Fotografija na naslovnoj strani: Vetar, su{a, pauci...[ta nas jo{ ~eka ove godine?

Foto:

Rodoljub @ivadinovi},@itkovac

^lanstvo u SPOS^lanstvo u SPOS-u-u^lanstvo u Savezu p~elarskih orga-

nizacija Srbije ostvaruje se prekodru{tava p~elara po slobodnom izboru.^lanarina u 2007. godini za ~lanovep~elarskih organizacija iz Srbije iznosi1 100 dinara, iz Republike Srpske 28,8KM, iz Federacije BiH 40,5 KM, izHrvatske 228 kuna, iz Slovenije 5 273tolara, za p~elare iz Crne Gore,Makedonije i ostalih inostranih zemaljagde se ~asopis {alje obi~nom po{tom 32evra, a gde se {alje avionom 40 evra.^lanstvo podrazumeva dobijanje 12brojeva ~asopisa P~elar.

Ra~un SPOS-a:160–17806–08

Saradnja Saradnja sa ~asopisomsa ~asopisom

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.Redakcija zadr`ava pravo redigovanjatekstova. Za sadr`aj tekstova odgovara-ju autori, a za sadr`aj oglasa ogla{iva~i.Listovi koji preuzimaju radove iz~asopisa P~elar du`ni su da jasno nave-du izvor informacija.

Istorija ~asopisaIstorija ~asopisaPrvi ilustrovani ~asopis za p~elare

{tampan je 1883. godine u Beogradupod imenom „P~ela“. Potom je {tam-pan „Srpski p~elar“ 1. oktobra 1896.godine u Sremskim Karlovcima. Od1899. godine nastavlja da ga izdajeSrpska p~elarska zadruga u Rumi.„P~elar“, organ Srpskog p~elarskogdru{tva, izlazi od 1. januara 1898.godine u Beogradu. Januara 1934.godine spojili su se „P~elar“ i „Srpskip~elar“ i od tada izlaze pod nazivom„P~elar“.

Ukazom predsednika SFRJ„P~elar“ je 1973. godine odlikovanOrdenom zasluga za narod sa srebrnimzracima za izvanredne zasluge, popular-isanje i unapre|enje p~elarstva, aKulturno-prosvetna zajednica Srbijedodelila mu je 1984. godine Vukovunagradu za rad u razvoju kulture uSrbiji.

Tira`: 13 500. [tampa: Kolorpres – Lapovo, tel. 034/853-715, 853-560, kolorpres@ptt.yu

^as^asopis zopis za p~ea p~elalarsrstvtvo o P^ELARP^ELARSavez p~elarskih organizacija Srbije

Molerova br. 13, 11000 Beograd, 011/2458-640, 064/40-191-63 spos@sezampro.yu, www.spos.info, casopis-PCELAR@yahoogroups.com

The Magazine of Serbian Beekeeping BEEKEEPERThe Magazine of Serbian Beekeeping BEEKEEPERThe Beekeeping Association of Serbia, Serbia, 11000 Belgrade, 13 Molerova St.

Predsednik SPOS-aDipl. ing. @ivoslav Stojanovi}

Ul. Milana Martinovi}a Metalca br. 4, 24413 Pali}024/753-771, 063/510-598, zobrad@yunord.net

Glavni i odgovorni urednik Dr med. Rodoljub @ivadinovi}

Ul. Stojana Jani}ijevi}a br. 12, 18210 @itkovac018/846-734, 063/860-8510 rodoljubz@nadlanu.com

Izdava~ki savetProf. dr Jovan Kulin~evi} (predsednik)

Prof. dr Bosiljka \uri~i}, Prof. dr Zoran Stanimirovi},Prof. dr Desimir Jevti}, Prof. dr Slobodan Miloradovi},

Prof. dr Miloje Brajkovi}, Jovo Kantar, @arko @ivanovi}

Redakcija (po azbu~nom redu prvog slova prezimena)

Doma}i ~lanovi redakcije

Dipl. novinar Milanka Vorgi} (Novi Sad), Dragutin Gaji} (Veliko Gradi{te), Milan Jovanovi} (Trstenik),

Ratko Jokovi} (Lu~ani), Branislav Karleu{a (Beograd), Dejan Kreculj (Kovin), Milan S. Mateji} (Vla{ki Do), Ing. Robert Past (Novi Sad), Rajko Pejanovi} ([abac),

Milutin Petrovi} (Kragujevac), Dr sci. vet. med. Nada Plav{a (Novi Sad),

Dr Slavomir Popovi} (Beograd), Vladimir Hunjadi (Petrovaradin)

Strani ~lanovi redakcije

Vladimir Augu{tin (Metlika, Slovenija), Borisav Brnjada (Bar, Crna Gora), Ferid Velagi} (Tuzla, Bosna i Hercegovina),

Amir Demirovi} (Sanski Most, Bosna i Hercegovina), Milan Isidorovi} (Sutomore, Crna Gora), Dr med. Stipan Kova~i}

(Darda, Hrvatska), Branko Kon~ar (Kozarac, Bosna i Hercegovina),Mr sci. Goran Mirjani} (Gradi{ka, Bosna i Hercegovina), AleksandarMihajlovski (Skoplje, Makedonija), Franc Prezelj (Kamnik, Slovenija),

Doc. dr sci. Zlatko Pu{kadija (Osijek, Hrvatska), Milorad ^eko (Banja Luka, Bosna i Hercegovina),

Dr vet. med. Irena D`imrevska (Skoplje, Makedonija), Franc [ivic (Ljubljana, Slovenija)

2007

APIMONDIA Foundation

APISLAVIA

P^ELAR, maj 2007. 193

Veroljub Umelji}POSTUPCI SA P^ELINJIM DRU[TVIMA U KOJIMA SE POJAVIO ROJEVI NAGON 202Kada rojevi nagon izmakne kontroli p~elara, na raspolaganju mu stoji nekolikonu`nih re{enja, koje autor

teksta detaljno obja{njava ~itaocimaGoran Pavlovi}

NA[E P^ELE VI[E NE LETE 207Problemi p~elara sa nesave-snim vo}arima traju godinama.Prosto je neverovatno kakovo}ari ne mogu da shvate vred-nost p~ela u opra{ivanju, dok

najve}e svetske studije ukazuju da ostaliopra{iva~i polako izumiru, a da je p~ela jedinakoja se uspe{no bori sa ekolo{kim problemimaNenad Maci}P^ELARENJE NA PLANINI 208

Iako veliki broj p~elara na{ezemlje p~elari u brdsko-planin-skim predelima, samo mali brojnjih se odlu~uje da nam napi{esvoja dragocena iskustva. Pro~ita-

jte i napi{ite nam i svoja iskustvaSlavomir Popovi}

KAKO DANAS DO]I DO KVALITETNIHMATICA? 210Nikada u istoriji p~elarstva Srbije se nijedogodilo da p~elari nemogu slobodno da

odgajaju i prodaju matice, jer im je to nedavnozabranjeno. Autor poku{ava da vas nau~i kakoda sami odgajite kvalitetnu maticu, ali }e te~itaju}i ovaj tekst saznati i kako da odabereteod koga }ete kupiti!

KKo ne zna, neka u~i ~itaju}i P~elaro ne zna, neka u~i ~itaju}i P~elar..KKo zna, neka u`iva u obnavljanju gradiva. o zna, neka u`iva u obnavljanju gradiva.

KKo zna bolje, neka to i napi{e. o zna bolje, neka to i napi{e.

Milan Jovanovi}

PISMO P^ELARIMA ZA MAJ 197

Veroljub Umelji}

POSTUPCI SA P^ELINJIMDRU[TVIMA U KOJIMA SE POJAVIO ROJEVI NAGON 202

Miroslav Ponjavi}

KAKO NAJLAK[E SKINUTI ROJ I SMESTI-TI U KO[NICU 205

Goran Pavlovi}

NA[E P^ELE VI[E NE LETE 207

Nenad Maci}

P^ELARENJE NA PLANINI 208

Slavomir Popovi}

KAKO DANAS DO]I DO KVALITETNIH MATICA? 210

Jovan Kulin~evi}

STRES I P^ELINJE DRU[TVO 216

Ljubisav Aran|elovi}

MEDNO I STRESNO 218

Velimir Pali}

PRIRODA, P^ELINJE GNEZDO I P^ELAR 219

Rajko Pejanovi}

DA LI JE EKONOMSKI OPRAVDANO BITIP^ELAR PROFESIONALAC? 221

Du{ko Grbovi}

ISTAKNUTI P^ELARSKI U^ITELJ SRETENM. AD@I] 224

SKUPOVI 226

IZVE[TAJ SA SEDNICA IO SPOS-a 228

IIzzddvvaajjaammoo iizz ssaaddrr`̀aajjaa

194 P^ELAR, maj 2007.

Pro{log meseca sam vam obe}ao izve{taj oaktivnostima SPOS-a na energi~nijem prodo-ru u sve sfere dru{tvenog `ivota, naro~ito u sa-radnji sa nadle`nim dr`avnim organima ~iji jepredmet delovanja i p~elarstvo. Du`nost svihnas honorarno ili stalno zaposlenih u SPOS-ujeste da u~inimo sve {to je u na{oj mo}i da po-mognemo {to br`i razvoj p~elarstva, {to i ~ini-mo i za {ta smo pla}eni, kako bi po ulasku uEvropsku Uniju (ma kada to bilo) bili sprem-ni da izdr`imo te{ku tr`i{nu utakmicu.

Svi p~elari moraju da shvate da je to nemi-novnost koja }e nam doneti i dobrih i lo{ihstvari, a da se za one lo{e moramo priprematijo{ danas, kako bi ih lak{e savladali i preokre-nuli u na{u korist, a to je itekako mogu}e. Zato je potrebno mnogo rada i pravih ideja, ali,pre svega, va{e razumevanje i pravilno shvata-nje situacije u kojoj se nalazimo. Du`nost namje da budemo slo`ni, da jedinstveno nastupa-mo na svim nivoima. Samo to }e nas spasiti oduvoza jeftinog meda, izvoza po skandaloznoniskim cenama, dono{enja zakona vezanih zap~elarstvo bez na{eg u~e{}a ({to je decenijamabila praksa).

Nalazimo se u istorijskom trenutku kadanas o~ekuje dono{enje velikog broja novihpropisa koji mogu biti vrlo nepovoljni po nas,ako se budu preuzimali iz pojedinih evropskihdr`ava gde je p~elarsko zakonodavstvo lo{ere{eno. Moramo da prednja~imo, da predla-`emo i vodimo, a ne da kukamo nad sopstve-nom sudbinom tek kada neki zakon po~ne dase primenjuje (kao {to je bio slu~aj pro{le go-dine kada je ovo rukovodstvo SPOS-a, ni kri-vo ni du`no, do~ekalo primenu zastarelog Za-kona o unapre|enju sto~arstva, koji zabranju-je prodaju neselekcionisanih matica, ali i roje-va i dru{tava u kojima nema selekcionisanihmatica).

Svinjarev proizvod je prase i on mo`e daga proda bez dokaza da mu je majka selekcio-nisana, a p~elar ne mo`e da proda roj ako unjemu nema selekcionisane matice!? Cela tatragikomi~na situacija ne bi ni morala biti ~ud-na, jer smo se u poslednjih tridesetak godinanagledali mnogih neukih i nestru~nih ljudi ko-ji su pisali razne zastarele zakone, ali primenuovog Zakona svesrdno i javno podr`avaju na-

u~ni radnici Poljoprivrednog fakulteta u Ze-munu! Podr`avaju ono ~ega nigde u svetu ne-ma i za {ta ne postoji nau~no opravdanje! Iznjima (a bogami i nama) poznatih razloga. Uskoro svim zemljama se matice selekcioni{u,ali su tr`i{no ravnopravne sa obi~nim matica-ma koje proizvode p~elari ili same p~ele roje-njem i tihom smenom, kako su milionima go-dina radile. Prodaju se i jedne i druge, odr`a-va se genetska raznovrsnost, a kvalitet maticaje jedino presudan za p~elara prilikom nabav-ke.

Me|utim, kako ka`e narodna izreka, ni-kad se ne zna za{to je ne{to dobro. Ovaj nega-tivni primer, kog eto pominjem po ko zna ko-ji put, otvorio je SPOS-u o~i! Shvatili smo dase moramo boriti za sebe, ina~e nas mogu za-trpati zakonima sumnjive prakti~ne vrednosti,~ak i {tetnim. I to ne iz neke zle namere, dale-ko od toga. Jednostavno, mali broj zakonoda-vaca su{tinski poznaje p~elarstvo i to je norm-alno. Zato }e saradnja sa nama obezbediti do-no{enje zakona koji }e oslikavati najbolje pri-mere iz razvijenih p~elarskih zemalja gde za-koni razvijaju p~elarstvo, a ne gu{e ga. Nadamse da }e nam lo{i zakoni iz nekog pro{log vre-mena ostati samo mrlja u se}anju, a da }e namnovi pomo}i da razvijemo p~elarstvo i da gau~inimo profitabilnim zanimanjem, {to onosada nije. Tako }e i dr`ava i p~elari imati kori-sti.

Odmah po stupanju na du`nost Koordina-tora SPOS-a za saradnju sa dr`avnim organi-ma, intenzivno sam zapo~eo sa aktivnostima.Pre svega, za po~etak je va`no ostvariti {to vi-{e kontakata i upoznati {to ve}i broj zvani~ni-ka kojima je p~elarstvo makar deo svakodnev-nog rada. Ve} nakon prvih kontakata shvatiosam koliko smo gre{ili u pro{losti. Dr`ava jestvorila odli~nu mre`u razli~itih slu`bi kojepotpuno pokrivaju kompletnu p~elarsku pro-blematiku. A mi ih jednostavno nismo animi-rali.

Nakon uspostavljanja veoma prijatnog ikrajnje konstruktivnog kontakta sa dr`avnimsekretarom za poljoprivredu (Dr Danilo Go-lubovi}), predlo`io sam pokretanje opse`nijeakcije poljoprivredne inspekcije tokom prska-nja vo}a u cvetu. On je inicijativu odmah pri-

Re~ uurednika

P^ELAR, maj 2007. 195

hvatio i bukvalno za jedan dan sproveo u delo.Svi poljoprivredni inspektori dobili su nalogda tokom sezone prskanja vo}a obi|u ve}ep~elare i vo}are, procene stanje i jo{ jednomupozore na posledice ubijanja p~ela od stranenesavesnih vo}ara. Akcija je uspe{no sprove-dena. Iako je i ove godine bilo problema sa iz-laskom poljoprivredne inspekcije na teren popozivu o{te}enih p~elara, ta pojava nije bilamasovna kao ranije. Prava vrednost ove akcijele`i upravo u tome da inspektori vide da dr`a-va brine o p~elarima, {to }e ih ubudu}e sigur-no u~initi mnogo dostupnijim za saradnju, ipored njihovog obimnog ostalog redovnog po-sla.

Kad smo ve} kod toga, ove godine su o{te-}eni p~elari opet pravili gre{ke na koje ukazu-jemo godinama, ali jo{ uvek informacije nisustigle do sva~ijeg uha. Naime, kad nastane tro-vanje p~ela, p~elar treba pismeno da dostavipoziv i veterinarskom i poljoprivrednom in-spektoru, a prilikom predaje tog dokumenta,treba da zahteva overu da je pri-mljen. Time se p~elarosigurao za pred-stoje}i sudskiproces, jer ne}eimati boljegdokaza da je obave-stio inspekciju, ne-go {to je to zavedeni poziv.

Ova akcija dobre volje samo je po~e-tak budu}e saradnje. Naime, dogovorio samsastanak sa dr`avnim sekretarom i predstavni-cima svih uprava u Ministarstvu na kome }e-mo izneti sve probleme koji nas ti{te. U tokuje i izrada plana koji }emo predstaviti na tomsastanku, a koji oslikava na{e vi|enje re{enjagoru}ih problema u p~elarstvu Srbije. SPOS-ovi predlozi re{enja nisu finansijski isuvi{ezahtevni, pa o~ekujem znatan napredak.

Razgovarao sam sa dr`avnim sekretarom io uvo|enju podsticaja za p~elare, i dobio obe-}anje da }e se on prilikom dono{enja bud`etazalagati da na{ predlog bude uva`en, tako dase mo`emo nadati uvo|enju podsticaja zabenzin za selidbu p~ela za sve p~elare registro-vane preko SPOS-a. Kako sam saznao, posto-ji {ansa da ove godine dobijemo ~ak i izvoznipodsticaj od 20 dinara po kilogramu meda.

Pred predstoje}i sastanak posetio sam inadle`ne u Ministarstvu poljoprivrede po pi-tanju falsifikovanja meda, kako bih se upo-

znao sa mogu}nostima za re{avanje tog veli-kog problema, zbog kog ne samo da p~elariimaju veoma ote`an plasman pravog meda,ve} i zna~ajan procenat gra|ana Srbije jedene{to {to se naziva medom, a nije med, i {to si-gurno mo`e negativno uticati na njihovo zdra-vlje. Prema tome, problem je dr`avni (zdrav-stveni, pravni, ekonomski) koliko i p~elarski.Zahtevao sam organizovanje opse`ne akcijekontrole kvaliteta meda na tr`i{tu uz drasti~nopoo{travanje kaznene politike za falsifikatore,i to }e biti jedna od glavnih tema predstoje}egsastanka.

Mnogo je `albi p~elara na sumnjiv kvalitetlekova za p~ele. Zato sam smatrao priorite-tom da odmah posetim Veterinarski sektorAgencije za lekove i medicinska sredstva Srbi-je. Izlo`io sam na{e probleme, pre svega saefikasno{}u lekova, zbog ~ega trpimo ogrom-ne gubitke. Jer, p~elar nije du`an da zna vete-rinu, ve} treba da ode do veterinarske apote-ke i kupi lek za p~ele, a on bi, ako je ve} regi-

strovan i nalazi se u prodaji, tre-balo da ima zadovolja-

vaju}u efika-snost. Ali, to ni-je uvek tako. I

zato {to p~ela-ri znaju da ve} godi-nama nije uvek ta-

ko, zato se i trude da i oblastle~enja p~ela dobro upoznaju kako ne bi

trpeli {tetu zbog neznanja. Izneo sam primermasovnog stradanja p~ela u Srbiji tokom zime2004/2005, najverovatnije zbog nedovoljne efi-kasnosti lekova, kada je stradalo bar 120 000dru{tava, {to je nov~ani ekvivalent od 12 000krava. Da je uginuo toliki broj krava, to bi biostra{an incident, a za p~ele se niko nije zabri-nuo.

Re~eno mi je da je Agencija svesna tihproblema. Njeni ~elni ljudi iznena|uju}e do-bro, ~ak vrhunski, poznaju situaciju oko leko-va u p~elarstvu, {to dokazuje da nije ta~no dap~elarstvo nikoga ne zanima. Naprotiv, samoje potrebno da i mi p~elari ne{to u~inimo.

Data su nam uputstva da svaku neefika-snost lekova moramo zvani~no da prijavimo.Za to postoji oficijelni obrazac, a u pripremi jei novi, koji }e iza}i za oko mesec dana, i dobi-li smo dozvolu da ga istaknemo na na{em saj-tu. [to ve}i broj nas bude prijavio nedostatakefikasnosti nekog leka, to }e ranije Agencija

NOVA ERAU SARADNJI SA

NADLE@NIM DR@AVNIMORGANIMA

196 P^ELAR, maj 2007.

mo}i da deluje i preduzme odgovaraju}e za-konske mere. Kako ka`u, nekada je bilo lakoregistrovati lek, sa svega nekoliko stranicapropratnog materijala. Danas je za registraci-ju potrebno vi{e hiljada stranica potvrde kva-liteta leka.

U Srbiji je danas po novim pravilima regi-strovan samo jedan lek u p~elarstvu i to pro{legodine (detalje pogledajte u tabeli), dok preo-stali imaju stare, ali va`e}e registracije jo{ ne-ko vreme. Kako ka`u u Agenciji, neki od leko-va najverovatnije ne}e dobiti ponovnu regi-straciju iz vi{e razloga. Oni su svesni da na tr-`i{tu ima i mnogo neregistrovanih lekova, alinam savetuju da obavezno prijavljujemo i nji-hovu eventualnu neefikasnost, iako oni nisu unjihovoj nadle`nosti, ve} su u nadle`nosti in-spekcije.

Dugogodi{nji je zahtev ~lanstva da objavi-mo spisak registrovanih lekova u p~elarstvu,pre svega protiv varoe. ^elni ljudi Agencije suna licu mesta iz kompjuterske baze podatakaizvadili tra`ene podatke i dali dozvolu za obja-vljivanje, jer to i jesu javne informacije.

Ovde objavljujemo spisak registrovanih le-kova u p~elarstvu na dana{nji dan u RepubliciSrbiji, samo na bazi ovde navedenih aktivnihmaterija. Napominjem da registracija va`i 5godina, a da se lek mo`e prodavati jo{ 6 mese-ci nakon isteka registracije, i to samo one ko-li~ine koje se na|u na zalihama, dalja proiz-vodnja nije dozvoljena.

Dati spisak registrovanih lekova predsta-vlja izvod iz registra Agencije. Svi ostali prepa-rati na tr`i{tu na bazi fluvalinata, amitraza,kumafosa, cimiazol hidrohlorida, mravlje ki-seline, timola, fumagilina i joda NISU REGI-STROVANI za upotrebu u p~elarstvu Srbije.Svi navedeni podaci mogu se na}i u Nacional-nom registru veterinarskih lekova koji izdajeAgencija za lekove i medicinska sredstva Srbi-je iz Beograda.

U toku je jo{ nekoliko aktivnosti, ali o nji-ma }ete biti obave{teni kad budu do{le u fazurealizacije.

Zahvalio bih se svima iz Ministarstva po-ljoprivrede i Agencije za lekove i medicinskasredstva Srbije koji su u proteklih mesec danaiza{li u susret p~elarima Srbije i dali nam na-du da }e biti bolje, gospodi Danilu Golubo-

vi}u, Draganu Pu{ari, Nenadu Terzi}u, MilanuStudenu, Dejanu Tadi}u i Goranu Rosi}u, kaoi gospo|i Bosiljki Jovanovi}.

Na `alost, na kraju moram da napomenemda postoje ljudi kojima ne odgovara aktivnostSPOS-a na uvo|enju reda u p~elarstvo Srbije.Napominjem da su ovih dana ve} poku{ali danas u SPOS-u zavade i sigurno }e to poku{ava-ti i u narednom periodu.

Apelujem na sve nas da budemo slo`ni ka-ko bi se izborili sa svim objektivnim problemi-ma koji nas ti{te, te da ne dozvolimo da ne~ijisitni interesi prevladaju op{te interese svihp~elara Srbije.

Aktivna Datum DatumLek materija izdavanja isteka Proizvo|a~

dozvole dozvoleVarotom fluvalinat 20. 07. 2004. 20. 07. 2009. Evrotom, RumaAmitraz 500 Set amitraz 03. 07. 2002. 03. 07. 2007. Mateh, [abacBivarol amitraz 18. 02. 2002. 18. 02. 2007. Apivet, Novi Sad Varamit amitraz 09. 10. 2003. 09. 10. 2008. Evrotom, Ruma Super Strips kumafos 03. 07. 2002. 03. 07. 2007. Apivet, Novi Sad Apitol cimiazol 20. 12. 2002. 20. 12. 2007. Evrotom, Ruma

hidrohloridFurmitom mravlja kiselina 20. 07. 2004. 20. 07. 2009. Evrotom, Ruma Apiguard timol 17. 07. 2006. 17. 07. 2011. Laleham Healthcare

Limited,Velika Britanija

Apinozem fumagilin 18. 02. 2002. 18. 02. 2007. Evrotom, Ruma Askotom jod 20. 07. 2004. 20. 07. 2009. Evrotom, Ruma

P^ELAR, maj 2007. 197

PISMO PISMO P^ELARIMA P^ELARIMA

ZA MAJZA MAJMilan Jovanovi}ul. Radoja Krsti}a br. 37/16, 37240 Trstenik(063) 8325-970, (037) 713-335www.apiaryum.co.yu, apiaryum@ptt.yu

Maj je dobio ime po Maji, staroitalskoj bo-ginji prirode, plodne zemlje i biljaka. To je me-sec sunca i toplote, mesec kada sve oko nascveta, raste i razmno`ava se i kada dani posta-ju primetno du`i.

Rimljani su prvih dana maja odr`avali sve-~anosti u ~ast Flore, boginje cve}a. Svaka an-keta }e sigurno pokazati da je za ve}inu ljudiovo najlep{i mesec u godini.

A za ve}inu p~elara, maj predstavlja mesec„bujanja bagrema“ i „brujanja rojeva“. I p~elei p~elari imaju pune ruke posla.

Robinia pseudoacacia

Francusko kraljevstvo je imalo uvek dobroure|ene parkove, a tra`ile su se raznovrsne ijedinstvene biljke. Evropa je dobila prvi ba-grem 1601. godine kada je ba{tovan francu-skih kraljeva Anrija IV i Luja XII @an Robin(1550–1629) doneo bagrem iz Kanade, a ina-~e bagrem poti~e iz Vird`inije. ^uveni {vedskibotani~ar Linnaeus je po imenu ovog ba{tova-na i njegovog sina Vespasiana Robina(1579–1662) bagremu dao ime Robinia pseu-doacacia (acacia od gr~ke re~i „acis“ – bo-dlja, pseudo – la`no), a zovu ga jo{ i crni ska-kavac – black locust (Saint-Jean de CreveCoeur&Jean Hector, 1786; Wiliam Withers,1842; David S. Michener). Po~etkom XVIIIveka bagrem je po~eo da se {iri Nema~kom,Austrijom i Ma|arskom.

Cvetanje bagrema zavisi od polo`aja i vre-menskih prilika, a bele{ke mnogih na{ih p~e-lara govore da kod nas bagrem naj~e{}e cvetaod 6. do 20. maja (S. Kupusinac; T. Mladeno-vi}, B. Atanaskovi}, P. Cvetkovi}, 2000). Pro-se~no vreme po~etka cvetanja bagrema je od

11. do 16. maja. Najranije cvetanje bagrema jepored Dunava i donjeg toka Save (7–9 danaranije), a razlog za to su topli sun~evi zraci ko-ji se odbijaju od vodene povr{ine. Pri progno-zi cvetanja potrebno je da se na svakih 100 mnadmorske visine doda 4–6 dana kasnijegcvetanja bagrema.

Velika je verovatno}a da u mnogim kraje-vima na{e zemlje ove godine prinosi ne}e bitiveliki, jer sve one godine kada je bagrem cve-tao pre 30. aprila (1951, 1961, 1968) su bileslabo medonosne (S. Kupusinac).

Dakle, u ve}ini slu~ajeva je bolje da ba-grem procveta u drugoj polovini maja zato {toje tada vreme stabilnije, toplije je, a sve to po-voljno uti~e na lu~enje nektara. I ona dru{tvakoja su zaostajala u razvoju tada su ja~a ispremnija. Ovo nije pravilo, jer postoji jo{mnogo faktora (temperatura, ja~ina sun~evesvetlosti, vla`nost vazduha, vlaga zemlji{ta, ve-tar), ali podaci pokazuju da, kada se prinosupore|uje sa vremenom cvetanja, to je uglav-nom bilo tako.

[to se p~ele du`e zadr`avaju na cvetovimabagrema, to bagrem manje medi, a ako je za-dr`avanje kra}e onda treba o~ekivati ve}i

198 P^ELAR, maj 2007.

unos (Gluhov). Ovde bih napomenuo da p~e-la du`im zadr`avanjem na cvetu bagrema di-rektno uti~e na smanjenje lu~enja nektara po-{to se brzo zavr{ava proces oplodnje, a biljkaonda smanjuje aktivnost svojih `lezda nektari-ja.

Prinos zavisi i od starosti zasada. Ako jestarost preko 30 godina, prinos po hektaruznatno opada i u 36. godini iznosi 192 kg me-da po hektaru. Najbolje medi bagremova {u-ma od 15 godina starosti i daje do 418 kg me-da po hektaru (Keresztesi, 1975).

Jedno staro bagremovo drvo (20–30 godi-na starosti) daje godi{nje oko 8 kg meda, ali sepri prora~unu uzima cifra od 0,5 kg meda postablu (Gluhov).

Prema Batleru i [ontagu, za 24 ~asa cvetbagrema izlu~i 1 mg {e}era (ina~e, nektar sa-dr`i 55% {e}era).

Srednji prinos na jednoj dobroj pa{i je od10–15 kg meda (S. Kupusinac), a prema bele-{kama Budimira Atanaskovi}a za period od 20godina prose~an prinos po dru{tvu je iznosio14 kg, dok je prosek po proizvodnom dru{tvuiznosio 20,5 kg.

Veliku prednost imaju stacionarni p~eli-njaci u brdsko-planinskim predelima, jer ba-gremova pa{a traje du`e (ponekad ~ak 10 da-na), zato {to prvo procveta onaj bagrem na ju-`nim padinama brda (prisoja), dok onaj na se-vernim padinama (osoja) cveta ne{to kasnije.

Oni p~elari koji su imali pa{u od uljane re-pice treba da izvrcaju taj med jer brzo kristali-{e pa }e, ako se pome{a sa bagremom, pokva-riti njegov izvanredan kvalitet.

U mnogim krajevima se preklapa cvetanjemaline i bagrema pa izvi|a~ice u raznim prav-cima usmeravaju p~ele izletnice. Kao i svedruge biljke, i bagrem svojim veoma aktivnim`lezdama nektarijama mami p~ele izletnice dazagnjure u njegove cvetove kako bi izvr{ile za-datak opra{ivanja u jednom lancu koji je ure-dila „savr{ena inteligencija“ tvorca prirode.Ali, ako su p~ele navikle na cvetove neke dru-ge biljke, mo`e da se desi da ne{to kasnije pre-|u na cvetove bagrema {to mo`e dovesti dozna~ajnijih gubitaka. Bagrem prose~no mediod 10–12 dana i svaki dan je veoma bitan, pamnogi p~elari dresiraju p~ele (N. P. Jojri{,1977), kako bi ove maksimalno iskoristile cve-tove bagrema ne dangube}i na drugom slabomedonosnom okolnom bilju. Situacija je dru-ga~ija ako se p~ele doseljavaju na bagremovu

pa{u, jer izvi|a~ice odmah idu za ja~im „miri-som“, pa izletnice nemaju potrebu za odvika-vanjem.

Veoma je te{ko „tempirati“ idealan broj iodnos p~ela u toku bagremove pa{e. Za vremepa{e broj p~ela enormno raste, a medenje ba-grema varira iz godine u godinu. Ne medi ba-grem ba{ uvek sedmog dana najbolje, ali bitnoje da dru{tva neposredno pred cvetanje bagre-ma budu odre|ene ja~ine po{to samo dobropripremljena p~elinja dru{tva efikasno iskori-{}avaju bagremovu pa{u.

Konkretno, prinos mo`emo o~ekivati odonih dru{tava koja neposredno pred cvetanjebagrema imaju 8 ramova sa leglom u DB ko-{nici, tj. 12–14 ramova sa leglom u LR ko{ni-ci. Leglo mora biti sa kontinuiranim razvojem,jer mo`e da se desi da su p~ele sa mladom ikvalitetnom maticom desetak dana pred cve-tanje bagrema odnegovale isto toliku koli~inulegla.

Ako dru{tva nismo dovoljno razvili za ba-gremovu pa{u onda treba misliti na narednepa{e (drugi bagrem, livada, kesten, lipa, sun-cokret, vrijesak) kako bi nadoknadili propusteiz prethodnog perioda. Potrebno je dru{tva dr-`ati u dobrom radnom raspolo`enju i isklju~i-ti stalnu pretnju rojevog nagona.

Rojeva groznica

Sklonost ka rojenju je normalna osobinap~elinjeg dru{tva i nasle|uje se (Swarm con-trol, US Department of Agriculture; V. I. Le-bedev, 2000; prof. dr Jovan Kulin~evi}, 2006).Pored genetskog optere}enja, razlozi nastaja-nja rojevog nagona su i prenatrpanost p~ela-ma, prenatrpanost leglom i hranom, stara ma-tica, neadekvatno rastojanje izme|u ramova,neadekvatna ventilacija… (Iako je vi{e nego si-gurno da se poja~ana sklonost ka rojenju nasle-|uje, ta osobina se sve manje pominje kao glav-ni uzrok rojenja. Ako p~elar preduzme sve po-trebne mere i spre~i pojavu drugih faktora kojiuti~u na rojenje, da se pretpostaviti da rojenjane}e biti bez obzira na nasle|e – napomenaurednika).

U odnosu na zimske p~ele, mlade p~ele uprole}e imaju sposobnost da hrane ~etiri putavi{e larvi od zimskih. Kod mladih p~ela hrani-teljica {irina alveola `drelnih `lezdi dosti`e130 mikrometara, a kada takve p~ele postanu

izletnice dolazi do smanjenja na 62 mikrome-tra (Taranov, 1985).

Pretpostavljam da je jedan od glavnih raz-loga rojevog nagona i obrazovanja rojevih ma-ti~njaka (koji je samo posledica adekvatnogsklopa drugih pomenutih faktora) upravo op-tere}enost `drelnih `lezdi kod mladih p~ela(mnogo je prisutno i perge i meda). Ovo po-staje izra`enije kada je prostor prenaseljen ikada p~ele ne mogu adekvatno da pri|u odgo-varaju}im larvama. Temperatura postaje ne{tove}a pa takve p~ele idu uglavnom ka rubovimaramova, gde se i nalaze mati~njaci.

Neki pretpostavljaju da, usled prenatrpa-nosti, dolazi do lo{e distribucije mati~ne sup-stance pa usled toga dru{tvo ulazi u rojevi na-gon. Me|utim, ovu pretpostavku koju mnogicitiraju bih li~no isklju~io iz prostog razloga{to raspored mati~njaka govorine{to drugo, dok je usled preradenektara uvek prisutna odre|enavla`nost koja je idealna materijaza transportovanje feromonakroz vazduh (Dra`i}, Kezi},2000).

Mnogobrojne larve p~ela svihstarosti koje se na|u u blizini ro-jevih mati~njaka ukazuju da jematica bila tu pre i posle zapo~i-njanja gradnje mati~njaka. Kadase javi „kriti~na gustina“ u ulica-ma gnezda, p~ele po~inju da seskupljaju ili ispod gnezda ili is-pred ko{nice. De{ava se da se ro-jevi nagon ugasi upravo onda ka-da se u donjem nastavku ostavimatica sa ne{to praznih ramova iotvorenim leglom. Pre toga se

poru{e svi rojevi mati~njaci pogodni za „pra-`njenje“ hraniteljica. Iznad se stavi mati~nare{etka i prazan nastavak ili polunastavak sapraznim ramovima dok u tre}em nastavkuostane poklopljeno leglo (slika 1). Poenta je utome da je zajednica pregra|ena, „razrojena“na dva dela (donji i gornji nastavak) tako da sup~ele hraniteljice u donjem nastavku sada do-bile prostora da bez ikakve gu`ve rastere}ujusvoje `lezde. Matica ima mesta za zaleganje, aza ~etiri dana po~e}e dodatno da se pove}avapovr{ina pod otvorenim leglom.

Procenat uspe{nosti zavisi i od starosti ma-ti~njaka, a najte`e je kada su mati~njaci zatvo-reni. Ukoliko na|emo jaja u zvon~i}ima, pro-cenat uspe{nosti je skoro stoprocentan. Na sli-ci 2 je dat {ematski prikaz kako postupiti u od-re|enoj situaciji u zavisnosti od mogu}nosti.

P^ELAR, maj 2007. 199

Slika 1

Slika 2

200 P^ELAR, maj 2007.

Nijedan na~in saniranja nije 100% sigurani treba se prvo truditi da do nagona ne do|e.Jedna od varijanti je i ve{ta~ko razrojavanjetakve p~elinje zajednice i preno{enje iste na

vi{e od 5 km od p~elinjaka, a kada se maticespare, zajednice spojiti ili umno`iti p~elinjak.

Profesionalni p~elari rade druga~ije poku-{avaju}i da relativno u{tede u vremenu. Ume-sto pro{irivanja, oni plodi{ta pred pa{u su`a-vaju na {to manji broj nastavaka. Posle 4 danamatica se uklanja, a 10 dana kasnije svi mati~-njaci se odstranjuju da bi se posle nekoliko da-na dodala mlada oplo|ena matica. Na ovaj na-~in nema obaveznih kontrola na 7 dana (Brot-her Adam).

Ina~e, svakih sedam dana moramo vr{itikontrolu. Kod LR ko{nice, sa zadnje stranepodi`emo gornji nastavak pod uglom od oko45° i pogledamo sa donje strane, a kod DB ko-{nice vadimo centralni ram sa leglom.

Posebna opasnost vreba od dugih ki{nihdana koji se javljaju u maju, pa je to jo{ jedanrazlog vi{e da za svaki slu~aj posedujemo re-zervne nastavke. Krov i podnja~e mogu se im-provizovati ili u razli~itim kombinacijama ko-ristiti krovove drugih dru{tava.

Ventilaciju ne treba zanemariti, a oni kojinemaju mre`aste podnja~e treba da iskoristesve prazne nastavke i postave ih na podnja~u.Da ne bi do{li u ovakvu situaciju, p~ele mora-mo konstantno optere}ivati gradnjom sa}a, amatici ostavljati prostor za jaja.

Prvi znaci mogu biti gomilanje p~ela ugrozd ispod ramova {to nam ukazuje na to daje rojevi nagon na pomolu i da moramo izvr{i-ti pro{irivanje gnezda (ako ve} nije kasno).Va`an predznak je i ako vidimo osve`ene sta-re ili nove „zvon~i}e“, tj. nezalegnute po~etkerojevih mati~njaka.

U maju je i prvi ili drugi ciklus odsecanjatrutovskog sa}a upotrebom rama gra|evnjaka,koji ujedno slu`i i za spre~avanje nastajanjarojevog nagona. Stavljamo ga u sredinu legla.

Rojenje

Oni koji ne vr{e nikakvu kontrolu rojenja,mogu ostati i bez p~ela i bez meda. Ako se rojuhvati u blizini p~elinjaka najbolje je uzeti je-dan ram otvore-nog legla (slika 4)i staviti ga u nepo-srednu blizinu ro-ja. Kada matica ive}i deo p~ela pre-|e na ram, stavitiga u jednu praznuko{nicu (slika 5) i~ekati dok svep~ele ne u|u (slika6). Naj~e{}e rasto-janje naseljavanjaroja od mati~nezajednice je izme-

Slika 3

Slika 4

Slika 5

Slika 6

P^ELAR, maj 2007. 201

|u 300 m i 4 km (Lindauer, 1951; Seeley, Mor-se, 1977), a mogu se na}i i do 10 km (D. Villa,2004). Samo 5% p~ela roja pose}uje novo me-sto pre izlaska roja (Seeley, Morse, 1977; Vil-la, 2004). Prema ja~ini roja odre|ujemo brojdodatih ramova. Roju na slici 7 su dodata potri rama sa satnim osnovama sa obe stranecentralnog rama. Bilo je malo i trebalo je od-mah dodati jo{ po dva rama sa satnim osnova-ma. Ina~e, ovaj roj je uhva}en 14. maja pro{legodine i iste godine na bagremovoj pa{i daoceo LR nastavak meda. Veli~ina roja varira uzavisnosti od mnogo faktora (klime, rase, za-premine ko{nice iz koje je roj iza{ao…). Za-jednice koje se nalaze u predelima sa dugom ihladnom zimom preferiraju ve}u zapreminugnezda, a samim tim daju i ve}e rojeve (See-ley, Morse, 1977; Jaycox, Parise, 1980, 1981).

Fell i saradnici (1977, Njujork) posle mere-nja izve{tavaju da se te`ina roja kre}e od0,3 kg do 5,3 kg (prosek 1,5 kg), dok Rindereri saradnici (1982, Ju`na Luizijana) navode ra-spon od 0,2 kg do 2,2 kg (prosek 0,9 kg).

Dodavanje nastavaka

Prvi nastavci i polunastavci koji se dodajuna po~etku bagremove pa{e treba da budu sa

50% izvu~enih ramova i 50% sa satnim osno-vama (Lebedev).

LR ko{nici dodajemo nastavak tako {to izdrugog plodi{ta izvadimo dva rama sa medomi ubacimo u sredinu tre}eg nastavka.

Podrazumeva se da se nastavljaju samoplodi{ta koja su gusto zaposednuta p~elama ikada sa}e uzdu` satono{a pobeli.

Sva prazna mesta u tre}em nastavku trebapopuniti sa praznim izvu~enim ramovima iosnovama, a na mesto dva oduzeta rama izplodi{ta dodati izvu~ene ramove.

Kod DB ko{nice tako|e dodajemo poluna-stavke (slika 3). Pojedina dru{tva ve} imajudodate polunastavke (dodate u vo}noj pa{i), ada bi p~ele lak{e pre{le u medi{te treba no`emsase}i mednu kapu na nekoliko centralnih ra-mova i otvoriti direktan prolaz p~elama u me-di{te.

Zamena matica i proizvodnja rojeva

U toku bagremove pa{e treba izvr{iti od-govaraju}e pripreme za zamenu matica i pro-izvodnju rojeva, a to podrazumeva pripremu idezinfekciju nastavaka, odabir odgajiva~kihdru{tava, pripremu osnova mati~njaka, punje-nje oplodnjaka…

Najbolje je formirati rojeve odmah po za-vr{etku bagremove pa{e kako bi efikasno isko-ristili svaki dan prole}a, jer prava snaga razvo-ja je upravo u ovom mesecu.

Da bi to realizovali moramo na vremeobezbediti matice.

Ako sami odgajamo matice moramo tur-nus zapo~eti mesec dana ranije, a ako to ni-smo uradili, najbolje je kupiti matice, jer akozajednice pustimo da same odgajaju maticeonda gubimo mnogo.

I za kraj bih dodao da je ovo idealan mesecza sakupljanje cvetnog praha. Ako u ko{nica-ma imamo dosta okvira sa cvetnim prahomonda iz svake zajednice treba uzeti po 1–2ovakva rama, slo`iti ih u nastavke i dodati za-jednicama koje }e ih zaliti medom i poklopiti.

Potom takve okvire stavljamo u skladi{te i~ekamo uzimljavanje kada p~ele podsetimo namiris ve} davno pro{log maja.

Slika 7

202 P^ELAR, maj 2007.

Sre}na je okolnost za opstanak p~elinje vr-ste, {to ~ovek u njihovom `ivotu ne mo`e ni{tabitno da izmeni. Poku{aje sitnih podvala i pri-nuda one brzo otkrivaju i nastavljaju da `ivepo svojim pravilima. Pa i kada je u pitanju pri-rodno rojenje, de{ava se da, i pored preduze-tih radnji za spre~avanje pojave rojevog nago-na, kod pojedinih dru{tava primetimo rojevemati~njake, {to nam ukazuje da }e se to dru-{tvo uskoro rojiti.

Pre nego {to se upustimo u prikazivanjepostupaka sa p~elinjim dru{tvima u kojima sepojavio rojevi nagon, treba re}i par re~i o kva-litetu matica iz rojevog nagona. P~elarski na-u~nici, geneti~ari, ne preporu~uju umno`ava-nje p~elinjih dru{tava maticama, odnosno ma-ti~njacima iz rojevog nagona. I me|u pojedi-nim p~elarima prakti~arima postoji sumnja,dilema i nejasan stav po ovom pitanju. Smatrase da }e se p~elinja dru{tva takvih matica,zbog nasle|enih genetskih osobina, narednegodine obavezno rojiti, bez obzira na preduze-te mere za spre~avanje rojevog nagona. Me-|utim, p~elarska praksa naj~e{}e ne potvr|ujeovu pretpostavku. Treba podsetiti i na vi{e pu-ta isticanu ~injenicu, da je nagon za rojenjemnajprirodnija pojava u p~elinjem dru{tvu i dasu matice, odnosno mati~njaci, tom prilikomnastali najprirodnijim na~inom, zbog ~ega susvakako i veoma kvalitetne/i. I jo{ jedno pod-se}anje – rojeve matice su odr`ale p~elinjuvrstu od postanka do danas. Ovo ne zna~i dauzgoj matica treba da baziramo na rojevimmati~njacima, ali kada ih otkrijemo u ko{nici,

njih, odnosno matice iz njih izle`ene, mo`emoitekako koristiti.

[ta raditi sa dru{tvom u kome se pojavio rojevi nagon?

Prvi na~in. Grubu, ali brzu, vizuelnu kon-trolu pojave nagona za rojenjem, na osnovuzapo~etih ili ve} izgra|enih rojevih mati~nja-ka, mo`emo izvr{iti delimi~nim ili potpunimpodizanjem prvog tela iznad plodi{ta, i uvi-dom da li na donjoj ivici satova na tom teluima mati~njaka (sl. 1). Kod ko{nica nastavlja-

~a rojevi mati~njaci se ~esto pojavljuju ba{ natim mestima.

Na jednom ramu mo`e da ima 15–20 ma-ti~njaka, a ukupno u ko{nici 40, pa i vi{e, raz-li~itih starosti, naj~e{}e raspore|enih po obo-du sa}a. Ako primetimo i zatvorene mati~nja-

POSTUPCI POSTUPCI SA P^ELINJIM SA P^ELINJIM DRU[TVIMA DRU[TVIMA U KU KOJIMA OJIMA SE POJSE POJAAVIO VIO ROJEVI NAGONROJEVI NAGON

Veroljub Umelji}34000 Kragujevac

Ul. ^ede Dulejanovi}a br. 33 (034) 362-879, (063) 814-80-80

vumeljic@ptt.yu www.umeljic.com

Slika 1: Rojevi mati~njaci na donjim ivicama medi{nih satova

ke, onda mo`emo o~ekivati da se to dru{tvouskoro roji. Ako je vreme pogodno, najdu`eza 2–3 dana prvi roj }e iza}i. Ako ne `elimoda u tom dru{tvu ne{to preduzimamo, ve} ho-}emo da dozvolimo da se ono prirodno razro-ji, onda treba da de`uramo i ~ekamo da rojiza|e, pa ako budemo imali sre}e da to i pri-

metimo i da se on uhvati za granu nekog obli-`njeg drveta, onda }emo ga sa nje skinuti ismestiti u ko{nicu.

Drugi na~in. Kada dru{tvo dobije rojevi na-gon, na lêto njegove ko{nice mo`emo postavi-ti kavez za spre~avanje odlaska roja, koji je iz-ra|en od mati~ne re{etke (sl. 3). Kori{}enjemovog kaveza ne spre~avamo rojenje zajednice,ve} spre~avamo odlazak roja od ko{nice. Ma-tica koja krene sa rojem osta}e zarobljena ukavezu, pa }e se p~ele izletelog roja, kada ose-te da matica nije sa njima, vratiti i oka~iti zapoletaljku, odnosno kavez u kome je matica.Te p~ele sme{tamo u praznu ko{nicu kao pri-rodni roj, tako {to kavez otvaramo kako bismosa p~elama u podmetnutu ko{nicu ubacili imaticu. Mo`emo i bez otvaranja kaveza prvo

da smestimo p~ele, a zatim da pa`ljivo otvori-mo kavez, uhvatimo maticu i dodamo je roju.

Problem mo`e da nastane zato {to maticapred rojenje dobija manje hrane, prestaje dapola`e jaja i dosta „omr{avi“ pa ponekad po-stoji mogu}nost i da se provu~e kroz re{etkukaveza i ode sa rojem. Sli~na situacija je i sanesparenim maticama, koje odlaze sa drugim itre}im rojem.

Kada ve} govorimo o kavezu za spre~ava-nje odlaska roja od ko{nice, treba re}i da je onu neku ruku nehumana naprava, jer p~elamaonemogu}ava, kada ve} po~nu, da potpunoodigraju najveli~anstveniji ~in u svom `ivotu– rojenje.

Tre}i na~in. Kada primetimo zatvorene ro-jeve mati~njake, a dru{tvo se jo{ nije rojilo,mo`emo ga u tome preduhitriti i sami planskirazrojiti kako nam to odgovara.

U toj ko{nici je dosta p~ela i te`e je prona-}i maticu. Ako je prona|emo treba je sa jed-nim ramom legla, na kome nema mati~njaka iramom hrane, sa pripadaju}im p~elama, pre-mestiti u praznu ko{nicu, koju postavljamo nanovo mesto. Izme|u ta dva rama treba stavitiram sa satnom osnovom. U tu ko{nicu zatimtreba sa jo{ jednog rama stresti p~ele i zatvori-ti je. Zatim iz ko{nice koja je dobila rojevi na-gon oduzimamo jo{ 2 rama sa leglom i jedansa hranom, sve sa pripadaju}im p~elama, i sta-vljamo ih u slede}u praznu ko{nicu. Pri tomevodimo ra~una da na jednom ramu ima bar je-dan zatvoren mati~njak. I u ovu ko{nicu trebadodatno stresti p~ele sa jo{ jednog rama.

Istu radnju ponavljamo jo{ jednom formi-raju}i na isti na~in i tre}i nukleus, vode}i ra~u-na da i u staroj ko{nici ostane neki mati~njak.

P^ELAR, maj 2007. 203

Slika 2: Prirodni roj

Slika 3: Kavez za spre~avanje odlaska roja

204 P^ELAR, maj 2007.

Ako nismo imali na raspolaganju 3 rama sazatvorenim mati~njacima, ve} ih je bilo, naprimer, vi{e komada samo na jednom ramu,onda }emo prvo naseliti ko{nice sa ramovimasa leglom, hranom i p~elama, pa }emo na kra-ju tapetarskim skalpelom ise}i po jedan mati~-njak i dodati ih formiranim nukleusima, izme-|u ramova (sl. 4). Mati~njake isecamo ne{to{ire nego {to su oni sami, vode}i ra~una da ihpri isecanju i dodavanju ne deformi{emo, od-nosno ne povredimo. Novoformiranim dru-{tvima ih dodajemo postavljaju}i ih ispod sa-tono{a, blago ih stiskaju}i satovima, vode}i ra-~una da sam mati~njak postavimo u prirodni,

vertikalni polo`aj, pri ~emu sa}e ne sme da gadodiruje.

Ram iz koga smo isecali mati~njake, na ko-me treba da ima bar jo{ jedan zatvoren mati~-njak, ostavljamo u ko{nici na starom mestu.

Ako u po~etku ovog posla, zbog brojnostip~ela nismo uspeli da prona|emo maticu uko{nici, podeli}emo je na ve} opisani na~in na4 dela, pri ~emu u svakom od njih treba da imapoklopljen mati~njak. Tamo gde se bude zate-kla, matica }e uni{titi mati~njak i nastaviti da idalje obavlja svoju funkciju. Kada u formira-nim nukleusima mlade matice pronesu, treba

dodati po jedan ram sa satnom osnovom, popotrebi prihranjivati i nastaviti sa razvojemisto kao i kada su rojevi u pitanju. Ta dru{tva}e se do jeseni razviti u srednje jake zajednice,sposobne za uspe{no prezimljavanje.

^etvrti na~in. Ako je rojidbeni nagon u po-odmakloj fazi, tako da su mati~njaci ve} form-irani, a ne `elimo da to dru{tvo razrojavamo,ve} ho}emo da ga sa~uvamo u punoj formi ikoristimo i dalje za medober, onda to mo`emoposti}i metodom odvajanja legla od matice.Na primeru DB ko{nice postupak je slede}i. Uprazno plodi{te treba staviti 11 ramova sa sat-nim osnovama. Dvanaesto, prazno mesto seformira u sredini plodi{ta. Ovako pripremlje-no plodi{te stavljamo na podnja~u dru{tva ko-je ima rojevi nagon, po{to smo njegovo plodi-{te uklonili i stavili pored prethodnog mesta.U plodi{tu uklonjenog dru{tva pronalazimoram sa maticom, pa ga sa pripadaju}im p~ela-ma stavljamo u sredinu plodi{ta sa osnovama,kao dvanaesti ram. Na to plodi{te odmah sta-vljamo uokvirenu mati~nu re{etku sa lêtom iz-nad nje. Preko re{etke stavljamo polunastavaksa p~elama i medom, koga u to vreme ima. Naovaj polunastavak stavljamo staro plodi{te sasvojih 11 ramova sa leglom i medom (sl. 5).Prethodno svep~ele sa ovih ra-mova stresemona ~ar{av posta-vljen ispred ko-{nice, pri ~emuuni{timo i sve ro-jeve mati~njakena ovim satovi-ma. Umesto dva-naestog rama,koji smo pret-hodno uzeli izovog plodi{ta,stavljamo ram sasatnom osno-vom. Gornjeléto, koje postojina mati~noj re-{etki, bi}e zatvo-reno narednih 15 dana.

P~ele, koje smo stresli ispred ko{nice, ula-ze na donje lêto gde u novom plodi{tu nalazematicu sa jednim ramom legla i p~elama.Ostalo su ramovi sa satnim osnovama. Stvore-na je situacija kao da je prirodni roj sa mati-

Slika 4: Presa|ivanje rojevih mati~njaka

Slika 5: Spre~avanje rojenja odvajanjem legla od matice

P^ELAR, maj 2007. 205

Prakti~ni saveti za po~etnike

KKAKAKO NAJLAK[E SKINUTI ROJ IO NAJLAK[E SKINUTI ROJ ISMESTITI U KSMESTITI U KO[NICUO[NICU

Dipl. ing. Miroslav Ponjavi}Ul. Ledina~ka br. 1, stan 12, (011) 32-949-26, (032) 700-238, (064) 135-66-38miroponjavic@hotmail.co.uk

com stre{en u ko{nicu sa satnim osnovama ijednim ramom legla. Deo p~ela prolazi krozmati~nu re{etku u polunastavak sa medom, aodatle idu gore u staro plodi{te i pokrivaju ra-move sa leglom. Po potrebi dodava}emo novamedi{na tela. Po{to se u starom plodi{tu izve-de svo leglo, njega i ramove bez p~ela, ukla-njamo. Na ovaj na~in dru{tvo je se prakti~noizrojilo ali su sve p~ele opet u okviru iste za-jednice (sl. 5).

Peti na~in. Spre~avanje rojenja dru{tva ko-je je ve} dobilo rojevi nagon mo`emo posti}iako ga postavimo na mesto neke slabije p~eli-nje zajednice, a nju na njegovo mesto. Sve iz-letnice iz dru{tva sa rojevim nagonom }e u}i u

slabiju zajednicu i poja~ati je, a dru{tvo koje jedobilo rojevi nagon }e znatno oslabiti, zbog~ega }e se u njemu rojevi nagon ugasiti.

[esti na~in. Neki p~elari praktikuju uni{ta-vanje mati~njaka u dru{tvu sa rojevim nago-nom. To je mukotrpan, a nepouzdan postupakspre~avanja rojenja. Pa`nji p~elara obi~nopromakne neki mati~njak, {to je dovoljno dase dru{tvo roji, a i ako uni{timo sve zapo~etemati~njake, ne mora da zna~i da smo ugasili irojevi nagon. Ponovo treba ista}i da su mati~-njaci posledica, a ne uzrok rojevog nagona, paako odgovaraju}i uslovi za pojavu rojevog na-gona i dalje postoje, pojavi}e se novi mati~nja-ci.

Pro{le godine sreo sam jednog starijeg ko-legu p~elara koji mi se tom prilikom po`aliokako se namu~io skidaju}i roj sa drveta. Iz raz-govora sam zaklju~io da je to radio na, za me-ne, odavno zaboravljen na~in – stresanjem uvr{karu, a zatim preno{enjem i stresanjem uko{nicu.Naravno, objasnio sam mu kako jetrebalo da to uradi i prijatno se iznenadio ko-liko je to, u stvari, lako. Prednost ovog na~inaje i u tome {to ga p~elar mo`e bez i~ije pomo-}i primeniti potpuno sam. Smatrao sam da jeovaj na~in, koji }u izneti u daljem izlaganju,toliko poznat da je o tome suvi{no pisati. Me-|utim, obzirom na napred izneto, treba o~eki-vati da }e ovaj na~in dobro do}i mla|im p~ela-rima, a verovatno i nekima starije dobi!

U svojoj dosada{njoj praksi, izme|u osta-lih, imao sam i slede}e slu~ajeve: roj u raklja-ma tre{nje na visini od oko 6 m, roj na drve-nom stubu `i~ane ograde, roj koji se bukvalnoobavio oko debele grane veoma stare kru{kena visini od pribli`no 5 m, roj na relativno tan-koj grani {ljive na visini od 7 m…

Dobro je poznato da se roj (posebno akoje prvenac) na mestu kratko zadr`ava, neretkoi manje od jednog sata, pa je potrebna brza in-tervencija na skidanju i sme{tanju u ko{nicu.

Osnovna stvar koju treba znati je da p~eli-nje dru{tvo, u ovom slu~aju roj, ne}e napustitileglo, naro~ito ako ima i mladog nezatvorenoglegla, pa upravo ovu ~injenicu treba iskoristitiu zaustavljanju roja u nameri da ode u novostani{te. ^itav postupak je vrlo jednostavan:

1. Lociranje roja i procena visine na kojojse nalazi;

2. Priprema alatke na koju se u~vr{}ujeram za odgovaraju}u visinu;

3. Dono{enje plodi{ta ispod mesta gde seroj nalazi;

4. Va|enje odgovaraju}eg rama sa zatvo-renim i otvorenim leglom bez p~ela i posta-vljanje rama sa leglom na alatku za skidanjeroja;

5. Podizanje rama naspram roja i pa`ljivoprislanjanje uz roj;

6. Ram se, potom, odla`e u ko{nicu; 7. Ram se ponovo postavlja, ali sada sa

medom, na preostali deo roja koji se, kada gap~ele prekriju, spu{ta u ko{nicu;

8. Odno{enje plodi{ta na unapred odre|e-nu lokaciju za novo p~elinje dru{tvo.

Sledi detaljniji opis za svaku od navedenihoperacija.

206 P^ELAR, maj 2007.

1. Kada se roj spusti, oceni se visina da bise prema tome pripremila potrebna alatka.Od pripremljenih {tapova, ako je potrebno,uzima se odgovaraju}i, i uz preklapanje odoko 1 m, fiksira se lepljivom trakom na dva dotri mesta.

2. Alatku na koju se stavlja ram za prihva-tanje roja treba blagovremeno pripremiti. Pra-vi se od zdravog i lakog drveta, ~etvrtastog iliokruglog preseka. Mogu se upotrebiti ~amoveletvice, kao one koje slu`e za postavljanje cre-pa ili okrugli {tapovi preseka 3–4 cm. Alatkase sastoji iz osnovnog dela i nastavka za ve}evisine. Osnovni deo ima izgled slova T, a sasto-ji se iz kra}eg komada, du`ine satono{e ramakoji se na p~elinjaku koristi, uve}anog za 2 cm,i du`eg dela (oko 2,5 m) koji se spaja sa kra-}im, kako je to prikazano na slici 1. Na ovomosnovnom delu postave se „rajberi“ kako je toprikazano na istoj slici i to po jedan levo i de-

sno neposredno ispod satono{e, a do samevertikalne da{~ice rama, a tre}i se postavi nasredini, iznad same satono{e. ^etvrti se posta-vi na du`i komad koji se dr`i u ruci, tako dabude ispod donje letvice na sredini rama, kakoje to ve} prikazano na slici 1. Treba pripremitiod istog drveta i pomo}ne {tapove za ve}e vi-sine, du`ine 3 m i 5 m. Treba imati pri ruci i {i-roku lepljivu traku (ili odgovaraju}e stege) zame|usobno spajanje osnovnog dela alatke iodgovaraju}eg {tapa da bi se dobila potrebnadu`ina za odre|enu situaciju.

3. Na p~elinjaku u vreme o~ekivanja roje-va treba uvek imati spremno bar jedno plodi-{te sa izvu~enim ramovima, a nekoliko ramo-va treba da budu i sa po malo meda (u tomslu~aju sve treba obezbediti od grabe`i ili overamove dr`ati posebno). Pripremljeno plodi-{te preneti i postaviti da, ako je to izvodljivo,bude neposredno ispod roja na zemlji ili {tobli`e.

4. Iz jedne ko{nice na p~elinjaku vadi seram sa zatvorenim i otvorenim leglom (slika

2), o~isti se od p~ela i donosi na mesto gde sespustio roj. Zatim se ram sa leglom oka~i naodgovaraju}e rajbere i njihovim okretanjemfiksira na ve} pripremljenu alatku odgovaraju-}e du`ine (slika 3).

5. Pripremljenu alatku sa oka~enim i fiksi-ranim ramom sada treba podi}i i pa`ljivo pri-sloniti pljo{timice direktno na roj i to u njegov

Slika 1

Slika 2

Slika 3

Slika 4

P^ELAR, maj 2007. 207

centralni deo (na slici 4 prikazan je polo`aj ra-ma, ali bez roja), dobro obezbediti i dr`ati si-gurno najmanje jedan sat, dok ga p~ele potpu-no ne posednu.

6. Zatim treba pa`ljivo ram spustiti dole,pa`ljivim okretanjem rajbera ga osloboditi, alibez upotrebe dima, jer su p~ele, kada se roje,veoma mirne. Zatim se ram, sa p~elama i ma-ticom (koju, naravno, ne treba tra`iti, jer je si-gurno tu) pa`ljivo spusti u pripremljen slobo-dan prostor u sredini plodi{ta. Okolni ramovise primaknu i ko{nica se ostavi otvorena.

7. Zatim se uzme jedan od ramova na ko-jem ima meda i stavi na alat, pa ponovo podig-ne i nasloni na isto mesto gde je i prethodnobio ram sa leglom. Ovog puta nije potrebno

dugo dr`ati ram, jer }e se preostale p~ele brzoprikupiti pa ih treba, ~im ih se dovoljno naku-pi, spustiti u ko{nicu, a zatim podi}i novi ram.Ovu operaciju ponoviti prema potrebi jo{ dvado tri puta, a zatim sve ostaviti na miru domraka, kada }e se sve p~ele spustiti u ko{nicu(koja je svo vreme otvorena).

8. U prvi suton su se uglavnom sve p~eleprikupile u ko{nicu i sada je treba poklopiti,sa~ekati jo{ malo, a onda dimilicom pa`ljivouterati preostale p~ele i zatvoriti ko{nicu, te jepreneti na unapred pripremljeno stalno me-sto. U toku ve~eri roj treba prihraniti sa polalitra sirupa 1 : 1 i sa prihranom nastaviti i na-rednih dana.

Pod gornjim naslovom objavljen je tekst ulokalnom listu Polimlje u broju iza{lom pro{le2006. godine u julu. Re~ je o prskanju malinau cvetu u vreme najve}e aktivnosti p~ela, oko10 sati. Nije ni ~udo {to novine pi{u o prisustvute{kih metala u malini kad se malina prska ne-stru~no i uvek va`i pravilo da kad ostane ne{topreparata, {teta je to prosuti. Ovde se ogra|u-jem od savesnih malinara koji vode ra~una oprocentu sredstva za prskanje, a naro~ito o de-lu dana kada prskaju. Meni je nesavesno pr-skanje bukvalno uni{tilo 11 ko{nica iz kojihdanima nije izletala skoro nijedna p~ela, jer susve izletnice potrovane. Nisam samo ja o{te-}en, ve} i brojni drugi p~elari: Hasanagi}, Sre-dojevi}, Krpovi}, [ehovi}… Apelujem da sena|e kompromis izme|u p~elara i malinara da

se ubudu}e ne bi de{avale ovakve pogubnestvari.

Kakav bi prinos imali malinari da im nijeneumornih opra{iva~a – p~ela? Neka mojprimer poslu`i kao opomena, a scene sa mogp~elinjaka su pri~a za sebe. Komentar nekadaju i malinari i p~elari!

NA[ENA[E P^ELEP^ELEVI[EVI[E NENE LETELETE

Goran Pavlovi}Ul. Novovaro{ka br. 37, Prijepolje

Ovaj tekst je pomen svim p~elama u Srbiji umrlim ovog prole}a zaslugom nesavesnih vo}arabez znanja i srama! Naime, tokom ovog prole}a javljali su nam se mnogi p~elari kojima su otrovanep~ele, mada u ne{to manjem broju nego prethodnih godina. Sada nam predstoji sezona prskanjamalina i treba biti na oprezu, zajedno sa nadle`nim inspekcijama, koje treba da koriste autoritet, teda i preventivno deluju.

208 P^ELAR, maj 2007.

Stacionarni p~elinjak u planini kao {to jemoj (70 ko{nica na 850 metara nadmorske vi-sine, sa 70 godina porodi~ne tradicije) mo`edoneti brojna zadovoljstva. Ali, i mala nepa-`nja i nerad redovno bivaju ka`njeni masov-nim rojenjem. Slu~aj dva po~etnika najboljeilustruje navedeno. Dok Toma Perovi} vrca po25 kg meda uz puno plodi{te i o~uvanu snagudru{tava, njegov sused ima izrojene zajedniceuz prazno medi{te i plodi{te.

]udljivo i promenljivo vreme predstavljajedan od odlu~uju}ih faktora za pojavu rojenjana planini. Treba napomenuti da p~elinjake naplanini retko koji p~elar mo`e potpuno da

kontroli{e, osim ako ne `ivi u nepo-srednoj blizini.

Jedna slu~ajnost u izboru tipa ko{nice po-kaza}e izvanrednu efikasnost u borbi protivrojenja. Po{to je deda p~elario i sa polo{kamakoje su ostale u dobrom stanju, ja sam ih izme-stio na planinu, uz jednu modifikaciju. Svakojpolo{ci sam napravio polumedi{ta.

U prole}nom razvojnom periodu svakodru{tvo dobija prose~no po tri satne osnove.Ramovi sa crnim sa}em se otvaraju i stavljajuna suprotnu stranu tako da slu`e i kao stimu-lativna prihrana. Leglo se obnavlja novim sa-tovima, a p~ele upo{ljavaju. Uo~i cvetanja ba-grema gnezdo koje ima petnaest do {esnaestramova se pregradnom daskom svodi na 10 ili11. Ostatak ramova povla~imo sa strane i sta-vljamo medi{te.

Ono {to karakteri{e p~elinjak u planini jeista snaga dru{tava kao i

P^ELARENJENA PLANINI

Nenad Maci}Ul. Branka Krsmanovi}a br. 32, 37210 ]i}evac, (037) 81-26-26, (062) 350-298

P~elinjak na planini Zorana Stojanovi}a u selu Jelova kraj Kraljeva

P^ELAR, maj 2007. 209

kod p~elinjaka u ravnici, tamo gde smo se ite-kako svesrdno trudili da ih razvijemo. Od mo-menta uzimljavanja, svoje p~elinjake u planiniobilazim prvi put tek po~etkom marta. Obzi-rom da planina „kasni“ najmanje 15 dana uodnosu na ravnicu, gotovo sva dru{tva postajuproizvodna. Svako poja~avanje bi predstavlja-lo rizik za rojenje, jer pa{a traje od marta doseptembra.

Obilne zalihe polena, velika koli~ina medauz malo prihranjivanja zbog medljike koja jeovde vrlo ~esta, temperaturna inverzija i kotli-na zaklonjena od jakih vetrova predstavljajuidealne predispozicije za stvaranje jakih dru-{tava bez posebnog upliva p~elara.

Oduzimanjem ramova sa zatvorenim le-glom i poja~avanjem pro{logodi{njih rojevaomogu}i}e se miran prolazak letnje pa{e, beziznena|enja sa rojenjem. Ako ne bude preki-da du`im ki{nim periodom, rojenja zasigurnone}e biti, a za centrifugu }e biti posla dva pu-ta.

@arko leto, uklju~uju}i avgust, pa ~ak i pr-vu polovinu septembra, preduslov je za dobija-nje medljike koja uglavnom nije „~ista“. Ovoonemogu}uje tretiranje protiv varoe u fazi iz-vo|enja zimskih p~ela. U situaciji kada je najednoj strani varoa, a na drugoj vi{kovi visoko-kvalitetnog, tamno-mrkog i vrlo gustog meda,{to je ovde gotovo redovna pojava, moramopostupiti vrlo savesno i ne tretirati preparati-ma koji zaga|uju med i druge p~elinje proiz-vode.

Tretiranje u drugoj polovini septembraobavljam sa najmanje dva razli~ita preparata.Isto ~inim i u prole}e, a tokom leta obaveznopostavljam ram za trutovsko leglo koje redov-no podsecam. Dosada{nja praksa dala je iz-vanredne rezultate. Prezimljavanja su bivalavrlo uspe{na, a zimskih ugibanja nije bilo.

Kao rezultat kasne pa{e, prihrana je neop-hodna zbog ubla`avanja potencijalnih efekatamedljike na pojavu nozemoze zbog vi{ka ne-svarljivih materija. Zbog takve kasne prihranejavljaju se ve}e povr{ine nepoklopljenih }elijasa medom. Nedostatak ve}ih povr{ina sa le-glom u tom periodu bi}e uzrok tome da ovajsirup ne bude izlo`en neophodnoj toploti kojabi pospe{ila invertovanje, pa kao rezultat do-bijamo hranu sa pove}anim procentom saha-roze.

Nepoklopljena hrana sa smanjenim pro-centom prostih {e}era mo`e prouzrokovati br-

`u kristalizaciju. Ovu realnu opasnost otkla-njam dodavanjem dva grama limunske kiseli-ne na kilogram {e}era (Kod upotrebe kiselinaza invertovanje sirupa, stalno treba proveravatikoli~inu HMF-a u sirupu, a za{to je to va`no,mo`ete pro~itati u P~elaru za januar 2005. godi-ne na 8. strani. Mnogo bolja varijanta je inverto-vani sirup – napomena urednika). Za sve ovegodine boravka stacionarnih p~elinjaka naplanini Vidojevici, nikada nisu uo~ene nega-tivne posledice po p~elinje zajednice. Napro-tiv.

Kasnocvetaju}e rastinje pru`a zajednica-ma idealne uslove za dodatno prikupljanje ve-likih koli~ina cvetnog praha. Nektara ima jo{uvek dovoljno da odr`i odli~no raspolo`enje, asatna osnova, ~esto uba~ena radi „blic“ probe,bila bi besprekorno izgra|ena i napunjenanektarom. Nikad zale`ena.

Planinsko p~elarenje mo`e predstavljatitanku nit izme|u uspeha i neuspeha. Izme|uradosti i tuge. Planinu, koliko }udljivu, toliko idare`ljivu, moramo razumeti. Kada shvatimonjene specifi~nosti, na{im p~elama posta}eomiljeni dom, a nama drago svrati{te.

Osetite planinu

IZVOD IZ JULSKOG DNEVNIKA

Druga polovina jula. Jutarnja polutama iplaninska sve`ina kuljaju kroz otvoreni pro-zor. Mada je tek pro{lo ~etiri, san se raspr-{io, i ve} na terasi, s pogledom na vidojevi~-ke obronke, prepu{tam se mirisu prve jutar-nje kafe.

Odlazak ka zuje}oj plimi donosi iznena-|enje. Iako pritisnut polutamom, p~elinjakje uveliko u stanju uzbu|enosti. P~ele iz ~i-tavog p~elinjaka gotovo u snopu lete odre-|enom putanjom kao da prate svoj mirisnitrag. Uokolo, iz ko{nica, {iri se neodre|enoprijatan miris podse}aju}i na hrastovu koru.Otvorena ko{nica potpuno op~injava li~e}ina ogroman inhalator.

Medljika je, poput bagrema, izazov predkojim niko nije ravnodu{an – ni p~ele, nip~elar, a ni potro{a~i. Takav prizor ponavlja-}e se u ovom delu Vidojevice do prvih ki{apune}i i plodi{ta i medi{ta.

Ovako bi mogla izgledati skica za portretplaninskog p~elarenja.

210 P^ELAR, maj 2007.

Ako se analiziraju brojni tekstovi u vezi sauzgojem i kvalitetom matica koji su objavljeniu ~asopisu P~elar, moglo bi da se zaklju~i sle-de}e:

– Najbolje su matice iz tihe zamene, alido danas niko nije predlo`io tehnologiju uzgo-ja matica tihom zamenom. P~elarima ostajeda se raduju kad god im se na p~elinjaku poja-ve takve matice;

– Mnogi p~elari tvrde da su matice iz ro-jevih mati~njaka tako|e kvalitetne, pod uslo-vom da su rojevi mati~njaci iz zaista jakih p~e-

linjih dru{tava sa dosta meda, perge, legla, sta-rih i mladih p~ela;

– Znatan broj p~elara, naro~ito onih ko-ji se bave uzgojem matica za tr`i{te, tvrde dasu matice iz rojevih mati~njaka lo{eg kvaliteta,jer takve matice, po njima, nasle|uju osobinuda se roje. Oni p~elari koji ne prihvataju ova-kvo mi{ljenje uzvra}aju tvrdnjom da je sklo-nost svih `ivih bi}a da se razvijaju, oplo|uju, ap~ela da se roje, i da oni koji tvrde da maticeiz rojevih mati~njaka imaju sklonost ka roje-nju vr{e jednostavnu marketin{ku manipulaci-ju;

– Najve}i broj uzgajiva~a matica kod nasdanas za tr`i{te tvrdi da su njihove matice naj-kvalitetnije i po raznim oglasima nude: „mla-de sparene matice, oplo|ene i obele`ene ma-tice, testirane matice, matice registrovanihproizvo|a~a selekcionisanih matica, linijskiselekcionisane matice, matice registrovanihproizvo|a~a matica re{enjem Ministarstva po-ljoprivrede“ itd. Cena svih tih matica je 5–6evra.

Za{to su matice uzgajane presa|ivanjem larvi kvalitetne i za na{e

uslove p~elarenja najbolje?

U na{oj zemlji p~elari koji sami uzgajajumatice za svoje potrebe uglavnom to ~ine naslede}a dva na~ina: iz rojevih mati~njaka i uz-gojem mati~njaka presa|ivanjem larvi.

Ako pretpostavimo da su matice uzgajaneiz rojevih mati~njaka sli~ne po kvalitetu sa ma-ticama uzgajanih iz mati~njaka koji su dobije-ni presa|ivanjem larvi, interesantno je uo~itinedostatke uzgoja matica iz rojevih mati~nja-ka, kao i prednosti uzgoja matica presa|iva-njem larvi.

Nedostaci uzgoja matica iz rojevih mati~-njaka su slede}i:

– Rojevi mati~njaci se dobijaju u vremekada p~elinja dru{tva dosti`u svoj vrhunac u

KKAKAKO DO DANAS DO]I ANAS DO]I DO KVDO KVALITETNIH ALITETNIH

MAMATICTICA?A?Dr Slavomir Popovi}

Ul. Save Kova~evi}a br. 38, 11000 Beograd, (063) 8614-803

Foto: Milo{

Milosavljevi}

P^ELAR, maj 2007. 211

razvoju (u maju, junu) i kada bi bilo racional-nije da tako jaka p~elinja dru{tva u~estvuju usakupljanju nektara (meda), jer p~elinja dru-{tva koja se roje ne donose dovoljno meda;

– P~elar ne mo`e (ili te{ko mo`e) da pla-nira potreban broj kvalitetnih matica na ovajna~in, naro~ito ne u junu i julu.

Prednosti uzgoja matica presa|ivanjemlarvi su slede}e:

– P~elar mo`e da uzgaja matice presa|i-vanjem larvi od kraja aprila pa sve do kraja ju-la (~ak i do 15. avgusta), sve dok ima trutova;

– P~elar ne mora da `rtvuje nijedno jakop~elinje dru{tvo (kao kod uzgoja matica iz ro-jevih mati~njaka), ve} svako p~elinje dru{tvokoje u~estvuje u glavnoj pa{i, malim preure|e-njem mo`e istovremeno da sakuplja nektar ida uzgaja kvalitetne mati~njake;

– Danas svi napredni uzgajiva~i matica usvetu, pa i kod nas, uzgajaju matice presa|iva-njem larvi, jer je metoda uzgoja matica presa-|ivanjem larvi veoma jednostavna, laka, racio-nalna, ne tra`i skoro nikakvu posebnu opre-mu. Svaki p~elar (i po~etnik) mo`e izuzetnobrzo i lako da ovlada ovom metodom;

– P~elar koji savlada metodu uzgoja ma-tica presa|ivanjem larvi, mo`e istovremeno sauzgojem matica da proizvodi i mati~ni mle~.

Osnovni faktori koji uti~u na kvalitet matica uzgajanih

presa|ivanjem larvi

Osnovni faktori koji uti~u na kvalitet mati-ca uzgajanih presa|ivanjem larvi su:

– Period i povoljni uslovi (temperatura,vla`nost i drugo);

– Starost larvi za presa|ivanje;

– Kvalitet p~elinjeg dru{tva iz kojeg sepresa|uju larve kao i kvalitet odgajiva~kogdru{tva;

– Broj presa|enih larvi u odgajiva~komdru{tvu;

– Kvalitet hrane u toku prihranjivanjaodgajiva~kog dru{tva za vreme uzgoja matica;

– Pogodan ram za presa|ivanje larvi;– Volja p~elara da sam uzgaja matice;– Postupak presa|ivanja larvi.Sigurno je da su najpovoljniji uslovi za uz-

goj matica maj i jun, ali, ako p~elar vodi ra~u-na da su odgajiva~ka dru{tva jaka, sli~no p~e-linjim dru{tvima kad se u njima vr{i tiha zame-na matica ili prirodno rojenje p~ela (prva fa-za), dakle da se u potpunosti simuliraju pri-rodni uslovi (da su p~elinja dru{tva jaka, sadosta legla, p~ele skladne starosne strukture,dosta meda i polena i dosta zrelih trutova),mogu se dobiti veoma kvalitetne matice sve do15. avgusta.

Povoljni (potrebni) uslovi za presa|ivanje larvi

– Temperatura od 20º °C do 30º °C (naj-bolja je oko 25 °C). Bolja je temperatura odoko 20º °C nego oko 30º °C, jer se na vi{im tem-peraturama larve br`e su{e i stradaju;

– Vla`nost vazduha preko 60%, {to senajbolje posti`e ako se presa|ivanje larvi vr{idirektno na p~elinjaku (u hladu) prekrivanjemrama sa larvama za presa|ivanje i rama sapresa|enim larvama vla`nim pe{kirom;

– Najbolje mesto za presa|ivanje larvi jepogodna prostorija (temperatura oko 25º °C,vla`nost preko 60%, pogodno osvetljenje isli~no), ali veoma se uspe{no mogu presa|iva-ti larve i direktno na p~elinjaku, u hladu, pomirnom vremenu (bez vetra), uz za{titu larviod sunca i vetra (promaje);

– U svakom slu~aju treba voditi ra~unada se presa|ivanje larvi obavlja u uslovima ko-ji najvi{e odgovaraju uslovima u kojima selarve nalaze pre presa|ivanja, u ko{nici. Toprakti~no zna~i, da p~elar treba da se obu~i dapored obezbe|enja potrebne temperature ivla`nosti (o ~emu je ve} bilo re~i), ceo postu-pak presa|ivanja larvi obavi za {to kra}e vre-me.

Starost larvi za presa|ivanje treba da budeod 10–20 sati ({to mla|e, to je bolje), a kvali-tet larvi treba da je takav, da larve poti~u od

Foto: Ivan Arsi}

212 P^ELAR, maj 2007.

{to krupnijih jaja. Brojna istra`ivanja su poka-zala da ako kvalitetna matica u jakom dru{tvupola`e dnevno manje od 900 jaja, jaja su krup-nija za 20–30%. Iz takvih jaja ispile se kvali-tetnije larve, nad kojim p~ele uzgajaju mati~-njake iz kojih se legu veoma kvalitetne matice.Da bi matica smanjila intenzitet polaganja ja-ja sa 1 500–2 000 jaja dnevno, na manje od900 jaja, postoji vi{e na~ina ograni~avanja ma-tice u polaganju jaja, a jedan od najjednostav-nijih je slede}i:

– Iz plodi{ta odabranog jakog p~elinjegdru{tva na 5–6 dana pre presa|ivanja larvi iz-vade se svi ramovi sa izvu~enim sa}em (pra-znim }elijama) ili se prebace u gornji nastavak(preko mati~ne re{etke kod LR ko{nice), aubaci se (ili se ostavi) jedan ram sa zatvorenimleglom iz kojeg izlaze p~ele. Kako iz koje }eli-je izlaze mlade p~ele, matica }e u te prazne }e-lije polagati jaja i tako „jure}i“ za praznim }e-lijama matica }e za 1–2 dana znatno smanjitiintenzitet polaganja jaja;

– Kad matica znatno uspori intenzitetpolaganja jaja, vadi se pomenuti ram sa zatvo-renim leglom, a na njegovo mesto se stavljaram sa kvalitetnim izvu~enim radili~kim sa-}em, iz kojeg su se izlegle 3–4 generacije p~e-la. Matica }e ubrzo zale}i dosta }elija sa jaji-ma, iz kojih }e se ~etvrtog dana ispiliti obiljelarvi starih oko 10 sati, odli~nih za presa|iva-nje.

Kvalitet p~elinjeg dru{tva iz kojeg se pre-sa|uju larve ili koje }e biti odgajiva~ko, trebada ispuni slede}e uslove:

– Da je p~elinje dru{tvo jako sa preko40 000 p~ela skladne starosne strukture, sakvalitetnom maticom;

– Da je p~elinje dru{tvo ne samo najja~ena p~elinjaku, ve} i da je u svemu najbolje,zdravo, produktivno, mirno, da je dobro zimo-valo, da se odli~no razvijalo u vo}noj pa{i, dadobro sakuplja polen, tj. da mlade p~ele u nje-mu obilno lu~e mati~ni mle~;

– Da ima preko 8 ramova sa leglom, pre-ko 10 kg meda i najmanje 2–3 rama sa per-gom;

– Po pravilu, to su najbolja p~elinja dru-{tva na p~elinjaku, koja po svom kvalitetu {tovi{e li~e na p~elinja dru{tva tihe zamene i sli~-no.

Ako na p~elinjaku ima vi{e kvalitetnihp~elinjih dru{tava, preporu~uje se da se iz2–3 najbolja p~elinja dru{tva izvadi po 1 ramsa otvorenim leglom i izvr{i procena na kojemramu sa otvorenim leglom larve plivaju u obil-noj „porciji“ mati~nog mle~a. P~elinje dru{tvoiz kojeg je uzet ram u kojem larve plivaju umati~nom mle~u je istovremeno odli~no (kva-litetno) p~elinje dru{tvo iz kojeg se mogu pre-sa|ivati larve, i koje mo`e da bude kvalitetnoodgajiva~ko dru{tvo.

Broj presa|enih larvi u odgajiva~kom dru-{tvu ne treba da bude ve}i od 20. [to je manjibroj mati~njaka u odgajiva~kom dru{tvu, uto-liko }e biti kvalitetnije matice koje se iz njihbudu izlegle. Primera radi, uvek se treba pod-setiti:

– da se tihom zamenom matice dobijajunajvi{e 3–4 izvanredna mati~njaka;

– da kod rojevih mati~njaka, bez obzira{to u p~elinjem dru{tvu mo`e biti ukupno pre-ko 40 mati~njaka, u isto vreme, po pravilu,matice izlaze iz najvi{e 10–15 mati~njaka, na1–2 rama.

Kvalitet hrane i perge je bitan za kvalite-tan uzgoj matica. Bez obzira na pa{ne uslove,odgajiva~ko dru{tvo se prihranjuje sirupom,oko 0,4–0,5 litara, ujutro i uve~e, po oko 0,2litra. Sirup treba da bude od meda i vode, a ni-kako od {e}era i vode. Perge (polena) mora dabude uvek dovoljno (2–3 rama), a polenovapoga~a (med i polen) uvek je dobro do{la.

Ram sa presa|enim larvama u mati~neosnove {irine 16–20 mm pokazao se do sada

P^ELAR, maj 2007. 213

kao najbolji, jer je koncentracija mladih p~elakoje neguju presa|ene larve znatno ve}a kodovakvih ramova. Pored toga, manipulacija saovakvim u`im ramovima (pri stavljanju rama uodgajiva~ko dru{tvo i pri va|enju iz njega) jelaka.

Volja p~elara je bitna za uspe{an uzgoj ma-tica presa|ivanjem larvi. U praksi se pokazaloda na brojnim kursevima u vezi sa kompletnimuzgojem matica (koje je organizovao autorovog teksta), koji traju ukupno oko 4 sata (je-dan dan), direktno na p~elinjaku, najbr`e inajbolje savla|uju tehniku izrade mati~nihosnova, pripremu ramova sa mati~nim osno-vama za presa|ivanje larvi, presa|ivanje larviu mati~ne osnove (kineskom iglom) i formira-nje odgajiva~kog dru{tva – p~elari po~etnici.To samo potvr|uje konstataciju da je uzgojmatica presa|ivanjem larvi zaista jednostavnai lako savladljiva metoda.

Sam postupak presa|ivanja larvi je, tako-|e, jednostavan. Prethodno se naprave mati~-ne osnove {ablonom koji svaki p~elar mo`esam da napravi po skici iz bilo koje knjige ouzgoju matica. Mati~ne osnove se prave naj-bolje od voska topljenog u sun~anom topioni-ku.

Ram sa mati~nim osnovama obavezno sepolira (propoli{e) u ja~em p~elinjem dru{tvu(iznad mati~ne re{etke) 2–3 sata.

Presa|ivanje larvi u mati~ne osnove vr{i senajbolje kineskom iglom, na suvo, jer kakogod da se larva poduhvati kineskom iglom,istovremeno se sa larvom zahvata obilje mati~-nog mle~a.

Za svo vreme presa|ivanja larvi direktnona p~elinjaku, u hladu, ram sa presa|enimlarvama i ram sa kojeg se larve presa|uju stal-no je prekriven vla`nim pe{kirom, da bi selarve za{titile od vetra i sun~evih zraka, kao ida bi se odr`avala vla`nost oko larvi preko60%.

Presa|ivanje larvi, ako se vr{i na p~elinja-ku, obavlja se tako {to se kao radni sto koristikrov ko{nice (u hladu), stalak za ramove i sli~-no.

Formiranje odgajiva~kog dru{tva za vremebagremove pa{e

Svako jako p~elinje dru{tvo, pripremljenoza glavnu (bagremovu) pa{u mo`e da se preu-

redi tako da istovremeno sakuplja nektar i uz-gaja mati~njake, pod uslovom:

– da je na 10–15 dana do bagremove pa-{e razvijeno kao na slici 1 (sa oko 40 000 p~e-la, sa najmanje 10 ramova legla u LR ko{nici,sa preko 10 kg rezervne hrane, sa najmanje2–3 rama sa pergom;

– da je p~elinje dru{tvo (slika 1) pripre-mljeno za bagremovu pa{u na 10–15 dana doglavne pa{e kao na slici 2:

– u nastavku na podnja~i je matica,1–2 rama sa otvorenim leglom (ROL), 2 sat-ne osnove (RSO) levo i desno do legla, 2 ramameda i perge (RM–P) do zida ko{nice, aostalo su ramovi sa izvu~enim sa}em (RISO);

– iznad plodi{ta (donjeg nastavka)je mati~na re{etka sa letom, a na mati~nu re-{etku se stavlja drugi nastavak sa preostalimleglom;

– iznad drugog nastavka stavlja sepolunastavak sa izvu~enim sa}em za sme{tajsve ve}eg broja mladih p~ela kojih je iz dana udan sve vi{e;

– leto na mati~noj re{etki se zatva-ra prva 4–5 dana, dok se svo leglo u nastavkuiznad mati~ne re{etke ne poklopi, a zatim seleto na mati~noj re{etki otvara.

Foto: Ivan Arsi}

214 P^ELAR, maj 2007.

– da je p~elinje dru{tvo (slika 2) na po-~etku bagremove pa{e (na 1–2 dana pred ba-gremovu pa{u) preure|eno kao na slici 3:

– pripremi se medi{te (M1) sa devi-~anskim sa}em, s tim {to se usred medi{ta sta-ve 2 rama sa zatvorenim leglom (iz plodi{ta) izkojeg mlade p~ele izlaze (radi stimulisanjap~ela na ve}i unos), a zatim se medi{te stavi namati~nu re{etku;

– iznad medi{ta je nastavak 2 sapreostalim leglom,

– u plodi{te (nastavak 1) na mestopreve{ana 2 rama sa zatvorenim leglom stavese 2 rama sa satnom osnovom.

Napomena: Sve {to je do sada re~eno uzslike 1, 2 i 3, prakti~no se odnosi na uobi~aje-nu pripremu p~elinjih dru{tava za bagremovupa{u, naro~ito na stacionarnim p~elinjacima,

ili na p~elinjacima gde se pored bagremovepa{e ide i na suncokretovu pa{u.

Ako p~elar `eli da u toku bagremove pa{euzgaja matice, svako p~elinje dru{tvo koje jepripremljeno za bagremovu pa{u (kao na sli-kama 1, 2 i 3) mo`e da se preuredi tako dap~elinje dru{tvo istovremeno sakuplja nektaru glavnoj pa{i i uzgaja mati~njake. Obi~no seto ~ini u sredini glavne pa{e, kada se p~elinjedru{tvo preuredi kao na slici 4:

– na jedan dan pre presa|ivanjalarvi iz plodi{ta se prebace u gornji nastavak(nastavak 2) tri rama sa otvorenim leglom(3ROL), 2 rama sa pergom (2RP), vode}i ra-~una da se pri tome ne prenese i matica;

– iz sredine medi{ta se tako|e pre-bace u gornji nastavak 2 rama na kojima je bi-

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10Ram gra|evnjak ili 1/2 RSo RM ROM RP ROL ROL ROL RP RM RM

Foto: Branko Obranovi~

P^ELAR, maj 2007. 215

lo zatvoreno leglo (a sada je prete`no med), ana njihovo mesto se stave 2 rama sa devi~an-skim sa}em za med, kao i 1–2 rama sa me-dom (ukoliko u gornjem nastavku nema do-voljno meda) i napravi se raspored u gornjemnastavku kao u prilo`enoj tabeli.

U sredini nastavka 2 su: tri rama sa otvore-nim leglom, levo i desno su po jedan ram sapergom, a levo i desno do rama sa pergom suramovi sa otvorenim i zatvorenim medom. Dozida nastavka 2 je ram gra|evnjak ili poluramsa satnom osnovom, da bi privukli mlade p~e-le da tu lu~e vosak, tj. da ne bi mlade p~ele iz-vla~ile zaperke izme|u i na mati~njacima.

Napomena: U gornji nastavak mogu sepreneti 3 rama sa otvorenim leglom i pergomi iz pomo}nih dru{tava ukoliko p~elar ne `elida remeti rad p~ela u plodi{tu.

Istog dana, p~elinje dru{tvo se prihrani si-rupom (med:voda=1:1) sa po oko 0,2 litra,ujutru i pred ve~e.

Ukoliko je unos nektara u glavnoj pa{i in-tenzivan, doda se jo{ jedno medi{te, M2, kaona slici 5.

Sutra, na oko 3 sata pre preseljavanja larviiz sredine gornjeg nastavka (sa pozicije 6) iz-vadi se 1 ram sa otvorenim leglom, stresu p~e-le sa njega u gornji nastavak, a ram sa leglombez p~ela doda se u neko pomo}no dru{tvo.

Istovremeno se iznad ramova sa leglom u gor-njem nastavku stavi (razma`e) polenova poga-~a, koju mlade p~ele rado uzimaju bez obzira{to u gornjem nastavku imaju 2 rama sa per-gom. Uvek je dobro da se u gornji nastavakstresu mlade p~ele sa 1–2 rama otvorenog le-gla iz pomo}nih dru{tava.

Kroz oko 3 sata, u prazan prostor u gor-njem nastavku, izme|u 2 rama sa otvorenimleglom (pozicija 6), u prostor sa mno{tvommladih p~ela, stavi se 1 ram sa presa|enimlarvama (12–15 larvi na jednoj letvici). Opetse iznad ramova sa leglom i presa|enim larva-ma razma`e (stavi) polenova poga~a.

Od trenutka presa|ivanja larvi pa sve dokse mati~njaci ne zatvore (u naredna 4–5 da-na) p~elinje dru{tvo se prihranjuje ujutru ipred ve~e sa po 0,2 litra sirupa (med:vo-da=1:1).

Kroz oko 5 dana (od momenta presa|iva-nja larvi) izvr{i se kontrola mati~njaka, kadase poru{e eventualno lo{i, mali mati~njaci.Istovremeno se pa`ljivo pregledaju i ona dvarama sa leglom (sada sa zatvorenim leglom,ne bi li se eventualno otkrili prisilni mati~nja-ci na njima, koji se, ako ih ima, uni{tavaju.

Kroz 10 dana (od trenutka presa|ivanjalarvi) mati~njaci (najmanje 10) su zreli zaformiranje oplodnjaka i svaki od njih je kvali-tetan – rapav, duga~ak oko 20 mm.

Zaklju~ak

Ako se sve navedene operacije urade do-bro, na kraju bagremove pa{e svako jako p~e-linje dru{tvo, dobro pripremljeno za bagremo-vu pa{u, done}e istovremeno dosta meda i od-negova}e najmanje 10 kvalitetnih mati~njaka.

Foto: Dragan \urkovi}

216 P^ELAR, maj 2007.

Za razliku od mnogih drugih `ivotinja ko-je savremeni ~ovek gaji zbog ekonomske kori-sti, medonosna p~ela je mnogo vi{e povezanasa prirodnom sredinom. U prirodnim uslovi-ma i van kontrole p~elara, pona{a se isto kao iu stani{tima (ko{nicama) specijalno za njihnapravljenim. Odbegli p~elinji roj u nekomprirodnom stani{tu ({uplje drvo, udubljenje usteni i sli~no) opsta}e bez te{ko}a ako u okoli-ni ima dovoljno izvora nektara i polena.

Zbog dramati~nih promena koje je donelasavremena civilizacija u pogledu iskori{}ava-nja prirodnih resursa, postalo je uobi~ajeno dase mnoge negativnosti koje se javljaju u `ivotu~oveka, `ivotinja pa i biljaka pripisuju stresu.

Vrlo ~esto na{im ljudima, pa i p~elarima,nije ba{ ni jasno {ta zna~i stres. Ta~no je da tonije sasvim definisan faktor niti vrsta bolesti,ali definitivno je utvr|eno da je to stanje kojeslabi organizam ~oveka ili nekog drugog `ivogbi}a. Ukratko re~eno, razli~iti nepovoljni uslo-vi okoline odra`avaju se kao stres, {to mo`eoslabiti organizam, ili u na{em slu~aju p~elinjedru{tvo, tako da vrlo ~esto neka bolest do|edo izra`aja.

P~elinje dru{tvo treba posmatrati kao ne-ku vrstu rezervoara u koji uti~e energija u vi-du nektara, polena i vode da bi se pretvorila uproizvode p~ela (med, vosak, rezerve polena,leglo i p~ele). Sve ono {to nepovoljno uti~e ismanjuje priticanje energije u vidu pomenutihizvora mo`e se smatrati stresom.

P~elar je najvi{e zainteresovan za maksi-malno iskori{}avanje tog energetskog materi-jala iz ko{nice u vidu p~elinjih proizvoda, a sa-vremena poljoprivreda za ukr{teno opra{iva-nje kroz utro{ak energije p~ela radilica. O~i-gledno je da i sam p~elar sa svojom te`njomda maksimalno iskoristi p~elinja dru{tva po-staje jedna od komponenti stresa.

Vremenske prilike su mo`da potencijalnojedan od najve}ih izvora stresa za p~elinje dru-

{tvo. Nepovoljne vremenske prilike smanjujuili potpuno prekidaju unos nektara i polena uko{nice. U prole}e, rano odgajanje p~elinjeglegla zahteva veliku koli~inu energije u viduhrane. Iznenadan prekid izleta i sakupljanja(niske temperature, ki{ni dani ili zatvaranjeko{nica zbog seobe ili primene insekticida napoljoprivrednim kulturama) izaziva te`akstres kod p~ela. To posebno dolazi do izra`ajaako u ko{nicama nema dovoljno rezervi medai polena.

Na stres u ovakvoj situaciji p~ele reagujuprekidom le`enja matice i adekvatnog odgojalegla. Dolazi i do izbacivanja ve} prethodnoodgajenog legla. Na ovaj na~in dolazi do pre-kida u razvoju p~elinjeg dru{tva, {to predsta-vlja svojevrsno smanjivanje „investiranja“ usna`enje i rast p~elinjeg dru{tva. Dobar p~elaru takvim stresnim uslovima obezbe|uje dotokhrane u vidu prihranjivanja.

Pod odre|enim uslovima, snabdevanjep~elinjeg dru{tva vodom mo`e postati kriti~-no. To se doga|a u su{nim delovima godinekada p~ele izletnice moraju da utro{e mnogoenergije za dono{enje vode (velika rastojanja iuve}ani broj izleta). Voda je neophodna mla-dim p~elama za lu~enje mle~i i razbla`ivanjemeda kod ishrane legla.

Mlado sa}e, pri izuzetno visokim tempera-turama, mo`e se po~eti topiti u ko{nici, akovoda nije dobavljiva, bez obzira na provetrava-nje koje vr{e p~ele. P~elar treba da smanji ovuvrstu stresa obezbe|ivanjem pojila ~istom vo-dom.

S druge strane, za hladnog vremena, vlagase ne sme zadr`avati u ko{nici, jer }e to delo-vati kao stres na p~elinje klube koje poku{avada odr`i odre|enu temperaturu u gnezdu. Isu-vi{e suv vazduh do kojeg mo`e do}i ve{ta~kimzagrevanjem ko{nice, tako|e predstavlja po-tencijalno stresno stanje.

STRESSTRESII P^ELINJEP^ELINJE DRU[TVODRU[TVO

Prof. dr Jovan Kulin~evi}, Beograd, Apicentar

P^ELAR, maj 2007. 217

Nagle temperaturne promene u spolja-{njoj sredini tako|e izazivaju stres. Ma kolikoda se p~ele trude da odr`e temperaturu leglana 34–35 °C, brzo pove}anje ili smanjenjespolja{nje temperature odrazi}e se kao stres.Sve ono {to uti~e nepovoljno na sposobnostp~ela da reguli{u temperaturu legla (hladna ivla`na lokacija) uzrokuje ve}u potro{nju ener-gije.

Prehla|eno leglo je izvanredan primerstresa za p~elinje dru{tvo. Tu imamo previ{elegla na broj p~ela koje treba da ga zagrevajui hrane. Posledica takvog stanja je uginjavanjelegla na ivici gnezda. Zato je neophodno utro-{iti vi{e energije da se zamene uginule larve ilutke, a posebno da se ve} uginulo leglo uklo-ni iz sa}a i iz ko{nice.

Bilo koji faktor koji uti~e nepovoljno naravnote`u u aktivnostima unutar p~elinjegdru{tva mo`e se okarakterisati kao stres. Nekiod ovih va`nih faktora su: ja~ina p~elinjeg dru-{tva, odnos broja odraslih p~ela prema koli~i-ni legla i kapacitetu le`enja matice. Sve ovoodre|uje potrebu u energiji da bi p~e-linje dru{tvo funkcionisalo normalno.Po{to se larve hrane malim koli~inamasa velikom u~estalo{}u hranjenja, u ko-{nici je neophodno prisustvo odgova-raju}e populacije mladih p~ela. Ali, uisto vreme potreban je adekvatan brojodraslih p~ela za uno{enje nektara, po-lena i vode.

Dva faktora koji mogu radikalnopromeniti ravnote`u su rojenje i trova-nje insekticidima. Ve{ta~ko rojenje koje p~elarvr{i pod nepovoljnim prirodnim uslovima imasli~an efekat, posebno ako se sprovodi ne-stru~no.

Preterano i ~esto nepotrebno manipulisa-nje p~elinjim dru{tvom deluje kao stres, naro-~ito ako se to radi pod nepovoljnim pa{nimuslovima. Isto to va`i za upotrebu dima iz di-milice prilikom pregleda p~elinjih dru{tava.Da je dim stresnog karaktera dokazano je premnogo godina uporednim istra`ivanjima uNema~koj. P~elinja dru{tva kod kojih je ume-sto dima prilikom pregleda kori{}ena raspr{e-na voda iz prskalice imala su manje nozeme ive}e prinose meda u petogodi{njem perioduistra`ivanja.

Najbolje op{te pravilo da se izbegne stresje odr`avanje p~elinjeg dru{tva u punoj snazi

sa uvek prisutnom rezervom hrane, mladom ikvalitetnom maticom.

U dana{nje vreme, kada se radi o odgaja-nju p~ela, posebno ote`avaju}i problem pred-stavlja parazit Varroa destructor. S jedne stra-ne, ona je opasan parazit p~elinjeg legla i od-raslih p~ela koji u odre|enim uslovima prou-zrokuje oboljenje direktnim parazitiranjem, amo`e dovesti do stresa ~ime se aktivira delo-vanje virusa i drugih mikroorganizama kojiizazivaju ve} poznate bolesti medonosnih p~e-la (evropska trule` legla, hroni~na i akutna pa-raliza p~ela i sli~no). Varoa mo`e slu`iti i kaoprenosilac uzro~nika tih bolesti.

U poslednje vreme je istra`ivanjima doka-zano da i niz drugih vrsta virusa o kojima se ni-je mnogo znalo mogu doprineti propadanjup~elinjih dru{tava ~iji je imunitet umanjen pa-razitiranjem varoe. To se mo`e re}i i za noze-mozu.

Odstranjivanjem varoe, p~elinje dru{tvo seosloba|a direktnog parazitiranja, ali i jednog,mo`da glavnog uzro~nika stresa. To je potreb-

no u~initi pravovremeno, pre nego{to u dru{tvu do|e do potpune de-strukcije.

Nekada ni broj varoa u p~elinjemdru{tvu nije presudan da bi virusnainfekcija do{la do izra`aja, jer drugi

Sestra Jovana i dr Antonio Nanetti pregledaju ko{nice manastira Sveti Stefan u Lipovcu kraj Aleksinca. Pre~esti pregledi

sa puno dima mogu biti {tetni.

nepovoljni faktori o kojima je bilo re~i mogudodatno doprineti ukupnom nepovoljnomefektu na p~elinje dru{tvo.

Ako u p~elinjem dru{tvu nema virusa, i po-red velikog broja varoa, dru{tvo }e opstati.O~igledno je da su odnosi virusa i varoe u p~e-linjem dru{tvu mnogo slo`eniji nego {to to naprvi pogled izgleda.

Sa druge strane, ako se pretera sa upotre-bom hemijskih ili drugih sredstava pri suzbija-nju varoe, dolazi do novog stresnog efekta ko-ji se mo`e odraziti kroz dezorijentaciju, skra-}enje `ivota p~ela, akutnog ili hroni~nog tro-

vanja odre|enog dela p~elinje populacije uko{nici i do trajnijeg pada imuniteta.

Iako dana{nje dru{tvo sve vi{e priznajeulogu stresa u svim sferama svog bitisanja,neophodno je mnogo vi{e znanja i zalaganjada se {to vi{e otklanjaju stresni faktori iz ~ove-kove sredine, koji su povezani sa `ivotom me-donosnih p~ela.

Svi p~elari moraju biti svesni uloge stresa,bez obzira da li on dolazi sa strane ili ga samip~elari izazivaju svojim postupcima i pretera-nom te`njom za profitom.

U svakom slu~aju, budite oprezni.

Medonosnu p~elu su tokom evolucijeugro`avali najpre vatra, voda, vetar, medved,mi{, p~elarice, str{ljeni, ose i drugi neprijatelji.Danas p~elu ometa i ~ovek, p~elar, nestru~-nim radom, a poljoprivrednici nesavesnim pr-skanjem biljaka u cvetu, ~ime nanose {tetu ip~elama, ali i sebi kroz umanjene prinose zbognedovoljnog opra{ivanja.

Prilikom pregleda p~elinjeg dru{tva, podi-zanjem poklopne daske ve} se izaziva prvistres. Na to se nadovezuje dimljenje radi„umirivanja“ p~ela. Tom prilikom p~ele preki-daju normalan rad u ko{nici {to se odra`avana ukupan prinos. Ako se ve} vr{i zadimljava-nje, treba koristiti bukov ili vrbov trud (gljivu),koji je prethodno prokuvan. Dim od prokuva-nog truda blago deluje na disajne organe p~e-la.

Stres zbog velikih vru}ina najbolje se pred-upre|uje pravovremenim postavljanjem kvali-tetnog pojila u blizini p~elinjaka, kako bi vo-dono{ama olak{ali posao.

Ve{ta~ko rojenje tako|e izaziva veliki streskod p~ela ako se vr{i u nepovoljnim klimat-skim uslovima, kada nema dovoljno hrane uprirodi. Dobijene mlade zajednice ima}e lo{i-ji razvoj, p~elar }e morati da interveni{e pri-hranjivanjem {e}ernim sirupom ili poga~ama.Nestru~nost u izrojavanju tako|e izaziva stres

p~ela. Ako se roj napravi sa manjim brojemodraslih p~ela od potrebnog (shodno koli~inilegla), larve se hrane manjom koli~inom hra-ne nedovoljnog kvaliteta. Tako|e i odgovara-ju}i broj p~ela, ali neadekvatne starosne struk-ture, mo`e da dovede do manjeg ili ve}eg stre-sa.

Jedan od najve}ih stresova kod p~ela da-nas izaziva trovanje izletnica na nekoj pa{i,gde se biljke tretiraju hemijskim sredstvima uperiodu cvetanja. Gubitkom izletnica remetise organizacija p~elinjeg dru{tva. Smanjuje seunos nektara, dru{tvo se reorganizuje, maticasmanjuje polaganje jaja, mladim p~elama jepotrebno odre|eno vreme da krenu u pa{u.Pored toga, izletnice koje ne stradaju na pa{ivra}aju se u ko{nicu. Dobar deo njih ne pro|epored stra`arica bez borbe zbog stranog miri-sa koji nose na sebi. I sama ta borba je stres.One koje u|u u ko{nicu sa polenom na sebizaga|uju zalihe polena. Neki insekticidi prekopolena po~inju i hroni~no da deluju, ubijaju}ileglo i p~ele kroz du`i vremenski period.

Dru{tvo p~elara iz Prokuplja je u saradnjisa SO Prokuplje izdalo bilten o za{titi bilja,koji je podeljen vo}arima i povrtarima, pro-davcima hemijskih preparata i zemljoradni~-kim zadrugama. Ova akcija dala je veoma po-zitivne rezultate.

218 P^ELAR, maj 2007.

Ro|en je 1948. u selu Drenovcu kod Prokuplja, gde i p~elari stacionarnood 1987. godine DB ko{nicama. Od 1991. do 1997. bio je predsednik Dru{tvap~elara u Prokuplju. Za razvoj p~elarstva u Prokuplju odlikovan je zlatnomzna~kom „Zaslu`ni p~elar“.

MEDNOMEDNO II STRESNOSTRESNOLjubisav Aran|elovi}, Ul. Generala Tranijea br. 19/12, 18400 Prokuplje

P^ELAR, maj 2007. 219

P~elinja zajednica, kojoj i mi mo`emo pri-padati ako nam p~ela dozvoli, milionima godi-na je izgra|ivala vrhunske `ivotne i evolucij-ske mehanizme ili bolje re~eno fenomene, ko-ji su za divljenje i po{tovanje. Osnovna nit tihmehanizama je, pre svega, organizovanost ko-ja se oslikava u organizaciji p~elinjeg gnezda.Stoga se name}e osnovno pitanje: za{to setermin p~elinje gnezdo, malo spominje, opisu-je, ~ak ignori{e i kona~no za{to p~elari ne sa-gledaju zna~aj zakonitosti prisutnih u organi-zovanju p~elinjeg gnezda kao osnovu funkcio-nisanja p~elinje zajednice? To je ujedno iosnova uspe{nog p~elarenja.

P~elinje gnezdo je prostor koji je pokrivenodre|enom masom p~ela, prostor zaposednutleglom, prostor pokriven rezervnom hranom(med i polen) i prostor koji obezbe|uje dobruventilaciju, optimalnu vla`nost i temperaturu.Naravno, {irina p~elinjeg gnezda je strogokontrolisana samim p~elama i u toku ~itavegodine je proporcionalna ja~ini p~elinje zajed-nice, ekolo{kim faktorima (klimatski, edafski,orografski itd) i pa{nim prilikama. Ovde sekao vrlo bitan faktor pojavljuje p~elar. Ukoli-ko p~elar poznaje pravila rada i nagone p~eli-nje zajednice, pra}enjem potreba samog dru-{tva on {iri ili su`ava p~elinje gnezdo u tokugodine.

@ivotni smisao p~elinje zajednice koji jeponekad prosto imaginaran, nemogu}, feno-menalan, najuzvi{eniji, svodi se na dva osnov-na evolucijska mehanizma p~elinje zajednice,a to su:

– `ivot, pre`ivljavanje i prosperitetni raz-voj na osnovu naglog prira{taja mladih i zdra-vih p~ela radilica i

– `ivot i pre`ivljavanje borbom za priku-pljanje {to ve}e koli~ine hrane (nektar, polenitd).

Ako se zadr`imo na ove dve konstatacije iako ih pratimo u toku ~itave godine, jasno za-pa`amo slede}e:

– Avgust je mesec kada po~inje nova se-zona i p~elinja zajednica se trudi da razvije pr-vi instinkt pre`ivljavanja, maksimalnim anga-`ovanjem p~ela radilica u stimulaciji matice dapola`e optimalan broj jaja. To prakti~no zna~ida }e iz avgustovskog, delom septembarskoglegla na svet do}i mlade i zdrave zimske p~ele.

– Krajem avgusta i prvih dana septembra(najkasnije do 10. IX) kada jenjava prvi in-stinkt, dobro je aktivirati drugi tj. unos ve}ekoli~ine hrane za zimski, odnosno ranoprole}-ni, period. Po{to nektara u prirodi nema to }e-mo nadomestiti obilnom prihranom {e}ernimsirupom za samo nekoliko dana u ve}im por-cijama (do 3 litra). Ovde se name}e jedno vr-lo jednostavno pitanje: koliko je rezervne hra-ne potrebno za predstoje}i period do prvogunosa nektara? Pitanje je jednostavno. Akopredstoje}i period podelimo na dva dela, zim-ski (od oktobra do februara), kada u prosekutreba do 1,5 kg meda mese~no, {to je ukupno7–8 kg, i ranoprole}ni (od februara do apri-la) kada ukupno treba prose~no 8–12 kg me-da mese~no, vide}emo da ako smo se p~elar-ski poneli i oduzeli samo vi{ak meda, lako }e-mo do}i do ovih rezervi uz svega jednu do dveobilne porcije {e}ernog sirupa, u pogodno vre-me za to, nikako posle 10. septembra.

– Ve} sredinom zime p~elinjoj zajedniciinstinkt „govori“ da se postoje}im p~elamapribli`ava kraj radnog i `ivotnog veka i kaoiskra po~inje da tinja evolucijski mehanizampre`ivljavanja laganim dotokom mladih p~ela.Do prave buktinje dolazi u momentu kada jeodnos umrlih i novoro|enih jedinki 1:1. I ovdeva`i osnovno `ivotno pravilo, da bi do{lo dorasta populacije p~elinje zajednice, natalitet

PRIRODPRIRODAA , P^ELINJE, P^ELINJEGNEZDO I P^ELARGNEZDO I P^ELAR

Velimir Pali}Ul. Vojislava Ili}a br. 14, 34000 Kragujevac, (034) 362-967, (034) 387-047, (063) 696-493

220 P^ELAR, maj 2007.

mora biti ve}i od mortaliteta (smrtnosti).Iskra koja prerasta u buktinju, do`ivljava pra-vu eksploziju u periodu pred prvu, glavnu pa-{u, kada se de{ava polaganje nekoliko hiljadajaja od strane dobre matice. P~elar podr`avaovaj instinkt stimulativnom prihranom i ade-kvatnim operacijama pro{irenja p~elinjeg gne-zda, uz stalnu obnovu osnovne jedinice `ivotap~ele, a to je }elija. Dakle, uklanjanjem starogsa}a, pravovremenim dodavanjem ramova sasatnim osnovama po obodu p~elinjeg gnezda.

– Kada do|e najsve~aniji momenat, barza p~elare, a za p~elu je to ne{to sasvim norm-alno, do izra`aja dolazi drugi `ivotni instinktp~ele. Odjednom kao da prestaje briga o po-tomstvu i sve raspolo`ive snage kre}u u medo-branje, sa prvom glavnom nektarskom pa{om.Tog momenta jako je va`no zanemariti p~eli-nje gnezdo u plodi{nom prostoru i pravovre-meno pro{iriti medi{ni prostor, dodavanjem

nastavaka ili polunastavaka za nektar tj. med.Ako je zaleganje matice gotovo prestalo, zau-zetost p~ela radilica oko ku}nih poslova je mi-nimalna, tako da sve one nakon 5–6 dana po-staju p~ele izletnice pre svega sakuplja~icenektara. Eto nam armije radnika i boraca za

obezbe|enje hrane, za bespa{ni i zimski peri-od.

– Juna i jula na neki na~in se uspostavljaravnote`a izme|u `elje za mladim jedinkama iprikupljanja meda iz vrlo prostih razloga.

Ima dovoljno mladih p~ela radilica i rela-tivno dovoljno hrane. Naravno da }e ovaj od-nos veoma mnogo zavisiti od mesta gde `ivep~ele, od vremenske situacije i p~elara.

– Dolazi novi avgust, p~elinja zajednicaponovo zapo~inje ples u kojem je ~vrsto zagr-ljen `ivot. Pridru`imo se i mi toj igri.

Slika 1. Dijagram intenziteta polaganja jaja matice u toku godine, prikazan po nedeljama

(za 24 sata sa malim odstupanjem)

Slika 2. Intenzitet unosa nektara u toku godine, sa malim odstupanjima (zavisno

od klimatskih uslova i pa{nih prilika)

APIMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA MAJ Dejan Kreculj

Ukoliko se predvi|anja meteorologa ostvare, nakonblage zime i ranog prole}a, i maj }e ove godine biti veomapovoljan za p~ele i p~elare. Op{te posmatrano, temperatu-re i koli~ine padavina bi}e uglavnom u granicama vi{egodi-{njih proseka tako da se mo`e s pravom o~ekivati da ovajmesec bude medonosan.

Posmatrano po dekadama, jutarnje i maksimalne dnevne temperature }e imati trend bla-gog porasta: u prvoj dekadi jutarnje temperature }e se kretati oko desetog podeoka, da bi okopodneva dostigle dvadeset peti stepen Celzijusove skale. Sredina meseca bi}e ne{to toplija,dok se u tre}oj dekadi o~ekuju znatnija kolebanja temperatura sa izmenama prili~no toplogi sve`ijeg vremena, posebno pod kraj meseca. Ne o~ekuje se zna~ajniji vetar, a prognoziranasrednja mese~na koli~ina padavina u Beogradu i {iroj okolini iznosi 49 litara po kvadratnommetru, {to je ne{to ni`e, ali u granicama vi{egodi{njeg proseka.

P^ELAR, maj 2007. 221

P~elinjak profesionalca od 200 ko{nica ne-ma dobiti! Ovu tvrdnju je u januarskom brojuP~elara dokumentovano izneo Dragorad Ko-va~evi}, profesionalni p~elar iz Crne Bare uMa~vi. Ona je izazvala razne polemike i uglav-nom nevericu kod ogromnog broja p~elara ko-jima je p~elarstvo hobi ili eventualno dopun-sko zanimanje. Jer, u mislima ve}ine na{ihp~elara, pravi p~elinjak je upravo onaj sa oko200 p~elinjih zajednica. On je dovoljno velikida omogu}i dobijanje najmanje 7–8 tona me-da i bar stotinak rojeva, kao i vi{e stotina ma-tica u sezoni. Kada se navedena koli~ina pro-izvoda (kojima treba dodati polen, propolis imle~) pretvori u novac, na{em prose~nomp~elaru se zavrti u glavi, jer p~elinjak na papi-ru mo`e ostvariti bruto prihod koji se iskazujedesetinama hiljada evra. Istovremeno je takavp~elinjak, smatra se, dovoljno mali da gotovosve poslove na njemu mo`e uspe{no obavitisam p~elar uz pomo} jednog ~lana doma}in-stva, naj~e{}e svoje supruge.

Na sastanku redakcije ~asopisa P~elar 22.marta, ~itav sat je posve}en analizi podatakaiznetih u ~lanku gospodina Kova~evi}a. Bilo jemi{ljenja da je izneta slika rentabilnosti profe-sionalnog p~elinjaka previ{e sumorna. Dove-den je u sumnju i navod da je dugogodi{njiprose~an prinos meda, po p~elinjoj zajednici,sa 4 pa{e, samo 34 kg. Tek kada je Vladimir

Hunjadi iz Petrovaradina izneo, da je u 2006.godini, tako|e sa 4 pa{e, vrcao ukupno 36 kg,a urednik @ivadinovi} podsetio da je, po po-dacima kojima SPOS raspola`e za svoje ~lano-ve, prose~an prinos po p~elinjoj zajednici u Sr-biji 16,7 kg, zaklju~eno je da navedeni ~lanakprili~no realno predstavlja sada{nje stanje na-{eg p~elarstva.

Nekada je, znamo, bavljenje p~elarstvombilo znatno unosnije, pa je, kako navodi i go-spodin Kova~evi}: „…u to vreme na{em poljo-privrednom doma}instvu donosilo solidne pri-hode“. Ma~va je, na primer, bila poznata podobroj bagremovoj pa{i, na koju su p~ele do-seljavane ~ak iz Slovenije. Prof. dr Jo`e Riharu jednom tekstu hvali pa{u u Ma~vi, navode}ida je nekada, prvi dan po doseljavanju regi-strovao unos od 8 kg nektara. Sve do osamde-setih godina pro{log veka Ma~vani su p~elari-li mahom stacionarno i vrcali 25–30 kg medapo p~elinjoj zajednici. Od tada bagrema nemau Ma~vi, nestao je u sprovo|enju komasacije,pa p~elari moraju seliti na pa{u u Podrinje i ti-me pove}avati tro{kove.

Prirodni uslovi, zna se, presudno uti~u narentabilnost p~elarenja. Tamo gde su oni dobriisplati se p~elariti ~ak i kad su cene i ostali fak-tori tr`i{ta manje povoljni. Primer za to sup~elari op{tine [id kao i nekih drugih krajevau Srbiji. A o tome koliko se uspe{no mo`ep~elariti tamo gde su i prirodni i tr`i{ni usloviveoma povoljni govori slede}i primer iz Repu-blike Srpske.

Jedne ve~eri, po~etkom februara, zazvonioje telefon u mom stanu i sa druge strane za~uhenergi~an glas: „Halo, gospodin Pejanovi}…ovde Neboj{a Andri}, profesionalni p~elar, pred-sednik p~elarskog dru{tva op{tine Petrovo… da,blizu Tuzle i Doboja. @eleli bismo da Vas anga-`ujemo za jedno p~elarsko predavanje… na na-

DDA LI JE EKA LI JE EKONOMSKIONOMSKIOPROPRAAVDVDANO ANO BITI P^ELAR BITI P^ELAR

PROFESIONALAC?PROFESIONALAC?Rajko Pejanovi}Ul. Avrama Vinavera br. 12/6, 15000 [abac, (015) 342-530, (064) 404-7968

222 P^ELAR, maj 2007.

{oj skup{tini. Predla`em da do|ete autobu-som… od Bijeljine, gde morate presedati, do Tu-zle ima nepunih 70 kilometara… ako nije pro-blem prenesite SPOS-u da ~asopis P~elar ne sti-`e redovno… bi}emo zahvalni ako nam donese-te nekoliko primeraka pilot brojeva na latinici…voleli bi da vidimo i [aba~ki P~elar… bilo bi midrago da do|ete dan ranije i budete moj gost“.

Tako smo, Branislav \uri~i} i ja, krenulidrugog marta na put. Na autobuskoj stanici uGra~anici sa~ekao nas je Neboj{a, visok na-smejan ~ovek ~etrdesetih godina. Posle vo`njeod 20 minuta na{li smo se u njegovom domu,gde nas je sa iskrenom dobrodo{licom pozdra-vila gospo|a Andri}.

Razgovor je po~eo odmah, a trajao je svedo pono}i. Nas je zanimalo kako se p~elari u

ovom kraju, nadomak planine Ozren, gde seplasira med i ostali p~elarski proizvodi i kakvesu cene, a Neboj{u trenutno stanje u p~elar-stvu Srbije, {ta se radi u SPOS-u…

Andri}i su profesionalni p~elari, `ive is-klju~ivo od p~elarstva i veoma su zadovoljnisvojim standardom. Neboj{a je izneo: „Sve {toimamo stekli smo od rada sa p~elama u posled-njih desetak godina. A imamo novu ku}u sacentralnim grejanjem u kojoj su i sve stvari novei savremene. Tu je i pomo}na zgrada, tako|e no-va, sa registrovanim prostorijama za prihvat, vr-canje, pakovanje i skladi{tenje meda i stolar-skom radionicom.

Dva vozila u odli~nom stanju, kombi i put-ni~ki auto sa prikolicom. I naravno p~elinjak sa200 zazimljenih p~elinjih zajednica u LR ko{ni-cama. P~elarimo stacionarno, jer su prirodniuslovi takvi da ne moramo seliti. P~elinjak zamedobranje od stotinak zajednica, sme{ten je is-pod Ozrena, nekoliko kilometara odavde, na

placu od pola hektara koji sam kupio, a na nje-mu imam i zidani p~elarski objekat. Sada okonjega, vide}ete ujutro, podi`em ogradu. P~eli-njak je daleko od naselja i bilo kakvih zaga|iva-~a. Samtram da bi taj p~elinjak ispunjavao sveuslove za organsku proizvodnju p~elinjih proiz-voda.

Pa{a oko p~elinjaka po~inje polovinom fe-bruara, kad cveta prole}na crnju{a, odnosnovrijesak. Ona traje najmanje mesec dana, a mo-`e se izvrcati 5–10 kg veoma tra`enog meda pojednoj zajednici. Vi u Srbiji to nemate. Na njojse p~ele odli~no razvijaju. Zatim slede ostale pa-{e: vrba, vo}e, bagrem, koga nema dovoljno, li-vada, ~etinari… i na kraju od polovine septem-bra br{ljan. Cele sezone ima tihe pa{e, pa zajed-nice nije potrebno prihranjivati. Vrca se vi{e pu-ta u sezoni i dobije oko 30 kg po zajednici, uzostavljanje dovoljne rezerve meda za zimu.

Kao {to rekoh, nema selidbe, nema prihra-ne, pa tako ni velikih tro{kova oko toga. Imam~etiri vrste meda: vrijesak i livadu koji su crve-ne boje, {umski koji je taman i bagrem.

Bagrem se kod nas manje tro{i, jer su vi{e naceni tamni medovi. Imam i me{avine meda sapolenom, propolisom i mle~om. Sakupim do150 kg polena, spoljnim hvata~ima na letu, jerimam mahom klasi~ne drvene podnja~e i to mije dovoljno za navedene me{avine i polenske po-ga~e koje koristim samo na p~elinjaku za uzgojmatica.

Taj p~elinjak od oko 60 zajednica je sme{tenovde pored ku}e, videli ste ga, na prostoru od tri-desetak ari i na njemu odgajim oko 1 500 mati-ca u sezoni. Registrovan sam za uzgoj matica. Tezajednice su udaljene od planinske pa{e, pa semoraju prihranjivati. Imam i tre}i p~elinjak, naudaljenosti od jednog kilometra od ku}e, sa pe-desetak zajednica koje slu`e za formiranje roje-

P^ELAR, maj 2007. 223

va. U 2006. godini prodao sam oko 200 rojeva,uglavnom paketnih. Na svom p~elinjaku kori-stim {e}erne poga~e za prihranu koje sam pra-vim. [e}er je kod nas jeftiniji, poga~a u prodajiko{ta oko 2 marke ili 80 va{ih dinara. Ko{nice,ramove, skuplja~e polena i ostalo pravim samtokom zime u mojoj radionici.

^uli ste, od oko 200 zazimljenih zajednicaproizvedem: 1 500 matica u LR nastavcima po-deljenim na 4 dela, oko 200 rojeva u zavisnostiod potra`nje i prose~no 3 tone meda. Tu je na-ravno i polen, propolis, mle~ kao i stotinak kilo-grama voska.

Tro{kovi su svedeni na najmanju meru: neseli se, p~elinjak za medobranje ne prihranju-jem, a ko{nice, ramove i poga~e pravim sam utoku jeseni i zime.

Imam dobru opremu: prohromsku radijalnucentrifugu za 30 ramova, otklapa~ sa}a, dekri-stalizatore meda za kante i tegle, mlin za {e}er,topionike voska, me{alicu za poga~e, me{alicuza me{avine meda i polena, kao i potrebnu opre-mu za presa|ivanje larvi i uzgoj matica. Jedinosatne osnove naru~ujem u Banja Luci i to is-klju~ivo od mog voska.

Sve p~elarske poslove obavljamo sami. Sa-mo oko rojeva i matica moram povremeno an-ga`ovati tu|u radnu snagu“.

Pa`ljivo smo slu{ali doma}inovo izlaganje,ne prekidaju}i ga. Ovo je, po na{oj oceni,predstavljalo vrhunsko predavanje iz oblastip~elarske prakse.

Kad je Neboj{a zavr{io postavili smo jo{samo dva pitanja: Da li ima{ nameru pove}ava-

ti p~elinjak i koli~inu meda i kako i po kojim ce-nama realizuje{ med i ostale proizvode? Usle-dio je odgovor:

„Nemam nameru pove}avati p~elinjak.Ovaj broj je sasvim dovoljan za pristojan `ivot.Ve}i p~elinjak bi bilo te`e pratiti, trebalo bi vi{erada, naro~ito tu|eg i vi{e tro{kova, a pove}alibi se i rizici poslovanja.

A zar je malo dobiti tri tone ovakvog medakoji bi se mogao deklarisati kao organski? [tamislite, kako bih sa njim pro{ao na Ta{majda-nu? Va`an je, a u budu}nosti }e biti sve va`nijikvalitet u odnosu na kvantitet. Ja bih mogaoimati i dvostruko vi{e meda, od postoje}eg brojako{nica, ako bih selio, recimo na bagrem koga uokolini nemam dovoljno, ali smatram da je ova-ko bolje.

Cena medu kod nas je 10 maraka tegla. Toje na malo. Me{avine su skuplje. Ako ga dam po8 maraka prodaja ide mnogo br`e. Cena na ve-liko odnosno na kantu je 5–6 maraka.

Veliki gradovi kao {to su Tuzla i Sarajevo po-tro{e puno meda. Med prodajem uglavnom namalo i tako realizujem najmanje dve tre}ineproizvodnje.

Redovno se pojavljujem na svim izlo`bamap~elinjih proizvoda, vidite, imam puno diplomai medalja, koje sam dobio za kvalitet mojih me-dova. Evo ovu zlatnu sam dobio u Sarajevu, pregodinu dana, za najkvalitetniji med od vrijeska.Veliki deo meda ode kroz me{avine, a bagrem,koga nemam mnogo, pakujem u tegle sa ise~e-nim komadom sa}a i tako posti`em bolju cenu.

Rojevi i matice imaju sli~nu cenu kao kodvas u Srbiji i napla}uju se odmah, pri isporuci.Eto, to je to, a sad vi meni pri~ajte kako je u Sr-biji?“

Pri~a je opet trajala dugo… Ujutro smo ra-nije ustali, dok se spremao doru~ak pro{li smokroz sve p~elarske prostorije i videli opremu.

Zatim smo se uputili na p~elinjake, usputvideli crnju{u u cvetu i napravili fotografijekoje prate ovaj tekst. Posle predavanja pozva-li smo p~elare Petrova da nas posete u [apcu.

Poziv je prihva}en, dogovoreno je da seponovo vidimo u oktobru u vreme izlo`be naTa{majdanu koju p~elari Petrova pose}uju ko-lektivno.

Posetite novu internet prezentaciju ~asopisa P~elar na www.poljoberza.net/pcelar.aspx

sajtu saradniku SPOS-a. Ovaj sajt predstavlja prvi internet oglasni prostor namenjenpoljoprivredi i prate}oj industriji. Na njemu mo`ete postaviti i besplatni oglas.

224 P^ELAR, maj 2007.

Godine 2006. navr{ilo se 150 godina od ro-|enja vrsnog pedagoga Sretena M. Ad`i}a.Delatnost Mu{ke u~iteljske {kole u Jagodini uperiodu od njenog osnivanja, 1898. godine, pado po~etka Prvog svetskog rata 1914. godine,neraskidivo je vezana za ime njenog prvog idugogodi{njeg upravnika, Sretena Ad`i}a.U~estvovao je u njenom osnivanju, bio njenideolog i autor unutra{nje organizacije {kole.On je svojim dugogodi{njim upraviteljskim,organizacionim i pedago{kim radom ovoj pro-svetnoj ustanovi utisnuo pe~at koji }e {koladugo nositi i nakon njegove smrti 1933. godi-ne. Koriste}i svoje mnogostruke sposobnosti irazvijaju}i maksimalno raznovrsne delatnostiu samoj U~iteljskoj {koli i van nje, Ad`i} je za-ista mnogo uradio. Pored pedagogije i organi-zacije, Ad`i} se sa uspehom bavio i mnogimdrugim problemima. Pisao je vrlo mnogo. Oovome svedo~i bogata bibliografija. Pisao je opitanjima iz pedagogije, organizacije, psiholo-gije, vrtlarstvu, telesnom vaspitanju, zakono-davstvu. Oblast kojom se tako|e bavio i gde jeutisnuo svoj trajni pe~at je i p~elarstvo.

Na osnovu prou~ene gra|e, Ad`i}evo ba-vljenje p~elarstvom mo`e se podeliti na dvasegmenta. Prvi period obuhvata delatnost od1898–1914. godine, dakle Ad`i}evog upra-vljanja U~iteljskom {kolom, kada su prakti~noprimenjivana dostignu}a racionalnog p~elar-stva. Drugi period bi obuhvatao vreme nakonPrvog svetskog rata, odnosno penzionisanja,1918. odnosno 1924. godine, do njegove smrti1933. godine, kada se uglavnom bavio publi-kovanjem radova o p~elarstvu, a neki su ostaliu rukopisu.

Godine 1899, u prole}e, P~elarsko-vo}ar-ska zadruga iz Beograda poklonila je Mu{koju~iteljskoj {koli u Jagodini dve moderne ko-{nice sa pokretnim sa}em, tzv. „|erzonke“srpskog tipa sa p~elama, te se sa njima po~elo

baviti p~elarenjem u {koli. Ovaj tip ko{nicenapravljen je 1845. godine, a 1882. godine uSrbiju su je doneli generali Jovan Draga{evi} i\ura Horvatovi}. Tvrdi se da ima podataka dase u Jagodini po~elo p~elariti „|erzonkama“1884. godine. Poklonjene ko{nice su do 1901.bile sme{tene u {kolskom dvori{tu. Po{to subili slabi rojevi, pa`nja te 1899. godine je bilausredsre|ena da se oni oja~aju, da bi se od je-seni te godine, kad se budu nabavile i potreb-ne sprave, u~enici mogli u~iti p~elarenju. Bri-gu oko ko{nica preuzeo je Dimitrije Dimitrije-vi} (1862–1935), u~itelj jagodinske osnovne{kole, istaknuti p~elar i jedan od poverenikaSrpskog p~elarskog dru{tva za okrug morav-ski.

Prole}a 1901. p~elinjak je izme{ten na no-vo mesto, kasnije je to mesto ~inilo deo {ireoku}nice poljoprivrednog dobra. Oko njegabila je zasa|ena `iva ograda od divlje pomo-rand`e (maklure). Podignut je, na ulazu, {e-stougaoni zimski paviljon za 20 ko{nica, gdesu se ko{nice zimi unosile i tako ~uvale od ja-kih mrazeva.

Ina~e, te 1901. godine udareni su temeljivelikom {kolskom poljoprivrednom instruktiv-nom i oglednom imanju. Bilo je povr{ine110 000 m2 i bilo je jedno od najure|enijih inajlep{ih poljoprivrednih imanja ne samo uJagodini ve} i {iroj okolini. Ovo imanje slu`iloje u~enicima za prou~avanje poljoprivrede, zaprakti~an rad, ve`banja i oglede, ali je ujednoi predstavljalo za roditelje u~enika i druge po-ljoprivrednike ugledno imanje.

Godine 1907. propisana su Pravila za ru-kovanje i rad na imanju. U ~lanu 13. za p~eli-njak pi{e:

„Zavodski }e p~elanik (p~elinjak – pri-medba autora) slu`iti poglavito pouci u~eni~koju racionalnom p~elarenju. Suvi{ni rojevi zajed-no s ko{nicama mogu se, radi zapata, prodava-

ISTISTAKNUTI P^ELARSKI U^ITELJAKNUTI P^ELARSKI U^ITELJ

SRETEN M. AD@I]SRETEN M. AD@I](1856–1933)(1856–1933)

Du{ko Grbovi}, diplomirani istori~ar – vi{i kustosZavi~ajni muzej, Jagodina

P^ELAR, maj 2007. 225

ti u korist dr`avne kase, prvenstveno u~enicimai njihovim porodicama i u~iteljima Narodnih{kola, a zatim i privatnim potra`ivaocima, poproceni komisije od nastavnika Poljoprivrede,{kolskog vrtlara i jednog nastavnika ili zavod-skog ekonoma. Isto to va`i i za prodaju suvi{kameda i voska“.

Proizvodi sa imanja izlagani su na doma-}im i me|unarodnim izlo`bama. Dokazi kvali-teta proizvoda i dobre organizacije rada naimanju predstavljaju javna priznanja oli~ena uodlikovanjima dobijenim na poljoprivrednimizlo`bama u zemlji i inostranstvu. U~iteljska{kola je 1906. godine od Srpskog poljoprivred-nog dru{tva dobila pohvalnicuza veoma krupne dunje.

Godine 1907. u Londonuje odr`ana Balkanska izlo`ba(u~estvovali Srbija, Crna Gorai Bugarska) na kojoj su izlaga-ni proizvodi iz raznih oblasti.Na ovu izlo`bu U~iteljska {ko-la je poslala o~uvan med od 8,6, 4 i 2 godine. O kvalitetu me-da svedo~i i zlatna medalja ko-ju je U~iteljska {kola dobilatom prilikom. ^uvanje medase nastavilo i posle izlo`be uLondonu. Godine 1914. po-stojao je med star 14 godina,koji se po Ad`i}evim re~ima,samo slegao 1–2 cm od vrha,dobio zagasitu boju i bio se zgusnuo. O na~inukako {to du`e sa~uvati kvalitetan med, Ad`i}je pisao posle Prvog svetskog rata, napominju-}i da su za dugo ~uvanje pogodni lipov i borovmed.

Nakon razaranja koje je U~iteljska {kolapa i imanje pretrpelo od strane okupatora uPrvom svetskom ratu, ona se polako obnavljakao i njeno imanje. P~elinjak se pominje u pr-voj polovini dvadesetih godina pro{log veka,da bi se u prvoj polovini tridesetih godina iz-neo podatak da p~elinjak vi{e ne postoji. Po-stojanje p~elinjaka na imanju U~iteljske {koleregistruje se pedesetih godina kada je slu`io,verovatno izme|u ostalog, za praksu i oglednunastavu p~elarima.

Izbijanjem Prvog svetskog rata, odnosnopreme{tajem Sretena Ad`i}a nakon zavr{etkarata na novu du`nost, moglo bi se re}i da sezavr{ava njegova prva faza delovanja u p~elar-stvu tj. prakti~na primena metoda racionalnog

p~elarstva na p~elinjaku U~iteljske {kole u Ja-godini. Nakon penzionisanja pa do smrti, od1924. do 1933. godine, nastaje novi period de-latnosti Sretena Ad`i}a vezanog za p~elarstvo.On se ogleda u plodnom spisateljskom radukoji je rezultirao brojnim ~lancima i nekolikimsamostalnim publikacijama, a ostalo je i nepu-blikovanih tekstova.

Svoje tekstove iz p~elarstva publikovao jeu P~elaru, Mladom zadrugaru, Te`aku, Poljo-privrednom glasniku novosadskom, Poljopri-vrednom kalendaru beogradskom, Poljopri-vrednim kalendarima, Glasniku Ministarstvapoljoprivrede i voda, Glasniku podmlatka Cr-

venog krsta, De~jem listu, Na-rodnom prosvetitelju. Tu izno-si rezultate i iskustvo svog du-gogodi{njeg bavljenja p~elar-stvom. Stru~njak je za medo-nosno bilje, pa u ~asopisu P~e-lar daje savete vezane za me-donosno bilje.

Me|u ovim brojnim rado-vima, svakako treba ista}i nje-govu monografiju MEDONO-SNO [IBLJE I DRVE]E, ko-ja je u izdanju Ministarstvapoljoprivrede i voda objavlje-na 1924. godine. O velikoj po-pularnosti ove publikacije sve-do~e i ~injenice da je bila ras-prodata prve godine kada je

iza{la i da je bila tra`ena i nekoliko godina ka-snije nakon objavljivanja. Ad`i} je pripremaonovo izdanje ove publikacije, ali je, na osnovuprikupljenih podataka, nije ponovo izdao,osim pojedinih delova, dok su ostali deloviostali u rukopisu. Godine 1932. iza{la je manjasamostalna publikacija o medonosnim biljka-ma, ODBIR NAJMEDONOSNIJIH BILJA-KA JUGOSLAVIJE. Povodom njegove smrti(9. decembar 1933) u P~elaru br. 1 za januar1934. godine iza{ao je podu`i nekrolog. U ~a-sopisu „Napredno p~elarstvo“ br. 9–10, sep-tembar–oktobar 1956, publikovan je prigo-dan tekst povodom stogodi{njice njegovog ro-|enja koji isti~e Ad`i}eve zasluge na poljup~elarstva. Tekst se zavr{ava re~ima: „Neka jeslava neumrlom p~elarskom radniku i vaspita~uSRETENU M. AD@I]U!“.

P~elarsko dru{tvo u Trsteniku, gde je ujednom periodu slu`bovao Sreten Ad`i}, od2004. godine nosi njegovo ime.

226 P^ELAR, maj 2007.

Savetovanje u Smederevskoj Palanci

U Smederevskoj Palanci je u organizacijiPD „Jasenica“ uz pokroviteljstvo SO Smede-revska Palanka i generalnog sponzora „Zlatnep~ele“ iz Ra~e, 17. februara odr`ano XI Save-tovanje za p~elare pred oko 300 p~elara, uzbogatu izlo`bu. Posle pozdravne re~i TopliceMiladinovi}a, predsednika PD „Jasenica“,predavanja su odr`ali Veroljub Umelji}, dipl.ing. @ivoslav Stojanovi} i prof. dr Jovan Ku-lin~evi}.

Savetovanje su pratili TV Jasenica i TVDevi}. Istog dana, u 20 sati, u studiju TV Jase-nica gostovali su predava~i i odgovarali na pi-tanja p~elara upu}ena telefonom sa veoma ve-likog prostora na kome se ova televizija vidi.Zahvaljujemo svima na pomo}i u organizaciji,a p~elarima na poseti.

Radoslav Vuji}

Vitezovi meda Ako je u vinu istina, onda je u medu –

zdravlje. U Srbiji p~elari, njih oko 12 000 organizo-

vanih u SPOS, proizvode oko 6 000 tona„zdravlja“. U Subotici je to 120 tona koje gra-|anima ponudi UP „P~ela“.

@ele}i da se pospe{i p~elarstvo, ali i zdrav-stvena za{tita p~ela i proizvoda, „P~ela“ je predesetak godina organizovala prvi sajam medai otpo~ela tesnu saradnju sa mnogim udru`e-njima u Srbiji.

Po ugledu na p~elare u Hvatskoj i Ma|ar-skoj, u Subotici je osnovan i prvi p~elarski redvitezovi meda, koji }e nositi naziv „Suboti~karavnica“, a pro{logodi{nja kraljica meda Alek-sandra Stepanovi} iz Ra~e promovisala je pr-vih dvanaest vitezova (Jo`ef Agardi, JadrankaVu~eti}, Anton Luli}, Pal Kiralj, Antal Holo,Petar Vojni} Zeli}, Kalman Sudarevi}, JovanGlon~ak, I{tvan Ben~ik, Nedeljko Le~i}, Voji-slav Kapor i Ivan Pinter).

Sve~anosti su prisustvovali i vitezovi medaiz Ma|arske i Hrvatske, ~lanovi vite{kog reda„Sveti Ambrozije“ i „Hunor“, kao i vitezovi vi-na „Arena Zabatkiensis“, a njihov kancelar\or|e Dragojlovi} je izrazio zadovoljstvo {to}e Srbija posle vitezova vina, prvi put ustalje-nih u Subotici, dobiti jo{ jedan vite{ki red.

U Ma|arskoj ima pet p~elarskih vite{kihredova. Dr med. Stipan Kova~i} iz Hrvatskenapomenuo je da su vitezovi meda u ovoj dr-`avi ustoli~eni u Hlebinama.

M. Popadi}

Te~e med lajkova~kom prugom

U Lajkovcu je 25.marta 2007. odr`ana prvap~elarska manifestacija„Dani p~elarstva“, koju jeotvorio predsednik op{ti-ne. Uz besprekornu orga-

nizaciju u predivnom ambijentu, gra|ani ip~elari su mogli da se snabdeju medom i p~e-larskim repromaterijalom, ali i da odslu{ajupredavanja i okrugli sto na temu savremenihtrendova u p~elarstvu (prof. dr Jovan Kulin~e-vi}, dr med. Verica Milojkovi}, dr med. Rodo-ljub @ivadinovi} i ~lanovi IO SPOS-a RajkoPejanovi} i Dragan Beljinac).

Urednik

Dobra p~elarska praksa i u Podgorici Nakon uspe{nog seminara o HACCP si-

stemu i dobroj p~elarskoj praksi koji je odr`anu Aleksincu 4. marta, Savez p~elarskih organi-zacija Crne Gore je izrazio `elju da se sli~naedukacija obavi i u ovoj, nama susednoj ze-mlji. Tako je seminar u potpunosti preuzet i

P^ELAR, maj 2007. 227

odr`an u Podgorici 22. aprila 2007. godinepred predstavnicima svih dru{tava p~elara Cr-ne Gore (detalje pogledajte u P~elaru za mart2007, 129. strana). U vreme precvetavanja ba-grema u Crnoj Gori i {irenja njegovog opoj-nog mirisa, mr Dragan Pu{ara iz Ministarstvapoljoprivrede Srbije, mr Milan Dopu|a idr med. Rodoljub @ivadinovi} upoznali su pri-sutne sa kompletnom problematikom i oslo-bodili ih nepotrebnih strahova.

Skup{tina u Gornjem Milanovcu DP „Matica“ iz Gornjeg Milanovca je 24.

decembra 2006. odr`alo svoju redovnugodi{nju skup{tinu na kojoj je usvojen izve{tajo radu u 2006. godini i program rada u 2007.godini. Skup{tini je prisustvovalo vi{e od 100p~elara rudni~ko-takovskog kraja. Kako je utoku registracija p~elara preko SPOS-a,pove}ano je interesovanje p~elara za u~lan-jenje. Do sada je dru{tvo imalo 90 ~lanova, a uovoj godini o~ekujemo bar 150. Dodeljena sui priznanja zaslu`nima. Na kraju je predsednikAsocijacije zlatiborsko-moravi~kog okruga,profesor \oko Ze~evi} odr`ao predavanje beznadoknade honorara i putnih tro{kova natemu Izimljavanje p~elinjih dru{tava i pripremaza glavnu pa{u.

Zoran Zari}

Osnovana Asocijacija odgajiva~a karnikeRepublike Srpske

Osniva~ka skup{tina registrovanih proiz-vo|a~a matica Republike Srpske odr`ana je12. maja 2006. u Karanovcu kod Petrova nakojoj je formirana Asocijacija odgajiva~akarnike Republike Srpske. Osim odgajiva~a,skup{tini su prisustvovali i gosti saPoljoprivrednog fakulteta u Banja Luci iSelekcijske slu`be Banja Luka RS. Cilj organi-zovanja je razvoj, za{tita i unapre|enje odga-janja i selekcije matica doma}e karnike, pro-movisanje doma}e rase p~ela i ostvarivanjezajedni~kih interesa odgajiva~a. Asocijacijaima ostvarenu saradnju sa Ministarstvompoljoprivrede Republike Srpske.

Za predsednika Asocijacije izabran je An-dri} Neboj{a, za potpredsednika RadivojeMaksimovi}, sekretara Goran Mirjani}, doksu Lazo Grbi} i @eljko Maleti} ~lanoviIzvr{nog odbora. U Asocijaciju su u~lanjenadva Selekcijska centra : Doboj, tj. Karanovacza kontinentalni tip autohtone rase (vlasnikAndri} Neboj{a) i Trebinje za mediteranski tip

autohtone rase (vlasnik RadivojeMaksimovi}) i sedam repro centara(Karanovac, Banja Luka, Derventa, Gradi{ka,Rudo, Omarska i Trebinje). Kontakt telefonisu: 053/797-244 i 061/654-430.

Andri} Neboj{a, predsednik

Bagrdanci utrostru~ili ~lanstvo U subotu, 28. januara 2007. odr`ana je

godi{nja skup{tina i se~enje slavskog kola~a

pred pedesetak p~elara i gostiju iz Bato~ine,Lapova i Jagodine.

Predsednik, Branislav Milanovi}

Skup{tina u Priboju UP Priboj odr`alo je 4. februara 2007.

godine redovnu Skup{tinu na kojoj su usvojeniizve{taj o radu i program rada za narednugodinu. Dodeljena su priznanja zaslu`nimakoja je uru~io predsednik Asocijacije zlati-borsko-moravi~kog okruga \oko Ze~evi}, kojije govorio o radu Asocijacije i registracijip~elinjaka. Pored brojnih gostiju iz U`ica,Arilja, Nove Varo{i, Sjenice, Prijepolja, Rudogi Vi{egrada, gostovao je i predsednikSkup{tine SPOS-a Mili} Vuki}. Predavanje ouzgoju matica JENTER i NICOT aparatima,kao i o radovima na prole}nom razvojudru{tava odr`ao je Veroljub Umelji} izKragujevca. Svima je podeljen biltenudru`enja. Svi p~elari su pohvalili ujedinjenjep~elarskih dru{tava u Priboju.

Savo Mrdak, sekretar

228 P^ELAR, maj 2007.

Na sednici odr`anoj 28. januara, IO SPOS-a je doneo slede}e odluke. Poni{tena je pret-hodna odluka o sukcesivnom objavljivanju ra-dova sa III Kongresa SPOS-a u ~asopisu P~e-lar, i odlu~eno je da se {tampa Zbornik pristi-glih radova u 500 primeraka. Pove}ane su ce-ne oglasa u P~elaru za 30% od 1. aprila 2007.Usvojen je finansijski izve{taj i predlog finan-sijskog plana. Zadu`eni su predsednik i zame-nik predsednika da sa~ine predlog programarada za 2007. godinu, da isti dostave svim ~la-novima Izvr{nog odbora do kraja nedelje, a~lanovi Izvr{nog odbora, ako imaju dopune daih i daju, te da predlog programa sa svojim do-punama vrate predsedniku, a u cilju blagovre-menog slanja poziva i materijala za Skup{tinu.U P~elaru se do daljeg ne}e objavljivati oglasineregistrovanih odgajiva~a matica. Slobodnasredstva }e se oro~iti. Dodeljeno je 20 knjigaDP U`ice od kojih se 15 komada pla}a, a 5 ko-mada se poklanja zbog proslave 70 godina ne-prekidnog rada.

Na sednici odr`anoj 17. marta, IO SPOS-aje doneo slede}e odluke. Svako dru{tvo p~ela-ra koje broji do 100 ~lanova dobi}e jedan pri-merak Zbornika sa Kongresa, a raspodela }ebiti izvr{ena na osnovu evidencije ~lanstva za2007. godinu. Odobreni su tro{kovi ru~ka zaSkup{tinu SPOS-a, odr`anu 24. februara 2007.na Veterinarskom fakultetu. Razmatran je radKomisija SPOS-a i odlu~eno je da sastav ko-

misija za nagrade i priznanja, za predava~e iza medonosno bilje ostane isti. U Komisiju zame|unarodnu saradnju su izabrani prof. drZoran Stanimirovi} i Lev Plu`nikov, umestoprof. dr Mi}e Mladenovi}a i prof. dr Milana]irovi}a. U Komisiju za bolesti p~ela je ume-sto Avramovi} Dragana izabran Baci} Dra-gan, a za predsednika je imenovan Jo`ef Agar-di. Za Koordinatora SPOS-a za saradnju sadr`avnim organima od 17. marta 2007. imeno-van je dr med. Rodoljub @ivadinovi}, a odlukao naknadi za anga`ovanje bi}e doneta na na-rednom sastanku. Putni tro{kovi }e mu bitinadokna|ivani bez dnevnica. @ivoslav Stoja-novi} i Jo`ef Agardi predstavlja}e SPOS naprvom Kongresu Balkanske federacije p~elar-skih organizacija od 29. marta do 1. aprila2007. godine u Istanbulu. @ivoslav Stojanovi}i Rodoljub @ivadinovi} predstavlja}e SPOS naKongresu Apimondije u Melburnu septembra2007. godine. Prihvata se u~e{}e u Organizaci-onom odboru za izlo`bu Ta{majdan 2007. uzslede}e uslove: 1) da se odluke donose kon-senzusom, tj. da nema preglasavanja; 2) daugovorom bude predvi|eno da se radi supera-naliza u slu~aju da prva analiza poka`e nepo-voljne rezultate i to o tro{ku onog koji tra`i su-peranalizu, sa pravom za objavljivanje u ~aso-pisu P~elar.

IZVE[TIZVE[TAJAJ SASA SEDNICSEDNICAA IOIO SPOSSPOS -a -a

P^ELAR, maj 2007. 229

IN MEMORIAM

Marinkovi} Vitomir, p~elar izSmederevske Palanke, preminuo je6. januara 2007. godine u 81. godini`ivota.

P~elarstvom se bavio ~itavih 65godina od svoje rane mladosti. Du-gogodi{nji je ~lan SPOS-a i dru{tvap~elara „Jasenica“ u SmederevskojPalanci. Dobitnik je mnogih nagrada, diplome pro-fesora Jovana @ivanovi}a, diplome Zaslu`ni p~elar,Zlatne p~ele i mnogih drugih priznanja.

DP „Jasenica“

Na samom po~etku 2007. godineprestalo je da kuca plemenito srceMilana Te{i}a, prvog i po~asnogpredsednika udru`enja „^a~anskap~ela“ iz ^a~ka.

U 88. godini za sobom ostavi 80ko{nica. Poratni poljoprivrednistru~njak, dobro je znao spregu bilja-

ka i p~ele. Diploma „Jovan @ivanovi}“ i ostala p~e-larska priznanja krasila su zidove njegove ku}e.

Tih, smiren, pun znanja i p~elarskog iskustva,svakog je podu~avao. Ve~na mu slava i hvala!

DP „^a~anska p~ela“, ^a~ak

26. juna 2006. godine preminuoje ~lan Dru{tva p~elara „^a~ak“ Pe-tar Had`i}. Bio je p~elar hobista ce-log `ivota. Zaljubljen u p~ele i dokraja `ivota odan svome Dru{tvu.Spreman da pomogne svakom p~ela-ru. Organizator je proslave DP „^a-~ak“ 2005. godine. Neka mu je slavai hvala za sve {to je uradio za p~elarstvo.

DP „^a~ak“

Zauvek nas je napustio na{ drugi p~elar Zvonimir Vasi}(1945–2006). S po{tovanjem ~uva-}emo uspomenu na njega. Neka muje ve~na slava i hvala za sve {to jeu~inio za p~elarstvo.

DP Veliko Gradi{te i Golubac

Mari} Dragan,p~elar iz Bajine Ba{te, tragi~no je iz-gubio `ivot 31. januara 2007. Bio je~lan Dru{tva p~elara „Polen“, ugle-dan i vredan p~elar. Neka po~iva umiru i neka mu je ve~na slava i hva-la.

DP Bajina Ba{ta

230 P^ELAR, maj 2007.

11319 Krwevo, Bul. oslobo|ewa 16tel: 026/821-080; 064/864-20-19; 064/864-20-21

E-mail: cmana-promet@ptt.yu

Proizvodi, otkupquje, pakuje i plasira med i ostale p~eliwe proizvode preko trgovine {irom Srbije

P^ELAR, maj 2007. 231

232 P^ELAR, maj 2007.

P^ELAR, maj 2007. 233

234 P^ELAR, maj 2007.

P^ELAR, maj 2007. 235

236 P^ELAR, maj 2007.

P^ELAR, maj 2007. 237

238 P^ELAR, maj 2007.

P^ELAR, maj 2007. 239

Na prodaju p~elinja dru{tva u novim LR ko{nica-ma. Proizvodim LR, FR ko{nice. 063/85-99-079,013/633-301

Knjigu APITERAPIJA od Dr Mladenova i MilenkaRadosavovi}a, nagra|enu zlatom Apimondije,mo`ete naru~iti.

034/316-402, 064/3221-311

Prodajem med i polen. Bo`endi} Rajko, [id.022/710-619

Prodajem vi{e komada DB i LR ko{nica i elemena-ta istih. 011/84-16-597, 063/757-800

MEPOLIS MED. OTKUPLJUJEM P^ELINJE PROIZVODE.

063/316-844, 011/2390-893, 011/3543-116

Papiri}i za dimljenje protiv varoe – li~no ilipouze}em. Filipovi} – U`ice. 031/513-687, 563-882, 524-172 (u prodavnici), 063/639-424

Povoljno prodajem rojeve ili dru{tva, med, ko{nice,ramove. 026/221-255, 063/8458-705

Prodajem 100 DB, LR dru{tava pre bagrema, 100rojeva od 1. juna. Pavlovi}.

015/510-241, 063/7561-513

Prodajem u maju rojeve na LR i DB ramovima.Ratko Krneta, Pinosava. 011/3906-968

Ko{nice LR, 40 komada, sa p~elama, rojevi u junu.Z. Mladenovi}.

011/8232-390, 063/8830-953

Otkupljujemo vosak, cijena ~etiri evra. Medimpex.99 387 55 771-693, 99 387 65 539-301

Prodajemo p~elinja dru{tva na 7 i 10 DB ramova uaprilu i paketne rojeve. 063/884-3342, 037/788-140, @arko, Varvarin; 063/869-1978, 037/789-036,Dragan, Varvarin

Prodajem med bagremov. Miroslav Neresnica.064/257-0105

Prodajem p~elinja dru{tva na LR ramovima sa ilibez ko{nica. Stevanovi} Gvozden, U`ice.

031/520-249

Prodajem p~elinja dru{tva na LR ramovima, rojevep~ela i med. 015/662-737, 063/7810-131

Otkupljujem vosak, dro`dinu (voskovarinu) i sa}e.Pe|a, Leskovac.

064/613-31-78, 016/281-674

Prodajem 46 A@ ko{nica sa p~elama. MilanParipovi}, Aran|elovac.

034/725-825, 011/3344-732, 064/1859-645

Prodajem kamion TAM sa A@ ko{nicama ip~elama. 012/532-909, 064/810-6916

Kupujem vosak, voskovarinu (dro`dinu). Ignjatovi}Mijomir, Po`arevac.

012/213-532

Prodajem Zastavu 435-10, sa 50 A@ ko{nica sap~elama, sve u vrlo dobrom stanju.

021/431-792

Prodajem PVC mati~ne re{etke, hranilice 2,5 litra,be`alice, boksese, kaveze, be`alica za leto.

014/222-700, 064/65-11-500

Prodajem kvalitetna dru{tva i rojeve. BiH 065/520-326, 065/482-655, Srbija 065/2012-903

Prodajem paketne rojeve. Mirko, Varvarin.037/788-118, 062/510-917

Prodajem paketne rojeve. Miroljub i Bobi,Varvarin. 037/788-223, 063/891-1980

240 P^ELAR, maj 2007.

Prodajem rojeve na ramovima, isporuka pre pa{e.Mila, Izbenica.

037/793-821, 063/770-3476

Rojevi na LR ramovima. Isporuka u Zemunu.Jovanovi}. 011/102-177, 064/39-39-346

Rojevi na LR ramovima. Isporuka u Zemunu.Aleksandar Kaplij. 011/2109-804

P~elinjaci STE@IK, u saradnji sa centrom za selek-ciju matica TIMOMED, nude tokom cele godinematice, rojeve, proizvodna dru{tva. Ljubi{a,Kragujevac,

034/36-11-22, 063/81-83-623

Prodajem kompletan p~elinjak – 65 DB dese-toramnih i 15 LR ko{nica. 063/877-4077

Paketni rojevi, 1,2 kg, 20 evra. Profesionalna opre-ma (ko{nice, ramovi itd). Dipl. ing. Mladen Krsti}, ALEKSINAC.

018/801-280, 064/196-40-10

Prodajem LR ko{nice sa zdravim p~elama, FAPFurgon name{tajac, kante za med. 9936/20-9-766-371, 064/201-64-32

Prodajem TAM 6500 sa 60 A@ ko{nica. 019/428-211

Prodajem 10 odli~nih dru{tava (po pet u dadanka-ma i kongresovkama).

011/2980-173, 011/3320-861, 064/493-6457

Prodajem rojeve na A@ i LR ramu. Radovan, P.Skela. 064/613-98-46

Prodajem polen i med. Narand`i} Milan, [id.022/710-998

Jeftino prodajem p~elinjak sa 30 ko{nica, mo`e ipojedina~no. 022/224-371

Prodajem petoramne LR rojeve. Goran ^akardi}.011/812-04-91, 064/38-32-512

Prodajem kontejner 24 A@ ko{nice, naseljen, roje-vi, stresa~i. 015/510-027, 064/350-99-01

Prodajem rojeve, dru{tva na DB i LR ramovima,paketne rojeve, selekcionisane matice. Igor.

063/63-00-29

Prodajem LR dru{tva i rojeve posle bagremovepa{e. Vra{tanovi}. 026/317-788

Prodajem mikro rojeve, rojeve, p~elinja dru{tva.Stojadin Bojovi}.

031/811-810, 064/317-12-97

Prodajem paketne rojeve i na LR i DB ramovima umaju i junu. 011/8120-773, 063/80-94-976

Najsavremenije skuplja~e polena i hvataljke rojeva{aljem pouze}em. Jev|ovi}.

034/340-785, 063/717-9876

P~elari zainteresovani za su{ionik polena, pozoviteJev|ovi}a!

034/340-785, 063/717-9876

Izra|ujem i prodajem kalupe za izlivanjemati~njaka za proizvodnju mle~a i matica. Gali}.

034/381-019, 034/570-384

Povoljno prodajem 4 Fararove ko{nice sa ramovi-ma. 011/81-82-040, 011/158-313

Kompletne rojeve i med prodajem neprekidno.Kova~evi}. 063/842-61-87, 064/490-44-95

Prodajem 15 dru{tava sa ko{nicama na LR ramovi-ma. Medi}. 011/3173-180

Prodajem 12 DB dru{tava na pa{i, rojeve. Gli{i}.014/80-031, 063/8840-231

Prodajem 22 ko{nice sa p~elama A@-10 i 12 rojeva.\urovi}. 022/612-452

Prodajem kante za med zapremine 35 kg, tezgu zaprodaju i {ator za vrcanje meda. 011/612-004

Knjigu „Darovi prirode – Apiterapijski pristup“mr @arka Stepanovi}a naru~ite na 011/595-004.Preko 10 knjiga popust 20%.

CIP - Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd638.1

P^ELAR : ~asopis za p~elarstvo / glavni i odgovorni urednik Rodoljub @ivadinovi}. - God. 1, br. 1. (januar 1898) - . -Beograd : Savez p~elarskih organizacija Srbije, 1898 - (Lapovo : Kolor pres). - 24 cmMese~noISSN 0350-431X = P~elarCOBISS.SR-ID 15913218

Posetite nas na Novosadskom poljoprivrednom sajmu

od 12. do 19. maja 2007. godine. Izla`emoispred hale 8 na glavnom ulazu.