REGLEDjevrejski

Godina XXIV • Broj 2 • Beograd • april/maj 2015. • IJAR/SIVAN – 5775.

ISSN

182

1-10

62PP

Intervju Filip David • Pravednici održavaju ravnotežu sveta

Portreti Jevreja i uspomene na njihPortreti Jevreja i uspomene na njih

Darovi vremena, a ne prostoraDarovi vremena, a ne prostora

Beograd

IZLOŽBA U NOVOM SADUIZLOŽBA U NOVOM SADUStrana 8-11

Strana 18-19

Strana 22-23

Strana 20-21

Pro s l ava Pu r i m aPro s l av a Pu r i m a

Novi Sad Subotica

Strana 2-4

SEMINAR U BIJELJINI ZA STUDENTE

SA PROSTORA BIVŠE JUGOSLAVIJE

Izrael, neiscrpna tema

Strana 6-7

Dva pisma jedan povod • Snažan utisak

Drugi pišu • Jevreji između straha i samopouzdanja

jp_04_2015.indd 1jp_04_2015.indd 1 30.3.2015 21:47:1230.3.2015 21:47:12

PREGLEDjevrejski

april/maj 2015.2

www.savezscg.org

Darovi vremena, a ne prostoraDarovi vremena, a ne prostoraPURIM • BEOGRAD

Holivudska zvezda u sinagogi – Ričard

Drajfus (prvi zdesna)

Kolo, kolo, naokolo

Gotovo mističan detaljPuri m je za sam Beograd važan i zbog jednog govoto mistič-nog detalja. Predrag Palavestra navodi u knjizi Jevrejski pisci u srpskoj književnosti da se Me-gila o Esteri čitala samo u onim jevrejskim zajednicama koje su bile podosta stare, čak od pre vavilonskog ropstva u 6.veku p.n.e. Podaci kažu da se 1521. u Beogradu čitala ova megila, što je zanimljiv podatak, nevezano sa tim da li je ili nije tačna hipo-teza o toliko davnom naseljava-nju Jevreja u ove krajeve.

Mocart i efendija Kaminecki Na purim i „matorci“ smeju da

podetinje

jp_04_2015.indd 2jp_04_2015.indd 2 30.3.2015 21:47:1930.3.2015 21:47:19

PREGLEDjevrejski

IJAR/SIVAN – 5775. 3

sugestivan odgovor, pritom i isto-rijski pronicljiv:

– Jevreji su izmislili pregovara-nje, kompromis, to je narod koji se nije nikada vezivao za mesto već za vreme.

Ričard Drajfus poreklom je iz aškenaske porodice iz Rusije, a dobitnik brojnih fi lmskih nagrada, između ostalog i “Oskara”. Zapa-žanje o vremenu koje je važnije od mesta tj. prostora zaista može otvoriti mnoga razmišljanja o fe-nomenu jevrejskog duha (ili duše, kako bi to Majmonides rekao), kul-turnog modela i načina življenja. Hag sameach!

S. Živković

obeležje – hrama koji je slobodan, neopterećen serioznošću, a opet, svakako, sakralan. Vrvi od dece. Maske su bile raznolike, bilo je i Mocarta, i kraljica, sam rabin bio je maskiran u trudnicu, a neki su, tra-žeći srednje rešenje, od detalja koji liče na maskiranje – odabrali samo dugačke crne rukavice... Jedan čo-vek zaista nije morao nositi masku, a bio je specijalni gost: holivudski glumac Ričard Drajfus.

– Ovo je prvi put, posle 22 go-dine, da sam u jevrejskom hramu, kaže Drajfus za “Jevrejski pregled”. Na naše pitanje šta je to što čini da se oseća ponosnim zbog svog jevrejstva, poznati glumac daje vrlo

Uvažavajući svu univerzalnost judaizma, i Purim je, iako formalno slavi oslobađanje

jevrejskog naroda, sveopšti pra-znik, simbolički i pun nadlokalnih značenja.

Ako se podsetimo starog Dorćola, pre svega – čitanjem pre-dratne štampe, novina sefardske opštine, na primer, probudiće nam se i nostalgija. Odista, za Purim se, za svakog poštovaoca beogradske starine, probudi i melanholična slika nekadašnjih, još veselijih, pro-slava.

Po memoarskim beleškama, to su bile tzv. Bele nedelje, kada je čitav grad svraćao na Jaliju (tj. Dorćol) da se zabavi i uživa sa svojim jevrejskim sugrađanima. Trepeze su bile javne, bogato po-stavljene, a deljeni su i pokloni. I sada, rabin habad frakcije, g. Jošua Kaminecki, podelio je upakovane poklone svim prisutnima.

Maskenbalska, karnevalska atmosfera opisana je vrlo zadihano u tim memoarima, svim zapisima koji o tome svedoče, da je slika Pu-rima od pre postala gotovo fi lmski jasna.

Danas, Purim se ne slavi tako javno, ali duh slavlja opstao je pa je poseban trenutak, uvek, kada se u sinagogi na određene pasuse iz megile o Esteri udara i viče, u znak radosti. Sinagoga, posebno u vreme Purima, dobija svoje pravo

„Bojim se da ćete da

rodite – mečku“ –

dr Rejčel i „trudni“ rabin

Sinagoga je bila puna

jp_04_2015.indd 3jp_04_2015.indd 3 30.3.2015 21:47:2130.3.2015 21:47:21

PREGLEDjevrejski

april/maj 2015.4

www.savezscg.org

Purim je najveseliji jevrejski praznik i tada su dozvoljeni znakovi radosti koji inače nisu

uobičajeni za naše običaje. Tako je ove godine i organizacija proslave u Novom Sadu bila neuobičajna i dru-gačija od prethodnih i u njoj je uče-stvovalo šezdesetak mališana, kako Novosađana tako i njihovih drugara iz Beograda, Subotice, Zrenjanina, pa čak i iz Budimpešte .

U nedelju, 8. marta 2015. čla-novi plesne grupe „Ma’ayan“ okupili su se u Jevrejskoj opštini sa željom da taj dan provedu u radosti i krea-tivnosti s decom. Kao što to obično biva u ovoj plesnoj grupi, svaki član je imao zadatak koji je sa zadovolj-stvom osmislio i proveo u delo. U okviru četvoročasovnog programa gostima su se predstavile dečja, a zatim i tinejdž postava plesne grupa „Ma’ayan“. Ispričana je priča o Este-ri, da bi nakon toga deca imala prili-ku da, po svom izboru, učestvuju u nekoj od kreativnih radionica.

Za stariju decu su bile pripre-mljene dve: radionica pantomime i stvaranja stripa. U radionici pan-tomime deca su imala zadatak da pantomimom predstave prizore iz priče o Esteri, a ostatak grupe je pogađao o kojoj sceni je reč. U ra-dionici gde se stvarao strip prisutni su iste te scene pretvarali u crteže i spajali ih kako bi dobili celu priču

PURIM • NOVI SAD

o Esteri kroz formu stripa. Deca su pokazala izuzetnu kreativnost, a kroz igru su naučila ili utvrdila zna-nje o Purimu, kao jednom od naj-značajnijih jevrejskih praznika.

Za one najmlađe su, takođe, bile pripremljene dve radionice: crtanja i pravljenja maski, čegrtaljki i kocki. Mališani su tu imali prilike da napra-ve jedinstvene maske, koje su bojili, ukrašavali šljokicama, papirima, le-pili i na razne druge načine. Oni koji su želeli imali su priliku da ukraša-vaju i prave kocke ili da od plastičnih

čaša, riže, drvenih štapića, naprave i ukrase instrument čegrtaljku.

Na likovnoj radionici, koja je, takođe, za temu imala Priču o Esteri, mališani su iskazali svoj dar u crtanju ili bojenju likova iz ovog biblijskog predanja. Svaku radionicu su vodila po dva člana plesne grupe, uz pomoć vaspitača.

U kuhinji JONS-a se odvijala još jedna popularna radionica “Umesi Hamanove uši” gde su deca, zajedno sa odraslima, pravila tipične kolači-će za taj dan.

Uvek spremni za druženje – mali

Novosađani sa svojim gostima

Purim bal i dečje radionicePurim bal i dečje radionice

jp_04_2015.indd 4jp_04_2015.indd 4 30.3.2015 21:47:2330.3.2015 21:47:23

PREGLEDjevrejski

IJAR/SIVAN – 5775. 5

PURIM • SUBOTICA

Po završetku radionica, uz hranu, sokove i ukusne kolačiće, organizovana je izložba svih radova. I, narav-no, pošto je reč o veselom prazniku, koji su organizo-vali plesači, sve se na kraju pretvorilo u muziku i ples.

Na mladima, naravno, svet ostaje, ali i oni stariji su proslavili Purim, onako – za svoju dušu.

Tradicionalni Purim-bal održan je u Klubu Jevrej-ske opštine. Veče je započelo podsećanjem na tuma-čenja Knjige o Esteri, o čemu je govorila Gordana To-dorić. Motivi osujećenja pokušaja genocida, skrivenog i otkrivenog identiteta, emancipacija jevrejskog prava na sopstveni vrednosni sistem, dijaspora, Amalek i Haman kao njegov potomak, različiti aspekti značenja pojma ženske diplomatije i konačno koncept skrive-nog Boga središnji su pojmov rabinskog tumačenja Knjige o Esteri. Međutim, ona nije samo deo naše tra-dicije nego i opominjući putokaz u današnje, politički burno vreme.

Nakon večere pod maskama, odigrana je tombola, uz zamašan nagradni fond. Nagrađene su i tri najbolje maske. I, kako tradicija nalaže, za desert su poslužene hamanove uši, koje već godinama nedostižno pravi gospođa Vera Drapić.

Raspoloženje opštinara bilo je izuzetno. Plesalo se i mnogo i temperamentno, za šta je u velikoj meri zaslužan bend “Siniša i Lola”.

Plesna grupa “Ma’ayan” i Gordana Todorić

Na dostojan način u duhu tradicije članovi Jevrejske opštine Subotice u četvr-

tak, 5. мarta, obeležili su praznik veselja i radosti Purim. Posle duže pauze gosti Subotičana bili su pripadnici somborske Jevrej-ske opštine. Nažalost, virus gripa učinio je svoje i desetkovao broj gostiju, ali uprkos tome raspolo-ženje je bilo izvanredno, a dru-ženje trajalo do kasnih večernjih časova. Nakon okupljanja i osve-ženja u predivnom prostoru JO Subotice, u maloj Sinagogi usle-dila je prigodna purimska molitva koju je služio predmolitelj Robert Kovač. Verni tradiciji, srdačni i gostoljubivi članovi Jevrejske op-štine Subotice postarali su se da sve protekne u najboljem redu i, kao uvek, uz bogatu trpezu.

A. Sekelj

Purimska molitva – Robert Kovač

Raspoloženi – Goran Levi i Predrag Momčilović Moca

Virus gripa uzeo danak

jp_04_2015.indd 5jp_04_2015.indd 5 30.3.2015 21:47:2330.3.2015 21:47:23

PREGLEDjevrejski

april/maj 2015.6

www.savezscg.org

biblijskih misterija koje su zani-male mali broj studenata.

Nakon ilma, došlo je vreme za malo rekreacije. S obzirom na loše vremenske uslove, prva dva dana sport je bio zamenjen jogom. Časove joge učesnicima seminara držala je Milana Cvetkov, članica zrenjaninske jevrejske opštine.

Posle izičkih aktivnosti usle-dio je ručak, a, kako se bližio Ša-bat, nakon ručka, a pre sledećeg predavanja, studenti su mogli da umese hale koje će biti poslužene uz večeru.

„Zajednice Izraela“ bila je tema sledećeg predavanja, koje je vodio Dario Atijas, član jevrejske zajednice Doboj. Na njemu je bilo reči o tome koje sve zajednice, osim tri najveće, žive u Izraelu i u kakvom su statusu.

Kako bismo obnovili naše muzičke sposobnosti i pesme za Šabat, održana je muzička radio-nica koju je vodio Mirko Dimitri-jević. Kao uvod u radionicu mogli smo naučiti zanimljive stvari o

Nakon večere, Viktor Nojman je vodio kviz o Izraelu, na kojem su učesnici mogli da se podsete na stvari koje znali i nauče nešto novo. Takođe, ideja je bila da, kada se kviz završi, mogu da pre-poznaju šta bi im od predavanja dobro došlo kako bi saznali neke nove stvari.

Petak, drugi dan seminara, započeo je ilmom o arheološkim istraživanjima na područiju Izra-ela. Film je obuhvatio neke od

Osim slušanja zanimljivih predavanja, student su zavrnuli rukave i prionuli na uređenje lokalnog jevrejskog groblja

Izrael, neiscrpna tema SEMINAR U BIJELJINI ZA STUDENTE SA PROSTORA BIVŠE JUGOSLAVIJE Izveštava: Iva Rajević

Grupni portret učesnika

Posle večere - kviz o Izraelu

Bez njih - ništaZahvaljujemo Dži-di-siju, bez koga ovaj seminar ne bi bio moguć. Takođe, zahvalnost dugujemo Jevrejskim opštinama Sarajevo, Banja Luka, Doboj, Zagreb, Novi Sad, Zrenjanin i Beograd, kao i Savezu Jerejskih opština Srbije na ukazanoj podršci, kao i svim učesnicima i predavačima. Posebno ističemo ljubaznost i gostoljubivost zaposle-nih u Hotelu „Sveti Stefan“ koji nas je primio, lepo ugostio i pomo-gao u provođenju akcije čišćenja jevrejskog groblja.Seminar organizovan za

studente sa prostora bivše Jugoslavije održan je od 12.

do 15. marta 2015 u Bijeljini. Na njemu su učestvovali gosti iz Hr-vatske, Bosne i Hercegovine (Sa-rajevo, Banja Luka i Doboj), Srbije (Novi Sad, Zrenjanin i Beograd) i Makedonije, ukupno trideset tro-je. Sva predavanja odvijala su se u hotelu „Sveti Stefan“.

Na otvaranju su predstavljeni program seminara, predavači i predviđene aktivnosti u toku na-redna tri dana.

jp_04_2015.indd 6jp_04_2015.indd 6 30.3.2015 21:47:2330.3.2015 21:47:23

PREGLEDjevrejski

IJAR/SIVAN – 5775. 7

gitari i vrstama melodija koje se na njoj mogu izvesti.

Po završetku muzičke radio-nice učesnici su imali vremena da se spreme za Šabat službu koju je predvodio hazan iz Banja Luke, Njegoš Elijahu Ilić. S obzirom da na to da je već pao mrak održa-na je kraća služba nakon koje je usledila večera, a posle nje dvoi-počasovni koncert Mirka Dimitri-jevića. Marko je pevao i svirao, a u tome su mu se svojim glasovnim sposobnostima pridružili poneki muzikalniji studenti.

Jedna od najvažnijih stvari koje su urađene na seminaru bila je čišćenje jevrejskog groblja u Bijeljini. Celo prepodne u subo-tu bilo je ostavljeno samo za tu aktivnost, a zaposeleni u hotelu obezbedili su sve što je potrebno da ta akcija bude uspešno izvede-na. U akciji čišćenja groblja uče-stvovali su gotovo svi. Nakon toga vredni student obišli su etno selo Stanišići koje se nalazi na 5 km od groblja.

Posle ručka bila su još dva predavanja. Prvo je držao Vladi-mir Andrle iz sarajevske jevrejske opštine, sa temom “Izrael – umet-nost i literature”. Predavanju je prisustvovalo petnaestak stude-nata, kao i tri člana jedine jevrej-ske porodice u Bijeljini.

Drugo predavanje “Zanimljive činjenice o Izraelu” spremio je i vodio Viktor Nojman, a studenti su mogli da čuju ne tako poznate podatke o samoj državi Izrael i njenim stanovnicima. Pošto se predavanje završilo bilo je vreme da ispratimo Šabat. Desetak stu-denata I hazan izgovorili su Hav-dala. Poslednjeg dana seminara predavanje je održao zamenik izraelskog ambasador Itai Milner, koji je govorio o izborima u Izrae-lu. Prava je šteta što je ovom zani-mljivom predavanju prisustvovao relativno mali broj slušalaca.

(Autorka je koordinator Centra za neformalnu

jevrejsku edukaciju)

Svi kao jedan – akcija

uređenja jevrejskog groblja

Čas joge

Predavanja su bila zanimljiva

jp_04_2015.indd 7jp_04_2015.indd 7 30.3.2015 21:47:2530.3.2015 21:47:25

PREGLEDjevrejski

april/maj 2015.8

www.savezscg.org

IZLOŽBA U NOVOM SADU

Portreti Jevreja i uspomene na njihPortreti Jevreja i uspomene na njihNovi Sad domaćin prve izložbe sećanja na ovdašnji jevrejski svet pre Holokausta. U okviru izložbe održane su dva predavanja i brojne radionice sa učenicima osnovnih i srednjih škola

dan, smejali se, bili puni radosti i, možda, tugovali. A onda se dogo-dio Holokaust i ostavio nas da od-govorimo na pitanje kako je sav ovaj normalan, običan, svakod-nevni svet, koji gledamo i koji nas gleda sa ovih fotogra ija, mogao preko noći da postane nepože-ljan, da na najgrublji i najružniji način bude izolovan, odbačen, de-legitimizovan, opljačkan i na kra-ju – ubijen? To pitanje ova izložba treba da prenese starijoj osnov-

noškolskoj, srednjoškolskoj i stu-dentskoj generaciji, da ih naoruža predostrožnošću pred stavovima koji postepeno mogu dovesti do ovakvog ružnog kraja – iznosi dr Ruben Fuks, predsednik SJOS-a.

Po rečima dizajnerke Andree Palašti, izložba predstavlja odre-đenu vrstu prvog koraka ka tome da se zabeleže sva sećanja, da se prikupe sve fotogra ije, kao i da se napravi baza podataka koja će kasnije služiti za edukaciju:

– Pre svega je nužno sačiniti bazu podataka, koja zasad ne po-stoji.

Kako ukazuje dr Fuks, ta, dru-ga faza realizacije projekta pred-viđa prikupljanje fotogra ija koje se nalaze u posedu dece i unuka preživelih.

Oni bi mogli da kažu barem nešto o svojm očevima, dedovi-ma i rođacima zabeleženim na fotogra ijama, kao i o pojedinim događajima, kako svi ti snimci i sudbine ne bi završili na „buvlja-cima“ ili nekud bačeni.

Fotogra ije prate i arhivske kutije sa zabeleženim sećanjima preživelih o Holokaustu i životu Jevreja pre Drugog svetskog rata, kojih je na teritoriji Srbije bilo približno 36 000. Danas, broj građana koji se izjašnjavaju kao Jevreji ne dostiže ni hiljadu.

Svedočenje o životu Jevre-ja u Kraljevini Jugoslaviji, neposredno pre Holoka-

usta, predstavljeno je nedavno u Novom Sadu, uz pomoć više od hiljadu porodičnih fotogra i-ja prezentovanih na izložbi „Por-treti i sećanja“. Ovu foto izložbu, otvorenu u Muzeju savremenih umetnosti Vojvodine, čine snimci prikupljeni iz porodičnih albuma preživelih, kao i iz arhiva Jevrej-skog istorijskog muzeja. Ona kazuje o predratnoj svakodnevici ovdašnjih Jevreja, o tome kako su obeležavali verske praznike, rođendane ili svadbe… Te foto-gra ije prikazane su po prvi put u javnosti, a kako je najavljeno, posle novosadske publike videće ih Subotičani, Zrenjaninci, Beo-građani i Šapčani, dok će na jesen postavka gostovati u Nišu i Kra-gujevcu.

– Predstavljen materijal go-vori o vremenu normalnog života ljudi koji su živeli svoje profesio-nalne i porodične živote iz dana u

Autori i organizatoriNosilac projekta – SJOS Glavni koordinator – Džems MejDizajner izložbe – Andrea PalaštiProjekat su podržali – Ministar-stvo kulture Republike Srbije i Delegacije Evropske unije u Re-publici Srbiji

Piše: Vlada Todorović

jp_04_2015.indd 8jp_04_2015.indd 8 30.3.2015 21:47:2730.3.2015 21:47:27

PREGLEDjevrejski

IJAR/SIVAN – 5775. 9

RADIONICE Piše: Sonja Viličić

Od 3. do 12. marta u Novom Sadu su, u okviru izložbe „Portreti sećanja – jevrej-

ska zajednica Srbije pre Holokau-sta“ održane 23 radionice sa uče-nicima osnovnih i srednjih škola. Njihov uzrast varirao je između 12 i 18 godina. Kroz radionice je prošlo oko 550 učenika i malo više od 20 nastavnika/profesora. Dani su bili veoma naporni, radio-nice su se nizale jedna za drugom, ponekad i dve u isto vreme.

Svaki razred je na izložbi proveo oko sat i po. Kao i sama izložba, tako je i graja učenika uspela da ispuni „podrumski“ prostor Muzeja Vojvodine. Njih su uz osmeh dobrodošlice dočekivali kordinatorka izložbe Ružica Dević, sa volonterima, studentima istori-je, prava, hemije i sociologije: Mi-lošem Aleksićem, Sindi Ivanković, Tamarom Stričević, Tamarom Ćo-rović, Natašom Sekulić, Aleksan-drom Vranićem, Damjanom Kere-zovićem i Dušanom Petrovićem.

Tokom prvih pola sata učenici su imali kratku turu kroz izložbu, tokom koje su mogli da saznaju životne priče ljudi sa fotogra ija, da steknu generalni utisak o tome kako su Jeveji živeli u predrat-nom periodu, da saznaju nešto o samom konceptu izložbe, kao i o istoriji fotogra ije i načinu fo-togra isanja karakterističnom za ovaj period.

Moram naglasiti da je već u ovoj fazi Izložba dostigla uspeh, mladi volonteri nejevreji su kroz trening naučili o istoriji Jevreja, o tradiciji i običajima, o životnim pričama koje su strastveno pre-nosili učenicima, o sudbini Jevre-ja na teritoriji današnje Srbije i posebno njihovog grada, Novog Sada.

U kratkim pauzama između dva razreda postavljali su pita-nja, hteli su da saznaju više, da razmene utiske, da odreaguju na

sporadične opaske i predrasude učenika, trudili su se da pravilno izgovore t ilin, mezuza, kiduš da deci opišu Purim i Hanuku da zapamte razliku između menore i hanukije.

Sama izložba i njihova uloga u njoj u svakom od njih izazvala je interesovanje i motivaciju za dalje proučavanje. Mi smo im od srca zahvalni na otvorenosti, požrtvo-vanju, interesovanju i vremenu koje su podelili sa nama.

Nakon obilaska, usledile su radionice. Nastavnik/profestor je u zavisnosti od učenika mogao da izabere jednu od tri ponuđene ra-dionice: Jevrejski život, Holokaust i Diskriminacija.

Jevrejski život

Kroz ovu radionicu učenici su se upoznali sa nekim običajima i tradicijom jevrejskog naroda. Pričali smo o simbolima, praznici-ma, životnom ciklusu. Diskutovali smo o važnosti očuvanja ličnog i kolektivnog identiteta kao i o in-tergrisanosti Jevreja u društvo u predratnom periodu. Većina na-stavnika je izabrala ovu radioni-cu, nama se čini zato što učenici, kao i nastavnici, ne znaju mnogo o jevrejskoj tradiciji niti imaju priliku da se upoznaju sa njom, iz prve ruke, van knjiga i interneta. Najveće interesovanje učenika su izazvale Tora, menora i hanukija, bar/bat micva kao i Purim.

jp_04_2015.indd 9jp_04_2015.indd 9 30.3.2015 21:47:2830.3.2015 21:47:28

PREGLEDjevrejski

april/maj 2015.10

www.savezscg.org

Holokaust

Tokom ove radionice učenici su saznali više o Jevrejima na našim prostorima pre Holokau-sta, objasnili smo im značaj same izložbe kao i termin Holokaust i njegove posledice. Radionica sti-muliše učenike da razmisle i uvi-de posledice diskriminacije bilo kog tipa, kao i da uvide da je dis-kriminacija zastupljena u našem društvu i danas i, što je najbitnije, da joj se treba suprotstaviti.

Diskriminacija

Radionica se na dinamičan i neposredan način bavila objaš-njavanjem pojmova antisemiti-zam, diskriminacija i predrasuda. Tokom radionice učenici su do-vedeni u položaj diskriminisanog ili onog koji vrši diskriminaciju, nakon čega je usledila diskusija o posledicama koje diskriminacija nosi i kako da se suprotstavimo njoj i predrasudama u našem društvu.

Diskusije tokom radionice Holokaust i Diskriminacija su se bavile pitanjima isključivanja i odbacivanja, predrasudama i ste-reotipovima. Mali broj učenika je imao predrasude prema Jevreji-ma. Od onih klasičnik da su boga-ti, da imaju veliki ili kvrgav nos, do onih, za mene, novih i rekla bih „kreativnih“ – da su klempa-vi. Izložba je odlično poslužila u opovrgavanju ovih stereotipa, jer u moru od 1000 fotogra ija tražili smo od učenika da pronađu te klempave, te sa velikim nosevima i zajedno smo zaključili da ih ima možda 5-10 u svakoj „kategori-

ji“. Koristili smo i druge metode za dokazivanje, objašnjavajući šta su to predrasude i koliko su opasne. Pričali smo i o tome koje su grupe diskriminisane danas u Srbiji, koje predrasude mi imamo prema grupama koje su drugači-je, koja je vrednost raznolikosti u jednom društvu i šta bi trebalo da su pouke koje treba da izvučemo iz Holokausta i same izložbe.

Učenici kao i nastavnici pozi-vitivno su reagovali na radionice. Jedna nastavnica je sa nama i pisanim putem podelila svoje utiske:

„Poštovana Ružice,

Samo da Vam se zahvalim na divnoj i edukativnoj pre-zentaciji (radionici). Učenici su oduševljeni i puni utisaka. Čim su došli u školu svima su pričali i prenosili stečena znanja. Srdačan pozdrav,

Mirjana Vuksanović “

Nas su najviše iznenadili učenici Osnovne škole „Pete i Šandor“ , koji su nakon časova dobrovoljno došli u predvečernjim satima na izložbu i sa nama ostali puna dva sata. Sa ovim đacima smo radili radionicu Jevrejski život, a među učenicima smo naišli na Filipa Šozbergera, koji je pronašao na fotogra iji svog pradedu (Pavla) i koji je kasnije veoma strastveno sa drugarima delio svoja znanja, pa čak i detalje kako se pali hanukija.

Na kraju dvočasovnog boravka, jedan osnovac nam se u ime razreda zahvalio i onako iskreno, dečije rekao da on nikada toliko interesantnih stvari nije čuo u tako kratkom vremenu.

Za nas svakako pozitivna evaluacija je to što su neki nastavnici tražili da dođemo u njihove škole da odžimo radionice sa ostalim đacima i da nastavimo saradnju tako sto ćemo zajedno organizovati razne aktivnosti. To nam govori da je interesovanje veliko, da nastavnici prepoznaju vrednost u obrađivanju ovih tema i da su motivisani da organizuju vanškolske aktivnosti ovog tipa.

Polako se spremamo za sledeću destinaciju, a to je Subotica. Nova sredina, nove škole i učenici, novi izazovi. Uskoro ćemo podeliti sa vama i utiske iz tog grada.

jp_04_2015.indd 10jp_04_2015.indd 10 30.3.2015 21:47:2830.3.2015 21:47:28

PREGLEDjevrejski

IJAR/SIVAN – 5775. 11

PredavanjaSavez Jevrejskih opstina Srbije, u saradnji sa Muzejom Vojvodina i u sklopu izložbe “Portreti i sećanja – Jevrej-ska zajednica Srbije pre Holokausta“ organizovao je dva predavanja o Holokaustu.

Dana 13. marta, 2015, s početkom u 18 časova, dr Gordana Todorić održala je predavanje na kojem je upoznala slušaoce sa Holokaustom, a potom, uz pomoć fotografi ja, ispričala priču o jednoj ženi, žrtvi Holokausta. Dr To-dorić je profesor čija je specijalnost obrazovanje o Holokaustu.

Dan kasnije, s početkom u 18 časova, novinar i publicista Vladimir Todorović održao je predavanje: Deportacija Jevreja Bačke – 1944. Predavač je predstavio svoje istraživanje o deportaciji Jevreja Bačke u Aušvic, 1944, godi-ne, za koje je dobio nagradu na nagradnom konkursu Saveza jevrejskih opština Srbije. Od 12 000 deportova-nih bačkih Jevreja ubijeno je 8 000 uključujući i članove njegove najuže porodice.

Dr Gordana Todorić Novinar i publicista Vladimir Todorović

Jevreji čuvaju londonske džamijeMuslimanske vođe u severoistočnom Londonu su zatražile pomoć policijski obučene ultraortodoksne Jevrejske sused-ske patrole, ne bi li pojačali bezbednost posle učestalih na-pada na džamije i pretnji muslimanskim zajednicama u Brita-niji. Ovo je samo jedna sa liste dužnosti koju obavlja Šomrim, dobrovoljna organizacija obučena od strane policije, boreći se protiv zločina, antisocijalnog ponašanja i drugih ispada u ovom delu grada.“Trudimo se da budemo oči i uši policije. Pazimo na sve dža-mije. Ako primetimo nešto sumnjivo, prijavićemo to policiji i prikupiti podatke o tome, nadajući se da će sve proći u redu,” izjavio je za “Al džaziru” Haim Hohauzer, nadzornik Šomrima.Munaf Zina, direktor muslimanskog centra, kaže da je ovaj dogovor, po kome volonteri Šomrima, takođe, drže i bezbed-nosnu obuku, postignut nakon serije napada na muslimane i njihove objekte, koji su usledili nakon ubistva vojnika u južnom Londonu prošlog maja. Šomrim ima dvadesetče-tvoročasovnu telefonsku liniju i, kako kažu, prime oko pet

hiljada poziva godišnje. Njihovi volonteri, koji govore i jidiš i hebrejski, informacije prosleđuju policiji i pomažu joj na licu mesta. Iako nisu ovlašćeni da hapse, oni često otkrivaju i slede osumnjičene, a takođe tragaju i za nestalim osobama i automobilima.

Muslimanska zajednica ima nameru, ugledajući se na Šomrim, da organizuje i svoje lokalne patrole i telefonsku liniju.

SVETSKO JEVREJSTVO

jp_04_2015.indd 11jp_04_2015.indd 11 30.3.2015 21:47:2930.3.2015 21:47:29

PREGLEDjevrejski

april/maj 2015.12

www.savezscg.org

Čestitka predsednika Evro-azijskog jevrejskog kongresa

Sredstva za kupovinu macesa članovima jevrejskih za-jednica slabijeg materijalnog stanja obezbedio je Evro-azijski jevrejski kongres (EAJC). Tim povodom, uz želju za radostan i košer Pesah, obratio nam se predsednik te organizacije Julijus Majnl:„Dok slavimo ovaj veliki praznik, sećamo se Egzodusa iz Egipta i nepodnošljivog faraonovog ugnjetavanja. Na-kon više hiljada godina od tog događaja naš narod se svaki put iznova ujedinjavao na svom putu ka slobodi. Posle užasa Holokausta Jevreji su još jednom zakoračili tim putem i ponovo stvorili državu Izrael. Vratili su se slobodi i u zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza onda kada su se izborili za pravo da upražnjavaju svoju tra-diciju onako kako je od Boga rečeno. Tokom godina maces je postao simbol za izbavljenje iz ropstva i put u slobodu. Zato ga šaljemo jevrejskim zajednicama našeg regiona. Nadamo se da će sve nas ovaj praznik i maces podsetiti na posvećenost zavetima predaka i jevrejsku solidarnost sa onima koji su još izloženi progonima i šikaniranju i kojima je potrebna naša podrška.

JO ZrenjaninSvemir, Ajnštajn i bioetika

– U toku februara u prostorijama JO održana su dva predavanja u okviru redovnog druženja utorkom. profesor Žarko Polak govorio je na temu Svemir i Ajnštajn, a master prof. fi lozofi je i bioetičar Sonja Antonović uputila je slušaoce u Bioetiku pri-stojnog društva.

Takođe, obeležen je Tu bišvat i tom prilikom su članovi Dečjeg kluba posadili drugo drvo u dvorištu JO, a deca su bila i na za-jedničkoj proslavi Purima u JO Novi Sad– U Zrenjaninskoj gimnaziji je, u okviru obeležavanja Međuna-

rodnog dana Holokausta, 25. februara održan javni čas kojem su prisustvovali i članovi Jevrejske opštine.

– Članice Ženske sekcije su bile gošće na druženju u Pančevu.– Dana 3. marta 2015. održana je Redovna godišnja skupština

JO Zrenjanin na kojoj su usvojeni plan rada i zadaci za ovu godinu. Odlučeno je da se projekat Korak napred realizuje u oktobru kada je i godišnjica JO, a Makabijada 28. juna 2015.

– Posle sanacije krova okrečene su i prokisle prostorije JO za-hvaljujući volonterskom radu Veroslava Pruginića i Stevana Santa. Kompletan materijal za krečenje su donirala braća Tu-cić. Opština se zahvaljuje volonterima i donatorima.

E. Solarov

Izložba „Portreti i sećanja pre Holokausta” u Subotici

U prisustvu velikog broja zvanica, predstavnika javnog i druš-tvenog života Subotice, članova Jevrejske opštine i običnih građana, u četvrtak, 19. marta u Modernoj galeriji “Likovni susret” otvorena je nesvakidašnja izložba „Portreti i sećanja pre Holokausta“. Posle pozdravnih reči Roberta Sabadoša, predsed-nika Jevrejske opštine, na svečan način izložbu je otvorio Jene Maglaji, gradonačelnik Subotice. U prigodnom kulturno umet-ničkom programu nastupili su učenici Srednje muzičke škole: Karolj Varga, Nikola Blažić,violina i Danijel Loboda,klarinet.

A. Sekelj

LICA I DOGAĐAJI • IZ RADA JO ZRENJANIN

jp_04_2015.indd 12jp_04_2015.indd 12 30.3.2015 21:47:3030.3.2015 21:47:30

PREGLEDjevrejski

IJAR/SIVAN – 5775. 13

Obeležen Dan sećanja na žrtve Holokausta u Sloveniji

Postavkom Putujuće izložbe o dobrim ljudima Je-vrejske opštine Zemun, Centar jevrejskog kulturnog nasleđa Sinagoga Maribor, obeležila je 27. januar, Me-đunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta.Svečanom otvaranju prisustvovali su predstavnik Judovske skupnosti Slovenije, dr Igor Vojtic, zamenik državnog sekretara za spoljne poslove Slovenije Peter Japelj, ambasador Švajcarske u Sloveniji Pierre – Yves Fux, zamenik ambasadora Nemačke u Sloveniji dr Jakob Haselhuber, drugi sekretar ambasade Srbije u Sloveniji Milica Pavlović predsednik Jevrejske opštine Zemun Nenad Fogel i brojni ugledni građani Maribo-ra. Goste je u ime premijera Slovenije dr Mire Cerara pozdravio specijalni izaslanik državni sekretar Tadej Slapnik. Sudbine opisane na panoima izložbe „važna su upozorenja da se takvi užasi nikada više ne pono-ve“ istakao je gospodin Slapnik.U predstavljanju izložbe, koje kao koautor Nenad Fo-gel potpisuje sa bratom Milanom Fogelom, upoznao je publiku sa motivima koji su ih rukovodili da se po-svete stalnom podsećanju na hrabre ljude koji su za vreme Holokausta spasavali Jevreje. Hrabrost građana Jugoslavije, svih nacionalnosti, koji su svesno riziko-vali svoje, ali i živote svojih porodica, kako bi spasavali njima često nepoznate osobe jevrejskog porekla, bez ikakve naknade, ostavili su u nama, deci spasenih Jevreja, večnu zahvalnost. Nažalost, danas se mnogi odriču njihove hrabrosti, i umesto da ih veličaju, oni

su se okrenuli veličanju onih koji su progonili Jevreje tokom Drugog svetskog rata na teritoriji Jugoslavije. Zbog toga je u svom obraćanju Nenad Fogel apelo-vao na “dede i babe da unucima govore istinu“.

Program koji je Sinagoga Maribor pripremila pokazao je da su deca ta koja će prenositi sećanja na hrabrost Pravednika među narodima, priznanje koje dodeljuje Izraelski muzej Jad Vašem nejevrejima koji su spasa-vali Jevreje tokom Holokausta. U prigodnom progra-mu nastupili su učenici Osnovne škole Draga Kobala iz Maribora pod mentorstvom Marjetke Berlič i učeni-ci Prve gimnazije Maribor pod mentorstvom Polone Meke Ožinger. Studentkinje Beogradskog fi lološkog fakulteta Jelena Simić, Andrijana Stambolić, Tamara Poletan i Dijana Adamović pod mentorstvom prof. dr Maje Đukanović prevele su katalog izložbe na slove-nački. Kompletan program osmislila je i realizovala direktorka Sinagoge Marjetka Bedrač.

Tubišvat bez poreza – za sada!

Tubišvat (Nova godina drveća) je i ove godine dočekan u Jevrejskoj opštini Zemun uz voće i plodove tako-zvanog „roštilj drveća“, posebno rasprostranjenog širom Srbije. Imajući u vidu da je sa nama bila i lokalna

„vlast“, član Veća opštine Zemun Milosav Stamenov, predsednik JOZ Nenad Fogel predložio je da Vlada Srbije, pored smanjenja penzija i plata od 10%, usvoji i obeležavanje Tubišvata kao državnog praznika. Ne toliko zbog praznovanja koliko zbog obaveze koje su podanici u staroj jevrejskoj državi imali prema sve-štenicima. Propisi Biblije određuju da se desetina godišnjeg prinosa u poljoprivredi odvaja za sveštenike (“Zbirka pojmova iz judaizma” – Cadik Danon, 1996.). Imajući u vidu tešku ekonomsku situaciju u kojoj se nalazi Srbija, predlažemo da se taj propis proširi na sve slojeve stanovništva, ne samo na poljoprivrednike. Nakon podsećanja na dosetljivost jevrejskih svešteni-ka, prešlo se na konkretnije poslove. Uz konzumiranje ranije pomenutih plodova, na trenutak su svi zaboravili na „desetine“ i prepustili se opuštajućem razgovoru. Strah da će Vlada usvojiti naš predlog ipak se uvukao u prisutne. Ni činjenica da je Srbija sekularna država i da nema veze sa sveštenstvom nije mnogo pomogla, strah je ostao...

LICA I DOGAĐAJI • ZEMUN

jp_04_2015.indd 13jp_04_2015.indd 13 30.3.2015 21:47:3130.3.2015 21:47:31

PREGLEDjevrejski

april/maj 2015.14

www.savezscg.org

AKTUELNO

Godišnjica početka i kraja radne grupe za izradu predloga nacrta posebnog zakona o povraćaju imovine oduzete kao posledica

Holokausta

Druga sednica radne grupe otkazana je bez objašnjenja, a nova nije nikada zakazana

nosti pod kojima je generisana. Tekst ZVOIO odnosi se na poratne akte ( taksativno navedene ) oduzimanja, praktički njihovu reviziju sa pretpo-stavkom (nije mi poznata platforma za donošenje ZVOIO ) nepravičnosti u sprovođenju “ ideološki obrazlaga-ne revolucionarne pravde“, dok je tek uzgrednom napomenom pomenut Holokaust kao razlog oduzimanju i predmet vraćanja.Posebne okolnosti o kojima treba da je reč su:1. činjenica da su Jevreji uskraćeni

za građanska prava na teritoriji današnje Srbije, a pod okupacijom raznih država odmah nakon ras-pada Kraljevine Jugoslavije, da su istovremeno bili izloženi raznim oblicima progona, posebnom registrovanju i obeležavanju, rop-skom radu, fi nansijskom teretu, oduzimanju slobode i fi zičkom uništenju u logorima i stratištima.

2. činjenica da, što se tiče imovine, Holokaust predsavlja masovno grabežno ubistvo izvedeno na na-ročito svirep i podmukao način

3. činjenica da Jevrejima imovina nije oduzimana pojedinačnim ak-tima, od slučaja do slučaja, nego jedinstvenim aktom (svake od okupacionih sila ili kolaboracio-nističke vlasti) svim pripadnicima jevrejskog naroda (primer Zakona o pripadanju Jevrejske imovine donet 1942. godine)

4. činjenica da je fi zičko uništenje Jevreja bez presedana i da je obu-hvatilo preko 80% jevrejskog sta-novništva te je time onemoguće-na individualna restitucija imovine

5. činjenica da je pljačka jevrejske imovine bila sveobuhvatna i pret-hodilo joj je isključivanje Jevreja iz celokupnog prvrednog života, od

otpuštanja do zabrane obavljanja profesija, a uključivala je pljačku novca, sredstava za proizvodnju, robe u magacinima, hartija od vrednosti, dragocenosti, umet-nina, sve pokretne imovine od pokućstva do garderobe i na kraju nepokretnosti t.j. lokala, stanova, kuća, građevinskog i poljoprivred-nog zemljišta. Tako da povraćaj nepokretnosti, koja će biti najčešći predmet restitucije, predstavlja samo fragment oduzete imovine.

6. činjenica da je sudbina jevrejske imovine tokom rata bila da je de-ljena ili ispod cene prodavana, da-vana na upravljanje okupacionoj vlasti, kolaboracionističkoj vlasti i ratnim profi terima

7. činjenica da je u poratnom periodu jevrejska imovina bila ili sekvestri-rana od okupatora i kolaboracio-nista i tako podržavljena, ili ostav-ljena u posedu onih koji su je stekli tokom rata ili vrećena malobrojnim preživelima i to ne u potpunosti, da

Dana 5. marta 2014. održana je prva i jedina sednica ove radne grupe Ministarstva pravde Repu-blike Srbije. Korespondencija je nastavljana u periodu do sledeće zakazane, koja je – otkazana.Kao jedan od članova radne grupe imenovan je, na osnovu funkcije koju obavlja, predsednik SJOSNa toj sednici jedan od članova izrekao je stav da je ovaj posebni zakon akt milosti Države. Toj tezi oštro se suprotsavio predsednik Saveza primedbom da je akt milo-sti moguće doneti samo u slučaju krivice onog prema kome država iskazuje milost, a da nije moguće iskazati milost žrtvi ili oštećenom. Zaključak sednice je bio da članovi radne grupe do sledeće sednice, predviđene za 14 dana, dostave pri-loge koji bi poslužili izradi platfor-me Posebnog zakona. Predsednik Saveza dostavio je traženi tekst, a reagovao je na tri preostala priloga sledećim tekstom: Obaveza Republike Srbije da donese ovakav poseban zakon navedena je u čl. 5, stav 4. ZVOIO ( Zakon o Vraća-nju Oduzete Imovine i Obeštećenju, koji se odnosi na oduzimanja u peri-odu posle završetka Drugog svetskog rata ). Srbija je jedna od potpisnica Terezinske deklaracije. Da se ta pro-blematika izdvoji i tretira kao pose-ban zakon proističe iz posebnih okol-

Milost se iskazuje krivcu, a ne

žrtvi – dr Ruben Fuks

jp_04_2015.indd 14jp_04_2015.indd 14 30.3.2015 21:47:3130.3.2015 21:47:31

PREGLEDjevrejski

IJAR/SIVAN – 5775. 15

je potom do 1952. godine delimič-no nacionalizovana (kako imovina vraćena preživelima tako i ratnim profi terima ) odnosno da su je se oni koji su se iseljavali bili priseljeni odricati. Ovde treba naglasiti da ovu materiju u gl. reguliše ZVOIO, sem da iz restitucije individualne imo-vine treba izuzeti zahteve za resti-tuciju imovine stečene na temelju ratnog profi ta

8. činjenica da je restituciji pretho-dila masovna privatizacija iz koje nije isključena imovina koja je predmet ovog zakona

9. činjenica da su državnom politi-kom u poratnom periodu preživeli Jevreji bili prikraćeni za moguć-nost obeštećenja koje je Savezna Republika Nemačka plaćala pre-živelim žrtvama Holokausta u vidu odštete, doživotne odštete za pre-trpljeni bol i štetu, kao i za zbri-njavanje tih žrtava u posleratnom periodu ( Wiederguttmachung )

10. činjenica da Jevreji preživeli Ho-lokaust nisu imali privilegovana prava kakva su imali učesnici NOB (ukoliko i sami nisu bili uče-snici NOB)

11. činjenica da je jevrejska zajed-nica do Drugog svetskog rata, bilo kao aktivnost osnovnih or-ganizacionih jedinica (jevrejskih opština) bilo brojnih samostalnih organizacija i zadužbina, iz sred-stava prikupljenih fi lantropijom ili malim prilozima Jevreja fi nan-sirala sve svoje aktivnosti od ver-skih i socijalnih do kulturnih, a da je po konsolidaciji i obnavlja-nju rada, sada isključivo u okviru Saveza jevrejskih opština i njenih članica u otežanim uslovima, sa fragmentarnom imovinom,

nastavila da pokriva sve ove ak-tivnosti, kasnije uz fi lantropsku pomoć međunarodne jevrejske zajednice, a dugo bez ikakve potpore Države ili uz pomoć koja pokriva svega 5% potreba.

Imajući u vidu posebne okol-nosti, za koje problem vraćanja imovine bez naslednika ZVOIO nema instrumentarij da pokrije, predviđen je, po našem mišljenju, lex spetia-lis. Primedbe da ovaj Zakon treba uskladiti sa Opštim zakonom obe-smišljava sam pojam lex spetialis, jer se i kaže: “lex spetialis derogat lege generali”.

Jevrejska zajednica se zalaže, u tome bih se složio sa prilogom g. Samardžića, i za supstitucionu resti-tuciju.

Namera nam je da prilikom po-stavljanja zahteva dokumentujemo koja je imovina tokom rata oduzeta Jevrejima kao posledica Holokausta. Ta dokumnetacija obuhvata imena i prezimena onih kojima je imovina oduzeta, adresu, br. izvoda u kata-stru, br. katastarske čestice (parce-le), opis imovine.

Osnova oduzimanja jeste akt o kolektivnom oduzimanju. Kao sledbenik se pojavljuje jevrejska zajednica kojoj je imovina kolektivno oduzeta.

Stav o primeni ovakvog pred-loška o Zakonu o vraćanju imovine oduzete kao posledica Holokausta primenjiv je na sve slučajeve kolek-tivnog oduzimanja po osnovi bilo koje slične diskriminacije i u drugim državama i imaće sigurno podršku naše kao i međunarodne jevrejske zajednice.

Druga sednica radne grupe ot-kazana je bez objašnjenja, a nova nije nikada zakazana.

Izvršni odbor motivisan dozom nepoverenja nekih članova zajednice praćenog širenjem zlonamernih i netačnih informacija u vezi sa ulo-gom svetskih jevrejskih organizacija koje se bave problemom restitucije jevrejske imovine opljačkane tokom Holokausta zatražio je javno izno-šenje stava o raspolaganju imovi-nom koja će biti vraćena na osnovu Zakona o vraćanju imovine oduzete kao posledica Holokausta. Budući da je ta imovina oduzeta kolektivnim aktom od Jevereja mi tražimo da se tako i vrati. Jevreji u Srbiji su legalno i legitimno predstavljeni Savezom jevrejskih opština Srbije te je, prema tome SJOS jedini titular. Upravljanje vraćenom imovinom biće u nadlež-nosti organa Saveza ( Skupstina, IO )

Uloga raznih jevrejskih organi-zacija je isključivo u smislu pomoći i podrške u postupku realizacije restitucije u obimu i opsegu koji odrede organi Saveza bez moguć-nosti upravljanja tim sredstvima i korišćenja. Presedani preuzimanja vraćenih sredstava, raspolaganja i upravljanja od strane međunarod-nih jevrejskih organizacija, do sada, nisu poznati u praksi drugih država.

Svrha korišćenja je sadržana u opisu aktivnosti datih u Statutu Sa-veza, a sa naglaskom na podršku u socijalnom zbrinjavanja preživelih, komemoraciji Holokausta, borbi protiv antisemitizma, obrazovanju, što je neodvojivo od podizanja uslova i opšteg nivoa života i rada Zajednice momentano ograničenih hroničnom besparicom.

Dr Ruben Fuks, predsednik SJOS

Anti i anti-anti semitizamU više evropskih, ali i mnogih drugih zemalja raste antisemi-tizam. Iz jevrejskih organizacija koje to prate izvešatava se da je prošle godine broj pojava antisemitizma dostigao rekor-dan nivo za poslednjih sedam godina. S druge strane zapaže-no je da je u nekim zemljama povećan broj akcija protiv anti-semitizma. To je slučaj u Francuskoj posle napada na satirični

list „Šarli“ i na jednu jevrejsku radnju u Parizu, u Danskoj i još nekim drugim zemljama. U ovaj trend uključuje se i Poljska, u kojoj dugo i posle II svetskog rata vlada latentan, pa i otvoren antisemitizam. Sada su vlasti počele da se tome i zvanično sve više suprotstavljju. Zabeleženo je više slučajeva da su u manifestacijama protiv antisemitizma u pojedinim zemljama učestvovali i muslimani.

O SVEMU PO MALO Piše: Aleksandar Lebl

jp_04_2015.indd 15jp_04_2015.indd 15 30.3.2015 21:47:3130.3.2015 21:47:31

PREGLEDjevrejski

april/maj 2015.16

www.savezscg.org

IZ AKTIVNOSTI JO BEOGRAD

svečana dodela Megila zahvalnice Jevrejske opštine Beograd, za do-prinos radu Jevrejske zajednice. Predsednik Jevrejske opštine Beo-grad, Danijel Bogunović je svečano uručio Megila zahvalnicu Menti Mentoviću, Zoranu Panteliću i Jovanu Rakoviću, autorima serije dokumentarnih ilmova projek-ta: „Jevreji u Beogradu”. U okviru projekta autori su uradili četiri dokumentarna ilma: „Jevrejska groblja u Beogradu“, „Sinagoge u Beogradu“, „Jevrejski istorijski mu-zej u Beogradu“, koji su prikazani prethodnih godina, a četvrti ilm “Jevreji u Beogradu” nedavno u prostorijama sinagoge. Kako smo iz razgovora saznali u pripremi je još jedan dokumentarni ilm. Od autora imali smo prilike da ču-jemo kako se rodila ideja za ovaj projekat, o teškoćama na koje su nailazili, koliko su truda, vremena i ljubavi uložili sa željom da kroz ove ilmove očuvaju sećanje na Jevrejsku zajednicu Beograd. Au-tori su se zahvalili svima koji su pomogli u prikupljanju materijala i izradi ilmova, naglasivši da su vrlo često bili prijatno iznenađeni spremnošću ljudi iz raznih insti-tucija da im dostave neophodan i vredan materijal.

Megila zahvalnica koju je Je-vrejska opština dodelila autorima ilma je gest kojim zajednica želi

da oda priznanje i poštovanje nji-hovom radu i doprinosu.

Isto priznanje je potom uru-čeno Mirjam Salom, koja više od dvadeset godina vodi pozorište „Kralj David“. Mirjam Salom, profesor engleskog jezika, svoju ljubav prema teatru prenela je na pozorište Kralj David. Mnoge ge-neracije članova naše zajednice su učestvovale u radu pozorišta, glu-meći kao deca, omladinci, pa i kao stariji. Mirjam je režirala brojne predstave tokom svog rada. Veoma važan segment rada pozorišta je očuvanje jevrejske tradicije i kul-ture kroz predstave sa jevrejskom tematikom. Predanim radom na pisanju scenarija i režiji i edukaci-jom mladih, Mirjam je kroz pozo-rišne komade i igrokaze dala veliki doprinos približavanju jevrejske kulture i tradicije članovima i pri-jateljima zajednice, a naročito mla-đim generacijama.

Bogunović je potom naveo da su dobitnici Megila zahvalnica koji nisu bili umogućnosti da prisu-stvuju ceremoniji Vladimir Cizelj, koji je donirao sredstva za rekon-strukciju krova zgrade Jevrejske opštine Beograd, Mile Pinkas koji je, takođe, veliki donator i porodi-ce Branke Bogdanov i Davida Duš-ka Miladinova, koje su donirale sredstva za adaptaciju ulaza zgra-de Jevrejske opštine Beograd.

Ceremonija je završena obeća-njem predsednika Danijela Bogu-novida da će Jevrejska opština Be-ograd i nadalje negovati tradiciju prepoznavanja volontera i donato-ra, koji nesebično volonterizmom, trudom i entuzijazmom doprinose radu i očuvanju Jevrejske opštine Beograd. Druženje je nastavljeno u Makabi klubu.

Kratak osvrt na program i druženja u januaru i februaru 2015.

Januar

Tribina “Sloboda, život i zaveštanje preživelih Holokaust”

Jevrejska opština Beograd, u saradnji sa Savezom jevrejskih opština Srbije i Centrom za istra-živanje i edukaciju o Holokaustu, povodom obeležavanja Među-narodnog dana sećanja na žrtve Holokausta, organizovala je 26. januara tribinu Sloboda, život i zaveštanje preživelih Holokausta, koja je održana Svečanoj sali si-nagoge Sukat šalom. Na tribini je prikazan video o Aušvicu, a nastu-pio je i Hor „Braća Baruh“. Govorili su: Davor Salom (Jevrejska opšti-na Beograd), Nikola Radić Lucati (Centar za istraživanje i edukaciju o Holokaustu), Aleksandar Lebl, dr Olga Manojlović Pintar (Institut za noviju istoriju Srbije), Aleksandar Gaon, Đorđe Petrović (sa profe-sorkom Nadom Banjanin Đuričić), Maja Stanković (Železnička teh-nička škola u Beogradu). Tribini je prisustvovalo 70 članova.

Dodela Megila zahvalnica Jevrejske opštine Beograd

U prepunoj sali na drugom spratu Jevrejske opštine Beograd, u subotu 24. januara održana je

Evo kuda za vikend!

jp_04_2015.indd 16jp_04_2015.indd 16 30.3.2015 21:47:3130.3.2015 21:47:31

PREGLEDjevrejski

IJAR/SIVAN – 5775. 17

Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta

Članovi Jevrejske opštine Be-ograd prisustvovali su utorak 27. januara ceremoniji povodom Me-đunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta, održanoj kraj Spome-nika žrtvama genocida u Drugom svetskom ratu, u okviru komplek-sa nekadašnjeg koncentracionog logora na Starom sajmištu.

Ceremoniju je predvodio pred-sednik Republike Srbije Tomislav Nikolić. Istog dana predstavnici Jevrejske opštine Beograd su u 14.30 časova položili venac na me-stu nekadašnjeg logora Topovske šupe na Autokomandi.

Susret bivših omladinaca u Makabi klubu

U Makabi klubu u Jevrejskoj opštini Beograd, održan je u subo-tu 31. januara susret bivših omla-dinaca, a danas srednje generacije. Ideja je da se posle dužeg vremena

Tu bišvat – druženje

okupi generacija preko 35 godina, koja je nekada predstavljala omla-dinu naše zajednice, evociraju uspomene na ranija okupljanja u Opštini, Sinagogi, u Omladinskom klubu i sa različitih putovanja

omladinaca (Pirovac, Sarvaš, itd.). Prikazani su snimci iz letovališta u Pirovcu, a kružile su i fotogra ije sa ranijih druženja koje su neki članovi doneli.

Februar

Šolet u Novom SaduNa poziv JO NoviSad, u subotu 7. februara družili smo se na 16. šoletu u Novom Sadu. JO Novi sad je organizovala divan program i ručak u hali Novosadskog sajma.

Šabataj Sevi transdžender lažni mesija i njegova poluspela misijaEliezer Papo je održao u subotu 14. februara vrlo interesantno predavanje. U uvodu u samu temu predavanja govorio je o procvatu jevrejske kulture u Španiji i doga-đajima koji su prethodili nastanku samog pokreta mesijanizma i po-javi ličnosti kao što je Šabataj Cvi. Predevanju je prisustvovalo preko 70 članova i prijatelja.

Veče jevrejskog humora sa Branetom PopovićemNa naše veliko zadovoljstvo u subotu 21. februara sala je jedva primile sve koji su došli da slušaju

Braneta i uživaju u jevrejskom hu-moru. Brane nam je prvo ispričao kako sve počelo. Imali smo prilike i da pogledamo jedan slajd sni-mljen pre gotovo dvadeset godina kada je došao na ideju da se pri-premi jedno ovakvo veče. Prisutni su uživali u šalama koje je Brane pričao, sala je odjekivala od sme-ha. Na insistiranje publike zabav-ljao je prisutne skoro dva sata.Druženje se nastavilo u Makabi klubu.

Književno veče posvećeno Filipu DaviduU subotu 28. februara, u prosto-rijama Sinagoge, organizovano je književno veče posvećeno dobitniku ovogodišnje NIN-ove nagrade za roman “Kuća sećanja i zaborava”. U razgovoru su uče-stvovali Filip David, Isak Asiel i Davor Salom.Prisustvovali su i predstavnici iz-davačke kude “Laguna”, koji su za ovu priliku obezbedili primerke

knjige po sajamskoj ceni. Filip Da-vid je potpisivao knjige, a književ-noj večeri je prisustvovalo je oko 100 članova i prijatelja.

Tu bišvatTu bišvat smo obeležili u Sinagogi 3. februara. Članovi omladinskog kluba su izveli predstavu o Tu bišvatu, kojoj su prisustvovale su sve generacije, bake, deke, rodite-lji i deca.

jp_04_2015.indd 17jp_04_2015.indd 17 30.3.2015 21:47:3230.3.2015 21:47:32

PREGLEDjevrejski

april/maj 2015.18

www.savezscg.org

DVA PISMA, JEDAN POVOD

Snažan utisak

Više puta smo mogli da se uverimo u dar našeg rabina da slušaoce svojih predavanja biranim rečima sa lakoćom izvuče iz sumorne svakodnevice i prenese u svet duhovnog.

Dečije groblje u Đakovu

ma uspešno spaja duhovnu i svetov-nu dimenziju ljudske prirode, uspeo je da „opčini „sve prisutne učesnike tribine organizovane u Narodnom muzeju Zrenjnina povodom Među-narodnog dana turističkih vodiča. Pre samog nastupa rabina, vredno Udruženje turizmologa Zrenjanina sa svojom Sekcijom turističkih vodi-ča, povelo nas je u jednu neobičnu šetnju Jerusalimom, gradom nad gradovima, a po nekima i mestom postanja ljudskog roda. Tema tribine bila je „Jerusalim, mesto duhovnosti planete“ i verovatno niko bolje i pik-turalnije nije mogao predstaviti taj grad, kao gospodin Asiel.

To je area u kojoj se sustiču tri velike religije; starozavetna-proroč-ka, novozavetna- hrišćanska kao pra slika nebeskog Jerusalima i nešto novija muslimanska, sa „Kupolom na kamenu“, tačkom po značaju odmah iza Meke i Medine. I ,kako reče sam uvaženi rabin, čudnovato je i neverovatno da ta mesta duhov-nosti opstaju i nadalje bez obzira na neverovatne tenzije koje postoje u tom svetovnom prostoru! Jahve, Bog, Alah, jesu li to iste duhovne frekven-

cije koje se samo emituju i prostiru različitim prenosnim sistemima ili percepiraju opet različitim duhovnim receptorima?

Upravo o tome, o svim aspekti-ma suprotnosti, a u osnovi pra- jedin-stva, o tim stvorenim različitim pre-nosnim sistemima i o neostetljivim receptorima optrećenim materijanim interesima, besedio je rabin.

Otvoreno, poučno, iskreno i pomirljivo. I sa uverenjem da postoji drugi i bolji put od onoga koji je iza nas, a kojim i danas hodimo. Dota-kao je uvaženi rabin i temu pakla i raja, kroz koju nas je proveo, a da se nismo opekli niti pak uljuljkali u rajskim blagodetima. A sve sa ciljem otelotvorenja najuzvišenije premise našeg postanja i života, ljubavi i ljud-ske tolerancije.

Možda najvažnija i najosetljivija tema, postanje ljudsko, ostala je za kraj. Pre nas, pre stvaranja čoveka, postojao je život, postojala je čista harmonija duhovnosti, nepatvorena životno-božija liva. Kako na zemlji, tako i u nebeskom prostoru. Pa zašto onda Bog stvori čoveka?

Upravo da bi pokazao da suprot-nosti moraju i mogu biti pomirljive, da mogu koegzistirati u nama i ne proizvoditi apriori loše efektive. Čo-vek i jest, po fi ziološkoj i psihološkoj strukturi, skup različitih suprotnosti, a Bog, kao stvoritelj ,pokazuje svoju „moć“ da sve objedini, da harmo-nizuje, možda i „pokori“.

A šta je za tu premisu potrebno? Vera. Vera u postanje, u jedinstvo sistema nebeskog i u moć stvoritelja. Jer sama duhovnost ne proizvodi ljubav bez „objekta“, bez pranačela za tu vrstu energetskog transfera, bez nas , ljudi. Da li je taj „eksperiment“ uspeo treba sa sudimo sami. Dato nam je da odlučujemo, da delamo. Načela su postavljena, isklesana, samo ih se treba podsećati. I pridr-

Reč može i da leči – rabin Isak Asiel

Povodom Međunarodnog dana turističkih vodiča, a u organizaciji turizmologa Op-

štine Zrenjanin, 23. februara u ta-mošnjem Narodnom muzeju rabin Isak Asiel je održao predavanje Je-rusalim mesto duhovnosti naše pla-nete. Asiel je od februara 2013.  tre-ći put gost u Narodnom muzeju, a i dva puta je bio predavač u Malom salonu Istorijskog arhiva. Rado je slušan i viđen gost grada na Bege-ju. O tome kaka utisak je ostavio, najbolje govori pismo  koje je jav-nosti uputio direktor osnovne škole iz Belog Blata.

Jedinstveni princip postanja i života

Isak Asiel glavni rabin u Srbiji vrlo je interesantan čovek. Svojom neobičnom harizmom , u kojoj veo-

jp_04_2015.indd 18jp_04_2015.indd 18 30.3.2015 21:47:3230.3.2015 21:47:32

PREGLEDjevrejski

IJAR/SIVAN – 5775. 19

žavati.Moramo se, kako je tumačio deo iz Tore uvaženi rabin, isprazniti, neutralisati svoj ego i dozvoliti da duhovna energija prožme naše biće, naše sopstvo. Sve tačke duhovnosti i nadalje su prisutne u Jerusalimu,

gradu nad gradovima. Samo ih tre-ba spojiti, ponovo iz svog ishodišta uzeti, primiti u okrilje svojega jastva. Verovatno nekim drugim, prosvet-ljenijim receptorima! Siguran sam da bi i svet danas bio drugačiji da je

SVETSKO JEVREJSTVO

Sedamdeset godina od oslobađanja Šangajskog geta

Vlada Narodne republike Kine i Svetski jevrejski kongres (WJC) po prvi put će u septembru ove godine zajednički organizovati događaj u spomen na oslobađanje Šangajskog geta i kraj Drugog svetskog rata.

Ovo je dogovoreno početkom marta na londonskom sastanku jednog od čelnika WJC-a Roberta Singera i kineskog ministra za prekomorske odnose Kiu Janpina. “Kina je jedan od glavnih igrača na međunarodnoj sceni, te je u našem interesu da sa Pekingom gradimo još čvršće odnose,” rekao je Singer.

“Po prvi put ćemo obeležiti onaj deo Holokausta kome se manje posvećuje pažnja,” naglasio je tom prilikom Ronald Lauder, pred-sednik WJC-a. Lauder će i voditi ovaj događaj koji će okupiti oko stotinu predstavnika Kongresa iz jevrejskih zajednica širom sveta, kao i predstavnike kineskih vlasti i preživele iz Šangajskog geta.

“Naša je zajednička dužnost da negujemo razumevanje i prijatelj-stvo, saradnju i razmenu među kineskim i jevrejskim narodom. Oba naša naroda su propatila pod fašističkim jarmom, ali su na kraju, uz velike žrtve, izvojevala konačnu pobedu. Nadamo se da ćemo do-stojno obeležiti ovaj istorijski trenutak,” rekao je ministar Janpin.

Šangajski Geto je zauzimao površinu od oko dva i po kvadratna kilometra u gradskoj četvrti Hongkju gde se nalazila sinagoga Ohel Moše. U nju je između 1943 – 1945. bilo premešteno svo jevrejsko stanovništvo Šangaja, njih oko 23 000. Njihovu sudbinu delilo je i lokalno kinesko stanovništvo. Živeli su i umirali u užasnim uslovi-ma, u siromaštvu i gladi. Japanske vlasti su postepeno pooštravale uslove, ali geto nikad nije bio ograđen. Oslobođen je početkom septembra 1945. godine.

Bitolj ne zaboravlja Šoa

Bitolj je početkom marta obeležio 72. go-dišnjicu stradanja svog jevrejskog stanov-ništva kada je svih 3 200 bitoljskih Jevreja deportovano u koncentracione logore. Do-gađaju je, pored gradonačelnika Bitolja Vla-dimira Taleskog i predsednice jevrejske za-jednice u makedoniji Berte Romano-Nikolić, prisustvovao i ambasador Izraela u Make-doniji Dan Orjan, koji je naglasio da Bitolj ponovo sebe može da smatra jevrejskim gradom, te najavio obeležavanje dvadesete godišnjice uspostavljanja diplomatskih od-nosa Izraela i Makedonije. “Danas se sećamo tragične prošlosti jevrej-ske zajednice Bitolja. U ovakvim prilikama, uz podsećanje na prošlost, mi okrećemo lice ka budućnosti. Nadam se da ćemo za-jedno sa vlastima Bitolja raditi na tome da se Bitolj vrat na mapu sveta kao jevrejski grad, što je u prošlosti i bio,” rekao je am-basador.“Bitolj se seća i ne zaboravlja. Našem gra-du nedostaje čitav jedan organizam, naša jevrejska zajednica. Ovu prazninu ne mo-žemo lako nadoknaditi, ali činimo sve da ublažimo bol za delom našeg grada koji je nestao. Zato je naš cilj da Bitolj stavimo na mapu istorijskih događaja vezanih za jevrej-ski narod,” rekao je gradonačelnik Taleski.

ovakvih ljudi više, poput preuzviše-nog Rabina Isaka Asiela!

U Zrenjaninu, 23. februara, 2015.Milan Nedeljkov

Direktor je posebno pismo uputio i samom rabinu:

Mnogo pošto vani gospodine rabine,Nije mi namer a da vas “gnjavim i davim”, naprosto imam potrebu da Vam se zahvalim na izuze tnom duhovnom užitku, ako se to može ili sme defi nsati ovom hedonisti čkom rečju... Slušajući Vas i gledaju-ći, imao sam uti sak da se nalazim u nekom drugom fi zičkom i duhovnom prosto ru, te da sam deo ( ili rei nkarn irani subjekt) samog postanja, svih naših zajedničkih zapisa i sudbina! Bilo bi lepo kada bi svet fu nkcionisao na fr ekven cijama Vašeg opsega, ali.... No, da se nadamo da će to ga “ali” biti sve manje , a da će svet ipak pojmiti besmisao konfl ikata i trošen ja

en er gije za rešavanje isti h... Inače, ja sam direkto r jedne male i neobične škole (četvorojezične), u Belom Blatu, na ostrvu, u međurečju Begeja i Tise, nadomak Cars ke bare, u selu sa puno roda, plem en iti h ljudi i sa dvadesetak naroda... Nisam siguran da imamo pri-padnike jev rejskog naroda, ali uradićem o nešto i na to m planu... -:) U nadi de ćem o se jednog dana i videti u našoj neobičnoj sredini,veliki i srdačan pozdrav!U ime učen ika i kolekti va beloblatske škole, sela takođe,

Milan Nedeljkov

jp_04_2015.indd 19jp_04_2015.indd 19 30.3.2015 21:47:3230.3.2015 21:47:32

PREGLEDjevrejski

april/maj 2015.20

www.savezscg.org

INTERVJU: FILIP DAVID

Kazne za sakrivanje Jevreja bile su surove, drastične, ali oni nas nisu odali. I danas kada razmišljam o tome, divim se tim ljudima i zahvalan sam im

■ Kako se osećate kao laureat NIN-ove

nagrade, euforično, spokojno ili na neki

treći način?

Osećam se umorno. Zaista ni-sam očekivao da ova prestižna na-grada donosi i toliko obaveza piscu. Svakodnevne promocije, putovanja, intervjui. I to ne samo širom Srbije nego i u susednim državama.

■ Priznanja nekako uvek stignu

prekasno da li i ovo NIN-ovo spada u ta?

Pa, nisam pisac koga su mimo-ilazile nagrade. Gotovo svaka knji-ga donosila mi je neko priznanje: Andrićeva nagrada, nagrada Milan Rakić, Prosvetnina i Bigzova nagra-da za knjigu godine... Nikada nisam pisao za nagrade, ali nagrade jesu važne za tiraž knjige, da skrenu pa-žnju na nju. Ali knjizi na kraju “pre-suđuju” ne nagrade nego čitaoci koji je prihavataju ili ne.

■ Pripremajući se za razgovor pročitao

sam ne samo knjigu nego i razna

mišljenja o njoj. Jedni kažu da je to priča

o posledicama Holokausta u Srbiji, drugi

da je reč o zaboravu i pamćenju, treći o

zlu, strahu itd. Šta kažete vi?

Poštujem svako mišljenje, a pisac nije tu da arbitrira. Pisci če-sto jednostrano i pojednostavljeno govore o svojim knjigama. Prihva-tam svako od pomenutih mišljenja. “Kuća sećanja i zaborava” pripoveda o posledicama Holokausta, o uni-verzalnom zlu, o sećanju i zaboravu, krivici i strahu. I možda još o pone-čemu.

Ne postoji jedinstvena, opšteprihvaćena defi nicija zla

■ Lepo je to što poštujete svako

mišljenje, ali, da vas podsetim da su se

povodom fi lma „Kad svane dan“, za koji

ste pisali scenario i čija se radnja može

pročitati i u „Kući sećanja i zaborava“,

mogla čuti razna mišljenja pa čak i da

je antisrpski. Da li i takvo mišljenje

poštujete i otkud tako nešto nekom

može pasti na pamet?

Ali, izvinite, to nije nikakvo „mišljenje“, to su obične antisemit-ske budalaštine. U ilmu se priča o jevrejskom dečaku koga je spasla jedna srpska porodica. Samo zlo-namerni idioti to mogu nazvati „antisrpskim ilmom“. Postoji tu nešto drugo. U ilmu se samo u jednoj jedinoj rečenici spominje logor na Starom sajmištu i notorna istorijska činjenica da su Nedićevi žandarmi davali logističku podršku nacističkim organizatorima logora i egzekutorima. To verovatno smeta onima koji traže političku i svaku drugu rehabilitaciju Milana Nedića, kolaboracioniste i saradnika oku-patora koji je i sam insistirao (po nemačkim dokumentima) na što br-žem okončanju „jevrejskog pitanja“. U Nedićevo vreme u Beogradu su postojali i logori kao što su Topov-ske šupe i drugi u kojima je stradalo gotovo celokupno jevrejsko stanov-ništvo Beograda i Srbije ali i pravi rodoljubi koji su se suprotstavili nacističkoj okupaciji.

■ Koliko da upoznamo pisca, recite

ukratko kako ste vi i vaša porodica i šira

familija pregurali Holokaust?

Zahvaljujući tome što smo se krili u jednom selu u podnožju Fruš-ke Gore, pod lažnim imenima i što nas seljani nisu izdali iako su znali ko smo i šta smo. Kazne za sakriva-nje Jevreja bile su surove, drastične, ali oni nas nisu odali. I danas kada razmišljam o tome, divim se tim lju-dima i zahvalan sam im.

Knjiga “Kuća sećanja i zabora-va” našeg sagovornika Filipa Davida obara sve rekorde

čitanosti i biće prevedena na više svetskih jezika. Za sada je, osim nas, mogu čitati “samo” Albanci, Finci, kao i oni koji govore nemački i engleski. NIN-ova nagrada, koju je nedavno dobio, usmerila nas je da razgovaramo o knjizi, odnosno o univerzalnom zlu kao njenoj, bar se nama tako čini, osnovnoj temi, kojom se David poodavno bavi. One druge, prozaičnije, poput stanja u našoj jevrejskoj zajednici, njegovoj dugogodišnjoj aktivnosti u žiriju Nagradnog konkursa SJOS i Komisiji za praćenje antisemitskih pojava – ostavljamo za neki drugi put.

Razgovarao: Saša Ristić

Pravednici održavaju ravnotežu svetaPravednici održavaju ravnotežu sveta

jp_04_2015.indd 20jp_04_2015.indd 20 30.3.2015 21:47:3230.3.2015 21:47:32

PREGLEDjevrejski

IJAR/SIVAN – 5775. 21

Pisci često jednostrano i pojednostavljeno govore o svojim

knjigama

■ Da li su ti ljudi dobili priznanje

“Pravednika među narodima”?

Nažalost, nisu dobili. Zašto i kako, ne znam. Znam samo da su moji roditelji to često spominjali. Ali, evo, ja i na ovaj način želim da zahvalim i odam priznanje mešta-nima sela Manđelos u kojem smo se krili i preživeli. Zahvalnost i po-tomcima onih koji nas nisu odali i i te kako zaslužili priznanje praved-nika!

Knjizi na kraju “presuđuju” ne nagrade nego čitaoci, koji je

prihavataju ili ne

■ Može li se uopšte Holokaust

pregurati? Ako je suditi po vašoj knjizi

i istupanjima u javnosti – teško. Kada

to kažem ne mislim samo na vas i vašu

generaciju nego i na nas rođene posle.

Holokaust je bio strašan doga-đaj planetarnih razmera. Nema je-vrejske porodice koju nije dotakao. Posledice se osećaju danas, a sigur-no je da će u toj senci odrastati i sle-deće generacije. Za razliku od Hane Arent koja je posle suđenja Ajhma-nu u Jerusalimu napisala knjigu o tome da je zlo nešto površno, plitko, bez dubine, pojava koju mogu zau-staviti institucije sistema, sa uvere-njem da se zločini poput Holokausta neće više ponoviti, istina je na dru-goj strani. Genocidi se ponavljaju na raznim stranama zemaljske kugle iznova i iznova.

■ Možda  pamćenje jeste strašnije od

zaborava, kako junak knjige kaže, ali

ako ne pamtimo, zlo će nam se ponoviti

– sigurno, pa će nam biti još strašnije.

Opet, ako pamtino ni to nije nikakva

garancije. Pamtili ne pamtili, zlo nam,

izgleda,“ne gine”?

Pamćenje često jeste strašnije od zaborava. Ali pamćenje, posebno sećanje na naše najvoljenije koji su stradali bez krivice, postalo je deo našega identiteta. Prepustiti se zaboravu znači prestati da budemo

ono što smo, odreći se onoga što je postalo nerazdvojni deo naše lično-sti. Bez pamćenja postajemo neko drugi, ljudi ispranih mozgova.

Za razliku od Hane Arent koja je posle suđenja Ajhmanu u

Jerusalimu napisala knjigu sa uverenjem da se zločini poput Holokausta neće više ponoviti,

istina je na drugoj strain

■ Ima ona narodna: „Kada me jednom

prevariš, ti si kriv. Kada me drugi put

prevariš, kriv sam ja.“ Zlu to nekako

uvek uspeva, ono je velemajstor

preušavanja i prevare. Kako mu to

polazi za rukom? Zar su naše pamćenje i

pronicljivost toliko jadni?

Zlo je svemoćno, sveprisutno, sveobuhvatno. Ima bezbroj lica. Ono je u samim temeljima ljudske civilizacije, javlja se u svim epoha-ma. Nema većeg užasa od onoga koje može učiniti čovek čoveku. Zlo je sastavni deo ljudske prirode. Ali, uprkos svemu tome tome, zlu se moramo uvek i svuda suprotstav-ljati, bez obzira u kome se obliku javlja.

■ Hoćete da kažete da je zlo je u

svakom od nas i da je samo je važno da

mu ne damo da zagospodari?

U nama su i zlo i dobro. Iako se često čini da je zlo moćnije, nije uvek tako. I u najmračnijim vreme-nima ima ljudi koji se zlu suprot-stavljaju, ne mire se sa njim. U je-vrejskoj mitologiji takvi se nazivaju pravednicima. To su ljudi spremni da žrtvuju i sebe kako bi spasili druge. Upravo pravednici, kojima se imena ne znaju, koji su anonimni, održavaju tu ravnotežu sveta, ne do-zvoljavaju da zlo postane apsolutno, da zavlada svetom.

■ Epizodni lik u knjizi, kondukter

iz Orjent ekspresa, zlu daje svojstvo

“progresivne snage” ljudskog razvoja.

Neko će reći: “Ah, od kmeta i beseda!”

Ipak, ima li u toj njegovoj tvrdnji zrna

istine?

Postoji uverenje, u određenim političkim krugovima, među de-lovima intelektualne elite, da se društvo kreće napred samo preko

nasilja. To je ono uverenje koje je donelo mnogo nesreće kroz istori-ju, mnogo kolektivnih i pojedinač-nih tragedija.

■ U svojoj egocenričnosti, svako od nas

može defi nisti zlo tako što će reći: “Zlo je

ono što meni šteti”. E, sad, oni koji me ne

vole, svo zlo koje me pogodi proglasiće

za – jako dobro. Hoću da kažem da

ćemo se lako složiti sa tim da zlo postoji,

ali ćemo se beskrajno raspravljati u

pokušaju da mu damo fi zionomiju.

Mislite li da je upravo u tome njegova

najveća snaga?

To je, svakako, deo istine. Ali ne potpuna istina. Ne postoji jedinstve-na, opšteprihvaćena de inicija zla. Ima i mnogo relativiziranja pojma zla. Pa i neki politički i religiozni sistemi, određene ideologije, tobože veličaju dobro a ustvari promovišu zlo. To stvara dosta veliku konfuziju u jasnom sagledavanju zla. Na kraju, dobro i zlo se ipak procenjuju, a i razlikuju, po posledicama koje za sobom ostavljaju.

Pa i neki politički i religiozni sistemi, određene ideologije,

tobože veličaju dobro a ustvari promovišu zlo

■ Na kraju evo i pitanja za relaksaciju

– zašto uvek nosite kačket? Tek onako ili

to ima neku svoju priču?

Ne znam da li je ovo šaljivo, ili ozbiljno pitanje, a ja ću ozbiljno odgovoriti: to je stvar navike. Kapa je postala deo moga izgleda, moje ličnosti. Možda neko obeležje poput “jarmulke” ili “kipa”.

Priznanje od košija

(„Blic“, foto: O. Bunić)

jp_04_2015.indd 21jp_04_2015.indd 21 30.3.2015 21:47:3230.3.2015 21:47:32

PREGLEDjevrejski

april/maj 2015.22

www.savezscg.org

DRUGI PIŠU: “DOJČE VELE”

Tokom četiri dana jevrejskog kongresa mladih u Berlinu razgovaralo se o rastućem antisemitizmu, ali i o drugim izazovima za mlade Jevreje u Nemačkoj i u Evropi.

otvaranja kongresa, Jozef Šuster, predsednik Centralnog saveta Jevreja u Nemačkoj, u jednom radio-intervjuu, savetovao je da se u problematičnim naseljima ne nose kipe – kapice kojima muškarci Jevreji pokrivaju teme. Šuster je stoga na marginama kongresa mnogim novinarima go-vorio o mržnji muslimana prema Jevrejima, o naseljima u Nemač-koj sa visokim udelom radikalnih desničara.

Političari iz Berlina, uklju-čujući i novog gradonačelnika prestonice Mihaela Milera, opovr-gavaju Šusterove reči. Svako ko je pratio raspoloženje na kongresa Šusteru ipak daje za pravo. Bez obzira na to da li mladi učesnici dolaze iz Berlina ili drugih grado-va, u izjavama za “Dojče vele” oni govore o svojoj uzdržanosti, čak i

strahu da otvoreno pokažu da su Jevreji.

Darina (26) iz Diseldorfa kaže da je od prošlog leta oprezna „i da ni poslodavcu ne kaže da je Jevrejka“. I Aleksandar (34) iz Ma-nhajma kaže da „neće da izaziva svoju sreću i nosi kipu na ulici kada je sam“. Viktorija iz Hambur-ga opisuje: „Ja nikad ne bih išla sa vidljivom Davidovom zvezdom ulicom u kojoj ima džamija.“ Proš-log leta, kada je zbog rata u Gazi bilo demonstracija i kontroverzi u Nemačkoj, plašila se da uopšte ide u sinagogu. Njih troje govore u ime mnogih.

Mešoviti brakovi kao problem

U završnoj diskusiji, direk-tor Centralnog saveta Jevreja u Nemačkoj Danijel Botman (30), i samo nešto malo stariji Aleksan-dar Sperling, direktor zajednice sinagoga u Kelnu, kažu da su svoje supruge upoznali baš na ovakvom kongresu mladih. Oni to kažu u šali. Ipak, pozadina je ve-oma ozbiljna. To je poziv mladim Jevrejima da sebi pronađu je-vrejskog partnera. „Mislim“, kaže Sperling, „da je većina nas ovde jer upravo to želi: da sebi nađe jevrejskog bračnog partnera.“

U jednom trenutku, te subot-nje večeri, na zidu je veli-kom slovima projektovano

„Bračni bazar“. Svi prisutni znaju na šta se misli. U Berlinu je prava žurka, sa stotinama mladih Jevre-ja, muzika sa razarajućim baso-vima. Godišnji kongres mladih iz jevrejske zajednice u Nemačkoj je prilika za „umrežavanje“ i upo-znavanje – i za lertovanje.

Sa više od 400 učesnika, kon-gres u Berlinu je bio do sada naj-veći te vrste. Tema je bila 50-ta godišnjica diplomatskih odnosa između Nemačke i Izraela, koja pada u maju.

Abraham Lerer, predsednik Centralne kancelarije za rad Je-vreja u Nemačkoj, učesnicima kaže da imaju na umu da u hotelu borave i drugi gosti i da se uprava hotela ne raduje praznim lašama viskija po sobama. Potom podse-ća učesnike da ih policija ispred hotela štiti tokom sva četiri dana kongresa, na šta je usledio veliki aplauz, čak duži i glasniji od onog upućenog počasnim gostima. Takvo reagovanje na policiju je u Nemačkoj krajnje neuobičajeno.

Muslimani i desničarski ekstremisti

Na kongresu se više puta govorilo o atentatima u Parizu i Kopenhagenu, o sve većem stra-hu mnogih Jevreja. Baš na dan

Jevreji između straha i samopouzdanja

jp_04_2015.indd 22jp_04_2015.indd 22 30.3.2015 21:47:3230.3.2015 21:47:32

PREGLEDjevrejski

IJAR/SIVAN – 5775. 23

Jevrejske zajednice u Nemač-koj pate od mešovitih brakova. U Frankfurtu, kaže direktorka lokalne zajednice, čak 70 odsto svih brakova su takvi. To otežava rabinima priznavanje braka, a i versko obrazovanje dece.

Etiketa „Rus“

To je samo još jedan izazov za mlade Jevreje. U Berlinu, na kongresu, po hodnicima se čuju nemački i ruski, povremeno en-gleski i hebrejski jezik. Skoro 25 godina, 108 jevrejskih zajednica u

Nemačkoj integrišu desetine hi-ljada etničkih nemačkih Jevreja iz bivšeg Sovjetskog Saveza.

U nekim mestima, zajednice su podeljene između „starosede-laca“ i „pridošlica“, između boga-tih i socijalno ugroženih.

Liza iz Hamburga, koja je u Nemačku došla kao dete, na plenumu opisuje zašto je sada istupila iz jevrejske zajednice Hamburga:

„Čak i posle 24 godine tamo me i dalje etiketiraju kao Ruski-nju.“

Svojevrsna multikulturalnost u sali u kojoj se kongres održavao je nekako i delić savremene Evro-pe. Ipak, ovde Rusi i Ukrajinci i dalje mirno vode razgovor na nemačkom. Viktorija će možda u inostranstvo da studira, ili na neko vreme u Izrael – ali Nemač-ka ostaje njena domovina. Ona se pre svega oseća kao ponosna Evropljanka. Granice nestaju. I ona, takođe, kao mnogi pre nje, napuštajući kongres, na vratima zahvaljuje policajcima.

Autor: Kristof Štark, 3. mart 2015.

SVETSKO JEVREJSTVO

Mirovni skup Danaca ispred sinagoge u Kopenhagenu

Građani Danske, muslimani, Jevreji i hrišćani, oku-pili su se ispred sinagoge u Kopenhagenu i oko nje svojim telima napravili prsten. Organizator ovog događaja Nidal el Džabr kaže da je ideja sku-pa “izražavanje jedinstva i slanje snažne poruke da Jevreji svoju veru treba da drže u miru.” Mnogi od okupljenih nosili su bele ruže kao sim-bol mira. Među njima bio je i gradonačelnik Kope-nhagena Frank Jensen.Ovaj događaj bio je inspirisan sličnim iskazom so-lidarnosti u drugim skandinavskim zemljama. Ta-kođe je i odgovor na ubistvo radnika obezbeđenja sinagoge Dana Uzmana sredinom februara. Njega je ubio islamski terorista Omar el Husein, koji je ranije tog dana ubio i danskog režisera Fina Nor-garda na mitingu u Kopenhagenu. Tom prilikom ranjena su i tri policajca.A samo dan pre ovog terorističkog čina Hadž Saed, imam džamije Al Faruk u Kopenhagenu u

svojoj propovedi je odbacio međuverski dijalog sa Jevrejima. Sa svoje predikaonice, Saed je dijalog nazvao “malignom zamisli” tvrdeći da “ljudi koji zagovaraju međuverski dijalog žele da sve religi-je učine jednakim. Time žele da izjednače istinu i laž, da izjednače veru i obmanu, religiju proroka Muhameda sa ljudskim zakonima koje donose ti zločinci ne bi li zavladali svetom”.Iznad predikaonice je visila crna zastava koja se najčešće vezuje za islamističku ekstremističku grupu Hizb ut Tahrir, međunarodnu političku or-ganizaciju čiji je cilj ujedinjenje svih muslimanskih zemalja pod okriljem islamske države.

Imam Hadž Saed

Za Jevreje Saed kaže da je prorok Muhamed u Me-dini živeo sa svojim jevrejskim susedima, ali ume-sto da ih pozove na pomirenje, on ih je pozvao da prihvate Islam. Kada su oni to odbili on je zaratio sa njima. Ponovio je stav Hizb ut Tahrira da su “svi ljudi pozvani da pređu u Islam”. One koji to odbiju “pošto su im predočeni jasni dokazi”, treba sma-trati jereticima i nevernicima, a Zakoni jasno kažu šta treba da se radi sa takvima.

jp_04_2015.indd 23jp_04_2015.indd 23 30.3.2015 21:47:3230.3.2015 21:47:32

PREGLEDjevrejski

april/maj 2015.24

www.savezscg.org

SVETSKO JEVREJSTVO

Gradonačelnik i njegov telohranitelj uhvatili teroristu

Osamnaestogodišnji arapski terorista je nedavno u centru Jerusalima napao i izbô jednog ortodok-

snog Jevrejina. Gradonačelnik Jerusalima Nir Bar-kat i njegov telohranitelj, koji su se igrom slučaja u tom trenutku tuda vozili i videli nemio događaj, uhvatili su napadača i zadržali ga do dolaska poli-cije. Potvrđeno je da napadač živi u Ramali i da je u Jerusalim ušao ilegalno. “Dok smo se vozili, moj telohranitelj je u blizini spazio čoveka sa nožem. Izleteli smo iz kola, on je potegao pištolj i savladali smo teroristu predavši ga kasnije policiji. Sreća je da žrtva napada nije teže povređena,” izjavio je gradonačelnik. Napad se dogodio na trgu Safra, preko puta Grad-ske kuće i nedaleko od Starog grada. Ubrzo je sti-gla i lekarska pomoć, koja je na licu mesta zbrinula dvadesetsedmogodišnju žrtvu, a zatim ga prevezla do bolnice Šaarei Cedek.

Porota u SAD naredila je danas Palestinskoj oslobodilačkoj organizaciji (PLO) i Palestinskoj upravi (PU) da plate više od 218 miliona dolara, jer su obezbedile materijal za podršku teroristima, što se smatra pobe-dom za Amerikance, koji su podneli tužbu za napade u Jerusalimu pre više od jedne decenije. Presuda u ovom politički osetljivom suđenju dala je novu dimenziju decenijskom bliskoistočnom sukobu, jer su američke žrtve tog sukoba tražile odstetu preko suda SAD, navodi Rojters. Porota se izjasnila u korist 10 američkih porodica koje su podnele tuž-bu za šest napada pripisanih Brigadama mučenika al Akse, povezanih s Fatahom i Hamasom. Odšteta bi se mogla utrostručiti na osnovu Anti-terorističkog akta SAD. Žrtve i njihove porodice su tražile 350 miliona, odnosno milijardu na-kon utrostručenja za oružane i bombaške napade od 2002. do 2004. godine, u kojima je ubijeno 33 ljudi i ranjeno više od 450. PLO i PU će se žaliti na presudu, kako se očekuje i nejasno je da li će moći da plate odštetu, ako žalba bude odbijena. Palestinski zvaničnici su sa zabrinutošću pratili to suđenje. Tužba je podneta je zbog niza smrtonosnih napada tokom Drugog palestinskog ustanka, intifade, protiv izraelske okupacije. Iako slućajevi nisu direktno povezani, presuda protiv Palestinske uprave u federal-nom sudu u Njujorku preti da podrije palestinske napore da zadobiju međunarodnu podršku za bitku u Međunarodnom krivičnom sudu u Hagu, navodi Asošijeted pres. S obzirom na visinu odštete, presuda bi mogla, takođe, da predstavlja težak fi nansijski udarac za PU, koja kon-troliše delove Zapadne obale. “Odluka predstavlja moralnu pobedu za državu Izrael i za žrtve teroriz-ma”, izjavio je tim povodom izraelski ministar spoljnih poslova Avigdor Liberman, dodavši da to “potvrđuje mišljenje onih koji znaju šta se desilo prvih godina prošle decenije, ali što mnogi u svetu odbijaju da priznaju zbog hipokrizije, poznatih posebnih interesa ili antisemitizma, jer je “terorizam integralni deo same strukture Palestinske uprave”.

Njujorški sud traži odštetu od Palestine za podršku teroristima

Američko udruženje istoričara odbacuje bojkot

IzraelaAmeričko društvo istoričara (AHA), najstarije udruženje te vrste u Americi, odbilo je rezo-luciju o bojkotu protiv Izraela, javlja “Džeru-zalem post”. Neformalno udruženje Istoričari protiv rata rezolucijom je htelo da nametne ograničenja u saradnji AHA sa Izraelom.“Ovo je značajan dan u kojem su integritet akademske zajednice i njena objektivnost nadvladali pozive za bojkotom. AHA će nasta-viti da odbija slične predloge” rekao je Džefri Herf, profesor Univerziteta Merilend.Rezolucija je odbijena sa 144 glasa protiv. Za nju je bilo 55 članova.Da podsetimo: u decembru 2013. je Američka školska asocijacija (ASA) većinom glasova uve-la bojkot izraelskih akademskih institucija. Po vebsajtu ASA, ovo se ne odnosi na saradnju sa izraelskim naučnicima kao pojedincima, već na “zvaničnu saradnju sa izraelskim instituci-jama i onim naučnicima koji jasno služe kao predstavnici tih institucija (dekani rektori i dr.) ili države Izrael.”Po predsedniku WJC-a Ronaldu Lauderu, ovaj bojkot Izraela “pokazuje orvelovski antise-mitizam i moralni bankrot ASA. Oni optužuju Izrael za beščašće? Nije ni čudo što mnogi Amerikanci odbacuju ASA kao duboko pristra-snu i bez ikakve veze sa realnošću.”

jp_04_2015.indd 24jp_04_2015.indd 24 30.3.2015 21:47:3330.3.2015 21:47:33

PREGLEDjevrejski

IJAR/SIVAN – 5775. 25

Marš letonskih SS veterana u RigiLetonci koji su se za vreme Drugog svetskog rata bo-rili u nacističkim SS jedinicama sada već tradicionalno sredinom marta paradiraju po Rigi. Marš, u kojem je ove godine učestvovalo oko 1500 ljudi, obeležava bitku koju je Letonska legija, sastavni deo Vafen SS jedinica, u martu 1944. vodila protiv Cr-vene armije.Učesnici marša taj događaj opisuju kao sećanje na neuspešno oslobađanje Letonije od SSSR. O osloba-đanju od nacističke Nemačke nigde ni reči.

Za vreme nacističke vlasti, u Letoniji je uz pomoć lo-kalnihih kolaboranata ubijeno 70 000 Jevreja – više od osamdeset odsto.

Sve više Francuskih Jevreja prave alija

Ne manje od hiljadu francuskih Jevreja se nakon januarskog nasilja u Parizu uselilo u Izrael, a njih još oko pet hiljada se pri-prema da to učini.Ovi podaci koje je u februaru objavilo izraelsko Ministarstvo fi nansija pokazuje ogroman rast kupovine nekretnina u janu-aru, posebno apostrofi rajući Nataniju kao grad u kome su mnogi Jevreji našli svoj novi dom plašeći se eskalacije nasilja u Francuskoj.“Nakon pogoršanja bezbednosne situa-cije u Francuskoj, mnogi Jevreji koji su već ranije kupili stanove i kuće u Izraelu da bi ih koristili za odmor, danas ozbiljno razmišljaju o trajnom preseljenju u Izrael. Prodaju svoje fi rme u Francuskoj i ovde dolaze sa dosta novca. Ja predstavljam klijente koji se bave biznisom – vlasnike lanaca supermarketa, građevinske pre-duzimače i druge. Oni su ugasili svoje po-slove u Francuskoj i došli u Izrael. Kupuju stanove kao investiciju, sređuju ih, a zatim prodaju ili iznajmljuju, praveći tako relativ-no brzu zaradu” Kaže advokat Elior Ašeri-jan. Ašerijan dodaje da su francuski Jevreji veoma zainteresovani za širenje biznisa u ugostiteljstvu, restorane brze hrane, kafee i poslastičarnice. “Znanje o pripremi hra-ne koji oni ovde donose daje im relativnu prednost nad domaćim preduzetnicima.”

Britanska vlada odbacuje pozive na zabranu šehita

Peticija koja zahteva trenutnu zabranu klanja životinja pre nego što one budu omamljene privukla je oko 100 000 glasova po-drške u Velikoj Britaniji. Vlada ove zemlje, međutim tvrdi da još “nema nameru” da versko ritualno klanje stavi van zakona.Pošto su sakupili šestocifren broj potpisa, podnosioci peticije imaju pravo da zatraže organizovanje rasprave o ovoj temi u Donjem domu parlamenta. Peticiju su podržali Kraljevsko društvo za sprečavanje okrutnosti prema životinjama, Britan-sko udruženje veterinara, Komitet za dobrobit domaćih životi-nja i drugi. U njoj se tvrdi da se “naša zabrinutost ne odnosi na verska uverenja, već na dobrobit životinja. Moramo da razgra-ničimo versko od nehumanog ubijanja životinja”.Vladina uprava za životnu sredinu, hranu i razvoj sela (DEFRA) ostaje čvrsto na svom stavu. “Imamo stroga pravila za ubijanje životinja u kojima su i posebni uslovi za ritualno versko klanje i ona se neće menjati. Vlada nema nameru da zabranjuje versko klanje životinja. Naša je želja da se životinje pre klanja prvo omame, ali takođe želimo i da poštujemo prava jevrejske i muslimanske zajednice da meso pripremaju i jedu u skladu sa svojom verom,” rekao je portparol.

Španske vlasti uklonile palestinsku zastavu sa utakmiceVlasti Barselone su navijačima zabranile isticanje palestinske zastave na utakmici košarkaške Evrolige između “Bar-selone” i telavivskog “Makabija”.Ovo je odlučeno nakon više incidenata tokom raznih utakmica kada su navijači, noseći kefi je, isticali zastave Pale-stine izvikujući uvredljive slogane protiv Jevreja i Izraela i pokušali da ulete na teren.

Porast antisemitskih ispada u ŠvajcarskojBroj antisemitskih ispada u Švajcarskoj beleži povećanje od 79 posto u prošloj godini, izveštava Međuetnički komitet protiv antisemitizma. U izveštaju se naglašava da su veći deo ovih ispada komentari na novin-ske članke o francuskom komičaru i antisemiti Didoni M’bali kao i na one o situaciji na Bliskom istoku. U tim komentarima se Jevreji smatraju kolektivno odgovornim za stanje na Bliskom istoku.Zabeležen je jedan nasilni napad u kafeu, 21 incident se smatra ozbilj-nim, a još 248 njih “izazivaju zabrinutost”.

jp_04_2015.indd 25jp_04_2015.indd 25 30.3.2015 21:47:3330.3.2015 21:47:33

PREGLEDjevrejski

april/maj 2015.26

www.savezscg.org

Žene u BiblijiHana Žigrai je 9. februara održala predavanje o Tamar, Noinoj unuci. U Bibliji se pojavljuju tri žene pod tim imenom. Prva je Noina unuka, druga ćer-ka kralja Davida i treća ćerka Davidovog sina. Tamar je izabrala Judu jer je smatrala da je on kriv što nema dece. Žena je samo preko sinova mogla da nasledi svoj plemenski status. Bio je obavezan da joj obezbedi potomstvo i zato mu se sveti. Ovde se govori o Levitskom zakonu iako se doga-đaj smešta pre Mojsija, pre nego što je on dobio zakone od Boga. Verovatno je taj zakon nastao na osnovu ranije prakse.Priča o Tamar i Judi nadahnula je mnoge poznate slikare među kojima i Rembranta i Šagala. Takođe, predstavljanje osobe koja uzima sudbinu u svoje ruke je omiljena tema u protestantskom slikarstvu.

Predstavljena knjiga Reli Alfandari Pardo „To je bio samo piknik“

Knjigu „To je bio samo piknik“ autorka Reli Alfandari pisala je na francuskom. Reč je o ličnoj priči naše Ane Frank, jevrejske devojčice koja je preživela Holokaust u Beogradu kod tetke i teče i tako izbegla sudbinu ostalih članova porodice koji su završili u logoru. Odslušali smo tog 23. februara intervju Alfandarijeve sa novinarom Dragoslavom Simićem, u kojem je ispričala svoj životni put. Posle rata živela je u Francuskoj kod rođake, pa potom u Izraelu. Pisanja se latila dve decenije po svršetku rata da bi roditelji i brat, koji su joj neprestano bili u mislima, na taj način nastavili da žive. Knjiga može da se svrsta u memoarsku prozu, ona je i žensko pismo i roman. To je priča devojčice koja živi pod lažnim imenom, skrivena, a njenu vezu sa poreklom čuva vera u povratak porodice.

O knjizi su govorili novinar Dragoslav Simić, prof. dr Vladisla-va Gordić Petković, dr Mirjana Brković i Mirjana Vuisić, Relina sestra.

LICA I DOGAĐAJI • NOVI SAD • SASTANCI PONEDELJKOM

Učenje o HolokaustuPovodom Dana Holokausta profe-sorka sociologije iz Beograda Nada Banjanin, učesnica mnogih među-narodnih seminara o Holokaustu, pa i u Jad Vašemu u Izraelu, održala je 26. januara predavanje. Profesorica Banjanin je govorila o Šoi. Pre pet godina bila je sa gru-pom profesora u Jad Vašemu. Uz slike sa video bima saznali smo mnogo o ovom svetskom komemo-rativnom centru, osnovanom 1953. koji je ujedno i edukativno doku-mentacioni i istraživački centar. Čuli smo dosta o Lublinu u Poljskoj koje je mesto stradanja mnogih Jevreja. Tu je tek 2004. otvoren mu-zej i podignut spomenik. Nažalost, dugo posle Holokausta o tome se ćutalo. Nada Banjanin je bila i u Mu-zeju Holokausta u Vašingtonu, ali i na seminaru u Skoplju gde je jedini memorijalni centar Holokausta na Balkanu. Na kraju je bilo reči o logo-ru na Starom Sajmištu i jugosloven-skom paviljonu u Aušvicu koji je ne-pravedno ukinut. Spontano, razvila se žučna i bogata diskusija.Veče je uveličao Leon Kajon sa dve numere na klarinetu uz klavirsku pratnju.

Promocija knjige „Košer seks“

Dragi gosti 2. februara bili su naš rabin Isak Asiel i Brane Popović, prevodilac knjige „Košer seks“. Predavanje se podudaralo sa prazni-kom Tubišvat pa je to bila prilika da nam rabin kaže nešto o tom pra-zniku – Novoj godini drveća. Običaj je da se za Tubišvat jedu suve šljive, grožđe, masline, pomorandže i pije vino, sve su to plodovi Izraela, pa je toga bilo i na našim stolovima. Čovek je pao zbog konzumiranja hrane sa drveta saznanja, a Tubišvat to na neki način popravlja. Rabin je, ta-kođe, govorio i o propisima vezanim za desetak.Drugi segment predavanja je bilo predstavljanje knjige „Košer seks“ koju je napisao Šmuli Boteah i posvetio ženi u trenutku kada je već imao šestoro dece i još bio zaljubljen. Autor je rabin u Americi, a jedno vreme je bio savetnik u Oksfordu. Veliki deo knjige govori o tom pe-riodu. Knjiga ima pet delova i 40 naslova, a ispred svakog dela nalazi se citat neke poznate ličnosti npr. Vudija Alena, Doroti Parker i drugih. Mnogi citati su izazvali buran smeh kod prisutnih. U judaizmu postoji veliki broj propisa koji regulišu bračne odnose. Knjiga Košer seks je tradicionalna i govori da seks treba da bude u braku, ograničen na dvoje ljudi među kojima vlada toplina i bliskost. Isti autor napisao je i knjige „Košer Isus“ i „Košer požuda“.

Priredila: Ljiljana Lepuša

jp_04_2015.indd 26jp_04_2015.indd 26 30.3.2015 21:47:3330.3.2015 21:47:33

PREGLEDjevrejski

IJAR/SIVAN – 5775. 27

Kuća sećanja i zaboravaNa sastanku ponedeljkom 2. marta gost je bio Filip David, dobitnik NIN-ove nagrade za knjigu „Kuća sećanja i zaborava“. Sala Opštine je bila premala da primi sve zainteresovane, pa su mnogi morali da stoje u hod-niku. David je govorio o svojoj knjizi, Holokaustu, zlu... Između ostalog, pričao je i o tome kako nemamo pravu istoriju Holokausta i da je malo naših pisaca pisalo o tome, Aleksandar Tišma, Danilo Kiš, Albahari... Na-veo je podatak da je u Beogradu bilo šest logora, a da se tek nešto malo zna samo o onom na Starom sajmištu. Jedna priča u njegovoj knjizi je obrađena još pre dve godine kao tema fi lma Kad svane dan, koji je radio sa rediteljem Goranom Paskaljevićem. Koliko su stavovi o Holokaustu pogrešni govori i podatak da su neki za fi lm rekli da je – antisrpski. Veče je vodila Edita Jankov.

Ženska imena Novog Sada

U ponedeljak, 16. marta, gosti su nam bili Gordana Stojaković i Svetlana Kresoja, autorke publikacije „Ženska imena Novog Sada“, koju je izdala Turistička agencija Novog Sada. Reč je o svojevrsnom vodiču za ljubitelje alternativnih tura. U uvodnoj reči Edita Jankov je naglasila da je mart, na neki način, mesec žena zbog čega je to veče posveće-no ženama koje su dale doprinos gradu. Ovo je mapa Novog Sada sa početka 2000. godine iz ženskog ugla. Novi Sad je dobio 60 ženskih ulica, većinom su to nove ulice na periferiji. Knjiga obuhvata 28 biografi ja.

Cilj je bio, između ostalog, da se obeleže kuće u koji-ma su živele i sačuvaju grobna mesta, jer su, nažalost, neka već uništena. Spisak imena je dugačak, od do-brotvorki, naučnica, lekara, pisaca, partizanki do zna-čajnih Jevrejki. Među njima su i Judita Horovic, koja je živela u ulici Pap Pavla, zatim Marija Trandafi l, Dafi na Natošević, Savka Subotić, Milena Simić, Milica Tomić, Eržika Litaček, Mileva Marić Ajnštajn, Jelena Kon, Ani-ca Savić Rebac itd. Za neke od ovih žena predloženo je da im se digne spomenik jer su u Novom Sadu spomenici mahom posvećeni muškarcima, a za ostale da se postave spomen table, od kojih je većina već postojala, ali su ili ukradene ili skinute.

Izlet u MorahalomŽenska sekcija je povodom 8. marta, Dana žena, organizovala izlet u Morahalom u Mađarskoj. Javilo se njih 23, ali je u poslednjem trenutku, njih nekoliko je odustalo zbog bolesti. Grupa se pridružila turi koju je organizovala Agencija „Kormoran“. Članovi koji su se odlučili za izlet proveli su predivan dan u kupanju u mnogo-brojnim bazenima, vodenoj masaži, druženju. Neko je otišao u kafi ć, neko u slanu sobu, dok su se drugi sladili tradicionalnom mađarskom hra-nom. Predveče su svi bili u šopingu da bi posle ugodne vožnje svi bezbedno stigli u Novi Sad.

Veče posvećeno knjizi o Eugenu Verberu

U Klubu Jevrejske opštine u Novom Sadu 9. marta pred punim gledalištem predstavljena je knjiga Eugen Verber, glumac, prevodilac, judaista... (Čigoja štampa, 2014) bračnog i spisateljskog para Mirjane Belić-Koročkin-Davidović i Radi-voja Davidovića. Pored autora o knjizi je govorio glumac, pre-vodilac i reditelj Dejan Čavić koji je rekao da Verber stoji uz bok najvećim književnicima među kojima su Danilo Kiš, Filip David, David Albahari.... Bio je polivalentna ličnost, mada je to hemijski izraz, on je bio alhemičar duše. U jednom biću je bio glumac, prevodilac, pisac i naučnik-bavio se judaistikom što je retka i neobična stvar. Osim prevodilaštva gde se pro-slavio knjigama Talmud i Kumranski rukopisi Eugen Verber

bio je 30 godina pozorišni glumac od Novog Sada, Sarajeva, Banajluke, Niša do Beograda. Igrao je u mnogim TV serijama i domaćim fi lmovima.Na promociji je prikazana trećina od 100 fotografi ja koliko ih ima u knjizi, plakati iz pozorišnih predstava i insert iz TV dra-me u kojoj je Verber glumio na mađarskom jeziku. Promociji je prisustvovala i Nena Verber majka unuka Euge-na Verbera. Odlomke iz knjige nadahnuto je čitao dramski umetnik Milan Caci Mihailović. Program je uspešno vodila prevodilac Edita Jankov.

jp_04_2015.indd 27jp_04_2015.indd 27 30.3.2015 21:47:3330.3.2015 21:47:33

PREGLEDjevrejski

april/maj 2015.28

www.savezscg.org

Doseljeni „Palestinci“

Jedan od najtežih problema u izra-elsko-palestinskim odnosima je zahtev Palestinaca za povratak izbe-glica iz vremena proglašanja države Izrael 1948. godine i tadašnjih rato-va između mlade države i arapskih država u okruženju. Predstavnici tih izbeglica i niza arpskih zemalja insi-stiraju na njihovom povratu, odno-sno doseljavanju u Izrael sada već druge, treće, pa i četvrte generacije njihovih potomaka. Izrael njihov masovan dolazak smatra nemogu-

ćim. Među argumentima se ističe da je, mada je bilo slučajeva napada na Arape i njihovo zastrašivanje, na-puštanje najvećim delom bilo iza-zvano pozivom iz susednih zemalja da izbegnu kako ne bi stradali u predstojećem napadu na nju, uve-ravajući ih u skoru i sigurnu pobedu i onda njihov povratak, što se izja-lovilo. Uz to se podseća da su u isto vreme Jevreji koji su stotinama, pa i hiljadama godina živeli u arapskim i islamskim zemljama iz većine njih bili proterani, a njihova imovina

oteta. Oni su najvećim delom došli u Izrael. Računa se da je njih bilo oko 850 000, dok je broj izbeglica iz Izraela bio oko 750 000.Objavljeno je nekoliko članaka o tome da većina izbeglica uopšte nisu Palestinci u smislu da su njiho-vi preci tu živeli od davnih vremena već su se naselili iz drugih arapskih zemalja, naročito pre I svetskog rata i između dva svetska rata. To važi za mnoge poznate palestinske po-litičare navedene po imenu i iz kojih zemalja potiču.

Vredi zabeležiti

Neki naučniici utvrdili su da deca i lica koja su pretrpela jake traume, recimo logoraši nemačkih logora, mogu patiti od sličnih tegoba kao roditelji, što se pripisuje nastalim promenama polnih hormona. Za njih se propisuje specijalno lečenje.Unuka jednog nemačkog ratnog zločinca je crnkinja. To se desilo zato što je njenu majku, kako je tvrdila, silovao jedan crni američki vojnik. U Nemačkoj, kao i u drugim zemljama, tokom ulaska stranih armija bilo je pojedinačnih, pa i ma-sovnih silovanja žena, kako u onim koje su oslobađali pripadnici zapad-nih tako i istočnih armija. No istina je i da su se neki oslobodioci ženili u tim zemljama i odvodili žene u svoje domovine.

*Izrael na svetskom tržištu nudi svoj proizvod – marihuanu koja ima lekovito dejstvo. Uočeno je da se u sve više zemalja, pod određenim uslovima, liberalizuje korišćenje marihuane.

*Bivši britanski premijer Toni Bler izjavio je kako je spreman da odu-stane od misije izaslanika Kvarteta za Srednji istok, ali kako želi da ostane deo mirovnog procesa na tom području (ma šta to značilo).

Toni Bler

(Foto: Stuart Wilde)

*Sve veći broj Kineza kupuje izrael-ske start up fi rme, nalazeći da su to veoma dobre investicije.

*U svetu se o situaciji i izborima u Izraelu mnogo pisalo i govorilo, u čemu, naravno, nisu izostajali ni je-vrejske zajednice, organizacije, me-diji, pojedinci... Jedan komentar tim povodom bio je da većina njih misli da su, kvalifi kovani za to samim tim što su Jevreji, a da zapravo veo-ma malo zna o toj zemlji. Govore o njenoj politici, a pojma nemaju o tamošnjim strankama njihovoj orijentaciji, o ekonomskim, socijal-nim i drugim problemima, kojih nije malo, takođe.

*Potpredsednik Demokratske stran-ke Borislav Stefanović pomenuo je prilikom pojavljivanja u jednom TV programu kako mu je baba bila Je-vrejka. Poznato je da se pripadnost jevrejstvu određuje prema ženskim precima. Tako su, ako ih je imala više, sva deca njegove babe Jevreji, bilo da je ona bila udata za Jevrejina ili ne. Iz toga proizlazi da Stefano-vić, bar s te tačke gledišta, ima oca ili majku Jevreje.

Borko Stefanović

(Foto: Emil Čonkić)

*Anketa sprovedena u Ruskoj Fede-raciji pokazala je da je u njoj velik broj milijardera, a da su oko jedne trećine njih Jevreji. To po običaju može doprineti širenju antisemi-tizma, ali i zaključku da su Jevreji tokom prelaznih godina iz socijaliz-ma (kakav bio da bio) u kapitalizam pokazali, pod istim uslovima, veće znanje, veštinu i snalažljivost od drugih.

O SVEMU PO MALO

jp_04_2015.indd 28jp_04_2015.indd 28 30.3.2015 21:47:3430.3.2015 21:47:34

PREGLEDjevrejski

IJAR/SIVAN – 5775. 29

O SVEMU PO MALO

Netanijahu

Ne ide da se odštampa Jevrejski pregled za april i maj 2015. godine, a da u njemu nema reči o parlamen-tarnim izborima i sastavljanju nove vlade u Izraelu u martu. No s druge strane na tu temu je u svetu, pa i u Srbiji, izveštavano toliko mnogo i toliko različito, nizala se predviđanja iz „pouzdanih“ izvora koja su se vrlo brzo pokazala pogrešnim, tako da je teško o tome šta se u stvari desilo i šta će se dogoditi pisati mnogo dana unapred.Počelo je tako što je premijer i šef desnog Likuda Be-njamin Netanijahu zbog neslaganja oko nekih ključnih pitanja iz vlade isključio lidera partije centra Ješ Atid Jaira Lapida (sina nekadašnjeg, sada počasnog, građa-nina Novog Sada Tomija Lampela, po iseljenju u Izrael Lapida) i liderku laburista Cipi Livni. Time je izgubio nji-hovu parlamentarnu podršku i raspisani su novi izbori za Kneset 13. marta. U međuvremenu je Džon Boner, vođ republikanske ve-ćine u Senatu, gornjem domu Kongresa SAD, izgleda u dosluhu s ambasadorom Izraela u SAD Ronom Derme-rom, pozvao Netanijahua da održi govor u dvodomnom Kongresu SAD. „Čaršijski red“ za takve stvari je da se o tome unapred obaveste predsednik SAD i vođe druge kongresne stranke, demokrati. To nije ispoštovano. Kabinet predsednika SAD Obame obavešten je samo sat uoči objavljivanja poziva, a demokrati ni toliko. Neutralni posmatrači, mediji i mnogi drugi, kao i sam Obama, smatrali su to uvredom predsednika. Uz to su smatrali kako je Netanijahu time hteo da stekne poene na izborima 13. marta i sl. Prisni odnosi između SAD i Izraela ohladili su se, ali se Netanijahu nije obazirao na to i odbio je da otkaže ili odloži govor, koji se uglavnom ticao američkih pregovora s Iranom o njegovim, na-

ravno negiranim, nastojanjima da proizvede atomsku bombu (glavna poruka bila je da „nagodba s Iranom popločava put do bombe“), na način koji Netanijahu ne smatra dobrim. Nije krio da mu je to najvažnija misija, za koju je spreman da žrtvuje gotovo sve, uključujući privilegovane odnose svoje zemlje sa SAD. Zbog sve-ga toga govoru nije prisustvovalo oko 60 članova oba doma Kongresa. A u predizbornoj kampanji prikaziva-no je kako Bibi (Natanijahuov nadimak) dobija ovacije tokom govora. Nedavno izabrani novi predsednik Izraela Reuben Rivlin predložio je da se posle izbora obrazuje vlada narod-nog spasa, što Netanijahu nije prihvatio. U predizbor-noj kampanji je još zaoštrio neke stavove, rekavši, na primer, da dok je on premijer neće biti priznavanja palestinske države. U Izraelu ne postoji predizborna tišina, tako da je i na sam dan izbora pozivao jevrejske birače da glasaju za Likud, plašeći ih time da arapski birači u velikom broju opsedaju biračka mesta. I dok se pre izbora smatralo da će Likud i Cionistički savez (sa laburistima) Isaka Hercoga dobiti manje-više isti broj glasova, pa time i poslanika u Knesetu (ukupno 120), došlo je do iznenađenja. Od 26 izbornih lista, Netani-jahuovi su dobili 30 mesta, a Hercogovi 24. Treća po broju postala je Arapska liga sastavljena od tri partije (14), onda Ješ Atid (11), nova partija Kulam, Netanija-hova saveznica (10), Jevrejski dom (8), manje jevrejske partije 24, a preostala većina nijedno. Izlaznost je bila 72,3%, a u podelu glasova se ušlo sa najmanje 3,25%, odn. 136 000 birača. Smatra se da su svoje pozicije po-pravile leve stranke, iako je pobedio desničar Netanija-hu, Arapi (sa 11 na 14 poslanika) i – žene (28). Šta će se dešavati posle izbora ostaje da se vidi. Ne-tanijahu se nada da se odnosi sa SAD, koji su bitni za Izrael, neće pogoršavati, nego poboljšavati, iako se ne krije nezadovoljstvo Obame, koji Bibiju na izbornoj po-bedi neće čestitati pre dobijanja mandata za sastav vla-de. Nezadovoljna je i većina demokrata. Kratku i suvu čestitku uputio je američki ministar inostranih poslova. Netanijahu je posle pobede malo manje kategoričan o odbijanju svake pomisli na stvaranje dve države, jevrej-ske i arapske, pod određenim uslovima, zasad nepri-hvatljivim arapskoj strani. Zanimljivo je mišljenje nekih arapskih komentatora da je njegova politika zapravo dobra za Arape, jer će za predvidljivo vreme i u Izraelu Arapi postati većina, pošto im je natalitet znatno viši, a to će im u demokratskoj zemlji obezbediti jake pozicije.

Piše: Aleksandar Lebl

Obnova trgovine s Gazom Posle osam godina, u martu je obnovljen uvoz iz Gaze. Za početak je reč o voću i povrću i ne o velikim količina-ma, ali je, kao i svaki početak, i ovaj težak. S obe strane izražava se optimizam da će se količine i vrednosti pove-ćati.

jp_04_2015.indd 29jp_04_2015.indd 29 30.3.2015 21:47:3430.3.2015 21:47:34

PREGLEDjevrejski

april/maj 2015.30

www.savezscg.org

Španija neodlučna u davanju državljanstva SefardimaLeon Amiras, predsednik izraelske OLEI grupe, koja predstavlja Jevreje iz latinske Amerike i Španije, po-zvao je španske vlasti da slede primer Portugala i da usvoje zakon o povratku potomaka sefardskih Jevreja.“Dok je Portugal taj zakon već usvojio, u Španiji je on zaglavljen u birokratskoj proceduri i radi se na njego-vom ‘razvodnjavanju,’” rekao je Amiras. Portugal 2013. godine i Španija 2014. pokrenuli su pravnu inicijativu da potomci Jevreja koji su pobegli od

Inkvizicije dobiju državljanstvo. Obe vlade su ovaj ko-rak opisale kao iskupljenje za verske progone i proteri-vanje mnogobrojnih Jevreja pre punih pet vekova.Ali, dok je Lisabon ispunio svoje obećanje i u februaru usvojio Zakon o povratku Jevreja, španski kongres o tome tek treba da glasa. Tekst zakona je predmet de-bate, a javljaju se predlozi da se slična politika primeni i na muslimane izgnane u Rekonkvisti. “U svakom pogledu, Portugalski zakon je delotvorniji i velikodušniji od onog o kojem se trenutno raspravlja u Španiji,” kaže Amiras. “ Pozivamo Španiju da sledi Por-tugal da ne bi razočarala i izigrala Jevreje širom sveta.”

Porodični seminar u KladovuOd 30 aprila do 3. maja u hotelu „Đerdap“ u Kladovu biće održan tradicionalni porodični seminar „Život je lep“. Učesnike, kao i svake godine, očekuju nezabo-ravan provod uz zanimljiva predavanja i radionice, program za decu, goste predavače, razne radionice, piknik kao i još mnogo iznenađenja. Zainteresovani se mogu prijaviti u svojim jevrejskim opštinama gde će dobiti potpune informacije kao i formulare za prijavu. Organizatori napominju da će za članove zajednice koji su preživeli Holokaust troškovi  boravka, smeštaj, hrana i put, biti pokriveni iz fondova Klems konferensaClaims Conference-a, uz rezervu da, u slučaju prijave većeg broja njih, postoji mogućnost njihove eventualne par-ticipacije u manjem delu troška.

Omladinci, prijavite se za put u Izrael!Taglit Birthright putovanje za internacionalnu grupu ove godine će se održati od 4. do 13. avgusta 2015. Internacionalnu grupu čine Srbija, Bugarska, Rumunija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Mađarska, Poljska, Češka i Slovačka.Pravo na ovo putovanje imaju omladinci jevrejskog porekla, uzrasta 18 – 26 godina, koji nisu boravili u Izraelu duže od tri meseca. Putovanje pokrivaju fondacije pretežno iz Izraela i Amerike.Prijaviti se može do kraja marta na linku: www.taglit-birthrightisrael.comViše o putovanju na linku: http://www.birthrightisrael.comZa sva pitanja pozovite koordinatora za Taglit Birghtright pro-gram Filipa Ivkovića, tel. 064 174 55 62

Policija obezbeđuje jevrejske sahrane u Malmeu

Švedska policija obezbeđuje jevrejsko groblje Ostra u Malmeu nakon prijava o zastrašivanju. Kako izveštavaju švedske novine, nemio događaj zbio se početkom marta. Policiju je pozvao muškarac star 59 godina, koji je provodio noć na groblju vr-šeći obred sahranjivanja svog brata (šmirat hamet) zajedno sa pokojnikovim sinom, rekavši da ga je preplašila grupa tinejdžera koju je video nedaleko od groblja. Tinejdžeri su se, shvativši da su primećeni, razbežali. Po dolasku policije uočena su dva auto-mobila kako se velikom brzinom udaljuju od groblja. U protekle dve godine u oblasti Malmea registrovano je 137 antisemitskih ispada, što je mnogo češće nego u drugim delovima Švedske.

Zloupotreba jevrejskih nadgrobnih spomenika

Glavni rabin Litvanije Hajim Burštajn pozvao je tamošnju Evangelističku reformatorsku crkvu da ukloni jevrejske nad-grobne spomenike koji se koriste kao stepenice na ulazu u njihovu glavnu crkvu u Vilnjusu. Ovo stepenište dugačko deset metara sačinjeno je isključivo od jevrejskih nadgrobnih spo-menika u vreme kada je Litvanija bila deo SSSR. “Plačemo nad užasnim stanjem i razaranjem poslednjih osta-taka sećanja na litvanske Jevreje” rekao je Burštajn. Dodao je da “su u Litvaniji mnoga mesta sagrađena od ovakvih jevrej-skih spomenika. Mislim da vlasti Litvanije i jevrejska zajednica moraju da zajednički isprave bar ovu istorijsku nepravdu”.Zgrada crkve je tokom komunističke vlasti bila konfi skovana , a nakon sticanja nezavisnosti Litvanije, vraćena je Evangeli-stima, restaurirana i ponovo otvorena 2007. godine. O ovom slučaju javnost je prvi pretprošle godine obavestio jevrejski naučnik iz Litvanije Dovid Kac u svom članku na sajtu Defen-dingHistory.com.

SVETSKO JEVREJSTVO

LICA I DOGAĐAJI

jp_04_2015.indd 30jp_04_2015.indd 30 30.3.2015 21:47:3430.3.2015 21:47:34

PREGLEDjevrejski

IJAR/SIVAN – 5775. 31

Rifka Rita Koprivica(17. april 1934 - 24. februar 2015)

Rifka-Rita Koprivica Maestro, profesorka geografi je, rođena je u Sarajevu 17. apri-la 1934. u čuvenoj Jevrejskoj trgovačkoj porodici Maestro, od oca Jakova i majke Sare, rođene Danon iz Mostara. Rifkino srećno detinjstvo, uz stariju sestru Ester, trajalo je veoma kratko, do sedme go-dine, kada je, pri povratku sa sestrom iz škole, naišla na stravičan prizor. Videla je kako ustaše ubacuju u kamion njenu babu i dedu i odvoze na gubilište. Nju i sestru spasila je komšinica odvevši ih u svoje dvorište. Rifka i njena sestra su sa majkom izbegle sarajevski pakao preobučene u muslimanske dimije i sa lažnim muslimanskim dokumentima prebegle u Zenicu kod svojih tetaka. Posle stradanja zeničkih Jevreja u Sina-gogi, sa tetkama i rođacima pobegle su u Mostar kod familije Danon. Međutim i

tu je kakav takav spokoj trajao kratko jer su sa svim Mostarskim Jevrejima depor-tovani u logor na ostrvu Hvar. Sa Hvar ih deportuju u koncentracioni logor na ostrvo Rab. U logoru na Rabu sa svom decom preživljava najteže trenutke u svom životu sve do kapitulacije Italije septembra 1943. godine. Sa majkom i rođacima uz partizane prešla je na slo-bodnu teritoriju. Krećući se preko Like, Korduna i Banije preživljava strahote Drugog svetskog rata. U jednoj šumi od zalutalog gelera gine joj majka Sara. Tada ona i sestra saznaju da im je i otac Jakov ubijen u Jasenovcu. Kao ratno siroče smeštena je u dom u Travniku, gde završava osnovnu školu, a potom i gimnaziju. Zatim prelazi u Beograd u Jevrejski studentski dom i upisuje se na Prirodno-matematicki fakultet na kojem uspešno diplomira i stiče zvanje profesora geografi je. Svojom toplinom, šarmom i duhovitošću pridobila je sim-patije svojih koleginica i kolega. Postala je aktivna članica jevrejskog hora ,,Braca Baruh”, koji je obožavala i sa njim propu-tovala Evropu i dva puta bila u Izraelu. Dana 2. januara 1966. godine u Sinago-gi sklopila je brak sa Beograđaninom Dušanom Koprivicom, dipl. ing. mašin-stva i sa njim svila srećno porodično gnezdo u kojem je rodila sina Zorana.

Radni vek Rifka je provela u Beogradu. Aktivno je učestvovala u radu Jevrejske opštine Beograd u njenoj Socijalnoj sekciji, u pripremanju i poklanjaju daro-va prilikom raznih svečanosti. Sa poro-dicom je aktivno učestvovala na većini jevrejskih događanja, letovanja i izleta.Ženidbom sina Zorana porodicu pro-širuje i obogaćuje sa dva prekrasna unuka Markom (17) i Lukom (10). Svoje penzionerske dane provodila je okruže-na ljubavlju, nežnošću i brigom najuže porodice.Godine 2009. doživela je blagi moždani udar. Uz izuzetnu zdravstvenu negu i angažovanje jevrejske zajednice, na čemu smo posebno zahvalni, produža-va životni vek do 24. februara 2015. Sa-hranjena je tri dana kasnije na groblju Orlovača u Beogradu. Ispraćena je uz veliku počast rodbine, brojnih prijatelja i poznanika. U petak 6. marta 2015. u 18 časova, u Beogradskoj sinagogi, ra-bin Isak Asiel održao je pomen (limud) za pokojnu Rifku Koprivicu u prisustvu velikog broja rodbine i prijatelja.Ispovest Rifke Koprivice snimljena je na video kaseti i nalazi se u Muzeju Holo-kausta na čemu joj se posebno zahvalio reditelj Stiven Spilberg.Porodica Koprivica i sestra Ester Šare-nac, sa porodicom iz Sarajeva.                 

IN MEMORIAM

LICA I DOGAĐAJI

Reč predsednika JOBPoštovani članovi Jevrejske opštine Beograd,Jedan od najvažnijih ciljeva novog rukovodstva JOB je vraća-nje članova i njihovo postepeno uključivanje u rad i aktivno-sti zajednice. Po broju članova vrlo smo mala zajednica i zato ne smemo dozvoliti  da se delimo, već moramo raditi na ja-čanju jedinstva. Što nas je više to smo jači i samo tako ćemo uspeti da se izborimo za opstanak naše zajednice.    U tom smislu, u svojstvu predsednika JOB, inicirao sam sasta-nak sa članovima udruženja: “OR“– Udruženje za negovanje jevrejske tradicije i kulturnu saradnju i “MAZAL“– Žensko je-vrejsko društvo. Sastanak je održan 18. februara 2015.Sastanku su ispred Jevrejske opštine Beograd prisustvovali predsednik i dva potpredsednika. Članovi gore pomenutih udruženja su nekadašnji članovi Grupe za promene iz 2011. god. Tokom sastanka izneli su razloge zbog kojih su se povu-kli iz svih aktivnosti zajednice. Nakon povlačenja iz Opštine, u protekle tri godine održane su mnoge manifestacije i do-gađanja u organizaciji pomenutih udruženja u drugim pro-storima o čemu su izveštavali i mediji. Udruženja su potpuno

samostalna i fi nansijski nezavisna.  U prijateljskoj atmosferi prezentirali smo rukovodstvu pomenutih udruženja ciljeve novog rukovodstva JOB, vezane za unapređenje rada Op-štine. Razmenjena su mišljenja o mnogim aktivnostima i planovima za uspešniji rad Opštine. Pozvali smo članove ovih udruženja da se vrate u Opštinu, čiji su i dalje članovi, kao i da se postepeno uključe u opštinske aktivnosti.  Članovi udruženja predlažu punu demokratizaciju i oslobađanje her-metizovanog medijskog prostora Jevrejske zajednice Srbije za slobodno iznošenje i razmenu mišljenja, ideja i stavova  članova  zajednice uključujući i udruženja OR i MAZAL. Do-govoreno je da ubuduće u cilju međusobnog povezivanja, navedena udruženja mogu da koriste prostore JOB za svoje manifestacije, ako to žele.Kao predsednik JOB, smatram da naše članstvo mora da bude informisano o svim aktivnostima koje se dešavaju u Opštini, kao i o konkretnim koracima koje ovo rukovodstvo preduzima da bismo imali jedinstvenu zajednicu.  S poštovanjem,

Danijel Bogunović, predsednik JOB

jp_04_2015.indd 31jp_04_2015.indd 31 30.3.2015 21:47:3430.3.2015 21:47:34

PREGLEDjevrejski

april/maj 2015.32

www.savezscg.org

DOBROVOLJNI PRILOZI,

SJOS

Za Sinagogu

50 evra – Avram Avramovic, povo-dom godišnjice smrti Davida i Berte Gabaj

Za „Jevrejski pregled“

50 USD – Damjan Simić sa porodi-com, Pitsburg, SAD

NOVI SAD(ispravka iz proslog broja):1 000 dinara za Socijalnu službu1 000 dinara za Hevra kadišu1 000 dinara za Omladinski klubU znak sećanja, a povodom prve godišnjice smrti naše najdraže bake i mame, Mire Vagner – s ljubavlju Karla, Andrea, Jovana i Virdžinija Mutibarić.

Hor Hašira se od srca zahvaljuje svojim donatorima: 

Mirku Atlasu, koji je donirao 12 000 dinara u pomen na maj-ku Čedomilu Atlas.

Josipu Šosbergeru koji je doni-rao 50 evra u pomen na roditelje Pavla i Agnezu Šosberger.

Ani i dr Teodoru Kovaču za do-naciju horu “Hašira” u pomen na Karla Kovača

Gordana Todorić je 31. januara 2015. godine na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, Odsek za srpsku književ-nost, uspešno odbranila doktor-sku disertaciju:

“Poetika postmodernizma u dramama Aleksandra Popovića (književni postupci, dekonstruk-cija temeljnih obrazaca, novo čitanje tradicije)”.

Čestitamo!

Eli Izhaki

(oktobar 1947 - februar 2015)

Eli Izhaki, bivši službenik Agencije za useljavanje u Izrael (Sohnut), umro je polovinom februara u 67. godini. „Naša porodica, Država Izrael i sav jevrejski narod izgubili su velikog čoveka“ rekli su u svojoj izjavi članovi porodice preminulog. Ichaki je rođen 2. oktobra 1947. u jednom transil-vanskom selu od majke Sare i oce Josefa Isaka, preživelog zatočenika logora u Aušvicu.Većina članova Elijeve porodice, uključujući dvojicu starije braće, četvorogodišnjeg Moše Isaka i tro-godišnjeg Heršela Isaka, nestali su u Holokaustu. Eli je nadgledao obnovu podruma u Sigetu u kojem se tokom Holokausta skrivao Eli Vizel i prisustvovao njego-vom otvaranju u maju prošle godine. On je tada vodio delegaciju novinara i zvaničnika Limmud FSU-a u razgle-danje tog mesta i kada su došli do spomen ploče Jevrejima stradalim u Holokaustu izvadio je fotografi je svo-je dvojice braće i izgovorio Kadiš. Kasnije je govorio na otvaranju obra-zovnog centra, rekavši da on služi kao podsetnik svim stanovnicima Rumunije, a posebno Sigeta i Seina.“Bilo jer potrebno mnogo truda i vremena da se renovira ovaj podrum” rekao je “ali vredelo je. To mnogo znači i meni i preživelima.”Njegovi roditelji, sa Elijem i njego-vom sestrom Džudi, uselili su se u Izrael 1966. godine. Nošen duhom ci-

onizma, pristupio je Izraelskoj armiji i u njoj služio kao inženjerac. U vojsci je aktivno radio 23 godine. Borio se u Šestodnevnom i Jomkipurskom ratu učestvujući u brojnim akcijama. Nakon što je dostigao čin pukovnika i položaj komandanta 601 bataljona, otputovao je po zadatku u Singapur i tamo obavljao poslove savetnika inženjerijskog roda te armije.“Veoma cenim Singapurce” govorio je “i iskustvo koje sam tamo stekao naučilo me je kako da radim sa lju-dima drugačije kulture i tradicije, što mi je kasnije mnogo pomoglo u do-vođenju Jevreja sa kriznih područja u njihovu domovinu Izrael”Nakon penzionisanja i izlaska iz Ar-mije Izraela, počeo je da radi za Je-vrejsku agenciju za useljenje. Na tom poslu pomogao je aliju na hiljade Jevreja iz istočnoevropskih država, nekadašnjeg Sovjetskog Saveza, Eti-opije i drugih zemalja. Odlazio je tim poslom i na ratne teritorije kao što je Čečenija da bi tamošnjim Jevrejima obezbedio bezbedno useljenje u Izrael.Eli Ichaki je radio i na useljenju je-vreja iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Slovenije. Tu dužnost je preuzeo 2007. godine. U tom perio-du iz Srbije i regiona uselio je u Izrael više od 100 pripadnika jevrejske zajednice.– O saradnji sa Elijem Ichakom mogu da kažem sve najlepše – priseća se Miroslav Grinvald službenik SJOS, koji je sa njim tesno sarađivao. – Sećam se koliko je savesno obav-ljao tu tešku i odgovornu dužnost, kao i njegovog velikog strpljenja koje je iskazao u razgovorima sa kandi-datima za useljenje. Često je, da bi im pomogao u traganju za njihovim poreklom, putovao u mnoge grado-ve Srbije i regiona. Nažalost, zbog teške bolesti svoju dužnost morao je da prekine. Njegov odlazak je veliki gubitak i za nas u Srbiji.Ichaki je sahranjen na groblju u gra-du Modin-Makabim-Reut u central-nom Izraelu.

IN MEMORIAM

jp_04_2015.indd 32jp_04_2015.indd 32 30.3.2015 21:47:3430.3.2015 21:47:34

PREGLEDjevrejski

IJAR/SIVAN – 5775. 33

PORODIČNE VESTI, LIČNE VESTI

U M R L I

BEOGRAD Aleksandar Mošić, rođ. 1919. go-dine, preminuo 11. februara 2015.

Blanka Tasić, rođ. 1932. godine, preminula je 14. februara 2015. Ri ka Koprivica, rođ. 1934. go-dine, preminula je 24. februara 2015.

1000 din. – Vida Janković

Za Žensku sekciju

3 000 din – Mirjana Lehner, povo-dom nove Godine drveća

Za Socijalnu delatnost

20 000 din – u pomen najdražoj, najplemenitijoj i najnežnijoj supru-zi, majci i baki Ri ki-Riji Maestro Koprivici, profesorki geogra ije, od supruga Dušana, sina Zorana, snahe Snežane, unuka Marka i Luke, sestre Estere Šarenac, zeta Obrada i dece Olje i Gojka.50 evra Jasna Levinger, u znak se-ćanja na Mirka – Imrea Levingera, supruga Sara i ćerka Jasna2 000 din. – Vida Janković

Za Hor „Braća Baruh“

20 000 din – u pomen najdražoj, najplemenitijoj i najnežnijoj supru-zi, majci i baki Ri ki-Riji Maestro Koprivici, profesorki geogra ije, od supruga Dušana, sina Zorana, snahe Snežane, unuka Marka i Luke, sestre Estere Šarenac, zeta Obrada i dece Olje i Gojka.

ZEMUN

Za Groblje

1 000 din. – Goran i Sanja Orlović, u znak sećanja na Imreta Vajsa

Za rad Opštine

5 000 din. – Olgica Tišler Marinko-vić, u spomen na majku Eriku Tišler

NIŠ

Za „Jevrejski pregled“

4000 din. – Bukica Romano, sa decom, u sećanje na preminulog su-pruga i oca Avrama Mamića Romana

ZRENJANIN

Proslavu Purima u Jevrejskoj op-štini i njen rad pomogli su:Preživeli Holokaust – 50 Eura NN članovi 3 900 din.Ivanka i Petar Fa 1 000 din.Zuzana Ćulafi ć 1 000 din.

SOMBOR

Sa malim zakašnjenjem oba-veštavamo da su 22. novembra 2014 dr Tina Stojanović-Dragiče-vić i Milivoj Stojanović dobili ćer-ku Mariju. Radost roditelja deli i baka Anica iz Sombora.

BEOGRAD

50 evra za Hram i 50 evra za Gro-blje – Jelisaveta, Gracijela, Da-nijela, Lea, Ivan i Ela, povodom 10 godina od smrti supruga, oca i dede, rabina Cadika Danona. Svakoga dana osećamo da je tu sa nama. Tako će uvek biti.

Za Hram

250 evra – Nikola Đorđević, povo-dom praznika Tu bišvat20 000 din – u pomen najdražoj, najplemenitijoj i najnežnijoj supru-zi, majci i baki Ri ki-Riji Maestro Koprivici, profesorki geogra ije, od supruga Dušana, sina Zorana, snahe

Snežane, unuka Marka i Luke, sestre Estere Šarenac,zeta Obrada i dece Olje i Gojka.40 evra – So ija Demajo Lunginović u sećanje na nedavno preminulog supruga Aleksandra Fredija Mošića1 000 din – Estera Bajer

Za Hevra kadiša – Jevrejsko groblje

100 evra – Aleksandra Milutinović Nikolić i Lana Nikolić Cvijić , u znak sećanja na pre godinu dana premi-nulu majku i baku Jelisavetu Bežiku Milutinović rođenu Barta50 evra – porodica Salzberger, po-vodom godišnjice smrti voljenog supruga, oca, dede i pradede Vlade Salzbergera50 evra – Andro Mošić, kćerka Elza i unuka Nina, sa porodicama, u spo-men na preminulog oca i dedu Alk-sandra Fredija Mošića50 evra – Jasna Levinger , u znak sećanja na Mirka – Imrea Levingera, supruga Sara i ćerka Jasna5 000 din. – Marjana Sibinović3 000 din. – Hari Štajner, u spomen na roditelje3 000 din. – Haim i Slobodanka Levi30 evra – Vesna Čaraeša Šeks, u znak sećanja na mamu Rikicu Koen Čaraveša20 evra – Nada, Mirjana i Zorica Erlih,bolno sećanje na dragog Josi-pa Erliha i Ružicu Erlih Zokić2 000 din. – Draga i Svetozar Petro-vić, u znak sećanja na 15 godina od smrti majke Vide2 000 din. – Marko, Bora i Rea Živ-ković.

jp_04_2015.indd 33jp_04_2015.indd 33 30.3.2015 21:47:3430.3.2015 21:47:34

PREGLEDjevrejski

april/maj 2015.34

www.savezscg.org

:

" " "

,

: ''

-3 . 12 . " – " , 23 . 12 18 . -550 20

. . , . . , " " .

' ,' - , , – ,' ,' ' ,' ,' ,' ,' ' ' .

. . .

. - , . , , ,

. , ,

. , , , . . , ,

. . : , .

. , , . , .

, , , . , , , .

, , , . ,

. , .

, . ,

. - .

, . .

, , " "- . . 1,000 . 5-10 "" .

. , , .

. :

' , )( . . ,

. , '

" " . . , - )( .

- , . , , , .

. . , ,

.

jp_04_2015.indd 34jp_04_2015.indd 34 30.3.2015 21:47:3430.3.2015 21:47:34

PREGLEDjevrejski

IJAR/SIVAN – 5775. 35

LICE I DOGAĐAJI • ZANIMLJIVO

Beloglavi supovi povezuju ornitologe Srbije i Izraela

Mapa letenja Hadzi Jovana

Zahvaljujući „Fondu za zaštitu ptica grabljivica“ pri Institutu za biološka istraživanja u Beogradu, be-loglavi sup (lat. Gyps fulvus) je sačuvan u Srbiji od istrebljenja i gnezdi se na Uvcu i u kanjonu reke Trešnjice. Ove ptice koriste vazdušne struje pa mogu da do-stignu visinu od 3000 m i prevaljuju ogromne raz-daljine. To se dogodilo sa supom Hadži Jovanom (svi srpski supovi koji lete za Izrael dobiju prefi ks „Hadži“) sa Uvca, markiranim krilnom pločicom broj 16.

Markiranje supa krilnom plocicom na Uvcu

Početkom decembra 2011. pojavio se u Izraelu u nacionalnom parku Gmala (mesto poznato iz vre-mena pobune Jevreja protiv Rima 66-68 godine). Njega je pratio izraelski ornitolog Ido Shaked i vi-deo ga je 40 puta. Jovan je nestao iz Gmale krajem 2012. i Ido je pomislio da se vratio kući ili da mu se nešto desilo.

Izraelski sup na hranilistu

Krajem 2013. god. Jovan se vratio u Gmalu na oduševljenje tamnošnjih prirodnjaka. Jovan je opet nestao početkom septembra prošle godine ali je 11. januara 2015. opet viđen u Srbiji. O ovome je obavešten Jovanov „prijatelj“ ornitolog Ido u Izra-elu. Jedan sup sa Uvca Hadži Dragan je u bolnici za životinje u Tel Avivu pošto je bio ranjen olovnim sačmama, zatim je uz prisustvo predstavnika am-basade Srbije, pušten na slobodu i neko vreme je provodio vreme u Rezervatu Hai Bar na brdu Kar-mel, a pratio ga je Izraelski kolega Moran Bakish do 2012. godine. Od 2013 godine mu se gubi trag. Izraelski supovi takođe doleću u Srbiju. Svaki dese-ti sup iz Srbije leti ka Izraelu. Još se ne zna razlog zašto supovi iz Srbije toliko vole „Svetu zemlju“. Supovi su u Izraelu i Srbiji zaštićeni kao prirodne retkosti. Nažalost, u okolnim zemljama bliskog istoka su česta meta lovaca.

Hadži Jovan kod nas 11.01.2015

Pokušava se da se u Srbiji ponovo nasele lešinari bradan, crni lešinar i kanja, sve izuzetno korisne i lepe ptice.

Dr Miroslav Demajo(Podatke i fotografi je smo posebno za „Jevrejski pre-gled“ dobili od „Fonda za zaštitu ptica grabljivica“)

jp_04_2015.indd 35jp_04_2015.indd 35 30.3.2015 21:47:3430.3.2015 21:47:34

www.savezscg.orgwww.savezscg.org

Izdavač: Savez jevrejskih opština Srbije, Kralja Petra 71-a, POB 30, tel: 011/26 24 359, 26 21 837; Fax: 011/26 26 674, e-mail: bilten@savezscg.org; Izlaženje Jevrejskog pregleda pomažu Ministarstvo vera Srbije i Ministarstvo kulture Srbije;

CIP – Katalogizacija u publikaciji; Narodna biblioteka Srbije, Beograd; ISSN 1452-130X = Bilten – Savez jevrejskih opština Srbije; COBISS.SR-ID 81280012; Glavni i odgovorni urednik: Stanimir Saša Ristić; Tehnički urednik: Željko Hrček

Izlaženje Jevrejskog pregleda omogućeno je uz saradnju i pomoć Evropskog jevrejskog fonda. Svi potpisani članci odražavaju lično mišljenje autora, koje se ne podudara uvek sa mišljenjem redakcije.

Rukopisi za naredni broj se primaju do 20. u mesecu; Redakcija zadržava pravo da prilagodi priloge; Štampa: LION, Beograd

TISKOVINAIMPRIMEE

Exp. Savez Jevrejskih opština Srbije,11000 Beograd, Kralja Petra 71a

POB 30SRBIJA/SERBIA

Izašla knjiga „Jevreji u Šidu“

Iz štampe je upravo izašla knjiga “Jevreji u Šidu”, autora Rado-vana Sremca i kooautora (po tekstu u prilogu) Emila Klajna, u izdanju Narodne biblioteke “Simeon Piščević” Šid.

Knjiga je dvojezična (srpski i engleski), ima 225 strana, formata 24 cm, sa polutvrdim koricama.

Uz ostalo, sadrži i fotografi je sa tačnim navođenjima ko ili šta je na njima, hronološke i tabelarne evidencije o porodicama, nji-hovim profesijama, spiskove jevrejskih prodavnica i njihove delatnosti, plan jevrejskog groblja sa slikama svakog pojedi-načnog spomenika, tabelarni poimeničnim spisak stradalih u Drugom svetskom ratu i mesta stradanja, kratke biografi je svih porodica iz Šida, opis društvenog, javnog i verskog života zajednice, registar imena svih Jevreja iz Šida i kratak rezime na hebrejskom jeziku.

jp_04_2015.indd 36jp_04_2015.indd 36 30.3.2015 21:47:3630.3.2015 21:47:36