Jarmila Hodoli UDK 71.671(497.113)(=162.4)1920/1945Filozofski fakultet Univerziteta u Novom Sadu Originalan nauni rad

ISTORIJSKI PREGLED UDBENIKA NA SLOVAKOM JEZIKU U VOJVODINI DO 1945. GODINE1*

U radu je prikazan pregled udbenika koji su se koristili u slovakim kolama u Vojvodi-ni od doseljavanja Slovaka na ove prostore (1745) do 1945.god. U poetku su se koristili udbenici za evangeliste, koji su dolazili iz dananje Slovake ili udbenici iji su autori bili Slovaci koji su iveli na prostoru dananje Madjarske. Prvi udbenik na slovakom jeziku u ovoj sredini je napisao Samuel Borovsk 1853.god. koji je bio evangeliki svetenik u slova-kom selu Pivnice. Posle osnivanja tamparije u Bakom Petrovcu (1919.g.), poeli su da se tampaju udbenici na slovakom jeziku iji autori su bili uitelji iz ove sredine. Prvu itanku je sastavio tefan Kvas 1920. godine, a kao autor je bio najvie zastupljen Ferdinand Kltik koji je u kratkom periodu (1928-1932) sastavio sedam udbenika.

Kljune rei: udbenici, Samuel Borovsk, Ferdinand Kltik

Posle dolaska Slovaka na Donju zemlju, na vojvoanske prostore, nai preci su sa sobom doneli i maternji jezik. Ovi krajevi su ve bili nastanjeni srpskim ivljem, ali neke oblasti, koje su bile potpuno puste, naseljavali su doseljenici iz raznih krajeva Austro-Ugarske i iz Slovake. Prvi slovaki doseljenici doli su u Petrovac 1745. god. Kasnije su se u svim delovima Vojvodine, u Bakoj, Banatu i Sremu, nastanili preteno slovaki evangelici. Odmah posle dolaska na ove prostore poeli su da osnivaju kole. Godine 1788. doneta je Instrukcija za vizi-tatore narodnih (osnovnih) kola u Ugarskoj, koja je formalno objavila obavezno kolovanje dece od est do dvanaest godina. kole, koje su tada bile crkvene, usled ovih reformi stavljene su pod patronat drave (Hodoliov, 2011, 158).

Mnoga deca obuhvaena obaveznim kolovanjem su, ipak, u kolu polazila tek posle navrene devete godine jer su morala da pomau roditeljima kod poljopri-vrednih radova. Poetak kolske godine je odreen za 1. septembar, meutim zbog poljoprivrednih radova deca su polazila u kolu oko praznika Svih svetih, koji se u katolikoj i evangelikoj crkvi proslavlja 1. novembra, a zimi deca nisu po-haala kolu jer nisu imala odeu i obuu. Uiteljska plata bila je bedna a, sem toga, nije bilo dovoljno kolskih zgrada u kojima su stanovali uitelji; nastava se odvijala esto u jednoj prostoriji za sve uenike. Jedan uitelj je uio ak 200-300

1 hodolic@sbb.rs* Studija je deo nauno-istraivakog projekta broj 178017, Diskursi manjinskih jezika, knjievnosti i kultura

u jugoistonoj i srednjoj Evropi, koji finansira Ministarstvo za nauku i tehnoloki razvoj Republike Srbije.

191

, XXXIX-2 (2014)Annual Review of the Faculty of Philosophy, Novi Sad, Volume XXXIX-2 (2014)

192 Jarmila Hodoli

dece zajedno. Jedan od vanih problema bilo je i nabavljanje udbenika na tada-njem knjievnom jeziku crkvenoslovenskom ili ekom.

Slovaka narodna osnovna kola u vreme feudalizma imala je zadatak da, osim veronauke, naui decu itati, pisati i raunati po uzoru na, tzv. trivijalne kole. Svi uenici su uili zajedno. Uitelji su se sluili takvom metodom poetnog ita-nja da su najpre decu uili imena slova (a, be, ce, de...), koja je uitelj prvo deklamo-vao a uenici su za njim ponavljali, sve dok nisu savladali sva slova. To je najsta-rija metoda poetnog itanja, koja potie jo iz antikih vremena i koja se kod nas odrala ak do poetka dvadesetog veka. Posle nauenih slova uenici su uili da ih sriu, dakle da sastavljaju rei, to je trajalo itavu kolsku godinu a, moda, i due. Zbog opteg siromatva uenika i uitelja, bilo je malo udbenika. U nastavi je upotrebljavano sve ono to su uenici i uitelji imali kod kue. U kolu su, po-naj vie, donosili psaltire (crkvene pesmarice), biblije a, ponajmanje, bukvare. U nekim starijim izdanjima katehizma u zaglavlju knjige bila je tampana i abeceda.

U vojvoanskoj sredini prvo pomono nastavno sredstvo kod itanja bila su dva manja tampana listia na kojima su, crvenom i crnom bojom odtampani, go tikim pismom zvanim vabah abeceda, brojevi, molitva Oena i na kraju slika petla, koji je stajao na jednoj nozi a drugom je tapiem pokazivao slova (elovski, 2011,461). Ovakve udbenike u obliku listia tampala je, npr. i kar-niclova tamparija u Skalici. To su bili poeci uenja itanja, ali stvarni slovaki bukvari labikari (slov. labikr, lat. Syllabae = slog) nastali su u 18. veku po ugledu na Slabika Cesk (Bukvar eki) iz 1547. god. Reprezentuju ih tri najsta-rija slovaka bukvara labikara: trnavski (1725), preporki (1762) i donjokubin-ski. Oni su ve imali oblik klasinog bukvara i sadrali abecedu, sricanje slova i itanku.

Austro-Ugarska je bila viejezina drava i zato su tampani i viejezini (poli-glotski) bukvari: slovako-nemako-latinski, maarsko-slovako-latinski, koji je, u poetku, bio poznat pod nazivom Sillabik (1811) a od 1821. god. kao Abeceda aneb Sillabik. Ovi bukvari su malo upotrebljavani jer su se kole u Bakoj, Ba-natu i Sremu orijentisale na udbenike koje je preporuivala evangelika crkva, koja je imala autonomiju i u oblasti kolstva.

Pavol Doleal (1700 1778) izdao je prvi slovaki ilustrovani bukvar, u Brati-slavi 1742. god. (Sama vc abeceda aneb slabik). Ovaj udbenik je u naim ko lama malo koriten, iako se nalazio u biblioteci Juraja Ribaja u Tori.

U naoj sredini zahvaljujui Janu Hrdliki /Jn Hrdlika/ (1741 1810), koji je bio evangeliki svetenik u Maglodu (danas u Maarskoj), je bio rasprostranjen bukvar pod nazivom ABC aneb Slabik (1777). Evangeliki svetenici ili uitelji koji su se nastanili na Donjoj zemlji, na teritoriji dananje Maarske u 18. i l9. veku, sastavili su veinu evangelikih bukvara (labikara), koje su onda koristili i evangelike kole u Slovakoj.

Pretee bukvara u Bakoj bili su narodni prirunici. Sa nemakog jezika ih je na slovakizorani eki jezik preveo Juraj Ribaj /Ribay/ (1754 1812), koji je u periodu od 1799. do 1812. god. iveo v Bakoj, u selu Tora (danas Savino Selo)

193ISTORIJSKI PREGLED UDBENIKA NA SLOVAKOM JEZIKU U VOJVODINI...

kao nemaki evangeliki svetenik. Obe knjige Pravidl moresnosti aneb zdvoi-losti, jako i opatrnosti a zachovn zdrav /Pravila moralnosti ili utivosti, kao i briga za ouvanje zdravlja/ (Peta 1795) i Katechyzmus o zdrav pro obecn lid a kolskou mlde /Katehizam o zdravlju za obian narod i kolsku omladinu/ (Peta 1795) namenio je, dakle, kolskoj omladini i prostom narodu. Ove knji-ice su se koristile u osnovnim kolama u Vojvodini. Slinu namenu imalo je i pouno delo Bohuslava Tablica (1769-1832) Kratik dietetika, to jest sprva k zadren dobrho adu ivota, a k zachovni tudy stlehho zdrav a do najpo-zdnj starosti /Kratka dijetetika, to jest saveti za ouvanje kvalitetnog ivota i ouvanje dobrog zdravlja sve do najkasnije starosti/ (1819), koje je koriteno i u naoj sredini.

Pedagoki propagator praktine orijentacije osnovne kole bio je Danijel Le-hocki /Daniel Lehock/ (1759 1841), koji je u svom radu Kniha o moudrm a kesanskm vychovvan dtek /Knjga o pametnom i hrianskom vaspitanju dece/ (Bratislava, 1786), predoio predlog nastavnog plana uenja o prirodi, botanici, biologiji, fizici, geografiji, istoriji, poljoprivredi itd. Knjiga je bila rairena i u vojvoanskoj sredini.

Slinu orijentaciju imala je i knjiga Ladislava Bartolomeda /Bartolomeides/ (1754 1825) Krtik histrie pirozen /Kratka istorija prirode/ (1798). U udbe-niku daje praktian pregled iz botanike, zoologije i mineralogije. Bartolomed je napisao i prvu knjigu iz oblasti geografije Geografia aneb vypsan okrlku s esti mapami /Geografija, ili opis zemaljske kugle sa est karata/ (1798). Prema Samue lu elovskom na obe dve knjige je bio angaovan i svetenik nemake evangelike crkve u Tori, Juraj Ribaj i koritene su u naim slovakim kolama.

U svim naim slovakim kolama koriteno je i vie udbenika fizike, meu-tim najvie je koriten udbenik Pavla Mihalka /Pavol Michalko/ (1752 1825), koji je delovao meu donjozemskim Slovacima u Piliu a kasnije u Iri (Maar-ska) i po uzoru na nemake udbenike napisao knjigu Fyzika aneb uen o piro-zen (nature) k prospchu jak celho nrodu tak zvlt lidu obecnho /Fizika ili uenje o prirodi (naturi) u korist kako celog naroda tako i obinih ljudi/ (Budn,1808).To je prvi slovaki udbenik fizike (Ondrukov, 1984, 121).

Profesor Kraljevske akademije u Bratislavi Matu /Mat / Pankl (1740 1798) napisao je knjigu iz oblasti fizike ali i delo Compenduim oeconomicae ruralis /Pregled poljoprivrede/ 1790. god., korekturu je uradio Juraj Ribaj. Uitelji u slo-vakim kolama u Vojvodini bili su duni da koriste ovu knjigu. Knjiga je trebala da slui u praktine svrhe.

Prema Samuelu elovskom, pretea slovake pedagogije, Samuel Teedik /Tee-dk/ je napisao vie od 140 radova razliite sadrine, pre svega iz oblasti pedago-gije i privrede. Vie njih je bilo poznato i koriteno i u naoj sredini (elovsky, 2011, 420). Prvi bukvari koji su koriteni kod evangelika na Donjoj zemlji nisu dosezali nivo boljih bukvara. Meutim, pismenost naroda je, ipak, bila na visokom nivou. Ve 1793. god. Sarvaanin Samuel Teedik /Teedk/ (1742 1820) je u svom lanku Mj nzor na uebnicu pre vie prakticko-ekonomick vidiecke

194

koly / Moj stav u vezi sa udbenikom za vee praktino-ekonomske provincijske kole/ dao predlog da se sastavi knjiga, koja bi bila i udbenik i narodnoobrazovni prirunik. Prema njegovim shvatanjima, sem trivija koji se podrazumevao, ue-nici bi trebali da ue biologiju, geografiju, ekonomiju, fiziku, bankarstvo, higije-nu, pedagogiju i, pored veronauke, i graansko-politiko vaspitanje. Teedikova Knieka k tan a k prvnm zatkum vzdlan kolskch dtek spodan podle poteby dolnozemsk mldee evanjelick /Knjiica za itanje i za prve poetke obrazovanja ureena za potrebe donjozemske omladine evangelike/ (Prespurg, 1778) bila je jedini tip univerzalnog udbenika, u kojem je eleo da savlada bari-jeru izmeu bukvara i biblije, sve do tampanja Kolarove /Kollr/ itanke iz 1825. godine. tanka anebo kniha k tan pro mlde ve kolch slovanskch v mstech a v ddinch /itanka, ili knjiga za itanje za omladinu u kolama slo-venskim u gradovima i selima/.

Za didaktike potrebe Danijel /Daniel/ Bocko (1751 1806, Sarva) je napisao Now Slabik /Novi bukvar/ (Vacov, 1801), koji se koristio due vreme i doiveo vie izdanja. Napisao je i viejezini bukvar Abecedr nejnovej aneb nauka k ten (Praha, 1816). Bocko se zalagao za humanistiki pravac vaspitanja i obrazo-vanja i imao je drugaija shvatanja nego Teedik ( Ondrukov, 1984, 115).

Prvi bukvar u Bakoj, koji je bio sastavljen za slovake uenike, napisao je Samuel Borovski /Borovsk/ (1783-1860, Pivnice). Nosi naslov Now na piro-zenm rozwrenj syllb zaloen Slabykr /Novi, na prirodnom rasporedu slogo-va zasnovan, bukvar/ (Skalica, 1853). Samuel Borovski je delovao u Bakoj od 1821. god. najpre kao evangeliki svetenik u Kucuri, od 1823. god. u Novoj ovi (Ravno Selo) a od 1826. god. sve do kraja ivota u Pivnicama. Pisao je na slovaki-zo vanom ekom jeziku i mnogo je radio na unapreenju slovakog kolstva. Imao je i bogato praktino iskustvo koje je stekao jo pre dolaska u Pivnice a bio je i crkveni dekan, ak 23 godine (Dudok, 1997, 41).

Poetkom 20. veka voena je rasprava o nastavi maternjeg jezika u slovakim kolama. Ministar kolstva Berzevici /Berzeviczy/ pre nego to je podneo predlog zakona u parlamentu (1904), sazvao je struni savet, na kome je panja usmerena, pre svega, na efikasnije metode nastave maarskog jezika u narodnim kolama. Kad je ministar kolstva podneo predlog zakona u parlamentu, u okviru priprema za nove izbore za ugarski parlament, u Petrovcu je 27 .11. 1904. god. odran veliki protestni skup na kome su uestvovali Milan Hoda, dr Milo Krno, dr Ljudovit Mi atek /udovt Mitek/, dr Jan Petrikovi /Jn Petrikovich/, glavne linosti kulturnog ivota vojvoanskih Slovaka. Ovaj skup je Milan Hoda nazvao prvim slovakim glasom protiv Berzevicijevog predloga, kojim ele da nam unite kolu i stave omu na vrat naim slovakim uiteljima. U svom govoru je istakao da mi-nistar kolstva eli da postavi barijeru izmeu roditelja i dece i da obrazovanje nar oda smatra za opasnu stvar. Naglasio je da takve kole, koje samo maarizira ju, nisu potrebne i da eli da nae kole uliju deci potovanje prema ocu i majci kao i prema maternjem jeziku.

Baki kolski inspektorat je 1911. god. naredio da se pokrene disciplinski po-stupak protiv kisakog uitelja Vladimira Miateka /Vladimr Mitek/ i iz istih

Jarmila Hodoli

195

razloga bila je u Petrovcu penzionisana uiteljica Ljudmila Kvaalova /udmila Kvaalov/. Hiljadu devetsto trinaeste godine nastavljen je progon i pokrenut je disciplinski postupak protiv petrovakog uitelja Juliusa Kubanjija /Jlius Kubny/ zbog nedovoljne nastave maarskog jezika. Jadan poloaj crkvenih uitelja opisu-je i Albert Marti (1855 1918), uitelj iz Padine, koji je, takoe, zbog toga to nije drao nastavu maarskog jezika, prevremeno penzionisan. U toku dvadeset godi-na uiteljevanja bio je 52 puta optuen zbog buntovnitva i neodravanja nastave maarskog jezika u koli, pa je 1895. god. kao etrdesetogodinjak penzionisan sa 420 kruna. Marti pie ovako: Ovakvo stanje u naim kolama, kada potenim uiteljima zapuavaju usta i hleb iz usta im uzimaju, moe da traje samo dotle dok prosvetom i nastavom upravljaju grofovi i propali pravnici, kolski inspektori sa priveskom dr, koji osnove nauke o vaspitanju znaju samo po uvenju (Potemra, 1990, 272).

Dr Ljudovit Miatek /udovt Mitek/ je na skupu izjavio da kolska reforma narodnim kolama preti unitenjem. Pedagoki asopis Domcnos a kola /Doma-instvo i kola/ je, takoe, kritiki pisao o predlogu kolskog zakona i dotakao se i pitanja finansiranja uitelja sa minimalnom platom od 600-800 kruna, u vreme kada je plata notara i svetenika iznosila minimalno1600 kruna. Nije prihvatao ni obavezu datu uiteljima da za 6 godina naue decu maarski jezik, niti kazne za one koji u nedovoljnoj meri ue decu ovaj jezik.

Zbog nepovoljnih politikih prilika, slovaka tampa je u periodu od 1901. do 1918. god. malo pisala o udbenicima. Slovake udbenike, koritene u narodnim (osnovnim) kolama na teritoriji srednje i istone Slovake, slovaka tampa nije evidentirala jer su o njima odluivale katolike biskupije. Oni su se, uglavnom, oslanjali na maarske udbenike, koje je izdavalo Drutvo svetog Stefana u Budimpeti i prevoeni su na slovaki jezik. U zapadnoj Slovakoj u slovakim katolikim narodnim kolama koriteni su udbenici koje je izdavalo Drutvo svetog Vojteha /Vojtech/. Oni nisu imali problema sa ministarstvom kolstva. U vreme najveeg pritiska na ministarstva kolstva u vezi udbenika slovakih evan-gelikih kola 1909. god. Drutvo svetog Vojteha je objavilo obavetenje da je ministarstvo odobrilo udbenike za slovake narodne kole.

Slovake evangelike narodne osnovne kole u Vojvodini su, meutim, sa slovakim udbenicima imali dosta velike probleme. Koritene su itanke Jana Beu /Jn Beo/ (1842-1905) I, II, III. Hiljadu devetsto devedeset druge godine ministarstvo kolstva je, u evangelikim kolama, zabranilo koritenje Beove itanke II. Uprkos tome to je Beova tanka III, rasprodata, autor je odluio da je ne izda u novom ispravljenom izdanju. U Narodnim novinama i u Domainstvu i koli je objasnio da je, naroito zbog velike potranje iz Bake, ipak nameravao da pripremi novo izdanje ove itanke i da je prva dva tabaka iz nje ve i bio tam-pao. Upozorili su ga, meutim, da jedna polovina itanke treba da bude maarska i jedna polovina slovaka sa ime se Beo nije saglasio i izjavio je: itanku koja bi bila udbenik za sve nastavne predmete, ne iskljuujui ni gramatiku tako se ogreiti o svaku racionalnu pegagogiju, takvo izdajstvo poiniti svom narodu ja

ISTORIJSKI PREGLED UDBENIKA NA SLOVAKOM JEZIKU U VOJVODINI...

196

nikada neu moi, a ako ne bude drugaije, bolje neka itanka propadne. (Po-temra, 1990, 332).

U periodu od 1907. 1908. god. veina udbenika za evangelike kole bila je, od strane ministarstva kolstva zabranjena ili nije dobila odobrenje za dalje ko ri-te nje u kolama.. To je bila posledica Aponijevih (prema Albert Apponyi, 1846 1933) kolskih zakona iz 1907 1908. god., prema kojim su samo ona ko la ili uitelji u nemaarskim narodnim osnovnim kolama, mogli da dobiju dravnu po drku u tom sluaju ako su koristili udbenike koje je odobrilo ministarstvo. Neki udbenici bili su zabranjeni (Uramov Obrzkov labikr /Ilustrovani bukvar/ i Bodickog Mluvnica a pravopis slovensk /Gramatika i pravopis slovaki/), koji su kasnije, ipak, odobreni. Drutvo Tranoscius objavilo je konkurs za nove udbe-nike, ali na konkurs nije stigao ni jedan rukopis. Postojali su razni predlozi za sa stavljanje novih itanki.

U Bakoj je reagovao Jozef Malijak /Jozef Maliak/ (1854-1945), koji je kriti-ko vao stare slovake itanke za narodne osnovne kole. Posle njihove zabrane, tra-io je da se nove itanke piu na osnovu modernih pedagokih principa. Predlagao je da se u itanke unesu najbolje narodne pripovetke, poslovice i narodne pesme iz Kolarevih /Kollar/ pesmarica (Potemra, 1990, 337).

Najrealniju inicijativu za sastavljanje itanki dali su slovaki uitelji iz Bakog seniorata 1912. god. Uitelj tefan Hruz /Hrz/ je predloio da se uitelji sami pri-hvate posla i nije preporuio da sastavljanje itanki preuzme na sebe seniorat. Na ovom savetovanju, 2. 10. 1912. god., uitelji su prihvatili obavezu da sastave slova ke itanke za slovake osnovne narodne kole a komisija je poverila tefana Kvasa a Karola Hila /Hl/ da izrade itanku za III IV razred i itanku za V VI razred. Odredili su i autore itanki. Moralno-pouni i zdravstveni deo trebao je da sastavi Jan /Jn/ ajak, privredu i fiziku Julius Kubani /Jlius Kubny/, veronauku Vladi nir Podhradski /Vladimr Podhradsk/, geografiju i biologiju tefan Kvas a istoriju Karol Hil /Hl/. Rukopis je trebao da bude gotov do 1. 03. 1913. god. i, stvarno, 1915. god. izale su obe itanke sa odobrenjem ministarstva kolstva (Potemra, 1990, 337-338).

Poetkom 1914. god. na generalnoj skuptini Tranosciusa bile su odobreni i neki drugi udbenici za slovake evangelike kole. Hiljadu devetsto etrnaeste god. Jan Slavik /Jn Slvik/ je u mijavskoj tampariji izdao Abecedar /Bukvar/ za I razred i itanku za II razred evangelikih a. v. kola.

Pitanje sastavljanja novih udbenika za slovake narodne osnovne kole po-novo je dolo na dnevni red posle nastanka ehoslovake i Kraljevine Srba, Hr-vata i Slovenaca 1918. god.

Godina 1918. je, za vojvoanske Slovake, predstavljala poetak novog razdoblja kada je poeo da se samostalno razvija njihov vlastiti kulturni ivot, koji je do tada bio vie vezan za kulturu a i izdavanje udbenika u Slovakoj. Vojvoanski Slova-ci su za svoju matinu zemlju Slovaku postali Slovaci u inostranstvu. Kultura je i dalje bila povezana sa matinom kulturom u Slovakoj, ali u vojvoanskoj sredi-ni poela je da se raa nova donjozemska inteligencija pri emu je, u posleratnom

Jarmila Hodoli

197

periodu, veliku ulogu odigralo osnivanje Slovake gimnazije u Bakom Petrovcu 1919, iste godine je osnovana i tamparija akcionarskog drutva. Od 1. 11. 1919. u tampariji je izlazio slovaki politiko-drutveni dvonedeljnik Dolnozemsk Slovk /Donjozemski Slovak/, koji je, posle njegovog gaenja, 1920. zamenio nedeljnik Nrodn jednota /Narodno jedinstvo/. Od 1920. u tampariji je tampan i Narodn /Narodni/ kalendar, koji je izlazio sve do 1944. u tirau od 6000 ak i 7500 primeraka, kada je promenio naziv u udov /narodski = za narod/ ka-lendr. I za slovako kolstvo je osnivanje tamparije imalo veliki znaaj. Prolo je ak trinaest godina a da naim kolama nije polo za rukom da se snabdeju sa svim slovakim itankama i jezikom vebankama na slovakom jeziku.

Prve kolske knjige namenjene slovakim kolama u Vojvodini tampane su odmah posle osnivanja tamparije. 1919. godine izala je tanka pre III IV. triedu slovenskch udovch kl /itanka za III IV razred slovakih narodnih (osnovnih) kola/ (151 str.), koju je sastavio uitelj tefan Kvas. Drugo, dopunje-no izdanje je izalo 1922. godine. Godine 1920. bio je tampan Obrzkov labi-kr /Ilustrovani bukvar/, koji su sastavile uiteljica Marija Rusnakova /Mria Rusnkov/ i Jn Podhradski /Podhradsk/. Te iste godine uitelji Darinka Vjestova /Viestov/ a Vladimr Miatek /Mitek/ sastavili su Slovensk tan-ku pre II. triedu slovenskch udovch kl (71 str.). Neto kasnije bila je sastav-ljena i tanka pre V-VI. triedu, koja nije dobila odobrenje za izdavanje.

tanka pre III. IV. triedu slovenskch udovch kl, koju je sastavio uitelj u Laliu i Kulpinu tefan Kvas, je sastavljena prema dotadanjim normama itan-ki, koje su sadrale tiva iz razliitih oblasti. Na poetku itanke su tekstovi srpske, hrvatske i slovenake himne. Onda je itanka podeljena na celine: kola; Porodica, Selo, Basne, Pripovetke, Moral (ponaanje, karakter), Geografski lanci, Istorijski deo, Nauka o zdravlju, Bioloki lanci, Gospod Bog i njegovo Kraljev-stvo. To znai da su iz jedne itanke uenici uili i prirodne nauke a ne samo slovaku knjievnost. Poto u to vreme originalna knjevnost za decu praktino nije postojala, aktuelno je bilo sastavljanje reovaniek/stihovnica/, autor ovog udbenika je u njega uneo knjievne tekstove lake stihove za decu, koje je pre-uzeo iz Reovaniek pre slovensk koly /Stihovanki za slovake kole/ (Banska Bistrica, 1850) Augusta Horislava kultetija /kultty/ (1819-1892). Ovi stihovi se ne nalaze samo u prva etiri dela (kola, Porodica, Selo, Basne, Pripovetke, Moral) ve i u delovima iz geografije, istorije, nauke o zdravlju, biologije, svuda tamo gde se tematski uklapaju u datu celinu. Sastavlja ne potpisuje autora ispod pesme, ve samo na kraju itanke, ali u sadraju navodi odakle je preuzeo pesmu tako to na vodi: Reovanky I, Reovanky II, ali ime njihovog autora ne navodi. Nekada umesto imena autora nevede Prema vie njih a navodi samo: Sasinka, Kuzma-nija /Kuzmny/, M. Dumnog /Dumn/, J. Zaborskog /Zborsk/, J. Kalinjaka /Kaliniak/, A. Sladkovia /Sldkovi/, M. Pohronskog /Pohronsk/, Z. Dijanika /Dianika/ i J. Grajhmana /Grajchman/. ak 32 rada je potpisano sa Prema vie njih, 26 radova je preuzeo iz kultetijevih Reovaniek, etiri rada su Sasin-kova, est radova Zaborskog a ostali autori su zastupljeni jednim radom. Kod

ISTORIJSKI PREGLED UDBENIKA NA SLOVAKOM JEZIKU U VOJVODINI...

198

ostalih radova nije mogue utvrditi odakle su preuzeti, naroito ne onih iz istorije, geografije, biologije i nauke o zdravlju. Za sve knjievne tekstove je tipino to da je u njima prisutno didaktiziranje i moralisanje, pokazivanje na dobre i loe osobi ne i postupke dece, opisuje se velika ljubav, privrenost domovini i slovakom na ro-du. Tekstovi su dopunjeni i anegdotama, poslovicama i zagonetkama. Za ondanje vreme itanka je dobro uraena i koristila se u svim slovakim narodnim osnov-nim kolama u Vojvodini.

Slovensk tanka pre II. triedu slovenskch udovch kl, koju su sastavili Darinka Vjestova a Vladimir Miatek, izala je 1920. god. a drugo neizmenjeno izdanje 1922. god. u Petrovcu. Sadri est celina: kola; Porodica, Naselje, Telo o veka, Zanimanja ljudi, Delovi godine. U svim celinama javljaju se i knjievni tekstovi Podjavoriske /Podjavorinsk/, R. U. Podtatranskog /Podtatransk/, kul-tetija /kultty/ Bahata, Dumnog /Dumn/, Dobinskog /Dobinsk/. Na nekim mestima je obeleeno odakle je autor preuzeo tekst, npr: Uram, lab., Belova i-tanka, Reovanky, Soko itd. Ova itanka je orijentisana na praktine pouke, naroito u vezi sa delovima tela, zanimanjima i delovima godine. to se sadraja tie, itanka nije obimna, ali ba zbog toga je za uitelje bila praktina jer je itavo gradivo uitelj mogao da pree tokom jedne kolske godine. U poreenju sa prvom ova itanka je pouna, ali sa manje didaktiziranja a i knjievni tekstovi usmera-vaju uenika ka prefinjenijoj osceajnosti. Pregledna je i prilagoena uzrastu uenika II razreda osnovne kole.

Sve ove itanke doivele su vie izdanja i koristile su se do 1928. god., ak i do 1930, kada su sami uitelji traili da se izrade novi udbenici.

Sa ciljem sastavljanja novih udbenika, tamparija akcionarskog drutva u Pe-trovcu organizirala je nekoliko savetovanja sa uiteljima i uz podrku ehoslova-kog saveza je dogovoreno da e nove udbenike sastaviti uitelj iz Stare Pazove Ferdo Klaik /Kltik/ (1895 1944, Stara Pazova). Ferdo Klaik je bio znaajna linost iz redova slovakih uitelja u slovakoj vojvoanskoj sredini. Roen je u Staroj Pazovi i sa suprugom Olgom /Oga/ imao je troje dece, dve kerke i sina Zlatka Klaika (1922 1990), kritiara i teoretiara knjievnosti za decu, koji je, kasnije, iveo u Slovakoj. Ferdo Klaik je zavrio Uiteljsku kolu u Osijeku a onda je kao uitelj radio u slovakom seocetu Ljubi u Sremu a, nakon toga, do kraja ivota u Staroj Pazovi. Godine 1923. obnovio je Slovaku itaonicu u Staroj Pa zovi. Tokom 1. svetskog rata obreo se na ruskom frontu. Uao je u redove eho-slo vakih legija i tamo radio kao emisar Narodnog vea. Kada je osnovan Istoni logor za Slovake, kojih je tamo bilo oko 5000, bio je zaduen da poduava zemlja-ke. Odatle je otiao u asopis Slovaki glasovi / Slovensk hlasy/ koji je ureivao Gregor Tajovski /Gregor Tajovsk/. Tamo je sastavio Kultrny zemepis Oravy a Liptova /Kulturni zemljopis Orave i Liptova/. Posle rata odlazi u Slovaku, ali tamo nije naao zaposlenje. Zbog toga se vratio u Pazovu gde se posvetio narodnoobrazov-nom radu a, naroito, razvoju kolstva. Ovde se vrsto zalagao za to da slovaki uitelji organizuju stalna uiteljska savetovanja. 1933. god. je u Narodnom kalen-daru pisao da nije zadovoljan sa itankama koje su, do tada, izale u Vojvodini:

Jarmila Hodoli

199

Za dananje prilike i okolnosti potreban nam je itav niz udbenika da nae kolstvo ve jednom bude jedinstveno i nastava se odvija u slovakom duhu. Moj ideal je oduvek bio da sa dvojicom-trojicom kolega stvorim najbolju kolu, uzoran razred Osnivanjem Matice slovake 1932. god. i njenog kolskog odbora jo vie se orijentisao na slovako kolstvo. U periodu od 1925. do 1927. god. u Staroj Pazovi je izdavao asopis za decu Zornika, koji je izlazio u, ak, neverovatnom tirau od 9000 primeraka. Zbog finansijskih tekoa asopis se ugasio (Hodoli-ov, 2014, 41-42).

Ferdo Klaik je autor Abecedra pre I. triedu eskoslovenskch udovch kl v Krovstve Srbov, Horvtov a Slovincov /Bukvar za I razred ehoslovakih narodnih /osnovnih/ kola u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca/,koji je izaao 1928. godine u Petrovcu. Bukvar nije pisan na nain abecede, ve prvo uvodi samoglasnike, koji su napisani i u tampanom i u pisanom obliku. Posle samogla-snika uvodi slovo M i prvu reenicu, koja je posle godinama ponavljana u naim bukvarima: Ema ima mamu. Uz upoznavanje vie slova se, ve negde na polovini bukvara, pojavljuju i cele reenice, i na kraju ak i dui tekst. Bukvar je na svakoj stranici ilustrovan odgovarajuim crteom. Sem ovoga sastavio je i tanku pre 2. triedu eskoslovenskch udovch kl (1928), tanku pre prv triedu s. udovch kl (1929), tanku pre 3.triedu eskoslovenskch udovch kl (1930), tanku pre 4. triedu eskoslovenskch udovch kl (1930), Cviebnicu sloven-iny pre 3. 4. triedu eskoslovenskch udovch kl (1932), tanku pre vyie triedy eskoslovenskch udovch kl (1932) i izbor i prevod sa srpskog jezika Juhoslovansk rozprvky/prie/ od Vuka Karadia (Bratislava, 1935). Svi ud-benici su doiveli nekoliko izdanja.

Klaikove itanke za 3. i 4. razred su se pribliile koncepciji novijih itanki. itanka za III razred ima 168 stranica i razdeljena je na pet delova: Potenje, Na-rodni ivot, Iz geografije, Iz istorije, Iz prirode. Zadnji deo je ralanjen na go-dinja doba: Jesen, Zima Prolee, Leto. U njoj su zastupljeni slovaki, eki, srp ski i ruski autori sa odgovarajuim tekstovima: P. O. Hviezdoslav, Jozef kultty, Jn ajak, Martin Sldkoviov, udmila Podjavorinsk, Samo Chalupka, Mria R-zusov, Martin Kukun, Jn Botto, Janko Jesensk, Jozef Ciger Hronsk, iz eke knjievnosti Adolf Heyduk, Karol Jaroslav Erben, Boena Nmcov, iz ruske Lav Nikolajevi Tolstoj a iz hrvatske Ivana Brli Maurani, Dositej Obra-dovi i drugi. Istorijski deo je razdeljen na pregled iz jugoslovenske i ehoslova-ke istorije.

Klaik je, na taj nain, postao jedini autor itanki (zajedno sedam), koje su tampane u kratkom vremenskom razmaku od dve godine. Godine 1933. u prvom broju asopisa N ivot /Na ivot/ koji je bio asopis Matice slovake u Jugosla-viji u lanku Revizija itanki Samuel ika odaje priznanje bratu Klaiku za sve njegove zasluge kod sastavljanja udbenika, ali predlae da itanka za II razred bude to hitnije ispravljena jer sadri mnogo jezikih greaka. ika navodi kon-kretne primere gde su potrebne ispravke tekstova i pogreno upotrebljenih rei.

ISTORIJSKI PREGLED UDBENIKA NA SLOVAKOM JEZIKU U VOJVODINI...

200

U predratnom periodu Klaik je postao najagilniji sastavlja itanki neu voj-voanskim Slovacima. Slovaki uitelji su se trudili da uenici slovakih kola, osim udbenika, imaju i odgovarajuu lektiru. Novine i asopisi su preporuivali knjige za decu i omladinu. Za dalje obrazovanje naglaavan je znaaj kolskih bi blioteka. Osim itanki u periodu od 1939. do 1941. a onda i posle rata u periodu od 1946. do 1947. slovaka deca u Vojvodini su, u svim kolama, itala asopis za decu Nae slnieko /Nae sunace/, koji je izdavala Matica slovaka u Jugoslaviji. U poetku, asopis je ureivala Adela ajakova-Petroviova a, posle rata, Olga Ba-bilonova Garajova /Oga Babylonov-Garayov/ (Hodoliov, 2011, 251).

Posle Drugog svetskog rata, u Federativnoj Narodnoj Republici Jugoslaviji je, u poreenju sa prethodnim periodom, koncepcija itanki promenjena. Drutveno-po-litika situacija i narodnooslobodilaka borba diktirali su tematiku novih itanki. Ve u prvim godinama posle osloboenja bilo je u Novom Sadu osnovano izdava-tvo Bratstvo i jedinstvo, koje je, osim beletristike, izdavalo i udbenike za po trebe kola narodnosti u Vojvodini. U ovom periodu udbenici se prevode sa srp skog na slovaki jezik a poinje i bogata delatnost na sastavljanju slovakih itanki i gramatika. Za potrebe slovake narodnosti udbenike je tampalo izdava-tvo Kultura u Bakom Petrovcu, ali poto nije moglo da realizuje izdavanje svih udbenika, 1955. god. bila je osnovana Komisija za izdavnje udbenika za potre-be narodnosti pri Savetu za prosvetu AP Vojvodine. Deset godina kasnije, 1965. god., osnovan je Pokrajinski zavod za izdavanje udbenika u Novom Sadu. Poja-vili su se novi autori kao to su bili Andrej ipkar i njegova supruga Marija (ro. Kardelisova) Mihal Kiselja /Michal Kysea/, Samuel Dubovski /Dubovsk/, Zu-zana Babinka /Babinkov/. 1968. god. u Zavodu je ve bilo tampano 87 naslova za kole sa slovakim nastavnim jezikom. Od 1974. god. u praksu se uvode novi na stavni programi za osnovne i srednje kole. Od osnivanja Zavoda do 1974. god. tampano je 229 naslova na slovakom jeziku u tirau od 352 410 primeraka. 1985. god., bilo je, od poetka, tampano 577 naslova udbenika i prirunika na slova-kom jeziku. Od 1977. god. postepeno poinje da se izdaje i Lektira za osnovnu kolu. Do danas je tampano 100 naslova lektire.

Od 1984. godine u Vojvodini vai zajedniki plan i program za predkolske usta-nove, osnovne i srednje kole. Svi udbenici se tampaju u saradnji sa beogradskim zavodom. Udbenici koji su izali 80-tih godina u kolama su se koristili ak dvadeset godina, ali od 2005. do 2010. godine itanke se koncipiraju prema novim nastavnim planovima i programima. Poeli su da se izdaju novi udbenici iz svih predmeta. Putem javnog konkursa sastavljaju se udbenici prema nastavnom programu iz svakog predmeta i izdaje ih Zavod za udbenike u Novom Sadu, kao odeljenje Zavoda za udbenike u Beogradu.

Moemo konstatovati da su dananji udbenici na visokom nivou, u itankama se prednost daje tekstovima slovakih vojvoanskih autora a za njihovo sastavljanje veoma su zasluni uitelji i univerzitetski profesori. U odeljenju za slovaki jezik, u stalnom radnom odnosu su dve zaposlene profesorke slovakog jezika i knjievno-sti, koje koordiniraju rad kod izdavanja udbenika. I njihovom zaslugom Slovaci u Vojvodini i uenici u slovakim kolama imaju struno ocenjene, kvalitetne a i

Jarmila Hodoli

201

estetski adekvatno ilustrovane udbenike na slovakom jeziku (Hodoliov, 2014, 42-43).

LITERATURA

elovsk, S. (2011). Z kultrnych dejn Slovkov vo Vojvodine. Bsky Petrovec: Miestny odbor Matice slovenskej v Srbsku.

Dudok, M.(1997). Vvin slovakistiky. Nov Sad: Spolok vojvodinskch slovakistov. Hodoliov, J.(2011). Kontry slovenskej vojvodinskej literatry a kultry. Bsky Petrovec: SVC.Hodoliov, J. (2014). Dejiny slovenskch uebnc vo Vojvodine do roku 1945. Bsky Petrovec:

Nov ivot, 3-4, 37-44. Kltik, F. (1928). Abecedr pre eskoslovensk udov koly v Krovstve Juhoslovanskom.

Petrovec: Vydva Matica slovensk v Juhoslvii. Nkladom a tlaou Knhtlaiarne as-tinrskej spolonosti, Petrovec, Bka.

Kltik, F. (1934). tanka pre tretiu triedu eskoslovenskch udovch kl v Krovstve Juhoslovanskom. Petrovec: Vydva a tla Knhtlaiare astinrska spolonos.

Kvas, .(1922). tanka pre III. IV. triedu slovenskch udovch kl. Druh doplnen vy-danie. Petrovec: Tlaou a nkladom Knhtlaiarne astinrskej spolonosti.

Ondrukov, M.(1984). udovchovn innos slovenskch uiteov nrodnch buditeov na Dolnej zemi v 18. a 19.storo. Martin: Matica slovensk.

Potemra, M.(1990). kolstvo na Slovensku v rokoch 1901-1918. Bibliografick prehad. Ko-ice: ttna vedeck kninica.

Viest,D.; Mitek, V. (1922). Slovensk tanka pre II. triedu slovenskch udovch kl. Druh nezmenen vydanie. Petrovec: Tlaou a nkladom Knhtlaiarne astinrskej spolonosti.

Jarmila Hodoli

A HISTORICAL REVIEW OF COURSEBOOKS IN SLOVAK LANGUAGE IN VOJVODINA BEFORE 1945

SUMMARY

The paper offers a review of coursebooks that were used in Slovak schools in Vojvodina before 1945, ever since the Slovak migration to this region in 1745. First coursebooks for Evangelists were used, coming from the present-day Slovakia, or coursebooks whose authors were Slovaks living in the region that is the present-day Hungary. The first coursebook in the Slovak language was written by Samuel Borovsk in 1853. He was an Evangelistic preacher in the Slovak village of Pivnice. After establishing a publishing house in Baki Petrovac in 1919, coursebooks in Slovak started being published, their authors being teachers from this area. The first reader was composed by tefan Kvas in 1920 and one of the most frequent authors is Ferdinand Kltik, who wrote seven coursebooks in a short period between 1928 and 1932.

Key words:coursebooks, Samuel Borovsk, Ferdinand Kltik.

ISTORIJSKI PREGLED UDBENIKA NA SLOVAKOM JEZIKU U VOJVODINI...