Izvidjac broj 3

Програмско гласило Савеза извиђача СрбијеДецембар 2008 године • Излази три пута годишње • Број 3

ISBN

035

4962

3

Реч уредника

Драги моји извиђачи, ЗДРАВО!

Прошло је још једно лето и наредна зима нам се ближи крупним корацима. Такобрзо, готово неприметно, дођосмо и до трећег броја Извиђача. Не волим јесен.Још мање зиму. Једина предност ових годишњих доба је што имам времена задобру књигу, у топлој соби. Непосредно пре писања текста за уводне странице,познатијег као ”Реч уредника”, прочитала сам текст у дневним новинама омладићу из Вршца, који је фантастичан хемичар, члан истраживачког тимаПетнице, одличан ученик и фантастична особа. А знате како живи? У кући,која се тешко може и назвати кућом, без струје и воде. Са својих 1,90м купа се укориту дужине 1м! И ништа га од тога не спречава да буде одличан ђак. Да идеравно ка свом циљу. Да се не осврће на препреке, већ да их храбро превазилази. Аразлог је само један – он ЗНА колико је образовање важно. Он ЗНА да је јединошто Вам нико, никада, ни на који начин не може узети – знање.Зато учите. Читајте. Вежбајте Ваше мождане вијуге. Искористите свакисекунд да упознате нове ствари, да истражите нове сфере, да сазнате више ивише. Не пропустите ни један тренутак, зграбите сваку прилику. Верујте у оношто знате и будите свесни свега онога што не знате. Ставите своја стопалачврсто на земљу и гледајте напред. Покушајте да промените мале ствари.Једнога дана видећете колико су и оне велике. И... ако већ нисте погледајтефилм ”Друштво мртвих песника”. До следећег броја ”Carpe Diem”.

Маријана Милетић,главни уредник

Издавач:САВЕЗ ИЗВИЂАЧА СРБИЈЕБулевар уметности 27 пф7

11150 Београд[email protected]/3113658

Председник издавачког савета:Момчило Петковић

Издавачки савет:Старешинство СИСе

Одговорни уредник:Зоран Петровић

Главни уредник:Маријана Милетић

Технички уредник:Никола Николић

Редакција:Иван Илијевски, Милена Јанковић, Иван

Николић, Стеван Ристић

Обрада текста:Александар Јанковић

Дизајн и прелом текста:Ливиа Радвански

Излази:три пута годишње

Штампа:”Чугура Принт”, www.cugura.rs

Електронска адреса редакције:[email protected]

30..........Наш ритам

4.............Флора

5..........Фауна6, 7..........Полетарчево ћошенце

8, 9..........Извиђачи и планинке

10, 11..........Пионирство

12, 13..........Поречани

18........Брђанска кухиња

19..........Играјмо се

20, 21..........Путујмо заједно

24, 25..........Мој рачунар

26, 27..........Мала школа фотографије

28, 29..........Забавне стране

Садржај:

БРОЈ 32 ДЕЦЕМБАР 2008 • ИЗВИЂАЧ 3

ФЛОРА

ФАУ

НА

Шуме СрбијеУ овом броју „Извиђача“ говорићемоо шумама Србије, тачније њиховимкарактеристикама и врстама дрвећа.Површина Републике Србије износи 88361km2 од чега 24297 km2 прекривају шуме(27,3 % од укупне теритирије земље).Шумовитост се битно разликује од регионадо региона. Тако, на пример, у Војводиније она свега 6,8 %, у централној Србији 32,8%, док је на Косову и Метохији чак 39,4 %.У државном и друштвеном власништву сеналази 50, 91 %, а у приватном 49,09 %шума у Србији. По подацима ЈП „Србијашуме“ структура шумског фонда уСрбији је следећа: високе природне шуме41%, високе вештачки подигнуте шуме15%, изданачке шуме 30%, шикаре 6% ишибљаци 8%. Што се тиче структуре поврстама дрвећа она је следећа: буква 75%,храст 11%, цер 7%, остало листопаднодрвеће 7%. Од четинара, највише сузаступљене смрча и јела са 53%, затимследе црни и бели бор са 44%, док суостале врсте четинара заступљене свега у3%. Панчићева оморика је посебна врстачетинара и расте само у Србији.

У овом и наредним бројевима „Извиђача“писаћемо о најзаступљенијим врстамадрвећа у Србији. Почећемо од букве којуможемо сматрати „краљицом“ српскихшума, обзиром да покрива преко 18000km2 територије наше земље.

Буква

Распрострањеност

Буква је једно од десет врста дрвећа изрода Fagus, фамилија Fagaceae. То јелистопадно дрво које расте у Европи,Азији и Северној Америци. Постојии више десетина врста тзв. „лажнебукве“ која расте углавном у пределимајужне хемисфере. Две најпознатије инајраспрострањеније врсте букве суАмеричка буква, која претежно расте уисточним крајевима Северне Америкеи Европска буква која расте у Европи иАзији.

Карактеристике

Буква може да нарасте и до 40 метара увисину, а ширина стабла може достићии 1 метар. Крошња је најчешће широкозаобљена. Кора је сива и танка. Лишће јеелипсастог облика, дужине до 8 цм. Младлист букве је богат витамином Ц. Букварасте веома споро, али зато њен животнивек може бити и преко 400 година.

Примена

Буква je веома значајно дрво и саекономског аспекта. Буквино дрво јеотпорно на влагу, па се као таквo веомачесто користи у индустрији за израдудрвне грађе, израду намештаја, алата,као и у бродоградњи. Није реткост да сеод буквиног дрвета израђују и различитиукраси у ентеријеру и екстеријеру. Упионирству, патенти прављени од букветакође могу веома дуго трајати, чак и донеколико деценија!

Белоглави супБелоглави суп (Gуps fulvus) је врста орлалешинара, изузетно велика, са распономкрила и до 280 cm. Дужина птице је око1m, а може живети и до 40 година. Тежакје између осам и девет килограма, а ређипримерци могу достићи тежину и доједанаест килограма.

Распрострањеност, станиште

Белоглави суп живи у југозападним и централним деловима Азије, појединим деловима северне Африке, те Пиринејског ијужним деловима Балканског полуострва(укључујући и Србију), а ређе се могу видети у другим деловима Африке и на Арабијском полуострву.

Највеће станиште Белоглавог супа коднас, али и једно од највећих у Европи, јеРезерват „Увац“ који се налази у југозападној Србији, у оквиру Старовлашко –рашке висије. 1990. године око увачких језера преживело је свега седам парова овептице. 1994. године основан је Фонд за заштиту птица грабљивица „Белоглави суп“и отворено хранилиште Манастирина, накоје се износе тела мртвих животиња којесу искључива храна ове врсте. 2007. године број белоглавих супова у овом резервату је износио око три стотине.

Размножавање

Белоглави супови полно сазревају са окопет година. Крајем јануара или почеткомфебруара месеца, женка полаже једно јаје,а наредна два месеца на њему леже обародитеља. Гнездо белоглавог супа је увекизграђено високо на кречњачким стенама.Гнежђење је скоро увег групно, у колонијама. Ретки су изоловани парови белоглавих супова. Младунац у гнезду проводи четири месеца пре свог првог лета.

Исхрана

Белоглави суп је лешинар и искључивосе храни угинулим животињама. На тајначин он „рециклира“ угинули отпад изприроде, чиме спречава ширење заразнихболести. Никада не лови, јер га то неинтересује.

И.И.

И.И


ПОЛЕТ

АРЧ

ЕВО ЋОШЕН

ЦЕ П

ОЛЕТА

РЧЕВО ЋОШЕН

ЦЕ

Зиднe нoвинeПoслe дугoг путoвaњaпoлeтaрци и пчeлицe сустигли нa мoрe. Сви су сeсмeстили и пoпeли у кућицeдa oдмoрe oд нaпoрнoг путa.Прe ручкa имaли су jeднузaнимљиву aктивнoст, дaнaпрaвe зиднe нoвинe.Дoбили су сaв пoтрeбaнприбoр зa цртaњe: oлoвкe,флoмaстeрe, бojицe и хaмeрпaпир. Дoгoвoрили су сeдa зajeдничким снaгaмaнaпрaвe нajлeпшe пaнoeкojи би кaсниje крaсилитaбoр. Гужвa je нaстaлaкaдa су прeдвoдници рeклидeци дa je oстaлo мaлoврeмeнa. И пoрeд тe силнeтркe сви су зaвршили нaврeмe и нa крajу je свeдoбрo испaлo.

Нaтaлиja ГaгулићAлeксaндрa ЂoрђeвићКaтaринa Мaринкoвић

Интервју саЗдравком, барбомбродића ''Дадо'' изПрчњаДана 27.8.2008. ишли суучесници и организаториколоније полетараца наизлет бродићем у обилазакБококоторског залива.Бродићемјеуправљаобарба(кормилар и механичарбродића) Здравко. Интервјује направио полетарацАлександар Кржић.Александар: Колико дугорадите овај посао?Здравко: Радим овај посаоод 1965 године, са малимпрекидима.Александар: Шта вас јепривукло да радите овајпосао?Здравко: Моја породица сеоддавнинабавирибарствоми овим послом па сам и јанаставио са традицијом.Александар: Како сеосећате када путујетебродом?Здравко: Врло љепо, увекима веселих, знатижељних,насмијаних путника исваки дан се понавља нанеки други начин.

Александар: Да ли степловили неким другимморем и колико далеко?Здравко: Нисам пловиодругим морем и нисампловио далеко. Радиосам у поправци бродова убродоградилишту Бијелау Заливу, и понекад смоте бродове испробавалипловећи 18 миља од обале.Александар: Да ли вам седесило да неко падне сабродића?Здравко: Дешавало се, алисе увек добро завршило.Александар: Пловите лисваког дана?Здравко: Да, пловим свакогдана.Александар: Да ли бистеволели да постанете чланИзвиђача?Здравко: То је замене достакасно, имам шездесетгодина (смех).

Александар Кржић

СтoливСтoлив je дoстa лeпo мeстo.У Стoливу су мнoгe улицeускe и тeснe, имa пунoлeпих пaлми, лeпих плaжa,рaзних вeликих и мaлихбрoдoвa, jaхти и чaмaцa.Нeмa oтвoрeнoг мoрa,свудa oкoлo мoгу сe видeтиjaкo висoкe стeнe и брдa.Кoд нaс у тaбoру пoстojикaнтинa, тeрaсa и кухињa.Тaбoр je вeлики и имa дoстaкућицa. Увeк имa гoстиjу.

Увeчe je мaлo хлaдниje aлитo нe смeтa. У Стoливу jeмнoгo лeпo и прeпoручилибисмo свимa дa дoђу и у тoсe увeрe и сaми.

Вaњa ТaсeвскиЂoрђe СтaнojeвићБрaнкo Jaкимoвски

Нa брoдићуВoжњa брoдићeм je свимaбилa интeрeсaнтнa. Пoштoje билo пунo пчeлицa ипoлeтaрaцa сви су мoрaлидa сe смeстe у двa брoдићa.Зa врeмe вoжњe вoдичи супричaли o Бoкoкoтoрскoмзaливу. Дoстa je бруjaлo

збoг мoтoрa и jeдвa су сeчули. Вeтaр je jaкo дувaoи зaмaлo je нeкимa oдувaoкaчкeтe. Сви су билисрeћни a нeкимa je чaк ибиo први пут дa сe вoзeбрoдићeм. Сви су пeвaлии р8aдoснo сe oсмeхивaли.Нaжaлoст, вoжњa ниjeбилa тoликo дугa aли jeзaтo билa нeзaбoрaвнa.

Кoстa МeђeдoвићAшaнин Aндриja

М. Нeдић

Пoсeтa цркви Гoспaoд ШкрпjeлaНaкoнпoсeтeгрaдуПeрaстусви учeсници Кoлoниjeпoлeтaрaцa брoдићeм суoтишли дo црквe Гoспa oдШкрпjeлa.Дoкнaмjeкустoспричao o лeгeнди вeзaнojзa икoну сви су глeдaлиу рaзнe прeлeпe вeликeсликe кoje су крaсилe цeлуцркву. Нисмo мoгли a дaнe уoчимo 2000 срeбрних

плoчицa. Њих су дoнoсилиљуди у знaк зaхвaлнoстиГoспи oд шкрпjeлa. Тo jeнajвeћa кoлeкциja нa свeту.Нaкoн причe пoшли смo уoбилaзaк музeja и купoвaлисмo сувeнирe. Нa крajусмo сe сви сликaли тaмo изaдoвoљни крeнули нaзaд убрoдић.

Милoш ВaсићAлeксaндaр Ђoрђeвић

КЗП 28.8.2008.Сви пoлeтaрци и пчeлицe сужeљнo ишчeкивaли глуму.Кaдa je дoшao тaj трeнутaкглумe првo су глумили’’Сунђeр Бoб’’ и ’’Шaшaвaдружинa’’. Oдличнo суглумили и пoкaзивaлитрикoвe кaртaмa. Кaдa jeнaшa eкипa билa нa рeду jaсaм пoкaзивaлa гимнaстику.Нaшa другaрицa Смиљaнaм je oтпeвaлa двe пeсмe,Урoшjeпoкaзивaoнeoбичнe

трикoвe сa кaртaмa.Пoсeбaн утисaк нa свeje oстaвиo скeч кaдa судeчaци нa прeвaру трaзиликeкс нa пoлeтaрцимa кojису сe прe тoгa зaмeнили сaпчeлицaмa кoje су лeжaлeнa ћeбeту. Кaсниje смoсви слушaли 4. дeo причeРoбинзoн Крусo a пoтoмoтишли у свoje кућицe.

Jулиjaнa ВaсилoвМaja Филипoвић

Тaтjaнa Кoвaчeвић

Kолонијa полетараца ”Столив 2008”У овом броју у оквиру рубрике ”Полетарчево ћошенце” представићемо Вам делићновина са колоније полетараца ”Столив 2008”, која је одржана у Столиву, на Црногорскомприморју, у кампу О.И. ”Лола” из Ниша. На колонији је учествовало 60 полетарацаи пчелица из 6 одреда. У наредних неколико редова покушаћемо да Вам бар малодочарамо како су се наши најмлађи извиђачи провели. По текстовима који су објављени уновинама колоније, не преостаје ми ништа друго него да жалим што нисам била са њимаи уживала у новим сазнањима и дружењу. Шта рећи? Читајте, гледајте и УЖИВАЈТЕ!Слике са колоније полетараца можете погледати на следећој интернет адреси:http://picasaweb.google.com/poletarci.pcelice/KolonijaPoletaracaSTOLIV2008#Новине са колоније полетараца можете преузети на следећој адреси:http://www.izvidjaci.net/index.php?option=com_content&view=frontpage&Itemid=1&limitstart=8


ИЗВ

ИЂАЧ

И И ПЛАНИНКЕ И

ЗВИЂАЧИ

И ПЛАНИНКЕ

БУСОЛА(други део)

Поделе

У броју 2 Извиђача научили сте какоизгледа и како се користи бусола. Наравноима још функција бусоле које ћемовидети. Овог пута рећићемо неколикоречи о поделама на бусоли. Поред бусолеМ53 постоје и друге које могу користитиразличите поделе.

1.Обична, сексагезимална подела

Ова подела дели круг на 360 степени, свакистепен на 60 минута а сваки минут на60 секунди. На бусоли М 53 то је спољнаподела на доњој страни лимба. За некерадње та је подела најбоља, али не и за свеоријентацијске задатке. Обзиром на то даје та подела најразумљивија већини људи,обавезно је сусрећемо на свим врстамабусола. Тешкоће настају због њенесексагезималне поделе, која неизвежбаномкориснику, ненавикнутом на децималнисистем, причињава потешкоће.

2. Подела на хиљадите (‰)

Та подела је настала, пре свега, због војнихпотреба. Замислимо круг са пречником 1км. Обим таквог круга лако израчунамо ион износи 6.283 м, али ради једноставнијегпоступка тај обим се заокружује на 6.400м. Тиме се свесно греши само за 1,8%. Тајкруг, са израчунатим обимом, узима се занашу нову поделу. Практично, може сетврдити да је реч о кругу полупречника1000 м, јер свакој јединици (хиљадитом)одговара лук дужине 1 м на обиму. Ако смосе истовремено одлучили да подела будедецимална, тада смо тиме и дефинисалинашу поделу. Предност такве поделеје, пре свега, у практичности приликомнеких поступака за време оријентације ибоље прецизности. Неке државе (источнеземље) извршиле су заокружење надоле,тј. од 6283 м на 6000 хиљадитих. Грешка

је 4,7%, али је подела практичнија. Битноје да се грешком међусобно не замене обеподеле.

3. Остале поделе

Осим помнутих подела постоје и некедруге. Немачка, уместо сексагезималнеподеле од 360 степени, деле круг на400 степени (гради). Слична поделана хиљадите је такозвана “радианскаподела”, али се приликом оријентације неупотребљава.

Месец у оријентацији

Месец је земљин сателит који свакидан изађе на истоку а зађе на западу.Његово кретање је слично дневномкретању сунца. Међутим, месец и излазии залази у различите сате. Заостаједневно 53 минута (или 13 степени) зазвездама (некретницама). Његов пут јеу виду мало спљоштене елипсе и за петстепени је нагнут према еклиптици. Збогтога у различитим раздобљима месецвидимо различито. Те промене називамомесечевим менама или фазама; првачетврт, пун месец и задња четврт.Месецом се, исто тако, користимоприликом оријентације.

• Пун месец је око 18 часова приближно наистоку, око 24 часа на југу и око 6 часована западу.• Прва четврт је у подне на истоку, око 18часова на југу а у поноћ на западу.• Последња четврт је у поноћ на истоку,око 6 часова на југу а у подне на западу.Месец, међутим може да послужи заприближну орјентацију. Ноћу је бољаоријентација према звездама (северњача).Ако познајемо месечеве мене лакше ћемопланирати ноћно кретање, јер ћемо знати

која јачина светлости и каква видљивостнас очекује у природи без других извораосветљења. У томе ће нам помоћи свакииоле бољи календар јер су у њему означенемесечеве мене по данима (верски календарнпр.).

Планирање времена кретања наизлету, походу...

Приликом припреме излета и кретања,нарочито по непознатом или тешкопроходном земљишту, добро је направитискицу пута којим ћемо се кретати и доброиспланирати време које нам је потребно.Ово је важно због опреме коју требапонети, хране и воде, да нам се не бидесило да останемо нарочито без воде ибез знања где је можемо наћи.За прављење једног таквог плана кретањанеопходно је познавати неке норме.Норме су засноване на искуствима иупоређивањима различитих терена. У

равници и на брежуљкастом земљиштуза 1 километар хода потребно нам је око10 до 12 минута. У планини, међутимза сваких 100 метара висинске разликеутрошићемо додатних 15 минута. За већиуспон, до 1000 метара, потребно нам језаједно са одмором и освежењем, ужином,око 3 сата.При спусту, кретању у спусту потребно јеупола мање времена. Потребно је знати

да се појединац или мања група крећубрже него већа група. Такође различитастаросна структура групе диктира својтемпо, нпр. полетарци...У графикону се налазе релативна временаза неке удаљености која ће вам помоћи упланирању кретања.Пример коришћења графикона;Планирамо поход на хоризонталнојраздаљини од 3 километра и у исто времеуспон на висину од 200 метара.У графикону потражимо код раздаљине 3километра и успона 200 метара најближукриву која даје податак о приближнопотребном времену. У овом случају бићепотребно око 50 минута. Ако погледамона истој криви, колико се за исто времеможемо спустити на истој хоризонталнојдаљини, видимо да је то око 420 метара.

А.Ј.


ПИОНИРС

ТВО

ПИОНИРС

ТВО

Одржавање опреме Текстил

Све текстилне ствари обавезно држати уормарићима или сандуцима. Не држатиствари на отвореном због, прашине,влаге, инсеката и евентуално различитихврста глодара који их могу оштетити.За заштиту од мољаца који се готовообавезно појављују када се неке стварине користе често, користити некоспецијално средство. Као најјефтиније инајједноставније средство против мољацаможе се употребити лавандин цвет илилавандино уље (парче вате или тканинеумочимо у лавандино уље).

Шатори

После употребе, шаторе обавезноосушити, очистити од прљавштине, патек онда спаковати. Никада не паковативлажан шатор, јер уколико то учинимо запар дана ће се убуђати, а тада више нијеза употребу. Пошто су шатори најчешћегломазни и не могу стати у некакве сандукеи сл. могу се држати на отвореном, алипод условом да буду подигнути од земљебарем пола метра. За шаторе су најбољеметалне полице јер се глодари не могу узњих пењати, па самим тим ни оштетитишатор. Као одличне полице могу секористити стари метални кревети.

Лекови, санитетски материјал

Све важи исто као и за храну: проверити роктрајања, чувати на сувом и хладном местуу посебим торбицама или сандуцима.

Хемијска средства

Сапуне, детерџенте и сл. најбоље је чуватиу неком пластичном сандуку или кофи. Утом случају, чак и да се нешто проспе,нема где да оде, већ се задржава само натом месту.

Електрични уређаји

Сви електрични уређаји требају да будуспаковани у картонске или неке другекутије или, уколико немамо кутију,прекривени тканином. Влага и прашинасу значајни елементи који могу дасметају при раду уређаја и чак га могу иоштетити.

Шта са расходованом опремом?

Након година коришћења неке ствари,она се најчешће поквари, поломи илиједноставно из неког другог разлогапостане неупотребљива. Пре него штонеку ствар одбацимо, требамо да сагледамомало шта од ње можемо искориститии сачувати. На пример, уколико имамостари шатор који није више за употребуможемо са њега скинути канапе, пишкотеи све остало што може да нам послужи.Чак га можемо и исећи и претворити укрпе за брисање. Уколико имамо некакавстари апарат, са њега треба да скинемо свешрафове, матице, подлошке, жице...Дакле, увек гледамо да нам што вишеостане и да на најбољи могући начинуштедимо. Уколико имамо неки део занас „нема зиме“ , јер ћемо увек моћи да газаменимо уколико затреба.

И.И.

Стање у економату после логоровањаје често хаотично. Ствари из камионаистоварене на брзину често су самоубачене и стављене на гомилу... Одмахпри истовару потребно је да сваку стварставимо на своје место да бисмо јесачували од пропадања. Овде можетепрочитати неколико савета и идејакако да се организујете при сређивањуекономата.Обично када се пише о пионирству свиочекују текстове о штапу и канапу. Бићеи тога у наредним бројевима, али пре тогапотребно је да научимо и неке стварикоје, барем ја, нисам видео ни у једномприручнику који је код нас издат, баремне у последње време. Те ствари су честовеома директно повезане са пионирством,у смислу коришћења опреме и алата ињеговог чувања.Није добар онај извиђач који послеупотребе тестере је једноставно баци наземљу или остави да кисне. Прави извиђачмора да зна и да чува, јер то што користиније само за њега већ и за друге. Даклемало ћемо о овоме...

Алаt

Алат очистити од остатака прљавштине,изгланцати крпом и оставити на сувомместу. Уколико је одређена алатка зарђала,потребно ју је ишмирглати на том местуи науљити. Када смо на табору, за алатје најбоље направити надстрешницу одшаторских крила. На тај начин алат језаштићен од кише, а ипак је на сунцу иветру, што је добро због сушења алатауколико је влажан.

Канистери за воду

Канистери у којима се чува вода за пићеобавезно морају да буду затворени како бисе спречило упадање прашине и осталих

нечистоћа. Пре сваке употребе, канистериспрати чистом пијаћом водом. Понекадје потребно да отворимо главни отворканстера да би вода могла да излази. Даби спречили упадање лишћа, инсеката исл. можемо се послужити мрежицом закомарце.

Храна

Најпре проверити рок трајања. Ствари којесу покварене одмах бацити, а оне којимаје рок трајања веома кратак (јаја, млекои сл.) уколико не можемо да потрошимоу наредних неколико дана, поделимочлановима одреда да носе кућама, јерштета је бацати храну, поготово акоузмемо у обзир да на планети земљи имапреко милијарду људи који немају шта даједу!Оно што може да стоји дуже (конзервиранахрана,некеврстеповрћаисл.)складиштитина сувом и хладном месту. Уколiко немамозамрзивач или фрижидер у економату,онда храну треба склонити на место којеније директно изложено сунцу. Хрануобавезно умотати у пластичну фолију.Због појаве глодара, прехрамбенепроизводе као што су кукурузно ипшенично брашно, и други производи оджитарица, обавезно ставити и затворити унеку пластичну или другу посуду. Уколикоглодаре желимо да уништимо отровом,морамо бити обазриви и исти стављатиподаље од хране.


ПОРЕ

ЧАНИ

ПОРЕЧА

НИ

Вода – како на другу обалу?

Пошто смо у претходном броју објаснилида је прво што је потребно за постојањепоречана воља, сада ћемо се позабавитионом другом најважнијом ствари запоречане, а то је вода. Ипак, није речсамо о води, већ и о нашој жељи да туводу савладамо или на неки други начинискористимо. Још од праисторије човекје покушавао да ову жељу испуни. Тако

је прво видевши рибе и друге животиње уводи покушао да плива. У овом тренутку,некима од вас који су моје генерације, паи старији пашће на памет чувени цртаћса Шиљом, који нас води кроз прапочеткечовековог преласка преко воде. За онекојима је овај цртаћ непознат, довољноје да замислите себе када сте првипут покушали да научите да пливате.Вероватно сте само млатарали рукама иногама док нисте савладали страх, а кадасте се опустили и мало ускладили покретепочели сте да пливате. Тако је слично било

и са нашим прецима који су покушавали данауче да пливају, само што у праисторијиније било школа пливања, а ни извиђачапоречана који би им у томе помогли. Одтада па до данас пливање је остало основнии најједноставнији начин за прелазак надругу обалу. А одатле је и основно правилобезбедности у поречанству, а може се рећии један незванични поречански закон којигласи: нико не сме учествовати у билокаквој активности на води (а ни поредње) а да пре тога није научио да плива.Када научимо да пливамо и то добро,онда можемо да пробамо да пређемо на

другу обалу, а да се не поквасимо. То јенајлакше урадити помоћу чамца или акочамац немамо, можемо направити сплавод приручног материјала. Ово друго јевеома занимљива активност која намможе помоћи у увежбавању пионирскихвештина. Међутим, сплаварење на оваквимсплавовима ипак подразумева и квашење.Чамаца и сплавова има разних типова алипоречани најчешће користе два: гуменичамац којим се може превозити различитброј особа и који је практично немогуће

преврнути и кану којим се најчешћепревозе две особе, али који се преврћелакше. Због тога када учимо да весламоникада не улазимо у кану пре него штозавршимо обуку у гуменом чамцу. Инаравно, никада у чамац не улазимо безпрслука, тј појаса за спасавање.И веслање као и пливање захтевајудобру физичку кондицију јер се и чамацкреће искључиво помоћу снаге нашихмишића. Зато је наш предак, додушене у праисторији већ мало касније,за прелазак на другу обалу, поготовоако је та обала била далека, успео да

искористи снагу ветра. Једрење је дугобило једини начин за прелазак великихраздаљина, а у данашње време када суснагу ветра заменили мотори постало јеједан од најинтересантнијих спортова.Једине мане су му, на жалост, још увекрелативно скупа опрема као и недовољанброј уређених терена за једрење. Али акосе наоружате вољом и пре свега знањемкоје је неопходно стећи на састанцима упросторији пре него што се изађе на воду,онда и ове препреке нису непремостиве.

И овде важи да се у једрилицу не улазиако не знате да пливате, као и ако нистеставили појас за спасавање. Сада када смодошли до једрења, могуће је објаснитизашто чак и искусни пливачи, веслачи иједриличари увек носе појасеве када су уједрилици или у чамцу. Док се једрилицакреће, нарочито по јаком ветру веомалако може доћи до њеног превртања причему ћемо завршити у води. Али такођесе може десити да нас неки део пловилаудари, и можда чак и онесвести. У овом

случају једино што нас може спасти оддављења је појас који носимо јер ће насон брзо поставити у положај у коме нам седисајни органи неће напунити водом.Вода се не мора користити само запливање, веслање и једрење, већ и замноге друге активности. А о некима одњих писаћемо у наредним бројевима.

Никола Милојевић


* Поводом 97. година извидничкоскаутскоизвиђачке организације у Србији и Београду (1911. – 2008.)

СЕЋАЊЕ НА др. МИЛОША Ђ. ПОПОВИЋАOснивач Савеза извидника и планинки у Србији 1911. и Југославији 1921. године.*

Дневни лист „Политика“ 7.11.2004. на целојстраници објављује упозоравајући текст санаднасловом „Ерозија морала код младих“насловом „Омладинске странпутице“ иподнасловом „Источна Србија представљацрну тачку Србије када је у питању број младихкоји се опија – нежнији пол раније посеже задрогом – дилери постали инвентар школскихдворишта. Почетком 2005. Године „Политика“упозорава да малолетнички деликвенти у првупљачку иду са девет година. Од тада до данасстање је постало забрињавајуће. Београдскебесплатне дневне новине „24 сата“ 19.10.2006.на првој страни објављују текст „Великаакција против дроге у школама“ а на другојстрани текст „Наркоман са девет година“.На почетку 2008. „Политика“ се и даље бавиовом темом објављујући чланак „Зашто се ђацитуку“, а у јулу ове године добар аналитичкитекст „Малолетници све насилнији“.То је Србија на почетку 21. века, Србија 132године од рођења Милоша Ђ.Поповића, 54годину од његове смрти и 107 године од кадаје ступио на друштвену сцену Србије (1901.)после повратка из Беча, где се школовао. Тадаје имао 25 година.

Како је Србија тада изгледала?

И тада је морална криза у Србији била веомаболна, тада је Србију захватила транзицијаморала. Опадао је дотадашњи патријархалниморал (који је дејствовао по начелу: све илиништа), рушила се институција ауторитетаоличена у старешини породичне задруге,нарушено је здравље народа, а за Милоша Ђ.Поповића здравље је морално питање. Он јеговорио да је здравље „награда за моралност“.У Србији је настала празнина. У исто времеауторитет је у Европи практикован као начин.Јавља се Васа Пелагић који је указивао својимпримером и тражио да се ауторитет поновопостави, „јер власт то неће, не уме и има

преча посла“. Говорио је „Прионимо ми умниа острашћени, попунимо ту празнину којакомада, гута, усисава зарад бољитка“.„Заблуда је“, записао је тада др. Л.Димитријевић „да српски народ неће, не желида послуша...“Тај Пелагићев апел Милош Ђ.Поповић је практично почео да спроводи.Посебно је много времена посветио здрављу изаштити деце и омладине, нарочито кроз борбупротив штетног утицаја дувана и алкохола намлади организам.Организовао је прихватилишта, дечије домовеи др. Др.Милош Ђ. Поповић говорио је „Једанод првих наших задатака је да научимо да намје дужност да будемо здрави... Ту дужностморамо да испуњавамо не само себе ради већи ради своје породице, друштва и ради целогнарода и ако хоћемо – и ради целог човечанства.Милош Ђ.Поповић је оваплоћена визија очовеку трибуну, на ивици бунтовништва,неуморан, неисцрпан, који постаје ауторитет,предводник, просветитељ...

Његова основна начела су:

1. ПОЗНАЈ СЕБЕ (Сократ)2. ЉУБИ БЛИЖЊЕГ (Конфучије)3. СВИ ЗА ЈЕДНОГ – ЈЕДАН ЗА СВЕ (Соок)4. БУДИ ТРЕЗВЕН (М.Ђ.Поповић)Наш познати социолог културе др. МилошНемањић у књизи „Један век стваралачкеинтелигенције (1820. – 1920.) у одељку„научници и стручњаци у области природних,техничких и медицинских наука“ уврстио је иМилоша Ђ.Поповића (1876. – 1954.), лекарасоцијалне медицине (књига је објављена 2001.године).

Зоран МанојловићБ е о г р а д

Традиција – ризница знањаи генератор напретка

Ваљда је нормално и очекиванода се човек, уласком унеке средње, кажу зрележивотне (па и извиђачке)године,када младалачки полети самоувереност препустеместо надолазећем животном(и извиђачком) искуствуи мудрости које то добанеумитно носи, са много вишеинтересовања, уважавања,поштовања и стрпљења окрећепрошлости – покушавајућида у микроисторијама којеокупирају његов мањи или већимикросвет препозна и пронађедрагоцене по(р)уке, тражећисигурне путоказе ка будућности.Јер, у очима, ушима, главама,рукама ... мудрих и паметнихпо(р)уке прошлости обичнонепогрешиво покажу прави путка будућности.

Таложећи и слажући своја знањаи искуства кроз миленијуме,од ватре и точка па на овамо,ова наша цивилизацијанезаустављиво, брже илиспорије, иде напред. Додуше, свремена на време начини по којикорак уназад али је, обично, таиста наталожена знања, искустваи мудрост врло брзо врате направи пут. И када дође ''станипани'' решења се не налазе унајновијим цивилизацијскимтековинама високе технологијевећ, као по правилу, тамо негдекод – точка који је био на почетку свега.У одсудним ситуацијама решења налазе

најсналажљивији, најискуснијии најСПРЕМНИји, листајућиредом своје меморије и базеподатака, пребирући по свимсвојим сазнањима и искуствима,комбинујући их међусобно...И гле чуда – најинвентивнијарешења увек почивају нанајстаријим, оним простим,базичним принципима исазнањима!

И тако, стигосмо до одговора(или питања): ''Да ли је традицијасамо за музеје?''.Мудри и паметни људи, дакле,музеје доживљавају само каонајбрижније и најсигурнијечуваре традиције тј. као местана којима се традиција сакупља,обрађује, систематизује,штити... Али, пре свега – местана којима је традиција доступнаувек и свима! Свима који су већсхватили да ни цивилизација укојој живимо па ни наши личниили заједнички микросветовине почињу и не зваршавају се санама већ се темеље на хиљадама,на милионима простих (рећи ћенеки застарелих или заосталих)али важних па чак и епохалнихоткрића и чињеница. ( Јер,не заборавимо – без муње иелектрицитета не би било ниТеслиног генератора или радијапа ни рачунара и сателита. АТеслина ''чуда'' су већ одавноу музеју али је геније који јесмислио сателит или рачунарсвој цивилизацијски походзапочео правећи управо тај

исти радио, баш као и милиони основацаширом света, данас.

Фељтон: Мудровања1

ДА ЛИ ЈЕ (ИЗВИЂАЧКОЈ) ТРАДИЦИЈИ ЗАИСТА МЕСТО (САМО) У МУЗЕЈИМА?(илити: По(р)уке прошлости – извор искуства и мудрости – гаранција будућности)


И тако – сазнање по сазнање,искуство по искуство, по(р)ука по по(р)ука ... мудри, изпрошлости, кроз садашњост,сигурно корачају у будућност СПРЕМНИ за изненађења иискушења која их тамо мождачекају. Из музеја, право убудућност!!!Вероватно се већ нервознопитате о чему ја то?! И какве свеово има везе са извиђачима?!!Е па, има!

Извиђачке заблуде ипредрасуде о традицији

Извиђачи још увек стоје испредтог ''музеја'', чини ми се –убеђени да треба да продужесвојим путем, не трошећи време на тамонеке досадне, превазиђене и никомепотребне извиђачке старудије које имсе нуде унутра. Само понеко, понекадзвирне, онако – кришом кроз кључаоницуили кроз прозор, убеђен да коцкица којује видео осликава боје читавог мозаика.А и не зна да га тамо, иза врата ''музеја'',чека прекрасна и задивљујућа прича накоју ће, када је прочита до краја, и самбити поносан и СПРЕМНИји да закорачиу извиђачку будућност.

Написах све ово испровоцирана са једнестране сада већ годинама пласиранимстрахом од извиђачке прошлости у Србији(или од њених ''непожељних''делова)а са друге актуелним ставовимаи програмским заокретом светскогизвиђаштва ка темељним принципима накојима је Покрет пре стотину иједне године и зачет.Најпре је годинама уназадупорно пласирана теза оизвиђаштву у Србији као ''новоји младој организацији'' којакао таква има потребу и зановим визуелним идентитетомтј. потребу да са новим знаком

и дефинитивно раскрстиса ''мрачном'' прошлошћу и''назадном'' традицијом. Ееее, тусе запитах да ли смо ми члановиисте организације? Па, ја самчлан организације која бројидеведесет и кусур, ево још двепа сто година и поносна сам нато!Па су онда, неке вође,инструкториидомаћиизвиђачкихроничари редом констатовализамирање извиђаштва у Србији40их а ја при том приметихда они листом или нису билисавременици тог доба или суподупирали тезу ''оних'' да јесве почело од ''њих'', 50их.Иако су ме од те 1977., кадасам дала Обећање, па кроз све

извиђачке течајеве и школе упорно училида СИС постоји од 1952. – гле ти чуда,однекуд испаде 1911.! Значи, није свепочело са ''онима''?! Неко ту лаже! Упс,пардон – не говори истину! Зато што незна или зато што зна али жели да се не зна– питање је сад!

Мала истраживачка ''мисија'' крозфалсификате и оригинале извиђачкеисторије

И ту, понукана сопственим искуствомса извиђачким неистинама и мноштвомкоцкица које се никако не уклапају,почех (поред онога што сам већ знала тј.чула) да чепркам мало дубље и много,много упорније по прошлости сопственеорганизације – онако за свој рачун. У тојмојој самообразујућој ''мисији'' до ушију,

очију и руку дошло ми је штошта информација, материјала,литературе... писаних, усмених,е л е кт р он ских , . . . д омаћихи страних... И свака новаинформација донела ми је новоузбуђење и усхићење, осећајда са сваким новим сазнањемпостајем богатија и вреднија.

Знате оно – тиква која у моруврежа на њиви проналази онајправи (свој) корен. Као шлаг наторту, до руку ми, пре коју годину,дође и књига Пита Кроненберга(Piet J. Kroonenberg): ''The Undaunted – Keeping the ScoutingSpirit Alive'', у поднаслову ''TheSurvival and Revival of scoutingin central and Eastern Europe''.За оне који енглеским владају лошијечак и од мене рекла бих: ''Незастрашени– одржавајући (или чувајући) извиђачкидух живим / Опстанак и оживљавањеизвиђаштва у Централној и Источној Европи''.Лепо човек написао 414 страница оизвиђаштву у поменутим деловима Европеи на 50 страница се позабавио и нама ''одТриглава до Ђевђелије'' а понајвише одПрешева до Келебије, од 1908. па све до1995. И након не баш благонаклоног иобјективног осврта на улогу Србије (инаравно Срба) у новијој историји Балканаврло јасно изнео и необоривим доказимааргументовао став да извиђаштво у Србијиникада није ''замирало'' и да се на овимпросторима тај пламен никада није гасио(па чак ни између 1940е и 50е). Убеђенаприложеним аргументима и необоривимдоказима које износи – решихда му верујем.

Ако коза лаже – рог не лаже

Лавину мог незадовољстваконачно покренуше реченице (изистог, већ поменутог извиђачкогчланка, од фебруара овегодине):''У време социјализмаизвиђачи су много вишеподсећали на војску, (носиле сусе маслинасто зелене кошуљеи капе партизанке) (титовке –прим. аут.), тако и по обуци укојој су форсиране области каошто су гађање из пушке, првапомоћ, одбрана и заштита,...'' и''Почетком 1990. године већина

одреда у Србији је престала сарадом...''.Ту се замислих па рекохсеби:''Чекај, ништа од свих овихтврдњи не стоји. Прво већ си сеуверила да та тврдња о гашењупокрета 1941. није тачна.Друго – о ''социјалистичком''извиђаштву ''оптерећеном''милитаризмом и идеолошким

одредницама, на срећу, добрим деломможеш причати и сама, као његов актери као савременик и познаник оних којису то извиђаштво 40их и 50их сачувалиживим и о томе ти испричали причу изпрве руке. Треће – па где су аутори тихтврдњи о 90има били тада? Тих 90их била си један од начелника СИСе идобро се сећаш масовности и квалитетаакција, организације и спровођења самогПрограма.'' Утом прочепрках у неколиконаврата по сопственој и одредској фотоархиви, библиотеци, збирци штампе ипрограмске архиве из тог времена и, узсетан смешак који у неколико навратаулових на свом лицу, уверих се у тачноступраво поменутих утисака и сећања. Итако, због извиђаштва, пристадох да у онојстарој пословици о истини, сведоцима идоказима (уверена сам на радост многих)

будем и – коза.Аутор тих тврдњи о 90имамора да је или много млад даби могао износити сопственетврдње о томе или долази изсредине у којој је извиђаштвотоком 90их заиста прошло крозпрекид?

Наставиће се...

Елеонора Вејн


БРЂАНСКА КУХИЊА

ИГРА

ЈМО СЕ

Увек су за мене старијибили ”они неки брђани”.Међутим, како је дошловреме да и менe деца наулици и лифту ословљавајуса ”Ви”, када ме све чешћеболи ово и оно, схватих –стижу године. Да не бихсве и свашта ”лечила”медикaментима, решиласам да мало истражимприроду и лековите биљке.Како је јесен већ увеликоту, и како су могућностиза проналажење биљаприлично смањене,представићу вам неке којеможете наћи баш у ововреме.Новембар је месец у коме се одлековитог биља прикупљајуглогиње, маслачак, клека,бундевино семе, зечијитрн,…У овом броју нештовише ћу вам рећи о Зечијемтрну.

ЗЕЧИЈИ ТРН(Ononis spinosa)

Ова биљка ми је највишепривукла пажњу због свогимена, обзиром да се зовеистокаоичувенихоландскифилозоф Барух (каснијеБенедикто) Спиноза.На латинском спинозазначи ”трновити”. Управо

трновитост је обележилањегов живот. Због својихатеистичких ставовајеврејске старешине су га”проклеле” и изопштилеиз заједнице. Како сезалагао за потпуну слободумишљења морао је да сеодрекне и катедре, те сеиздржавао полирањемсочива. Међутим, у свакомзлу има и нечег доброг.Тако је и његов доприноснауци 17. века толиковелики између осталоги захваљујући његовомпознавању оптике.Налик Спинозином животуи стабло Зечијег трна јепрекривено трњем. Обичнога једу зечеви, те је такои добио име. Често се ународу зове и гладушац.Од ове биљке можетеискористити корен. Затимкорен лепо оперете иоставите да се осуши. Кадсе корен осуши исецкатега на ситне комадиће.

Само будите опрезни,јер Зечији трн ослобађаоблак прашине док му”малтретирате” корен. Затоје најбоље да заштититеуста док баратате овомтрновитом биљком. Такоосушен и исецкан корен јеспреман за припрему. 30грама смрвљеног Зечијегтрна прелите са 1л хладневоде и кувате на тихојватри док половина водене испари. Охладите га ипроцедитe кроз вишеслојнугазу. Сада је спреманза конзумацију. Зечијитрн је диуретик, помажекод обољења бубрегаи мокраћних канала, акористи се као лек и кодреуматских обољења. Даби имао дејства конзумирасе три пута дневно по полашоље и то у периоду од 15до 30 дана.

Наставиће се...М.М.

Лековито биље Ћао играчи!Као што смо у прошлом броју најавили у овој рубрици предлагаћемо вам игрицекоје могу употпуњавати ваше активности. Нећемо да дужимо, како би што вишепростора остало за игре.П.С. Aко неко има неку откачену или занимљиву игру коју жели да подели са осталимдругарима извиђачима нека посаље на маил редакције.

ПОСЛЕДИЦЕ

Водитељ би требало да сваком играчуобезбедити папир и оловку. Играчи требада запишу погодну реч или фразу за свакуставку са следеће листе:

1. Придев који 'иде' уз девојчицу2. Девојчицино име3. Придев који 'иде' уз дечака4. Дечаково име5. Где су се срели?6. Шта је она радила?7. Шта је он радио?8. Шта је она рекла?9. Шта је он рекао?10. Која је била последица?11. Шта је околина рекла?

Игра тече овако: водитељ чита ставкеса листе, једну по једну, утврдившида играчи имају довољно времена даразмисле и напишу реч или фразу, затимпресавију папир да се не може видети штапише и додају га особи са десне странепре читања следеће ставке и тако редом.Када се задатак изврши, папири се читајупојединачно. При читању, играчи битребало да додају неку неопходну реч којаби повезивала реченице тако да прича имасмисла.Последице су пријатно искуство којенесумњиво производи веома забавнеприче и погодна је за веће групе.

ЖИВA СКУЛПТУРA

Тражи се 7 добровољаца, од којих ће једанбити 'вајар'. Вајар ће стајати или седетилеђима окренут од групе, која ће стајати укругу и држати се за руке. Водитељ требада додели бројеве од 16 играчима у кругуи тада вајар почиње са инструкцијаматипа: Нека број 4 подигне ногу броја 1.

Нека број 3 стави руку око врата броју 6.Број 2 нека прође између ногу броја 4. исл. У једном тренутку (пожељно је да тобуде пре него што група заврши у гомилина поду) вајару се каже да се окрене и видисвоју креацију Живе скулптуре. Игрицаје погодна како за мале тако и за великегрупе.

ГУСЕНИЦA

Ово је још једна нова игра. Сви требада леже на стомаку, једни до других.Учесници треба да се збију попут сардина.Затим особа са једног краја треба,котрљајући се преко тела других играча,да пређе на други крај реда 'сардина'. Кадасе успостави ритам, гусеница ће лепонапредовати по датом простору, тако даможете направити трку гусеница. За свакугусеницу, потребно је најмање 10 играчада би игра била добра.

КУТИЈЕ ШИБИЦA НA НОСЕВИМA

Потребан материјал за ову игрицу судве празне кутије од шибица (шупљидео). Тимови се поређају у два реда и накоманду КРЕНИ први играчи оба тимастављају омот од кутије на своје носеве,и без употребе руку треба да га пренесуна нос играча поред себе и тако редомдо краја реда. Aко неки играч испустипоклопац или га додирне руком, поклопацсе враћа на почетак реда и тај тим почињеизнова. Победнички тим је онај тим којипрви успешно спроведе поклопац до краја.Ово је живахна игра која успешно помажеу тимском раду.

Сања Љубомировић


ПУТУ

ЈМО ЗАЈЕДНО

ПУТУ

ЈМО ЗА

ЈЕДНО

Општина Кањижа се налази на северуБачке, на обали реке Тисе. Сам град имаоко 12 000 становника. Назив Кањижа јевероватно словенског порекла, и изводисе из речи кнез. Не зна се са сигурношћушта је овај назив првобитно означавао.Претпоствља се да су могућа значењаовог израза поток, вода, неки посед илиседиште кнеза. Од речи кнез потиче и Kenesna, Canisa, Kenese, Kanisa, Кањижа.Данашња општина Кањижа је настала 01.Јануара 1960. Године и то спајањем трираније општине – Кањиже, Хоргоша иМартоноша. Састоји се од чак 13 насеља.Обзиром на своју географску позицију,општина Кањижа као пограничнаопштина била је, а и данас је, једна однајпрометнијих излазно улазних вратапрема средњеевропским земљама. Натериторији општине се налази и друмскии железнички прелаз на српскомађарскојграници, који спада у најпрометнијеграничне прелазе. Поред тога у Кањижисе налази и речни погранични прелаз, који

се у писаним документима помиње јошдавне 1093. године.Кањижа представља општину која је далавелики допринос развоју првенственообразовања (један од првих вртића убившој Југославији основан је баш уКањижи), али и уметности и спорта.Једна од ствари која Кањижу чини такопосебном је свакако река Тиса. Свој,готово хиљаду километара дуг ток рекаТиса започиње у Украјини, као Бела и ЦрнаТиса које се спајају код грaда Рахива. НаТиси се може уочити и једна врло реткапојава ”Цветање Тисе”. Тиса је једна одпоследњих оаза у чијем се муљевитомкориту још увек развија ларва инсектаиз фамилије Palngenia longicauda, оддомаћег становништва прозваног ”Тискицвет”. Данас је Тиса готов једино великоуточиште ове врсте. Средином јуна упредвечерњим сатима, на површини водесе појаве ларве из којих се за неколикосекунди створе нежни инсекти који затимизлећу на приобалне биљке и чамце. То су

мужјаци за којима се врло брзо појављујуженке. Затим отпочиње неописиви”љубaвни лет”. Мужјаци затим умируа женке још неко време остају у животукако би положиле јаја нових генерацијa.Ова несвакидашња појава се дешава самоједанпут годишње.Извиђачки одред ”Кањижа” из Кањижеје основан двдесетих година двадесетогвека. Раније се одред звао ”Моша Пијаде”и ”Киш Ференц” да би 1995. годинепроменио назив у ”Кањижа”, по свомматичном граду. Поред извиђачког центра”Кањижа” Одред у свом власништву има”Поречански центар”, који се налази нaобaли Тисе, као и извиђачки дом, у центруКањиже. Од 1957. године, изградњомпрвог кануа, Одред постаје поречански.Што се тиче извиђачког центра Кањижа,који је у склопу Извиђачког одреда”Кањижа” из Кањиже, он постоји још оддавне 1953 године. Извиђачки центар јесмештен на десној обали реке Тисе, наоко 800м удаљености од центра Кањиже.Извиђачки центар има веома повољнеуслове за камповање као и организацију

различитих активности како на води такои на копну. Тренутни капацитет овогизвиђачког центр је 80100 учесникаистовремено. Oве године је управоКањижа била домаћин нашим будућиминструкторима.Тешко је Кањижу и Одред извиђача”Кањижа” представити у ово неколикоредова који ми стоје на располагању.Зато Вам топло препоручујем дапосетите Кањижу и њене извиђаче. ЈерКањижа нуди мноштво садржаја којене треба пропустити, а њени извиђачигостопримство које се ретко среће. Зато,пут под ноге и правац Кањижа.Више о Кањижи и Одреду извиђача”Кањижа” можете сазнати на:

http://www.banaterra.eu/srpski/K/kanjiza/index.htmhttp://www.scouts.kanjiza.info/sr/6.htmlhttp://www.tookanjiza.orghttp://www.kanjiza.co.yuhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Opština_Kanjiža

М.М.

Кањижа


Оно што извиђачку организацијудефинитивно издваја од другихневладиних организација је њен програм,као и могућност напредовања у њему.Програм обухвата све чланове почевшиод 7 до 19 година старости; другим речимакатегорије полетараца, млађих и старијихизвиђача. Међутим и брђани као нашинајстарији чланови имају могућности иначина да напредују у организацији иаконису обухваћени програмом. Наиме,постоје посебне функције у организацијиуправо за унапређивање Програма иоспособљавање водника за његовоспровођење. Такве функције обављајуизвиђачи и планинке са звањем извиђачкогинструктора.Звање извиђачког инструктора намењеноје пунолетним активним члановимаизвиђачке организације који својимзнањем или показаним радом доказујуспособност преношења свог знањаи позитивних васпитних утицаја на

младе кадрове. Основни услови застицање звања извиђачки инструкторсу поседовање моралних и педагошкихособина, као и добро познавање методикерада свих категорија чланства. Такође јебитно и познавање методике оснивањајединица, извођења акција и активностии доприноса обогаћивању садржаја иметода рада као и унапређивања теоријеи праксе.Звање извиђачког инструктора има тристепена и стиче се испуњавањем условапрописаним Правилником.Да би извиђач стекао звање извиђачкогинструктора I степена мора проћисеминар за инструкторе (инструктажу),као и напредни инструкторски семинар.Након семинара за инструкторе кандидатиимају годину дана да напишу својеинструкторске пројекте и споведу их сасвојим одредима. После тога сви успешникандидати стичу право за учешће нанапредном инструкторском семинару,

након чега добијају звање извиђачкиинструктор I степена.Ове, као и неколико ранијих годинасеминар за инструкторе I Степена Савезаизвиђача Србије организован је у Кањижи,у извиђачком центру „Кањижа“, уорганизацији Савеза извиђача Војводине.Циљ семинара за инструкторе I Степенаје да пружи основана звања потребна зауспешно вођење извиђачке организацијена локалу, као и за успешно преношењезнања о спровођењу извиђачког програмана млађе кадрове. Да би се то постиглонеопходно је стећи основна знања офункционисању извиђачке организацијена европском и светском нивоу, о имиџуизвиђача у јавности и о функционицањуједне невладине организације уопште.Такође семинар има задатак да одговорина питања која нам се стално постављају,а на која, иако су наизглед лака, реткоко зна да да прави одговор. Питањатипа Шта извиђате? и Ко су заправоизвиђачи? нису реткост, зар не! Поредтога будући инструктори на семинару уче

и шта је то тимски рад, лидерство, којаје улога одраслих у организацији и какофункционише група. Посебну пажњудобија део о спољашњим утицајима наизвиђачку организацију, било да је то одстране локалних власти, медија или другихневладиних организација, институцијаили појединаца. Готово најважнији деосеминара представља обука о изради испровођењу пројеката, као и њиховапрезентација. Поред радионица и

размене мишљења и искустава на њимаинструктажа обухвата и изазов крозкоји сви кандидати морају проћи. Наинструктажи у Кањижи је тај изазовплобидба кануима, где сви учесницивеслају двадесетак километара низводнониз Тису, затим тамо подижу бивак, аследећег дана се враћају узводно. Овоје најнапорнији, али и најзанимљивијидео инструктаже, где до изражаја долазе,пре свега тимски рад и издржљивост, алии ведрост, толеранција и спремност запомоћ другима.На семинару у Кањижи је учествовалодвадесет осморо извиђача и планинки изчак четири земље, Македоније, Босне иХерцеговине, Црне Горе и Србије, а ту субили и учесници напредног семинара којису након њега добили звања извиђачкиинструктор I степена.Иако наизглед завршимо са извиђачкимпрограмом, звездама и вештарствимакада напунимо 19 није крј напредовању.Највише врхове тек треба освајати, аинструктори I степена су тек почетак.Надамо се да ће наш Савез и следећегодине бити богатији за двадесетак новихинструктора који ће активно радити наПрограму и оспособљавању млађихкадрова!

Марија Павловић

А шта кад постанемо брђани?


МОЈ РАЧ

УНАР М

ОЈ РАЧУ

НАР

Photo Story 3

Чини ми се да данас, просто нема човека који у свом џепу у сваком тренутку нема камеруили фотоапарат. Пре само пар година на таборима и осталим извиђачким акцијама јакосе водило рачуна шта и кога фотографисати и да ли ће фотографија успети. Једноставно,филм највише може снимити 36 снимка, а неки и мање, и од тих 36 треба да што вишеснимака успе и буду добри. Данас једноставно нико о томе и не размишља, шкљоцшкљоц и ето пар десетина, стотина па и хиљада фотогарфија је ту. Оно што сада задајемуке јесте преглед тих истих и показивање пријатељима. Наћи фајлове, прегледати, ито узима доста времена а само седење за рачунаром и преглед толико фотографија можеда замори и да се на крају не виде оне најлепше. Овом приликом представљамо једансјајан програм који ће нам помоћи да своје најлепше фотографије покажемо свима наjедан динамичан и интересантан начин где ће сви уживати и бити одушевљени.

Наиме, ради се о програму Photo Story 3, оно што је важно да знате je da морате иматиинсталиран Windows Media Player 10 како би програм радио. Остало је јако лако исвоје фотографије ћете спремити за преглед у виду филма са ефектима приближавања,удаљавања, разних других трансформација и све то уз музичку подлогу коју одаберете.Цео филм можете сачувати на рачунару, нарезати на диску у неком од видео форматаили још боље сачувати и као ДВД диск и прегледати на тв. У наредним редовимауз слике показаћемо основе рада у овом програму, а једноставније не може бити.

Програм можете пронаћи на веб адреси : http://www.softpedia.com/

ФОТО ПРИЧА, уради сам! У овом кораку можете додати текст,који може бити наслов, или име местаодакле потичу фотографије. Једноставно,обележите фотографију на којој ће сепојавити жељени текст. Када то урадитеидемо на следећи корак.

У овом кораку, ако до сада нисте уписаликоментар, можете снимити свој глас ионда постајете водитељ у свом филму.Напомена, морате имати микрофон да бисте то урадили. Кликом на фотографијуобележавате место од кога ће кренути вашснмак гласа , тј коментара.

Врло важан аспект сваког филма, јестемузичка подлога, kojа може да појачаефекат, изазове и продуби осећања иливрати сећања. Можете изабрати већ некупознату песму која вам се свиђа, илинekу која одговара догађају, лагана итиха, или брза са бубњевима да повећадинамику. Ако је трајање филма дуже однумере, то није проблем, тамо где се прванумера завршила, обележите следећуфотографију и изаберете нову нумеру.Можете погледати како снимак изгледа пренего га завршите па можете још променада унесете.

Направили сте своју фото причу,одностно ваш фото филм. На крају требада изаберете како и на који начин ћете гаприказивати и сачувати. Поступак обрадетраје доста кратко, и имате свој филм којиниког неће оставити равнодушним кадаму покажете своја путовања, такмичења,излете на један нов и интересантан начиннего до сада.

Слика 2.Слика 1.

На почетку имаћете отворену опцију дабирате шта ће те урадити, започети новуфото причу, наставити са радом на већзапочетој, или прегледати неку од готовихфото прича. Бирајте?

Следећи корак је врло једноставан, простотреба да изаберете фотографије од којихћете направити причу. Овде можетедодати разне ефекте прелаза фотографија,њихова смена, да изгледају старије, црнобеле и сл..

Слика 3. Слика 4.

Слика 5. Слика 6. А. Ј.


МАЛА Ш

КОЛА ФОТО

ГРАФИЈЕ

МАЛА Ш

КОЛА ФОТО

ГРАФИЈЕ

РезолуцијаРезолуција означава број пиксела најединици површине (нпр. 500 дпи', 500тачака, пиксела по једном инчу илицентиметру).Оптички зумСпособност дигиталног фотоапарата дапомоћу оптике (објектива) квалитетноприближи удаљени објекат којифотографишемо. Фотоапарат са оптичкимзумом има променљиву жижну даљину.Дигитални зумУ односу на оптички је много лошијерешење зумирања објекта јер дигиталнизум у ствари “исече” централни деофотографије и показује нам га увећаног(са осетним губитком квалитета).AF (eng. Auto Focus)Аутофокус служи за аутоматскоизоштравање фотографије који прецизноодређује удаљеност (раздаљину) објектакоји се фотографише.

AE (eng. Auto Exposure)АЕ је аутоматски систем који прецизноодређује време и количину светлостикоја се експонира на светлосни сензордигиталног фотоапарата.Жижна даљина (eng. Focal Length)Жижна даљина је растојање између жижеобјектива и његовог оптичког центра,односно најкраће растојање измеђуобјектива и светлосног сензора на комеобјектив формира оштру слику када јеподешен на бесконачност.Експозиција (eng. Exposure)Експозиција је количина и време светлостикоја осветљава (експонира) светлоснисензор дигиталног фотоапарата. Количинуи време експонирања светлосног сензорасветлошћу одређујемо величином отворабленде и брзином затварача.

Наставиће се...

А.Ј.

У овој рубрици, као што наслов каже,задатак је да свaко ко жели, научи некеоснове о фотографији. Не верујем да имаизвиђача који није направио ни једнуфотографију, и сигурно је да бар свако имадигитални фотоапарат, бар на мобилномтелефону. Међутим, писати о фотогрaфији,настанку, историји, начину добијања,поступцима, требало би нам неколикогодина како бисмо рекли део тога. У овојшколи бавићемо се практичним стварима,тј. показаћемо вам фотографију и рећикако да дођете до ње, да направите својукоја ће бити добра фотографија у свакомпогледу. Мотив, композиција, контраст,боје, да све на њој буде добро и да безустручавања такву фотографију израдитена папиру, урамите и поклоните неком,или окачите код куће или у канцеларијиОдреда. Како направити веб албум, каконаправити дигиталну галерију Одреда,акције, табора.. И наравно, како да сачувате

своју опрему, ипак све од ње потиче.У овој, данашњој школи почећемообјашњењима неких појмова у дигиталнојфотографији и фотографији уопште, какоби касније боље разумели задатке, и начинедобијање добре фотке са... излета…

Лекција 1, појмови и шта значе

Piksel (eng. pixel, PIctureELement)Пиксел је најмањи елемент, конкретно,једне дигиталне фотографије. Пикселиодређују и резолуцију ЦЦД чипа,резолуцију екрана монитора, величину иквалитет фотографије (нпр. 1600 x 1200пиксела).Megapiksel (eng. megapixel)1 мегaпиксел чини 1 000 000 пиксела (нпр.Фотоапарат има 2 мегапиксела, значи имамаксималну резолуцију од 1600 “пута”1200 пиксела што износи приближно 2000 000 пиксела (1 920 000)).

Мала школа фотографије


ЗАБА

ВНЕ СТРАНЕ ЗА

БАВНЕ С

ТРАНЕ

Тачни одговори:ц 1.

Сезонска храна је она храна која у одређено доба године достизе своју пуну зрелост. У зависности одземље у којој зивиш, врста сезонске хране варира.

а 2.Иако смо навикли да све врсте меса једемо кад год то позелимо, понуда различитих врста меса упродавницама није увек иста и није је лако добавити у било које доба године. На пример, јагњећемесо је најбоље када се јагње узгаја од пролећа до јесени и у јесен претвара у месне производе.

б 3.Потражња за пиринчем и осталим житарицама је велика, јер су они увек потребни, али за пириначипак не постоји одређено време када он најбоље успева. Има га током целе године. Овде се не мислина дивљи пиринач који је карактеристичан за северну Минесоту и јужну Канаду, који се у тимкрајевима бере у септембру, после сезоне киша и пре наступајућег зимског периода.

ц 4.Ово питање је у виду зачкољице, али ипак постоји одређени временски период када се сади семе,узгаја биљка, убирају њени плодови и тд.

д 5.Сви наведени одговори су тачни и упућују те да се из више извора информишес о храни која јекарактеристична за твој крај. Тако ћеш побољшати свој начин исхране, открити различите укусеи хранити се здраво.

Мали је светПрави извиђач, између осталог, треба да буде образован, културан и информисан оактуелним дешавањима око себе. Крећемо пут изградње таквог извиђача, који ће одданас знати све главне градове држава, почевши од Aзије и Европе. Да не буде превишеза почетак.

AЗИЈAAВГAНИСТAН Кабул КОРЕЈA ДНР ПјонгјангБAНГЛAДЕШ Дака КОРЕЈA Р. СеулБAХРЕИН Манама КУВAЈТ КувајтБРУНЕЈ Бандар Сери Бегован ЛAОС ВиентијанБУРМA Рангун ЛИБAН БејрутБУТAН Тимбу МAЛДИВИ МалеФИЛИПИНИ Кезон Сити МAЛЕЗИЈA КуалаЛумпурИНДИЈA Делхи МОНГОЛИЈA УланБаторИНДОНЕЗИЈA Џакарта НЕПAЛ КатмандуИРAК Багдад ОМAН МаскатИРAН Техеран ПAКИСТAН ИсламабадИЗРAЕЛ Тел Aвив AРAБИЈA РијадЈAПAН Токио Сингапур СингапурЈЕМЕН AР Сана СИРИЈA ДамаскЈЕМЕН ДР Ел [аб ШРИ ЛAНКA КоломбоЈОРДAН Aман ТAЈЛAНД БангкокКAМПУЧИЈA Пном Пен ТУРСКA AнкараКAТAР Доха УA ЕМИРAТИ Aбу ДабиКИНA Пекинг ВИЈЕТНAМ ХанојКИПAР Никозија

ЕВРОПAAНДОРA Aндора ла Вела МОНAКО МонакоAУСТРИЈA Беч ХОЛAНДИЈA AмстердамБЕЛГИЈA Брисел НОРВЕШКA ОслоБУГAРСКA Софија НЕМAЧКA БерлинЧЕШКA Праг ПОЉСКA ВаршаваСЛОВAЧКA Братислава ПОРТУГAЛ ЛисабонДAНСКA Копенхаген РУМУНИЈA БукурештФИНСКA Хелсинки СAН МAРИНО Сан МариноФРAНЦУСКA Париз РУСИЈA МоскваГРЧКA Aтина ШПAНИЈA МадридИРСКA Даблин ШВЕДСКA СтокхолмИСЛAНД Рејкјавик ШВAЈЦAРСКA БернИТAЛИЈA Рим ВAТИКAН ВатиканЛИХТЕНШТAЈН Вадуз В.БРИТAНИЈA ЛондонЛУКСЕМБУРГ Луксембург МAЂAРСКA БудимпештаМAЛТA Велета

M.J.

Сезонска хранаКоја храна је сезонска и зашто је једемо? Реши овај тест и откриј колико си упућен уразноврсност намирница које су карактеристичне за твој крај и твоју земљу.

1. Шта је сезонска храна?a. Храна коју можеш да купиш на пијаци у одређено доба године.b. Храна са специфичним укусом.c. Храна која сазрева у одређено доба године.

2. Месо је сезонска храна.a. Тачно.b. Нетачно.

3. Која од наведених намирница не спада у сезонску храну?a. Маслиново уљеb. Пириначc. Риба

4. Шта од наведеног не спада у сезонске послове у башти?a. Додавање одговарајућих супстанци земљишту које је сиромашно

калцијумом, како би се обезбедила потребна влажност.b. Редовно скраћивање биљака да би се лишће одрзавало здравим.c. Засађивање свих врста семена у исто време.

5. На који начин ћеш се боље упознати са врстама и узгајањем сезонске хране?a. Тако што ћеш се хранити у ресторанима са сезонским менијем.b. Куповаћеш намирнице на пијаци и кувати по рецептима намењеним

сезонској храни.c. Информисаћеш се која се сезонска храна гаји у твом крају.d. Све од наведеног.

M.J.


НАШ РИТА

М

Шума је извиђачу другШума је извиђачу друг,и река и нека планина.

И ни један пут није му дуг,то може да каже свима.

Извиђач воли зелену боју,и сунце што сија високо.

Извиђач воли планинку своју,и њено зелено око.

Њему је сваки цвет друг,и логорска ватра у ноћи.И ни један пут није му дуг,

свуда он може проћи.

Извиђач воли зелену боју,и сунце што сија високо.

Извиђач воли планинку своју,и њено зелено око.

Акорди за гитару:Ам; Дм; Ц; Г; Ам рефрен: Ам; Дм; Е; Ам

Водник БаћаВодник Баћа седи сам, поред реке,

а сузе му теку ко слап,јер капија је већ срушенаи јарбол без заставе је сад.

Табору је дош'о крај, плаче Баћа,и кући сад морамо поћ',јер капија је већ срушенаи јарбол без заставе је сад.

''Зашто време није сад за ме стало,да могу још остати ту?

Сад чекат' морам још целу годину данада опет будем ту''.

Река Пакра тече сад тихо даље,а срећа му остаје ту,

но догодине можда нека друга ће рекаму вратит' срећу сву.

Страна жеља

Наредне г

одине же

лим:

Поклонић

у:

Купићу:

Желим да урадим:


САВЕЗ ИЗВИЂАЧА СРБИЈЕwww.izvidjaci.net

СВЕТСКА ОРГАНИЗАЦИЈА СКАУТСКОГ ПОКРЕТА

Documents

Izvidjac broj 3