Ivan Pani}

TOP OD TRE[WEskica za portret jednog Srbina

48 Ivan Pani}

IVAN PANI], ro|en 1964. godine u Beogradu. Diplomiraodramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.

Pisao tekstove za radio, televiziju i Film.

Autor dramskih komada Sad se smej, Sotire (1990), Sokratovtestament (1992), Bol-bolen (1994), Kad }e{ do}i.

LICA:

JA]IM JOTI], Zemqoradnik, 49 godina;

BOSIQKA JOTI], Ja}imova `ena, doma}ica, 45 godina;

@IVOJIN JOTI], Ja}imov |edo, artiqerijski narednik,Solunac, iz nebeske Srbije;

OBREN MIJAJLOVI], islednik, 49 godina.

Top od tre{we 49

Ivan PANI]

TOP OD TRE[WEskica za portret jednog Srbina

1.

No}. U pozadini poj slavuja. Ja}im i Bosiqka spavaju, svako na svojojstrani kreveta. Zatim muzika tijana srpska frulica. Ulazi @ivojin,u uniformi artiqerijskog narednika srpske vojske.

@IVOJIN: Ja}ime.

Ja}im spava.

@IVOJIN: O, Ja}ime!

Ja}im se me{koqi.

@IVOJIN: Mir no !

Ja}im ska~e iz kreveta, zauzima stav.

@IVOJIN: Grudi, stomak i dupe u vinkl! Brada uzdignuta, oko bistro,gleda u svog narednika ko u majku! Stav vojni~ki, drzak asmeran srpski! Tako vaqa, unu~e moj!

JA]IM: \edo! Ti li si, more?!

@IVOJIN: Jok, bre, nego pokojni Franc Ferdinand i onaj princ Eu`enSavojski zajedno! Ja, nego kako, @ivojin Joti}, artiqeriskinarednik pete poqske baterije 10. puka [umadiske divizijeprvog poziva, u sliki i priliki! Pomoz Bog, sokole moj!

JA]IM: Bog ti na pomo}, |edo, i dobro mi do{o!(Celiva ruku @ivojinu)Odavno te nema, odavno me ve} nisi polazio. Kako si mi,|edo? [ta ima novo u nebeskoj Srbiji?

@IVOJIN: Dobro je, unu~e moj, fala Bogu i tebe na pitawu! Vi?Bosiqka, deca? Zdravi, `ivi?

JA]IM: @ivi i zdravi, Bogu hvala, ne `alimo se...

@IVOJIN: Al, ko veli{ moglo bi boqe?

JA]IM: Boqe bi uvek moglo, |edo. Te{ko je danas u Srbiji, ne znamje li kada bilo te`e ...

@IVOJIN: Bilo je, unu~e moj, jo{ kako je bilo! Nego, slu{aj... Poora liti onu moju wivu, dole, pokraj cerove {ume?

50 Ivan Pani}

JA]IM: Jo{ mi nije redna, al bi}e ovi dana, samo da potraje lepovreme.

@IVOJIN: E pa, nemoj. Neka je.

JA]IM: [to, |edo? Dobra je to wiva, greota je bataliti...

@IVOJIN: Slu{aj, Ja}ime... Ima jedna druga wiva prima kvalitet,sortiment! Plodna {to samo biti mo`e. I ona sad oma, bezodlagawa, brza brzina ve{ta ve{tina! tra`i orawe. I toduboko orawe, Ja}ime moj.

JA]IM: Koja je to wiva, |edo?

@IVOJIN: To je du{a Srbinova. Poslu{aj me... Neka one wive pokrajcerova zabrana. Oro je wu moj |ed, pa moj otac, pa ja, pa tvojotac, pa sad ti, a sutra }e, ako Bog da, i tvoja deca. Ne brigajse za wu, ne}e ona majkati. Do}e i zawu vreme. Nego ti, unu~emoj, ovu drugu da poore{... Jes ~uo, Ja}ime? Jese razumemonas dva?

JA]IM: Razumemo se, |edo.

@IVOJIN: [ta si razumeo, Srbine?!

JA]IM: Razumeo sam du{u da namirim, gosin naredni~e!

@IVOJIN: Aj sad, odmori. I neradnik odmara, a ne}e doma}in... Azarana, uz pomo} Bo`iju, na izvr{ewe. Pozdravi mi Bo-siqku, decu izqubi, a Svetom Nikoli sutra u onoj crkvisve}u da upali{. To da ti bude adet pre svakog posla kojipo~iwe{.

@ivojin odlazi. ^uju se prvi petli.

BOSIQKA: Ja}ime... Koje je doba?

JA]IM: Spavaj, Bosiqka. Tek su prvi petli.

BOSIQKA: Jes to pri~o s nekim, il mi se prisnilo?

JA]IM: Prisnilo ti se, Bosiqka. Spavaj.

Bosiqka zaspi. Ja}im otvori prozor. Di{e duboko, punim plu}ima. Izpozadine tijana frulica.

Top od tre{we 51

2.

Ja}im zao{treva sekiru. Ulazi Bosiqka, sa kantama u rukama, usredsvakodnevnog posla. Podozrivo posmatra Ja}ima.

BOSIQKA: [ta bi s orawem, Ja}ime?

JA]IM: Su~im?

BOSIQKA: S orawem.

JA]IM: Misli{, s orawem? Bi}e, bi}e...

Ja}im probava o{tricu sekire na prstu, nastavqa da zao{treva. Bo-siqka ga posmatra jo{ podozrivije,

BOSIQKA: Kad?

JA]IM: [ta?

BOSIQKA: Ka}e biti orawe?

JA]IM: Mani, `eno, vidi{ da o{trim alat!

BOSIQKA: Otkad se, Ja}ime, wiva ore sikirom?

JA]IM: E, ova wiva se tako ore!

BOSIQKA: A koja je to wiva {to se sikirom ore, ba{ da vidim!

JA]IM: Evo, ova!(Udari se pesnicom u grudi)Slu{aj, bre `eno!... Zna{ li ti {ta je du{a Srbinova? I toje wiva prima kvalitet, sortiment! plodna {to samobiti mo`e! I ona tra`i orawe, i to duboko orawe! Oma, sad,bez odlagawa! Brza brzina, ve{ta ve{tina!

BOSIQKA: Boga ti, Ja}ime, da ti nije pokojni |edo otoi~ u san dolazio?

Ja}im zao{treva, na `enu ni ne pogledava.

BOSIQKA: To li je! Opet si |eda usnio?! Zna~i, na tebe u ku}i da nera~unamo, dok ne istera{ to {to ti veseli |edo u glavusmesti!... Prole}e je, crni Ja}ime! Posla kolko voli{!

JA]IM: Ne boj se, Bosiqka, nije poso zec, pa da utekne.

52 Ivan Pani}

BOSIQKA: A lepo mene danas veli popadija Gospava Otkud to,Bosiqka, da ti ~ovek jutros porani u crkvu, pa jo{ sve}uupali? ^udi se `ena, zna da u crkvu svra}a{ samo o Bo`i}ui Uskrsu, i kad nam za slavu kola~ seku! Da ga nije opetuvatilo ono wegovo? pita, a ja, san}im, ne znam na {tamisli, te se pravim neve{ta Koje, more, Gospava? Pa ono,zna veli, a sve me ovako, ispod trepavica, pogledava...

JA]IM: Bosiqka...

BOSIQKA: Nemoj, Ja}ime, ako Boga zna{! Posledwi puta kad ti se |edoprisnio, prodasmo Bulu i Ru`u da kupimo kobilu! Ono, jes,o`drebi se ona, eno `drebence tr~ka po rodini, nek je `ivoi zdravo al, od Bule i Ru`e kolko smo mleka dobijali, tood svi drugi krava zajedno ne mo` da skupimo!

JA]IM: Boso...

BOSIQKA: A {to?!... [to je veseli |edo volo kowe, i u kadru, dok jeslu`io, nije se odvajo od svoje kobile! Al, moj Ja}ime, kad setvoj |edo na kobili kroz selo prolazio, u Beogradu si auto-mobile na prste mogo da izbroji{! Ti si danas valda jedinikoji na kowu u kr~mu ide!

JA]IM: Bosiqka.

BOSIQKA: Jel slu{a{ ti mene, crni Ja}ime?!

JA]IM: Turi u {arenicu proje, luka, sira i pr{ute... I butlijuqute, one iz dudova bureta.

BOSIQKA: Kud }e{, more?!

JA]IM: U goru.(Ode)

BOSIQKA: Majko Bo`ija, Sveta Petko i Ogwena Marijo, Vi pomozte dana dobro izi|e...

Top od tre{we 53

3.

Ja}im izlazi na planinski proplanak, na kome je samo jedno drvo. Seda,umoran, u ladovinu pod kro{wom. Ostavqa sekiru, vadi iz {arenicerakiju i ponude, te se malko privati. Iz pozadine tijana frulicaUlazi @ivojin.

@IVOJIN: Ogladnelo se, a, sokole moj?!

JA]IM: Pomalo, a povazdan, |edo! Dede, privati se iti!

@IVOJIN: Ako, ako, Srbine brate, samo se ti zalo`i. Ja, {to sam pojo pojo sam... Nego, kako veli{? Ide li rabota?

JA]IM: More, slabo ... Evo, tre}i dan lutam po Bjela{evcu, pani{ta.

@IVOJIN: Neka je tre}i. Triput i Bog poma`e.

JA]IM: Nikako da na|em dobro drvo. Il je kratkog dozemka, ilquto, izuvijano, ko guje na legalu, Bog da te sa~uva!

@IVOJIN: Tra`i, Ja}ime. Tra`i, i da}e ti se.

JA]IM: Najgore mi {to ku}u na~isto zapostavi. Bosiqka samo duva,najra|e bi me motkom po le|ima. Sve napusti, ostavi sredposla, Bog zna kako }e se ovo svr{iti...

@IVOJIN: Svr{i}e se kako si po~o i kako veruje{, unu~e moj! Nekloni duhom! Samo nemoj da si mlak, jel goreg otoga nema!...Pri~ah li ti za poru~nik Stanojla, iz onog sela Smedovca,kraj Negotina, na Timoku?

JA]IM: Jok, more.

@IVOJIN: Ono kad se, na ^ukama, pred onom crkvom u Sko~iviru,vratio u rov s bugarskim gelerom u vratu?

JA]IM: Pripovedaj, |edo, pripovedaj!

@IVOJIN: Doktor Vra~evi} ubledo, ne mo` da veruje da ~ovek {eta stako te{kom ranom. A Stanojlo se samo smeje [ta vi je,qudi, malko me okrznu{e po {iju! U`urba se doktor,priprema operaciju, mi se svi okupismo oko Stanojla, kad ! ete ti ga posilni Milisav... Gosin poru~iku veli ote{eni Bugari od na{u ~etu dva mitroqeza! Ripi Stanojlo, teriknu Zar od na{u ~etu mitroqezi, dete im wino i milegim meseca?! ^ekaj, more!... Doktore, vezuj onaj stari zavoj!Nema operacija, dok ne vrnem mitroqezi!... Yabe smo ga

54 Ivan Pani}

opomiwali, Stanojlo ni da ~uje. Navla~i ~izme, i samopsuje. Uto, ko za inat, zapra{te mitraqezi s bugarskestrane, a Stanojlo Ete gi, sade Bugareta na nas pucau sna{i mitroqezi! ^ek, more, sa}e vi svima poka`em, dete viva{e!...I ode!

JA]IM: Ode?!

@IVOJIN: Ode!

JA]IM: De, bre, ode?!

@IVOJIN: Ode!... Ne pro|e ni frtaq sata, kad bum! tras! rata tata!Mitraqezi, br|ani, rovovci! ~itav orkestar, more! Po-traja to pola ~asa, te nastade mir. A s brega ete gaStanojlo! Bre, bra}o! vi~e. Povratismo mi na{i mitro-qezi, i uzemo od Bugari jo{ dva wina!... Pa, onako radostan,znojav, kaqav, huknu i sede na stolicu, a doktoru Dede,doktore, sad vadi geler, a ti, Milisave, poru~i tamo da turujedno sla|e kavence za ~ika Stanojla!... Ajd sad, Ja}ime,uzdravqe, pa daqe radi kako misli{.

@ivojin ode. Ja}im zatvori {arenicu. Ustane, zabaci sekiru na rame.Krene, pa stane. Lagano se okrene. Gleda u ono jedino drvo, na koje je domalo~as bio naslowen. Prilazi mu, ide oko wega ko ma~ak oko slanine,zagleda ga sa svi strana. Onda zaturi {ajka~u na potiqak, pa se zasmeje,da odjekne Bjela{evcem.

4.

Bosiqka u dvori{tu, rani `ivinu. Dolazi Ja}im, zajapuren, zadihan, alzadovoqan, i prezadovoqan. Na ramenu mu deblo.

JA]IM: Zdravo `ivo! Sretan rad!

BOSIQKA: Mene sretan, a tebe?... [ta ti je to, crni Ja}ime?!

JA]IM: Drvo, brate. Vidi{ valda.

BOSIQKA: Da je drvo vidim. Al, kakvo ne smem ni da pitam.

JA]IM: [to, more? Pitaj slobodno. Tre{wevo.

BOSIQKA: Tre{wevo?...

JA]IM:

Top od tre{we 55

Divqe, tvr|e od kamena! Zvonilo ko crkveno zvono, dok samga seko!

BOSIQKA: [ta }e{ s wime, Ja}ime?

JA]IM: Da ne}u ni{ta, `eno, ne bi ga obaro i ovako, na ramenu,teglio ~ak ozgore.(Zapeva)Tre{wi~ica rod rodila, od roda se salomila!

Ja}im ode. Bosiqka gleda za wim, krsti se i mrmqa.

5.

Ja}im u radionici, obra|iva tre{wevinu. @ivojin sedi s kraja.

@IVOJIN: Top! Artiqerisko oru|e za op{tu podr{ku pe{adiskijedinica! Upamti, Ja}ime, unu~e moj: da nije nas, artiqeraca onaj pra{inar repowa nos iz rova ne bi promolio! Kakobi on, pusti nesretnik, na bombu i no` juri{o, da miprethodno ne raspalimo bara` razornom, s ko{ewem levo idesno, te od neprijateqa pituna~inimo?! Yodiso bi repowabez tobyije, pa bi u tom yodisawu du{u na nos ispustio! Mismo, bre, za wega gospoda! Kad drumom ja{i baterija, pamamuze zveckaju i kare takaraju repowa, bre, ima da dr`idesno i da bega s puta! Tako je pravilo, od Boga dato! Jer, znaon, nenavidnik hristijanski de bundeva rupu na~ini, tuoras ne zapu{ava! Jes razumeo, unu~e moj?!

JA]IM: Razumem, gosn |edo!

@IVOJIN: [ta si razumeo, ~edo moje?

JA]IM: Razumeo sam, |edo, de bundeva probundeva tu oras nezapu{ava!

@IVOJIN: Vrlo dobro, Srbine!

JA]IM: Stara}u se, gosn naredni~e!

@IVOJIN: A tebe, vidim, to drvodeqe dobro ide?

JA]IM: Ide, vala, ni sam ne znam kako... Uvek sam, nekako, najboqevolo s drvetom ...

56 Ivan Pani}

@IVOJIN: To ti od pokojnog strica Dra{ka ostanulo... Imo je mojDrale zlatne ruke, i u svakom onom prstu po jedan zanat. Aod pustog drveta samo `ive qude {to nije pravio! Lipa,jova, klen, hrast, gabar, jasen, tre{wa! za wega tajne nijebilo! Kad ode u goru da ru{i ona stabla za oblovinu to jebilo za stati, pa gledati! Odmeri ono drvo od korena dovrha, kucne ga ovamte, kucne ga onamte, i samo ako ka`e:mo`e! seci, brale, boqega otog nema!... Treba ti kaca zakupus, il bure za qutu? Mo`e! Paoci za to~ak, il celakola? Mo`e! Krevet, kredenac, sto i stolice? Samo do|ikod Drala, i turi {ajka~u za uvo! Iz pustog Beograda su, bre,dolazili kod wega, taki je majstor bio! Pa eto, i taj alat,{to ti sada radi{, wemu je pripado! Evo, ovo rende, naprimer... [ta pi{e na wemu, jel vidi{?

JA]IM: D. J.

@IVOJIN: D. J. nego kako. Dra{ko Joti}. Od graba ga teso, a no` jesam kovo, jer i kova~ je moj Drale bio. Samo ga o{trog dr`i,nema tog drveta de ne}e {u{ka, ko perce, da odleti!

JA]IM: Ne sa~eka on mene, |edo, a tolko sam o wemu slu{o, i od}a}e, i od drugi iz sela...

@IVOJIN: Sa~eko bi on tebe, unu~e moj, pa bi ti se radovo kakogod iotac ti, samo da ne bi oni zlotvora... U{uwa{e se jednu no}u dvori{te, onog leta Gospodweg ~etres ~etvrte, odma izaPetrova dne. Pse namami{e mesom, te i pokla{e, da ne laju.Onda se pritaji{e, tamo, kod {tale, u zasedu. Znali su da jeDrale to ve~e iz gore do{o, da se presvu~e i zapere.Dojavi{e im izdajnici i odrodi srpski, {to su u na{u ku}u,ko u svoju, ulazili. Posledwe par~e leba, posledwi yak onogbra{na delismo s wima, a oni, valda da nam zahvale, zabi{enam kamu u le|a... I kad je Drale moj u zoru, jo{ snen i topood kreveta, po{o da se vrati u jedinicu, uvati ga ona crnatrojka i tu, na pragu ku}nome, de smo slamu za Bo`i}razastirali, prekla{e ga kamom, da mu se glava zamalo odtela odvoji... U, slavu im winu! Jabuku mi uzbra{e, nikad jepre`alio nisam.(Tvrdo, vojni~ki, pesnicom otare suzu)

JA]IM: Nemaju ti slave, |edo, niti su je ikad imali. Da su slavuslavili i u Boga verovali, ne bi zvezdu s neba skidali, u krvje mo~ili i na ~elo metali.

@IVOJIN: Jabuku, od zlata jabuku, uzbra{e mi, zlotvori.

Top od tre{we 57

Obojica mra~ni, natu{teni, za}ute, i samo se jo{ ~uje udarac onogalata o drvo, rezak i zvonak, dok Ja}im obra|iva tvrdu tre{wevinu.

6.

Ja}im zavr{io top. Top ima cevku, karu i to~kove s paocima sve kakovaqa i kako dolikuje. Stoji Ja}im kraj wega, pa su~e brk i udara muposledwi glanc. Ulazi Bosiqka, krsti se.

BOSIQKA: [ta je ovo, crni Ja}ime?!

JA]IM: Top, vidi{ valda.

BOSIQKA: Kaki, more, top, ako Boga zna{?!

JA]IM: Lep. Tre{wev top. Ko i onaj u Crnoga \or|ija.

BOSIQKA: A o}e to ~udo da opaqiva?

JA]IM: Nego {ta nego }e da opaqiva!

BOSIQKA: Kuku mene i Sveta Bogorodice...

JA]IM: Da mi izvadi{, Bosiqka, |edovu uniformu iz kov~ega. Da jeizvetri{ i opegla{, jel sam nameran da je naskora obla~im.Jes razumela?

BOSIQKA: More, Ja}ime, slu{aj ti!... Nisi ti mene narednik, a ja teberegrut, da me tako mu{tra{! To se ti tako s drugimarazgovaraj!

JA]IM: Ajd sad. Voqno i na izvr{ewe.

7.

Ja}im pored topa. Na wemu je uniforma narednika srpske vojske. Oramenu dvogled. Utegnut ko za egzercir, svako dugme zakop~ano, opasa~pritegnut. [ajka~u naherio na desno uvo, brk uredno potkresan. ^izmecakle ko da su od stakla, le|a prava, pogled bistar i ~vrst, a mek. Uceloj Srbiji od Save do Ibra i od Drine do Timoka nema ponosnijeg iizglednijeg Srbina od wega. U pozadini tijana frulica. Ulazi@ivojin.

@IVOJIN: Alal vera, div juna~e! Alal vera, sokole moj! Tako se nosiSrbin i srpski vojnik!

58 Ivan Pani}

JA]IM: Gosn naredni~e, stawe je ratno! Baterija spremna za dejstvopo neprijateqskim rovovima!

@IVOJIN: Jel vidi{ ono gumasto drvo tamo, povi{e one ~uke?

JA]IM: Vidim!

@IVOJIN: Jel vidi{ onu crnu liniju ispred drveta, {to se pru`aisto~no, ide okolo one stene i najedared surdukne u onajtamo jarak?

JA]IM: Vidim!

@IVOJIN: To su na{i rovovi. A jel vidi{ onu drugu, `utu linijuispred {ume, u smeru zapad severozapad?

JA]IM: Vidim!

@IVOJIN: To su neprijateqski rovovi. Deder, Srbine, komanduj!

JA]IM: Razumem! Posluga! na svoja mesta! Elementi za prvubateriju! Ni{anska ta~ka! ~uka pred cerovom {umom!Daqina! hiqadu {est stotina! Zdesna topovima, razornom! pali!

Odjekne kanonada, kao nebo da se cepa. Ja}imov tre{wev top cimne,zadimi.

@IVOJIN: (Peva, da se sve ori)Ja}im Joti} pali topa, zatresla se sva Jevropa! Zatresla sesva Jevropa!

JA]IM: Popravnik pedeset i dva! Daqina! hiqadu pet stotina! Potri, s ko{ewem, razornom! pali!

@IVOJIN: Tako, sokole moj! Tako, Ja}ime!... U, dete im wino, prsnu{eki pilci!... Dedere, po{kropi i malo {rapnelom, vidi{ dana{e repowe ve} ustaju iz rovova, o}e da juri{u na bajonet!

JA]IM: Daqina! hiqadu tri stotine! Rasprskavaju}om, ko{ewem sleva na desno, po pet! pali!

@IVOJIN: S verom u Boga, za Kraqa i Otaybinu, juri{, junaci!Uuuuraaaa!!!

Kanonada sve ja~a, sve silnija. U pozadinin `agor i mete` bojnogapoqa. U Ja}ima bije |edovo srce i on stoji ko hrast, kraj onog svog topa,koga je svojim rukama na~inio, i ne pla{i se nikoga, do Boga.

Top od tre{we 59

8.

Sto. Dve stolice. Lampa. Na jednoj stolici sedi islednik ObrenMijajlovi}, zadubqen u papire. Ulazi Ja}im. Obren ne di`e glavu, dugolista papire.

OBREN: Ime?

JA]IM: Ja}im.

OBREN: Prezime?

JA]IM: Joti}.

OBREN: Mesto stanovawa?

JA]IM: Selo Pilatovi}i, pokraj Po`ege.

Obren dugo lista papire.

OBREN: Sedi, Ja}ime, sedi, {to stoji{?

Ja}im sedne.

OBREN: Pu{i{?

JA]IM: Ne, fala.

OBREN: Kafu, sok? ^aj?

JA]IM: Ne, fala.

Obren dugo lista papire.

OBREN: Ti si, Ja}ime, 13. maja 2000. godine, na Ravnoj Gori, opaqivaoiz artiqerijskog oru|a ru~ne izrade?

JA]IM: Jesam.

OBREN: Kojom prilikom si na sebi imao uniformu narednika srpskevojske?

JA]IM: Imo sam.

OBREN: O kakvom oru|u se radi?

JA]IM: Radi se o tre{wevom topu, koga sam ja, s ovi deset prstiju,napravio u svojoj radionici... Ono, kad vru}im gvo`|empro{iri cevku na {es santima, pomisli da idem do osam ipo,al odustado, jer top ne bi imo dobar izgled...

OBREN: S jedne strane cevke je pisalo Eto mene, eto vas?

JA]IM: Jes, vala, ba{ tako je pisalo.

60 Ivan Pani}

OBREN: A s druge?

JA]IM: Rat Turcima.

OBREN: Turcima?

JA]IM: Turcima.

OBREN: A kojim to Turcima, Ja}ime?

Ja}im }uti.

OBREN: Zna{ li ti, Ja}ime Joti}u, da se tebi, zbog tog tvogtre{wevog topa i opaqivawa na Ravnoj Gori od 13. maja2000. godine, na teret stavqa krivi~no delo nedozvoqenogdr`awa oru`ja iz ~lana 33. Zakona o oru`ju i municiji?

JA]IM: Nisam znao.

OBREN: E, sad zna{. Daqe }e{ biti predat u nadle`nost istra`nomsudiji u Titovo U`ice...

JA]IM: De?

OBREN: U U`ice.

JA]IM: A, u U`ice.

OBREN: Ne pametuj mi mnogo, Ja}ime... Top ti se do daqweg oduzima,a sudski ve{taci }e utvrditi da li je u pitawu opasnooru`je, kojim si mogao da ugrozi{ `ivote qudi... Slobodansi.

JA]IM: Mogu da idem ku}i?

OBREN: Sretan ti put.

Ja}im krene, pa stane.

JA]IM: Obrene.

OBREN: [ta je?

JA]IM: Da te pitam ne{to.

OBREN: Pitaj.

JA]IM: Ko me ocinkari?

OBREN: Ih!

JA]IM: Fala ti.

Top od tre{we 61

OBREN: ^ekaj, sad ja tebe ne{to da pitam... Vrati se, sedi, dapopijemo po jednu.

Ja}im se vrati. Obren izvadi iz stola fla{u i ~a{ice.

OBREN: Reci, koliko se ti i ja znamo?

JA]IM: Otkad znam za sebe, znam i za tebe. Prve smo kom{ije odvajkada bili.

OBREN: Zajedno smo rasli, sedeli u istoj klupi. Uvek si bio na svojuruku, al sad ga pretera... Pa, gde ti, ~ove~e, na pamet pade dapravi{ top?! I to ti jo{ malo bilo, nego ga odnese na RavnuGoru, da opaquje{ iz wega na koga?! Na vlast? Na dr`avu?I to 13. maja, na Dan bezbednosti?!... Jesi ti lud, bre?! Ima{porodicu! Uzmi se upamet, dok ne bude kasno! Danas glavapada ni za {ta!

JA]IM: Ne razume{ ti to, moj Obrene... Proradila u mene krv |eda@ivojina Solunca. Ne bi se smirio, da nisam top zavr{io...A vi sad radite svoje, kako znate i morate.

OBREN: Ka`em ti, Ja}ime, kao bratu ti ka`em ~uvaj se... Ti zna{kako ti je deda pro{ao.

JA]IM: Znam, Obrene. Ne zaboravqa se to.

Ja}im i Obren se dugo gledaju. Obren prvi obori glavu.

OBREN: Tako je vreme bilo tada, {ta da se radi... Znalo se za@ivojina da je jatak. Stariji sin, Dra{ko, ozlogla{eni~etni~ki komandant... Moj stari je sve u~inio da ti spasededu, ali nije se moglo.

JA]IM: Boqe bi bilo da se nije tolko trudio.

OBREN: [ta ho}e{ da ka`e{?

JA]IM: Iz ~etiri rata izneo je moj |ed @ivojin `ivu glavu naramena. Samo iz onog va{eg oslobo|ewa nije. Ni danas mugroba ne znam... Zna{ ti, Obrene, {ta ja o}u da ka`em. Sveti zna{.

OBREN: Ti, Ja}ime, vidim, `ivi{ u pro{losti. Nije ovo vi{e vreme~etnika i partizana.

JA]IM: Pravo zbori{, Obrene. Nema danas u Srbiji ni ~etnika, nipartizana.

OBREN: Pro{lo je to odavno, zaboravilo se.

62 Ivan Pani}

JA]IM: Pro{lo, ne povratilo se.

OBREN: U{lo se u novi vek, u novi milenijum. Sve su to avetipro{losti.

JA]IM: Ja. Ba{ aveti.

Obren i Ja}im se dugo gledaju.

OBREN: E, moj Ja}ime, moj Ja}ime... Nije onoj Bosiqki lako s tobom.

JA]IM: Jo{ je te`e mene s wom.

OBREN: Aj, pa `iveo.

JA]IM: @iveo.

9.

Gluvo doba. Bosiqka spava u krevetu. Ja}im sedi pored prozora, zagledanu no}. U pozadinin tijana frulica. Ulazi @ivojin.

@IVOJIN: Zna{ li ti, unu~e moj, {ta nama, tobyijama, Tanasko Raji}ostavi u amanet?

JA]IM: \edo...

@IVOJIN: Top se neprijatequ ne ostavqa! Nikada, ni po cenu glave!

JA]IM: \edo, ja nisam...

@IVOJIN: I kad odjekne ona posledwa komanda artiqerijska, onajzadwi krik pred samrtni ropac tobyije: Na karte~! ima,ba}o, da izvr{uje{, da opslu`iva{ i brani{ onog svog topa,sve dokle ti i onaj najmawi damar u telu otkucava! Jel tojasno?! Jes razumeo?!

JA]IM: Razumeo sam... Znam...

@IVOJIN: [ta si razumeo, Srbine?!

JA]IM: Nisam teo, |edo...

@IVOJIN: Kad smo onomad, petnajeste, u Pe}i, pred ono povla~ewekroz pustu Albaniju, zakopavali, po mrkloj zimwoj no}i,na{e topove, ko deca smo plakali, mi, borci sa Kumanova iCera! I, pla~u}i, tepali im, ko ~edu najro|enijem Nemawomoj, Uro{u moj, Milo{u moj, zar ja, rukom svojom, raku da tikopam i ovde, na korak od tu|ine, sarawujem?... A ono kad je,

Top od tre{we 63

na Kosmaju, ni{anyija Lazar ^oki} iz Kova~evca, i uz wegaposlu`ilac Jakov [ar~evi} iz Male Mo{tanice, odbio dase povu~e sa polo`aja i ostavi [vabi top?! Podaj granatu,Jakove, brate, do{o zeman da se gine! vi~e Laza, a gre{niJakov samo }uti, al dodaje granatu, razornu, ko dukat `utu, ausne mu do{le ovake, ko onom olovkom tanku liniju da sipovuko! Napipa i ona pusta {vapska haubi~ka baterija, alwi dva, ko da i je majka u zmijsku ko{uqicu obukla, neodstupaju ni za pedaq, nego samo pune i opaqivaju, i pusto{e{vapsku pe{adiju! Uto vide{e to i druge na{e baterije, tese vrati{e posluge na ve} napu{tene polo`aje i Srbi,unu~e moj, odbi{e taj dan [vabu sa Kosmaja!... Nije tobyijako za svoga topa nije spreman glavu da poturi pod o{tricu,Ja}ime moj! Ko i za barjak {to se gine, tako se top doposledweg daha brani!... A ti? Predade top bez borbe,pokiso ko mi{ u rasolu!

JA]IM: Uze{e mi... Nisam teo...

Ja}im i @ivojin }ute. Ja}im se skutrio na onoj stolici, najradije bi daga nema, da mo`e u crnu zemqu da propadne.

@IVOJIN: Odi, sinko. Odi vamo... Gle! Evo Srbije, majke, prostrla sepred nama, ko ona pusta biserli marama devoja~ka... Eno[apca i Vaqeva, U`ica i Kraqeva. Eno Kragujevca iKwa`evca, Prokupqa i Kru{evca, Beograda, Pirota iPo`arevca, Kur{umlije, Vrawa i Milanovca. Eno Ni{a iLeskovca, ^a~ka i Obrenovca, Para}ina, ]uprije, Pazara,Varvarina, Bora, Zaje~ara... A planine Maqen i Suvobor,Rudnik i Zlatibor, Kopaonik, Radan i Gledi}, pa Stolovi,Homoqe, Vardeni}. I ^emerno, Juhor i Jelica, pa Golija,Ozren, Kukavica, Povlen, Dukat, Beqanica, Deli Jovan,Cer, Vidojevica, @ar planina, Javor, Tara, Fru{ka gora,Greben i [ara, Zlatar, Vla{i} i Medvednik, Ku~aj, Avala,Kotlenik, Vidli~, Rtaw i Miro~, @eqin, Rado~elo, Go~...Onda reke Dunav, Sava, Veternica i Morava, Jablanica,Rzav i Bjelica, Pusta reka, Lab i Sitnica, Kolubara, Jadar,Moravica, Ub, Tamnava i Lepenica, Ra{ka, Klina iDrenica, Timok, Pek i Crnica, Jerma, Mlava, ^emernica,Uvac, Rzav, Kubr{nica, Pepequ{a, Grza i Vlasina, Ra~a,Tami{ i Rasina, Gru`a, Raqa i Lu`nica, Skrape`, Drina,Kamenica. ... Vidi{ li, sinko? Vidi{ li, Ja}ime?

JA]IM: Vidim, |edo moj, ko na dlanu vidim...

64 Ivan Pani}

@IVOJIN: A vidi{ li ona mesta, ona svetlila, {to svitkaju u no}i, kokandila za onim oltarom?... To su Kumanovo, Bitoq,Bregalnica, Timok, Cer i @irovnica. Eno Jedrena i Rama,onda Oblakova, Debra i Elbasana. Kosovo ravno i pustaAlbanija, pa Vetrenika i Kajmak~alana... Gle, Ja}ime! svuda pusti krstevi, jedan do drugoga. Zbili se ko vojska uonom stroju, ogromnom i nepreglednom. A na krstevimaimena, broja im se ne zna. Vi{e imena, nego {to je u Srbijiplanina i reka... Aleksa, Bratoqub i Velimir...

JA]IM: Qubi{a, Dragojlo i Krstimir.

@IVOJIN: Borivoje, Stojko i Slavi{a...

JA]IM: Stanimir, Marko i Neboj{a.

@IVOJIN: Pa Mom~ilo, Obrad i Novica...

JA]IM: Prvoslav, Rajko i Dobrica.

@IVOJIN: A tamo, gle! Gradimir, Zavi{a i Darko...

JA]IM: Miloje, Spasoje i @arko!

@ivojin odlazi. Ja}im, u zanosu, ne prime}uje wegov odlazak.

JA]IM: Strahiwa, Mirko i Negovan, Stojadin, Paun i Milovan...

BOSIQKA: Ja}ime!... [ta pri~a{ to, crni Ja}ime?

JA]IM: Pa Ostoja, Petar i Milenko, Svetolik, Milan i Radenko...(Kao da se budi)Bosiqka, ja dado top... Dado top, Boso.

Bosiqka ustaje, odvodi Ja}ima, pokriva ga i uspavquje.

BOSIQKA: Spavaj, Ja}ime... Ru`no si usnio...

JA]IM: Dado top...

BOSIQKA: [{{{... Spavaj, Ja}ime moj. Spavaj...

10.

Ja}im o{tri sekiru. Ulazi Bosiqka, }utke ga posmatra.

BOSIQKA: O{tri{, Ja}ime, o{tri{?

JA]IM: O{trim, vidi{ valda.

Top od tre{we 65

BOSIQKA: Opet se sprema{ u goru?

JA]IM: Opet.

]ute. Strugawe brusa po onom se~ivu.

BOSIQKA: Jel po tre{wevinu?

JA]IM: Po tre{wevinu.

BOSIQKA: A {to?

JA]IM: Zna{ ti.

BOSIQKA: Ma, znam ja, ama... Ne mo`e{ ti, Ja}ime, na~initi topova,kolko oni mogu da oduzmu.

JA]IM: Neka, Bosiqka. Znam i ja svoje. Kolko god da oduzmu mo`eJa}im da na~ini i vi{e.

]ute. Ja}im probava o{trinu, pa nastavi da zao{treva.

BOSIQKA: Evo ti {arenice... Ima{ proje, sira, luka i pr{ute. Ifla{a qute, one iz dudova bureta.

Ja}im naglo prekida o{trewe, gleda u Bosiqku. Reko bi ne{to, al gare~i zagu{e. Pognute glave, stisnuti zuba, zao{treva sekiru, jo{ br`ei silnije.

BOSIQKA: Ajde, pa s Bogom po{o i dovi|ewa.

Bosiqka krene. Ja}im brzo ustane, zatakari sekiru u onaj paw.

JA]IM: Bosiqka!

Bosiqka stane, okrene se. Ja}im i Bosiqka se zagrle.

BOSIQKA: Idi brzo, pa se {to pre vrati.

JA]IM: Boso moja, smiqe moje i bosiqe...

U pozadini tijana frulica. Mrak.

66 Ivan Pani}

/ColorImageDict > /JPEG2000ColorACSImageDict > /JPEG2000ColorImageDict > /AntiAliasGrayImages false /DownsampleGrayImages true /GrayImageDownsampleType /Bicubic /GrayImageResolution 300 /GrayImageDepth -1 /GrayImageDownsampleThreshold 1.50000 /EncodeGrayImages true /GrayImageFilter /DCTEncode /AutoFilterGrayImages true /GrayImageAutoFilterStrategy /JPEG /GrayACSImageDict > /GrayImageDict > /JPEG2000GrayACSImageDict > /JPEG2000GrayImageDict > /AntiAliasMonoImages false /DownsampleMonoImages true /MonoImageDownsampleType /Bicubic /MonoImageResolution 1200 /MonoImageDepth -1 /MonoImageDownsampleThreshold 1.50000 /EncodeMonoImages true /MonoImageFilter /CCITTFaxEncode /MonoImageDict > /AllowPSXObjects false /PDFX1aCheck false /PDFX3Check false /PDFXCompliantPDFOnly false /PDFXNoTrimBoxError true /PDFXTrimBoxToMediaBoxOffset [ 0.00000 0.00000 0.00000 0.00000 ] /PDFXSetBleedBoxToMediaBox true /PDFXBleedBoxToTrimBoxOffset [ 0.00000 0.00000 0.00000 0.00000 ] /PDFXOutputIntentProfile () /PDFXOutputCondition () /PDFXRegistryName (http://www.color.org) /PDFXTrapped /Unknown

/Description >>> setdistillerparams> setpagedevice