IZDAJE STUDENTSKA UNIJA EKONOMSKOG FAKULTETA Beograd, mart 2011.

/ GODINA XIII - BROJ 72 / www.monopollist.org

Glavni i odGovorni urednik:Marija TiMoTićFakulTeT: Branka SenićekonoMiJa: Bojan ČaliJadruŠTvo: Tatjana JankovićMoZaik: Sonja JakovlJevićFoToGRAFiJa: Svetozar karadžin

diZaJn & PrePress: vladan Milosavljević, damjan dobrilatrid studio, Beogradwww.studiotrid.com

Članovi redakCiJe: Bojana džepina, vladimir Gojković, Branko kubat, davor Mihailović, Marija Starčević, Maja radak, nikola Škondrić, Pavle Mihajlović, uroš Živaljević, rastko radenković, Sonja Jakovljević, Marija Timotić, Tatjana raičević, Bojan Stanko-vić, Tatjana Janković, Branka Prišunjak, Branka Senić, anja Mirković, ivana Mandić, ana kondić, ivana vuković, Marija Perišić, Đoko Bodiroga, ana Marjanović, iva kolundžija, ivana Milošević, dušan Sekulić, dušan vojnović, Milanka vasilje-vić, Stefan Đerasimović, luka kovačević, ognjen obućina, Miodrag Milić, Milan Todorović

„MonopolList” časopis Studentske unije ekonomskog fakulteta

kamenička 6, 11000 Beograd, SrbijaTelefon: + 381 11 30 21 165monopollist@gmail.comwww.monopollist.org

Glavni i odgovorni urednik: Marija TiMoTićTelefon: +381 (0)64 483 57 11timotic.marija@gmail.com

TekSTovi Su auTorSki, niSu CenZuriSani i ne PredSTavlJaJu ZvaniČan STav STudenTSke uniJe ekonoMSkoG FakulTeTa.

ZaHvalJuJeMo Se rukovodSTvu ekonoMSkoG FakulTeTa na PoMoći u realiZaCiJi ovoG BroJa

Uvodnikm

embe

r of:

Sadržaj

CiP - KATaloGiZaCiJa u PuBliKACiJinarodna biblioteka Srbije, Beograd378

MonoPolliST/Glavni urednik GoranJavorac.-199?, br. 1- . - Beograd(kamenička 6): Studentska unijaekonomskog fakulteta u Beogradu,199? -. - 28cm

iSSn 182-3450=MonoPolliSTCoBiSS.Sr-id 117255180

fakU

ltet

ekon

omija

drUš

tvo

moza

ik

Zahvaljujući vašem odzivu na anketu, ukazale su se neke smernice. vodili smo se njima, koliko dobro – sami ćete oceniti. naše je da vas uvedemo u jednu bližu, dinamičniju materiju, i pritom animiramo da nam šaljete predloge, ideje i zamerke, kako bismo nastavili decenijski put Monopollist-a i učinili ga još kvalitetnijim i zrelijim.kao što smo i obećali, čeka vas tekst o MBA programu. Budi u toku! je novina koja je nastala kao direktan odgovor na vaše želje u anketi za dostupnim i na jednom mestu sažetim informacijama o vestima na fakultetu, karijernim mogućnostima i konkursima. Ponovo pišemo belu i crnu masku. uvodimo vas u svet filma, poezije, kritika. nudimo svima poznati Radio EKOF kao stalnu rubriku, Memoare jedne studentkinje kao vezu sa nečim lepim i svakodnevnim, bliskim svima nama. i još puno redova zanimljivih, slobodnih i aktuelnih tema… kao i poklon kupon na poslednjoj stranici časopisa.i za kraj, da svi zajedno poželimo zaboravljeno proleće, nasmejane prolaznike i svet bez ratova. i da nađemo način da svoje darove pretočimo u nešto lepo, nešto smelo, da sanjamo budni i grlimo sve oko sebe.“..ostani, nemoj da kradeš taj osećaj od mene kad ti kažem sada, najlepše želje su one koje želim kada noć sa tobom pada.. “ Sigurna sam da znate o čemu pišem :)� Glavni�i�odgovorni�urednik� Marija�Timotić

1. rad na Sebi kao imperativ u Svakom Segmentu života2. Borac za naša prava 3. career days4. Hdi5. BUdi U tokU!

1. afera – kolUBara2. tHat’s Hot3. Zakon o ZaStiti potrošača4. kUBa5. (ne)očekivano iZbacivanje – dinkić6. investitori kod nas

1. neredi U africi2. trgovina organima3. štrajk4. politika jednog deteta5. Zemlja gruva6. straH od neUspeHa7. rad stUdenata8. iSpeci, pa pojedi9. film10. dešavanja u gradu

1. kada najbolje učimo2. self Brending3. radio ekof4. iz kog si getakocenje inovacija (naStavak)

4

fakUltet

intervju sa profesorom ekonomskog fakulteta u beogradu, docentom dr draganom lončarom

rad na seBi kao imperativ U Svakom Segmentu životaInteresuje te kako da dobiješ stipendiju za studiranje u inostranstvu? Želiš da se praktično unaprediš na vrhunskom master programu u našoj zemlji? Zanima te kako da se nametneš poslodavcu i budeš konkurentan na tržištu rada? Naš sagovornik u ovom broju odgovorio je na ova i još neka zanimljiva pitanja, samo za čitaoce Monopollista.

U osnovi svega stoji motiv. da popričamo sa sagovornikom u ovom broju motivisalo nas je, pre svega, to što ima biografiju

koja obuhvata magistrat na kembridžu ( Judge School), doktorat na ekonom-skom fakultetu u Beogradu, i okončane postdoktorske studije na Chicago Booth School of Bussines. Pored navedenog, angažovan je na promociji i sprovođe-nju master programa MBa (Master of Bussines and administration) koji preko Belgrade Graduate Bussines Programs sprovode ekonomski fakultet u Beogra-du i Texas a & M university Commerce uz organizacionu pomoć FlaG in-TernaTional llC (Fi), kao aka-demski direktor. o svojim akademskim dostignućima, MBa programu ali i o ne-kim drugim informacijama značajnim za studente, za Monopollist govori docent dr dragan lončar:

ml: Profesore, šta Vas najviše ispu-njava u poslu predavača? Prof. Lončar: Stvari koje volimo da radimo same po sebi nas ispunjavaju, smatram da je tako i sa poslom koji ja obavljam na fakultetu. Svakoj grupi stu-denata pristupam kao posebnom pro-jektu, izazovu, sa njegovim specifično-stima. Međutim, dva osnovna cilja koja sebi postavljam u saradnji sa svakom grupom studenata su adekvatna pripre-ma za ispit ali i prenošenje neophodne količine praktičnog znanja koja bi ka-

snije bila korisna studentima u praksi kao dugoročno znanje.

ml: Bili ste stipendista Fullbright – ove fondacije na postdoktorskim i Shell – ove fondacije na magistar-skim studijama. Kako bi izuzetni studenti našeg fakulteta mogli da steknu pristup ovim i sličnim fondo-vima?Prof. Lončar: To pitanje mi studenti često postavljaju. u suštini, postoje dva (uslovno rečeno) koraka. Prvo bih po-savetovao studente da traže fondacije koje bi omogućile sredstva u organiza-cijama kao što su Britanska čitaonica, institut za otvoreno društvo ili amba-sade stranih zemalja. u drugom krugu pretrage, trebalo bi da se usredsrede na fondove koji se tiču njihovog stu-dijskog programa na željenim univerzi-tetima. Tada bi trebalo da naprave uži krug pogodnih fondacija i univerziteta i okušaju sreću konkurišući.

ml: Savet studentima za ulazak u kor-porativnu arenu i opstanak u njoj?Prof Lončar: Za zaposlenje je danas značajno imati široka i upotrebljiva znanja. Prosek je značajan faktor ali mora biti iskombinovan sa poznava-njem poslovnih aplikacija, praktičnih alata i stranih jezika. veću šansu,i pored teške situacije za zaposlenje, i danas imaju dobri studenti pre svega zbog algoritma (principa) rada koji se stiče

na fakultetu. dobar menadžer će ne-sumnjivo uočiti sve navedene kvalitete, budite uvereni.

ml: Da li biste u tu svrhu studentima preporučili MBA program koji Bel-grade Graduate Bussines Programs?Prof Lončar: Zavisi kome. ovaj pro-gram je praktično orijentisan, tako da je najzanimljiviji ljudima sa određenim poslovnim iskustvom. ipak, na sličnom programu u Sarajevu, susreo sam se ne-koliko mladih kandidata koji su i pored neznatnog radnog iskustva odlično od-govorili zahtevima kursa.

ml: Koji kursevi se mogu pohađati na MBA programu? Prof Lončar: Svi kursevi se mogu po-deliti u tri grupe. Prvu čine metodološ-ki kursevi kao npr. applied Bussines research, Statistical methods in Mana-gement, drugu kvantitativno orijenti-sani kursevi kao advanced Managerial accounting ili Financial Management, dok u treću grupu spadaju praktične oblasti poslovne ekonomije, poput strategijskog menadžmenta i marketing menadžmenta.

ml: Na kojim ste Vi kursevima anga-žovani?Prof. Lončar: na kursu iz oblasti finan-sijskog menadžmenta, gde ću predavati zajedno sa profesorom Harnesom sa Texas a & M university Commerce.

5

ml: Kakva će biti struktura predava-ča na kursevima?Prof. Lončar: više predmeta preda-vaće eminentni predavači sa Texas a & M university Commerce. Među ovim predavačima izdvajaju se profesor Huphreys koji će biti angažovan na kur-su Management skills (menadžerske veštine) i dekan Texas a & M univer-sity Commerce, dr Hal langford, koji će biti angažovan na kursu Strategic management.

ml: Koji su uslovi za učešće na ovom MBA programu?Prof. Lončar: u osnovi su uslovi do-bro poznavanje engleskog jezika, za-vršene četvorogodišnje dodiplomske studije (240 eSPB) i radno iskustvo. Pri tome, kao što sam već napome-nuo, radno iskustvo ne mora biti pre-sudan uslov ukoliko polaznik pokaže zadovoljavajući nivo znanja. Predvi-đeno je polaganje ToeFl testa radi u utvrđivanja nivoa znanja engleskog jezika i GMaT testa radi utvrđivanja nivoa opšte kulture. Može se desiti da polaznici ne podležu izradi ovih testova ukoliko imaju prosek veći

od 8,00 (važi za GMaT) ili ukoliko se na intervjuu pokaže da dovoljno dobro govore engleski jezik (važi za ToeFl).

ml: Kolika je cena pohađanja jednog kursa? Koji su uslovi plaćanja?Prof. Lončar: Cena kursa je 9500 evra uz doplatu od 750 evra za knjige koju studenti ne moraju izvršiti uko-liko knjige nabavljaju sami. Plaćanje se može izvršiti u 10 rata. Može se učiniti da je cena kursa previsoka, međutim treba imati u vidu kvali-tet predavača i ekskluzivnost znanja koje se stiče. Takođe, značajno je na-pomenuti i da je ovaj program jedini akreditovan tog tipa u Srbiji od stra-ne aaCSB (association to advance Collegiate Schools of Business). ovu akreditaciju poseduje svega 15% po-slovnih škola u svetu. Značajno je i to što će polaznici nakon završenog kursa steći dve diplome, diplomu Master of Management ekonomskog fakluteta u Beogradu i MBa (Master of Business and administration) di-plomu Texas a & M university Co-mmerce.

ml: Do kada je krajnji rok za prijav-ljivanje? Prof. Lončar: krajnji rok je 23. mart, kada počinju kursevi. Prvi intervjui obavljeni su već 27. februara.

ml: Kada počinje sledeći ciklus pri-javljivanja? Prof. Lončar: Planirano je da se spro-vedu dva ciklusa programa godišnje. Prvi počinje u martu, a drugi će početi oktobra meseca ove godine.

ml: Za kraj, profesore, zanima nas šta smatrate svojim najvećim dosti-gnućem u dosadašnjem životu? Prof. Lončar: To je nedvosmisleno iz-gradnja zdravog porodičnog jezgra. na akademskom i poslovnom planu težim da se konstantno unapređujem u obla-stima uže ekspertize. Smatram da je u mojim godinama suviše rano govoriti o bilo kakvim velikim postignućima. Me-đutim, bitno je da kada se okrenete pet ili desetak godina unazad shvatite da ste bili na dobroj trajektoriji ličnog razvoja.

intervju: Dušan VOJNOVIĆFoto: Svetozar KARADŽIN

intervju sa profesorom ekonomskog fakulteta u beogradu, docentom dr draganom lončarom

rad na seBi kao imperativ U Svakom Segmentu života

fakUltet

intervju sa studentom prodekanom

fakUltet

Borac za naša prava

6

U svojoj kancelariji u prizemlju, kod “tri stola”, ekipu Monopo-llista dočekalo je prijatno lice našeg studenta prodekana, Mar-

jana Jovanovića. evo šta nam je otkrio o svojim zaduženjima, ostvarenjima i planovima u borbi za prava studenata ekof-a.

ml: Koja su tvoja zaduženja i sa kim najviše sarađuješ? Marjan: ne postoji poseban pravilnik koji propisuje zaduženja studenta pro-dekana. Generalno, njegov posao je da zastupa interese studenata. Student prodekan je član naučno-nastavnog veća i nastavne komisije. najviše sara-đujem sa Studentskim parlamentom, kao i sa prodekanom za nasta-vu, prof. Boričićem.ml: Kojim problemi-ma si se bavio u prote-klom periodu?Marjan: kao prvo, Stu-dentski parlament i ja bavili smo se ispitnim rokovima i ap-solventskim stažom. naime, studeti 06 i 07 generacije imaće apsolventski staž od godinu dana, a izdejstvovali smo da oni pored redovnih šest ispitnih rokova dobiju još tri dodatna roka. izborili smo se da se poveća prolaznost iz finansijkog računovodstva, ekonomike preduzeća i teorije cena za 15-20%. Potrudili smo se da negativni poeni budu prošlost. orga-nizovali smo dve humanitarne akcije za kraljevo. Pokrenuli smo to da svi udž-benici budu u izdanju Cid-a, a dosta energije potrošili smo oko renoviranja erC-a i kantine. ml: Da li je bilo teško izaći na kraj sa profesorima kod kojih je prolaznost na ispitima bila veoma niska?Marjan: nekada je dolazilo i do kon-

flikata, ali imali smo veliku podrš-ku prof.Boričiča, koji je uvek bio na strani studetata. ulažemo mnogo

snage da studentima budu olakšane studije, ali i da diploma ekonomskog fakulteta zadrži težinu. ml: Kakvi su planovi za predsojeći period?Marjan: ono što je tik pred nama je konferencija za studente ekonomije na Zlatiboru, koja će se održati od 1-5. aprila. konferencija će okupiti oko 200 sutdenata, a baviće se aktuelnim tema-ma iz sfere ekonomije, marketingom, menadžmentom itd. Takođe, potru-dićemo se da pokrenemo eCdl kurs kao i kurs za sastavljanje biznis plana. Planiramo da obezbedimo studentima što više aktivnosti koje će im koristiti u praksi, mogućnost posete međunarod-nim finansijskim institucijama, napisa-ćemo peticicu za uređenje parka ispred

fakulteta. insistiraćemo i na tome da se iz udžbenika izbaci nepotrebna materi-ja, kao i da se određeni delovi gradiva ne ponavljaju više puta kroz studiranje.ml: Kako ti se studenti mogu obrati-ti? Marjan: Studenti mi se najčešće obra-ćaju putem mejla ili Facebook grupe Spekof, a utorkom i sredom mogu me naći u mojoj kancelariji u prizemlju fa-kulteta, „kod tri stola“. ml: Tvoja poruka čitaocima Ml-a?Marjan: Budite ponosni i svesni koji fakultet studirate, i koliko god vam se neke stvari činile loše, budite sigurni da su bolje nego kod konkurencije. na kraju ćete biti zahvalni što ste prošli kroz ekof. naš prvi i pravi, ekonomski fakultet, priznat je na tržištu rada, i naši ljudi su na visokim položajima u svim vodećim institucijama. diploma ekof-a predstavlja ulaznicu za bolji život.

Intervju: Branka SENIĆFoto: Svetozar Karadžin

O dosadašnjim naporima studenta prodekana i Studentskog parlamenta da se izbore za bolje uslove studiranja na Ekof-u i planovima za predstojeći period.

U periodu od 1-5. aprila, na Zlatiboru će se održati konferencija studenata

ekonomije, koja će okupiti 200 učesnika.

7

fakUltet

SAJAM EDUKACIJE, PRAKSI I POSLOVA

„Career days“, sajam edukacije, praksi i poslova, koji se održava 5. i 6. aprila u hotelu „Continental“, ove godine studentima otvara nove mogućnosti među kojima su edukacija, kontakt sa firmama i održivost. Godišnje, „Career days“ poseti preko 10 000 studenata, i učestvuje preko 40 firmi i barem još to-liko medijskih sponzora.Jedna od osnovnih novina sajma su edu-kativne radionice koje će se održati tri vikenda pre samog sajma. one su uvede-ne sa namerom da studentima olakšaju korake do zaposlenja i definišu njihov najbolji pravac. konkretno, održavaće se tri vikenda uzastopno, u periodu od 19. marta do 3. aprila. Svaki vikend značiće drugačiju lokaciju kao i drugačije teme i kapacitete. Prvi blok radionica, 19-20. mart, održavće se u prostorijama eko-nomskog fakulteta u Beogradu sa mo-gućnošću prijema 30 polaznika. drugi blok, 26-27. mart, će se održati u prosto-rijama opštine Savski venac sa moguć-

nošću prijema 70 kandidata. Poslednji blok, 2-3. april, će biti održan u prosto-rijama opštine voždovac i moći će da primi 30 kandidata. kao što je već nagla-šeno, svaki od tri bloka nastave sa sobom nosi drugačije teme. Tako tokom prvog vikenda polaznici mogu da saznaju više o tome kako da napišu Cv i motivacio-no pismo. Zatim, u drugom bloku, sledi edukacija iz uspešnog vođenja intervjua i neverbalne komunikacije. Poslednje dve teme vezuju se za najbolji način traženja posla i upravljanja vremenom, kao najoskudnijim resursom kojim ras-polažemo. Za učešće na radionicama je potrebno prijaviti se preko imejl adrese koju možete naći na zvaničnoj veb pre-zentaciji sajma www.careerdays.rs Tamo se takođe mogu naći dodatni detalji ve-zani za sajam i naravno organizaciju ra-dionica. ne postoje striktni kriterijumi za selekciju kandiata. najvažnija je volja i želja mladih ljudi da rade na svojoj bu-dućnosti, pa će aplikacije biti otvorene dok se kapaciteti ne popune.

napravite korak daljeosim što edukuje mlade ljude, „Ca-reer days“ ih ovog puta i poziva da budu održivi i svoj Cv proslede elek-tronskim putem preko zvanične veb prezentacije sajma www.careerdays.rs. Svi poslati Cv-jevi će se čuvati u bazi podataka dostupnoj firmama tokom cele godine. naravno, studenti mogu doneti Cv i na papiru, ali u skladu sa ekološkim duhom, elektronska opcija je poželjnija. na samom sajmu, studen-ti će moći da pitaju sve što ih interesuje vezano za zapošljavanje u određenim firmama. Pri tome, na raspolaganju će im stajati barem četrdeset firmi učesni-ca i barem toliko mogućnosti. na kraju, ostaje samo da se iskoristi sve ono što „Career days“ 2011. pruža

Tatjana RAIČEVIĆ

„career days“ otvara nove mogućnoSti!

edukativne radionice realizovaće se tri vikenda pred sajam, 19. i 20. marta (ekonomski fakultet), 26. i 27. marta (opština savski venac), 2. i 3. april (opština voždovac).

„career days“ se održava 5. i 6. aprila u hotelu „continental“. tokom sajma svi zainteresobani će imati priliku da firme učesnice pitaju sve što ih interesuje u vezi sa uslovima zaposlenja.

�

fakUltet

projekat aegee - Beograd

važna je (re)formako, šta, kako, kad,..?

dan visokog obrazovanja (Hed) je jednodnevna konferencija koju organizuje i sprovodi evropski Stu-dentski Forum aeGee sa ciljem da se motivišu studenti da ak-tivno (ili aktiv-nije) učestvuju u procesu reforme v i sokoškol skog obrazovanja, širi svest o značaju i vrednosti ne-formalnog obra-zovanja i pru-ži mogućnosti studentima da iznesu mišljenja i stavove o problemima, idejama i rešenjima za iste pred kreatorima obrazovne politike. učesnici konfe-rencije će biti studenti Beogradskog univerziteta, članovi aegee Beo-grad, kao i članovi drugih student-skih organizacija, dok će se u ulozi predavača naći predstavnici privred-nog sektora, vladinih i nevladinih

agencija relevantnih u okviru oblasti visokoškolskog obrazovanja.

konferencija se sastoji iz predava-nja u okviru kojih će biti pružene relevantne informacije o Bolonjskoj deklaraciji i o (ne)primenjivanju iste na našem univerzitetu. drugi deo konferencije su radne grupe na

teme: «Šta sam ja sad?», «Šta imam od svo-je diplome?», «kako da posta-nem stručan/a?» i «kako da ak-tivno utičem na poboljšanje svog o b r a z o v a n j a ? » koje predstavlja-ju interaktivni dijalog koji pod-stiče studente da

formulišu svoj stav o (ne)primeni Bolonjskog procesa i značaju ne-formalnog obrazovanja.

širi dalje..

u sklopu Hed-a će se sprovesti anketa među studentima na temu primene Bolonjske deklaracije i prepoznavanja neformalnog obra-zovanja i njeni rezultati će biti pre-zentovani na početku konferencije i predstavljaće polaznu osnovu dis-kusija, dok će se rezultati celoku-pne konferencije prezentovati pred predstavnicima evropske komi-sije u Briselu koja će ove podatke uključiti u unapređivanje visokoš-kolskog obrazovanja na evropskom nivou.

o aegee-u

aeGee-europe je najveći multi-disciplinarni evropski studentski forum koji okuplja studente iz više od 40 zemalja evrope. Jedan od nje-govih članova je i aeGee-Beograd koji okuplja studente sa raznih fa-kulteta i ujedinjuje ih oko uspešnog izvršenja zajedničkih ciljeva. danas, aeGee-Beograd je jedna od najak-tivnijih studentskih organizacija u Beogradu i učestvuje u brojnim projektima kao što su «Coca Cola talenti», «letnji univerzitet» itd.

zašto?

opšte nezadovoljstvo studenata, protesti svake godine, konstantna neobaveštenost o bodovima za upis, dužini apsolventskog staža ili ukidanju istog, nedovoljna uključe-nost i hronično neznanje o pravima na fakultetu su samo neki od mora razloga da studenti konačno budu uključeni (ili barem informisani) u Bolonjsku deklaraciju koja će, nadamo se, uskoro biti primenljiva na svim fakultetima Beogradskog univerziteta.

ivana VUKOVIĆ

Dan Visokog Obrazovanja (Higher Education Day) će po prvi put biti organizovan u subotu, 26. marta 2011. godine, na Filozofskom fakultetu sa početkom u 12,00h

konferenciju upotpunjavaju u radne grupe na teme: «šta sam ja sad?», «šta imam od svoje diplome?», «kako da postanem stručan/a?» i «kako da aktivno utičem na poboljšanje svog obrazovanja?» koje predstavljaju interaktivni dijalog koji podstiče studente da formulišu svoj stav o (ne)primeni Bolonjskog procesa i značaju neformalnog obrazovanja.

konferencija se sastoji iz predavanja i radnih grupi, a tema je primena Bolonjske deklaracije i značaj nefor-malnog obrazovanja

9

fakUltet

konkUrs za erste groUp sUmmer University

danUBia 2011bukurešt – budimpešta – bratislava – prag – beč ekonomski fakultet u okviru saradnje sa Wirtschaft s univerzitetom iz Beča raspi-suje konkurs za letnji seminar koji će se održati od 05. jula do 05. avgusta 2011. u programu učestvuje 56 studenata i to, pored 7 studenata sa ekonomskog fakulteta iz Beograda i studenti sa ekonomskih fakulteta i univerziteta iz Beča, Budimpešte, Bukurešta, Bratislave, Praga i Zagreba i kijeva. Program obu-hvata proputovanje kroz navedene zemlje i gradove uz pohađanje kurseva koji se organizuju na ovim fakultetima. Mesto polaska je Bukurešt.kursevi su podeljeni na dva modula - Financial Services i Human resource Manage-ment, od kojih se bira jedan.

Zvaničan jeZik – engleSki

Kotizacija za učešće iznosi 200EUR po studentu(pokriva smeštaj, hranu, osiguranje, putovanje između gradova, materijale)Glavni preduslovi: minimum 3. godina studija, prosečna ocena minimum 8.00, dobro znanje engleskog jezika, komunikativnost i interesovanje za timski rad. Potrebna dokumenta:1. Potvrda o studiranju 2. uverenje o položenim ispitima 3. Cv na engleskom jeziku4. Motivaciono pismo na engleskom jeziku5. Popunjena prijava (može se skinuti sa sajta Fakulteta ili uzeti lično u kance-lariji Centra za međunarodnu saradnju eF-a, kabinet 154)Prijem prijava: od 16.02.- 15.04.2011. od 10-12h kabinet 154više informacija na sajtu ekonomskog Fakulteta ili na telefon 3021068, Jelena Cvetanović, Centar za međunarodnu saradnju, kancelarija 154 cis@ekof.bg.ac.rs

Bolonja u pokušaju! Va-ganje u vezi sa trajanjem a p -solventskog staža uznemirava ovih dana četvrtake. Poslednja vest je - godinu dana! Da li smo sigurni da će ista stavka podleći izmenama u narednih par meseci? Nismo i neće-mo biti, dok se Univerzitet konač-no ne izjasni.

Časopis Monopollist pokreće novi sajt. Pišite sa nama, predlažite, obradujte nas novim idejama. Posto-jimo jedni zbog drugih, i kao takvi, pravimo plodno tle za rad i razvoj časopisa.

Bela maska

Crna maska

kako bismo izašli u susret čitaocima i saradnicima koji su predlagali oživa-

ljavanje crne i bele maske, kao i želji kolega da na jednom mestu imaju sve informacije o dešavanjima na

fakultetu, karijernim šansama i uslovima za konkurse, nastale su i ove strane posvećene isključivo

tim pitanjima. družićemo se sa vama u svakom sledećem broju, a od vas očekujemo sugestije, pita-nja i sveže informacije. Pišite nam na adresu monopollist@gmail.com, i budite deo MPl tima.

BUdi U tokUtop 10!

na njihovom blogu se predstvaljaju kao “ Tim studenata sa ekonomskog fakul-teta iz Beograda okrenuti ličnom razvoju.Ponosni smo članovi organizacije aieSeC. naše oblasti studiranja su bankarstvo, fi nansijska tržišta i marke-ting. ovo takmičenje vidimo kao sjajnu priliku za lični razvoj i upoznavanje različitih ljudi iz celog sveta.”Studenti ekonomskog fakulteta, Miloš Janković, Zvezdana Bajić i Mari-na Jukić, učestvuju u globalnom takmičenju u izradi CSr projekata. do sada su rangirani kao jedan od 45 najboljih timova na svetu, a za nasta-vak takmičenja i plasman u deset najboljih potrebna im je vaša pomoć. redovnom posetomom ovog linka, svojim like-ovima i komentarima donosili smo im poene za plasman u fi nale.Sve navedeno je bio razlog da ih podržimo i poželimo im sreću u po-stizanju rezultata. a mi verujemo da će se, u trenutku kada ovo budemo čitali, ovaj tim ponosno smeškati zadovoljan ishodom. kako god, do-voljno su već uradili za sve nas. Mi smo ti koji smo ponosni.

fakUltet

aieSec organiZuje prakSe Za stUdente ekonomskog fakUlteta

Želiš da doživiš nezaboravno iskustvo u stranoj zemlji?

Da usavšiš svoje organizacione i edukacione sposobnosti?Ovo je tvoja sansa!

Svet je samo jednu praksu udaljen od tebe!

aieSeC je međunarodna platforma namenjena mladim ljudima koji teže da ot-kriju i razviju sopstvene potencijale kako bi imali pozitivan uticaj na društvo. od 1948. godine aieSeC stvara mlade lidere u preko 107 zemalja sveta, radeći u par-tnerstvu sa kompanijama i univerzitetima. Poseduje inovativni proces razvoja koji je sastavljen od izuzetnog liderskog iskustva i globalnog programa razmene. Svake godine, preko 10.000 naših članova ima izazovnu šansu da ode na struč-nu praksu i živi i radi u stranoj zemlji Studenti imaju mogućnost da se upoznaju sa kulturom, običajima, tradicijom zemlje koju posete.razmena predstavlja naj-intenzivnije iskustvo učenja, mogućnost sopstvenog razvoja i sticanja novih po-znanstva preko naše globalne mreže kontakata.

PRAkSa u BRAZiluPRAkSa u liTvaniJi

(preuzeto sa sajta fakulteta)

velike kompanije na ekonomskom fakUltetU02.03.2011. Predstavnici sektora ljudskih resursa ve-likih kompanija posetili su ekonomski fakultet u Beo-gradu gde su im prezentova-ni mogući oblici saradnje sa Centrom za karijerno vođe-nje i savetovanje.

kompanije su bile iz razli-čitih oblasti poslovanja kao što su revizija, osiguranje, marketing, turizam, trgovi-na, distribucija i uvoz i dr. Prezentovane su im dosa-dašnje aktivnosti Centra i planovi za budućnost, a za-tim se razgovaralo o moguć-nostima saradnje. Predstav-nici kompanija su izrazili spremnost da podrže mnoge aktivnosti Centra, a čak su i oni dali svoje konstruk-tivne predloge za saradnju. aktivnosti koje proizilaze iz saradnje sa ovim kompanija-ma, moći ćete da pratite na sajtu Centra.

Jedna od aktivnosti samog Centra je i ekof arena u drugoj polovini aprila. Ta-kođe, nastavlja se sa gosto-vanjima i tribinom “i ja sam bio student ekoF-a”... Pozi-vamo sve studente da pišu na adresu časopisa i daju predloge koga bi voleli da vide na nekoji od slede-ćih tribina! (monopollist@gmail.com)

počeo Sa radom novi naučni čaSopiS ekonomSkog Fakulteta: ekonomSke ideje i prakSa

Konstituisanjem redakcije časopisa Ekonomske ideje i praksa na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, počeo je sa radom ovaj časo-pis.

Časopis izlazi na srpskom jeziku, sa engleskim apstraktom radova, kao kvartalni naučni časopis, sa namerom da postane vodeći nauč-ni časopis na srpskom jeziku za teme iz oblasti: ekonomije, poslovne ekonomije i menadžmenta, statistike i kvantitativne ekonomije. Ča-sopis je orijentisan na primenu naučnih i stručnih koncepata i sazna-nja za rešavanje otvorenih pitanja na makroekonomskom nivou, ni-vou preduzeća, banaka i ostalih ekonomskih subjekata. Časopis prati i sva naučna saznanja iz domena društveno-humanističkih, ali i ostalih nauka. Pozivamo sve autore da pripreme svoje radove u formi i prema uputstvu koje mogu naći na sajtu Fakulteta: http://www.ekof.bg.ac.rs/casopisi/ .

radove možete u elektronskom obliku slati na meil redakcije: eko-nomskeideje-praksa@ekof.bg.ac.rs. Svi radovi prolaze kroz proce-duru anonimnog recenziranja od strane dva eminentna recenzenta u određenoj oblasti.

(preuzeto sa sajta fakulteta)

10

fakUltet

u najgoroj poziciji su studenti iz unutrašnjosti, koji za iznajmljivanje stana u Beogradu godišnje izdvaja-ju gotovo 3.000 evra! istovremeno, osnovnoj ceni školovanja, koja do-stiže i 240.000 dinara, treba dodati i oko desetak hiljada za prijavu ispi-ta i stručnu literaturu.na beogradskim univerzitetima ukupno ima 4.824 samofinansi-rajućih i 9.024 budžetskih mesta, što znači da oko 5.000 studenata godišnje plaća između 45.000 na rudarsko- geološkom, koji je najjeftiniji, i 240.000 dinara na arhitektonskom fakultetu, koji je najskuplji. dakle, fakulteti Beogradskog univerziteta svake godine uzmu u proseku šest mi-liona evra!

kada se tom iznosu doda i pri-javljivanje ispita, koje u zavisno-sti od fakulteta košta od 450 do 1.000 dinara po ispitu, kao i udž-benici, koji su najčešće preskupi, nije preterano reći da je studira-nje za brojne mlade ljude postalo luksuz!ukoliko student Filozofskog fa-kulteta, nezadovoljan ocenom, želi da poništi ispit, mora da plati 1.800, dok ukoliko želi da polaže pred komisijom, neophodno je da izdvoji 5.000 dinara. na Pravnom fakultetu ispit se može i odložiti za naknadu od 700 dinara, ukoli-ko se molba podnese pre početka ispitnog roka, ili 1.200 dinara u toku ispitnog roka. Promena is-pitivača iznosi 2.000, a ukoliko

je student zaboravio da prijavi ispit u napomenutom roku, može to da uradi naknadno za cenu od 2.000 dinara, uz punu cenu ispi-ta. Čak i sopstvena đačka knjižica i diploma srednje škole moraju da se plate.„Pozajmica“ ličnih dokumena-ta od fakulteta košta od 650 do 1.000 dinara. u najgoroj poziciji su studenti iz unutrašnjosti, koji, uz sve to, plaćaju i kiriju. ukoli-ko uzmemo da to prosečno iznosi 250 evra mesečno, na godišnjem nivou trošak je nimalo zanemar-ljiv i iznosi oko 3.000 evra.

(preuzeto sa sajta www.studentskisvet.com)

od 14. do 22. aprila ove godine, udru-ženje studenata tehnike evrope - BeST Beograd biće domaćin 29. Generalne skupštine BeST-a. Tokom devet dana trajanja ove konferencije, u Srbiji će se okupiti preko 300 delegata - studenata tehnike, tehnologije i prirodnih nauka, sa 89 uglednih univerziteta iz 30 evropskih zemalja - kako bi zajedno diskutovali i do-nosili odluke koje se tiču budućnosti ove studentske mreže.BeST Beograd je lokalna BeST grupa pri univerzitetu u Beogradu, koji podrža-va sve njene aktivnosti. Postoji od 2003. godine, trenutno broji preko 100 članova i do sada je organizovala devet međuna-rodnih stručnih kurseva, četiri inženjer-ska takmičenja i šest izdanja godišnjeg sajma poslova “JobFair - kreiraj svoju bu-

dućnost!” zajedno sa partnerskom orga-nizacijom eeSTeC. Tokom proteklih 7 godina, preko BeST-a Beograd je na kur-seve, takmičenja i druge događaje širom evrope otputovalo preko 700 domaćih studenata, a u Srbiji je gostovalo gotovo 900 studenata iz inostranstva.o BeST-u i Generalnoj skupštini može-te se detaljnije informisati putem internet prezentacija: www.best.eu.org,www.best.rs i www.general-assembly.eu7 - 16. mart 2011. godine, Beograd i kopaonikudruženje studenata elektrotehnike evrope, eeSTeC (istek) osnovano je 1986. godine u ajndhovenu sa osnovnim ciljem da unapredi me-đunarodnu saradnju studenata, kao

i da studentima elektrotehnike evrope omogući saradnju sa privredom, učešće na takmičenjima, stručne prakse i ostale vidove stručnog usavršavanja.u periodu od 7. do 16. marta 2011. go-dine udruženje studenata elektrotehnike evrope – lokalni komitet Beograd ugo-

stiće više od 30 mladih lidera, stu-denata elektrotehnike, iz 17 gra-

dova evrope na međunarodnoj studentskoj radionici “lead the way”, podržanoj od strane evropske komisije.Cilj radionice je da studentima

elektrotehnike omogući stica-nje veština koje predstavljaju odličan preduslov za uspešno poslovno planiranje i pokretanje

sopstvenog biznisa.

11

evropSka konFerencija stUdenata teHnike U BeogradU

iZ života…

12

Basen kolubara

rUdnik zloUpotreBapitanje privatizacije javnih pre-

duzeća je već duže vreme aktu-elno u našoj zemlji. neka su već prodata, privatizacija drugih se

razmatra, planira, a sve zavisi od sasta-va vlade i politike koju vodi.elektroprivreda Srbije (ePS) predstav-lja najveće javno preduzeće u državi u okviru kog posluje 11 privrednih dru-štava. Jedno od njih jeste i rudarski basen kolubara, veoma bitan za celu zemlju jer se tu proizvodi polovina od ukupnog uglja u Srbiji. Svaki gubitak, suvišno trošenje ili zloupotreba u okvi-ru ovog preduzeća direktno tangira po-slovanje ePS-a, a samim tim državu i sve nas građane. Zato je važna kontrola rada ovog rudnika.kopovi uglja rB kolubara prostiru se na oko 600.000 km2. veliki prihodi i rashodi koje ovo preduzeće ima otvara-ju brojne mogućnosti za malverzacije. Pri svakoj promeni vlasti, bilo na drzav-nom ili opštinskom nivou, dolazilo je do izbora novih članova upravnog od-

bora i drugih rukovodećih organa rud-nika. oni su uglavnom birani iz redova tadašnjih vladajućih stranaka. Mehanizmi zloupotreberB kolubara je u nedostatku vlastitih mašina za kopanje uglja iznajmljivala me-hanizaciju privatnih firmi koje su inače registrovane za druge najrazličitije delat-nosti. Poslednjih 8 godina za to je plaćeno više od 130 miliona evra, a za taj novac se mogla kupiti nova mehanizacija. Čak i u godinama kad je basen poslovao sa ogro-mnim gubicima, zakup je nastavljen i od 2006. ti troškovi naglo rastu. otkriveno je da su već pomenute privatne firme vlasništvo povlašćenih pojedinaca (ili čla-nova njihovih porodica) koji su, direktno ili indirektno, povezani sa upravom kolu-bare. neke od tih mašina radile su i po 24 sata 30 dana u mesecu. Takođe, rBk je privatnu mehanizaciju plaćala i za izgrad-nju puteva i infrastrukturne radove zbog štete koja je pričinjena kopanjem uglja. ali, mnoge od tih dokumentovanih ak-tivnosti nikada nisu realizovane!

utvrđeno je i da su , već pomenuti vla-snici mehanizacije, ugalj od basena ku-povali po povlašćenim cenama, znatno nižim od tržišnih, i da je i na taj način ostvarivana velika zarada. naime, 90% uglja namenjeno je termoelektranama i za druge potrebe ePS-a, a ostalih 10% za industriju i široku potrošnju. Čak su i termoelektrane ugalj kupovale pre-ko posrednika što je opet neshvatljivo s obzirom da su, kao i kolubara, deo ePS-a.očigledno je da su zloupotrebe u javnim preduzećima česte i velike i da svaka no-vootkrivena sve više uzdrma javnost. da li je ovo početak nove predizborne kam-panje i način da se diskredituju pojedine stranke i lideri? da li će nadležni orga-ni zaista reagovati i ispitati sve, prilično dokumentovane, navode medija ili sve prepustiti slučaju i zataškati kao mnogo puta do sad? ostaje da se vidi.

Marija PERIŠIĆ

ekonomija

sredstva namenjena za sponzor-stva i donacije znatno su probija-la okvire planiranih. donacije su davane u razne svrhe koje nema-ju nikakve veze sa poslovanjem jp.restrukturiranjem iz kolubare su izdvojena 4 preduzeća koja se ne bave poslovima vezanim za pro-izvodnju struje, a koja su mogla biti angažovana u rbk bez ten-dera čime je ostavljen prostor za nezakonite radnje.

13

ekonomijaSmena mlađana dinkića

ponekad se čini da su domaći politički akteri, ustvari, učesnici reality show-a zvanog politika. S obzirom na njihove obrasce ponašanja, veoma slične sa onim viđenim kod učesnika, nažalost, sve više popularne „Farme“ i sličnih joj serijala, lako je povući paralelu izmedju ova dva, idealno, različita realma.

(ne)očekivano iZbacivanje

izbacivanje bez nominacijaSituacija u domaćem političkom rijali-tiju značajno se uzburkala kada je sredi-nom februara premijer Cvetković, bez prethodnih naznaka, objavio vest da smenjuje ministra dinkića. ovo je od strane mnogih protumačeno kao naja-va skorih političkih promena, imajući u vidu da je do sada svaki odlazak Mlađa-na dinkića iz vlade bio tesno povezan sa njenim krajem. Međutim, kao u inat onima koji smatraju da je srpska politič-ka scena dramatična i neizvesna koliko i meksička sapunica, sve je prošlo bez većih potresa. Mr dinkić, ne samo da se povukao uz simboličan protest već je najavio i podršku vladi u parlamen-tu (gde će i sam biti poslanik), do dalj-njeg. i tako je završen njegov tranzit iz izvršne u zakonodavnu vlast. naravno, ne bi bilo dobro da je ostao potpuno bez posla baš u trenutku kada je podi-gao kredit za novi stan.odlazak gospodina dinkića nikako nije mala stvar. obeležio je srpsku ekono-miju u prethodnoj deceniji i za to vre-me uspeo da sakupi solidnu kolekciju visokih državnih funkcija. od guverne-ra nBS preko ministra finansija do mi-nistra ekonomije i regionalnog razvoja, a uživao je i funkciju potpredsednika vlade. u tom periodu imao je priliku da ovlada veštinama baratanja svim ekonomskim polugama našeg društva.

cena politike...S druge strane, kao „oportunitetni tro-šak“ dinkićevog bavljenja politikom može se uzeti to što je Srbija ostala uskraćena za još jednog mladog nauč-nog radnika, mada s obzirom koliko ih je napustilo zemlju u protekle dve decenije, nekako ćemo podneti ovu žr-tvu. Možda ipak zanimljivije poglavlje iz njegove biografije jesu doprinosi srp-skoj muzičkoj sceni. i opet, da ga život nije odvukao na drugu stranu i da je na-stavio sa radom u svom bendu „Mone-tarni udar“, moguće je da domaći rock n roll danas ne bi bio na kolenima pa bi možda mogli da ga eksploatišemo kao jedan od izvoznih brendova.naravno, treba istaći da je za vreme njegovih mandata ostvarena stabiliza-cija ekonomije i finansijskog sektora, stabilizacija dinara kao i reforma fiskal-nog sistema. ipak, koliko je ekonomska politika za koju se zalagao uticala na realno poboljsanje životnog standarda stanovništva, neka za sada ostane na objektivnim i subjektivnim procena-ma građana. Prema popularnom sajtu „istinomer“, gospodin dinkić je među vodećima po broju neispunjenih obe-ćanja, svakako, najpoznatije je ono koje se odnosilo na 1000 evra od akcija sva-kom građaninu Srbije. ali, kao i uvek, za neispunjnje obećanja dato je „odgo-varajuće“ opravdanje.

epilog...ako se vratimo na poređenje Srbije sa farmom lako se može pretpostaviti da će 25 vladinih „farmera“ (ministara) nastaviti da muze sve mršavije srpske krave, sa ili bez dinkića. Međutim, ova zemlja obiluje „živim blatom“, koga čine razne stranačke i druge birokrat-ske strukture, i koje preti da proguta i farmere i krave pa i „zlatno tele“ zvano „Telekom“ čija se prodaja isčekuje sa strepnjom. ostaje jedino „nada“ da će, upravo od ovih para, ministar Mrkonjić uspeti da u euforičnoj kampanji asfalti-ranja Srbije napravi malo čvrstog puta sa koga će, oni koji se ne „udave“, uspeti da stvore održiviju ekonomsku situaci-ju.

Bojan ČALIJA

možda ipak zanimljivije po-glavlje iz njegove biografije jesu doprinosi srpskoj muzič-koj sceni. i opet, da ga život nije odvukao na drugu stranu i da je nastavio sa radom u svom bendu „monetarni udar“, moguće je da domaći rock n roll danas ne bi bio na kole-nima pa bi možda mogli da ga eksploatišemo kao jedan od izvoznih brendova.

14

Zakon o zaštiti potrošača

da li Smo kao potrošači konačno Zaštićeni?

ekonomija

šta zakon predviđa?

Prema rečima našeg ministra za tr-govinu i usluge, Slobodana Milo-savljevića, najvažnije je da se teret dokazivanja sa potrošača prebacuje na trgovca, proizvođača ili pružao-ca usluge određednog servisa. on je objasnio da će građani, zahvaljujući novom Zakonu o zaštiti potrošača biti oslobođeni obaveze da dokazu-ju da nisu dobili proizvod ili uslugu određenih svojstava koju su platili. Takođe, ističe, da je novi Zakon o zaštiti prava potrošača potpuno usklađen sa evropskim standardi-ma.

neka od osnovnih prava potrošača su: obaveštenost, bezbednost (za-štita od robe i usluga koje su opasne po život, zdravlje, imovinu ili život-nu sredinu ili robe čije je posedova-nje ili upotreba zabranjena), izbor, pravna zaštita…

Zakonom je predviđena dužnost isticanja cene na nedvosmislen, čitak i lako uočljiv način, u valuti koja je zakonito sredstvo plaćanja u republici Srbiji. Takođe, trgovac je dužan da sačini i cenovnik usluga. Garancija na kupljen proizvod traje

2 godine ,a prvih 6 meseci potrošač ne mora da dokazuje da je u pravu jer će se smatrati da je nedostatak postojao u momentu kupovine.

Mnogo toga je predviđeno ovim Zakonom, ali ovo što je navedeno, čini se nekako najosetljivije. kao potrošači, najčešće smo bili ošte-ćeni baš zbog pogrešno istaknute cene robe, zbog nečitljivih ili ne-jasnih deklaracija na proizvodima, zbog nedefinisanih tarifa usluga...

kakva je praksa prisutna u srbiji?

kakva je praksa prisutna ili kakva je bila prisutna? odgovor na ovo pi-tanje ćemo verovatno dobiti proto-kom vremena kada ćemo sami moći da se uverimo da li se i koliko us-pešno novi Zakon primenjuje. ono što sigurno znamo jeste da smo pre 1. januara 2011. godine definitivno bili nezaštićeni.

ljudi su se najviše žalili na brzo kvarenje tehničkih aparata, pre sve-ga računara, televizora, mobilnih telefona, frižidera i zamrzivača. u većini slučajeva radilo se o očitim fabričkim greškama. i umesto da

serviseri izdaju rešenje da bi aparat trebalo da se menja, uređaj su po-pravljali po nekoliko puta.

iako Zakon predviđa garantni rok od 2 godine, izgleda da se naši pro-davci “prave ludi”. Za mnoge teh-ničke aparate i opremu, i dalje je naznačeno da je garancija godinu dana, a u radnjama trgovci po tom pitanju daju pomalo nejasne odgo-vore. neverovatan je i primer jedne prodavnice bele tehnike koja je da-nima pozivala kupce da posete nje-ne radnje određenog datuma kada mogu ostvariti popust od 10% na sve artikle (naravno, pod tim “sve”, podrazumevalo se na sve artikle,

novim Zakoinom o zaštiti potrošača nije regulisana oblast potrošačkih kredita. postoji bojazan da se ovakvim potezom bankama ostavlja mogućnost da i dalje mogu da menjaju uslove iz ugovora, kao i to da i dalje nemaju obavezu da eventualne promene kamata unapred dogovaraju sa klijentima. međutim, ministar trgovine Slobodan milosavljević ranije je najavio da će oblast potrošačkih kredita biti regulisana posebnim zakonom koji priprema narodna banka srbije.

Svakodnevno se nalazimo u ulozi potrošača. odlaskom do obližnjeg kioska, prodavnice u komšiluku, supremarketa ili pak frizera obavljamo različite radnje u kojima možemo namerno ili slučajno (da li zbog lukavstva trgovaca ili zbog sopstvenog neznanja), biti ugroženi kao potrošači. osnovno pravo nas građana u toj ulozi jeste pravo na obaveštenost (pravo na raspolaganje tačnim podacima koji su neophodni za razuman izbor ponuđene robe i usluga). Zakon o zaštiti potrošača je počeo da se primenjuje 1. januara 2011. godine, pa se postavlja pitanje koliko su građani upoznati sa njim i da li će njihova prava konačno biti zadovoljena?

15

osim onih koji su već sniženi). Me-đutim, ono što bi iznenadilo potro-šače jeste da je cena te robe upravo povećana za 12%!

ali, problemi su prisutni i kod pro-daje prehrambenih proizvoda. u Srbiji je izgleda postojao običaj da ako je nešto neispravno, nezdravo ili nepotpuno, da je najbolje da po-daci o toj robi budu što sitnije na-pisani, razliveni “mastilom” ili pak

skriveni. To je narušavanje prava potrošača!

dešavalo se, i to sigurno svi dobro znamo, da je ispravnost vaga na ko-jima su se merili pojedini proizvodi takođe bila diskutabilna, da smo u pakovanju suhomesnatih proi-zvoda po otvaranju nalazili kvarne namirnice ili okrajke šunke, pa čak i drugog proizvoda koji nismo ni naručili.

Međutim, izgleda da ni prodavnice nameštaja nisu posustajale u pri-meni loše trgovačke prakse. Primer za to je jedan naš proizvođač, na-žalost poznat i priznat, koji je znao da ostavi kupce da čekaju na po-rudžbinu mnogo duže nego što bi trebalo, a jednom čak nameštaj nije ni isporučio pravom kupcu, već je završio u rukama druge osobe. Što je još tužnije, pokušali su da preba-ce krivicu na magacionera i bili na-valentni u pogledu isporuke druge vrste proizvoda. Povraćaj novca je usledio posle više od dva meseca! Još je paradoksalnija činjenica da

zaposleni u ovakvim radnjama zna-ju biti prilično neljubazni i nezain-teresovani, a prihod im zavisi baš od prodaje i njihovog umeća pre-zentiranja proizvoda!

u razgovoru sa Jelenom Filipović, asistentom sa ekonomskog fakul-teta, saznala sam da je i sama bila oštećena kao potrošač i da je išla da vrati proizvod. ona kaže, uko-liko trgovci ne bi hteli da prihvate naše zahteve, da se u krajnjem slu-čaju uvek možemo pozvati na to da ćemo im plasiratu negativan pu-blicitet u pojedinim medijima koji imaju sve tešnju saradnju sa građa-nima. Takođe ističe da postoji ne-dovoljna informisanost potrošača, a ponekad se stiče utisak da se ljudi i ne trude da se dovoljno informišu, da se deklaracije retko čitaju i da im se ne veruje.

promene u navikama

od novog Zakona ne bi trebalo da očekujemo ništa spektakularno, osnovno je to da se on primenjuje. država je ta koja se stara o njegovoj primeni i od koje, na neki način, i zavisi.

Podaci pokazuju da smo desetak godina u zaostatku u odnosu na tržište nemačke (koja ima veoma razvijenu zaštitu potrošača), brzo se približavamo tržištu Hrvatske, a u odnosu na tržište Crne Gore i Bosne i Hercegovine, pokazujemo značajan napredak.

Mnogo je skuplje pridobiti novog klijenta nego zadržati starog, pa postoji nada da će ta činjenica na-terati trgovce da u većoj meri po-štuju prava potrošača. ipak, da bi došlo do većih promena, potrebne su promene u institucijama siste-ma, potrebno je da se i mi, kao po-trošači više inforimišemo o našim pravima, i da se angažujemo oko pojašnjenja nejasnoća.

Bojana KRIVČEVIĆ

ukoliko ste oštećeni kao potrošač, ministarstvo trgovine i usluga, kao nadležno za politiku zaštite potrošača, formiralo je call centar u okviru odeljenja za zaštitu potrošača radi stvaranja uslova za kvalitetnije informisanje, savetovanje potrošača i rešavanje potrošačkih problema. poziv je besplatan a broj je 0�00-103-104. postoji i centar potrošača Srbije čiji je broj 011/263-0791. uvek se možete obratiti i tržišnoj inspekciji na broj 011/2699-610. takođe, na sajtu ministarstva za trgovinu i usluge možete preuzeti brošure za informisanje i edukaciju potrošača.

ekonomija

ekonomija

16

kroz tabloide se sredinom februara meseca provukla vest da mk grupa planira da dovede u svoj turistički kompleks na kopaoniku bogatu naslednicu hotelijerske imperije Hilton, paris Hilton. par dana kasnije, miodrag kostić, vlasnik mk grupe, poklonio je studentu daliboru jovanoviću dva hektara zemlje za uzgoj lubenica. monopollist za vas pretpostavlja zašto je to tako...

„tHat’s Hot!“ – paris Hilton

šta priča čaršija...ako je verovati određenim tablo-idnim izvorima, Miodrag kostić se tokom februara sastao sa porod-ciom Hilton, tačnije sa ričardom Hiltonom. Tema razgovora je bio, naravno, posao s obzirom da se gos-podin Hilton bavim investiranjem u nekretnine a gospodin kostić plani-ra ozbiljan zalet u industriju turizma preko svog preduzeća Mk Mountain resort preko kojeg već poseduje ho-tel Grand na kopaoniku i još nekoli-ko ugostiteljskih objekata. kao deo aranžmana, međutim, prema istom izvoru Paris Hilton bi trebalo da bude promoterka turističkih obje-kata u vlasništvu Mountain resorta, odnosno Mk grupe. Suma koja bi joj bila plaćena za boravak na kopa-oniku procenjena je na 80.000 evra. otprilike nedelju dana nakon ove vesti, internet izdanja srpskih dnev-nih listova objavila su kako je gos-podin kostić poklonio dva hektara studentu Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju, dalibo-ru Jovanoviću, nakon pronicljivog pitanja koje je postavio za vreme gostujućeg predavanja srpskog bi-

znismena. dalibor će, najverovat-nije sklopiti sa Mk grupom ugovor po kojem zadržava pola ostvarenog dobitka od proizvodnje i stavlja-nja u promet lubenica, a celokupni eventualni gubitak pokriva Mk gru-pa. ako pretpostavimo da će, u svo-joj želji da postane preduzetnički mecena, gospodin kostić daliboru pokloniti zemlju u vojvodini to će ga izneti ne više od 10.000 evra ako uzmemo aktuelne prosečne cene u obzir. dakle, za dalibora 10.000, a za Paris 80.000.

porukaovi podaci, iako procenjeni, ukazuju na disproporciju između novca koji se obrće u zabavi i u odnosu na onaj koji se može zaraditi bavljenjem pro-izvodnjom u Srbiji. ovo je uslovlje-no postojanjem nekoliko zanimljviih paralela: lubenice jedemo bezmalo svi, na kopaonik idu mahom najbo-gatiji slojevi stanovništva; jedenjem lubenice ne zarađujete statusne po-ene u estradno – šarlatanskom druš-tvu u kojem živimo dok je suprotno slučaj sa boravkom na kopaoniku;

dodata vrednost jedne lubenice ma-nja je od dodate vrednosti punog pansiona na kopaoniku i tako dalje i tako dalje. Sve što se može proči-tati u ekonomskoj literaturi, počev od priče o običnim i luksuznim dobrima pa do „value for money“ koncepta opravdava ovakve razlike u ulaganju u promociju turističkog kompleksa u odnosu na ulaganje u poljoprivrednu proizvodnju. osta-je, međutim, grubo rečeno „sumnja“ da se iza svega krije samo marketinš-ka „larpurlartistička“ kampanja koja ciljajući sa jedne strane na snobizam a sa druge na društveno odgovorni imidž ima za cilj da afirmiše jednog pojedinca i jednu kompaniju.

Dušan VOJNOVIĆ

internet izdanja srpskih dnevnih listova objavila su kako je gospodin kostić poklonio dva hektara studentu fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju, daliboru jovanoviću, nakon pronicljivog pitanja koje je postavio za vreme gostujućeg predavanja srpskog biznismena.

a šta tebe više privlači – motika ili paris Hilton?

17

ekonomija

kuba je država sa 11 miliona stanovnika, skoro 5 miliona je zaposleno, a od tog broja 80% radi u državnom sektoru.

država održava preduzeća, proizvod-ne jedinice i slične organizacije koje posluju s ogromnim gubicima, mimo bilo kakvih tržišnih zakonitosti. Pla-tu dobijaju i ljudi koji gotovo ništa ne rade (na primer u jednom hipermarke-tu jedan zaposleni je zadužen samo da s vremena na vreme promeni Cd!), a s druge strane prosečna mesečna zarada je na nivou od oko 20 američkih do-lara. Školstvo i zdravstvo su potpuno besplatni, a stanarine, osnovne životne namirnice i saobraćaj se subvencio-nišu.

tržišna vs. planska privreda 1 : 0Prvi korak u sprovođenju najavljene reforme podrazumeva otpuštanje 500 000 zaposlenih do kraja 2011. ukupni višak zaposlenih procenjen je na čak 1 300 000 i svi oni bi trebalo da u roku od 3 godine napuste državni sektor. detalji kako će celokupna reforma biti sprovedena nisu još javno saop-šteni, ali nezvanično se saznaje da se do kraja sledeće godine očekuje izda-vanje 250 hiljada novih radnih licenci, neophodnih za bavljenje privatnim biznisom. Biće dozvoljeno 178 privat-nih zanimanja, od kojih je 29 i do sada bilo legalno, ali do dozvola potrebnih za njihovo obavljanje je bilo jako teško doći. Takođe vlasnici privatnih resto-rana su mogli istovremeno da ugoste svega 12 gostiju, dok se sada predviđa da taj broj bude 20. u mnogim slučaje-vima reforma će samo učiniti zakonito ono što su kubanci već radili, ali bez državne dozvole (“na crno”). Još jedna dimenzija ove reforme tiče se nabavke. naime, sam kubanski ministar ekono-mije je priznao da država neće moći da garantuje snabdevanje privatnih pre-

duzetnika proizvodima i sirovinama po veleprodajnim cenama. Privatnici neće moći u prvo vreme samostalno da uvoze.

Još jedna novina tiče se iznajmljivanja kuća i stanova. do sada je vlasnik mo-gao samo da iznajmi jednu ili dve sobe, dok će ubuduće moći da izda celu kuću (stan). kubanci koji su legalno emi-grirali u inostranstvo i sada tamo žive imaće istu mogućnost raspolaganja svojim nepokretnostima i vozilima što do sada nije bilo moguće.

u 83 profesije biće dozvoljeno unaj-mljivanje radne snage, a privatnici će moći državi da prodaju svoje proizvo-de i usluge. “razmatra se” i uvođenje mogućnosti zaduživanja kod banaka radi otpočinjanja privatnog biznisa, međutim problem je nedostatak sred-stava.nastanak srednjih i velikih privatnih preduzeća se za sada ne planira. Sve se odvija pod “budnim okom” drža-ve, koja ističe da joj je cilj da “popravi

socijalizam, a ne da ga uništi”. Brojna ograničenja i zabrane ostaju na snazi, pa je nejasno kako režim misli da spro-vede sve navedeno.

sudbina reformiPosle 42 godine kubanska država je priznala da je nacionalizacija svih ma-lih preduzeća 1968. Godine (njih oko 58.000) bila ozbiljna greška. Četrdeset osam godina dug embargo Sad-a, siva ekonomija, svetska kriza koja je uma-njila prihode od turizma, pad cena ni-kla (najvažniji izvozni proizvod kube) na svetskom tržištu i realnost kuban-ske svakodnevnice sigurno su uticali na preispitivanje tvrdih stavova o pri-vatnoj inicijativi.kada je reč o budućnosti reformi go-vori se o dva scenarija: skeptici koji ne veruju da će se bilo šta bitno promeni-ti i optimisti koji smatraju da je bitno da se u reforme krenulo, te da će sam razvoj situacije “na terenu” usmeravati njihov tok ka najboljem rešenju.

Miodrag MILIĆ

ekonomske reforme na kubi

nova revolucija na kubinedavna izjava Fidela kastra novinaru američkog “atlantik magazina” da kubanski ekonomski model više ne funkcioniše označila je početak jedne nove revolucije u toj zemlji.

ekonomija

1�

s tekao se utisak da je Pred-sednik Tadić za funkciju Pre-mijera zemlje izabrao ličnost koja neće, iz nekog razloga,

smeti da donosi samostalne odluke. Svu vlast zadržaće Predsednik, što će se negativno ispoljiti na jedinstvo vlade: Svaka stranka vodiće svoju politiku i važiće pravilo ne mešanja u tuđi resor. Ministar Mrkonjić je za svaku novu godinu obećavao na stotine kilometara novih puteva, a ministar dinkić... iako je prvo od-govorio „ne pada mi na pamet”, pri-stao je da se povuče.

Prošle godine sve marketinške agencije su u svojim istraživanja objavljivale da konstantno opada popularnost vladajućih stranaka i procesa evro-integracija. već neko-liko meseci unazad, takva istraživa-nja se više ne obelodanjuju. Slučaj-nost? nikome ne padaju na pamet novi izbori, jer ne samo da ne bi ponovo pobedili, nego bi se većina praćakala u cenzusnom plićaku. i tako se krenulo sa privlačenjem in-vesticija, kako to obično biva u pre-dizbornoj godini. kasno, ali su se setili. najveće kompanije su došle:

Fijat, Jura, Beneton, Panasonik... nesumnjivo su dale veliki pečat srpskoj ekonomiji: uposlili su nove ljude, podstiču izvoz i iznad svega, šalju pozitivan signal svetu. dinar jača jer je Srbija postala manje ri-zična zemlja, a i povećano je ula-ganje stranih investitora u domaću valutu. inostrani ulagači prodaju evre pa dinare investiraju u državne obveznice i štednju. ali postavlja se pitanje kvaliteta razvoja Srbije? Mi smo jedina zemlja koja plaća investitorima i do 10 000 evra po svakom novozaposlenom, samo da

šaH mat ili pat?utiSak je da Se Sa privlačenjem inveStitora krenulo tek kada Su Siromaštvo i neZapoSlenoSt počeli da Se okreću protiv oniH koji Su iH Zanemarivali. da li će opreZni reZultati prediZborniH iStraživanja uoZbiljiti nadležne?

Srbija privlači velike investitore, ali nedovoljno

ekonomija

19

bi došli ovde i otvorili pogone. Šta kada ne budemo više plaćali? da li će i onda dolaziti? vreme će po-kazati da li je to bila mudra odluka koja nema svoj istorijski ekvivalent ili dugoročan promašaj. ostale ze-mlje istočne evrope nisu potezale za ovakvim merama, a ipak su pri-vukle nebrojano puta više investito-ra. opet, kod nas je prisutna i druga krajnost, pravilo da čekamo da nam investitori dođu na noge, kako bi-smo ih posle šetali od vrata do vra-ta i davili birokratijom. Međutim, to ne doprinosi strankama koje su optužene da prvo situiraju sebe, pa tek onda misle na narod. i tako je stigao na red i Telekom. vlada pa-nično nastoji da proda svoj deo jer se dovode u pitanje svi nezavršeni projekti. Bitno je da se sa prodajom Telekoma niko ne slaže. Po jedni-ma ne treba prodavati „koku” koja nosi zlatna jaja, a drugi su zabrinu-ti kome bi u ruke mogla da dospe naša telekomunikaciona oprema. Svi su saglasni da bi novi kupac po-digao cene usluga. od Telekoma se u poslednje tri go-dine po osnovu dobiti u budžet Sr-bije slilo oko 130 miliona evra, ali vlada je uporna da proda, jer para nema.

odsUstvo slUHaPrema procenama, Srbija bi od izvoza poljoprivrednih proizvoda mogla godišnje da zarađuje bar 10 milijardi evra. ali država kao da nema sluha za to. i nije prvi put.

Zabluda je da Srbija treba da bude žitnica evrope, jer se na žitu ne za-rađuje, već treba da postane lider u prehrambenoj industriji, i to je cilj koji će vlada bezrezervno podržati, kako u materijalnom, tako i u logi-stičkom i institucionalnom smislu”, naglasio je Premijer Cvetković.Broj zaposlenih se izjednačio sa brojem penzionera i to je ozbiljno ugrozilo penzioni fond. novinski stupci su puni naslova o novim in-vestitorima, ali broj nezaposlenih se povećava. Sa privlačenjem inve-stitora se mora ići mnogo aktivnije, moraju se stvarati dobri preduslovi razvoja regiona. Birokratija i nespo-sobnost onih koji su najagresivniji da dođu do vlasti, sve koči. Južni tok je najavljen kao projekat veka, ali je danas samo mrtvo slovo na papiru. dolazak Premijera Putina treba da uputi poziv ruskim investitorima da ulažu u našu zemlju, da reši pitanje ruskog kredita Železnici Srbije, ali i neke probleme u saradnji dve ze-mlje.

proBlem?udruženi sindikati Srbije "Sloga" optužili su poslovodstvo južnoko-rejske kompanije Jura iz rače za nepoštovanje zakona Srbije, ne-zakonito otpuštanje sindikalaca i šikaniranje zaposlenih. Sada bivši ministar dinkić ovo je nazvao poli-tičkom podmetačinom. Bivši držav-ni sekretar Ministarstva finansija Slobodan ilić, naveo je da se odluke o podsticajima za investitore dono-

se "na ivici zakona". on je objasnio da je vlada ugovor o subvencioni-sanju Gorenja u Zaječaru odobrila na telefonskoj sednici uz, kako je rekao, ucene nakon što je potpisan. dinkić je demantovao i kazao da je upravo njegovim višemesečnim naporima Gorenje odlučilo da deo svoje proizovodnje veš mašina, pre-seli iz velenja u Zaječar. on je od-bacio optužbe da se podsticaji od 10 000 evra za svako novo radno mesto daju samo strancima, i obja-snio da je od 150 ovakvih projekata, čak 95 država potpisala sa domaćim preduzećima. ekonomisti ovakvim potezima upućuju još neke zamer-ke: radnici u stranim pogonima u Srbiji rade za daleko niže plate nego njihove kolege drugim zemljama. Primera radi, zaposleni u Gorenju u Srbiji mesečno zarađuju 200 evra, dok je u Sloveniji taj iznos trostruko veći.

verovanjainvesticije, nova radna mesta, rast izvoza i standarda- bile su reči Mir-ka Cvetkovića i glavne teme prvog dana Biznis foruma na kopaoniku, popularno nazvanog „srpski davos“, koji je ove godine okupio više od 500 predstavnika domaće političke i biznis elite, diplomatski kor, eko-nomiste... Čula su se i različita vi-đenja kako treba voditi ekonomsku politiku zemlje. većina novinskih agencija je prenela kako Premijer širi lažni optimizam.

Tranzicija još ne pokazuje kraj puta, a do tada nas očekuju veliki napori da po finansijkim kriterijumima do-stignemo regionalni prosek ili ne-što bolje. Ministar Mrkonjić za ovu godinu obećava 180 km auto puta na koridoru 10. Mali koraci koji će nas na kraju učiniti ponosnim na razvijenost naše zemlje. ali nismo na Mesecu da bismo pravili male korake za čoveka, a velike za Srbiju. Zato mora postojati veći elan i volja vlastodržaca jer izbori su sve bliže, a narod sve nezadovoljniji...

Dušan SEKULIĆ

drUštvo

20

Uzroci i posledicenema sumnje da su skorašnji prote-sti na severu afrike najvećim delom posledica siromaštva, nezaposlenosti i niskog životnog standarda. nemiri u Tunisu započeli su nakon samospalji-vanja uličnog prodavca povrća, kome je policija oduzela robu. visoke cene hrane i dugogodišnja diktatorska vla-davina doveli su do smene predsednika Tunisa i egipta, dok je libija na ivici građanskog rata.Mada bismo svi želeli da ovaj talas ne-zadovoljstva predstavlja probuđeni glas naroda, postoje mnogobrojne indicije da nije baš tako. iako pojedini analiti-čari ističu da je zahvaljujući modernoj tehnologiji i društvenim mrežama na internetu moguće uspešno organizovati

demonstracije i koordinirati akcije, čini se da “Facebook” revolucije ipak nisu bile odlučujući faktor za brzo preno-šenje nezadovoljstva na okolne zemlje. na primer, u egiptu su još od drugog svetskog rata na čelu države diktatori iz redova vojnog vrha. To je klasičan primer vladavine vojne hunte, gde se smenjuju visoki oficiri kao predsednici države, ali sistem i politika vladavine ostaju netaknuti. odlazeći predsednik Hosni Mubarak je ovlašćenja preneo upravo na vrhovni savet oružanih sna-ga, što nam dovoljno govori kolika je zapravo uloga vojske u očuvanju posto-jećeg državnog sistema i poretka. Još uvek je rano govoriti ko zapravo stoji iza talasa nemira na severu afrike i šta je njihova svrha, ali tokom istorije su i

previše puta viđene slične revolucije očajnih, siromašnih ljudi, koji su nakon svake od tih revolucija bivali iznevereni od strane nove vlasti.

porUka za svetu svetlu ovih događaja razvijene ze-mlje treba da se zapitaju kako ovaj svet može da napreduje ako velika većina ljudi u njemu ne može da zadovolji osnovne potrebe. Ti ljudi ne mogu da kupuju stanove i automobile, ne mogu da izdvajaju doprinos za penzijsko i zdravstveno osiguranje, ne mogu da priušte sebi letovanje, ne mogu da se obrazuju... drugim rečima, usled pre-velikog siromaštva u svetu su limitirane mogućnosti daljeg napredovanja eko-nomije i ostvarivanja većeg blagosta-nja. To se vraća kao bumerang multi-nacionalnim korporacijama, koje usled pohlepe gube ogromno potencijalno tržište za luksuznije proizvode, koji su dostupni samo stanovništvu razvijenih zemalja. kompanije u današnje vreme neprestano govore o značaju marketin-ga a nijedna od njih ne može da shvati da će pomaganjem potrošačima po-moći i sebi. Svi mi zavisimo jedni od drugih i nismo protivnici, već članovi jedne iste, velike zajednice. Stoga, jedi-no saradnjom možemo učiniti ovaj svet boljim mestom za život, zar ne?

Stefan ĐERASIMOVIĆ

talas nemira na severu afrike

buĐenje ranog prolećapočetak ove godine doneo je nove probleme na truSnom području arapSkiH Zemalja. nakon proteSta u tuniSu Zbog lošeg Socijalnog položaja većine Stanovništva, nemiri Su Se gotovo iStovremeno lančano preneli na okolne SevernoaFričke Zemlje, kao i na bliSki iStok. da li Se to konačno čuje probuĐeni glaS neZadovoljnog naroda, ili je u pitanju dobro Smišljena i SinHroniZovana akcija Smene aktuelniH režima?

drUštvo

ovih dana sva-kodnevno se polemiše o tr-govini organi-

ma na kosovu, u tom monstruoznom doga-đaju koji se dešavao 1999. godine stradalo je na stotine, uglavnom muškaraca, srpskog porekla, a niko još ne snosi odgovornost za to. Postoje razne ver-zije ovog nemilog do-gađaja, jedne govore da su ljudi odvođeni u logore, dok drugi izvo-ri navode dokaze da se vađenje organa, koje je kasnije prodavano na crnom tržistu, odigra-valo u tzv „žutoj kući” u albaniji. Činjenica je da se godinama ćutalo o ovom zlo-činu, sve do pojave memoara bivše tužiteljke Tribunala u Hagu - karle del Ponte. njena knjiga uzburkala je javnost, i dovela u pitanje ko je zataškavao ovaj slučaj godinama, zašto nije sprovedena temeljnija istraga, i ko je uništio do-kaze!

dokumenta jedini dokazPoverljivi dokumenti o trgovini organima na kosovu iz 2003, koji su „procurili” u medije, su autentični dokumenti unmika, tvrde nekadašnji rukovodioci Misije un. Bivši šef unmikove kancelarije za nestale osobe i forenziku Hoze Pa-blo Barajbar rekao je za radio Slobodna evropa da su se u ovim dokumentima nalazila imena nekih žrtava masakra iz 1999. godine. Ti objavljeni dokumenti predati su Haškom tribunalu koji je iste unistio! Bivši tužilac Haškog tribunala džefri najs kazao je da materijal pronađen u „žutoj kući” u albaniji, nije mogao da posluži kao odlučujući dokazni

materijal za otvaranje istrage.

Hororova tajna dokumenta svedoče kako se horor nad Srbima odvijao. oteti ljudi odvoženi su kamionima u privatne kuće koje su služile za odvijanje ovih mon-struoznih radnji na Se-veru albanije. Zatva-rali su ih, i uz pomoć medicinskog osoblja i ukradne opreme iz bol-nica sa kosova, vadili im organe, nakon čega su zrobljenici umirali. Tela umotana u ćebad su transportovana do odredišta gde su se na-

lazile iskopane rupe u koje su počinioci ubacivali po više le-ševa. organi su se dostavljali u istanbul odakle su prodavani širom sveta. Trgovci organima zarađivali su 45.000 dolara po osobi. Specijalni savetnik glavnog tužioca Tribunala Frederik Svinen izjavio je da je Tribunal imao detaljno opisane činje-nice, ali da se dokazi nisu mogli izvesti bez imena svedoka.

ko će voditi dalju istragu?!Ministar za kosovo Goran Bogdanović rekao je da bi istragu o trgovini organima na kosovu trebalo da sprovodi ad hoc istražni mehanizam koji bi ustanovio Savet bezbednosti uje-dinjenih nacija. „nemamo ništa protiv da euleks vrši istragu na kosovu, ali euleks nema mandat da sprovodi istragu u albaniji”, rekao je on na sednici. na kosovu je nestalo preko 500 Srba. da li će Srbija uspeti da usliši molbe porodica ne-stalih, i da im pruži bar neku utehu da će zločinci odgovarati za svoja dela?!

Ivana�MILOŠEVIĆ

21

trgovina organima na kosovu

da li ljudSki život ima cenu?!U toku 1999. godine na kosovu je nestalo 524 osoba

22

drUštvo

deset godina nakon početka tranzicije Srbija je u prilično nezavidnom položaju. nije ra-zvijen stabilan i konkurentan

izvozni sektor koji bi omogućio manju potrebu za zaduživanjem i uticao na porast životnog standarda. korupcija je odlika svih pora privrednog i druš-tvenog života a štrajk način rada.

proSveta u centru pažnjeProsvetni radnici organizovani u tri sindikata štrajkuju od 28. januara. oni zahtevaju od Ministarstva prosvete po-

većanje zarada za oko 20 odsto do kraja godine, izmenu Zakona o osnovama sistema obrazovanja, potpisivanje ko-lektivnog ugovora i isplatu jubilarnih nagrada za 2009., 2010. i 2011. godinu. Pregovori između štrajkača i predstav-nika vlada odvijaju se bez ikakvih rezul-tata. dok sindikati optužuju vladu da nema socijalnog dijaloga, ona uzvraća da su njihovi zahtevi nerealni i da uko-liko se izađe u susret njihovim zahtevi-ma, to vodi državu u dublju krizu. Sta-tus quo u pregovorima osećaju učenici koji već petu nedelju imaju skraćene časove. Tako je prema podacima Mini-starstva prosvetu u 40,2 odsto škola u Srbiji, dok predstavnici sindikata navo-de da štrajkuje oko 55 odsto škola. odgovora kada bi štajk mogao da se prekine nema a mišljenje javnosti je podeljeno. Mnogi građani naviknuti na štrajkove prosvetara svake godine ne obraćaju previše pažnje. aleksan-dar, profesor jedne srednje škole u Beogradu u kojoj su časovi skraćeni, smatra neopravdanim stupanje u štrajk u trenutku kada zemlja polako počinje da izlazi iz krize. „uzimajući u obzir da nam je plata redovna i da se uplaćuju

svi doprinosi a živimo u zemlji sa oko milion nezaposlenih, mislim da su zah-tevi nerealni“, kaže on. „Sindikati navo-de kako se bore za poboljšanje uslova rada u obrazovanju jer ono mora da bude prioritet, a najviše se iznose zah-tevi za povećanje plata. nijednog tre-nutka nisu se osvrnuli na problem loše komunikacije profesora i đaka, napade na profesore i sl.“ i učenici su zabrinuti. dragana, maturant jedne gimnazije se boji da će gubljenje i skraćenje časova uticati na njenu pripremu za prijemni ispit. Zbog toga ide na privatne časove, a njeni roditelji koji ne mogu da štraj-kuju za veću platu se pitaju zašto niko ne spominje da mnogi profesori imaju značajne izvore prihoda van redovne plate, držeći privatne časove. Pored prosvetara, štrajku će se priklju-čiti i zdravstveni radnici, transporteri, metalci i osobe sa invaliditetom.

štrajkovi u eui zemlje eu su suočene sa štrajkovima. u Češkoj takođe štrajkuju zaposleni u školama. ali ne za povećanje plate, već protiv najavljenog smanjenja. Štrajko-valo se i u Portugalu, Španiji, Grčkoj, Francuskoj, nemačkoj, irskoj... Među-tim, njihove vlade su dosledno odbile povinovanje zahtevima štrajkača sve-sne da bi odlaganje sprovođenja refor-mi bilo mnogo bolnije. Sprovođenje reformi javnog sektora kod nas do jeseni je i uslov da evropska komisija preporuči da Srbija u decem-bru dobije status kandidata za članstvo u eu, navodi Milica delević iz kance-larije za evropske integracije. Štrajkovi stavljaju vladu pred veliki izazov ali nedostatak doslednosti bi mogao da bude poguban po privredu i šansu da konačno krenemo putem efikasnog privređivanja koje bi dovelo do pobolj-šanja života, što je u osnovi i zahtev svih štrajkača.

Tatjana�JANKOVIĆ

intervju sa danijelom pavlovićem i ninom petković

štrajkovi ne jenjavajuprosvetni radnici već petu nedelju štrajkuju a pridruživanje štrajku najavljuju i zdravstveni radnici, transporteri, metalci, osobe sa invaliditetom. sa dubokim nezadovoljstvom koje vlada u društvu samo je pitanje ko će im se sledeći pridružiti.

23

drUštvo

sa samo jednim detetom rodite-lji mogu da uštede više novca u bankama koje su zahvaljuju-ći tome u stanju da kreditiraju

velike infrastrukturne projekte. Zva-ničnici ističu da je upravo zahvaljujući ovakvom pristupu politici planiranja porodice došlo do uštede energije i hrane a svakom detetu omogućena kvalitetnija zdravstvena zaštita i obra-zovanje. Takođe, smatraju da je dugo-ročan uravnotežen rast blisko povezan sa upravljanjem populacijom te stoga nameravaju da i u ovoj deceniji nasta-ve da sprovode tzv. politiku jednog deteta.

U kini se dnevno otme više od 200 dečaka!

S druge strane, da taj zakon nije uve-den kina bi danas umesto 1,3 milijar-de stanovnika imala 400 miliona ljudi više! Politika jednog deteta se sma-tra i jednim od razloga poremećenog odnosa u broju muške i ženske dece. Žena koja rodi ćerku rizikuje da je muž napusti i potraži drugu koja će mu ro-diti sina naslednika. To je dovelo do abortusa više desetina milona ženske dece, kao i stalnih otmica, uglavnom dečaka. u kini se dnevno otme više od 200 muške dece što je skoro duplo više nego u velikoj Britaniji za godinu

dana! Polna neravnoteža podstakla je i prodaju ljudi u svrhu prostitucije kao i napuštanje stotina hiljada dece, pre svega devojčica. neka od njih imaju sreću da ih usvoje na Zapadu, ali je najveći broj osuđen na kineske domo-ve za napuštenu decu ili na ilegalno usvajanje bez ikakvih dokumenata, a samim tim i bez mogućnosti da idu u školu.

u kini Se godišnje iZvede 11 miliona aBortUsa

do većine abortusa dolazi pod priti-skom službe za planiranje porodice. kineske žene nemaju mogućnost da

odlučuju o svom telu i zbog ovog zako-na trpe stalna poniženja i patnje. Žene su obavezne da obave tri puta godišnje ginekološki pregled kako bi se utvrdilo da nisu slučajno u drugom stanju. Posle prvog porođaja prinuđene su na unu-tarmatričnu kontracepciju, sterilizaci-ju i abortus. ko god je na svet doneo drugo dete bio je kažnjen, a kazne su smanjenje plate, neretko i otpuštanje sa posla, kao i novčana kazna. ako nemaju novca da plate tzv. ’’taksu za društveni odgoj’’ službenici iz centra za porodič-no planiranje im oduzimaju nameštaj, električne kućne aparate, ruše kuće.

Milanka�VASILJEVIĆ

kina: politika “jedna porodica - jedno dete”

druga Strana medaljekada je u kini pre trideset godina donet zakon o kontroli rađanja javnosti je saopšteno da je to privremena mera kao odgovor na visoku stopu nezaposlenosti i nedovoljnu količinu hrane za sve. danas kada kineska ekonomija doživljava globalnu ekspanziju ova politika ostaje nepromenjena, a stručnjaci čak smatraju da je baš ova uredba doprinela kineskom ekonomskom čudu.

kako populacija u kini sve više stari, demografi predviđaju da će do 2050. godine jedna četvrtina kineza biti starija od 65 godina i da će izdržavanje sve većeg broja starih ljudi postajati sve teže kada u narednih par godina počne da opada broj onih koji rade.

24

intervju sa grupom „zemlja gruva“

živeo „grUvlend“!

pojavom grupe ’’Zemlja Gruva’’ naša pop muzička scena je zasi-jala kako već dugo nije. oni su muzički sastav sačinjen od je-

danaest članova, bez čije kreativnosti i ideja ne bi bili ono što danas jesu : ori-ginalni, šareni, lepi i muzikalni. uče-stvovali su na Beoviziji 2009., snimili su nekoliko spotova, imaju koncerte širom Srbije i regiona. a dokaz za to je da su dobitnici e-oskara popularno-sti. ukoliko još niste čuli njihov prvi album, možete ga besplatno „skinuti“ sa njihove web stranice. Pročitajte o čemu smo sve pričali...Monopollist: Šta simboliše „Gruvlend“?Zemlja Gruva: „Gruvlend“ simboliše

mesto u kojem se okupljamo i odakle eksploatišemo naše blago , a to je ruda „gruva“. „Gruv“ je puls kojim kuca naša planeta „Zemlja gruva“! „Gruvlend“ simbolišu i tri boje, crvena, žuta i zelena koje su raspoređene u krugu.ML: Ko svira koji instrument? Ko su autori pesama? ZG: Pošto je spisak instrumenata, a i spisak članova benda poduži, pred-lažemo da se čitaoci upute na naš we-bsite www.gruvlend.net i da se tamo upoznaju sa ekipom. Što se tiče nasta-

janja pesama sa prvog albuma ’’Zemlje gruva’’, „WTF is gruvlend?“, izvođači pesama su i njihovi autori, dok produk-cijski i muzički deo posla preuzimaju Milovan MC Bošković i Petar Milano-vić. Gotove verzije pesama nastajale su u dugotrajnom procesu uz pomoć svih članova benda, kao i brojnih prijatelja koji su ostavljali svoj trag u zvuku koji je ušao na prvo izdanje.ML: Da li se članovi benda pored muzike bave i nekim drugim aktiv-nostima?ZG: Pored rada u bendu ekipa je prilič-no zauzeta. u svojim redovima imamo arhitekte, profesore, magistre, revizore, špijune, ekonomiste, inžinjere, kocka-re amatere, krojačice i ponekog apsol-

venta. Svako ima i svoje obaveze van „Gruvlenda“, ali kada iskopamo dovolj-no „gruva“, živećemo samo od prodaje istog.ML: Album „WTF is GRUVLEND“ ste Vašoj publici poklonili tj. može da se besplatno „skine“ sa Vaše web stranice. Zašto ste se odlučili na taj korak?ZG: Svesni situacije u domaćoj i svet-skoj muzičkoj industriji, kao i duha vre-mena, odlučili smo da poklonimo našu muziku verujući da ćemo pokrenuti

dovoljan broj ljudi da dođu na naše koncerte i uživo čuju „Zemlja gruva“! uspeli smo u tome.ML: Sa kojim biste muzičarem sa naše muzičke scene voleli da sarađu-jete?ZG: voleli bismo da sarađujemo sa mladim neafirmisanim izvođačima, sa starijom gardom, sa svima koji bi želeli da uđe u naš „gruv“, sa svakim bismo mogli. ali možda najpre sa kireom Mi-trevim.ML: Gde biste voleli da nastupate?ZG: u domu omladine 14. maja. do-đite!ML: Savet čitaocima...ZG: Mnogo plešite.

Ivana�MANdIĆ

drUštvo

razmišljajući koga bih mogla da vam predstavim ovaj put, na mom mp3 plejeru usledila je pesma: „...ostani, nemoj da kradeš taj osećaj od mene kad ti kažem sada. najlepše želje su one koje želim kada noć sa tobom pada...“ što je presudilo da to ovog puta bude „zemlja gruva“.

25

niko nije mogao ni da pret-postavi da ce moć-na energetska kompanija

iz Hjustona, tada sedma po snazi u Sad, bankrotirati. To se svaka-ko nije mo-glo naslutiti na osnovu „Poršeov ih” automobila u kompanijskoj garaži a naroči-to ne na osnovu zarade od 3 milijar-de dolara koju je na kraju 2000. godine jav-nosti predstavila ova kom-panija. ali, to se desilo – „en-ron” je već par meseci kasnije, 2001. godine, proglasio bankrot. osnivač i izvršni direktor osuđeni su na doži-votnu robiju zbog laganja investitora i zaposlenih kao i dovođenja kompanije do bankrotstva. Bivši potpresednik je pronađen u svom „Mercedesu” sa sa-moubilačkim metkom u glavi. 5.600 zaposlenih je ostalo bez posla, plata i penzionih fondova. ni jedan od tih 5.600 sirotih ljudi dan ranije nije ni slu-tio da nešto može da krene po zlu – po-pili su svoju jutarnju kafu, u žurbi pre-

l i s t a l i novine i uputili se kao i svakog prethodnog dana na svoj divni posao, željni uspeha, novca i dokaziva-nja, uvereni da žive svoj američki san i da sve drže pod kontrolom. dan pred njima ih je ubedio u suprotno i izme-nio im život zuvek.

generacija malograĐananajnoviji rezultati studije koju je ura-dio institut „rajnold” za istraživanje

tržišta, o aktuelnoj slici mladih izme-dju 18 i 24 godine, pokazali su da su mladima danas najbitniji obrzovanje, karijera i dobra plata. nema ni traga buntoništvu iz ‘68. većini je cilj luk-suzniji automobil, mala kuća u cveću ili stan u centru grada. i da, siguran posao! ovo istraživanje je pokazalo da je strah od propasti najizraženije osećanje kod mladih danas. Stručnja-ci objašnjavaju da je upravo ovaj strah uzrok trke mladih za kvalifikacijama, praksom, znanjem stranih jezika, ka-rijerom. Mladi nemaju jasnu sliku o tome šta žele i šta bi hteli da budu. ali, znaju šta ne žele - da budu gubitnici. „Gubitnici” treba sebe da krive zbog svojih sudbina, smatraju „pobednici”

koji na taj način gaje iluziju da će ako ne prave iste greške proći

bolje u životu. da li je to zaista garant? Može li se

pobeći od poraza?

Umesto Zaključka

ovaj čovek je u p r o p a s t i o dva biznisa do svoje 21. godine. Sa 24. još jedan biznis je pro-pao zahva-

ljujući njemu. Prebrodio je

smrt svoje žene sa 26. godina. Sa

27. je imao nervni slom. izgubio je na

izborima za kongresme-na sa 34. Sa 45. je pokušao

da pobedi na izborima za sena-tora ali je i tu borbu izgubio. Pokušaj da postane potpredsednik je propao kada je imao 47. izgubio je jos jednu senatorsku trku sa 49. u 52. godini po-stao je predsednik Sad. ovaj čovek je bio abraham linkoln! na kraju kraje-va, uspeh ni ne treba meriti pozicijom koju je neko uspeo da stekne, već pre-prekama koje je morao da prevaziđe, zar ne?

Milanka�VASILjEVIĆ

drUštvo

generacija štreBera

Strah od neuspeha - preovlađujuće osećanje kod mladih danas?!

“Svako danas može da izgubi, nezavisno od obrazovanja i vrednoće. potrebno je samo da firma proglasi bankrot”, psiholog Stefan grinevald.

26

neki se snalaze sami, a neki se učlanjuju u razne studentske zadruge koje ih potom upuću-ju kod poslodavaca. Poslovi su

uglavnom prilagođeni studijama, pa se tako nalaze poslovi od 2 pa do 8 sati dnevno.

promoteri, StatiSti, vodiči…najveći broj studenata radi u ulozi promotera. kompanije se oglašavaju čak i na samim fakultetima pa je ponu-da ovakvih poslova najdostupnija. Za obavljanje ovog posla potrebna je sani-tarna knjižica, a posebna privlačnost je u tome što ovi poslovi oduzimaju stu-dentu svega 4 do 6 sati dnevno. “najinteresantnije kod ovoga posla je to što postoji direktna interakcija sa lju-dima. Posao je fleksibilan, a kompanije uglavnom zahtevaju pristojan izgled i pozitivan stav u komunikaciji sa lju-dima. u toku dana mogu da zaradim i do 2.000 dinara “, govori Maja, student treće godine.Miloš, student četvrte godine, radi pe-riodično u agenciji za privredne regi-stre:“Za ovaj posao je samo neophodno ele-mentarno poznavanje rada na računaru. Preporučio bih ga iz razloga što je od-lična referenca za Cv, a usput možete da zaradite oko 1.000 dinara dnevno“, kaže Miloš.agencije za statiste posebno su pri-vlačne. uz mogućnost dobre zarade studenti se dobro zabavljaju, upoznaju glumce, pojavljuju na filmskom platnu, a neretko se dešava da ih agencije u sa-radnji sa rediteljima i angažuju za spo-redne uloge u nekim filmovima. ivana, student druge godine, statirala je u više filmova i reklama.

“Bilo da ste publika u nekoj Tv emisiji ili pak rame uz rame sa poznatim glum-cima, ovo je sjajan način da budete član glumačke ekipe, osetite kako se snima film ili reklama, a usput zaradite i do 2.000 dinara“, dodaje ivana, a posebna privlačnost je što agencije odmah po završetku snimanja isplaćuju novac.andrea, student četvrte godine, je spojila strast za putovanjima i želju za zaradom

radeći kao vodič u turističkoj agenciji:“ono što je potrebno je znanje engle-skog jezika i veliko interesovanje i en-tuzijazam za putovanja. ovo je stvarno super prilika da otputujem negde za džabe, a pritom još i zaradim , upo-

znam nove ljude, vidim grad! “, poruču-je andrea.

od vas zavisi!osvrnite se nekad na oglas na stanici, banderi, oglasnoj tabli fakulteta, proči-tajte flajer koji vam uporno stavljaju u ruke, posetite internet stranu sa raznim ponudama, učlanite se u studentsku zadrugu jer samo od vaše preduzimlji-

vosti zavisi da li ćete vikend provesti kod kuće ili ćete se provesti negde u gradu, konačno posetiti vaš grad iz sno-va ili kupiti skupu krpicu za kojom tako dugo čeznete.

Jelena�KOTARAC

drUštvo

stUdentski džeparacgotovo da ne postoji bandera bez oglasa za posao koji studentima omogućava dodatni džeparac, ali i priliku da obogate svoj cv i steknu radno iskustvo. deljenje letaka, promocije, statiranje, pomoć oko učenja jezika, rešavanja matematičkih jednačina ili umetnost vođenja knjiga samo su neki od načina da potkrepe neredovne isplate studentskih kredita i sve manji džeparac koji dobijaju od roditelja.

27

izuzimajući kantinu, sa svojom preširo-kom paletom uvek svežih proizvoda iz

vitrine, po cenama za koje se pitate da li su štamparska greška i koji, pa i sa tako “sjajnim” od-nosom cena/kvalitet, io-nako nestanu posle prve pauze i najezde izgladne-lih (budućih) ekonomi-sta, koji još uvek trljajući oči ni ne vide šta jedu, pitate se šta biste mogli za promenu da pojede-te, a da vam ne oduzima previše vremena, a ni previše novca?odlučili smo, baš u vidu odgovora na to pitanje, u ovom i sledećim brojevi-ma da vam ukažemo na samo neke od mogućno-sti koje vam se pružaju da tu pauzu iskoristite i po-jedete nešto što ne jedete svaki dan kada ste na fa-kultetu a npr. imate onaj divan raspored od 8.00 – 20.00h koji vam prosto ne dozvoljava da pojede-te nesto pristojno, osim ako ne nosite sa sobom u rancu neku sarmicu, da se nađe...lakše je naravno kritikovati, pa ćemo i mi, davši sebi (iskreno bez nekih po-sebnih i zasluženih razloga) za pravo da budemo kritičari, u ovom broju prvo ukazati na neke stvari i mesta koja treba izbegavati, da bismo u narednim broje-vima ukazali na neka stvarno praktična rešenja za klopu na pauzi. Svoju kritiku jedino možemo opravdati iskustvom, kao studenti koji su više puta svom sto-

maku priredili zabavu pojevši nešto na pogrešnom mestu.izuzimajući dakle “interkontinental”, na početku toplo vam preporučujemo izbegavanje popularnog “trovača”. ko je “trovač”? kada ste u amfiteatru a4 ili okolnim slušaonicama, a kroz otvoren prozor vetar nanese dim, i miris rošti-lja, znajte da “trovač” sprema “pljeke” namenjene prodaji kroz 2-3 dana, koje će do tada boraviti u nečemu što, veru-

jemo, “trovač” zove izvr-snom močom, a trećeg dana izvaditi, iscediti, podgrejati... Što i pred-stavlja dovoljan razlog da bude na listi za izbegava-nje.Možda ne tako jak razlog, ali onim nešto ekonomič-nijim budućim ekonomi-stima sasvim dovoljan za izbegavanje malih, (pa i autoru) slatkih mini pe-civa na suprotnom ćošku od “trovača”, biće činje-nica da dajete skoro 40 dinara za sto grama vaz-duha, tj. za nešto, ruku na srce veoma ukusno, ali čega biste mogli da poje-dete mnogo, mnogo više od sto grama, što i cenu čini mnogo višom.imajući u vidu da mnogi pomisle na nešto zdravi-je, preporučujemo izbe-gavanje kupovine plastič-nog i gumenog voća kod bivšeg studenta našeg fakulteta, a koji je opet na suprotnoj strani od već pomenutih mini peciva.laksativno dejstvo bu-reka i jogurta ćete izbeći

izbegavanjem većine okolnih pekara, osim izuzetaka koje ćemo istaći u sle-dećim brojevima. eliminisanjem veći-ne mesta, čini se da smo značajno suzili vaš izbor ali da zapravo nije tako uveri-ćete se u narednim brojevima iz kojih ćete saznati za mesta blizu fakulteta, koja možda do sada još niste posetili, a na kojima ćete uštedeti neki dinar, ili se bar valjano najesti.

L.K.

drUštvo

iSpeci, pa pojedi...verovatno vam se svima desilo da nemate vremena da “skoknete” do kuće ili do menze na pauzi, i da ste primorani da pojedete nešto u blizini fakulteta kako biste stigli da to obavite do početka časa.

2�

U želji da beogradskoj publi-ci pruži priliku da uživa u „Crnom labudu“, filmu koji je doneo oskara glavnoj

glumici natali Portman, u posebnoj atmosferi pozorišne dvorane, dis-tributerska kuća „MegaCom Film“ inicirala je ovu nesvakidašnju akci-ju. Pomenuto dešavanje, prvo takve vrste u našem gradu, organizovano je u saradnji sa Beogradskim festiva-lom igre i narodnim pozorištem, a pod sloganom umetnost podržava umetnost. „Crni labud“, novi film kultnog re-ditelja darena aronofskog, je priča o balerini nini, čiji je život potpuno posvećen umetnosti. „labudovo je-zero“ je najzahtevnija plesna partitu-ra klasičnog repertoara i zahteva pro-tagoniskinju koja poseduje nevinost i ljupkost belog labuda, ali i prevrt-ljivost i aroganciju senzualnog crnog labuda. Tokom priprema, nina dola-zi u dodir sa svojom mračnom stra-nom koja preti da je uništi.

u SuSret budućim oStvarenjimaPored Crnog labuda, FeST je pri-kazao još jedno remek delo.”127 Hours“ je film koji govori o mladm američkom izletniku koji se uputio 2003. u pustinjski predeo ispunjen kanjonima u Juti. nije mu bilo ni na kraj pameti da će njegova posled-nja avantura uskoro postati jedna od najpotresnijih priča o hrabrosti i preživljavanju. istinita priča o aronu ralstonu, mladiću koji se borio za ži-

votnakon što mu je desna ruka u ne-sreći zarobljena ispod stene.na repertoaru su i sledeći filmovi kompanije FoX u kojima ćemo uži-vati narednih meseci.„voda za slonove“ je film snimljen prema istoimenom bestseleru au-torke Sare Gruen, smešten u period

između dva svetska rata. Student veterine napušta fakultet nakon što mu ubiju roditelje i pridružuje se pu-tujućem cirkusu. u cirkusu počinje uspešno da radi kao veterinar, i jedi-no je on u stanju da nađe zajednički jezik sa ćudljivom slonicom rouzi. vrlo brzo se rađa ljubav između nje-ga i akrobatkinje, udate za nasilnog vlasnika cirkusa. „voda za slonove“

je inspirativna i nežna priča o ljubavi koja prevazilazi nepremostive pre-preke. „rio“ , nova animirana avantura na-stala u studiju „Bly Sky“ - poznatom po blokbaster franšizi „ledeno doba“ – u domaće bioskope stiže 14. apri-la.ovaj film, snimljen i za prikazivanje u 3d bioskopskim salama, je uzbud-ljiva i duhovita priča i prvi film iz čuvenog studija „Bly Sky“ namenjen svim generacijama. rio će biti prvi animirani film ove godine sinhro-nizovan na srpski jezik. Glasove su pozajmili dragan Mićanović i ana Sofrenović, Marko Živić, Jelena Pe-trović, luna lu i ivan ivanović. Priča se dešava u jednom od najeg-zotičnijih gradova na svetu, rio de Žaneiru, domu karnevala, dugačkih plaža i sambe. reditelj ove avanture Saldanja, rođe-ni Brazilac, posvetio je godine pripre-mama za rio, koji je postao jedan od njegovih najvažnijih projekata.Poslednji cirkus - Godina je 1937. Cirkuski majmuni vrište u svojim kavezima dok napolju ljudi ubijaju jedni druge i umiru u drugom cir-kusu – Španskom građanskom ratu. Glupi klovn, koga su protiv njegove volje regrutovali republikanci, još uvek nosi svoj kostim dok sa mače-tom učestvuje u krvoproliću. Tako počinje ova uzbudljiva avantura u kojoj se Havijer i Serđo, dva klovna, za vreme Frankovog režima bore do smrti zbog ljubavi akrobatkinje.

drUštvo

filmskagroznicanakon rasprodate projekcije na ovogodišnjem FeSt-u film crni labud krenuo je u bioskopima od 10. marta, dok je Svečana premijera filma održana u narodnom pozorištu dan pre.

svim ljubiteljima umetnosti i dobre zabave crna mačka donosi sreću 14. maja ove godine. Po osmi put u Srbiji će biti održana noć MuZeJa!

ove godine spremamo vam provod do usijanja! Jedna karta će vam, kao i do sada, biti dovoljna da se provedete kao mač-ke iz visokog društva. vrata kulturnih institucija u skoro 60 gradova u Srbiji otvoriće se za razgledanje i inspiraciju od 18 do 02 časa.u ovoj magičnoj noći vas očekuju brojna iznenađenja. Po prvi put će se otvoriti vrata nekih kulturnih institucija i omo-gućiti posetiocima da zavire u zvanične dokumente, inter-vjue, umetnička dela, fotografije i mnoge zanimljive kulturne sadržaje.u ovom trenutku, uPG noć muzeja zajedno sa kustosima iz

skoro 70 muzeja i galerija u Beogradu marljivo radi i priprema za vas još jednu nezaboravnu kulturnu manifestaciju.

Prošlogodišnja kiša i loše vreme nisu sprečili sve znatiželjne da budu deo osmočasovne avanture koja je uključivala 400 programa na više od 150 lokacija u 53 gradova širom Srbije. rezultat zanimljivog i atraktivnog programa u noći kada je Sr-biju tresla muzejska groznica je 450.000 zabeleženih poseta.

Tradicija dobre saradnje sa kompanijom MTS se nastavlja i ove godine, a iz njihove kreativne radionice takođe stižu broj-na iznenađenja za ljubitelje umetnosti i dobre zabave.

vidimo se 14.maja!

29

drUštvo

sensation je jedan od najspektakularnijhi muzičko-scenski fenomena u svetu. nastao je 2000. godine u amsterdamu i od tada ga je, u 17 zemalja sveta, pose-

tilo više od milion ljudi. inovativna, najsavremenija scen-ska audio i video tehnika, laseri, vatromet, akrobacije, živi performansi i jedinstvena dekoracija, samo su deo ovog osmočasovnog događaja.najčuvenija svetska dJ imena današnjice kao što su Tiësto,Sven vath, armin van Buuren, Carl Cox, david Gu-etta, richie Hawtin, axwell, Fedde le Grand, Steve angelo, Sebastian ingrosso, erick Morillo i drugi, svoje nastupe na Sensation-u okarakterisali su kao najznačajniji momenat u svojoj karijeri.ipak, najupečatljiviji deo Sensation-a predstavljaju posetioci – svi do jednog obučeni u belo, te noći postaju kao jedan. Zato se Sensation neretko naziva i najvećom žurkom u belom na svetu, koji ujedinjuje ljude kroz muziku i dobar provod.Beograd će imati tu čast da u subotu, 21. maja 2011. godine bude domaćin prvog Sensation-a u regionu i jednog od 12 koji će se tokom godine održati širom sveta. Tema ovogo-dišnjeg festivala je The ocean of White. u prodaju će biti pušteno ukupno 17,500 karata od čega 15,500 regularnih i

2000 viP deluxe i viP Gold deluxe. Cene karata se kreću od 59.50 eur za regularnu kartu, 118.50 eur za viP de-luxe do 180.50 eur za viP Gold deluxe. od svake prodate karte 0.50 eur sa uplaćuje dance4life fondaciji.online prodaja karata počinje 21. decembra 2010. u 15h pu-tem sajta www.sensation.com. od 17. januara 2011. godine karte će moći da se kupe i na prodajnim mestima širom ze-mlje i regiona.

sensationumetničko-produkcijska grupa noć muZeja

mačka na usijanoj noći muzeja!

kada najbolje ucimo?!

najb lje uče ZaljubljeniStudentkinja ekoFa je za vas sprovela eksperimentalno istraživanje i podvrgla se najekstremnijim stanjima ljudskog uma i tela kako biste saznali kada se najbolje uči

ispunjen sam, srećan, pa u svakoj definiciji vidim ravnotežu. Sve je povezano, kao štampanje para i in-flacija. imam čak i omiljene defini-

cije! Pa, pošto su stihovi Mike antića u mojoj glavi zarđali još kada sam se zaortačio sa Mankjuom, noću svojoj dragoj recitujem definicije. kažem joj: “Znaš, mala, želje su ti definisane ma-nifestacije potreba koje su oblikovane kulturnim i drugim socijalnim uticaji-ma na pojedinca…” ona se potpuno oduševi: “a?! ajde opusti se malo!” Tada mi je skroz slatka jer joj se celo lice zgrči a nosić i jagodice se pretvore u grafik cikličnog privrednog kretanja. ima dve teške recesije, skoro depresije, i jednu kulminaciju, u korenu nosa baš onde gde induskinje stavljaju onu cr-venu tačku Toga sam se setio baš kad sam hteo da je poljubim i odmah sam joj objasnio šta mi je sinulo: “Heej pa da! indusi su znali da posle recesije ide oživljavanje, ekspanzija, pa kulminaci-ja i baš na vrhu iste stavili su svojim devojčicama crvenu tačku da znaju da se sve vrti u krug i da budu spremne i nauče kako da vode privredu, kao i zivot, kroz cikluse!” Tu mi je ona re-kla da sam preterao i da mora da ide da hrani mačku. Ja sam je pohvalio da je jako brižna i da bi se dobro snašla u upravljanju ljudskim resursima i da ću o tome da joj pričam sledeći put kada se budemo videli. Ja sam se sledećem susretu jako radovao, ali na žalost nije ga bilo. ali ok, laissez-faire! ne tugu-jem, pa ja dobro znam ciklično kreta-nje privrede, proći će i ova depresija. Glupača, mogla je da čuje nešto i o

adižesovom životnom ciklusu predu-zeća, pih ne zna šta je propustila!

najbolje uče neSrećno ZaljubljeniTada pokušavam da ne mislim na do-tičnu osobu i naravno, pokušavam da učim. u svakoj definiciji vidim neki savet za zašivanje srca! evo npr.osnov-ni elementi paradigme preduzeća: 1)inovacija 2)okruzenje 3)Strategija.

Jasno! Treba da nađem novi tip devo-jaka. kad odaberem, npr. umetnice, onda se raspitam u okruženju ko voli takve devojke. Tako lepo saznam ko su mi konkurenti, a ko saveznici. Pa onda ako su mi konkurenti slabi, ja izabe-rem strategiju solo napada na umetni-ce. ali ako su mi konkurenti baš dobre dase, onda moje društvo počinje stra-tegijski da targetira mesta na kojima je

moj novi tip devojaka i izdvajamo se po unutrasnjoj lepoti, mislim ono kao diferenciranje! onda uzmem sledeću knjigu i tu lepo piše da postoje: 1)lič-na prodaja, 2)unapređenje prodaje, 3)oglašavanje i 4)odnosi sa javnošću. ok! ako hoću da se upoznam sa umet-nicom moram da skupim hrabrost i lič-no da se prodajem. Treba je nagovoriti da me proba, pa predlagati zanimljive akcije, da kratkoročno povećam njenu tražnju za mnom, dok ne razvije lojal-nost. dalje, platiti Sofreniju sa dorćola da svima razglasi da volim umetnice. To je oglašavanje, a Sofrenija mnogo priča, zna puno umetnica, one je vole i cene njeno mišljenje. e tako sam učeći preboleo onu glupaču kojoj je ekono-mija dosadna i jako se dobro zabavio, ali nisam se zaljubio.

najbolje uče neZaljubljeninemam na koga da mislim pa gledam malena slova, oble zanosne grafike i vit-ke egzotične tabele, po neku tajanstve-nu formulu, gledam ih i osećam…ima nečeg tu! Bude me, pokreću. Srešću su-tra nju tako tananu a oblu, egzotičnu i mističnu i zapašću joj za oko! Prepozna-će u meni avanturizam kejnsa, nešov blistavi um, humanu organizovanost Meri Parker Folet, proaktivnost adiže-sa… Želeće da joj učinim svet zanimlji-vijim, zeleće da sluša o ekonomiji. Biću joj kao kotler marketarima, saputnik u istrazivanju sebe i sveta. razumećemo se kao da nas vodi Smitova nevidljiva ruka! nego, nešto sam mislio, hoćeš da učimo zajedno?

Ms.�Irony

30

mozaik

laissez-faire je izraz koji predstavlja politiku suprotnu intervencionizmu. potpuno ekvivalentno situaciji kada mislite da partnera ne treba menjati, i da treba igrati „cool“.

31

ja inc.Tajni recept za uspeh u svetu oštre kon-kurencije je kreiranje sopstvene korpo-racije na dve noge, Ja inc. kako međutim krerati tako nešto? Počnimo od definici-je brenda koja kaže da je brend obećanje da ćete dobiti nešto od određenog proi-zvoda npr: kvalitet, lako rukovanje, lepu spoljašnjost. Bitno je da to nešto uvek dobijamo od brenda, i zato mu se uvek vraćamo. Slična filozofija se primenjuje pri selfbrendingu, pa je potrebno zapi-tati se šta je to što vas izdvaja od drugih ljudi? Poseban talenat, osobina, veština. kada definišete svoju specifičnost, treba da je uvrstite u sve što radite, tako da po-stane očigledna i na neki način se „veže“ za vas. Socijalne mreže danas imaju veli-ku moć. Preko njih možemo da komu-niciramo suštinu svog brenda, vodeći računa da je poruka koju šaljemo konzi-stentna. Poželjno je biti aktivan na mre-žama kao sto su Facebook i Twiter gde možete razmenjivati mišljenja vezano za neku temu. Građenje brenda je dvosme-ran proces, pa je i interakcija sa vašim zainteresovanim stranama neophodna. Ta interakcija znači praćenje svojih pro-fila na socijalnim mrežama, ulazak u ra-sprave i otvorenost za feedback. Jasno je

da kreiranje sopstvenog brenda zahteva vreme, spremnost za kritiku, ali i svest o samom sebi. Zato je poslednji i navažniji savet u vezi selfbrendinga da ga moramo graditi na nečemu što objektivno pose-dujemo. Jer nije dobro pričati jedno, a raditi drugo.

ja u dve verZijeSocijalne mreže su nam otvorile i tu mogućnost da po potrebi nametnemo neko drugačije mišljenje o sebi od onog već uvreženog. imamo šansu za drugi utisak koji možemo kreirati kako god že-limo. To i činimo kačeći na facebook-u fotografije sa bitinijih dešavanja u našim životima, ostavljajući komentare, sta-tuse, pa čak i svađajući se (virtuelano). Potreba za samoreklamiranjem i prezen-tovaniem sebe na „pogodan“ način svoj vrhunac dostiže u poslovnim komunika-cijama. umesto „vickastog“ ovde se radi na stvaranju odgovornog i uglađenog imiđža. kontradiktorno, zar ne? Biće da smo skloni slanju različitih slika ra-zličitim interesnim grupama. Međutim, normalno je da se forma ponašanja ra-

zlikuje u „običnom“ i poslovnom životu. ali, ono što ne bi trebalo da se razlikuje jesu vrednosti koje iza toga stoje, a što se često dešava. ne možemo biti pošteni za prijatelje a nepošteni, licemerni i dvolič-ni za poslovne partnere (ili obrnuto). To je ozbiljan raskorak u nečijem Ja i meni zvuči kao osoba nestalnih vrednosti, sa-činjena samo od interesa.

apsUrdljudi su spremni da ulože mnogo u stvaranje željene slike o sebi. To nam se danas čak i savetuje jer pomaže da se poput proizvoda pozicioniramo među konkurencijom. ono što se nameće kao pitanje je da li zaista ljude oko sebe (i sebe same) možemo da posmatramo kroz prizmu tržišne ekonomije? Moj stav je da nas takav put neće daleko od-vesti. u euforiji brendiranja sebe, bilo za „obične“ ili poslovne prijatelje, bojim se da će biti teško razlučiti da li neko zaista poseduje to o čemu govori ili ne. Čak i kada shvatimo da neko nije ono za šta se izdaje, dragoceno vreme je protraćeno. Mudraci istoka kažu da taj ko puno pri-ča (o sebi ili čemu drugom) u stvari ne zna. a mi pripadamo svetu koji tvrdi da kipi od znanja. Znanja koje nas udaljuje od suštinskih vrednosti i čini spremnim da i dostojanstvu pripišemo cenu.

Tatjana�RAIČEVIĆ

mozaikčovek kao brend

self Brandingsvuda oko nas je brend. nosimo ga na sebi, jedemo, pijemo, prevozimo se njiime. ta sveprisutnost brenda odrazila se na opšte mišljenje da je danas sve važnije graditi takozvani sopstveni brend. važno je istaći dobre strane i pozicionirati se među mnoštvom pametnih, sposobnih ljudi kako bi na kraju došli do onoga sto želimo. međutim, da li zaista na taj način možemo pristupati sebi i drugima?

izgleda da smo skloni da šaljemo različite slike različitim interesnim grupama. da li smo mi to šizofreni ili imamo različite sisteme vredonsti zavisno od situacije?

radio ekofšta je radio ekof? ova stranica je posvećena veseloj strani ekofa koja je pred izumiranjem. u nadi da spasem tu dodo pticu, obaveštavaću vas o najnovijim događajima, koji će u većini slučajeva biti neistiniti i svaka sličnost sa likovima iz stvarnog života biće slučajna.

d obro veče, ja sam Miloš Be-kić, a vi pratite radio ekof. Pogledajmo ukratko koje su vesti obeležile proteklu ne-

delju. ekonomija: Povećan Pdv za školarine sa 8% na 18%. SPekoF najavljuje blokadu Međusprata. Hronika: u višoj poslovnoj školi dvoje teško povređenih. kultura:

veliki jubilej ekof Teatra; 17 go-dina od premijere predstave „Sveti avram ubiva inflaciju“. vreme: Pro-gnoza za ponedeljak sa dr Jelenom kočović.ekonomija: ove nedelje je povećan Pdv za školarine na šta je SPekoF burno reagovao. Za radio govori predsednik M.Z: “Predložio sam da blokiramo Međusprat u znak prote-

sta. kakav je to način da nam zabija-ju dinar u leđa? nepravda pa to ti je! ako ne bude postignut dogovor pre-lazimo u radikalniji protest – kolek-tivno spaljivanje studentskih knjiži-ca ispred otvorenog amfiteatra.”Hronika: prema rečima dežurnog lekara hitne pomoći u njihovu am-bulantu su stigla dva lica iz više po-

slovne škole sa težim povredama. nezgoda se desila za vreme ispita tako da na vezi imamo profesora koji je tamo dežurao. Profesore, možete li mi reći šta se tačno dogodilo na is-pitu? “Mogu naravno. ispit ko ispit, deca su se nešto dogunđavala, morao sam da ih zamolim za tišinu jer mi je zazvonio mobilni. i u tom trenutku nastade još veća graja što je meni

bilo čudno jer su obično tiši tad kad ja pričam telefonom. Pozvaše me neki studenti da priđem, pomislih verovatno da im rešim neki zadatak, kad ono, nekome je pozlilo. Jedan momak i jedna devojka su pokušava-li da rastumače grafik ponude i tra-žnje, međutim preforsirali su se i do-bili tešku upalu mozga. Sad ne znam tačno gde je mozak upao, ali to se de-silo. Ja sam brže bolje pozvao hitnu pomoć, ali se javio gazda korčagina jer sam slučajno okrenuo speed dial. ekipa hitne pomoći je ubrzo stigla i odvezla nejaku dečicu.”kultura: ekof Teatar obeležava 17 godina od premijere predstave „Sve-ti avram ubiva inflaciju“. razgo-varali smo sa glavnim glumcem dr dejanom Šoškićem, da vidimo šta je rekao za naš javni servis: “ovo je sjajno. Za one mlađe generacije koje ne znaju, u ovoj predstavi se borimo protiv inflacije, a ja tumačim glavnu ulogu, svetog avrama – zaštitnika dinara. Šta da vam kažem.. dođite, pogledajte, uživajte! Sad me izvini-te, jer žurim. dinar me treba!”vreme: kakvo nas vreme očekuje u ponedeljak i utorak rećiće nam dr Jelena kočović, profesor finansijske i aktuarske matematike. “u pone-deljak i utorak nas očekuje tmurno vreme sa dosta padavina naročito u amfiteatru 6. Ponesite digitrone da ne bi došlo do velikih poplava.”dragi čitaoci radija, režija mi je upravo javila da zbog tehničkih problema (ograničenje karaktera) moramo prekinuti emitovanje pro-grama. Hvala vam na pažnji i svako dobro.

Miloš�BEKIĆ

32

mozaik

33

studente sa revizije i Bankarstva sam uvek zamišlja-la poput Baje Patka koji sedi u svom trezoru i broji novčiće. Baja možda nije položio Finansijsko raču-novodstvo kod kate, ali je matori patak znao sa pa-

rama! u razgovoru sa njima prepoznaješ samo reč „kamata“ (mada bi i to trebalo da googluješ,za svaki slučaj). Pripadnike smera ekonomske analize i politike možemo po-istovetiti sa filozofima stare Grčke i rima. oni u nedogled raspredaju o apstraktnim silama ponude i tražnje i svaka re-čenica im počinje sa: „ako pretpostavimo...“ nisam sigurna da li su svesni da se planeta Zemlja ne okreće oko ravnotežne tačke preseka gore pomenutih kriva. Menadžeri su na dobrom putu da postanu kao Smiters iz Simpsonovih. Sećate li se čuvenog sluge Mr. Burnsa? Sve bi učinili za ljubav svog poslodavca. Stalno razvijaju neke takti-ke i strategije nadajući se da će jednog dana upravljati Sprin-gfildom, ili bar deltom! oni sa Marketinga su se zanosili idejom da će raditi nešto kreativno. Sve same umetničke duše zarobljene u knjigama sa stotinama podela i isto toliko definicija. Jedina umetnost kojom se sada bave je dizajniranje puškica. ljudi sa TMM-a su pomalo trgovci, tu i tamo menadžeri, sje-dinjeni duhom marketinga. ličnost koja me asocira na stu-denta sa ovog smera je Sumpor iz “kengura” (Gordan kičić). već ih vidim kako nekom svom Braci uvaljuju merač za priti-sak, mada bi svima nama na ekoF-u dobro došao jedan!one sa smera Statistike i informatike prepoznaćete po pla-vim i roze digitronima. Gaje ljubav prema umetnosti crtanja tablica, svi generalno imaju dijagnostikovanu dioptriju, ali se odlično snalaze za školskim računarima koji su izumljeni još pre parne mašine. laici sve studente smera Međunarodne ekonomije doživ-ljavaju kroz prizmu istoimenog predmeta sa druge godine. Zamišljamo ih kako doživotno proučavaju tu misterioznu zemlju Sad i sve vezano za nju.Studentima sa Turizma kolege zavide na lakoći smera. ako bih izbor smera poistovetila sa izborom turističkog aranžma-na, oni su odabrali letovanje na Baliju, dok su se studenti

ostalih smerova usrećili sa vikendom u vrnjačkoj Banji. kad sve sumiramo (ovako uz dašak ironije) možemo samo jedno zaključiti – lako je Hari Poteru kad nije studirao eko-nomiju.

Jela�KOTARAC

mozaik

iz kog si ti geta?kada se setim izbora smera kroz glavu mi uvek proleti jedna osoba – Hari poter! njemu su samo navukli magični šešir na glavu koji je umesto njega odlučio kojoj grupi pripada, i gle - on se tu savršeno uklopio, stekao prijatelje za ceo život, spoznao ko je i šta želi da postane. kada malo bolje razmislim, razgovori sa kolegama vezano za izbor smera su se sveli na sledeće: „kud sve ovce tu i ja…”, „ja sam to ceo život želeo/la da budem!” (ovo nikad nije pilo vodu, ko se još igrao sa kontima i umesto metamorfoze u moćnog rendžera pretvarao u kaličanina), „ja bih samo nešto što nema upravljačko!” itd. koristeći se ovim ili onim kriterijumom, svi smo završili u svom getu, pa koji je tvoj?

34

mozaik

primeri usporavanja i osporavanja inovacija kroz istoriju su brojni. Bez nekih od tih inovacija, današnji način života ne bi bio moguć i pitanje je na kakvom bi se stupnju razvoja svet nalazio u ovom trenutku..

periodni sistem elemenataPeriodni sistem elemenata se smatra jednim od najvažnijih otkrića u obla-sti nauke za vreme druge industrijske revolucije. njegov tvorac je ruski hemi-čar dmitrij ivanovič Mendeljejev, koji je za razliku od drugih naučnika svoga vremena, predvideo da će se brojni elementi tek otkriti. Preteča njegovom otkriću, bio je džona njulends( John newlands), engleski hemičar. on je 1866. objavio ’’Zakon oktava’’, koji predstavlja prvi oblik periodnog siste-ma elemenata kakav danas poznajemo. Prema ovom zakonu, svaki element u tabeli iskazuje ponašanje ekvivalentno ponašanju elementa udaljenog 8 pozi-cija od njega. njulends je sve poznate elemente klasifikovao u 7 grupa. nje-gov rad, prvobitno, je bio prilično kri-tikovan zbog stavljanja dva elementa u jednu periodu i ismevan od strane savremenika. ne znajući za to, Men-deljejev je radio na sličnom projektu, a tri godine kasnije ga i predstavio u ru-skom društvu hemičara. naslov njego-vog projekta bio je ’’Zavisnost između svojstava relativne atomske mase i ele-menata’’. ideja je, pak, bila da klasifiko-vanje elemenata, po atomskoj masi, daje jedan redosled u periodama. dokazivo je da elementi koji imaju slična hemij-

ska svojstva imaju i sličnu ili istu atom-sku masu. Takođe je, između ostalog, tvrdio da elementi koji su najraspro-stranjeniji imaju malu atomsku masu. nedugo zatim, njegova predviđanja su se pokazala tačnim i to je impresio-niralo ljude iz vrha hemijskih naučnih krugova. ostalo je, ipak, zabeleženo da je Mendeljejev jednom prilikom rekao: ’’ Srećom po mene, oni glupi eminentni hemičari u londonu su svojevremeno ismejali njulenda. da nisu, ja ne bih postao jedan od najistaknutijih nauč-nika svih vremena’’. odavši tako svom kolegi priznanje, Mendeljejev je zapra-vo ukazao na još jedan primer lakomi-slenog odbacivanja novih ideja, kakvih je bilo mnoštvo kroz istoriju.

druga strana medaljeiako smo svedoci brojnih primera gde su inovacije u pocetku bile osporava-ne i kritikovane, ne možemo zanema-riti činjenicu da danas u svetu vodeće kompanije, iz različitih oblasti života, baziraju svoje poslovanje upravo na

inovacijama. u zapadnim zemljama, kapaciteti i sredstva usmerena na inovacije, nalaze se pri ovakvim kom-panijama, kao i fakultetima i drugim javnim i privatnim ustanovama od opšteg značaja. neki od najočigledni-jih primera za to su mobilni telefoni,. oni danas u velikoj meri svojim funk-cijama zamenjuju računare, zatim lap - top računari, automobili, internet, itd. S obzirom na već navedenu kon-stantnu ljudsku želju za otkrivanjem novog, tj. za ’’kreativnom destrukci-jom’’, kako je Šumpeter naziva, teško da možemo pretpostaviti gde su grani-ce čovekovog otkrivanja nepoznatog i šta budućnost sa sobom nosi.

Đoko�BOdIROGA

kočenje inovacijanastavak...

pobornici jednosmerne struje vodili su snažnu propagandu protiv teslinog rada. edison je zajedno sa svojim saradnicima naizmeničnom strujom ubijao životinje kako bi javnosti dokazao svoju teoriju o opasnosti od teslinih pronalazaka.

nakon što su se maršal i voren suočili sa osporavanjem svoje teorije, njihova borba za za priznavanje rezultata do kojih su došli trajala je gotovo 10 godina. Zabeleženo je da je maršal tokom tih godina često u javnosti govorio da neće posustati i da čvrsto veruje u ispravnost saznanja do kojih je došao

35

za

koliba je epicentar dramatičnog zemljotresa koji je uzdr-mao i gotovo srušio Mekov unutrašnji svet. To je onaj svet u kome živite vi i Bog, bez obzira da li verujete u njega ili ne. Svi mi imamo svoju veliku ili malu kolibu, koja nas ponekad navede da preispitamo svoj odnos sa Bogom, postavimo teš-ka pitanja koja nosimo duboko u sebi, a na koja nam, nema ko dati odgovore. upravo to se dešava glavnom liku romana, Meku, koji duboko skrhan bolom zbog porodične tragedi-je, biva razočaran u svemogućeg Boga, koji nije sprečio smrt njegove ćerke. Međutim, kao što i jeste u samoj prirodi Boga da prašta i isceljuje naše duševne boli, Mek doživljava blizak susret sa Bogom. Taj susret ga podstiče da potraži odgovore na večita pitanja i dozvoli da ljubav raskrči njegov unutrašnji emotivni zastoj. ovaj roman nas pokušava približiti veri i objasniti nam odnos Boga sa čovekom na jedinstven i savre-men način. Tera nas da se zapitamo da li je naša vera dovolj-no čvrsta da odgovori na izazove današnjice i u kolikoj smo meri spremni da kroz ljubav prema Bogu prihvatimo lične gubitke i neuspehe. na kraju, uz savet da pročitate ovu knji-gu, neću vam reći da će promeniti vaš život, veru ili poimanje Boga. dovoljno je da promeni jedan dan vašeg života. dan u kome ćete praštati, tražiti oproštaj, dan u kome ćete prome-niti sebe, i učiniti svet boljim. “Jer ako je išta važno, onda je sve važno...“

Žana�ŠUKIĆ

kritika knjige “koliba”

U koliBiprotiv

u knjizi „koliba“ pisac pripoveda potresnu priču o čoveku koji je izgubio dete i koji kroz san (ili javu) sa Bogom prona-lazi odgovore na svoja pitanja. autor je pokušao da na jed-nostavan način približi pojam vere prosečnom čitaocu. ali čemu to? Mi smo ograničeni i nesvesni po pitanju mnogo čega što nam se dešava. njegovo viđenje vere me podseća na dete koje želi da objasni neku bitnu, krupnu stvar, pa to čini nekako nespretno. kada biste pokušali da uporedite ovo delo sa nekim delom od Bulgakova na primer, itekako biste osetili razliku. vera je, u ovoj knjizi, opisana iz ugla jednog čoveka. Predstavljeno je njegovo razmišljanje i viđenje nevidljivog, a kod Bulgakova bi čitalac morao sam da se potrudi, da razmišlja, istražuje i uči. Hm, pa možda u tome i jeste caka! Zašto bi naprezao mozak i pokušavao da sam otkrije nešto kad je neko tematiku uprostio, sažeo i odštampao? Možda bi delo moglo da nosi naslov: “ako želite da proverite da li verujete u Boga“.Teško mi je bilo da shvatim zbog čega bi glavni lik trebalo da oprosti čoveku koji mu je naneo toliko boli i zla. Možda je autor je želeo da približi Boga čoveku. Možda je sam pokuša-vao da se približi Bogu. kao što je poznato, bio je zlostavljan kao dete i moguće da je kroz ovu knjigu pokušao da oprosti svome zlu. Čitaocima je dozvoljeno da biraju šta će da čitaju, i kako će to da razumeju. Ja bih za kraj želela da citiram nešto što je skoro osvanulo na jednom bilbordu u Parizu: “Pazite! reklama!”

Bojana�KRIVČEVIĆ

mozaik

36

najvažnija sporedna stvar na svetu – nekad i sad

Film dragana bjelogrlića oduševilo je publiku u srbiji i prikazalo fudbal iz perspektive kakvu danas, nažalost, ne poznajemo.

„ponovo radi bioskop“, re-čenica je iz kultnog fi lma Maratonci trče počasni krug, koja na najbolji na-

čin opisuje atmosferu na srpskoj fi lm-skoj sceni ovih dana. naime, ostvare-nje dragana Bjelogrlića – Montevideo, Bog te video, već nekoliko meseci ne prestaje da puni bioskopske sale širom Srbije. Broj ljudi koji je u prvim nede-ljama pogledao fi lm, prevazišao je in-teresovanje koje je vladalo za američki avatar.

nekad i sadono što je posebno interesantno kod Montevidea, jeste gotovo nepodeljen stav javnosti o tome da je u pitanju od-lično fi lmsko ostvarenje. u domaćoj ki-nematografi ji, poslednjih godina, retki su fi lmovi koji se time mogu podičiti. u centru pažnje je, svakako, fudbal, odno-sno pripreme reprezentacije kraljevine Jugoslavije za prvo Svetsko prvenstvo u urugvaju, 1930. godine. Zanimljivo je videti sa kakvom strašću su tada fudba-leri pristupali igranju za reprezentaciju. igrati za svoju zemlju, tada je bila čast i privilegija, a danas mnogi sportisti, čini se, to doživljavaju kao obavezu. Fudbal se pretvorio u veoma unosan globalni biznis, pa se sve manje priča o lepoti i uživanju u samoj igri, a sve više o broj-kama, koje su prisutne u ugovorima igrača. Primera radi, najplaćeniji igrač

na svetu, kristijano ronaldo, mesečno zarađuje 1.083.000 evra. kada se na to dodaju i vredni ugovori sa Tv stanica-ma, proizvođačima sportske opreme, itd. dolazi se do sume koja je nepojmlji-va za momke iz fi lma. Za njih je ostvare-nje sna bilo igrati za lokalni beogradski klub i biti heroj svoje porodice i prijate-lja. od fudbala se tada nije živelo, već je on igračima predstavljao zadovoljstvo i druženje posle teškog dana na poslu. upečatljiva je scena iz fi lma kada maj-ka moli svoga sina Tirketa da se okane fudbala i nađe pravi posao, ne sluteći do kakvih će on visina kasnije doći, baš za-hvaljujući fudbalu.

neke Stvari Se ne menjajuono što se, nažalost, nije puno prome-nilo, jesu neslaganja i loši odnosi unu-tar fudbalskog saveza u državi. Tada, 1930, nije postignut dogovor da naj-bolji fudbaleri iz svih republika igraju za reprezentaciju, pa su za kraljevinu na Svetskom prvenstvu nastupali samo srpski igrači. To ih nije sprečilo da sjaj-nom igrom stignu do polufi nala, gde su ubedljivo bili poraženi od reprezenta-cije domaćina sa 6:1. Momenat koji je tada bacio mrlju na regularnost utakmi-ce dogodio se pri rezultatu 1:1, kada je jedan policajac vratio loptu iz gol-auta

i tako omogućio urugvajskim fudbale-rima da povedu sa 2:1. danas smo sve-doci loših odnosa unutar nacionalne fudbalske organizacije. Česte su optuž-be, uvrede i protesti koje jedni drugima upućuju, veliki je animozitet između 2 najveća srpska kluba, navijača, itd.

Film koji Se Svima Svideorežiser je u ovu fudbalsku priču na sja-jan način uklopio i ljubavne motive, koji se ogledaju u svojevrsnim ljubavnim problemima kroz koje prolaze glavni junaci fi lma, Moša i Tirke. Čak i ta nji-hova manifestacija zaljubljenosti, vraća na moment gledaoca u vreme kada se i ljubavi pristupalo na jedan bezazleniji i naivniji način. valja pomenuti i to da je fi lm prilično autentičan, odnosno da su korišćena prava imena igrača, a tok pri-prema za šampionat verno prikazan na način koji predstavlja sliku toga vreme-na. Jedino je gore pomenuti deo fi lma, koji se odnosi na ljubavne zavrzlame, plod umetničke slobode. Zbog toga se često može čuti da je to, zapravo, isti-nita bajka. na kraju, ostaje mi samo da pozovem sve oni koji još uvek nisu po-gledali fi lm, da što pre to učine i uvere se zbog čega se za njega ovih dana kaže da je „fi lm koji se svima svideo“.

Đoko�BOdIROGA

mozaik

montevideo

očekuje se da će na proleće početi snimanje drugog dela fi lma montevideo, Bog te video, a prema nekim najavama, u njemu bi mogao da se pojavi i najbolji srpski teniser, novak Đoković.

37

mozaik

MALER BR. 1: Zurim zbunjeno u plafon svoje sobe.i dalje mi kroz glavu prolazi slika velike crvene glave i vatre koja kulja iz ogromnih čeljusti. aždaja koja mi se sinoć ušunjala u snove, i dalje deluje tako stvarno. ali sad sam budna, i sve je prošlo. Znojim se već pola sata, potpuno nepotrebno oko nečega što se čak ni ne dešava. Pola sata? o ne, koliko li je sati? ŠTa? Pola deset?! Gotovo, mr-tav sam čovek, tj. žena, more kakva bre žena, nije mi ni 22... razmišljam dok se saplićem o sopstvene noge, pokušava-jući da se dokopam kupatila. Četkica, pasta, pa ne mogu da verujem... nema vode! ne mogu napolje sa zadahom k’o u aždaje. Šta su te aždaje spopale, ana, smiri se, polako, udahni, izdahni. Šta ti je zaista neophodno da bi izašla iz kuće? Garderoba - 5 minuta, malo šminke – još 5, zatim: sjaj, cigare, nig-de bez cigara, mobilni, malo parfema, i gotova sam!

MALER BR. 2: ne, ne i ne! nije val-jda ovo sneg? Pa juče ga nije bilo, kad se ovde stvorio? od prevoza slaba vajda, moram da uzmem taksi, a taman sam uštekala nešto parica za one minđuše iz Six-a... ah, šta da se radi! “da, Gold Taxi, jedno vozilo za omladinskih bri-gada…” Stiže za minut, vraća mi se moja karma! Sad ću ja brzinom sve-tlosti da se nacrtam na fakultetu. ali, za malo! Brzina kojom putujem u maloj Zastavi ulicama neočišćenim od snega je toliko daleko od brzine svetlosti.

MALER BR. 3: Brzo koračam po neravnoj

kaldrmi ispred fakulteta, pokušavam da se setim u kom amfff… aaaaa! Glupava vrata, nisu se otvorila. ovi portiri, mi-slim se češući glavu, šta oni kog đavola rade?! Po ceo dan tu sede, zevaju, nit’ kome pridržavaju vrata, nit’ da stave natpis na vrata, kad ova naprasno pre-stanu da rade. Sad su me oštetili za ceo dan, baš jesu! naredna 24 sata neću biti u stanju za apsorbovanje bitnih infor-macija. Moje jedino oruđe – moj mo-zak, sada je oštećen! Barem i dalje delu-jem pametno, a to je pola posla.

MALER BR. 4: Završio se prvi i uve-liko počeo drugi čas vežbi. kad sam konačno kročila u slušaonicu br. 22, sa nekih sat vremena zakašnjenja, veli-ka petorka je već sedela u šestom redu u svom okrnjenom sastavu. nevena, nina, Saška i rade. Pridružujem im se u uobičajenom maniru: jednoj koleginici udelim osmeh, drugoj kompliment, ko-legi zagrljaj poput Teletabisa i sedam na mesto, sačuvanom baš za mene. a sačuvati mesto u 22-ojci, nije nimalo la-gan posao, sigurno znate i sami. Potom krećem da vadim neophodan pribor za praćenje predavanja: hemijsku, rokov-nik, sudoku, turpiju za nokte, mobilni telefon i dnevne novine – Blic koji sam

uzela od taksiste (i od njega neke vajde danas). Taman kad sam htela da zapi-šem datum na vrhu strane u rokovniku, Saška mi dodaje papirić: “izašli su re-zultati iz ’Modela’. Pala si. ” Čitam, i ne verujem. vraćam joj cedulju: “ideM u PlanTu, ne MoGu da SluŠaM.” Saška kao dobar drug, dopisa: “ni ja isto, aj’ palimo!”

MALER BR. 5: ako je do ovog trenut-ka bilo ikakve nedoumice, sada sam bila sigurna: nije trebalo danas da ustajem iz kreveta. Pa da nije bilo aždaje koja je htela da me ubije, i ne bih ustala, mislim se ja. “danas mi baaaš nije dan” žalim se ja njoj, tonući sve dublje u šolju čaja. “Ma hajde, glavu gore, sad bi Zmaj tre-balo da naiđe… znaš onaj moj ortak sa kojim sam htela da te upoznam.” kako je to izgovorila, na vratima se pojavljuje presladak lik, i ni manje ni više kreće ka našem stolu. izvijam se na barskoj sto-lici blago zanoseći kosu unazad, gubim ravnotežu i padam! kroz glavu mi pro-lazi slika polomljenog vrata, priklještet-ne kičme, mlataram rukama... kad ono, neko me uhvati u letu! utom čujem Saškin glas: “ana – Zmaj, Zmaj - ana”, i shvatam da je to onaj slatki lik od malo pre. osim što je simpatičan, spasio je

moju kičmu od lomlje-nja, a na sve to još me i gleda. Hm, ona aždaja od jutros delovala mi je nekako ženskasto jer je bila crvena, a u stvari to je bio jedan muže-van Zmaj. Šta ja znam, možda i nije svaki ma-ler onoliko malerozan koliko se na prvi pogled čini.

Vaša�koleginica�Ana

najteža stvar na svetu je biti student, pogotovo prvog i pravog. S druge strane, najlepša stvar na svetu je biti student. ja sam ana, vaša koleginica koju ste sigurno hiljadu puta sreli na hodniku. ovo je jedna od mojih obično neobičnih priča

malerozan danmemoari jedne studentkinje

3�

mozaik razna stranaZrnoNesto malo, ide tamo amo,Vrti se. Za tren je ovde…tu i onda odmah ide…tamo negde daleko.Leti, leti i leti viiisoko goreu beskrajni njemu cudesantrijumfalni svet.

U smehu munje i urliku oluje,nemo je. Gubi se. Vristi. Pada.Stalo je na drugoj suprotnoj strani sveta. Skace.Hoce, al’ ne moze dalje samo…

U mirnoj zvezdanoj noci, na talasima gorde plime nestaje,u muljevito dno sastrahom u dusi.

Ivana Mandić

1915Domovinu bez domateglimo na ledjimaU budućnost marširamo samo s prošlošćuŽivotnu radost odajemo jedino hlebuVešaće nas ionako vezaneDa li da očekujemo sažaljenjejedni od drugih ili od NjihSpasiće nas koščata rukasmrznutog vojnikašto se beli u snegučvrsto stežući kašiku punu snega

Stefan Đerasimović

Oda brucošimaOsnove ekonomije su toliko malenePosle 1200 strana ti volja uvene.Na matišu sam integrale batalioNa sociologiji sam se uvek pametan pravio.Iz statistike mi je ruka utrnula,od kliktanja digitronaI formula sveska puna.Na makroekonomiji sam se Kejnsu klanjao,Na EKP-u sam investicije sanjao.I na kraju daj Bože da mi se Katina konta slože!

Jelena Kotarac

sUdokU