Ivan Kovacevic - Gastronomske Tradicijade Na 59

etnoantropoloki problemi

eMONOGRAFIJE

knjiga druga

ODELjENjE ZA ETNOLOGIJU I ANTROPOLOGIJU

UNIVERZITET U BEOGRADU FILOZOFSKI FAKULTET

Univerzitet u Beogradu Filozofski fakultet Odeljenje za etnologiju i antropologiju

etnoantropoloki problemi

eMONOGRAFIJE

Knjiga druga

Urednik doc. dr Milo Milenkovi

Sekretar redakcije Ivana Gaanovi, MA

Recenzenti

doc. dr Dragana Antonijevi doc. dr Zorica Ivanovi

Ureivaki odbor

Antonijevi Dragana (Odeljenje za etnologiju i antroplo-goiju, Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu i gl. i odg. urednica casopisa EAP); Araya Dujisin Rodrigo (Facultad Latinoamericana de Ciencias Sociales, Chile); Veselinovi-Hofman Mirjana (Katedra za muzikologiju Fakulteta mu-zikih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu); Vu-kovi Ivan (Odeljenje za filozofiju, Filozofski fakultet Uni-verziteta u Beogradu); Dimitrijevi Dejan (Department de sociologie-etrhnologie Universit de Nice Sophia Anti-polis); orevi Jelena (Odeljenje za politikologiju Fakul-teta Politickih nauka Univerziteta u Beogradu); Ivanovi

Zorica (Odeljenje za etnologiju i antropologiju, Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu); Karanovi Zoja (Odsek za srpsku knjizevnost, Filozofski fakultet Univerziteta u Novom Sadu); Kova Senka (Odeljenje za etnologiju i an-troplogiju, Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu); Potkonjak Sanja (Odsjek za etnologiju i kulturnu antropo-logiju, Filozofski fakuletet Univerziteta u Zagrebu); Radi Radmila (Institut za savremenu istoriju Srbije); Ribi Vla-dimir (Odeljenje za etnologiju i antropologiju Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu); Stanimirovi Vojislav (Katedra za pravnu prava, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu)

Etnoantropoloki problemi eMONOGRAFIJE su

neprofitno izdanje koje moete besplatno preuzeti na adresi:

www.anthroserbia.org

Ivan Kovaevi

NATIVNA ETNOGRAFIJA I NOVA TRADICIJA

Dva antropoloka eseja

Sadraj

Nativna etnografija i etnografija drugog u

poseti srpskom selu

9

Gastronomske tradicijade 59

Etnoantropoloki problemi eMONOGRAFIJE knj. 2

Nativna etnografija i etnografija drugog u poseti srpskom selu

1. deo

Etnografija srpskog sela u svom vremenu

Uvod - Dve etnografije srpskog sela

Prolo je tano pola veka od izlaska prvog izdanja knjige Doela Halperna, amerikog etnografa srpskog sela, u ok-viru poznate edicije Human Relations Area Files (HRAF), do pojave srpskog prevoda. Zahvaljujui urednikim inter-vencijama Mirjane Proi-Dvorni knjiga ''Srpsko selo''1 predstavlja, u odnosu na prvo izdanje, dodatno kompletira-nu publikaciju koja obuhvata i dopune preuzete iz integral-ne verzije doktorske teze i jo nekih izvora kao to su drugo, dopunjeno izdanje sa novim terenskim belekama i jedan poseban Haleprnov tekst u kome govori o svom istraiva-njeu Oraca.

Meutim, knjiga ''Srpsko selo'' ne zavreuje panju zbog pedesetogodinjeg jubileja ili zbog pojave srpskog prevoda. Napisi povodom takvih prilika mogu popunjavati stranice ''Hronika i prikaza'' u periodinim antropolokim izdanji-ma. Ovde se radi o neem sasvim drugom. Knjiga ''Srpsko

1 D. M. Halpern, Srpsko selo, Beograd, 2006.

IVAN KOVAEVI


10

selo'' je rezultat Halpernovog terenskog rada, rada koji po-kazuje sve odlike amerike etnografije i pogodna je za po-reenje sa nekim drugim knjigama, istog profila, tanije sa jednom knjigom, srpske produkcije.

Halpernova knjiga je, u odnosu na knjigu srpskih auto-ra, mnogo stotina puta vie citirana u svetskim antropolo-kim asopisima i knjigama, ali je to posledica jezika na ko-me je objavljena. ''Srpsko selo'' je dugo predstavljalo jedini izvor podataka na engleskom jeziku o srpskom selu proiste-kao iz namerne etnografske delatnosti. Retki su bili anglo-saksonski pisci antropolokih rasprava koji su koristili lite-raturu na srpskom jeziku, osim onih koji su posle Halperna boravili u tadanjoj Jugoslaviji i to postigli zahvaljujui ovla-davanju jezikom2. Nasuprot, razlici u citiranosti na anglo-saksonskom jezikom podruju, u srpskim naunim lanci-ma i knjigama, knjiga srpskih autora je citiranija, to je, ta-koe, posledica jezike barijere, koja je za mnoge poslerat-ne etnologe bila nepremostiva, ali i nedostupnosti same Halpernove knjige iji primerci su se mogli nai samo u ne-koliko specijalizovanih biblioteka. Ipak, ove razlike u re-cepciji ne utiu na osnov za poreenje, koje se odnosi na sa-draj samih i knjiga i nain njihovog nastanka.

2 Na primer Judin Hamel i Vilijam Lokvud. Vidi E. A. Ham-mel, Alternative Social structures and Ritual Realtions in the Balkans, Prentice-Hall Inc. 1968. i W. G. Lockwood, European Moslems. Economy and Ethnicity in Western Bosnia, Academic Press, 1975.

ETNOGRAFIJA DRUGOG NA SRPSKOM SELU


11

1. Komparativna osnova

Naini na koji su nastali Halpernovo ''Srpsko selo'' i srp-ska knjiga, koja e biti uporeena sa Halpernovom, su izu-zetno pogodni za komparativno prouavanje. Terenski rad koji je rezultirao tim monografijama obavljao se istovreme-no, u okviru istog regiona, na razdaljini od nekoliko deseti-na kilometara.

Vana razlika se sastoji u duini boravka na terenu jer je Halpern bio stacioniran godinu dana3, dok su autorke srp-ske monografije na terenu boravile svega dvadesetak dana. Knjiga nastala na osnovu rada nativnih etnografinja je ''Jar-menovci'' Srebrice Kneevi i Milke Jovanovi. One su, kao asistenti na Filozofskom fakultetu u Beogradu, istraivanje obavile pod neposrednim rukovodstvom Borivoja Drob-njakovia tadanjeg profesora etnologije i upravnika Semi-nara za etnologiju istog fakulteta. Prva faza njihovog istrai-vanja je obavljena od 1. do 11. avgusta 1953. godine. U toku istraivanja u Jarmenovcima je bio prisutan i Halpern4, ne-posredno po dolasku u Srbiju, a pre definitivnog opredelje-nja za terenski rad u nedalekom Oracu. Istraivanje u Jar-menovcu i njegovi razultati predstavljaju srpsku etnologiju tog doba obzirom da ga vre istraivai formirani na univer-zitetu i kao najbolji studenti u tom periodu izabrani za asi-stente sa naunom i univerzitetskom perspektivom.

''Srpsko selo'' i ''Jarmenovci'' su monografije umadij-skih sela koje se nalaze vrlo blizu jedno drugog. Autori mo-nografija su mladi istraivai, praktino poetnici, nepo-

3 D. M. Halpern, Op. cit. 348. 4 D. M. Halpern, Op. cit. 347.

IVAN KOVAEVI


12

sredno izali iz obrazovnog procesa koji istraivanja oba-vljaju skoro istovremeno. Osnovna razlika je u ne/pripad-nosti ispitivanoj kulturi to znai da su autorke monografije o Jarmenovacima nativni etnografi, a Halpern ameriki et-nograf koji hoe da opie srpsko selo. Delimino iz te razli-ke, a delimino i iz razlike u stavovima i tradiciji primljenim u toku edukacija, proizilazi i razlika u trajanju terenskog is-traivanja. Naime, nativnim etnografinjama je za prikuplja-nje podataka bilo potrebno dva odlaska na teren u trajanju od desetak dana, dok je Halpern, za izradu doktorske diser-tacije i objavljivanje prve knjige ''Srpsko selo'' u Oracu bo-ravio oko godinu dana.

Ve na prvi pogled uoljiva je razlika u naslovima ovih monografija umadijskih sela. Naziv knjige nativnih etno-grafinja je adekvatan i nepretenciozan5, dok je naziv Hal-pernove knjige prilagoen amerikom tritu knjiga koje trai optije naslove. Ovaj izdavako-trgovaki manir je strunjacima dobro poznat, pa kada su oni autori onda svoje kolege o stvarnom sadraju knjige obavetavaju kroz podnaslov, dok u sluaju kada su itaoci tih knjiga naslov, praktino, preskau i pravu informaciju trae u podnaslo-vu6. To se jasno vidi u sluaju knjiga ''Jarmenovci'' i ''Srpsko

5 Knjiga je izala u izdanju Srpske akademije nauka i umetno-sti, dakle u izdanju dravne i neprofitne ustanove, namenjena i-roj naunoj publici, a ne tritu.

6 Na razlike u naslovima etnografskih knjiga u Americi i Ev-ropi ukazao je pre skoro pola veka maarski etnolog Tama Ho-fer, ne uoavajui komercijalne uzroke. Vidi T. Hofer, Anthro-pologists and Native Ethnographer in Central European Villa-



13

selo'',jer da je izdavaka sudbina bila obrnuta ''Srpsko selo'' bi bilo o Jarmenovcima, a Halpernova knjiga bi se zvala jed-nostavno ''Oraac''.

Ove dve monografije umadijskih sela, iji je nastanak zapoeo u isto vreme su se, ak i kao zavrene knjige, poja-vile jedna za drugom, u kratkom razmaku prva verzija ''Srpskog sela'' 1956. i 1957. godine, a ''Jarmenovci'' 1958. godine.

Za poreenje etnografskih praksi, srpske i amerike, nije se mogla zamisliti bolja situacija, koja lii na dobro osmilje-ni eksperiment., Zajedniki cilj opisivanje ivota stanov-nika jednog sela - ostvaren je u u umadiji 1953. godine u je-dinstvu vremena i prostora. Ne postoji ni jedan spoljni fak-tor koji bi uslovio bilo koju razliku. One mogu proistei is-kljuivo iz, eventualnih, razlika srpske i amerike etnografi-je.

Poreenjem dve etnografije sela, Jarmenovaca i Oraca, moe se kvazi-eksperimentalno utvrditi postoje li uopte razlike izmeu amerike i srpske etnografije i ako ih ima i-me su uzrokovane, ili pak ako ih nema, koja je to zajednika osobina dve naune tradicije koja stvara iste etnografije.

Pre nego se uporede etnografije Oraca i Jarmenovaca potrebno je, u formi idealnih modela, opisati nauno-edu-kativne situacije etnografa u Americi i Srbiji i ispitati jo ne-ke srpsko-amerike parelele.

ges: Comparative Notes on the Profesional Personality of Two Disciplines, Current Anthropology, Vol. 9. No. 4. 1968. 314.

IVAN KOVAEVI


14

2. Idealni etnograf

Idealni model amerikog etnografa sredine HH veka

Ameriki etnograf je obrazovan kao antropolog i zove se antropolog. Njegovo antropoloka znanje i obrazovanje je veoma malo i stoga se moe smatrati neobrazovanim an-tropologom. Njegov kurukulum7 je veoma slab to se tie antropoloke teorije i antropoloke interpretacije i najee sveden na jedan kurs. Potom je kombinovan sa dva do tri kursa specifinih etnografskih ili, ree, antropolokih zna-nja (na primer keramika Pueblo indijanaca, srodstvo kod Masaja i obiaji ribara na Tora-Tora ili Bora-Bora) i potom, do potrebnog broja bodova neophodnih za diplomu, pu-njen fizikom antropologijom (na primer antropometrija i duina bedrene kosti kod ena u tri planinska sela u Gruzi-ji), lingvistikom (na primer dijalekti junog Teksasa), prai-storijskom arheologijom (na primer slikarstvo Altamire ili izrada udica od ronatih delova sobova severne Evrope).8

7 Detaljan pregled antropolokog obrazovanja na amerikim univerzitetima neposredno posle drugog svetskog rata dat je u E. W. Voegelin, Anthropology in American University, American Anthropologist, N.s. Vol. 52. No. 3. 1950. 350-391.

8 U usmenoj istoriji amerike antropologije za njenu etvro-poljnu sudbinu je najee okrivljavana okupiranost amerikim indijancima, to su potvrdila i istorijska istraivanja razvoja am-rike antropologije. Vidi R. Darnell, History af Anthropology in Historical Perspective, Annual Review of Anthropology, Vol. 1977. 413.



15

Tako ''obrazovan'' antropolog je dalekometnim prekoo-kenaskim katapultom lansiran na neko egzotino ostrvo9 da napravi svoj doktorat/knjigu o ivotu ostrvljana ili u neko evropsko selo da opie ivot seljana10. Sa veoma slabom predspremom, ija je eventualna dopuna uslovljena indivi-dualnom spoznajom sopstvenog neznanja, ameriki ''an-tropolog'' nije ni mogao nita drugo osim da pokua da pie etnografiju.

Idealni model srpskog etnografa sredine HH veka

Srpski etnograf je obrazovan kao etnolog i zove se etno-log. Njegovo antropoloko znanje ne postoji. Njegov kuri-kulum11 se sastojao iz samo etiri struna predmeta: trivijal-

9 Takav put je bio uobiajen jo sredinom sedamdestih godi-na dvadesetog veka u okvirima etvoropoljne antropologije. Na primer potonji postmodernista Dord Markus svoje postajanje antropologom opisuje kao specijalizaciju za Okeaniju i dugotraj-ni terenski rad na Tongi u okviru koga se bavio klasinim tema-ma kao to su srodstvo, ritual, politika i religija rezidualnim prou-avanjem lokalne zajednice. (G. E. Marcus, The Passion of Anthropology in the U.S Circa 2004, Anthropological Quarterly, Vol. 7-8, No. 3. 2005. 674.)

10 Sam Halpern pie kako je pre svog prvog etnografskog po-kuaja u Srbiji bio na dva arheoloka, jednom paleontolokom i jednom geolokom istraivanju, autostoperskom i biciklisti-kom putovanju po svetu gde je video Laponce u vreme skuplja-nja irvasa i Eskime na Aljasci. (D. M.Halpern, Op.cit. 348.)

11 Razvoj kurikuluma na Odeljenju za etnologiju opisan je u M. Barjaktarovi, Katedra za etnologiju u Sto godina Filozofskog fakulteta, Beograd, 1963.287-300. i N. Pavkovi, Odeljenje za etno-

IVAN KOVAEVI


16

nih uoptavanja etnografskih podataka pod nazivom ''op-ta'' etnologija12 i etnografskih data grupisanih u tri grupe: regionalna etnologija sveta13, opta etnologija Jugoslavije14 i regionalna etnologija Jugoslavije15 i mnotva neetnolokig predmeta (istorija, arheologija, fizika antropologija, dija-lektologija, istorija umetnosti, antropogeografija). Tako edukovan etnolog bi dobio zadatak da opie jedno selo ili grupu sela (''predeonu celinu'') kao uslov sticanja najvieg

logiju i antropologiju, u Filozofski fakultet 1838-1998, Beograd. 1998. 479-484. Najnoviji kurikulum studija etnologije i antropolo-gije je dostupan na http://www.f.bg.ac.rs/etnologija_antropologija.

12 Vidi na primer M. Barjaktarovi, Osnovi opte etnologije, Beo-grad, 1977.

13 Stvarni sastojci tog predmeta su bili poptuno nasumini i haotino sakupljeni, pa razbacani, podaci o raznoraznim kultu-rama iz najraznovrsnijih izvora koji su selektovani samo zato to su lako dostupni - na primer objavljene putopisne beleke, ili ne-ki sluajni prevod etnografske i/ili antropoloke knjige).

14 Etnografske estice grupisane po ''velikim temama'' od kojih neke ak i nemaju veze sa etnologijom/antropologijom kao to je ''etnogeneza''. Ostale teme su bile ''materijalna kultu-ra'', duhovna kultura'' i ''drutveni ivot''. Deo tog predmeta je dva puta bio pretoen u udbenike: B. Drobnjakovi, Etnologija naroda Jugoslavije 1, Beograd, 1960. i P. Vlahovi, Obiaji verovanja i prazoverice naroda Jugoslavije, Beograd, 1972..

15 Poseban galimatijas koji se se sastojao iz potpuno razliito koncipiranih ''etnografskih'' pregleda jugoslovenskih republika, pri emu se deavalo da se prikaz neke republike u velikoj meri iscrpljivao u opisivanju granica geografskih, geomorfolokih predeonih celina.



17

naunog zvanja doktorata. Nespremljeni, ak i za taj zada-tak, ispunjavali su ga uglavnom oni koji su, raspolagali pri-marnim iskustvom iz predstudentskog ili predgimnazij-skog ivota na selu, piui doktorate koji se mogu nazvati ''ivot u mom selu''.16 Nije udo to su ljudi, koji su oprede-ljivali karijere diplomiranih studenata, bili iskljuivi u prefe-renciji seoskog porekla u odnosu na gradsko. Tako formira-ni srpski etnolog bio je nateran da pokua da pie etnografi-ju. 3. T. Hofer o evropskoj etnografiji i amerikoj antro-

pologiji

Poreenje razultata amerikih antropologa i centralno-evropskih etnografa, u radu maarskog etnografa, Tama-a Hofera17 objavljeno 1968. godine u jednom od vodeih amerikih antropolokih asopisa, ''Current Anthropo-logy'', postalo je referentno18. Prema Hoferu za outsider-e, primarni ciljevi su ''objektivnost'', teorija i formulisanje zakona, dok je za insider-e na prvom mestu istraivanje,

16 Takvi doktorati su na primer o Brodarevu, Aleksinakom i Vranjskom Pomoravlju. Vidi P. Vlahovi, Brodarevo i okolina, Be-ograd, 1958 (doktorat odbranjen na Filozofskom fakultetu 1958. godine.); Dragoslav Antonijevi, Aleksinako Pomoravlje, Beo-grad, 1971. (doktorat odbranjen na Filozofskom fakultetu 1963. godine.)

17 T. Hofer, Op. Cit. 18 D. Lewis, Anthropology and Colonialisme, Current

Anthropology, Vol. 14. No. 5. 1973, 588-589.

IVAN KOVAEVI


18

definisanje i slavljenje kulturne jedinstvenosti,19 to bi, po njegovom miljenju, bila razlika izmeu prirodnih i hu-manistikih nauka. Te razlike su smatra Hofer uslovile razliiti prikaz evropskog seljaka koga ameriki antropo-lozi predstavljaju kroz depresivnu sliku drutvenog sloma i nerazvijenosti, dok nativni etnografi istiu dinamiku kompleksnost i bogatstvo domaih kulturnih formi i pro-cesa.20

Postojanje prirodno naune strategije u amerikoj an-tropologiji otelotvoreno je u HRAF-u koji ima za cilj da stvori/otkrije naune zakone putem komparativnog me-toda zasnovanog na logici eksperimenta. Meutim samo stvaranje iskustvene evidencije je iznutra nagrizlo prirod-nonauni pristup i postalo samo sebi svrha svodei HRAF na sirovu banku podataka.21 dovodei u pitanje mogu-nost prirodno naunog modela i dajui argumente onima koji u takav model ne veruju. Sa druge strane, odsustvo na-une strategije u etnografiji, o kojoj govori Hofer, dozvo-ljava da joj se imputira, politika strategija ''slavljenja kul-turne jedinstvenosti'' kao naslee evropskog nacionalizma devetnaestog i prve polovine dvadesetog veka, to pro-blematizuje humanistiki i uopte nauni karakter takve ''nauke''.

Opta slika depresivnog sloma ili isticanje bogatstva kulturnih formi su pre impresije itaoca, a retko zakljuci insjaderskih etnografa ili autsajderskih antropologa. Ono

19 T. Hofer, Op. cit. 314.; D.Lewis, Op. cit. 588. 20 T. Hofer, Loc. cit. 21 J. Fabijan, Vrijeme i drugo.Kako antropologija pravi svoj preedmet,

Niki, 2001. 115.



19

to je podlono poreenju je etnografija koju su stvorili i jedan i drugi.

4. Cviji i Boas - jedna srbo-amerika paralela

Jedno mogue poreenje amerike i srpke etnografije/an-

tropologije dao je M. Milenkovi izjednaavajui boasovsku antropologiju i cvijievsku etnologiju u zajednikom shvata-nju po kome etnografija prethodi klasifikaciji grae, formiranju hipoteza i izgradnji teorija. U doktoratu pod naslovom ''Teori-ja etnografije u savremenoj antropologiji (1982-2002)'' M. Mi-lenkovi pie:

''Epistemoloki naivna koncepcija etnografije kao prikup-

ljanja podataka nezavisno i izvan teorijskog sistema, kao delat-nost koja prethodi klasifikaciji grae, formiranju hipoteza i iz-gradnji teorija, jeste prvi i kljuni element saglasnosti boasov-ske antropologije kao kulturne kritike i cvijievske etnologije kao nacionalne nauke. Oba zasnivaa ostavila su u nasleu na-ivnu koncepciju istraivanja, i prateu sliku nauke...''22

Odreene ideje iz ovog stava vredi promisliti, da bi se jasni-

je sagledale slinosti/razlike srpske i amerike etnografije dva-desetog veka. Meutim, odmah se mora konstatovati da je Cvijiev koncept, zapravo, bitno dugaiji i da etnografija u tom konceptu ne prethodi teoriji, ve predstavlja sredinji deo ''etnologije kao nacionalne nauke''. Cvijievo teorijsko polazi-

22 M. Milenkovi, ''Teorija etnografije u savremenoj antropologiji (-1982-2002''), doktorska diseratcija odbranjena na Filozofskom fakultetu u Beogradu 22. maja 2006. godine.

IVAN KOVAEVI


20

te je polazite istog nemakog romantizma devetnaestog ve-ka. Sublimirano ono glasi: postoji narodni duh koji se emanira u svim kulturnim tvorevinama jedog naroda konstituiui ga. Narodni duh stvara kulturne tvorevine ali i na osnovu kultur-nih tvorevina moemo rekonstruisati narodni duh. Etnografi-ja slui da opie kulturne injenice i utvrdi njihov geografski raspored. Kada se utvrdi gde se teritorijalno nalaze kulturne i-njenice odreenog naroda prestaje etnografija i poinje upo-treba razliitih artefakata, od kojih su uniforma i puka najade-kvatniji, sa ciljem da se sve teritorije, na kojima se javljaju kul-turne injenice koje je proizveo jedan narodni duh, nau u jed-noj dravi koja e biti ureena onako kako tom narodnom du-hu najvie odgovara. To znai da se Cvijiev koncept sastoji iz teorijskog dela, zapravo metafizike teorije meusobnog kon-stituisanja narodnog duha i njegovih emanacija, zatim etno-grafije kao nauke koja sakuplja ''narodnosne'' injenice i na kraju njihove socijalne upotrebe, koje se sastoji iz politike i vojne akcije objedinjavanja odreenih teritorija.

Svakako da ovako sagledana i sprovedena drutvena uloga nauke nije posluila M. Milenkoviu za izjednaavanje boa-sovske i cvijievske etnografije, ali osnov takve paralele ne mo-e biti ni odnos empirije i teorije, jer cvijievska koncepcija ni-je ''epistemoloki naivna koncepcija etnografije'', ve metafi-ziki utemeljena kvazi nauka sa jasnim politikim zadatkom, kojoj je etnografija dokazno sredstvo.

Realizacija politikog programa u okviru koga je nastala istovremeno je bila i limit cvijievske etnografije, koja je svoj logian kraj doivela posle prvog svetskog rata kada su se politikim (vojnim, diplomatskim) sredstvima ostvarili



21

svi zadaci23 zbog kojih uopte postoji tako zasnovana disci-plina nazvana nekim od naziva kao to su ''antropogeografija''

23 Razmiljanja o potrebi za ''nacionalnom'' naukom nisu zamrla ni u najnovijim pregledima razvitka srpske etnologije/antropologi-je. Tako opisujui poslednju deceniju prolog veka S. Naumovi pi-e: ''Veina modernista nije pokazala elju da traga za novim naini-ma bavljenja nacionalnom naukom ak ni kada je drutvena potreba za njom ponovo otvorena poetkom devedesetih, sa otpoinjanjem graanskih ratova na teritoriji bive Jugoslavije.'' (S. Naumovi, Na-cionalizacija nacionalne nauke? Politika etnologije/antropologije u srbiji i Hrvatskoj tokom prve polovine devedesetih godina dvadese-tog veka, u S. Kova (ur.), Problemi kulturnog identiteta stanovnitva savre-mene Srbije, Beograd, 2005. 39.)

Tano je da to nisu inili modernisti, ali su veliko nastojanje u tom pravcu pokazali razni slikari, knjievnici, pisci knjiga o najstari-jem narodu, beli i crni magovi, zapravo svi oni koji su pomislili da otpoinjanjem graanskih ratova na teritoriji bive Jugoslavije dola-zi njihovo doba i da e se svakojako prevaranstvo, podvoenjem pod ''nacionalnonauni'' kiobran, biti automatski zatieno od raci-onalne provere i ocene. Pitanje je kako se to ''otvorila potreba za na-cionalnom naukom'' i kako se uopte moe otvoriti potreba za naukom koja je utvrivala ''etniki'' karakter nekoga na osnovu njegovih obi-aja, verovanja, ishrane, naina graenja kua ili pletenja arapa. Be-smislenost takve ''nacionalne nauke'' su pokazali upravo pomenuti pripadnici mitomanske sekcije profesionalnih patriota, jer ak ni oni nisu posegli za tako ''ubedljivim'' dokazima nacionalne teritorijalno-sti kakvi su gibanica ili gust pasulj, ljivovica, ajkaa i iljkan.

Nema novih naina bavljenja ''nacionalnom naukom''. ''Nauka'' je nacionalna samo ako se njom bavi na nain Cvijieve etno-antro-pogeografske kole, mada ni tada, pa ni sada, ne moe biti nazvana naukom zbog metafizikog konstituisanja centralnog pojma ''na-rodnog duha'' i njegovog postuliranja kao glavnog predmeta prou-

IVAN KOVAEVI


22

ili ''etnologija'' ili ''nacionalna nauka o narodu'' ili ''etnografija'' itd.

Dovravanje akademskog konstituisanja etnologije u Srbiji (1906), zavretak njenog nacionalnog zadatka stvara-njem Kraljevine Srba Hrvata i Slovenaca i Cvijieva smrt (1927) su granice perioda u kome se u celini iscrpla ''cviji-evska etnologija'' i postepeno se stvarala disciplina koje je neto vie nalik boasovskoj ''epistemoloki naivnoj kon-cepciji etnografije''. Meutim i ta slinost je delimina. Gu-bei metafiziko teorijsko utemeljenje na poetku i politi-ko-diplomatsko-vojnu realizaciju na kraju internog dija-hronijskog sleda unutar koncepta, srpska etnologija, etabli-rana posle Prvog svetskog rata, poinje da se okree ka shvatanju da nauka poinje injenicama, ali se u celini svoje prakse na tom poetku i zadrava. Izgradnje teorija skoro da ne postoji ni kao ideja u kratkim uvodniarskim ''teorij-skim'' pasusima udbenika, a klasifikacija se sastoji iz pre-pakivanja etnografskih podataka, mada nisu bili eksplicirani razlozi takvog postupka, pri emu se takvi radovi nazivaju ''naunim delima''. I tu se javlja kljuna razlika u odnosu na boasovsku etnografiju/antropologiju jer nema ideje o uop-tavanju i izgradnji teorije koje treba da poslue u boasov-skoj kulturnoj kritici. U pitanju je etnografija po sebi i za se-be, koja je sama sebi svrha, jer poznavanje ''narodnosti'', ka-ko se zvala etnografija iz druge polovine devetnaestog veka,

avanja i zastupanja. Iracionalnost konstitusanja predmeta i bespo-govorno avansno zastupnitvo su dve elementa zbog kojih ideje ''nacionalne'' nauke pripadaju istoriji iskrivljene svesti, a ne istoriji nauke.



23

i koje imalo za cilj da vidi ''ko smo i dokle smo'', vie nije bi-lo potrebno.

U trenutku kada se gubi potreba za dokazivanjem da se u nekom selu granine zone seljani oseaju nacionalno na od-reen nain i nose odela za koje je ''utvreno'' da su emana-cija odreenog narodnog duha i jedu hranu emaniranu na isti nain, javlja se, oekivano i jedino mogue, bekstvo u prolost i etabliranja ''istorijskog'' karaktera discipline. Isto-rijska dimenzija je dovela do novog kolapsa jer je traeno od ispitanika da se seaju prolih vekova, unazad skoro do doseljenja Slovena, a njihovi su iskazi tretirani kao svedoe-nje o prolosti i nazivani ''opisi pojava dugog trajanja''. Stan-dardna, i proceduralno jo u XIX veku propisana, srpska istoriografija je sa indignacijom odbacivala ovakve rekon-stukcije smatrajui ih, sa pravom, proizvoljnim spekulacija-ma. To znai da se i takva ''istorijski'' usmerena etnografija ne moe smatrati slinom boasovskom. Tek u drugoj polo-vini dvadesetog veka javljaju se, skoro iznueno socijalnim i naunim okruenjem, neuki pokuaji etnografije savreme-nosti nazvane ''savremene promene narodne kulture''24. Be-leenje ''savremenih promena u narodnoj kulturi'', makar se svodile na konstatacije kao to je: nekada su u kui imali og-njite, a sada poret na drva zvani ''smederevac'', jeste stva-ranje zapisa o onome to se vidi i zatekne prilikom teren-skog rada. I dalje je to bila etnografija po sebi i za sebe, ama-terska, jer univerzitetsko obrazovanje nije stvaralo predu-slove za ispitivanje savremenosti, ali bar nije imala unapred

24 Simpozijum: Etnoloko prouavanje savremenih promena u narod-noj kulturi (28-30 januar 1974) , Etnografski Institut SANU, Be-ograd, 1974.

IVAN KOVAEVI


24

inkorporirano ogranienje da predstavlja beleenje neijih seanja ili jo ee seanja o prepriavanim seanjima.

5. Ciljevi

Kada su prozvoene deskriptivne monografije sela u

njihovim kratkim predgovorima su vrlo turo postulirani ciljevi koje su sami etnografi postavili ili koji proizilaze iz i-re naune politike pa ak i irih socijalnih zahteva. Potpuno nejasna drutvena uloga etnologije u periodu posle drugog svetskog rata stvarala je potekoe u preciziranju ciljeva jedne monografije sela. Stoga je predgovor za monografiju ''Jarmenovci'' napisao prof. Borivoje Drobnjakovi, tada najvei autoritet u struci, a samu monografiju njegove asi-stentkinje Srebrica Kneevi i Milka Jovanovi.

Iz predgovora25 se vidi stanovite i praksa da drava et-nologiju doivljava kao nauku koja tezaurie informacije o selima Srbije i, po potrebi, te podatke prua na uvid. Naime Vlada FNRJ i Organizacija Ujedinjenih nacija su sprovodile plan elektrifikacije i unapreenja poljoprivrede i tom cilju predvidele stvaranje ''meunarodnog demosntracionog centra za elektrifikaciju sela i poljoprivrednih radova''. Vla-da FNRJ se obratila Srpskoj akademiji nauka, a Srpska aka-demija nauka, svom Etnografskom institutu da predloi se-lo koje e postati ''meunarodni demonstracioni centar''. Predlog Etnografskog instituta SAN da to budu umadijska sela Jarmenovci i atornja je usvojen, to je posluilo autori-ma monografije kao povod za etnografiju Jarmenovaca.

25 B. Drobnjakovi, Predgovor u S. Kneevi-M .Jovanovi, Jarmenovci, Beograd, 1958. 1.



25

Osnovna pretpostavka je bila da e sela kao demonstra-cioni centar za elektrifikaciju ''za relativno kratko vreme iz-meniti svoj lik, a njihovo stanovnitvo nain ivota i rada'' pa se smatra korisnim da budu prouena i na osnovu toga uradi monografija '' u kojoj bi bio propraen njihov razvoj od vremena od kada se moe pratiti pa do dananjih dana''26 Obzirom da se oekuju brze promene u ivotu seljana Jar-menovaca monografija e ''biti od koristi za uporeivanje prikazanog ivota i rada u prolosti sa ivotom i radom koji nastaje''.27

U nemogunosti da se suprotstavi vladajuoj antitradici-onalistikoj i ''progresivistikoj'' ideologiji koja je, napustiv-i moskovski imperijalni zagrljaj, ula u blie odnose sa svetskim transformacijskim procesima (UN), kao ni pood-maklim dvadesetovekovnim procesima transformacije tra-dicijske kulture srpskog seljaka, etnolozi su prihvatili ulogu ''spasioca od zaborava'' neega to je ve vie od jedan vek detaljno proueno i zabeleeno u stotinama etnografskih publikacija. Postupak, koji prilii arheolozima ija istraiva-nja pretdohe veim promenama okoline (izgradnja aku-mulacionih jezera hidroelektrana) i proizilazi iz stvarne ne-istraenosti date lokacije, primenjen je i u etnologiji sa obra-zloenjem neophodnosti da se ''zabelei pre nego to ne-stane''. Ovim trikom se, bar jo za izvesno vreme, produ-avao vek etnologije kao nauke, koja nije vezana za istorij-ske izvore ve za terenski rad i istovrmeno sticala drutve-na legitimacija discipline. Svest o ogranienom vremenu u kome ovakav trik moe obezbeivati disciplinarnu egzi-

26 B. Drobnjakovi, Loc. cit. 27 B. Drobnjakovi, Op. cit. 2.

IVAN KOVAEVI


26

stenciju se vidi i iz formulacije da ''e i ova monografija biti od koristi za uporeivanje prikazanog ivota i rada u pro-losti sa ivotom i radom koji nastaje''28, to nagovetava budua istraivanja ''savremenih promena''.29

Ukoliko se neutemeljenost ciljeva koji uzrokuju nasta-nak etnografskog opisa Jarmenovaca moe oekivati us-led nagomilavanja simptoma klinike smrti etnologije u Srbiji, onda bi se moglo oekivati da e ciljevi koji dovode amerikog etnografa u Srbiju (i na jo hiljade lokacija i-rom sveta) biti jasni i na vrstim metodolokim i episte-molokim osnovama.

Knjiga '''Srpsko selo'' sadri vie tekstova u kojima se govori o ciljevima i namerama koje su rukovodile autora da istrai srpsko selo, konkretno Oraac, i napie mono-grafiju o njemu. Osim autorovog uvoda pisanih za dva iz-danja na engleskom jeziku i za srpsko izdanje, tu su i tekst ''Dugorona ispitivanja u Oracu'' objavljen 1987. i duga-

28 B. Drobnjakovi, Loc. cit. 29 Velika nesigurnost u formiranju ciljeva i naina istraiva-

nja tokom prve posleratne decenije osim pomenute fiksacije za kulturu srpskog devetanestovekovnog seljaka ima kao uzrok i potpunu teorijsku i metodoloku needukovanost, ali i sasvim nejasnu optu koncepciju sistema drutvenih nauka. Sovjetska koncepcija istorijskog materijalzima, koji zamenjuje sociologi-ju i antropologiju jer su ''buroaske nauke'', i ostavlja neki sue-ni prostor ''etnografiji'' nije ostvarena ni u periodu aplikacije svega to je sovjetsko, a po nestanku sovjetskih uzora vie nije bila aktuelna. Odustavi od sovjetskog modela kreatori naune politike su zapravo odustali i od uplitanja u sloene procese si-stematisanja drutvenih nauka preputajui ih same sebi u raz-vojnom smislu, uz finansiranje koje ima za cilj ''status quo''.



27

ak razgovor autora sa dr Mirjanom Proi-Dvorni u ko-jem autor govori o razlozima dolaska u Srbiju i istraivanja srpskog sela. Osim ovih tekstova tu je u predgovor prvom engleskom izdanju Konarada Arensberga, koji je ''podra-vao i vodio ovaj projekat''30

Na poetku predgovora prvom izdanju autor govori o razlozima koji su doveli do toga da se istraivanje obavi u Jugoslaviji31 i razlozima izbora sela Oraac koje je, prema autoru, takoe bilo izabrano za mesto pomoi UN lokal-nom razvoju32 i bilo dovoljno daleko od gradova da ne bi trpelo ''neposredne gradske uticaje''.33 Predgovor drugom engleskom izdanju i tekst o dugoronim istraivanjima govore iz jedne druge, naknadne perpspektive iz koje se sagledavaju kasnija, dopunska istraivanja, koja se odnose na ''promene'' za razliku od prvog ''sakupljanja materijala za doktorsku disertaciju u klasinom etnografskom smi-slu''34

Ciljevi istraivanja u Oracu formulisani su u predgovoru Halpernovog mentora Konrada Arensberga koji smatra da ''znanja o narodnim kulturama'' stvaraju osnov za poreenje svetskih civilizacija radi boljeg razumevanja tokova drutve-

30 D. M. Halpern, Op.cit. 22. 31 Ti razlozi su to to je Jugoslavija ''mesto susreta kultu-

ra'', jedina od slovenskih zemalja ''otvorena'' za amerike an-tropologe i relativno neprouena od strane antropologa sa Zapada.

32 D. M. Halpern, Op. cit. 232-234. 33 D. M. Halpern, Op. cit. 17. 34 D. M. Halpern, Op.cit. 23.

IVAN KOVAEVI


28

nih i kulturnih promena.35 Meutim, ovaj komparativni meta-okvir ne sadri konkretna uputstva za terenski rad, za izbor sa-draja koji se posmatraju/opisuju, pa ak ni ne stvaraju preci-zno znanje samih istraivaa o tome emu njihova istraivanja slue. Umesto toga sami istraivai prenebregavaju bilo kakav opti okvir sopstvenog istraivanja i smatraju da njihov rad slui da istrai neistraeno te da je dostizanje stanja istraenosti neke teritorije cilj po sebi.36

U retrospektivi, pola veka kasnije, Halpern istie dve kara-kteristike amerike antropologije pedesetih i estdesetih godi-ne dvadesetog veka: prouavanje zajednice i ''ira komapartiv-na perspektiva''. ''Cilj studija kae Halpern u razgovorima sa Mirjanom Proi Dvorni voenim 2003. i 2004 godine je bio da se izgradi sveobuhvatna, detaljna slika zajednice, njene drutvene strukture i organizacije, ekonomije, kulture i to tako da se dobijeni rezultati mogu uporeivati sa slikama drugih

35 C.Arensberg, Predgovor prvom izdanju na engleskom jeziku (1957), u D. M. Halpern, Op,cit. 15.

36 Slini stavovi su iznoeni jo krajem sedamdesetih godina dvadesetog veka u srpskoj etnologiji, dodue u usmenom obliku. Naime, govorilo se o belim povrinama na karti Srbije, a pod tim ''belim povrinama'' su se podrazumevale ''neistraene predeone celine''. Te, zamiljene karte su se rezlikovale u zavisnosti da li su zamiljane etnoloki, pa su se kao crne, istraene oblasti, smatra-le one koje su obraene u knjigama iz serije ''ivot i obiaji'' ''Srpskog etnografskog zbornika'' SANU ili su zamiljane vie antropogeografski ''prema knjigama iz serije ''Naselja i stanovni-tvo''. Bez obzira na nain zamiljanja karata se belim povrina-ma njihov smisao je bio da se produi ivot takvim istraivanji-ma i pisanju etnografskih i antropogeografskih monografija do potupnog ''zacrnjavanja'' mape Srbije.



29

slinih zajednica irom sveta''37. Ovakva strategija je stvorila najveu banku antropolokih podataka Human Realtions Area Files (HRAF) u okviru koje je izala prva verzija ''Srpskog sela''. 38

6. Naini

Retki su etnografi koji u svojim monografijama detalj-

no opisuju sopstvene postupke posmatranja, razgovora i drugih puteva stvaranja iskustvene evidencije koja se po-tom pretae u etnografski tekst. Takav sluaj je i sa dve monografije o umadijski selima Oracu i Jarmenovcima.

Za etnografski posao u srpskoj etnologiji nisu postoja-la nikakva precizna uputstva iako je sve do kraja sedamde-setih godina dvadesetog veka vailo uverenje da ''ako srp-ska etnologija nije na teorijskom nivou svetske antropolo-gije, ono bar svoj zadatak beleenja injenica tj. terenski rad obavlja savreno''. U ovom stavu sadrana je redukcija

37 D. M. Halpern, Op.cit. 358. Kao uzore za formulisanje ci-ljeva i naina istraivanja Halpern navodi studije Riversa o pan-skoj zajednici, poznatu studiju Oskara Luisa o Tepoclanu, knjei-gu o bugarskom selu I. Sandersa i radove svog mentora K. Aren-sberga o irskom selu. (Ibid.)

38 Utvrivanje uspenosti glavne strategije HRAF-a, izgrad-nje naunih zakona na osnovu komparativnog metoda, nije predmet ovog rada, ali se moe sa velikom sigurnou pretposta-viti da su ovako zamiljena i realizovana terenska istraivanja iz-vrila dodatnu etnografizaciju amerike antropologije, jer je ak i etnografskoj radnikoj klasi stvarao svest/iluziju o pripadnosti naunom projektu i mogunosti da se u njemu, kasnije, uestvu-je i to ne samo na etnografski nain.

IVAN KOVAEVI


30

nauke na dva sastavna dela - injenice i teoriju , uz jo je-dan stav koji glasi: ''nama teorija nije ni potrebna, a inje-nice o naem narodu dobro znamo i dobro sakupljamo''39. Kao podsetnici za terenska istraivanja koriena su razna ''uputstva'' sastavljena uglavnom pre drugog svetskog ra-ta.40 koja predstavljaju relativno razraene spiskove poja-va koje treba opisati. Kada su se u iroj jugoslovenskoj na-unoj javnosti javili zahtevi za preciznijim beleenjem, ko-ji su se ogledali u tekstovima objavljenim u jugosloven-skom etnolokom asopisu ''Etnoloki pregled'' odziv srpskih etnologa je izostao.41

Iz samog etnografskog teksta o Jarmenovcima nije mogue rekonstruisati postupak beleenja, broj ispitani-ka, nain formulisanja pitanja i druge elemente etnograf-

39 Interesantno je da su osnovni stavovi koji su usmeravali srpsku etnologiju nekoliko decenija posle drugog svetskog rata prenoeni usmeno, to govori da su prenosioci tih stavova bili nespremni da ih objave i izloe sudu naune kritike. Najvie ste-pen javnosti na kojem su iznoeni su bili usmene diskusije na go-dinjim skupovima etnologa ili diskusije u okviru raznih ciklusa predavanja u naunim insitutima.

40 Ta uputstva su sastavljali Jovan Cviji, Tihomir orevi, Jovan Erdeljanovi i drugi.

41 Dva teksta koji se mogu smatrati vanim po pitanju zahte-va za preciznou beleenja i prezentiranja etnografskih injeni-ca su prevod lanka poljskih autora Zbignjeva Bjalija i Eve ar-necke Bjali i tekst Zorice Rajkovi (Z. Bjali E. arnecka-Bjali, Uz probleme provjeravanja u etnografskim terenskim istraiva-njima, Etnoloki pregled, 3. Beograd, 1961.; Z. Rajkovi, Obiljeja etnografske grae i metode njezina terenskog istraivanja, Etno-loki pregled, 12. 1974. 129-134.)



31

skog postupka. Vrlo sporadino se moe iitati individu-alni izkaz kao to je sluaj u verovanjima o predznacima smrti gde se navodi ime informanta i potpuni opis verova-nja, magijskih radnji i etnoeskplikacija magijskih radnji i stvarnih dogaaja.42 Zapravo, ceo tekst je napisan u mani-ru etnografskog uoptavanja, koje ne koristi pojedinane iskaze ak ni kao primere, to je tradicionalni postupak srpske etnografije.

Na osnovu prisustva brojnih uvoda, pregodvora, do-dataka i intervjua u srpskom izdanju Halpernove knjige moglo bi se oekivati da e se u amerikoj etnografiji srp-skog sela nai neto vie podataka o samom postupku pri-kupljanja materijala na terenu i o predspremi istraivaa. Meutim, Halpern opisuje naine prenoenja, odnosno neprenoenja, ''tehnika terenskog istraivanja'' u ameri-koj antropologiji kao neto to je bilo obavijeno ''neka-kvim velom mistine vetine''.

''Pre desetak godina pie Halpern 1957. godine se

uopte nije govorilo o tehnici terenskog istraivanja. Kao da je u pitanju bila neka vrsta zanata, svaki antropolog kao da je uvao svoje sopstvene tajne o tome, poput kraljev-

42 ''Vida Mihajlovi je jedne noi ula lupu po prozoru i videla ogromnu pticu koja se svim silama napregla da razbije staklo i ue u sobu. 'Kao da je htela i duvar da izvali', kae Vida. Kad je svanulo ptice je nastalo. Sutradan, da bi s eoslobodila ove napasti (pojava ptice s etumai nesreom ili smru), Vida je pribegla maiji: zakopala je ivu maku ispred kue na mestu ispred pro-zora, ali je nesrea ipak dola: umrla joj je erka: 'vila joj uzela du-u'.'' (S. Kneevi-M. Jovanovi, Op.cit.97.)

IVAN KOVAEVI


32

skog kuvara koji nikom ne odaje omiljene recepte. Sa ova-kvom praksom se prestalo nakon Drugog svtetskog rata, tako da su postale ee raprave o tehnikama terenskog is-traivanja. No, i pored toga, metodi rada na terenu su i da-lje bili obavijeni nekakvim oreolom mistine vetine. Tako su, barem, izgledale injenice u koje sam bio uveren kao antropolog poetnik, koji se spremao da krene na svoj prvi veliki terenski istraivaki projekat.''43

Tako ne/spreman istraiva se snalazio razvijajui pri-

godne postupke kontakta sa ispitanicima.44 Najnovije iz-danje, na srpskom jeziku, dopunjeno je tekstovim pisme-nih sastava tadanjih uenika i autobiografskim zapisima starijih itelja sela45 to, zahvaljujui postojanju tih belea-ka, naknadno i delimino, uklapa knjigu u modu postmo-dernistikog ''omoguavanja prouavanim da sami govo-re''.

7 . Rezultati

Ukoliko su naini pisanja ove dve etnografije, svesno ili

nesvesno, neeksplicirani, krajnja slika, opis Jarmenovaca i Oraca, je sasvim jasna i iz nje se oitavaju rezultati svake ponaosob, koji se pak mogu uporediti radi zakljuka o od-nosu nativne etnografije i etnografije drugog.

43 D. M. Halpren, Op. cit. 17. 44 D. M. Halpern, Op. ct. 19. 45 M. Proi-Dvorni, Pola veka posmatranja srpske seoske zajed-

nice oima amerikih antropologa, u D. M. Halpern, Op. cit. 6.



33

Neke tematske razlike proizilaze iz optih koncepcija pisanja monografija u srpskoj etnologiji i amerikoj antro-pologiji. One prizilaze iz dela amerike antropologije, koji se pod znatnim uticajem urbane sociologije okretao ''pro-uavanjima zajednice'' (''Community Studies''), i kome je pripadao Halpernov mentor Arensberg46. Tu orijentaciju autor ''Srpskog sela'' opisuje kao ''koncept prouavanja za-jednice, prvenstveno seoske zajednice'' sa ciljem stvaranja sveobuhvatne slike strukture, organizacije, ekonomije i kulture.

Srpska etnologija, pogotovo posle drugog svetskog ra-ta, izgubila je iz svog vidokruga one elemente koji bi se mogli nazvati politikom antropologijom. U periodu pre Drugog svetskog rata srpski etnolozi su se bavili ovim te-mama npr. politikim ivotom dinarskih plemena (J.Erde-ljanovi)47 ili organizacijom srpskog sela u devetneestom veku (T.orevi). Sigurno je da nestanak tema politike antropologije iz srpske etnologije nastaje usled prirode komunsttike jednopartijske diktature koja nije dozvolja-vala nikakvo razmatranje politikih odnosa. Politika vlast komunistike partije u selu i dravi je ''uspeno'' usposta-

46 Arensbergova studija irskog sela se smatra klasinom stu-dijom zajednice u formativnom i zrelom razdoblju ovih studija Vidi G. Gorunovi, Konceptualni okviri etnoloko-antroplo-kog prouavanja novog naselja u predgrau, u S.Kova (ur.), Problemi kulturnog identiteta stanovnitva savremene Srbije, Beograd, 2005. 239-240.

47 O Erdeljanovievim ''etnopolitkim'' radovima vidi N. Pa-vkovi, Etno-politikoloki pogledi Jovana Erdeljanovia, Gla-snik Etnografskog instituta SANU, XLIV, Beograd, 271-278.

IVAN KOVAEVI


34

vljena, dok je svet na ''putu socijalistike revolucije'' i ne-ma nikakve potreba za bilo kakvom ''politikom''. Stoga monografija o Jarmenovcima ne sadri poglavlja poput ''Vlast i selo'' i ''Oraanin i spoljni svet'' u kojima Halpern, na primer, opisuje ulogu drave u seoskom ivotu ili po-glede seljana na svetsku politiku situaciju.

Sa druge strane pod uticajem srpske etnografije, mono-grafija o Oracu sadri i neto to nije uobiajeno u ame-rikim etnografijama. Radi se o poglavljima o materijalnoj kulturi kao to je na primer '' Stanite odevanje ishrana'' za koja Halpern, u intervjuju 2003-4 godine, kae: ''Moje is-traivanje u srpskom selu imalo je jednu posebnu dimen-ziju Koja je delom bila rezultat uticaja domaih etnologa. To se ogleda u poglavljima o materijalnoj kulturi, bogato ilustrovanim preciznim crteima moje supruge, koja nisu uobiajena komponenta u amerikim studijama.''48

Ipak tematska rezliitost je od manjeg znaaja u odno-su na jednu slinost koja obeleava obe knjige. Ta slinost je epistemolokog karaktera i odnosi se na pitanje ta je to to saznajemo iz obe knjige o srpskom selu.

Da bi smo odgovorili na to pitanje i da bi mogli da kon-statujemo emu slue ili, mogu da poslue, podaci iz knji-ga o srpskom selu, moramo konstatovati da su obe, kao i

48 D. M. Halpern, Op.cit. 358. Isti stav je prisutan i u predgo-voru za prvo izdanje: ''Vreme koje smo provodili sa srpskim et-nolozima je bilo izuzetno korisno, iako su se njihovi metodi i in-teresi, kojin su usresreeni na materijalnu kulturu i poreklo sta-novnitva, unekoliko razlikuju od pristupa i predmeta prouava-nja veine amerikih antropologa''. (D. M. Halpern, Op. cit. 17.)



35

hiljade drugih etnografskih monografija, pisane u etno-grafskom prezentu.

Uspon razmatranje etnografskog prezenta u antropo-logiji se obino vezuje za Johanesa Fabijana i njegovu knji-gu ''Vreme i drugo. Kako antropologija pravi svoj pred-met''49 Sa druge strane, u sluajevima gde je etnologija/an-tropologija imala bliski susret sa istoriografijom, kao to je bilo u Srbiji, etnografski prezent je imao negativan pred-znak meu onim etnolozima koji su ovladavali zanatom istoriara.50 Sadraj Fabijanovih primedbi,51 koje se odno-se na ''statistiki'' i ''statiki'' greh etnografskog prezenta, mogu se prepoznati u obe etnografije srpskog sela, pri e-mu je Halpernov opis Oraca opremljen nekim tabelama ekonomske statistike i specifinih podataka koji se odnose na privrednu aktivnost domainstava. Meutim, apriorno obacivanje etnografskog prezenta usled ''statistike'' greke tj. odsustva kvantifikativnih modifikatora52 nije mogue jer takvo odsustvo nije ineherentno etnografskom prezentu. Ono je prisutno u takvom etnografskom pisanju ali nije

49 J.Fabijan, Op. cit. 50 .Petrovi, Etnoloke beleke s puta po Bosni i Hercego-

vini u jesen 1953. godine, Glasnik zemaljskog muzeja Bosne i Hercego-vine, Etnologija, Nova serija, sv. 35/36 1980-1981, Sarajevo, 1981.

51 Nesvesno ili namerno Fabijan svoju kritiku usmerava na ''prikaze drugih kultura'' to je klasino shvatanje antropologije, koje vie prilii srednjokolskoj obavetenosti ili svesnoj kon-strukciji konstruisanja drugog ime i njegova kritika dobija sve osobine konstrukta.

52 J.Fabijan, Op.cit. 102

IVAN KOVAEVI


36

obavezno. Etnografije uglavnom ne sadre precizno izra-ene frekvencije opisivane pojave poput ''70% ispitanika'', ali esto sadre nebrojanu frekvenciju upravo poput one o kojoj govori Fabijan. I u sociolokim empirijskim istraiva-njima sa velikom statistikom preciznou se u konanoj analizi precizna brojana statistika pretvara u opisnu kvan-tifikaciju. Takve kvantifikacije, koje Fabijan smatra ''uslo-vom opte valjanosti tvrdnje''53 povremeno su prisutne u etnografijama Jarmenovaca i Oraca u obliku ''obino''54 ili ''uobiajeno je da'' to bi odgovaralo pojmu ''veina'' koji navodi Fabijan.

Obe etnografije se delimino ''opiru'' i drugom elemen-tu Fabijanove kritike etnografskog prezenta utoliko to osim u ''etnografskom prezentu'' govore i u prolom vre-menu koje je uglavnom neprecizno i oznaava se sa ''rani-je'', pre'', ''nekada'' ''u prolosti'', a ree precizno kao na primer ''pre 1948 godine'' i sl. Ovo opiranje je jo jae kada se uzme u obzir da je Fabijanova kritika ''statinosti'' etno-grafskog prezenta logiki mogua, ali statistiki beznaaj-na kada su klasine etnografske monografije u pitanju, to ne bi bilo mogue opovrnuti ak ni nekim primerom koji bi svedoio da su opisivani matrilenarci do izlaska mono-grafije popatrilinearili. Takoe, imputiranje upotrebi ''et-nografskog prezenta'' da ''u najgorem sluaju sadri pret-postavke o tome da se primitivci ponavljaju, da su predvi-

53 Loc. cit. 54 Na primer: ''Pele se obino dre u blizini kue...'' (S.Kne-

evi-M.Jovanovi, Op.cit. 35) ili ''U veini seoskih kua se tri dana obeduje na slami...'' (D. M. Halpern, Op. Cit. 215.)



37

dljivi i konzervativni''55 je politizacija prepuna ostraeno izmatanih zakljuaka. Tvrdnja o ''ontolokoj greki'' ne stoji kada je u pitanju upotreba prezenta pri pisanju mo-nografije umadijskih sela, ali ih uopte ne oslobaa kriti-ke za veliku hronoloku nepreciznost. Pojmovi kao ''neka-da'', ''pre'' ''ranije'' ne mogu izdraati elementarnu kritiku i zahteve za preciznou iskaza. Zahtev da se uz monogra-fije poput monografija Trobrijana, Tikopije ili Nuera na-znae godine kada je vren terenski rad pa bi naslovi glasili ''Trobrijan 1914 godine'', ''Tikopija 1929 godine'' ili ''Nuer 1935 godine'', koji je izneo Li, bi mogao opstati da se ne radi o vremenu terenskih istraivanja, a ne o rekonstruisa-nom ivotu koji je najee bio ve sasvim drugaiji u go-dini koja bi stajala u naslovu knjige.56 Stoga primenovanje u ''Oraac1953'' i ''Jarmenovci 1953 i 1956'' ne bi doprinelo pre-ciziranju podataka u umadijskim monografijama.

Umesto ovakog repozicioniranja u vremenu mogue je upotrebljavati etnografski prezent u ''izvornom'' znaenju. Prema tom znaenju etngrafski prezent opisuje stanje ''pre stranih uticaja'' i to vreme bi za Acteke bilo oko 1519 godine i Kortezovog dolaska, za indijance Vampoang u Masausecu 1620. godina, a za ''neuznemiravana plemena'' Nove Gvineje 1941. godina57. U ovom sluaju etnografski prezent bi opisi-vao ''primitivne'' kulture neposredno po otkriu, a pre nego

55 J.Fabijan, Op.cit. 103. 56 J.Burton, Shadows at Twilight: A Note on History and the Et-

hnographic Present, Proceedings of the American Philosophical Society, Vol. 132. No. 2. 1988.429.

57 Ibid. 423.

IVAN KOVAEVI


38

to je kontakt sa Evropljanima naruio njihov ekvilibrijum58. Ovakav koncept ne pomae mnogo u temporalnoj precizno-sti kao ni pomenuti Liov predlog, a uz to je otvoren ka Fabija-novoj kritici da se ''drugi'' smatraju ''konzervativni'' i ''predvi-dljivi''. Meutim, cilj koji se time eli postii je legitiman, jer se izbegava, ili bar pokuava da izbegne, prouavanje kontakta kultura onda kada takvo prouavanje nije ciljano. Drugo je pi-tanje koliko je mogue logikim postupkom apstrahovati real-ne akulturacione procese i konstruisati ''izvorne'' ili ''netaknu-te'' forme. U monografijama o umadijskom selu ovakav pri-stup bi otvorio pitanje ta treba smatrati ''nultim stanjem'' i da li je to srpsko selo u doba vladavine Turaka, ili srpsko selo za vreme vladavine Miloa Obrenovia59 ili pre drugog svet-skog rata, ili pre industrijalizacije ili pre gastarbajterizacije. Sa druge strane ovako shvaen etnografski prezent bi vie od-govarao onome to je u umadijskim monografijama nazva-no ''nekada'', ''ranije'' ili ''u ranijem periodu'' nego opisu stvari u vreme istraivanja koje je gramatiki opisano sadanjim vremenom. Meutim, nemogunost da se odgovori na pi-tanje koje je to vreme ''nateknutosti'' javlja se i u istorijski ''istijim'' situacijama od umadijske te ak i kod pomenu-tih ''plemena'' onemoguava takvu etnografiju.

Sasvim je drugo pitanje prouavanja razliitik drutvenih dinamika i u mogunosti da se u okviru takvog prouavanja uoavaju razlike u dinamici pojedinih drutava, odnosno poje-

58 Loc. Cit. 59 Istorijski orijentisani srpski etnolozi su svoja arhivska istra-

ivanja, koja omoguuju vremensku limitaciju, tako i nazivali. Na primer T.orevi, Iz Srbije Kneza Miloa. Stanovnitvo nase-lja., Beograd, 1924.



39

dinanih perioda u njihovoj istoriji. Jo je relevatnije za etno-grafska pisanja nagovestiti mogunost svesne izgradnje ideal-tipskih modela sa analitikim ciljem. U tom sluaju se svesno, na osnovu saznanja koja su datovana, koja razlikuje ''normu'' od ''ideala'', koja su svesno statistizovana i statizovana izgrau-je, idealni model pojave da bi se prouio.

U jednom ranom radu Edmund Li je, oslanjajui se na Malinovskog, napravio razliku izmeu aktualnog ponaanja pojedinaca, ''norme'' kojom je nazvao prosek individualnih ponaanja i ''ideala'' kojim oznaava deskripciju samih sebe i sopstvenog drutva samih ispitivanih.60 Primena ove distink-cije u etnografskim tekstovima, sa jedne strane, kao i Fabijano-vo poznavanje i aplikacija ovog stava, sa druge strane, bi otklo-nilo odreene nesporazume oko ''statistike'' greke etnograf-skog prezenta.61 Kada je re o dve monografije srpskog sela svakako da bi Liova distinkcija imala veliki znaaj u precizno-sti opisa pogotovo kada je re o monografiji o Jarmenovcima gde su se etnografinje, po sopstvenom kazivanju, zadrale dvedesetak dana to znai da je posmatranje kao uvid u inje-nice bilo mogue samo kada se radi predmetima, dok su infor-

60 E. R. Leach, Jinghpaw Kinship Treminology, The Journal of -the Royal Anthropological Institute of Great Britain and Ireland, Vol. 75. No. . 1945. 59. Tekst je ponovo objavljen u poznatoj Liovoj knjizi ''Rethinking Anthropology'' 1966. godine.

61 Na znaaj ove Liove distinkcije ukazao sam jo pre skoro tri decenije. (I.Kovaevi, Vrednost usmenog izvora za proua-vanje tradicionalnog drutvenog ivota, Simpozijum ''Seoski dani Sretena Vukosavljevia, Knj. 5. Prijepolje, 1978. 125-126.) No, va-nije od toga je da je Liov tekst bio dostupan ve 1945. godine to uopte nije zanimalo onoga ko je namerio da pravi galamu.

IVAN KOVAEVI


40

macije o najveem delu opisanih fenomena prikupljene razgo-vorom sa seljanima. U tom razgovoru su se morali preplitati i ''norma'' i ''ideal'' u Liovom smislu rei kao i to da su infor-manti to to su priali etnografinjama moda ''uli'', moda ''videli'' ili, pak, moda ''doiveli''.62 Meutim ni Halpernov boravak u selu od jedne godine ne omoguava veliko povea-nje uloge posmatranja u stvaranju iskustvene evidencije jer, kada se, na primer, radi o godinjim obiajima posmatra je za godinu dana u mogunosti da posmatra odvijanje jednog pra-znika u celini u jednom izvoenju. Ti podaci bi odgovarali, i to u jednini, onome to Li naziva aktuaelnim ponaanjem i koje je pojedinano, individualno te se tek kroz statistiku analizu takvih ponaanja dolazi do ''norme''. Stoga je i opis Oraca ne-precizan jer je zasnovan na neizdiferenciranim ''normama'' i ''idealima''.

8. umadijski derbi: nativna etnografija vs etnografija

drugog

Antropologija drugog, anglo-ameriko ''spoljanje'' pro-uavanje drugih i evropsko prouavanje samih sebe, nativ-na etnografija/etnologija/antropologija su skoro ceo dve-deseti vek iveli u skladu meusobnog nedodira. Pitanje njihovog meusobnog odnosa nije postavljeno ni u Fran-cuskoj gde su paralelno egzistirale ne ometajui jedna dru-gu. Tek sa masovnijom edukacijom antropologa poreklom iz zemalja Treeg sveta i njihovim aktivnim ukljuivanjem u englesku ili ameriku antropoloku zajednicu postavilo se pitanje ta je zapravo ''nativni'' antropolog i da li je on u ne-

62 Z.Rajkovi, op.cit.



41

emu drugaiji od onog dobro poznatog antropologa koji odlazi u nepoznato da o tome napie etnografsku knjigu. U centru se nalo pitanje epistemike povlaenosti, pa i mo-gue interesno grupisanje i suprotstavljanje na osnovu nje-ga. Prva reakcija na pretpostavljenu epistemiku povlae-nost indigenih antropologa se svodi na ukazivanje kao mo-derna drutva nisu homogena i da se antropolog svojim obrazovanjem, ekonomskim statusom i stilom ivota soci-jalno diferencira od mnogih drutvenih grupa unutar dru-tva u kome je roen, te da u odnosu na njih vie nije ''nati-van''.63 Osim novih pojmova kao to je ''antropologija kod kue''64 i prihvatanja ''nativne'' karakteristike65 i postmoder-nizacija je ovu debatu uinila dodatno sloenijom.66

63 K.Narayan, How Native Is a ''Native'' Anthroplogist?, American Anthropologist, N.s. Vol. 95. No.. 3. 1993. 671.

64 Zbornici ''Anthropologists at Home in North America'' i ''Anthropology at Home'' pojavili su se 1981. i 1987 godine. godine. Vidi. D. Messerschmidt (Ed.), ''Anthropologists at Home in North America. Methods in Study of Ones Own Society, Cambridge Univ. Press. 1981. i A.Jackson (Ed.), Anthropology at Home, London 1987.

65 Na primer M. Mendelstam-Balcer pie: ''Spremna sam da opiem sebe kao ''nativnog antropologa'' (bez kapitalisanja) kada piem o suburbiji Vaingtona gde sam roena''. (M. Mandel-stam-Balzer, Introduction u M. Mandelstam-Balzer (Ed.), Cultu-re Incarnate. Native Anthropology from Russia, 1995. 3.

66 Videti i M. Kanaaneh, The ''Anthroplogicality'' of Indige-nous Anthropology, Dialectical Anthropology, 22. 1997.; S. Ryang, Native Anthropology and Other Problems, Dialectical Anthropo-logy, 22. 1997.; M. Peirano, When Anthrooplogy is at home: The

IVAN KOVAEVI


42

Sasvim konkretno poreenje etnografija koje su o uma-dijski selima napisali ''spoljni'' i ''nativni'' etnografi, daleko pre poetaka rasprave, moe doprineti razumevanju nekih elemenata koji se u raspravama o nativnoj etnografiji meu-sobno kontaminiraju kao to su na primer disciplinarne tra-dicije i pespektive, pitanje postojanja i, u sluaju postojanja, obima epistemike povlaenosti, kao i ideoloka uitava-nja u etnografske spise.

Osnovni zakljuak koji proizilazi iz uporedne analize monografije ''Jarmenovci'' i knjige o Oracu je da kulturno poreklo etnografskog delatnika nije od presudnog znaaja za krajnji proizvod. Razlike mogu nastati iz edukacije an-tropologa, ali ona ne mora biti vezana za kulturu, naciju, dr-avu, ve moe proistei iz razliitih ''kola'' i ''pravaca'' unutar istih optih okolnosti nastalih roenjem ili odrasta-njem. U umadijskom sluaju bazina slinost, okeanom razdvojenih, edukativnih procesa kojima se formira etno-graf presudno odreuje njegove rezultate.

Ranije ukazana tematska nepodudarnost dve monogra-fije ne utie bitno na poreenje prirode etnografskog mate-rijala koji donose. Obe etnografije su klasina etnografska proza. Osnovna karkteristika tog etnografskog materijala je opisana nainom njegovog iznoenja u etnografskom prezentu, sa svim njegovim epistemolokim ogranienjima i uz skoro jednako mestimino, delimino i nasumino ot-klanjanje tih ogranienja kroz kvalitativno pominjanje fre-kvencije neke pojave i relativno neprecizno datovanje u po-menima prolosti. U obe etnografije je jednako nemogue

Different Contexsts of a Single Discipline, Annual Review of Anthropology, Vol. 27. 1998



43

otkriti ta su etnografi uoili/saznali kao indivualno, aktual-no ponaanje, a ta bi bili ''norma '' i ''ideal''. U najveem broju sluajeva se iz ovako iznete grae ne moe saznati da li su isptivani svoje iskaze zasnovali na sopstvenom doi-vljaju ili na prepriavanju.

Na osnovu odsustva razlika izmeu ''spoljne'' i ''nativne'' etnografije umadijskih sela mogue dodadtno razmotriti celu skalu na osi prapadanje-nepripadanje. Na jednom kra-ju te skale bi bio realni ameriki antropolog meu ljivama, a na drugoj strani, moemo zamisliti, nativnog etnologa umadinca koji pie monografiju svog sopstvenog sela u kome je proveo detinjstvo sve do polaska u gimnaziju. Upr-kos diskrimatornom insistiranju na seljakom poreklu prili-kom selekcije kadrova za neveliki broj radnih mesta profe-sionalnih etnologa poluautoetnografija bazirana na seanji-ma iz detiljstva i mladosti, uz moguu obnovu za vreme go-dinjeg odmora, nije postala dominantna u Srbiji. Tako usko shvaena epistemika povlaenost bi dovela do toga da autoetnograf napie samo jednu jedinu knjigu koja bi mu omoguila sticanje najvieg naunog zvanja, i tu zaustavila u karijeri. Stoga se radilo o ire shvaenoj epistemikoj po-vlaenosti proistekloj iz shvatanja da nju stvara primarno iskustvo koje se odnosi ne samo na uski lokalitet, ve na drutveni sloj (seljatvo) i seosku ''tradicionalnu kulturu''. Zbog toga takvog konkretnog etnologa-umadinca nema, mada ga moemo zamisliti jer je takva etnografija praktiko-vana u Srbiji.

Na osi blizu centra, izmeu stranog antroploga i nativ-nog etnologa-poluautoetnografa su etnografinje Jarme-novca od kojih je, na primer, S.Kneevi roena, odrasla i

IVAN KOVAEVI


44

kolovana u gradu, tako da bi njena nativnost bila relevant-na u sluaju antropolokog prouavanja Beograda. Sa dru-ge strane, poznavanje jezika i opte znanje iz primarnog is-kustva kulture razliitih slojeva srpskog drutva, ukljuujui i seljatvo ine etnografinje Jarmenovaca drugaije od stra-nog antropologa-etnografa omoguujui im daleko bre obavljanje etnografskog posla.

Jedinstvenost (''jedina amerika monografija o srpskom selu'') naspram mnoini seoskih monografija, koje su dodu-e ee nastajale u amaterskim okvirima, uinila je da ''Srp-sko selo'' bude smatrano dogaajem, kao i njegov prevod na srpski jezik, dok se ''Jarmenovaca'' jedva ko i sea. No, sa znatnom izvesnou se moe predvideti da e kvantitet strune upotrebe podataka koje se nalaze u dve knjige u na-rednim decenijama biti priblian.

Sveukupno, susret, iz naslova ovog podpoglavlja, zavr-en je nereeno.



45

2. deo

Dve umadijske monografije u postpostmodernisti-kom kljuu

1. Amerika etnografija predpostmoderno doba

Trea etvrtina dvadesetog veka u amerikoj antropolo-

giji je vreme u kome se ispoljavaju elementi krize. Boasov-ska osnova, na kojoj se dograuju studije zajednice, sa dale-kom strategijom poreenja radi utvrivanja naunih zako-na ima privid prirodno naune koncepcije, kojom je antro-pologija bila okruena, poevi od prirodnih nauka koje su obeleavale decenije posle drugog svetskog rata, preko pri-sustva jedne takve nauke, fizike antropologije, kao podpo-lja (''Subfield'') u etvoropoljnom obrazovanju antropologa do dominantne Hempelove prirodno naune koncepcije u filozofiji nauke. Meutim, daleki komparativno-generalizu-jui strateki kiobran, poput HRAF-a, nije mogao zatiti et-nografske proizvode amerikih antropologa od kvalifikacije da su etnografski. Retke su bile studije koje komparativnim prouavanjem nastoje da otkriju pravilnosti ili zakonitosti u ljudskom drutvu poput davne studije Margaret Mid iz 1935. godine o polu i temperamentu.67

67 M.Mead, Spol i temperament u tri primitivna drutva, Zagreb, 1996. Na logiku osnovanost komaprativnog postupka ni u kom sluaju ne moe uticati pokuaj kompromitacije etnografskog rada Margaret Mid na Samoi u kritikama australijskog antropolo-ga Dereka Frimana. O drugim posledicama polemike Friman-

IVAN KOVAEVI


46

Politiki i ideoloki potresi esdesetih godina rezultirali su ''antikolonijalistikom'' temom68 koja je kroz anahronu kriti-ku kolonijalizma starih i upokojenih ''metropola'', prvenstve-no Londona, bacala dimnu zavesu na novu kolonijalnu im-periju koju je stvarala Moskva, uz povremeno sadejstvo ku-banske vojske, instalirajui marksistiko-lenjinistike reime u Africi, srednjoj Americi i jugoistonoj Aziji. Manje ili vie otvoreni oboavaoci Marksa, Engelsa, Lenjina, Staljina, Mao Ce Tunga ili e Gevare su matali o stvaranju Svetskog Save-za Socijalistikih Republika ne znajui da sistem-uzor ima je-dva jo jednu deceniju ivota. No, bez obzira na ogoljenu ideoloku pozadinu ''antikolonijalistika'' kritika ''kolonijal-ne'' antropologije u nekolonijalno doba je doprinela raskli-mavanju i onako slabog teorijsko-metodolokog utemelje-nja, inae nekolonijalne, amerike antropologije.

Postmodernistikii udar na etnografiju potresao je ameri-ku antropologiju koja se svojim velikim delom u etnografiji i iscrpljivala. Uronjena u etnografiju u etvoropoljnu edukaci-ju antropologija u Americi je interpretativne postupke esto sa zakanjenjem primala iz razliitih evropskih izvora. Tako je na primer amerika antropologija zakasnila sa recepcijom strukturalizma te je strukturalizam stigao u Ameriku u istom paketu sa poststrukturtalizmom.69

Mid vidi M.Milenkovi, Problem etnografski stvarnog. Polemika o Sa-moi u krizi etnografskog realizma, Beograd, 2003.

68 Na primer D. Lewis, Op. cit. 69 Na ovu istovremenost ukazuje M. Milenkovi locirajui je

u 1966. godinu i konferenciju ''Jezici kritike i nauke o oveku'' odranu u Baltimoru (M. Milenkovi, Op.cit. 110-111.)



47

2. Preskoeno podpoglavlje Kliford Gerc i ''Writing Culture''

Istorijski pregled predpostmodernog stanja, uslovnog

modernizama i postmodernizma u amerikoj antropologiji bi zahtevao detaljniju analizu interpretativne antropologije Kliforda Gerca kao '' poznog moderniste pod pritiskom''70

To vai i za sve to se dogaalo tokom vie od jedne de-cenije posle pojave ''Writing Culture''. No, objektivna isto-rija postmodernizma u amerikoj antropologiji tek treba da bude napisana i kao takva bi osvetlila kako se dogodilo ono to je vano za razmatranje dve etnografije srpskog sela u postpostmodernistikom kljuu, odnosno kako su nastale komparatibilne postmodernistike etnografske forme.

3. Autoetnografski roman i etnografsko pozorite

Postmodernistika kritika etnografije ishoduje u autoet-

nografiju koja nije nita drugo do loa/dobra knjievnost u zavisnosti od sasvim line ne/sklonosti ka tunim priama o ljubavi, bolesti i smrti71. Zastupnici evokativne autoetnogra-fije to istiu smatrajui da je srodna romanu i biografiji, te da rui granice koje, normalno, dele knjievnost i drutvene na-uke. Oni tome daju epistemoloki znaaj kroz tvrdnju da evokativna autoetnografija premouje problem reprezen-

70 G.Olson, Clifford Geertz, on Ethnography and Social C-onstruction, JAC, Viol. 11. No. 2. 1991. Vidi i K.Gerc, Tumaenje kultura, I i II, Beograd, 1998.

71 Vidi na primer C. Ellis, Final Negotiations: A Story of Love, Loss and Chronic Illness, 1995.

IVAN KOVAEVI


48

tacije uvodei emotivnu epistemologiju koja se sastoji iz ''te-ranja itaoca da osea oseanja drugih''.72 Postmodernistika geneza potpune beletristizacije etnografije i njene posledice su skrivene i teko dokuive samo onima koji ne ele da ih sa-gledaju i potajno ih odobravaju, a lako uoljiva i u sasvim ru-tinskim prikazima. Tako prikazujui novu knjigu autorke ''Zavrnih pregovora'' Karolin Elis pod naslovom ''Ethno-graphic I: A Methodological Novel About Autoethno-graphy'', Deraldina Kraver pie: ''Objavljivanjem glavne zbirke tekstova kao to je 'Writing Culture. The Poetics and Politics of Ethnography'' Demsa Kliforda i Dorda Mar-kusa 1986. godine granina linija izmeu drutvenih nauka i literature je postale sve vie pokretna''73 Kome i za koga? U amerikoj antropologiji, koja se u velikom delu ospoljava-la i ispunjavala u etnografiji, ta granica zapravo nikada nije ni postojala, u strogom smislu rei, bez obzira na shvata-nja samih etnografa/antropologa. Hiljade antropologa je pisalo etnografsku prozu, a neki su uspeli i da je dobro unove na tritu knjiga. Brojano veliki potencijal itala-ke publike obezbeivao je dobre tirae knjigama koje su golicale uvek prisutni egzotizam, imale neprikosnoveni nauni atribut i istovremeno svojim autorima obezbeiva-le nauna zvanja, istraivake i univerzitetske karijere Me-utim, bez obzira to se evropskim etnolozima ili etnogra-fima inilo drugaije, veoma mali broj amerikih autora se

72 L. Anderson, Analythic Autoethnography, Journal of Con-temporary Ethnography, Vol. 35. No. 4. 2006.

73 J. R. Craver, prikaz knjige C. Ellis: ''Ethnographic I: A Metho-dological Novel About Autoethnography, 2004, Biography, Vol. 28. No. 2. 2005.



49

u tim knjigama bavio interpretativnom ili teorijskom an-tropologijom74.

Izgledalo je da e postmodernizam uiniti, ili bi bar tre-balo da uini, kraj etnografiji kao naunom postupku, na-unom metodu, naunom radu, naukovanju i odreujuoj osnovi antropologije u amerikim okvirima zaokruujui njen lietrarni karakter. Meutim, obzirom na etabliranje na univerzitetima i u fondovima75 izgleda da je bila u pita-nju ''barruffa in famiglia'' sa ciljem preuzimanja socijalnog statusa sa jedne strane, i olakavanje ''naunog'' etnograf-skog pisanja pretvaranjem etnografije u etnografiju svog komije, svojih drugara, svog/je mua/ene ili jo bolje sebe samog u tiini i udobnosti svog ivota. Znai sve je ostalo u kui amerike etnografije. To se, naravno, nije moglo postii bez potpune literaturizacije etnografije76.

74 Pisanje optih pregleda, praktino udbenika, socijalne ili kulturne antropologije je, najee samo uoptavanje nalik na tvrdnju: ''Ljudska stanita su ljudske tvorevine koje slue ljudima da se sklone od vremenskih ne/prilika. Dele se na vigvame, igloe, kolibe, zemunice ....'', tako da njihovo mnotvo ne znai da je u datoj intelektualnoj sredini antropologija interpretativna ili teorijska disciplina.

75 S.Sangren, Rhetoric and the Authority of Ethnography: ''Postmodernism'' and a Social Reproduction of Texts, Current Anthropology, Vol. 29. No.3. 1988. 422.

76 Jedan od takvih dometa je pisanje ''pozorinih komada'' ili neke sline forme koji treba da slue umesto etnografije. Da ne bi bilo nedoumica autor jedne novije doktorske disertacije iz 2004 godine B.L.Fier pie: ''ta je proces pisanja etnografskih istraivanja u formi pozorinih komada? Moj glavni fokus u od-govoru na ovo pitanje nije kako upotrebiti etnografiju za pisanje

IVAN KOVAEVI


50

Sam naziv prelomnike knjige govori o pisanju kulture stvarajui literarno-etnografski spoj koji ni u kom sluaju nije kritika etnografskog karaktera amerike antropologi-je ve samo pojaavanje njegovog beletristikog obeleja i preusmeravanje na potpuni lakopis. Dominantno etno-grafski karakter amerike antropologije je zlo/upotrebljen za stavljanje znaka jednakosti izmeu etnografije i antro-pologije sa ciljem njegovog ovekoveenja.

4. Literaturizacija etnografije i scijentifikacija antro-

pologije

Prebacujui etnografiju u zonu lepe knjievnosti post-modernizam je pisanje etnografije uinio dostupnim sva-kome, to, povratno, scijentifikuje antropologiju. Dodu-e, takvom literaturizacijom je antropologu, koji se slui etnografijom, donekle otean posao, jer dok je etnografija bila u akademskom domenu mogao je da vri njenu ''kriti-ku'' sa naunog stanovita, a sada mora da vodi rauna i o raznim osobinama tvorca etnografskog zapisa ukljuujui njegovo socijalno, etniko, kvantitativno tj. manjinsko-

boljih komada, ve kako upotrebiti razliite postupke pisanja po-zorinih komada za pravljenje detaljnih etnografija''. (B.L.Fisher, Wrighting Ethnography. Processes of Collecting and Arranging Ethno-graphic Plays, 3. Doktorska disertacija odbranjena decembra 2004. godine na University of Missouri-Columbia. Integralni tekst doktorata je dostupan u elektronskoj bazi podataka Pro-Quest Information and Learning (-http://proquest.umi.com/login/user) u okviru servisa on line doktorskih teza ''Interdisciplinary Dissertations & Theses''.



51

veinsko, obrazovno, zdravstveno, psihiko, toksiko i svako drugo stanje. To znai da antropolog koji se slui etnografijom mora da ovlada kritikom izvora u sasvim uobiajenom znaenju pojma kritike izvora stvorenom u evropskoj istoriografiji devetnaestog veka. Nunost ova-kvog pristupa, proizvod je ideja koje su u ameriku antro-pologiju stigle postmodernistikim brodom iz Francuske, a imaju mogue korene u devetnaestovekovnoj postulaciji kritike izvora francuske istoriografije npr. Langloa i Senjobo-sa77, koja je, kao trajna tekovina francuske nauke i kulture, sa neto ideolokih podsticaja, mogla biti jedan od izvora dekon-strukcionizma francuskih strukturalista i poststrukturalista. Postpostmoderno doba je vreme u kome e ideje i metodi francuskih istoriara povratno dobiti na znaaju.

Postmodernistikom dekompozicijom i utvrivanjem kvazinaunsti pisanja klasine etnografije, te njenim najnovi-jim rasplinjavanjem na bilo ije i bilo kakvo pisanje o bilo e-mu, amerika antropologija se nala u poziciji amerike folklo-ristike. Naime ameriki folklorista je nekom mainom za regi-strovanje tona beleio bilo ije iskaze koji su, po njegovom shvatanju, imali folklorno obeleje. Kada bi te tonske zapise pretvorio u tekstove snimljenih balada ili legendi i objavio ih u nekom lokalnom folkloristikom asopisu ne bi stekao vie od lanstva u regionalnom udruenju folklorista. Stoga je radi pribavljanja naunih i univerzitetskih zvanja morao da analizi-ra folklornu grau, da je poredi, tumai, utvruje genezu i difu-

77 Saeti spisak pitanja, kojima se provereva iskrenost pisca nekog izvora, iz klasinog dela Langloa i Senjobosa ''Uvod u istorijska prouavanja'' nalazi se u V. Mili, Socioloki metod, drugo odpunjeno izdanje, Beograd, 1978. 558.

IVAN KOVAEVI


52

ziju, da analizira formu i strukturu, da prouava funkcije. Na-suprot njemu klasini antropolog/etnograf bi napisao svoju etnografiju plemena ili sela i stekao doktorat i mesto profesora antropologije.

Zahvaljujui postmodernistikoj destrukciji stare, prozne etnografije, javilo se insistiranje na multivokalnoj etnografiji tj. koautorstvu sa ispitivanim/zastupanim. Mulitvokalnost kao princip omoguila je prevazilaenja klasinog postupka u terenskom radu koji se sastojao u opiranju istraivaa uti-caju tzv. pametara lokalne ''desne ruke'', oveka koji se slui jezikom istraivaa i namee se kao interpretator lokalne kul-ture umesto ostalih saplemenika/seljana. Umesto zaobilae-nja tog, nametljivog ''saradnika'' i ispitivanja ostalih, multivo-kalnost omoguava poptuno predavanje ''pametaru'' i rad is-kljuivo sa njim tokom dugog niza godina koji rezultira koau-torstvom. Multivokalna etnografija postavlja pitanje ko bi, u tom sluaju, trebalo da dobije Ph.D. i ko e da predaje na uni-verzitetu - antropolog ili prouavani/zastupani ''pametar''. Rani primer takve etnografije, koja se formalno dri okvi-ra HRAF-a, a realizovana je i potisana koautorski, sa bilin-gvalnim meksikim uiteljem i lokalnim ''pametarom'' je monografija oblasti Meckvital. 78

Drugo pitanje, koje proizilazi iz autoetnografskog i re-fleksivnog ishodita postmodernistike kritike klasine et-nografije, je da li ima studenata, koji plaaju studiranje, za-interesovanih da im profesor predaje o samom sebi i sop-stvenom doivljaju neega/bilo ega i sopstvenim transfor-macijama koje iz tog doivljaja proizilaze. Takoe, teko je

78 H. Russell Bernard J. Salinas Pedraza, Native Ethnography: A Mexican Indian Describes His Culture, Sage Publications, 1989



53

verovati da e i veoma veliko trite knjiga kakvo je ameri-ko davati mnogo prostora refleksivnim knjigama sa naslo-vima i/ili sadrajem poput ''Kako sam se oseao meu Tua-rezima dok smo se cirkularno politiki konstruisali'' ili ''ta sam mislio dok sam posmatrao bugarske seljanke kako sa-de paradajz''

Stoga postmodernisti, hteli to ili ne, doprinose deetno-grafizaciji i scijentifikaciji antropologije, jer antropolog da bi se razlikovao od nekog od 6-7 milijardi autoetnografa i potencijalnih multivokalnih etnografa mora da se, poput folkloriste, uputi u metodoloke principe prouavanja ne-ke, sasvim slobodno, izabrane pojave sa zadatkom da je protumai, objasni, razume, interpretira, analizira ... To je za najvei broj amerikih antropologa sasvim nov zadatak, novo obuavanje i novi pokuaji koji e obeleiti postpost-modernistiko doba. Za to su potrebna nova, prva ili pono-vljena, itanja klasinih strategija i interpretativnih postupa-ka Evropljana (Boas, Malinovski, Redklif-Braun, Levi-Stros, Li...) pa i Amerikanaca (Mid, Klakon...).

5. ta sa etnografijom?

Postmodernistika destrukcija klasine etnografije

poiva na pisanju etnografije kao proze u etnografskom prezentu. Ta literatrna forma je dozvolila pristup knji-evnoj kritici i knjievnoj teoriji, koja se se stoga osetila pozvanom da razmatra, dekonstruie, transformie etno-grafsko pisanje. Za razliku od sociografskih izvetaja sa istraivanja koji su puni tabela, grafikona, statistikih iz-raunavanja i koji su za knjievnu kritiku i teoriju prevas-

IVAN KOVAEVI


54

hodno nerazumljivi, pa potom i neinteresantni, etnograf-ska proza, pogotovo trino orijentisana, bila je novoot-kriveno polje.

Rezultati viedecenijskog promiljanja etnografije su poznati i iz njih proizlazi pitanje ta initi sa ''starom'' et-nografijom, odnosno u sluaju specifinog interesovanja ovog teksta, ta initi sa etnografijama dva umadijska se-la.

Na ovo pitanje je mogue dati nekoliko odgovora. Pr-vi je najjednostavniji. umadijske monografije i jo dese-tine hiljada slinih, od Oraca do Polinezije, kao kon-strukt kolonijalnog, evrocentrinog, zapadocentrinog, elitocentrinog, raciocentrinog, maskulinocentrinog i sl. duha treba zaboraviti i ostaviti u praini starih biblio-teka i pouriti u Oraac ili Jarmenovce radi proizvodnje zastupnikih, multivokalnih, teatarskoetnografskih, reflek-sivnih ili autoetnografskih tekstova.

Druga mogunost je analitiko uoavanje konstrukci-ja umadijskih i inih monografija i ubedljivo dokazivanje da su njihovi autori smatrajui da opisuju stvarnost stva-rali raznorazne konstrukte, to bi bilo znaajno kada bi nas u ''putovanju po umu putnika'' zanimao putnik i ka-da bi kao glavni cilj antropologije postavili istoriju etno-grafa.

Meutim, ukoliko nas manje ciljano zanimaju sami et-nografi, a vie etnografija koji su proizveli, onda se ceo postupak otkrivanja konstrukcija ne moe zaustaviti u ternutku konstatacije, ve se mora pretvoriti u dekon-strucionistiko sredstvo kojim se ekstrahuju elementi et-nografovih konstrukata. Jedno mogue sredstvo takve



55

dekonstrukcije-rekonstrukcije je opisano u klasinom spisku pitanja kojima se ispituje ''iskrenost'' autora isto-rijskog izvora.79 Tradicionalna istorijska kritika izvora koja zahteva da se pokua utvrditi da li je autor obavete-nja bio oevidac i u sluaju da nije, kako je o iskustvenom sadraju obaveten, ima znaaja u radu sa etnografskim monografijama.80 Noviji naini dekonstrukcije sadrani su u analizi diskursa koju treba upotrebiti da bi se ''stara etnografija'' oistila od svih konstrukata koje je, iz raznih razloga, stvarao sam etnograf, da bi se potom razjasnili konstrukti ispitivanog.

Na kraju, kao dalji postupak sa dekonstruisanim et-nografijama, sleduje poreenje nezavisnih izvora kao kljuni istorijski postupak za ispitivanje verodostojnosti i tanosti podataka.81

Ovakav postupak ne izdavaja ''staru etnografiju'' od dru-gih istorijskih izvora. Naprotiv, empirijske konstrukcije drutvenih naunika su, prema jednom rezimiranju etno-metodolokoih stavova, podjednakog reda, bez obzira da li

79 V.Mili, Loc. cit. 80 V.Mili, Op.cit. 552. i Z.Rajkovi, Op.cit. 81 Naravno, mogue je da nekoga uopte ne interesuju poda-

ci, ve iskljuivo oseanja drugih (zastupanje), pomeana sop-stvena oseanja i oseanja drugih (multivoklnost) ili sopstvena oseanja (refleksivnost, autoetnografija) da bi, potom, emotiv-nom epsitemologijom ''terao'' ljude, koji su kupili njegove knji-ge, da ta oseanja oseaju. To je njegovo nesporno pravo kao i nastojanja najraznoraznijih grupa da razvijaju svekolike oblike oseajnosti koje zajedno sa piscem takvih knjiga, mogu, kao po-kret vremena, biti u zoni antropolokog interesovanja.

IVAN KOVAEVI


56

ih proizvode naunici, proizvoai hrane ili novinari.82 Drugo je pitanje da li je mogue smanjiti dekonstruktive postupke i napore u sluajevima kada neko namerno, za razliku od proizvoaa hrane, stvara iskustvenu evidenciju. Jeste ta evidencija element sveta ili svet sam, ali se ne prave svi elementi sveta na isti nain. Ipak istorijska kritika izvora u polazitu sve izvore tretira jednako da bi ih tek kroz njiho-vu kritiku razdvajala na manje ili vie verodostojne. No an-tropologija je sasvim mogua i bez etnografske proze koju prave ''antropolozi'' kao obavezni deo sticanja antropolo-kog zvanja. Svi drugi proizvoai teksta mogu kompenzo-vati nestanak etnografske beletristike.

Sa druge strane, mogua je proizvodnja izvora koja ne bi bila etnografsko tivo dostupno knjievnoj kritici i teoriji. Iz susreta srpske kritike istoriografije i degradirane etnograf-ske proze u srpskoj etnologiji druge polovine dvedesetog ve-ka nastao je predlog stvaranja zbornika izvora umesto ''etno-grafskog tiva'', koji se ne ita, ve se ''uzima u ruke samo ka-da postoje potrebe za odreenim podacima''83.

Na taj nain etnografija bi bila shvaena kao svesna i na-merna proizvodnja fragmentarnih podataka koji su unapred definisani kao istorijski izvori. Ti podaci mogu biti iskazi ispi-tanika na osnovu linog iskustva, na osnovu vienog ili na osnovu uvenja, mogu se odnsiti na aktualno ponaanje po-jedinca, ''normu'' ili ''ideal'' jedino je, za lake kasnije korie-nje izvora, potrebno, ak neophodno, to i precizno navesti.84

82 M.Milenkovi, Op. cit. 150. 83 .Petrovi, Op. cit. 161. 84 Sasvim je mogue zamisliti situaciju pre vie od jednog ve-

ka, u kojoj je, na primer, Boas kanonizovao u antropologiji arhi-



57

To bi znailo iskljuivanje etnografskog rada iz akademskog procesa, pogotovo kada je re o sticanju najvieg akadem-skog zvanja. Ako je izgledalo na samom poetku da e post-modernistika kritika ''stare etnografije'' u amerikoj antro-pologiji obaviti posao destrukcije njenog naunog karaktera, dalji razvoj dogaaja je otiao u sasvim drugom pravcu revi-talizacije, simplifikacije i komforizacije. Sa druge strane u Sr-biji su samouguenjem paradigme ''nacionalne nauke'', ba-stardnou poluautoetnografije, kritikom iz pravca istorio-grafije, i modernizmom85 etnografski poslovi dobili ograni-en promotivni znaaj, to jednako vai za ''staru'' etnograf-sku prozu kao i za nove postmodernistike oblike etnografi-je.

viranje fragmentarnih podataka na karticama ili fiama i stvara-nje velikih etnografskih arhiva bez pisanja monografija indijan-skih ili inih plemena ili sela, znai bez pisanja monografija koje koketiraju sa izdavaima i italakom publikom. Etnografsku prozu bi pisali samo autsajderi i publicisti, a postmodernizma u antropologiji, verovatno, ne bi ni bilo.

85 S.Naumovi, Op. cit.37-39.


Gastronomske tradicijade

1. ta su gastronomske tradicijade?

Gastronomska tradicijada1 je izmiljena tradicija jer je namerno stvorena, konstruisana od strane grupe koja je na sebe preuzela ulogu predstavnika zajednice, a tradicionalna je jer je to postala svojom redovnou i permanentnom periodinou. Izmiljena je i stalno se transformie tj. do-datno izmilja, a u tom izmiljanju se koriste elementi tradi-cionalno shvaene ''tradicije''. I na kraju, ima kao cilj da postane ''tradicionalna'' nepromenljiva, dovrena bez ob-zira na nedostinost takvog cilja.

Gastronomska tradicijada i sve pojedinane realizacije (kobasicijade, slaninijade, bostanijade, pasuljijade, trudli-jade itd.) su manifestacije spontane geneze, to znai da nisu projektovane od strane dravnih i paradravnih or-gana i naknadno se uklapaju u tzv. manifestacioni turizam, kojim se, potom, bave dravne i paradravne institucije kao to su ministarstvo za turizam, dravna ''turistika organi-zacija'', kao i turistike agencije koje organizuju turistike aranmane u okviru koji je sadrana poseta nekoj gastro-nomskoj tradicijadi.

1 Termin ''tradicijada'' upotrebila je Miroslava Luki-

Krstanovi u razgovoru sa M. Kraljem, novinarom lista ''Veernje novosti'' i autorom teksta ''Sve je to Srbijada'' (Veer-nje novosti, 17. januar 2006).

IVAN KOVAEVI


60

Turizmoloke klasifikacije, nejasnih, empirijskih ili formalnih principa podele, gastronomske tradicijade svrs-tavaju u ''privredno folklorne manifestacije'',2 to pripada iroj grupi ''privrednih manifestacija'' definisanih kao ''manifestacije koje su organizovane sa ciljem predstavljanja najnovijih naunih, tehnikih i privrednih dostignua''.3 Same privredno-folklorne manifestacije odreene su kao ''one koje na zabavan nain, uz potovanje tradicije folklora i naina privreivanja stanovnitva predstavljaju svoje priv-redne proizvode'',4 a kao najpoznatije pomenute su slanini-jada, kobasicijada, kulenijada i bostanijada. Istovremeno je pitijada svrstana u isto ''etnografske'' manifestacije zaje-dno sa smotrama folklora i narodnog stvaralatva. Sa sta-novita turizmoloke klasifikacije u ovu grupu svrstane su i manifestacije vezane za berbe groa, vino i pivo. Iako su izostale manifestacije vezane za proizvode voarstva i proi-zvode od voa i one bi se mogle nai u okvirima ovako po-stavljene turizmoloke klasifikacije. Kada je re o turizmo-lokoj definiciji ''privredno folklornih manifestacija'' ja-sna je namera da se izdvoji nekoliko osnovnih karakteris-tika manifestacije kao to su zabava, folklor, tradicionalna privreda i predstavljanje privrednih proizvoda. Meutim, ak i kada izuzmemo nestruno konstruisanu sintagmu ''tradicija folklora'' vidi se da autorima nije do kraja jasan odnos ovih manifestacija i tradicije, mada ispravno zaklju-

2 . Bjeljac, D. trbac, E. Lendek, Turistike manifestacije na pravcu Dunavsko-moravskog koridora, Posebna izdanja Geo-grafskog instituta ''Jovan Cviji'', knj. 65. Beograd, 2004. 41.

3 . Bjeljac, D. trbac, E. Lendek, op. cit. 40. 4 . Bjeljac, D. trbac, E. Lendek, op. cit. 41.

GASTRONOMSKE TRADICIJADE


61

uju da je primarniji njihov privredni znaaj, koji, dodue, redukuju na predstavljanje i pro

Documents

Ivan Kovacevic - Gastronomske Tradicijade Na 59