( , , , 1366 1371[1] 1443), , , 1386. II , , .

1 2 3 4 5 6 , 7 8 9 , 10 11 1435. 1443. o 11.1 o 11.2 12 13 14 15 16

je . (1403.) III . 1409. , . 1411. , , . III 1440. (-), . (1427-1440) (1441-1443) , I. , .

1440. , . 3 ( ) , . , , . ( , ) , , , .

, , , , , ( , , , ). , . , . . []

(1375 1395)

15

()

XV

, II , ( , ). , , . , . : , (, , ). , , , , , .

II 1386. , I. 1389. ( ). ( ), , 1389. . , . ( , , 1455.) . 1392. , , II, . . , - ( ). ( 25 1396. II). ( ). II , . , (14. 1396.) , 1000 . .

, II , . , , 28. 1402. , , , . , , . , .

, 1403. , , III , . e , . III II, . , 1404. , ( , ) , . , , . , , III ( ). , , , .

1405. (), ( ). , . , , ( ). . , . 29. 1409. , . , . , . .

, , 1410. , , , 1411. , ( , , , . , (? - 1402). , II ( 1396). , III , , . (1412.) , ( ) (). , , .

, ( ), III , . , , 28. 1421. . , 1415. . . , , . , , 1424. ( 17 ) , , , . , III , ( ) . , ( ) .

1435. 1443. 1435. , . , 1441 1443. - ( ) , () .

, . . ( ) . . , . , , . , , (1441-1442).

1443 . . . , ( ). , ( ) , 128 , . , .

2007. .

1. ^ , 1980.

, , , V, 18, 1972, . 289327. ; ; . : , , , , , 1993, 24 , . 13.

. : , . 1882 .910 1895. , , 1980. : , ,1970. - 2, 2; . : , - , 2000. . : , , , 1980. : , , , 1976. : ( , ), , , 2009, . 82.

:

( 1380 1468), , .

, . , , , , . . (1441/42) , , , , , .

, : , , , , 1962. , , , V, 18, 1972, . 289327. , . (), "" 13 (1998), 4. ( ), . (), "" 6566 (1997), 5. , . (), "" 9193 (1999), 16. , . (), "" 99 (2000), 19.

: , , , 1980. : ( , ), , , 2009, . 142-143.

Milica Kralj: JELENA BALI

Smjerna Vladarka Spadala je meu one znamenite ene srednjeg vijeka, koji su svojim ivotom, mudrou, sposobnostima i obrazovanjem obiljeile vrijeme u kome su ivjele, u njeno otpisivanje bogoljubno u prva pjesnika djela na prostoru Crne Gore iji je autor jedna ena Srednjevjekovni hroniari zapisae da je bila visoka stasa, mlenobelog duguljastog obraza, zlatne kose, a povrh ela nosila je dijademu sa mnogobrojnim brilijantima i safirima. U zapisu stoji i da je Jelana roena oko 1336. godine i da nije imala ni punih dvadeset godina kada se udala za ura Stracimirovia II Balia, gospodara Zete i Gornje Albanije. Njene starije sestre ve su bile udate - Mara za Vuka Brankovia, Teodora za ugarskog vlastelina Nikolu Gorjanskog, Dragana za Jovana Aleksandra, sina bugarskog cara imana, najmlau Oliveru tek je ekala udaja za Bajazita. Na dvoru u Kruevcu ostala su braa Stefan i Vuk. Jelena Bali je odrastala u carskoj prestonici, u Kruevcu, pored majke, knjeginje Milice i roake Jefimije, koja se poslije Marike bitke posvetila molitvama i knjievnom radu. Mlada Jelena, jo djevojica, posmatra Jefimiju dok na crvenom atlasu zlatnim i srebrnim koncem i plavom, smeom, crnom, ljubiastom i crvenom svilom veze zavjesu za hilandarske dveri. Opinjena je slikom koju su vjete veziljine ruke stvorile: na sredinjem djelu zavjese nalazi se Isus Hristos sa Vasilijem Velikim i Jovanom Zlatoustim. Zidari, tesari, kamenoresci, gomile bijelog sjajnog bjelovodskog kamena, majstori Kamenarci sa viskom i libelom, vr vina iz upskog vinogorja koji se uziuje u temelje nove zadubine, prekomoravski kuluari, ikonopisci to u prozranoj polutmini, pod kupolom, odsutni iz mnotva, skrajnuti od ovozemnog, vizantijsko plavim upisuju hod svetitelja ka vrhovnoj taci u koju se sabrala sva svjetlost - slike su koje je Jelena uvala u svom srcu. urije II Stracimirovi Bali enidbom sa Jelenom, (lijepom Lenom), uvrstio je rodbinske veze sa srpskom vladajuom dinastijom. Mu joj povjerava diplomatske misije. Nakon njegove smrti (1403), pomae sinu Bali III da upravlja zemljom i da ratuje s Mleanima. Mleani trae da za zakljuenje mira Bala doe u Mletke (prethodno su njegovu glavu ucijenili sa 8000 dukata), Jelena zamjenjuje sina i odlazi na pregovore. U Mletke putuje ratnim brodom i susree se sa dudom Mihailom Stenom uspjevi da sklopi mir tako to je svu krivicu za pobunu protiv Mleana preuzela na sebe. Udajom za humskog vojvodu Sandalja Hrania uspjela je da sinu Bali III, vladaru Zete, pridobije uticajnog i monog zatitnika. Nakon Sandaljeve smrti i smrti sina Bale, na skadarskom ostrvu Gorici podie crkvu namjenivi je za svoj grob.

Crkva je posveena presvetoj Bogorodici i u njoj je Jelena sahranjena nakon smrti 1443. godine. Majstori koji su sagradili ovu crkvu bili su iz Primorja, a moda i iz samog Dubrovnika to svjedoi o visokom estetskom ukusu naruioca. U crkvi su freske sa predstavom saetog stranog suda i Bogorodica i Jovan Pretea koji se obraaju Hristu sa molbom da bude milostiv prema grenima na dan njihovog zaupokoljenja. U tim poznim godinama dok gradi hram, Jelena vodi prepisku sa Nikolom Jerusalimcem. To nisu izmiljene poslanice, ve stvarni knjievni i duhovni izvori, promiljanja u skladu ivljenja i vjere, o traganju za uzvienijim i istijim oblicima ivotnim. Poslanice Jelene Bali, ostvarene su u duhu epistolarnog anra. U Otpisaniju bogoljubnom pri kraju burnog vladarskog ivota, pri kraju svih istorijskih deavanja u kojima je sa svojom blaom i daljom porodicom, sa svojim narodom bila sudionik, pie: ...Jer se pomraie duevne oi mukom i meteom koji je u svijetu/I ovo, sada, kao od sna nekojeg duboko probudivi se/ushteh tvoju svetlost videti/I tako smatramo kao neko skrovite carsko, veoma prebogato a u njemu skupocenosti/vie od tisue tisua zlata i srebra./I molim prosudite najbriljivije i uzbunu prepirke od nas odagnati i ka svetlosti razuma pouiti... Nikon Jerusalimac je od njena tri pisma i svoja tri odgovora sainio Goriki zbornik 1441/42. Jelena Bali je spadala meu one znamenite ene srednjeg vijeka, koje su svojim ivotom, mudrou, vladarskim sposobnostima i obrazovanjem obiljeile vrijeme u kome su ivjele. Njeno Otpisanije bogoljubno spada u prva pjesnika djela na prostoru Crne Gore iji je autor jedna ena i smjerna vladarka. Jelena Bali (oko 13681443). Trea ki kneza Lazara. Posle smrti prvog mua (ura II Stracimirovia Balia) sa sinom Balom III uestvovala je u dravnim poslovima Zete. Sin joj umire 1421, a po drugi put ostaje udova 1435, kada umire vojvoda Sandalj Hrani. O njenim duhovnim interesovanjima, ali i o knjievnom radu, saznajemo iz Gorikog zbornika, koji je za Jelenu sastavio duhovnik Nikon Jerusalimac 1441/42. godine. U ovom zborniku postojale su tri Jelenine poslanice upuene duhovniku, ali je u celini sauvana samo jedna Otpisanije bogoljubno. OTPISANIJE BOGOLJUBNO ... Da zna tvoja svetinja, otkako udostojih se s Bogom poznati te, poradovah se veseljem duhovnim. No za malo i za kratko bi nam vienje, da bi ko rekao kako u zrcalu lik ugledasmo ili u neki san laki da bejah snesena... I sluah tvoje due bogoljubivu narav i bestelesno aneosko prebivanje, i ono od nas konano udaljenje. I veoma tvoje videti zaeleh prepodobije, i tvojih medo tonih nasladiti se rei... No, daljnjeg li nam rastojanja, pa more i gaj... Jer eljenje bogatstva i sujetna slava, a ujedno i slasti, ne ostavljaju nas, koji se kolebamo u moru ovoga sujetnoga ivota,

da uzniknemo ka svetlosti asnoga i bestelesnoga prebivanja. Jer pomraie se oi mukom i meteom koji je u svetu. I gle, sada kao od nekakva sna trgnuvi se, zaeleh tvoju svetost videti... I opet se molim tvome prepodobiju da nam neko olakanje uteenja poalje i prohladi e tuge. Jer zna tvoje prepodobije kolike bure i metei i oblaci naviknue uzburkavati samovoljna srca... Da, tajnie Boji, posluaj me. U svemu vie reenom ne zapovedam, ve se molim trudoljubivo i poklanjam lice sve do zemlje. I dvostruko da si zdravo u Gospodu i ne prezri nae moljenje.ANTOLOGIJA STARE SRPSKE POEZIJE

Priredila i predgovor napisala Zorica VitiPOLITIKA NARODNA KNJIGA 2005.

"Staro srpsko pesntvo moda dostie svoj estetski vrhunac u pesmama Jelene Bali i Dimitrija Kantakuzina. Jelena Bali, na samom kraju 14. i u prvoj polovini 15. veka, peva o Ljubavi kao o 'netelesnom prebivanju'. Iako u naslovu i prvom stihu pesme Opisanije bogoljubno pesnikinja ne ostavlja dilemu da se radi o ljubavi prema Svetima, mi ovu pesmu i njene puteve ljubavi danas doivljavamo ba kao to su ih doivljavali i objanjavali Franjo Asiki, Nikolaj Berajev, Jovan Dui i Rastko Petrovi. Za Jelenu Bali, ba kao i za pomenute autoritete poimanja Ljubavi, ini nam se nije vano kojim putevima se ostvaruje, odnosno uznosi, kada se preobraava i ogleda u prooseanju i sabornosti sa drugima u Duhu Svetom."

SMERNA VLADARKA

Spadala je meu one znamenite ene srednjeg vijeka, koji su svojim ivotom, mudrou, sposobnostima i obrazovanjem obiljeile vrijeme u kome su ivjele, u njeno "otpisivanje bogoljubno u prva pjesnika djela na prostoru Crne Gore iji je autor jedna ena". Srednjevjekovni hroniari zapisae da je bila "visoka stasa, mlenobelog duguljastog obraza, zlatne kose, a povrh ela nosila je dijademu sa mnogobrojnim brilijantima i safirima". U zapisu stoji i da je Jelana roena oko 1336. godine i da nije imala ni punih dvadeset godina kada se udala za ura Stracimirovia II Balia, gospodara Zete i Gornje Albanije. Njene starije sestre ve su bile udate Mara za Vuka Brankovia, Teodora za ugarskog vlastelina Nikolu Gorjanskog, Dragana za Jovana Aleksandra, sina bugarskog cara imana, najmlau Oliveru tek je ekala udaja za Bajazita. Na dvoru u Kruevcu ostala su braa Stefan i Vuk. Jelena Bali je odrastala u carskoj prestonici, u Kruevcu, pored majke, knjeginje Milice i roake Jefimije, koja se poslije Marike bitke posvetila molitvama i knjievnom radu. Mlada Jelena, jo djevojica, posmatra Jefimiju dok na crvenom atlasu zlatnim i srebrnim koncem i plavom, smeom, crnom, ljubiastom i crvenom svilom veze

zavjesu za hilandarske dveri. Opinjena je slikom koju su vjete veziljine ruke stvorile: na sredinjem djelu zavjese nalazi se Isus Hristos sa Vasilijem Velikim i Jovanom Zlatoustim. Zidari, tesari, kamenoresci, gomile bijelog sjajnog bjelovodskog kamena, majstori Kamenarci sa viskom i libelom, vr vina iz upskog vinogorja koji se uziuje u temelje nove zadubine, prekomoravski kuluari, ikonopisci to u prozranoj polutmini, pod kupolom, odsutni iz mnotva, skrajnuti od ovozemnog, vizantijsko plavim upisuju hod svetitelja ka vrhovnoj taci u koju se sabrala sva svjetlost slike su koje je Jelena uvala u svom srcu. urije II Stracimirovi Bali enidbom sa Jelenom, (lijepom Lenom), uvrstio je rodbinske veze sa srpskom vladajuom dinastijom. Mu joj povjerava diplomatske misije. Nakon njegove smrti (1403), pomae sinu Bali III da upravlja zemljom i da ratuje s Mleanima. Mleani trae da za zakljuenje mira Bala doe u Mletke (prethodno su njegovu glavu ucijenili sa 8000 dukata), Jelena zamjenjuje sina i odlazi na pregovore. U Mletke putuje ratnim brodom i susree se sa dudom Mihailom Stenom uspjevi da sklopi mir tako to je svu krivicu za pobunu protiv Mleana preuzela na sebe. Udajom za humskog vojvodu Sandalja Hrania uspjela je da sinu Bali III, vladaru Zete, pridobije uticajnog i monog zatitnika. Nakon Sandaljeve smrti i smrti sina Bale, na skadarskom ostrvu Gorici podie crkvu namjenivi je za svoj grob. Crkva je posveena presvetoj Bogorodici i u njoj je Jelena sahranjena nakon smrti 1443. godine. Majstori koji su sagradili ovu crkvu bili su iz Primorja, a moda i iz samog Dubrovnika to svjedoi o visokom estetskom ukusu naruioca. U crkvi su freske sa predstavom saetog "stranog suda" i Bogorodica i Jovan Pretea koji se obraaju Hristu sa molbom da bude milostiv prema grenima na dan njihovog zaupokoljenja. U tim poznim godinama dok gradi hram, Jelena vodi prepisku sa Nikolom Jerusalimcem. To nisu izmiljene poslanice, ve stvarni knjievni i duhovni izvori, promiljanja u skladu ivljenja i vjere, o traganju za uzvienijim i istijim oblicima ivotnim. Poslanice Jelene Bali, ostvarene su u duhu epistolarnog anra. U "Otpisaniju bogoljubnom" pri kraju burnog vladarskog ivota, pri kraju svih istorijskih deavanja u kojima je sa svojom blaom i daljom porodicom, sa svojim narodom bila sudionik, pie: "...Jer se pomraie duevne oi mukom i meteom koji je u svijetu/I ovo, sada, kao od sna nekojeg duboko probudivi se/ushteh tvoju svetlost videti/I tako smatramo kao neko skrovite carsko, veoma prebogato a u njemu skupocenosti/vie od tisue tisua zlata i srebra./I molim prosudite najbriljivije i uzbunu prepirke od nas odagnati i ka svetlosti razuma pouiti..." Nikon Jerusalimac je od njena tri pisma i svoja tri odgovora sainio "Goriki zbornik" 1441/42. Jelena Bali je spadala meu one znamenite ene srednjeg vijeka, koje su svojim

ivotom, mudrou, vladarskim sposobnostima i obrazovanjem obiljeile vrijeme u kome su ivjele. Njeno "Otpisanije bogoljubno" spada u prva pjesnika djela na prostoru Crne Gore iji je autor jedna ena i smjerna vladarka. Milica KraljVLADARKA I PESNIKINJA

"...ivot Jelene Bali viestruko je vezan za Bar, gdje je bila i njena prijestonica. Roena je 1369 godine u Kruevcu i odrasla na dvoru svoga oca, srpskog kneza Lazara. Bila je veliki ljubitelj knjige i kao vrlo obrazovana ena nazvana je Uena. Mlada i lijepa oeva ljubimica udala se za znatno starijeg uraa II Stracimirovia Balia, gospodara Zete i Gornje Albanije. On je enidbom sa "gospoa Lenom" uvrstio rodbinske veze sa srpskom vladajuom dinastijom (njena majka Milica bila je ki kralja Vukaina a Kraljevi Marko bio joj je ujak). Dok se njen mu bavio dravnim poslovima, Jelana se posvetila podizanju i vaspitavanju svoje djece. ivjela je u sredini koja se po mnogo emu razlikovala od njenog rodnog kraja. Gradsko stanovnitvo Ulcinja i Bara bilo je veinom katoliko i, ma koliko poslovenjeno, jo mnogim svojim nitima vezano za romansko porijeklo. Jelena je bila pokrovitelj i zatitnik svih pravoslavnih crkava u svojoj dravi. Poraz oeve vojske na Kosovu i oeva pogibija bili su prvi u nizu traginih dogaaja i nevolja koje e Jelenu pratiti itavog ivota. Veliku tetu petrpijela je vlastelinska porodica Bali kada je ura II prilikom nekih pregovora pao u ruke Turaka i morao im za svoje osloboenje ustupiti Skadar, Drivast i trg Sveti Sr. Kasnije je orujem vratio izgubljene teritorije ali ih je ustupio Mletakoj Republici za proviziju od hiljadu dukata godinje. Kad se razbolio, nije mu pomogla ni njega dubrovakog ljekara umro je u aprilu 1403. godine. Jelena je pomisljala da se zamonai, kao sto je to uinila njena majka kneginja Milica, poslije Kosovskog boja, i sa jo mnogo udovica, postala monahinja u manastiru Ljubostinji. Ali, njen sin Bala III bio je jos nepunoljetan i morala mu je pomoi u upravljanju dravom. Hroniar opisuje da je bila "visoka stasa, tanka struka, mljenobijelog duguljastog obraza, zlatne kose, a povrh ela je nosila dijademu sa mnogobrojnim brilijantima i safirima. " Kao glavni savjetnik sinu, Jelena se beskrajnim arom i energijom borila protiv Mleana za ouvanje Zete. Ponovo se udala 1411 godine za bosanskog vojvodu Sandalja Hrania, ranije najopsnijeg Balinog protivnika. Imajui ouha kao monog zatitnika, Bala III vie nije molio Mleane za milost ve im je postavljao uslove. Mleani su 1420 godine zauzeli Budvu i jos neke djelove Zete. Usred tog neuspjenog ratovanja, pritisnut finansijskim tekoama, Bala III je otiao u Srbiju, da trai pomo od svog ujaka, despota Stefana Lazarevia. Svjestan da mu se pribliava kraj, preneo je na ujaka sva svoja prava, smatrajuci da e jedino on moi da se odupre mletakom pritisku u Zetskom primorju. Umro je u Beogradu 28. aprila 1435 godine, gdje je i

sahranjen. Mleani su odmah zaposjeli sve zatske gradove, ali su se morali povui pred velikom despotovom vojskom. Zeta je ponovo ula u sklop srpske drave. Jelena je ponovo postala udovica 1435.godine. Uspomene iz mladosti vezivale su je za opustjele pravoslavne crkve rasute po obalama i ostrvima Skadarskog jezera. Na ostrvu Beka gorica obnovila je zaputenu crkvu sv. ora i blizu nje podigla crkvu sv. Bogorodice, sa eljom da u njoj bude sahranjena. Ostarjela supruga dvojice vladara, ena diplomat, sada vie misli o vrijednostima koje "nijesu od ovoga svijeta". Nikon Jerusalimac, Jelenin lini ispovjednik, sastavio je za svoju gospodaricu Goriki zbornik, (14411442). Taj znaajni spomenik nae srednjovjekovne kulture, pored ostalog sadri prepisku Jelene Bali i monaha Nikona. Ta pisma jedne vladarke i jednog duhovnika predstavljaju knjievni izraz dva lica iz razliitih slojeva, ali sa istovjetnim preokupacijama i estetskim doivljajima. Njeno poetsko pismo ulo je u mnoge antologije srednjovjekovne srpske poezije. Jelena Bali je umrla 1443 godine i sahranjena u crkvi sv. Bogorodice na Beki. "... Odlomak iz feljtona Milenka Ratkovia "Bar kroz vijekove", objavljivanog u Vijestima, decembra 2000. godine JELENA BALI (13691443), KI KNEZA LAZARA, VLADARKA I PESNIKINJA, GOSPODARICA ZETE I GORNJE ALBANIJE U ZRCALU ODRAZ UGLEDASMORoena i vaspitana na dvoru u Kruevcu, dobila je vrhunsko obrazovanje i duhovni odgoj, ba kao i njen brat Stefan, budui slavni despot. Tri godine pre Kosovskog boja udata je za ura Drugog Stracimirovia Balia. Crna Gora i Primorje prepuni su njenih bogougodnih tragova. Na Bekoj, ivopisnom ostrvcetu u Skadarskom jezeru, podigla je Crkvu Svete Bogorodice u kojoj poiva.

U srednjovekovnim hronikama pie da je Jelena Bali, gospoa Lena ili Uena, bila "visoka stasa, tanka struka, mlenobelog duguljastog obraza, zlatne kose, a povrh ela je nosila dijademu sa bezbroj brilijanata i safira". Jelena je roena 1369. godine u Kruevcu i odrasla na dvoru svog oca, srpskog kneza Lazara Hrebeljanovia. Tu, na dvoru u Kruevcu, pored majke kneginje Milice i roake Jefimije, koja se posle Marike bitke posvetila molitvama i knjievnom radu, mlada Jelena stie znanja iz razliitih oblasti, a posebno iz literature. Zbog takvih interesovanja savremenici su je i zvali Uena. U periodu njenog ranog devojatva, njene starije sestre, keri kneza Lazara i kneginje Milice, ve su bile udate: Mara za Vuka Brankovia, Teodora za ugarskog vlastelina Nikolu Gorjanskog, Dragana za Jovana Aleksandra, sina bugarskog cara imana, dok je najmlau Oliveru tek ekala udaja za Bajazita. Na carskom dvoru u Kruevcu ostali su kneevii Stefan i Vuk. Jelena je 1386. udata za dosta starijeg ura Drugog Stracimirovia Balia, gospodara Zete i Gornje Albanije.

ure Drugi Stracimirovi, "Blagovjerni i samdoravni gospodin svoj zetskoj i primorskoj zemlji", kako je sebe nazivao, enidbom sa Jelenom uvrstio je rodbinske veze sa najjaom meu srpskim vladajuim porodicama nakon smrti cara Duana Silnog i raspada Srpskog Carstva. Dok se njen mu bavi dravnim poslovima, Jelena se na dvoru Stracimirovia-Balia posvetila ne samo brizi o deci ve i podizanju i obnavljanju pravoslavnih crkava u zetskoj dravi, posebno na podruju Bara i Ulcinja. Kosovsko rtveno i herojsko postradanje srpske elite, pogibija kneza Lazara, ropstvo njenog mua uraa koga su zarobili Turci, niz je traginih dogaaja koji su snali mladu Jelu Baliku. Za otkup iz turskog ropstva ura Drugi pored velikog blaga daje i gradove Skadar i Lje, koje e kasnije pobedama u bitkama vratiti, ali e ih naknadno ustupiti Mletakoj republici za proviziju od hiljadu dukata godinje. Aprila 1403. godine ura umire.GOVOR VLADARSKE KRVI

Moda je i Jelena pomiljala da se zamonai nakon smrti svog mua, kao i to su to uinile njena majka Kneginja Milica, roaka Jefimija i mnoge udovice nakon Kosovskog boja. Ipak, odluuje da pomogne svom maloletnom sinu Bali III u upravljanju dravom. Poetkom 1404. saziva zemaljski sabor u Baru, na kome se okupljaju najistaknutiji zetski i arbanaki glavari, pravoslavni i katoliki velikodostojnici. Istakavi vladarsku i materinsku brinost i skrb, skupu se obratila ovim reima: "Ja stavljam na ovaj presto sina Balu, jer on je naslednik svog oca, naslednik slavnog imena Balia i prvi va i moj gospodar. Ali do njegovog punoljetstva ja u mu pomagati u upravljanju dravom." Predloila je i da se poniti ugovor kojim je Skadar ustupljen Mletakoj republici, odnosno da se mirnim putem ili borbom povrati u sastav Zete. Sabor joj je dao podrku. Pregovori sa Mlecima nisu uspeli. Jelena nije posluala ni savet svog brata Despota Stefana da ne kree u boj protiv Mleana, jer bi mogla da izgubi mnogo vie. Posle sedmogodinje opsade njena vojska zauzima Skadar. Ve sledee godine, 1405, Mleani uz pomo Mrkojevia i Krajinjana osvajaju Ulcinj, Bar i Budvu. Jelena se sa sinom povlai u Gornju Zetu. Mleani pozivaju Balu na pregovore, ali im Jelena ne veruje i u leto 1409. ona odlazi u Mletke. Mleci se ne pridravaju dogovora i Jelena nanovo pokuava da ratom povrati svoje izgubljene teritorije. Udajom za bosanskog vojvodu Sandalja Hrania, ranije najopasnijeg Balinog protivnika, ona omoguava sinu ne samo da sauva postojee teritorije ve da vie ne strahuje od moguih napada Mleana. Uz pomo monog ouha, Bala 1413. godine ratifikuje mirovni ugovor sa Mleanima i vraa izgubljene teritorije. Ali mir ne traje dugo, jer ve 1420. Mleani ponovo zauzimaju Budvu i jo neke delove

Zete. Bala, ve bolestan, odlazi u Srbiju da trai pomo od ujaka despota Stefana Lazarevia. Svestan da e ubrzo umreti, on sva svoja dravnika prava prenosi na ujaka. Bala umire 28. aprila 1421. godine u Beogradu, gde je i sahranjen. Mleani ponovo zauzimaju zetske gradove, ali se povlae pred monijom despotovom vojskom. Despot uspeva da pomiri mletaki senat sa sestrom Jelenom. U Budimu Jelena, kao ena Sandalja Hrania, prisustvuje saboru vladara i velikaa. Po drugi put ostaje udovica 1435. godine.SNESENI U SANAK TANKI

Oposlivi ovozemaljske dravnike poslove, Jelena se svim srcem okree duhovnom ivotu. U njoj oivljavaju nene i setne slike iz detinjstva i rane mladosti u rodnom Kruevcu: zidari, tesari belovodskog kamena, majstori Kamenarci sa viskom i libelom dok utvruju Donon kulu iznad Lazarice, vr vina iz upskog vinogorja za veerom, prepletene srmene i zlatne niti na prizrenskom atlas-platnu, sirmin vez starijih sestara i roaka, ponad svega pritajena molitvena svetlost vrhovna taka u koju se sabira Boja promisao. A tu, pred njom: naputene crkvice na Skadarskom jezeru, me gustim ibljem kupine i divljeg nara, divlje zverinje, strmoglavi ptiji let nad vodom. To je predeo u kome e Jelena sazidati sebi dvore za godine koje dolaze. Na Skadarskom jezeru, na ostrvcetu Beka, Jelena podie crkvu gde e je sahraniti kada je bude pohodio as smrtni. Na Bekoj, ostrvcetu nad jezerom, svijenom kao kolevka ili beek, uspee da nakon brojnih dravnikih i zemaljskih briga, kroz potpunu predanost molitvenom bdenju Majci Bojoj, pronae nasladu i utehu uvstvenoj dui. U manastirskom kompleksu je manja Crkva Svete Bogorodice. Jelena je podie 1440, tri godine pre svoje smrti. Crkvica je na samoj obali, desetak metara nad vodom, s prekrasnim pogledom na jezero i zabrinutim pogledom prema Albaniji. Nastala je na temeljima starije graevine, po svoj prilici trobrodne bazilike. Nad njenim centralnim delom uzdizalo se Jelenino zdanje, skladna jednobrodna bazilika sa fino raenim kamenim fasadama. Unutranjost crkve bila je ivopisana. Najveu vrednost predstavlja autentini tekst na staroslovenskom jeziku, nad ulaznim portalom, koji govori o ktitorki hrama. Na nadvratniku zapadnog portala uklesan je natpis koji objanjava istoriju ovog zdanja: "Izvoleniem Oca i pospeeniem Sina i Duha Svetoga pospeeniem, sazda se hram si presvetije Bogorodice s trudom i otkupom bogoestivoj gospodi Jele, dteri svetopoivago kneza Lazara i podruie Gjurgija Stracimirovia, v leto 6948 (1439)." e za molitvenom utehom i smirajem nalazi u prepisci sa svojim duhovnikom i ispovednikom Nikonom Jerusalimcem. Jelenina pisma svom ispovedniku i njegovi odgovori su najlepe molitvene stranice srpskog srednjovekovnog pesnitva. Nalaze se

u Gorikom zborniku koji se danas uva u Arhivu Srpske akademije nauka i umetnosti. "Otpisanije bogoljubno", kako se naziva prepiska Jelene Bali i Nikona Jerusalimca, ostvareno je u epistolarnom anru, pri kraju burnog vladarskog ivota, pri kraju mnogih istorijskih deavanja u kojima je sa svojom najbliom porodicom sudelovala. U drugom "otpisaniju bogoljubnom" ona pie: "Sveanom ocu, uitelju Svetog Jevanelja, a nama u Gospodu duhovnom nastavniku, smerna Jelena: Da zna tvoja svetinja, otkako udostojih se s Bogom poznati te poradovah se veseljem duhovnim. No zamalo i kratko bi nam vienje, da bi ko rekao u zrcalu odraz ugledasmo, ili u neki sanak tanak da sam bila snesena. No ipak ono to tada sluasmo od tvojega prepodobija rijei duhovne i ono to uzmogosmo postignuti, i odsred moje due ljubazno i svesrdno, a ta vie i najvjernije primismo, i tim boanstvenim reima, koje sluasmo u tadanje vreme, krmanjenje duhovno imasmo i do danas. (...) Jer eljenje bogatstva i sujetna slava, a ujedno i slasti ne ostavljaju nas, koji su na talasima u moru ovog sujetnog ivota, uzviknuti k svetlosti istog i netelesnog prebivanja. Jer se pomraie duevne oi mukom i meteom koji je u svetu. I ovo sada kao od sna nekojeg dubokog probudivi se, ushteh tvoju svetlost videti." Uvezujui belo manastirsko pojanje i molitveno tihovanje, otvarajui kopicu na ikoni sa likom Vladiice Bogorodice koju je na njenu kolevku u Kruevcu spustila slepica Kasija, svetica-hodalica carskim drumovima, u onom vremenu kad narod kome pripadae suzama krvavim Boga zazivae, u purpurno povesmo trajanja podie Crkvu Blagovetenja na Skadarskom jezeru, crkvu kolevku. Crkvu molitvenicu u ijoj je svetlosti iskupljenja, svetlosti isceljenja i svetlosti ozarenja, snevala sanak tanak. Ili ono "bestelesno prebivanje", ili ono snovidno pletivo, onaj prosjaj kroz iglene uice u ijem sreditu sjakti krst, ili ono "Otpisanije bogoljubno", ono sijanje to se kroz snovienje umnoava inei izvesnim i na spas i spas roda naeg u metenom i zlehudom svetu. ***SKADARSKA SVETA GORA

Manastirska zdanja na Skadarskom jezeru Beka, Vranjina, Vrmo, Grmour, abljak Crnojevia, Kom, Lesendro, Moranik, Preista Krajinska, Straeva Gorica ine skladnu celinu, Skadarsku svetu goru, uvajui vidljiv i pouzdan znak utvrivanja u pravoslavnoj veri, monaku smirenost i smernost, duevno stremljenje molitvenim visinama, nepojamnu svetlu lestvicu koja natkriljuje trono i propadljivo a trajno velia boansku promisao. Crkvu Svete Bogorodice na Bekoj sagradila je Jelena Bali, bogobojaljiva, bogoenjiva i brina vladarka i pesnikinja, sa eljom da u njoj bude sahranjena. Milica Kralj (1369-1443), , ,

, , , . . . , , : o , , , , , , . 1369. , . , , , , , . . , , , : , , , , . . 1386. , . , , , . , J , . , , , . , , . 1403. .

, , . , III . 1404. , , . , : , , . . , . . . , . . , 1405, , . . , 1409. . . , , . , 1413. . , 1420. . , , . , . 28. 1421. , . , . . , , . 1435. .

, . : , , , , -, , . , : , , , . . , , . , , , , , . . 1440, . , , . , . , . . , , . : , , , 6948 (1439). . .

. , , , , . : , , , : , . , , . , , , , , . (...) , , , . . , . , , - , , , . , , . , , , , . *** , , : , , ! , , , , , , , . , , , , . (...) , , , , , , , , .

... , , 200 . , 60 , , 30 . , , , , 50 , 40 , 40 , 20 , 20 ... (...) 6950, 1442. , 25. , . *** , , , , , , , , , , , , , , . , , , . JELENINE POSLANICE MONAHU NIKONU JERUSALIMCU Jelena Bali, trea erka kneginje Milice i kneza Lazara udala se oko 1386. godine za ura II Stracimirovia Balia, koji je vladao Gornjom Zetom. Posle njegove smrti 1403. godine prihvatila se da upravlja zemljom umesto svoga sina, mladog Bale III. Za bosanskog vojvodu Sandalja Hrania udala se 1411. godine. Kada je on umro 1435, vratila se da ivi u svome dvoru na Skadarskom jezeru. Dopisivala se s monahom Nikonom i ta su pisma ostala u Zborniku koji je monah Nikon priredio za Jelenu 1441/42. godine. Tu se nalaze i pisma koja je Jelena pisala svome duhovniku Nikonu. Taj Zbornik pod naslovom Goriki zbornik danas se uva u Arhivu Srpske akademije nauka i umetnosti u Beogradu.DRUGA JELENINA POSLANICA MONAHU NIKONU JERUSALIMCU

Otpisanje bogoljubno Sveasnomu ocu, uitelju svetoga Jevanelja, a nama u Gospodu duhovnome voi, smerna Jelena. Nek zna tvoja svetinja da otkako se udostojih s Bogom poznati te, poradovah se veseljem duhovnim. No, za malo i za kratko bi nam vienje, kao kada bi neko rekao kako u zrcalu lik ugledasmo ili u neki san laki da bejah snesena. I zbog brzine ne primi moja bednost to eljah. Ali to tada sluasmo od tvoga prepodobija rei duhovne i to mogosmo postii, posred moje due ljubazno i svesrdno, pa tavie i najvernije

primismo. I od tih boastvenih rei koje sluasmo u to vreme, imali smo hranu duhovnu sve do danas. I sluah tvoje due bogoljubivu narav i bestelesno aneosko prebivanje, pa jo i od nas konano udaljenje. I veoma tvoje videti zaeleh prepodobije i tvojih medotonih nasladiti se govorenja - ne mala od tvoga gledanja da mi se umnoi korist. No, dalekog li nam rastojanja, pa more i gaj. Zbog ovoga uzroka nije nam moguno videti tvoju svetinju. Tako nas eljenje bogatstva i sujetna slava, zajedno i slasti, ne ostavlja da meu uskolebanima u moru ovoga sujetnoga ivota proniknemo ka svetlosti asnoga i bestelesnoga prebivanja. Jer pomraie se duevne oi mukom i meteom koji je u svetu. I gle, sada kao od nekakva sna trgnuvi se, zaeleh tvoju svetost videti. Poslanicu tvoga rukopisanja primismo i velikolepno i ljubazno od sve moje due izljubismo celivajui, to je lako dostino. I esto ovu proitavamo. I veoma se uteih i nasladih srce oje, a skupa i duu. I tako, smatramo je kao neku riznicu carsku veoma bogatu i u njoj neprocenjivosti vema od tisue tisua zlata i srebra. I opet se molim tvome prepodobiju da nam neko olakanje uteenja poalje i prohladi e tuge. Jer za tvoje prepodobije kolike bure i metei i oblaci navikoe uzburkivati samovoljna srca. Uz ovo spominjemo tvome trudoljublju da je meu nama bila prepirka o tome kako neki hvale milostinju prema potrebitim, jer milost je iznad drugih svih vrlina. Drugi, pak, istinski inoki ivot i in vie veliaju. I, opet, neki govore kako sveti Vasilije Veliki hvali opteie i u mnotvu prebivanje da bude. Ovi i usamljenitvo i negovorenje smatraju kao bogougodni ivot i staranje o samome sebi. I molimo da saznamo najtanije i mete prepirke od nas da odagnamo i ka svetlosti razuma da se uputimo. I jo molimo tvoje dobronaravlje i trudoljubivo ti srce i ka Bogu nam nelicemernu ljubav, prosvetli se milju i drugo koliko zna tvoja svetlost da se naa lenjost probudi i grubost promeni. Da, asni oe, udvostrui talente. Znam da si navikao drati se smernim u svemu, no izgovorom smernosti da ne zatvori jezik, koji kazuje mnogo i dobro, iji su plodovi mnogi i mnogi porodi pravde. I ne lii nas eljenog, jer e se u dobroj nagradi otetiti. No, podravaj Vladiki Hristu tvojemu, iji si uenik i podravalac stradanjima njegovim. I moli mu se da se i mi kao zajedniari naemo u onom danu u kome e doi Hristos sa slavom i silom mnogom i molitvama vaim, amin. Da, tajnie Boiji, posluaj me. U svemu vie reenom ne zapovedam, ve se molim trudoljubivo i poklanjam lice sve do zemlje. I dvostruko da si zdravo u Gospodu i ne prezri nae moljenje.TREA JELENINA POSLANICA NIKONU JERUSALIMCU

Sveasnome ocu i uitelju, u Gospodu neka se raduje, smerena Jelena. Neka zna tvoje prepodobije uistinu da primismo trudoljubivog ti srca bogonadahnuti instrumenat i smatramo ga tako kao neki carski ukras i skupocenu riznicu ili kao samo

bogopisanje na tablicama, koje primi negda bogovidac onaj. I tako primivi, prinesosmo dar hramu presvete Vladiice nae Bogorodice Blagovetenju, koji je u Gorici, da joj bude. O asni oe, neka i tvoja nagrada (dugo) nadena bude (...) tvoje svete molitve (neka napre)duju da bismo imali stup kreposti od lica neprijatelja i da se izbavimo mnotva grehova i obretemo milost na dan stranoga ispita. Da, budi mi, Gospode, amin. Napisali ore Sp. Radojii, ore Trifunovi, Jelka Reep, Milan Kaanin, Milica Grkovi i Milka Ivi. TESTAMENT JELENE BALI Va ime Oca i Sina i Svetago Duha, u Svetuju Trojicu, amin! Mi, gospoa Jelena, ki svetopoivago gospodina kneza Lazara, da je va svidenje vsakomu komu se podoba i pred koga se sej pisanje iznese ogledati, kako po milosti Bojej i sina mi gospodina vojevode Stepana, satvori mi milost i da mi svoju rije kadi se sa mnoju staja u Goraneh, togode bih kude odluila od imanja mojego, da mi je tvrdo i nepokolebimo od njega i njegove deice. Sade, ja, reena gospoa Jelena, inju rije za ivota, mojej dobrej svijesti u moi. Ako bi mi se priluila samrt, da uzme gospodin vojevoda Stepan one dve svite u Nike Tamaria, i to je kuntu zlatom figuran, da je gospodinu vojevodi Stepanu, i krijegla velja, i pet cat dukat koji su u Luke Palutinovia, takoj z dobitjem kako gredu. I plat z biserom, ako je milost gospodina vojevode, da se da gospoe Jelene vojevodine, i jote oglavje moje s kamenjem i sa biserom, i obotci velici. I Vladisavu da se da romena srebrna pozlaena, i prsten s ocem zmajevem, i moti svete to su pri mni. I gospodine Katalene obotci mali i lutca zlata. I Todore, moje unuice, da se da pojasac na plavetnoj tkanice, i prsten u kom je kami safin, i jedan biluac. I ostali prstenci i krugla mala knezu Vlatku. A srebrni sudi koji su u komunu, zdele i pehari, i to je crkve Svetago Georgija i novej crkve Presvetej Bogorodici, da se odlui, a ino da uzme gospodin vojevoda, da im ih plati to bude pravo, da mi se pokrije crkva koju sam inila za moj grob. A ikona zlatna, koja je u komunu, kako sam zapisala s vlasteli, takoj i da bude sestre mi gospoe, Despine. Ako li bi se Despine samrt priluila, da bude ta-zi ikona gospoe Jele vojevodine. A to se tisua dukat u komunu, molju i zaklinjem gospodina mi i sina vojevodu, da mi

ih da gospoe Jelene, da ona s mojem duhovnikom podeli za moju duu. Najprvo od njih da se da gospoe Despine 200 dukat, da mi se poju leturije i da se razdeli milostinja. I mojemu grbu, gde mi se prilui lei, da se da 200 dukat da mi se poju leturije inostano i da se dijeli milostinja. I crkve Svetago Georgija u Gorice dadoh olovo, kupiv za 60 dukat, da se pokrije crkva, i jote da im se da za majstore 30 dukat. I ovaj eljad koja je sada pri mni, koji bi se priluili na samrti moje, da se dast duhovniku mojemu, starcu Jerozolimskomu Nikandru, 50 dukat, i kalueru Jovanu 40 dukat, i Vokosavu Tamariu 40 dukat, i popu Teodosiju 20 dukat, i Duce 12 dukat. I vladikam - Rue i sinu joj 30 dukat, i Kataleni, keri Nikolenoj 30 dukat. I Dobrko ako bi se tada primeril na samrti mojej, da mu se da dukat 30. I koje se zgode na samrti mojej devojke, da im se da priija koliko se moe z govorom kako da se udome. A ostala eljad da se pomiluje z dogovorom koliko se uzmoe. A to je postaljeno u trg, u Lavra igovia u Baru esat dukat, tizi dukati da stoje crkvi novoj u Gorici, to sam uinila Presvetoj Bogorodici moj greb, i po meni i da ima dobit od tijehej dukat im se okrmljati. I vinogradi koji su u Bjeseh, to sam kupila i s crkvom Svetago Georgija zamenila i utakmila, vinogradi i njive i maslice u Baru, i solila, toj da mi gospodin vojevoda potvrdi crkvi reenoj. I po mojej samrti da bude tomuj ktitor i okrmitelj moja unuka, gospoa Jelena vojevodina i njih knez Vladislav ili bi njih gospoctvo ili ije ino, oni o tome popeenje da imut. I na moje samrti ako se bi koji sudi obreli srebrni, da uzme gospoa Jelena i Vladisav. I to im se svidi od njih da postave u crkvu novu. Na njih rasudenje da bude, to bi koji nedostatak crkvi, a oni tijem da naprave. A to bi koje pokuje bilo, ili knjige ili to ljubo ino, da se priloi u obe crkve, gde to prestoji. A to si mi rekal, Vojo, po starcu Radinu u Sveto-Troice crkvi Koranske, to u gospostvu vi dati, to li komu inomu, da piu i obimenju, da, ovo, to mi moj samisao prinese, Boga molee i Preistu Bogorodicu, uimenih i upisah sa rukom duhovnjago mi otca, starca Nikandra Jeruzalimca, to e biti gospostvu vi i inem tvojem, i due naoj. A jednako je vse Boje i tvoje, i u tvoju kuu prehodi, i na slubu due naoj! Da zaklinjem tebe, gospodina mi i sina bez greha, vojevodu Stepana, va Svetuju Trojicu jedinosutnuju i nerazdelimuju, i va strani sud vatorago preestevija Sina Boja, jegda pridet vazdati komudo po delom jego, takode i moju unuku gospou Jelu zaklinjem, kako ovoj moje pisanje ne potriti nie paki na manje prinesti, no vse da vrite i isplunite za ivota naega i po samrti naoj. I jote - ate bi koji nedostatci nai bili, to bi podobalo popei se o nas i o naoj dui, da vi svojem blagom pobolete i siplnite o nas i o naoj due, jer mi samrt i ivot u vae ruke prilagamo, a pred Bogom. Pisa se sej pisanje v leto 6950, roastva Hristova 1442. leto, meseca noemvrija 25. dan, u Goraneh. Testament Jelene Bali od 25.11.1442. Dokumenat je sauvan u Zvezdievom

prepisu u knjizi testamenata. Danas se uva u Historijskom arhivu u Dubrovniku. Napisali ore Sp. Radojii, ore Trifunovi, Jelka Reep, Milan Kaanin, Milica Grkovi i Milka Ivi. HRABRA VLADARKA NENA PESNIKINJA KI kneza Lazara, Jelena Bali spadala je meu one znamenite ene srednjeg veka, koje su svojom mudrou, vladarskim sposobnostima i obrazovanjem obeleile vreme u kojem su ivele. Posle gotovo est vekova, stari rukopis "Goriki zbornik" (1441 1442), koji pored ostalog sadri njenu prepisku s monahom Nikonom, bie preveden na srpski jezik. Ovaj znaajni spomenik srednjovekovne kulture, koji uva Srpska akademija nauka, sa staroslovenskog i grkog jezika preveo je otac Jovan (ulibrk), jeromonah Mitropolije crnogorske. Ta pisma vladarke i duhovnika predstavljaju knjievni izraz dva lica koja su pripadala razliitim slojevima, ali sa slinim preokupacijama i vienjem stvarnosti.GORIKI ZBORNIK

KAO i mnogi predmeti iz tog veka i "Goriki zbornik" je imao neobinu sudbinu. Naen je u Skoplju, 1902. godine. Nikada nije utvreno kako je dospeo tamo, ali se zna da ga je tada kupio diplomata Svetozar Tomi za malu sumu, za jednu i po tursku liru. Tek tada je, posle mnogo vremena, otvoren mali prozor u prolost iz kojeg je izvirilo lice jedne duhovne i obrazovane ene, one koja je sem stalnih ratova s Venecijom i grabljivim bosanskim gospodarima, tonula u literaturu srednjovekovlja, u venu ovekovu zapitanost upuenu nebu. Zaboravljena gospa, ki kneza, supruga dvojice gospodara, ura Stracimirovia II Balia, vladara Zete i Gornje Albanije i humskog vojvode Sandelja Hrania, majka poslednjeg vladara iz dinastije Balia, izronila je iz zaborava. Knjiga je bila u Tomievom vlasnitvu do 1952/1953. godine. Tada je poklonjena Srpskoj akademiji nauka i od tada se uva tamo. Pre toga je akademik edomir Mijatovi, jo 1870. opinjen Jelenom Bali, pokuavao da u nekoliko navrata napie knjigu o njoj, smatrao je da je ona bila udesna ena, koja zasluuje daleko vea priznanja. Sticajem okolnosti nikako mu nije ilo od ruke da taj rukopis zavri. Papiri su se stalno iz nebjanjivih razloga gubili. Jednom mu je iz kofera ispalo pregrt skica o Jeleni...MESEEVA ROSA

NEOBINA sudbina ove stare knjige nastavljena je i u Akademiji. Negde u 1958. godini, akademici su se spremali da je prevedu i to je bila maltene zavrena stvar, koja se iz nekog razloga iskomplikovala. "Goriki zbornik" ni tada nije preveden. Dosta naunika je pokuavalo da ga obradi, Vladimir orovi, ore St. Radoji... Knjiga, ali i ivot Jelene Bali, inspirisali su spisateljku Teodoru Taru da napie neobian roman "Meseeva rosa", koji je ve due vreme jedno od najpopularnijih knjievnih ostvarenja na ovim prostorima. I moda je to bila inicijalna kapisla crnogorskoj mitropoliji, odnosno, ocu Jovanu da pouri sa prevoenjem.

Meni je odgovaralo to knjiga nije prevedena i to se malo znalo o njoj. Mogla sam da napravim matovitu priu kae Teodora Tara. Znala sam da knjiga sadri prepisku Jelene Bali i njenog duhovnika. Jedno od tri sauvana pisma je dosta oteeno, ali se vidi da je to bila prilino bliska prepiska, da su se dobro poznavali, a da je Jelena bila jako obrazovana, rafinirana, jer je postavljala takva pitanja koja ne moe da postavi neko ko se ne bavi duhovnou. Od svog duhovnika trai savete o pitanjima strasti, vrline, smisla ivota. Ona se interesovala ta se deava sa duom odmah posle smrti, ta je pree molitva ili davanje milostinje. Nikon joj je odgovarao da je bitno i jedno i drugo, jer bez molitve ne moemo da stignemo do sebe, a bez milostinje ne moemo da pripadamo drugima.OTPISANIJE BOGOLJUBNO

IZ njihove prepiske vidi se bogatstvo Jelenine linosti, kau, srodne jednoj drugoj srpskoj knjievnici, monahinji Jefimiji. Ali ona se nije, kao Jefimija, zamonaila, iako je poslednje godine svog ivota provela kao udovica u svom malom manastiru svete Bogorodice na skadarskom ostrvu Gorici, zanimajui se za monatvo i prouavajui monaku literaturu. Otuda je pisala ocu Nikonu. Samo jedno od tri pisma, "Otpisanije bogoljubno" je potpuno sauvano, prvo i tree su sauvana delimino. Prepoznatljiva i uzorna u anru, pisma su pisana prirodnim, linim tonom. Jelenin stil je pun oseanja, ali uzdrljiv i odmeren, s kratkim reenicama, mada retorski vet. Kroz njih Jelena otkriva veliko teoloko znanje i duboko proivljavanje religioznih ideala. Njena majka je veru primila apriorno kada je sa Jefimijom ila po moti, Jelena je i tu bila nesigurna. Ona je sve proveravala, htela je znanjem da doe do Boga. Sama vera inteligentnom oveku nije dovoljna, uvek trai neku logiku o tome. U svojim pismima i odgovorima Nikon razvija teoriju monakog ivota, ali i, da bi vladarki bilo zabavnije, daje geneologiju porekla svoje duhovne keri. Na tezi da "dobar izdanak nie iz dobrog korena", on, u stvari, gradi jednu istorijsko-rodoslovnu konstrukciju, koristei pri tom stare srpske rodoslove, letopise, itije svetog Simeona od Stefana Prvovenanog i itije svetog Save od Teodosija. On joj govori, kako zapravo, ona vodi poreklo od prvog vizantijskog cara Konstantina i pokuava da izvede kompletan rodoslov od tada.GROB U BARU

MORA se biti fasciniran sudarom dve linosti u Jeleni Bali. S jedne strane bila je hrabra vladarka, koja se gerilski desetak godina borila protiv Mleana, kupovala oruje, vercovala so u solanama da obori Mlecima cenu i pokvari im posao, ali u isto vreme, to pokazuje i "Goriki zbornik", nena, pesnika dua. Kau da je ona najvie liila na brata, despota Stefana, koji je bio veoma lep i veoma darovit pisac. Srednjovekovni hroniari piu da je bila "visoka stasa, mlenobelog duguljastog obraza, zlatne kose, a povrh ela nosila je dijademu s mnogobrojnim brilijantima i safirima". Po stoti put se deava da o srpskoj istoriji, zahvaljujui nama samima, nemamo ni ono to imamo - kae naa sagovornica. Doskora se nije znalo ni gde je njen grob, zahvaljujui vladici Amfilohiju pre est godina pronaen je u Baru. Njene moti su prebaene u crkvu posveenu Bogorodici koju je ona sagradila na Skadru, koju je obnovila monahinja Anastazija, opet uz pomo vladike. Ponovo zvone zvona na

Skadarskom jezeru, govorilo se da kad zvone uju se do Budve. Duh Jelene Bali se probudio. Tokom vidovdanskih sveanosti deo njenih moti, zahvaljujui vladici Amfilohiju, vraen je u rodni Kruevac.NIKON

MONAH jerusalimski i starac manastira Vranjine u Zetskoj svetoj gori, otac Nikon je pored "Gorikog", napisao jo jedan poznati zbornik "estodnevnik". Kao duhovnik Jelene Bali bio je linost preko koje su se prelomili kljuni problemi 15. veka: Firentinski sabor i unija, pad Carigrada i postepeno nestajanje svih drava istonopravoslavnog kruga, uspon Rusije. Susret sa zapadnom renesansnom civilizacijom, okupljanje monaha u Zetskoj svetoj gori i uobliavanje Crne Gore.NIJE SE ZAKALUERILA

JELENA Bali je mnogo razmiljala o Bogu, ali se nikad nije zakaluerila. Za razliku od njene majke Milice i Jefimije, koje su ostale udovice i zakaluerile se kad su imale 42 godine, ona se u 38. udala drugi put. Udajom za Sandelja Hrania napravila je veliki zaokret u svom ivotu. Najednom je dobila jakog mukarca. Vojvoda je bio izuzetno potovana linost, ak i od Mleana. Bio je prgav ratnik dobro naoruan. Ona ga je oplemenila. Razveo se zbog nje. Ne zna se ime ga je opinila. Pre toga su imali jedan diplomatski susret u Dubrovniku, gde je trebalo da razree neke stare sporove oko Kopra. Jo dok je njen prvi mu bio iv, on je stalno pretendovao na njihovo zetsko imanje. Tri dana su bili zajedno i niko ne zna o emu su priali. Uglavnom, posle toga, on je prestao da napada Zetu. Ona je ostala udovica, poeo je rat, ali Sandelj nije hteo da ratuje na strani Mleana. Vrlo brzo se razveo i posle nekoliko meseci se oenio Jelenom. Posle njegove smrti, Jelena je napustila humske predele i vratila se u Zetu. Na Skadarskom ostrvu Gorici (Brezovici ili Beki) obnovila je crkvu svetog ora i podigla novu, posveenu Bogorodici. Pretvorila ih je u duhovno sredite koje su nazivali Zetska sveta gora.NEOBRAEN

IAKO su izvesni tekstovi ovog znaajnog zbornika poznati u nauci, on, zasad, nije obraen u celini. Ovaj stari srpski rukopis predstavlja izuzetno svedoanstvo o tome kako su nastajale knjige za srednjovekovnu junoslovensku aristokratiju. Dva vladarska itija svetih Simeona i Save, koja se po merilima itijske knjievnosti mogu smatrati autentinim Nikonovim delima, daju ovom monahu posebno mesto u naoj knjievnosti, "Slovo o Melhisedeku" spada u ree sauvane prepise apokrifa iz ciklusa o Avramu. Za razliku od jednog drugog prepisa, ovaj u "Gorikom zborniku" nosi posebnu vrstu lirizma. Naalost, nije sauvan do kraja. Na poslednjim stranicama nalazi se kratko ispovedanje vere, kome do sada nije posveena panja. Dragana Matovi

Hrabra vladarka nena pesnikinjaDragana MATOVI | 16. avgust 2006. 18:44 | Komentara: 0 Posle gotovo est vekova stari rukopis "Goriki zbornik" bie preveden na srpski jezik. Prepisku Jelene Bali i njenog duhovnika Nikona prevodi otac Jovan (ulibrk), jeromonah Mitropolije crnogorske. Jelena je bila hrabra vladarka, koja se gerilski desetak godina borila protiv Mleana, ali u isto vreme, to pokazuje i "Goriki zbornik", nena pesnika dua

Srodne vesti

Prava heroina nae istorije Drama Lazareve keri Misterija smerne vladarke

KI kneza Lazara, Jelena Bali spadala je meu one znamenite ene srednjeg veka, koje su svojom mudrou, vladarskim sposobnostima i obrazovanjem obeleile vreme u kojem su ivele. Posle gotovo est vekova, stari rukopis "Goriki zbornik" (1441-1442), koji pored ostalog sadri njenu prepisku s monahom Nikonom, bie preveden na srpski jezik. Ovaj znaajni spomenik srednjovekovne kulture, koji uva Srpska akademija nauka, sa staroslovenskog i grkog jezika preveo je otac Jovan (ulibrk), jeromonah Mitropolije crnogorske. Ta pisma vladarke i duhovnika predstavljaju knjievni izraz dva lica koja su pripadala razliitim slojevima, ali sa slinim preokupacijama i vienjem stvarnosti. GORIKI ZBORNIK KAO i mnogi predmeti iz tog veka i "Goriki zbornik" je imao neobinu sudbinu. Naen je u Skoplju, 1902. godine. Nikada nije utvreno kako je dospeo tamo, ali se zna da ga je tada kupio diplomata Svetozar Tomi za malu sumu, za jednu i po tursku liru. Tek tada je, posle mnogo vremena, otvoren mali prozor u prolost iz kojeg je izvirilo lice jedne duhovne i obrazovane ene, one koja je sem stalnih ratova s Venecijom i grabljivim bosanskim gospodarima, tonula u literaturu srednjovekovlja, u venu ovekovu zapitanost upuenu nebu. Zaboravljena gospa, ki kneza, supruga dvojice gospodara, ura Stracimirovia II Balia, vladara Zete i Gornje Albanije i humskog vojvode Sandelja Hrania, majka poslednjeg vladara iz dinastije Balia, izronila je iz zaborava. Knjiga je bila u Tomievom vlasnitvu do 1952/1953. godine. Tada je poklonjena Srpskoj akademiji nauka i od tada se uva tamo. Pre toga je akademik edomir Mijatovi, jo 1870. opinjen Jelenom Bali, pokuavao da u nekoliko navrata napie knjigu o njoj, smatrao je da je ona bila udesna ena, koja zasluuje daleko vea priznanja. Sticajem okolnosti nikako mu nije ilo od ruke da taj rukopis zavri. Papiri su se stalno iz nebjanjivih razloga gubili. Jednom mu je iz kofera ispalo pregrt skica o Jeleni... MESEEVA ROSA NEOBINA sudbina ove stare knjige nastavljena je i u Akademiji. Negde u 1958. godini, akademici su se spremali da je prevedu i to je bila maltene zavrena stvar, koja se iz nekog razloga iskomplikovala. "Goriki zbornik" ni tada nije preveden. Dosta

naunika je pokuavalo da ga obradi, Vladimir orovi, ore St. Radoji... Knjiga, ali i ivot Jelene Bali, inspirisali su spisateljku Teodoru Taru da napie neobian roman "Meseeva rosa", koji je ve due vreme jedno od najpopularnijih knjievnih ostvarenja na ovim prostorima. I moda je to bila inicijalna kapisla crnogorskoj mitropoliji, odnosno, ocu Jovanu da pouri sa prevoenjem. - Meni je odgovaralo to knjiga nije prevedena i to se malo znalo o njoj. Mogla sam da napravim matovitu priu - kae Teodora Tara. - Znala sam da knjiga sadri prepisku Jelene Bali i njenog duhovnika. Jedno od tri sauvana pisma je dosta oteeno, ali se vidi da je to bila prilino bliska prepiska, da su se dobro poznavali, a da je Jelena bila jako obrazovana, rafinirana, jer je postavljala takva pitanja koja ne moe da postavi neko ko se ne bavi duhovnou. Od svog duhovnika trai savete o pitanjima strasti, vrline, smisla ivota. Ona se interesovala ta se deava sa duom odmah posle smrti, ta je pree - molitva ili davanje milostinje. Nikon joj je odgovarao da je bitno i jedno i drugo, jer bez molitve ne moemo da stignemo do sebe, a bez milostinje ne moemo da pripadamo drugima. OTPISANIJE BOGOLjUBNO IZ njihove prepiske vidi se bogatstvo Jelenine linosti, kau, srodne jednoj drugoj srpskoj knjievnici, monahinji Jefimiji. Ali ona se nije, kao Jefimija, zamonaila, iako je poslednje godine svog ivota provela kao udovica u svom malom manastiru svete Bogorodice na skadarskom ostrvu Gorici, zanimajui se za monatvo i prouavajui monaku literaturu. Otuda je pisala ocu Nikonu. Samo jedno od tri pisma, "Otpisanije bogoljubno" je potpuno sauvano, prvo i tree su sauvana delimino. - Prepoznatljiva i uzorna u anru, pisma su pisana prirodnim, linim tonom. Jelenin stil je pun oseanja, ali uzdrljiv i odmeren, s kratkim reenicama, mada retorski vet. Kroz njih Jelena otkriva veliko teoloko znanje i duboko proivljavanje religioznih ideala. Njena majka je veru primila apriorno kada je sa Jefimijom ila po moti, Jelena je i tu bila nesigurna. Ona je sve proveravala, htela je znanjem da doe do Boga. Sama vera inteligentnom oveku nije dovoljna, uvek trai neku logiku o tome. U svojim pismima i odgovorima Nikon razvija teoriju monakog ivota, ali i, da bi vladarki bilo zabavnije, daje geneologiju porekla svoje duhovne keri. Na tezi da "dobar izdanak nie iz dobrog korena", on, u stvari, gradi jednu istorijsko-rodoslovnu konstrukciju, koristei pri tom stare srpske rodoslove, letopise, itije svetog Simeona od Stefana Prvovenanog i itije svetog Save od Teodosija. On joj govori, kako zapravo, ona vodi poreklo od prvog vizantijskog cara Konstantina i pokuava da izvede kompletan rodoslov od tada. GROB U BARU MORA se biti fasciniran sudarom dve linosti u Jeleni Bali. S jedne strane bila je hrabra vladarka, koja se gerilski desetak godina borila protiv Mleana, kupovala oruje, vercovala so u solanama da obori Mlecima cenu i pokvari im posao, ali u isto vreme, to pokazuje i "Goriki zbornik", nena, pesnika dua. Kau da je ona najvie liila na brata, despota Stefana, koji je bio veoma lep i veoma darovit pisac. Srednjovekovni hroniari piu da je bila "visoka stasa, mlenobelog duguljastog obraza, zlatne kose, a povrh ela nosila je dijademu s mnogobrojnim brilijantima i safirima". - Po stoti put se deava da o srpskoj istoriji, zahvaljujui nama samima, nemamo ni ono to imamo - kae naa sagovornica. - Doskora se nije znalo ni gde je njen grob, zahvaljujui vladici Amfilohiju pre est godina pronaen je u Baru. Njene moti su prebaene u crkvu posveenu Bogorodici koju je ona sagradila na Skadru, koju je obnovila monahinja Anastazija, opet uz pomo vladike. Ponovo zvone zvona na

Skadarskom jezeru, govorilo se da kad zvone uju se do Budve. Duh Jelene Bali se probudio. Tokom vidovdanskih sveanosti deo njenih moti, zahvaljujui vladici Amfilohiju, vraen je u rodni Kruevac. NIKON MONAH jerusalimski i starac manastira Vranjine u Zetskoj svetoj gori, otac Nikon je pored "Gorikog", napisao jo jedan poznati zbornik "estodnevnik". Kao duhovnik Jelene Bali bio je linost preko koje su se prelomili kljuni problemi 15. veka: Firentinski sabor i unija, pad Carigrada i postepeno nestajanje svih drava istonopravoslavnog kruga, uspon Rusije. Susret sa zapadnom renesansnom civilizacijom, okupljanje monaha u Zetskoj svetoj gori i uobliavanje Crne Gore. NIJE SE ZAKALUERILA JELENA Bali je mnogo razmiljala o Bogu, ali se nikad nije zakaluerila. Za razliku od njene majke Milice i Jefimije, koje su ostale udovice i zakaluerile se kad su imale 42 godine, ona se u 38. udala drugi put. Udajom za Sandelja Hrania napravila je veliki zaokret u svom ivotu. Najednom je dobila jakog mukarca. Vojvoda je bio izuzetno potovana linost, ak i od Mleana. Bio je prgav ratnik dobro naoruan. Ona ga je oplemenila. Razveo se zbog nje. Ne zna se ime ga je opinila. Pre toga su imali jedan diplomatski susret u Dubrovniku, gde je trebalo da razree neke stare sporove oko Kopra. Jo dok je njen prvi mu bio iv, on je stalno pretendovao na njihovo zetsko imanje. Tri dana su bili zajedno i niko ne zna o emu su priali. Uglavnom, posle toga, on je prestao da napada Zetu. Ona je ostala udovica, poeo je rat, ali Sandelj nije hteo da ratuje na strani Mleana. Vrlo brzo se razveo i posle nekoliko meseci se oenio Jelenom. Posle njegove smrti, Jelena je napustila humske predele i vratila se u Zetu. Na Skadarskom ostrvu Gorici (Brezovici ili Beki) obnovila je crkvu svetog ora i podigla novu, posveenu Bogorodici. Pretvorila ih je u duhovno sredite koje su nazivali Zetska sveta gora. NEOBRAEN IAKO su izvesni tekstovi ovog znaajnog zbornika poznati u nauci, on, zasad, nije obraen u celini. Ovaj stari srpski rukopis predstavlja izuzetno svedoanstvo o tome kako su nastajale knjige za srednjovekovnu junoslovensku aristokratiju. Dva vladarska itija svetih Simeona i Save, koja se po merilima itijske knjievnosti mogu smatrati autentinim Nikonovim delima, daju ovom monahu posebno mesto u naoj knjievnosti, "Slovo o Melhisedeku" spada u ree sauvane prepise apokrifa iz ciklusa o Avramu. Za razliku od jednog drugog prepisa, ovaj u "Gorikom zborniku" nosi posebnu vrstu lirizma. Naalost, nije sauvan do kraja. Na poslednjim stranicama nalazi se kratko ispovedanje vere, kome do sada nije posveena panja. OTPISANIJE BOGOLjUBNO OD JELENE STRACIMIROVI-BALI Pismo Nikonu Jerusalimljaninu Da zna tvoja svetinja, otkako udostojih se s Bogom poznati te, poradovah se veseljem duhovnim.

No zamalo i kratko bi nam vienje, da bi ko rekao u zrcalu obraz ugledasmo, ili u neki san tanak da sam bila snesena. I zbog brzine ne polui moja bednost ono to sam elela. No ipak ono to tada sluasmo od tvojega prepodobija rei duhovne i ono to uzmogosmo postignuti, i odsred moje due ljubazno i svesrdno, a ta vie i najvernije primismo. I tim boanstvenim reima, koje sluasmo u tadanje vreme, krmanjenje duhovno imasmo i do danas. I sluah tvoje due bogoljubnu narav, i netelesno aneosko prebivanje. I ono od nas konano udaljenje. I veoma tvoje videti zaeleh prepodobije. I tvojih medotonih nasladiti se rei. DRAMA LAZAREVE KERI POSLE gotovo est vekova, stara knjiga "Goriki zbornik" (14411442), koja sadri prepisku vladarke Jelene Bali, keri kneza Lazara i supruge ura Stracimirovia Balia, i njenog duhovnika Nikona Jerusalimca jo nije do kraja prevedena na srpski jezik. Znaajan spomenik srpske srednjovekovne kulture, koji se uva u Srpskoj akademiji nauka, ve desetak godina sa grkog i staroslovenskog jezika prevodi otac Jovan (ulibrk), jeromonah Mitropolije crnogorske. Na rukopisu radim, priznajem, polako, od 1997, a prevod nisam dovrio iz istog razloga iz kojeg rukopis nije izdan 1941, iako je Svetozar Tomi bio sve pripremio jo tada: zbog bombardovanja, i svega to je za tim usledilo - objanjava ulibrk, koji se trenutno nalazi u Jerusalimu gde prikuplja grau za svoja istraivanja o Nikonu i "Gorikom zborniku". No, 2000. mi smo, Mitropolija Crnogorsko-primorska i Projekat Rastko, povodom meunarodnog skupa o Nikonu Jerusalimcu koji je bio na Skadarskom jezeru postavili na internet celokupan "Goriki zbornik" u srpsko-slovenskom izvorniku i po naim moima ispravili dug prema piscima "Zbornika" i njegovom nalazau Svetozaru Tomiu. Kao i njen brat despot Stefan Lazarevi, Jelena je imala knjievnog dara. Vi ste to, sigurno, radei na prevodu otkrili... Svetlana Tomin je otkrila vanu stvar: da su Jelenina pisma varijacija po uzoru na pisma koja je Svetom Jovanu Rilskom pisao bugarski car Petar. To je bila uobiajena stvar u staro vreme, a i danas se u crkvenom stvaralatvu koristi prenoenje i preraivanje obrazaca. Od toga su postmodernisti napravili veliku stvar i to su nazvali "ukidanjem originalnosti". Ali Hristov lik se ovako, predanjem, u ikonografiji sauvao do da-

nas. Ba ovih dana su analitiari ruske slube bezbednosti potvrdili autentinost Torinske platanice - makar to da je platanica sigurno iz Hristovog vremena i da je u nju bio umotan neko ko je muen rimskim nainom, a oni su u tom pogledu ozbiljni strunjaci. Kakva je knjievnica bila Jelena? Jelena je, dakle, bila moda malo manje originalna knjievnica po modernistikim merilima, ali je bila izuzetna po merilima svoga doba i naitana ena, koja je i u svom testamentu ostavila svedoanstvo o biblioteci koju je posedovala. Svojevremeno je ona u Kotoru naruila skupocene korice za jednu knjigu moda je to bio "Goriki zbornik"? On je dodue u Skoplju naen u prilino neupadljivim koricama, u kojima je i do dan danas u Arhivu SANU pod brojem 446. Zanimljivo je da e stotinak godina kasnije i Boidar Vukovi svoju rukopisnu biblioteku zavetati manastirima Skadarskog jezera, a sam traiti da se sahrani na jednom od ostrva, ba kao i Jelena. ta ste novo otkrili o Jeleni Bali, a ta o vremenu u kojem je ivela? Slino kao u Nemanjinom itiju, mi u knjizi upoznajemo samo Jelenu na svome smiraju i moemo samo da naslutimo kroz ta je ona prola. Znamo da je isprva elela da podigne hram i da se sahrani u Dubrovniku, ali Dubrovani nisu bili radi pravoslavnoj crkvi. Onda je odabrala Beku, nedaleko od dvorova Balia u danas zaputenom, naputenom i tunom Godinju, a kraj kostiju svoga prvog mua. Kada ona pita Nikona "Zato hriani stradaju od neznaboaca?" teko je ne pomisliti na sudbinu njenog svetog oca, kneza Lazara, njega posebno pominje u ktitorskom natpisu svoje crkve, i sigurno muku koju je Jelena imala i sa Bogom i sa svetom da pojmi olujna zbivanja u kojima je i sama uestvovala, i propast koja se nad njen rod u to vreme bila nadvila. ta ini okosnicu "Gorikog zbornika"? Glavna tema "Gorikog zbornika" je, u stvari, podizanje Jelenine nadgrobne crkve na Beki, najveem ostrvu Skadarskog jezera, i Nikon se etiri puta u knjizi navraa na njeno ktitorstvo. To je bio i odgovor na vremena koja dolaze: "Goriki zbornik" je pisan i kao razgovor Jelene i Nikona, i kao duhovno rukovoenje monasima i monahinjama koji e iveti u Jeleninoj zadubini i na okolnim ostrvima. Za monahe Skadarskog jezera, Zetske Svete Gore kako se nazivala, karakteristino je da su se potpisivali kao Pahomije, saradnik tampara Boidara Vukovia: "jeromonah od ostrva Dioklitijskog jezera". To govori da su oni iveli kao jedno veliko bratstvo i sestrinstvo koje se nesumnjivo upravljalo prema tipiku koji je Nikon Jerusalimac njima propisao "Gorikim zbornikom". Zato ste otputovali u Jerusalim? Ima li to neke veze sa rukopisom? Posle Svetog Save mi moda nismo imali u istoriji linost koja je toliko vezana za Jerusalim kao Nikon, to mu i ime govori. Jo je ore Trifunovi pisao o Nikonovom opisu Jerusalima i Svete Zemlje, a ja sam ovde upoznao i uporedio Jerusalim DV veka sa Nikonovim opisom i vidi se da je Nikon vrlo dobro poznavao svoje vreme. On u opisu pominje i Zid plaa, koji je tek u to vreme postao najvea jevrejska svetinja. Naime, do dolaska krstaa Jevreji su imali pravo da se poklanjaju na samom mestu gde je nekada stajao hram, Krstai su poremetili dotadanje odnose meu verama i crkvama, i posle njihovog odlaska Jevrejima je od XXIII veka bilo dozvoljeno samo da priu zidu koji je

opasivao Goru hrama. Zapadni zid je najblii mestu gde je stajao hram i svetinja nad svetinjama - i do danas je to najsvetije jevrejsko mesto. Ne zaboravite da je Druga intifada 2000. godine poela tako to je eron traio da se pokloni na mestu gde je stajao hram, tj. da obnovi drevni obiaj. Zanimljivo da je Nikon jo u svoje vreme osetio o kakvoj bitnoj stvari se radi mada, kako mi je priao profesor Izrael Juval vodii po Svetim mestima su tada bili uglavnom Jevreji. Da se vratimo Jeleni i zborniku, ta ste jo saznali? Nikon kao da je preslikao jedan drevni dijaloki zbornik nastao u Svetoj Zemlji iz pera Varsanufija i Jovana na Zetsku Svetu Goru. Naravno, "Goriki zbornik" zbori o potrebama i prilikama svoga doba, ali dijalog Nikona i Jelene, dijalog duhovnog oca i eda, eda koje je istovremeno i aristokrata i intelektualac i ratnica, ostaje jedinstven u srpskoj istoriji. I nije ni udo da i Nikona Jerusalimca i Jelenu Bali otkrivamo tek danas, tek kada su na Skadarskom jezeru ponovo oni kojima je "Goriki zbornik" i namenjen manastiri, monasi i monahinje Zetske Svete Gore.BOGOSLOV I PESNIK

"Goriki zbornik" se sastoji od etiri Jelenina pisma i Nikonovih odgovora na njih. Predstavlja vaan dokument i svojevrsno svedoanstvo o vremenu u kome su iveli. Prvo Jelenino pismo je sauvano, pocepano, drugo je itavo, tree postoji samo u fragmentima na koje se Nikon navraa u odgovoru a etvrto, zakljuio je, takoe, neoteeno. Jelenina pisma zauzimaju moda desetinu "Zbornika", iako je najvie o njima pisano, ostalo je Nikonovo kae ulibrk. Danas se vienje "Gorikog zbornika" menja, Nikon Jerusalimac sve vie dolazi do izraaja i kao pisac, ali najvie kao autentini bogoslov, kakvih nemamo mnogo u pravoslavlju DV veka. Uzmite kao primer samo Nikonovo ispovedanje vere, koje je na savremeni srpski prenio Vladika Atanasije (Jevti) i videete i bogoslova i pesnika i liturga Nikona. ISPOVEDANJE VERE A ja verujem i ispovedam Jednoga Boga nestvorenoga, Triipostasnoga i sabespoetnoga: Oca i Sina i Svetoga Duha, Trojicu jednosutnu i nerazdeljivu, I jednoprirodnu i nadprirodnu, Nepromenljivu i jednoprestolnu. U Njihovo Ime krtenje primih ja, I savrenje (savrenstvo) imam Ovu Presvetu i jednosutnu I ivonaalnu Trojicu vrsto verujem, i poklanjam se Sa Ocem Sinu i Duhu Presvetome, U jednome Boanstvu

Trojici jednosutnoj, I Jednoga Boga Triipostasnog Blagodarim (i) pesmopevam, Proslavljam i potujem Kao Boga mojega u vekove. Amin. Ispovedanje vere Nikona Jerusalimca sa kraja Gorikog zbornika sa srpskoslovenskog izvornika preneo na savremeni srpski jezik Episkop Atanasije (Jevti) Dragana Matovi MISTERIJA SMERNE VLADARKEMitropolija crnogorsko-primorska pita gde su kosti iz groba erke kneza Lazara i kneginje Milice, koje su poivale u grobu u crkvi svete Bogorodice. Jelena prvi pesnik na prostorima dananje Crne Gore.

I TO se dogaa: grob Jelene Bali u crkvi svete Bogoridice na ostrvu Beka u Skadarskom jezeru je prazan!Gde su kosti "smerne vladarke", kerke kneza Lazara i kneginje Milice, jeste pitanje koje je postavila Mitropolija crnogorsko-primorska, i na koje jo nije dobila odgovor. A oekivala ga je, pre svega, od Zavoda za zatitu spomenika kulture Crne Gore. U crkvi Bogorodice, na pomenutom ostrvu, vidi se samo grobna ploa bez ikakvih obeleja. Otac Jefrem je reporteru "Novosti" samo mogao da kae da je provereno da se kosti ne nalaze u grobu, da je mitropolit crnogorsko-primorski gospodin Amfilohije, aktuelizovao to pitanje pre neku godinu, ali da odgovora i dalje nema. Jelena Bali je znamenita ena srednjeg veka koja je mudrou, obrazovanjem, konano celim svojim ivotom, obeleila svoje vreme. Imala je nepunih dvadeset leta kada se udala za ura Stratimirovia Drugog Balia, "gospodara Zete i gornje Albanije". ure Drugi Stratimirovi Bali je posle enidbe sa Jelenom, koju su srednjovekovni hroniari opisali kao enu "visoka stasa, mlenobelog duguljastog obraza, zlatne kose...", uvrstio rodbinske veze sa srpskom dinastijom. Jeleni je poveravao diplomatske misije koje je ona uspeno obavljala, i nakon njegove smrti, 1403. godine, pomae sinu Bali Treem da upravlja zemljom. Posle sinovljeve smrti podie crkvu na ostrvu Beka, koju je namenila za svoj grob. U njoj je i sahranjena 1443. godine. Crkvu presvete Bogorodice gradili su majstori s Primorja, a u njoj su freske s predstavom Stranog suda, Bogorodice i Jovana Pretee koji se obraaju Hristu s molbom da bude milostiv prema grenima na dan njihovog zaupokojenja. O Jeleni Bali, ira javnost malo zna. Crkva koju je podigla na ostrvu, u loem je stanju, kosti vladarke pesnikinje su negde odnete. Da li u neki muzejski depo ili, pak, negde drugde i dalje se ne zna. A trebalo bi da se zna, da budu vraene gde im je mesto, da ovo ostrvo, kao i druga u Skadarskom jezeru, na kojima su srednjovekovni

hramovi izuzetne vrednosti. S. Gregori | 06. april 2004.

Misterija smerne vladarkeS. GREGOVI | 06. april 2004. 18:52 | Komentara: 0 Mitropolija crnogorsko-primorska pita gde su kosti iz groba erke kneza Lazara i kneginje Milice, koje su poivale u grobu u crkvi svete Bogorodice. Jelena prvi pesnik na prostorima dananje Crne Gore.

Srodne vesti

urevi stupovi: Stigle ktitorove moti Kult jai od porekla Naene moti Svetog Jovana Krstitelja? Sauvane moti i odeda! Moti na oltaru

I TO se dogaa: grob Jelene Bali u crkvi svete Bogoridice na ostrvu Beka u Skadarskom jezeru je - prazan!Gde su kosti smerne vladarke, kerke kneza Lazara i kneginje Milice, jeste pitanje koje je postavila Mitropolija crnogorsko-primorska, i na koje jo nije dobila odgovor. A oekivala ga je, pre svega, od Zavoda za zatitu spomenika kulture Crne Gore. U crkvi Bogorodice, na pomenutom ostrvu, vidi se samo grobna ploa bez ikakvih obeleja. Otac Jefrem je reporteru Novosti samo mogao da kae da je provereno da se kosti ne nalaze u grobu, da je mitropolit crnogorsko-primorski gospodin Amfilohije, aktuelizovao to pitanje pre neku godinu, ali da odgovora i dalje nema.

Jelena Bali je znamenita ena srednjeg veka koja je mudrou, obrazovanjem, konano celim svojim ivotom,o beleila svoje vreme. Imala je nepunih dvadeset leta kada se udala za ura Stratimirovia Drugog Balia, gospodara Zete i gornje Albanije. ure Drugi Stratimirovi Bali je posle enidbe sa Jelenom, koju su srednjovekovni hroniari opisali kao enu visoka stasa, mlenobelog duguljastog obraza, zlatne kose..., uvrstio rodbinske veze sa srpskom dinastijom. Jeleni je poveravao diplomatske misije koje je ona uspeno obavljala, i nakon njegove smrti, 1403. godine, pomae sinu Bali Treem da upravlja zemljom. Posle sinovljeve smrti podie crkvu na ostrvu Beka, koju je namenila za svoj grob. U njoj je i sahranjena 1443. godine. Crkvu presvete Bogorodice gradili su majstori s Primorja, a u njoj su freske s predstavom Stranog suda, Bogorodice i Jovana Pretee koji se obraaju Hristu s molbom da bude milostiv prema grenima na dan njihovog zaupokojenja. O Jeleni Bali, ira javnost malo zna. Crkva koju je podigla na ostrvu, u loem je stanju, kosti vladarke pesnikinje su negde odnete. Da li u neki muzejski depo ili, pak, negde drugde - i dalje se ne zna. A trebalo bi da se zna, da budu vraene gde im je

mesto, da ovo ostrvo, kao i druga u Skadarskom jezeru, na kojima su srednjovekovni hramovi izuzetne vrednosti, budu meta turista koji u Crnu Goru stiu iz raznih krajeva zemlje i sveta. PRAVA HEROINA NAE ISTORIJE ROMAN "Meseeva rosa" Teodore Tare, objavljen prole godine, upravo je doiveo tree izdanje. Teodora je odluila da promeni izdavaa, iz "Narodne knjige" prela je u "igoja tampu". U novembru e biti premijerno izvedena radio-drama raena po ovoj knjizi. To je druga radio-drama koju je autorka uradila na osnovu ovog romana u kojem pie o hrabroj vladarki Jeleni Bali, erki kneza Lazara i supruzi gospodara Zete uraa Stracimirovia Balia, koja je sama, kao udovica, deset godina ratovala sa Venecijom, najmonijom dravom tadanje Evrope. Ovog puta Teodora je dramatizovala poslednje poglavlje koje govori o najveoj pobuni dervia u istoriji turske drave. Trenutno se razgovara i o pozorinoj predstavi. Realizacija te ideje bi po meni bila jedan doprinos borbi protiv one stare i vrlo kobne srpske boljke, a to je zaboravnost. Stara mudrost kae da ne propadaju mali ve zaboravni narodi. Jelena Bali je heroina nae istorije, zapravo svetli primer opte ljudske istorije. O njoj se nedopustivo malo zna. Pozorite i film raspolau daleko monijim sredstvima da takav jedan lik masovno oive. U uvodu "Meseeve rose" sam opisala udnu sudbinu dosadanjih pokuaja da se Jelenina biografija umetniki obradi. Svi ti pokuaji su stali na pola puta iz raznih razloga, sve do "Meseeve rose". Sada se i "Goriki zbornik" u kojem je objedinjena Jelenina prepiska sa njenim duhovnikom uveliko prevodi... Nadam se da e otac Jovan ulibrk dovriti taj posao. Nedavno je pronaen i Jelenin grob. Njene moti su prole godine prenesene u rodni Kruevac. Njene zadubine se obnavljaju, a do pre par godina su sluile kao torovi za ovce. Sve to se deava u vreme kada se pojavila "Meseeva rosa". Oni koji se bave astrologijom rekli bi da je Jelenin horoskop ponovo proradio. Jelena Bali je, uostalom, sa svim onim to je u ivotu uradila, pretea emancipovane ene, to joj u ovom trenutku i te kako daje na aktuelnosti. Pojedini novinari su "Meseevu rosu" poredili sa "Da Vinijevim kodom". Za mene je ta slinost samo po nainu gledanja na stvari. Ne krijem, i te kako bih bila polaskana da je razlog za poreenje isti tira, ali poto to nije sluaj, evo, i sad kaem da te dve knjige lie jedna na drugu kao Hilandar i Holivud. Imaju samo zajedniko H, to je ujedno i prvo slovo rei hermetika, koja jeste tkivo i jedne i druge knjige. A razlike? Jedna je pisana po ablonu za komercijalne hitove, druga je pisana sporim, neizvesnim i mukotrpnim iznalaenjem izraza za sasvim lino doivljen svet. Jedna je bez umetnikih pretenzija, druga je, nadam se, sasvim odreene boje, karaktera i mirisa. Jedna je lagano tivo, druga trai angaovanog itaoca. Jednu podrava mona i velika drava, drugu mali narod, koji upravo preivljava jo jednu dramu svoga postojanja.

NAJLEPI ENSKI LIK

Vaa knjiga osvojila je i strunjake i laike. Po Dobrici osiu, Jelena Bali je sa "Meseevom rosom" postala najlepi enski lik u srpskoj knjievnosti. Moja namera nije bila da piem za malobrojne, naprotiv. Ponosim se pohvalama merodavnih, ali sam posebno srena kada ujem da je neko, prosenog obrazovanja i prosene italake kondicije, mojom knjigom bio pokrenut. Imam u vidu jednog takvog itaoca koji je traio po enciklopedijama dodatna obavetenja o Angorskom boju, drugi je traio stare atlase da vidi gde se prostiralo to Humsko vojvodstvo. Umetnost preobraava, ba zato ne bismo smeli da se odriemo njenog svetog dejstva pod raznim profitabilnim izgovorima.VREME EZOTERIJE

Ovo poreenje vae knjige sa "Da Vinijevim kodom" moglo bi se i afirmativnije razmotriti... Da! Postoji miljenje da je "Da Vinijev kod" smiljeno plasiran da se deo ezoterijskih znanja lagano i oprezno omasovi, verovatno zato to je oveanstvo svojim veim delom sazrelo za to. Bez namere da razmatram koliko u tome ima istine, ipak je knjiga jednog takvog sadraja prodata u nezamislivom tirau. Samo koju deceniju ranije junaci slinih komercijalnih hitova bile su ninde, obavetajci, pijuni. Uz Den Braunovu knjigu pominjem i Harija Potera, koji je takoe postavljen na istim, ezoterijskim simbolima i takoe je napravio nezamisliv tira. Neki to povezuju sa erom Vodolije koja je zapoela i koja e, za razliku od zatvorene i utljive Ribe, izliti iz sebe sva svoja znanja, tedro i masovno. Ako u svemu tome ima neke istine, onda ezoterijska prizma kroz koju su posmatrani svi dogaaji opisani u "Meseevoj rosi" sasvim odgovara nadolazeem duhu vremena. Dragana Matovi

Jelena Bali - vladarka i pjesnikinjanedjelja, 25 januar 2009 13:38 "...ivot Jelene Bali viestruko je vezan za Bar, gdje je bila i njena prijestonica. Roena je 1269 godine u Kruevcu i odrasla na dvoru svoga oca, srpskog kneza Lazara. Bila je veliki ljubitelj knjige i kao vrlo obrazovana ena nazvana je Uena. Mlada i lijepa oeva ljubimica udala se za znatno starijeg uraa II Stracimirovia Balia, gospodara Zete i Gornje Albanije. On je enidbom sa "gospoa Lenom" uvrstio rodbinske veze sa srpskom vladajuom dinastijom (njena majka Milica bila je ki kralja Vukaina a Kraljevi Marko bio joj je ujak). Dok se njen mu bavio dravnim poslovima, Jelana se posvetila podizanju i vaspitavanju svoje djece. ivjela je u sredini koja se po mnogo emu razlikovala od

njenog rodnog kraja. Gradsko stanovnitvo Ulcinja i Bara bilo je veinom katoliko i, ma koliko poslovenjeno, jo mnogim svojim nitima vezano za romansko porijeklo. Jelena je bila pokrovitelj i zatitnik svih pravoslavnih crkava u svojoj dravi. Poraz oeve vojske na Kosovu i oeva pogibija bili su prvi u nizu traginih dogaaja i nevolja koje e Jelenu pratiti itavog ivota. Veliku tetu petrpijela je vlastelinska porodica Bali kada je ura II prilikom nekih pregovora pao u ruke Turaka i morao im za svoje osloboenje ustupiti Skadar, Drivast i trg Sveti Sr. Kasnije je orujem vratio izgubljene teritorije ali ih je ustupio Mletakoj Republici za proviziju od hiljadu dukata godinje. Kad se razbolio, nije mu pomogla ni njega dubrovakog ljekara - umro je u aprilu 1403. godine. Jelena je pomisljala da se zamonai, kao sto je to uinila njena majka kneginja Milica, poslije Kosovskog boja, i sa jo mnogo udovica, postala monahinja u manastiru Ljubostinji. Ali, njen sin Bala III bio je jos nepunoljetan i morala mu je pomoi u upravljanju dravom. Hroniar opisuje da je bila "visoka stasa, tanka struka, mljenobijelog duguljastog obraza, zlatne kose, a povrh ela je nosila dijademu sa mnogobrojnim brilijantima i safirima. " Kao glavni savjetnik sinu, Jelena se beskrajnim arom i energijom borila protiv Mleana za ouvanje Zete. Ponovo se udala 1411 godine za bosanskog vojvodu Sandalja Hrania, ranije najopsnijeg Balinog protivnika. Imajui ouha kao monog zatitnika, Bala III vie nije molio Mleane za milost ve im je postavljao uslove. Mleani su 1420 godine zauzeli Budvu i jos neke djelove Zete. Usred tog neuspjenog ratovanja, pritisnut finansijskim tekoama, Bala III je otiao u Srbiju, da trai pomo od svog ujaka, despota Stefana Lazarevia. Svjestan da mu se pribliava kraj, preneo je na ujaka sva svoja prava, smatrajuci da e jedino on moi da se odupre mletakom pritisku u Zetskom primorju. Umro je u Beogradu 28. aprila 1435 godine, gdje je i sahranjen. Mleani su odmah zaposjeli sve zatske gradove, ali su se morali povui pred velikom despotovom vojskom. Zeta je ponovo ula u sklop srpske drave. Jelena je ponovo postala udovica 1435.godine. Uspomene iz mladosti vezivale su je za opustjele pravoslavne crkve rasute po obalama i ostrvima Skadarskog jezera. Na ostrvu Beka gorica obnovila je zaputenu crkvu sv. ora i blizu nje podigla crkvu sv. Bogorodice, sa eljom da u njoj bude sahranjena. Ostarjela supruga dvojice vladara, ena diplomat, sada vie misli o vrijednostima koje "nijesu od ovoga svijeta". Nikon Jerusalimac, Jelenin lini ispovjednik, sastavio je za svoju gospodaricu Goriki zbornik, (1441-1442). Taj znaajni spomenik nae srednjovjekovne kulture, pored ostalog sadri prepisku Jelene Bali i monaha Nikona. Ta pisma jedne vladarke i jednog duhovnika predstavljaju knjievni izraz dva lica iz razliitih slojeva, ali sa istovjetnim preokupacijama i estetskim doivljajima. Njeno poetsko pismo ulo je u mnoge antologije srednjovjekovne srpske poezije. Jelena Bali je umrla 1443 godine i sahranjena u crkvi sv. Bogorodice na Beki. "... Odlomak iz feljtona Milenka Ratkovia "Bar kroz vijekove", objavljivanog u Vijestima, decembra 2000.godine

: 11. 2011 - 12:30

, , , , , . : , . ... , , . , , . . . . , , . : . , . 1415. . , . , . , . , ,

, () , , . . ( , , , , , , , ). , , , . . , . : , .

http://riznicasrpska.net/knjizevnost/index.php?board=19.0