Posebni dodatak povodom 70 godina nezavisnosti Indije

INDIJA @ 70

P O N E D E L J A K , 1 5 . a v g u s t 2 0 1 6 , b r o j 6 8 9 5 , g o d i n a X X , c e n a 4 0 d i n , 2 0 d e n , 1 K M , 0 , 7 E U R ( C G ) , 0 , 7 E U R ( S L O ) , 5 k u n a , 1 , 2 E U R ( G R ) www.danas. rs

Narinder ^ohan, ambasadorka Indije u Srbiji

Ovo je vek Azije, a Indija je sila koja najbr`e raste

Beograd - Prijateljstvo izme|u Indije i Srbije imadugu istoriju ukorenjenu u zajedni~kim vredno-stima nesvrstanosti i kulturnim vezama, ocenilaje za Danas ambasadorka Indije u Beogradu Na-rinder ohan. Ambasadorka ohan je uo~i naci-onalnog praznika Indije, 15. avgusta, kada dru-ga najmnogoljudnija zemlja na svetu proslavlja70. godina ponovnog sticanja nezavisnosti, kaza-la da je partnerstvo Srbije i Indije zasnovano naprincipima i pragmatizmu i da dve dr`ave tradi-cionalno u`ivaju uzajamnu podr{ku u pitanjimaod su{tinskog interesa.

[ta jo{ karakteri{e ukupne odnose izme|una{e dve zemlje?

- Vlada Indije dosledno podr`ava Srbiju uborbi protiv jednostranog progla{enja nezavi-snosti Kosova. Srbija i Indija imaju dobru isto-riju saradnje u mnogim forumima u pogledume|usobne podr{ke i recipro~nim sporazumi-ma za izbore u me|unarodnim telima. U nared-nim mesecima `eljno o~ekujemo me|usobneposete na visokom nivou i potpisivanje novihsporazuma. Pokrenuli smo Indijsko-srpski bi-znis forum u Beogradu kako bi pospe{ili trgovi-nu i investicije i utvrdili uska grla. Broj gra|anaSrbije koji tra`e poslovne vize se pove}ava. O~e-kujemo zna~ajno u~e{}e Srbije na Poslovnomforumu Indija-Centralna Evropa u Nju Delhijuu decembru. ^vrsto verujem da kultura poma-`e zbli`avanju dve zemlje i predla`emo skoroodr`avanje Festivala Indije u Srbiji i potpisiva-nje sporazuma o kulturi, umetnosti, mladima,sportu i masovnim medijima. Evidentno je sveve}e interesovanje za Indiju nedavnim usposta-vljanjem katedre za Hindu u Novom Sadu i in-dijske studije na Univerzitetu u Beogradu. Pro-movisanjem turizma u Indiji porasle su u 2015.posete gra|ana Srbije Indiji za 17 odsto u odno-su na prethodnu godinu. Prvi indijski film sni-mljen u Beogradu „Oopiri“ puni bioskopskedvorane {irom Indije. O~ekujemo da to budepokreta~ za privla~enje ve}eg broja indijskih fil-mad`ija u Srbiju.

Kakvo je stanje trenutnih ekonomskih vezaizme|u Srbije i Indije, koji su na~ini i sredstvaza njihovo unapre|enje u bliskoj budu}nosti?

- Ekonomska i trgovinska saradnja imaju is-taknutu poziciju u bilateralnim odnosima. Srbi-ja se nalazi u tranziciji i Indija je ekonomija uekspanziji koja bele`i rekordnu stopu rasta.

B. V. K.

Nastavak na strani ll

Indija i Kina nisu samo dru{tva; one su civilizacije: Narinder ^ohan

RAZGOVOR Vlada Indije dosledno podr`ava Srbiju u borbi protivjednostranog progla{enja nezavisnosti Kosova. Srbija i Indija imaju dobru istoriju saradnje u mnogim forumima u pogledu me|usobne podr{ke i recipro~nimsporazumima za izbore u me|unarodnim telima. U narednim mesecima `eljno o~ekujemo me|usobneposete na visokom nivou i potpisivanje novih sporazuma

Prve dve godine vladeNarendre Modija karakterisale su zna~ajnemere za ubla`avanje siroma{tva i nema{tine,omogu}avanje dru{tveno-ekonomskog osna`enja marginalizovanih delovastanovni{tva i polaganjesna`ne osnove za privredni napredak. Vlada je preduzela uravnote`en pristup i inkluzivan razvoj i usredsredila se na eliminisanje, a ne samoubla`avanje siroma{tva

FOTO: Wikipedia

II p o n e d e l j a k , 1 5 . a v g u s t 2 0 1 6 . INDIJA @ 70

Nastavak sa strane I

Mladi u Srbiji, tehni~ki kvalifikovani, sa znanjem engleskog jezika,mogu odigrati veoma va`nu ulogu u novim ekonomskim projektima uIndiji. Indijske kompanije prisutne su u Srbiji i zainteresovane su za pro-ces privatizacije. Bilateralni trgovinski i investicioni protok izme|u Indi-je i Srbije i dalje je ispod mogu}nosti, ali postoje znaci da }e bilateralnaekonomska razmena rasti narednih godina po{to biznis na obe stranebude otkrivao velike mogu}nosti za partnerstvo.

Indija je regionalna sila u usponu. Kako biste opisali odnose Indi-je sa najve}im svetskim „igra~ima“ - Sjedinjenim Ameri~kim Dr`a-vama, Kinom, Rusijom?

- Bilateralni odnosi izme|u Indije i SAD prerasli su u globalno strate-{ko partnerstvo, zasnovano na zajedni~kim demokratskim vrednostimai sve ve}oj konvergenciji interesa u bilateralnim, regionalnim i globalnimpitanjima. Odnosi izme|u Indije i SAD su preobra`eni tokom tri posetepremijera Narendre Modija SAD i prilikom istorijske posete Baraka Oba-me, prvog predsednika SAD koji je bio najvi{i gost na proslavi Dana Re-publike 2015. Indijska zajednica u SAD sa vi{e od 3,5 miliona ljudi pred-stavlja va`nu etni~ku grupu u SAD, katalizator za ostvarivanje bli`ih i sna-`nijih veza izme|u najstarije i najve}e demokratije na svetu. Odnosi saRusijom predstavljaju klju~ni stub indijske spoljne politike i Rusija se du-goro~no pokazala kao pouzdan partner Indije. Unapre|ena je bilateralnesaradnja na gotovo svim poljima uklju~uju}i politiku, bezbednost, trgo-vinu i ekonomiju, odbranu, nauku i tehnologiju i kulturu. Godi{nji sami-ti izme|u premijera Modija i Predsednika Ruske Federacije VladimiraPutina predstavljaju najvi{i institucionalizovani mehanizam dijaloga uokviru Strate{kog partnerstva.

Istovremeno pojavljivanje Indije i Kine kao dve velike sile daje ~inje-nici o Azijskom veku dodatnu te`inu i odjek. Potkrepljeni posetama uoba smera, odnosi izme|u Indije i Kine stalno se unapre|uju. Indija iKina nisu samo dru{tva; one su civilizacije. Mi smo dve najbr`e rastu-}e sile u svetu i obe prolazimo kroz ekonomsku transformaciju izuzet-nu po nivou i brzini. Odnosi izme|u Indije i Kine ~esto su bili obele`e-ni saradnjom i konkurentno{}u i dve zemlje imaju `elju da zna~ajnopodignu odnose na vi{i nivo. Bilateralna trgovina izme|u Indije i Kineje iznosila 2,92 milijardi dolara u 2000, a dostigla gotovo 71 milijardidolara u 2015.

Indija je ove godine predsedavaju}a BRIKS. Kakvo je stanje grupa-cije pet velikih nacionalnih ekonomija u ekspanziji?

- BRIKS ~ini 43 odsto svetskog stanovni{tva, 37 globalnog ukupnogdoma}eg proizvoda (BDP) i 17 odsto udela u me|unarodnoj trgovini. Upo~etku se blok bavio uglavnom ekonomskim pitanjima od zajedni~koginteresa, da bi dnevni red sastanaka BRIKS zna~ajno bio pro{iren tokomgodina pitanjima me|unarodnog terorizma, klimatskih promena, sigur-nosti u domenu hrane i energije, me|unarodne ekonomske i finansijskesituacije, itd. Indija je preuzela predsedavanje BRIKS od Rusije u februa-ru 2016. i bi}e doma}in 8. samita BRIKS 15. i 16. oktobra 2016. u Goi. Te-ma indijskog predsedavanja BRIKS tokom 2016. je izgradnja odgovara-ju}ih, inkluzivnih i zajedni~kih re{enja. Za Indiju je BRIKS veoma va`anpo{to cilja na rast zajedni~ke pregovara~ke mo}i i uticaja na globalna pi-tanja, a tako|e i osna`ivanje ekonomskih i poslovnih veza me|u zemlja-ma ~lanicama na osnovama saradnje Jug-Jug. Indija je oduvek vodila ne-zavisnu spoljnu politiku i nastavlja da razvija i produbljuje odnose sasvim zemljama {irom sveta. Odnosi sa svim zemljama su izgra|eni nana~in koji ne iritira niti predstavlja pretnju po druge zemlje. Indija }e na-staviti da blisko sara|uje sa ostalim partnerima iz BRIKS kako bi pro-gram te grupacije bio unapre|en.

Indija, jo{ uvek ima najve}i broj siroma{nih u svetu. Koje mere vla-da preduzima kako bi olak{ala situaciju?

- Prve dve godine Modijeve vlade karakterisale su zna~ajne mere zaubla`avanje siroma{tva i nema{tine, omogu}avanje dru{tveno-ekonom-skog osna`enja marginalizovanih delova stanovni{tva i polaganje sna`neosnove za privredni napredak. Vlada je preduzela uravnote`en pristup iinkluzivan razvoj i usredsredila se na eliminisanje, a ne samo ubla`ava-nje siroma{tva kroz niz {ema blagostanja u oblastima osiguranja useva iza slu~aj nesre}e, irigacije, bankarstva, razvoja mikro jedinica, stanovanja,itd. Premijer Modi je fokusiran na dobrobit siroma{nih i stvara modelrasta u kome bi privreda napredovala, a koristi od toga moraju da doprudo siroma{nih, kako omogu}avanjem zaposlenja, tako i programima zaubla`avanje siroma{tva. Vlada se usredsre|uje na one kojima najhitnijetrebaju osnovne potrep{tine, kao {to preduzima i sve neophodne korakeda obezbedi sigurnost svim gra|anima Indije.

Borislav Korkodelovi}

Tema indijskog predsedavanja BRIKStokom 2016. je izgradnja odgovaraju}ih,inkluzivnih i zajedni~kih re{enja. ZaIndiju je BRIKS veoma va`an po{to ciljana rast zajedni~ke pregovara~ke mo}i iuticaja na globalna pitanja, a tako|e iosna`ivanje ekonomskih i poslovnihveza me|u zemljama ~lanicama naosnovama saradnje Jug-Jug

Ona ustaje u 6 ujutru, ide u {etnju,gleda TV serije dok kuva. U slo-bodno vreme igra badminton i{ah, a ba{tovanstvo je jedan odnjenih omiljenih hobija. Zvu~i

kao `ivot bilo koje obi~ne indijske `ene?No, dr Tesi Tomas je svakako neobi~na.Ona na poslu provodi po 10-12 sati dnev-no, rade}i na nekim od najmo}nijih oru`-ja za masovno uni{tenje. Za projektile podpopularnim nazivom Agniputri (k}i vatre), dr Tomas je 2009. godine bila direktorprojekta za Agni V - projektil dometa5.000 km - sa sedi{tem u Laboratorijamaza napredne sisteme u Hajderabadu. Onaje tako|e bila saradnik direktora projektaza projektil dometa 3.000 km - Agni III,kao i direktor projekta za Agni IV.

Njena op~injenost matematikom inaukom jo{ iz detinjstva zacrtala je nje-nu budu}nost, a {kolska poseta Tumbastanici za lansiranje raketa u Tiruvanan-tapuramu poslu`ila joj je kao savr{enainspiracija. Zavr{ila je osnovne studijeelektrotehnike, a zatim master u oblastinavo|enih projektila, kao i kurs sponzo-risan od strane Organizacije za istra`iva-nje i razvoj odbrane (DRDO). Godine1988, pridru`ila se DRDO, i dobila me-sto u njenoj laboratoriji sa sedi{tem uHajderabadu, rade}i sa grupama za na-vigaciju i upravljanje. „Od tada pa nada-lje, to je bila karijera puna inspiracije,mogu}nosti, i nau~ne podr{ke od stranekolega i pretpostavljenih. Kao rezultattoga, postala sam dizajner za projektiledalekog dometa“, ka`e ona.

Dr Tomas je trenutno DirektorLaboratorije za napredne sistemeu DRDO. Kao deo tima za Agniprojektile, bila je anga`ovana namodeliranju i simulaciji sistemaprojektila. „Tokom po~etne fazemoje karijere, u~estvovala sam usvim tehni~kim ispitivanjima iocenjivanjima koji su mi omogu-

}ili da lak{e razumem sistem“, ka-`e dr Tomas koja radi za DRDOve} 27 godina. „Imala sam trenut-ke agonije, kao i ekstaze. Rad uDRDO-u mi je pru`io prilike i hra-brost da se suo~im sa bilo kakvimproblemom“, ka`e ona. Inspirisana ra-dom dr A.P.J. Abdula Kalama i sa zacr-tanim ciljevima, ona sigurno upravljasvojim ivotom, uva`avaju}i kako uspe-he tako i poraze. „On je uveo otvorenosti timski rad, i bio uzor svima nama uDRDO-u“, ka`e dr Tomas.

Uprkos svojoj zahtevnoj karijeri, onaje uspela da stvori ravnote`u izme|u po-sla i privatnog ivota. „U ivotu nai|e fa-za kada morate da uspostavite balans iz-me|u karijere i doma. Jednom kada touspe{no prevazi|emo, ivot nam postaje

lak{i i sre}niji“, podelila je sa nama dr To-mas. Iako je podr{ka porodice igrala glav-nu ulogu u njenom uspehu, ona priznajeda se suo~avala sa te{kim li~nim trenuci-ma kada joj je sin bio na {kolovanju, a su-prug na slu`bi u drugom gradu. „Ipak,uspeli smo svi. Moj sin Ted`as je imaorazumevanja i bio kooperativan. On jenedavno zavr{io za in`enjera“, ka`e ona.

Me|u ostalim priznanjima, dr To-mas je nedavno dobila „J. Najudamamemorijalnu nagradu 2014“ za svoj do-prinos u oblasti tehnologije projektila.

I ndijski nau~nici imaju jo{ jedan raz-log za slavlje - Indija je sopstvenimsnagama napravila najve}i teleskopna svetu stacioniran na velikoj visi-ni, koji je istovremeno drugi po re-

du najve}i teleskop sa gama-zra~enjem.Ogromni 45m visoki i 180 tona te{ki te-leskop }e omogu}iti nau~nicima da po-bli`e prou~avaju egzoti~ne objekte po-put ostataka supernova, aktivne galak-ti~kie nukleuse i pulsare, te pru`iti jedin-stveni uvid u ekstremne fenomene sve-mira. On }e pomo}i nau~nicima da pri-kupe va`ne informacije o poreklu uni-verzuma, i kosmi~kim zracima kojibombarduju svemir.

Trenutno najve}i svetski teleskop sagama-zra~enjem, sa pre~nikom od28m, izgra|en od strane konzorcijumaevropskih nacija, postavljen je u Nami-biji. Indijski mamutski teleskop sa ga-ma-zra~enjem, vredan 450 miliona, po-stavljen u regionu Hanle u Ladaku, na-pravljen je sopstvenim snagama odElektronske Korporacije Indije iz Haj-

derabada po dizajnu Baba Centra zaatomska istra`ivanja (BARC), i po~eo jesa radom po~etkom 2016. godine. Pozavr{etku svoje izgradnje, teleskop na-zvan „Glavni ^erenkovljev atmosferskieksperiment“ (MACE ) bi}e ~etvrti tele-skop sa gama-zra~enjem na svetu. Pre-ostala dva teleskopa sa gama-zra~enjemnalaze se u [paniji i SAD-u.

Teleskop koji sadr`i vi{e od 1.300specijalnih ogledala se~enih dijaman-tom, mo`e da uhvati gama zrake kojipoga|aju zemljinu atmosferu iz svemi-ra sa udaljeno{}u od vi{e od 100 milionasvetlosnih godina. Ove zrake potom sni-ma kamera sa 1088 piksela koja je sme-

{tena na vrhu konstrukcije teleskopa,kako bi omogu}ila indijskim nau~nici-ma da prou~avaju zrake supernova,bljeske energije pulsara, i ostale jo{ nei-dentifikovane izvore energije u svemi-ru. Ogledala se~ena dijamantom su prviput izra|ena u Indiji, i bi}e od koristikroz strate{ku primenu u sektorima od-brane i svemirskog in`enjeringa. U me-

|uvremenu, kamere visoke rezolucije }ebiti korisne kroz primenu u sektoruzdravstva.

MACE teleskop sastoji se od kocka-stog solarnog kolektora velike povr{i-ne - 356 kvadratnih metara, koji je sa-~injen od 356 panela ogledala iz sop-stvene proizvodnje. Fotografska kame-ra visoke rezolucije, te`ine oko 1.200kg, za detekciju i karakterizaciju ^e-renkovljevih atmosferskih pojava, ~inifokalnu ravan instrumentacije telesko-pa. Teleskop je montiran na nosa~u sa{est to~kova koji se kre}u po stazi pre~-nika 27m. Ima integrisanu fotografskukameru sa 1.088 piksela zasnovanih nafoto-multiplikator tehnologiji, i svuelektroniku za obradu signala i priku-

pljenih podataka. Kamera prenosi pri-kupljene podatke u kompjuterski si-stem sme{ten u kontrolnoj sobi putemopti~kih vlakana. Glavne odlike tele-skopa uklju~uju i bezbedno daljinskoupravljanje sa bilo kog mesta na svetu.Posredstvom ovog teleskopa, Indija }ese pridru`iti elitnoj nau~noj zajednicikoja se bavi izu~avanjima u oblasti ga-ma-zra~enja.

Kada je nebo granica...

Dr Tesi Tomas jepostigla uspeh bezpremca u oblastitehnologije projektila

Gospodari univerzuma

Najve}i stati~ki, idrugi najve}i teleskopsa gama-zra~enjemna svetu, postavljen u regionu Hanle uLadaku, pru`a izuzetan uvid u ekstremne fenomeneuniverzuma

IIIp o n e d e l j a k , 1 5 . a v g u s t 2 0 1 6 .INDIJA @ 70

Do Marsa i dalje

U2013. godini, Indija je postalaprva azijska zemlja i ~etvrta svet-ska nacija koja je na~inila skok uinterplanetarni prostor sa svo-jom 4.500 miliona dolara vred-

nom istra`iva~kom misijom na Mars,koji je udaljen oko 400 miliona kilometa-ra od Zemlje. Do sada su samo Rusija,SAD, i Evropska svemirska agencija pod-uzimale ovakve misije do Marsa.

1.337 kilograma te`ak satelit „Satelit-ska misija na Mars“ (MOM) lansiran je5. novembra 2013. sa rakete od 350 to-na, od strane Indijske svemirske istra`i-va~ke organizacije (ISRO) sa ostrva [ri-harikota u Bengalskom zalivu, udalje-nom oko 80 km od ^enaja. Kretanje le-telice za Mars „Mangalijan“ je pode{eno11. decembra u interplanetarnom pro-

storu kako bi zadr`alo svoj kurs na putuka Marsu. Svemirska letelica je bila uda-ljena 2,9 miliona kilometara od Zemljekada je izvr{ena korekcija njene putanje,i krstarila je brzinom od 32 km u sekun-di kako bi stigla do Marsove orbite sre-dinom septembra 2014. za svoja geolo-{ka istra`ivanja.

Nau~nici iz Mre`e Dubokog Svemirapri ISRO-u u Bajlalu, udaljenom oko 40km od [riharikotea prate odiseju sateli-ta, i programiraju njegov kompjuter zaslanje i primanje komandi za sve opera-cije. Prema re~ima direktora ISRO-ovesvemirske luke, M.J.S. Prasada, dve odtri faze misije na Mars su ve} okon~ane.„Tre}a va`na faza bi}e slikanje Marsoveorbite u septembru 2014, na udaljenostiod oko 500 km od povr{ine Crvene pla-nete, za potrebe pet nau~nih eksperime-nata“, izjavio je Prasad.

Kao ~etvrta planeta od Sunca i slede-}a iza Zemlje, Mars predstavlja drugonajmanje nebesko telo u Sun~evom si-stemu. Dobiv{i ime po starorimskom

bogu rata, Mars je tako|e poznat i kaoCrvena planeta, zahvaljuju}i obilnomprisustvu oksida gvo`|a.

Indija je lansirala svoju prvu interpla-netarnu misiju na Mars sa dvostrukimciljem - tehnolo{kim i nau~nim. Tehno-lo{ki cilj uklju~uje dizajniranje i realiza-ciju putovanja Marsovog satelita, kojiima sposobnost da ostane ~itav i izvr{a-va manevre kojima se upravlja sa Ze-mlje, da krstari 300 dana, slika Marsovuorbitu, kao i da kru`i oko Marsa. On }etako|e omogu}iti komunikaciju u dubo-kom svemiru, navigaciju, planiranje mi-sije i upravljanje, i posedova}e funkcijeza samostalno re{avanje nepredvi|enihsituacija. Nau~ni cilj bi}e da se ispitajuodlike Marsovog tla, morfologija, mine-ralogija, i atmosfera ove planete, koriste-}i nau~ne instrumente koje je Indija na-pravila sopstvenim snagama.

Porede}i indijsku misiju „Mangali-jan“ sa poslednjom ameri~kom misijomna Mars „MAVEN“, Predsednik ISRO-aK. Radakri{nan izjavio je da je ameri~karaketa Atlas V ima korisni teret od 13 to-na za geostacionarnu transfernu orbitu(GTO), dok je kapacitet PSLV-XL samooko 1.300 kg. „Ameri~ki satelit, koji te`ioko 2.500 kg, ima korisni teret od oko 65kg i oko 1.600 kg goriva. Na{ satelit te`i1.350 kg, ima korisni teret od samo 15kg i oko 850 kg goriva“, dodao je on.

Ono {to nije uporedio su tro{kovi jed-ne i druge misije. Dok }e Indija potro{i-ti oko 72 miliona dolara, bud`et ameri~-ke misije je 671 milion dolara. Radakri-{nan je ponovio da misija na Mars po-tvr|uje sposobnost Indije da poduzmeslo`ene zadatke ovakve vrste.

Misiju }e uskoro slediti i lansiranje ne-ma~kih, francuskih, britanskih i kanad-skih satelita od strane ove organizacije.„Lansira}emo EnMAP satelit (satelit saprogramom mapiranja i analize okoline)koji pripada Nema~koj. Satelit }e biti te-`ak oko 800 kg“, rekao je Radakri{nan.

ISRO planira da obavi bar po jednokomercijalno lansiranje svake godinekoriste}i indijsko lansirno vozilo za lan-siranje satelita u polarnu orbitu (PSLV).Prema Radakri{nanu, pouzdanost PSLVraketa je jo{ jednom potvr|ena sa lansi-ranjem MOM-a, na precizan na~in upr-kos svim izazovima.

Ogromna ma{ina proguta tonerazli~itog plasti~nog i ostalogotpadnog materijala da bi se odtoga zauzvrat proizvelo naj~isti-je dizel gorivo. Istra`iva~i iz Sa-

veta za nau~no-industrijsko istra`ivanje,pri indijskom Institutu za naftu (CSIR-IIP),postigli su zna~ajan uspeh u smanjenjuzavisnosti zemlje od fosilnih goriva pre-tvaranjem plasti~nog otpada u dizel gori-vo. @eleznice Indije }e tako|e uskoro po-~eti da ga koriste kao gorivo za vozove.

Indijske @eleznice planiraju osnivanje fa-brika za proizvodnju dizela za mehani~kuvu~u ra|ene po tehnologiji patentiranoj odstrane nau~nika CSIRIIP-a iz Dehraduna. Pri-likom posete Institutu CSIRIIP, indijski mini-star za nauku i tehnologiju i potpredsednikCSIR-a Dr. Har{ Vardan je izjavio da }e plani-rana fabrika biti u mogu}nosti da pretvorijednu tonu plasti~nog otpada u 850 litaranaj~istijeg dizel goriva. ‘’@eleznice Indije go-di{nje tro{e skoro 2.7 milijardi litara dizelakoji nabavljaju od dr`avnih naftnih kompa-

nija i privatnih snabdeva~a putem javnihtendera. Nova fabrika, pored proizvodnje~iste energije, predstavlja}e prvi korak indij-skih @eleznica u ostvarenju energetske ne-zavisnosti’’, rekao je Dr. Vardan. SAD, Ne-ma~ka i Japan koriste zelenu energiju od~ega se proizvodi te~ni naftni gas kao spo-redni proizvod. Pored toga, CSIR-IIP najavioje veliki proboj u tehnologiji kroz novu pro-izvodnju avio goriva sa manjim sadr`ajem

ugljenika koje }e se praviti od nejestive bilj-ke po imenu jatropa, koja je otporna na su-{u. Smatra se da pomenuta fabrika predsta-vlja veliki korak napred u inicijativi ‘Proizvo-diti u Indiji’’ koju je pokrenuo premijer Na-rendra Modi sa ciljem da Indija postane glo-balni proizvodni centar. Tako|e jedan od ci-ljeva ove inicijative je da se do 2022. pove}audeo proizvodnje u bruto doma}em proiz-vodu zemlje sa 16 na 25 odsto. Glavni ciljprograma je da se obezbedi odr ivi rastpod uslovom da {irenje proizvodnog sekto-ra ne {teti ~ovekovoj okolini.

O~ekuje se da }e nova fabrika indijskih@eleznica biti veoma uspe{na iz slede}ihrazloga: zbog inovacija, jer }e koristiti teh-nologiju patentiranu od strane CSIR-IIP; idoma}e proizvodnje i odr`ivosti u proiz-vodnji ~istijeg dizela. Tehnologija koja od-ba~eni plasti~ni otpad pretvara u ~istenergetski izvor, i dalje nastavljaju}i sa is-tra`ivanjem i inovacijama, predstavlja pri-mer re{enosti Indije u borbi protiv klimat-skih promena.

Indija je oslanjaju}i se na sopstvene sna-ge stvorila vakcinu „Rotavak“ koju jepredstavio Premijer Narendra Modi, akoja bi trebalo da spre~i naj~e{}i uzrokte{ke dijareje kod dece. O~ekuje se da

}e vakcina razvijena od strane kompanije„Barat Bajotek Indija Limited“ (Bharat BiotecIndia Limited) iz Hajderabada zna~ajnosmanjiti broj smrtnih slu~ajeva kod dece na-stalih kao posledica dijareje prouzrokovaneRotavirusom, kako u Indiji tako i u drugimdelovima sveta. Smrtonosni Rotavirus godi-{nje uzrokuje vi{e od 450,000 smrtnih slu-~ajeva u svetu i 110,000 smrtnih slu~ajeva uIndiji, od ~ega 80.000 ~ine deca.

Zahvaljuju}i partnerstvu odeljenja za bi-otehnologiju, „Barat Biotek-a“ i nekoliko in-dijskih i me|unarodnih organizacija, uspe-{no je razvijena i proizvedena prva doma-}a vakcina koja je plod nau~nog rada du-gog 25 godina.

„Barat Bajotek Indija Limited“ je bilauklju~ena u razvoj i proizvodnju vakcine, teje 1997-98. odabrana na osnovu indijsko-ameri~kog Akcionog programa vakcinacije

u okviru redovne vladine procedure. Ovo jetre}a vakcina protiv Rotavirusa dostupna usvetu, i po trenutnim cenama - najjeftinija.

Strane kompanije trenutno prodaju Ro-tavirus vakcinu u Indiji za 1.100 rupija(16,50 dolara) po dozi, dok „Barat Bajotek“nudi „Rotavak“ Vladi Indije i drugim zemlja-ma u razvoju za 63 rupija po dozi (manje odjednog dolara).

Indijski premijer je rekao da je za Indijukarakteristi~no to da je ona velika zemlja saizra`enim razli~itostima, koja se i dalje suo-~ava sa nizom dru{tveno-ekonomskih iza-zova. On je izrazio nadu da }e razvoj ovevakcine podsta}i dodatne aktivnosti istra-`ivanja, razvoja i proizvodnje u Indiji, ne sa-mo u medicini, ve} i u drugim naprednimoblastima nauke i tehnologije. „Barat Bajo-tek“ je podneo ~etiri globalna patentnazahteva u vezi sa tehnologijom proizvod-nje „Rotavak“ vakcine u vi{e od 20 zemalja.

Proizvodni pogon ove firme u Genomdolini u Hajderabadu ima instalirane kapa-citete za godi{nju proizvodnju od 300 mili-ona doza vakcina.

R ad`astan, najve}a dr`ava u Indi-ji, bi}e doma}in Globalnog agro-tehnolo{kog skupa Rad`astana(GRAM 2016.) u svojoj prestoni-ci D`ajpur, 9-11. novembra ove

godine. Predvo|ena svojim {efom Vla-de Vasundarom Rad`e, Vlada Rad`asta-na se priprema da okupi vi{e od 50.000poljoprivrednika pod jednim krovomkako bi im pru`ila obuku i podu~ila ihtehnikama koje }e im pomo}i da uve}a-ju svoje prinose. Rad`astan ima najboljuosun~anost na kugli zemaljskoj, sa 6-7kWh po kvadratnom metru dnevno, to-kom 325 sun~anih dana godi{nje. Ruko-

vode}i se ovim saznanjem, Vlada Ra-d`astana je pokrenula nekoliko progra-ma vezanih za solarnu energiju, prven-stveno kako bi podr`ala energetske zah-teve u vezi s navodnjavanjem. Velikikulturni zna~aj poljoprivrede, kao i ra-znovrsnost posejanih useva, ~ini Rad`a-stan jednom od vode}ih poljoprivrednihdr`ava u Indiji.

Osim za poljoprivrednike, ovaj skup}e biti velika platforma za okupljanje in-vestitora, istra`iva~a, akademika, tehno-loga, poljoprivrednih firmi i kreatorapolitike - kako bi ubrzali razvoj odr`ivihpoljoprivrednih i prate}ih aktivnosti

kroz inovativne metode i najbolje prak-se. Holandija, Izrael, Australija i Kanadasu pozvane da budu zemlje partneri naovom doga|aju.

Agrobiznis i srodni sektori ~ine oko-snicu privrednih segmenata u indijsko-srpskim ekonomskim odnosima, sa do-brim potencijalom za trgovinu i rast in-vesticija. Srbija je posebno va`na za In-diju zbog stru~nosti u proizvodnji vo}a,te bi GRAM 2016 mogao biti idealnaplatforma za srpske agrotehnolo{ke fir-me da se upoznaju sa indijskim tr`i{temi pozovu indijske privrednike da investi-raju u Srbiju.

P rehrambena industrija u Indijipredstavlja sektor izlaze}eg sun-ca koji sve vi{e dobija na zna~ajuposlednjih nekoliko godina. Do-stupnost sirovina, promene u na-

~inu ivota, kao i reforme vladine politi-ke u ovoj oblasti dali su zna~ajan podsti-caj rastu prehrambene industrije.

Ogromne mogu}nosti se nude zastrane prehrambene firme i proizvo-|a~e hrane kao rezultat nedavno na-javljene odluke da se stranim investi-torima odobri vlasni~ki ulog do 100odsto prilikom investiranja u proiz-vodnju hrane u Indiji, kao i u trgovin-skom i elektronskom poslovanju u tojoblasti. Ovaj sektor tako|e nudi mo-gu}nosti u okviru projekta „Proizvo-diti u Indiji“, imaju}i na umu ~injeni-cu da se Indija pojavljuje kao jedna

od najpovoljnijih destinacija za inve-stiranje.

Poznato je da u indijskom sektoruprehrambene industrije i prerade hranepostoji ogroman potencijal; Indija je naj-ve}i proizvodja~ p{enice, pirin~a i mle-ka, sa u~e{}em od 10 odsto u svetskojproizvodnji vo}a, i vode}a je zemlja poproizvodnji manga i banana.

Sektor poljoprivrede i prerade hranepredstavlja jedan od glavnih segmenatasrpske privrede sa godi{njom proizvod-njom vrednom 6,6 milijardi dolara. Srp-ska prehrambena industrija je po svojojizuzetnosti poznata kako u regionu takoi na me|unarodnom planu, i slu`i kaonajbolji primer me|u ostalim privred-nim granama. Tako|e, postoje dobremogu}nosti za saradnju Indije i Srbije uprehrambenoj industriji.

Prva indijska misija na Mars - niskobud`etni projekt, ozna~avaproboj Indije u elitniklub svemirskih sila

Prva doma}a Rotavirus vakcina

Prehrambena industrija i prerada hrane -transformacija ekonomije hrane u Indiji

Kada se plastika pretvori u dizel

„Rastimo zajedno“ - poziv iz Rad`astana

Izumom pretvaranjaplasti~nog otpada udizel gorivo, indijski nau~nici su napraviliprvi korak ka ispunjenju sna o projektu „Proizvoditiu Indiji“ premijeraNarendre Modija

Pozivam vas sve da postanete deo GRAM-a, i rastete zajedno sa nama na ovom putu ispunjenja snova i sudelovanja u prosperitetu

Vasundara Rad`e, {ef Vlade Rad`astana

Harsimrat Kaur Badal, ministarkaprehrambene industrije Indije

Iako je na{a modna estetika stvorena jo{ u drevnim vremenima, nastao je novi etos pro`et inovacijama sa nepogre{ivo indijskim odlikama

p o n e d e l j a k , 1 5 . a v g u s t 2 0 1 6 .INDIJA @ 70

Amravati, nova prestonica dr`ave Andra Prade{ na obali reke, bi}e prvi „pametni grad“ u zemlji, sagra|en kao grinfild investicija

Modni dizajneri par ekselans

Jo{ jedna prekretnica u urbanizaciji Indije