznatom clanku

predlozio veci stepen kohezije u Dapadnom svetu8 kako bi velike transnacionalne

korporacije uspele da sacuvaju snagu kapitalizma, radi odolevanja pritiscima

socijalistickih zemalja ili zemalja 'receg veta. %vakva teznja je dovela do toga

da se snaga 6!a makar delimicno podeli sa ostalim (undamentalnim ciniocima

trilateralnog sistemaC /apanom i 9vropom "pogotovo Dapadnom Nemackom#.

!ecembra $45$ godine, -rzezinski B kasnije ce to biti jedan od kljucnih ljudi u

dizajniranju strategije predsednika artera B je uspeo da ubedi :untingtona

:arisa, iz -rookings Institucije, kako bi se obavila neka istrazivanja u vezi

trilateralizma. !ejvid 0ok(eler, predsednik Chase Manhattan-anke, se pretvorio

u porparola tih istrazivanja. Njemu se pridurzila i nekolicina drugih, velikih

biznismena. &ormalan predlog je upucen &ondaciji &ord, koja je (inansirala

stvaranje 'rilateralne omisije, konstituisane 7) oktobra $45) godine.

'rilaterala je brak izmedju intelektualaca i uticajnih ljudi, kako je to britanski

casopis +he "conomist de(inisao$+. Vazno je zapamtiti izjavu same 'rilateralne

$+Izmedju intelektualcima clanovima 'rilateralne omisije vazno je istaci ekonomiste 6rtura-urnsa i 6cklija, diplomate insindzera, -ola I 0ajshauera8 kao I clanove arterove ekipe Valtera

)*


31/32

omisije, koja je rekla da se rastuca medjuzavisnost koju su njeni osnivaci uocili

davne $45) godine, znacajno produbila u sadasnjoj (azi globalizacije. )*

svetskih lidera cine deo trilateralnog kluba8 oni proizilaze iz raznovrsnih sektoraC

sveta biznisa, medija, akademski gradjani, (unkcioneri i visoki zvanicnici "izuzev

ministara u (unkciji#, sindikata kao i nevladinih organizaicja. 'rilaterala ima Izvrsni

omitet od oko +* clanova.

< tom omitetu, direkciju cine 'omas &oli, bivsi predsednik americkog ongresa

i bivsi ambasador 6!a u /apanu8 Piter aterlend, direrktor ;oldman achsAa

kao i bivsi direktor ;6''Aa8 Kotaro obaEashi, predsednik &ujiAXeroF8 6lan

;otlier, bivsi ambasador 6!a u anadi8 1orenzo Dambrano, generalni direktor

>emeF8 6ntonio ;arrigues Galker, predsednik advokatske kancelarije ;arrigues

iz ?adrida8 :an ungA/oo, bivsi ministar spoljnih poslova /uzne oreje8 hijuro

%gata, bivsi guverner medjunarodnog odseka >entralne -anke /apana$.

11' %rste multinacionalnih /ompania i nihova sli/a u avnosti

:oHard Permutter je de(inisao tipologiju za multinacionalne kompanije. %n ih deli

u tri kategorijeC etnocentricne, policentricne i geocentricne kompanije$=.

9tnocentricna multinacionalna kompanija$5se oslanja na snaznu centralizaciju u

zemlji porekla, sto se odrazava u kompleksnoj nacionalnoj strukturi i vrlo

jednostavnoj strukturi u spoljnim zemljama8 naravno, sve vazne odluke se

donose u zemlji porekla.

?ondejla, ajrusa Vensa I -rzezinskog. $4@= godine, 'rilateralna omisija se sastala u ?adridu itada se zalozila za sistematsku koordinaciju privreda najrazvijenijih zemalja ""l Pais, $4 maj$4@=#.$httpCLLtrilateral.orgC4444Labout.htm$=:. Perlmutter, Mana#in# the Multinational Preparin# )or +omorro=, -usiness International in>onjunction Hith the >entre d29tudes Industrielles, Deneva, $45*, str.$$A$$=.$5 Prema nekim autorima multinacionalne kompanije bi trebalo nazivati transnacionalnimkompanijama zbog toga sto se ne radi o kompanijama koje imaju dve ili vise nacija. 0adi se okompanijama samo jedne nacije ali koje imaju aktivnosti van svojih granica.

)$


32/32

trategija policentricnih multinacionalnih kompanija je drugacija, jer tezi

decentralizaciji, trans(eru vece slobode (ilijalama u inostranstvu.

to se tice geocentricnih multinacionalnih kompanija, to bi bile one u kojima je

decentralizacija potpuno sprovedena, tako da svaka (ilijala moze da razvija

sopstvenu politiku kao i da ukljucuje sve vrste inovacija.

to se njihove slike u javnosti tice, multinacionalne kompanije se cesto vezuju za

njihovu veliku moc uticanja na politicke odluke kao i za njihovu spretnost da

eksploatisu uslove siromastva u nedovoljno razvijenim zemljama. Isto tako, one

neprestano teze postizanju monopolske situacije, i to mozda pre svega u

tehnoloskom smislu. Primer takve teznje mogao bi da bude Microso)t, koji je na

pocetku XXI veka neprestano progonjen od strane antimonopolskog odseka

6merickog ?inistarstva Pravde$@.

hodno tome, problem pronalazenja nacina kontrolisanja multinacionalnih

kompanija je predmet velike brige za politicare, istrazivace itd...Ne treba da cudi

da su same

Documents

Istorija Sverne Amerike uvod