Godina XX l Broj 4 l Beograd l april 2011. l ADAR II/NISAN 5771.

jevrejskiIS

SN 1

821-

1062

SKOPLJE

Otvoren Memorijalni centar HolokaustaDa li će Beograd to ikada uraditi?

GODIŠNJA SKUPŠTINA SJOS

Odbačen izveštaj predsednika

INTERVJU: VLADETA JEROTIĆ

U klinču smo iz kojeg ne možemoREČ-DVE: TOMISLAV HALBROR

Otvorenost otupljuje antisemitizam

Preger piše 100. simfoniju

JUBI

LEJ

stranе 2 i 3

strana 7

strana 14

stran

a 16

strana 4

2 april 2011. JevrejskiPregled

JevrejskiPregled

www.savezscg.org

Ceremonijom simboličnog polaganja tri urne sa pepelom makedonskih Jevreja ubijenih u koncentracionom logoru Treblinka u Poljskoj, u Skoplju je 10. marta otvoren Memorijalni centar Holokausta u sećanje na 7 148 make-donskih Jevreja, koji su na tom stratištu izgubili živote.

- Lekcije Holokausta u vašoj zemlji moraju da posluže kao blagovremeno upozorenje onim vašim susedima kod kojih antisemitizam i negiranje Holokausta oživljavaju – rekao je na ceremoniji Šimon Samuel iz “Simon Vizental” centra.

Memorijalni centar, podignut u delu u kojem je nekada živela jevrejska zajednica, otvoren je u prisustvu predsedni-ka Makedonije Đorđa Ivanova, potpredsednika Vlade Izraela Moše Jaalona, zvaničnika i diplomata susednih zemalja među kojima su bili i predsednici Albanije i Crna Gore.

U svom govoru, dr Lorens Vajnbaum, direktor Istraživačkog centra Svetskog jevrejskog kongresa, podse-tio je da ni jedna jevrejska zajednica u Evropi nije uništena do te mere kao što se to dogodilo u Makedoniji. Osvrćući se na principijelnost u rešavanju pitanja restitucijie i čvrsto pri-jateljstvo prema Jevrejima i Izraelu rekao je:

- U dobrom delu današnje Evrope jevrejski stradalnici se poštuju, ali su živi izloženi vređanju. Vi poštujete i mrtve i žive i time dajete primer kojem bi ostali narodi mogli i trebali da teže. Ima naroda koji su veći, bogatiji, poznatiji i snažniji od makedonskog, ali ne i uviđavniji, milostivji, boljeg srca i plemenitiji.

U Makedoniji je od 2002. godine na snazi zakon o povraćaju jevrejske imovine koji se smatra jednim od na-jboljih u Evropi. Izgradnja Memorijalnog centra Holokausta u Skoplju koštala je oko osam miliona dolara.

SKOPLJE

Otvoren Memorijalni centar Holokausta

ADAR II/NISAN 5771. 3Jevrejski

PregledJevrejskiPregled

Piše: Aleksandar Nećak

Biti Jevrejin u Skoplju je uvek lepo, ali 9. i 10. marta 2011. osećali smo se ponosni.

Svake godine 11. marta, Jevreji iz raznih država, sećaju se svojih 7 148 sunarodnika iz Makedonije, tog dana deportovanih u logor Treblinka, iz kojeg se niko od njih nije vratio. Zajedno sa nama, poštu nevinim žrtvama Holokausta, odaje Vlada Republike Makedonije, grad Skoplje, Armija Republike Makedonije, građani Makedonije, visoki predstavnici države Izrael, diplomatski kor, visoki predstavnici jevrejskih organizacija iz sveta, udruženja bo-raca iz Drugog svetskog rata, nevladine organizacije...

Ove 2011. godine u Skoplju je otvoren Holokaust memorijal-ni centar i tako je Skoplje poslalo jasnu poruku u svet. Skoplje se pridružilo velikoj porodici država i gradova koji imaju Holokaust memorijalne centre i muzeje. Mesta u kojima se bave naučnim istraživanjem i izučavanjem, edukacijom mladih, sećanjem na nevine žrtve, ali i mesta gde se zavetujemo da ćemo učiniti sve što je u našoj moći da se nikom, nigde i nikada više ovo zlo ne dogo-di.

Uoči otvaranja Holokaust memorijalnog centra u Skoplju na centralnom komemorativnom skupu u Nacionalnom teatru Predsednik Republike Makedonije dr Đorđe Ivanov obratio se prisutnima iskrenim, emotivnim govorom koji bi svaki Jevrejin voleo da čuje u svojoj zemlji od svog predsednika države.

Govoreći o Holokaust memorijalnom centru, predsednik Republike Makedonije rekao je da je „do sada jedinstven grob za naše sugrađane, kojih više nema, bilo samo bolno sećanje. Od sutra Holokaust memorijalni centar Jevreja Makedonije će biti večan spomenik za 7 148 Jevreja iz Makedonije. To će biti trajna uspomena na ono što je ostalo od žrtava, njihov pepeo i sećanje na one koje smo izgubili.“

Obraćajući se prisutnima, predsednicima nekih okolnih ze-malja, zameniku predsednika Izraela, diplomatskom koru, ug-lednim, javnim ličnostima Makedonskog kulturnog i političkog života, visokim oficirima Makedonske armije, Jevrejima iz mnogih zemalja, dr Ivanov je istakao da ih „uverava da Jevreji u Makedoniji nikada nisu bili, nisu i neće biti ni gosti ni stranci. Zajedno sa svojim sugrađanima, Jevreji su bili i biće deo make-donske istorije i kulture. U Makedoniji slobodno su delovali jevre-jski mislioci kao što su Tobit, Meir, De Tudela, Ben Kalonimos.... U Makedoniji Boga (Jahve) su slavili poznati rabini kao Šlomo ben Abraham Hakoen i Josef Ben Lev, Istrumica Daniel, Aharon Abajov...“

„Vagon po vagon, voz po voz, tri železničke kompozicije su odvezle Jevreje iz Makedonije, iz njihovih domova, njihovih mala i gradova. I tako je odnet deo Makedonije... Odvedeni su u gasne komore i peći Treblinke. Tamo su ih nacisti ugušili, ubili i u pepeo pretvorili. Tako su ubili i deo Makedonije:“

„Posle Treblinke, jevrejske kuće su ostale prazne. Jevrejske male puste, bez dečjeg žagora. Gradovi Skoplje, Bitolj i Štip su os-tali sa dubokim ranama budući da su izgubili deo sebe, deo svoje duše. A Makedonija je izgubila vitalan deo svog nacionalnog, ekonomskog i kulturnog tkiva.“

„To su rane koje nikada neće moći da se zaleče. Rane koje će zauvek ostati otvorene i bolne. I to, beskrajno bolne. Zato što rane na duši nikada ne zarastaju.“

„Ovo su dani kada je pre 68 godina čak i Svevišnji ćutao. Ovo

su dani tuge. Dani kada se cela Makedonija oprašta od svojih sinova i kćeri Jevreja.“

Nigde u Skoplju nisam video ni jedan antisemitski grafit, nisam čuo ni jednu ružnu reč. Skoplje nas je, kao i svake godine, dočekalo kao svoje.

Biti Jevrejin u Skoplju je uvek lepo, ali ovo su bili dani kada smo bili ponosni.

Hvala predsedniku Republike Makedonije dr Đorđu Ivanovu.Na Starom sajmištu u Beogradu u logoru „Juden lager

Zemlin“ od decembra 1941. do maja 1942. godine u kamionu „dušegupki“ umoreno je monstruoznom smću 6 400 Jevreja, ug-lavnom žena i dece. Ubijani su lagano da bi majke mogle da gledaju kako im na grudima umiru deca.

Danas ovde, na Starom sajmištu žive i rade ljudi, piju kafu, gledaju televizijske programe, venčavaju se, rađaju se, vesele se, slave rođendane.

Drugi rade, u svojim radionicama, u kafićima, i posle rad-nog vremena umorni odlaze kućama. I sve to na mestu stravičnih zločina. Da li postoji stratište bilo gde u Evropi gde se ovakve st-vari dešavaju? Naravno, ne krivim te ljude. Optužujem vlasti.

Ovo je jedini logor smrti u Evropi koji nije prerastao u Holokaust memorijalni centar.

Ovde se na adekvatan način ne gaje sećanja na nevine žrtve, ovde se ne istražuje i ne pokušava da shvati kako je to sve bilo moguće pod okriljem Evropske civilizacije kojoj svi mi pripadamo i na koju smo tako ponosni. Ovde nikada nije održan čas istorije, a morao bi biti. Ovde se mlade generacije ne edukuju.

One ne znaju gotovo ništa o Holokaustu, o stradanjima Srba, Roma i drugih o zverstvima koja su po Srbiji počinjena.

A kada jedno društvo ne edukuje mlade, stvara mogućnost i otvara prostor za pojave netolerancije, ksenofobije, antisemitizma.

Od oktobra 1944. do danas, marta 2011. promenile su se mnoge vlade, mnoge političke opcije, mnogi političari i niko, ama baš niko, nije imao potrebu da ovo mesto obeleži na adekvatan način. Da makar negde postavi najskromniju ploču na kojoj bi pisalo da su tu zverski ubijena, ugušena deca na grudima majki samo zato što su bila jevrejska deca.

Meni užasno zvuči kada slušam predstavnike vlasti ili pročitam, na nekim spomen pločama, da su ta deca, stara neko-liko meseci, bila antifašisti i borci i da su zato ubijana. Za mene je to ponovno ubijanje te dece, ali i svih nas.

Naravno da ja nemam ništa protiv antifašista. I ja sam antifašista. Ali spomenike antifašistima treba podizati tamo gde im je mesto. A na mestima logora smrti gde su ubijana deca, žene i iznemogli ljudi, zato što je to bio program nacional socijalis-ta, bolesnih umova i ljudi koji su u moralnom smislu bili civili-zacijski talog, treba formirati Holokaust memorijalne centre, radi sećanja, radi istraživanja i radi obrazovanja .

Zato ne treba da nas čudi, ali mora da nas brine i moramo biti postiđeni i potišteni, što je ubijen dečak, Rom Dušan Jovanović, mladić, Francuz Bris Taton, što oni koji šutiraju čoveka koji u krvi leži na ulici imaju izraz najvećeg zadovoljstva, što je sve više anti-semitizma, ksenofobije, netolerancije.

Razmislite zašto se sve ovo dešava. Razmislite kome smeta Holokaust memorijalni centar na Starom sajmištu. Žašto je inos-trana javnost začuđena? Kakvu mi to poruku šaljemo u svet?

Skoplje je poslalo jasnu poruku u svet. Da li će Beograd to ika-da uraditi?

OSVRT

Skoplje je poslalo poruku svetu, da li će Beograd to ikada uraditi?

4Jevrejski

PregledJevrejskiPregled

www.savezscg.org

L I C A I D O G A Đ A J I

Dana 27. marta održana je Redovna godišnja skupština Saveza jevrejskih opština Srbije. Nakon izbora radnog predsedništva i odavanja pošte članovima preminulim u peri-odu između dve skupštine, prešlo se na izveštaj predsednika SJOS Aleksandra Nećaka.

Pisan britkim jezikom, bez mnogo „maženja“ sebe ali i sen-timentalnosti prema drugima, predsednikov izveštaj, u kojem je rezimirao svoj i rad Saveza, izazvao je živu raspravu. Jednima nije bilo jasno šta to Nećak podrazumeva kada govori o nameri da jevrejska zajednica bude „jevrejskija“ i kako mu je u tome smetao Izvršni odbor. Drugi su mu zamerili što je na osam mes-ta podvukao loš rad IO smatrajući to omalovažavanjem rada tog izvršnog tela. Trećima se nisu dopale „preterane pohvale“ radu Kancelarije Saveza, kao i to što se nijednom rečju nije osvrnuo na antisemitske pojave...

Bilo je i pohvala, od onih da je predsednik dobro radio do da je njegova kritika argumentovana i zbog toga ne bi trebalo da smeta.

Iako je predsednik u nekoliko navrata odgovarao na kritike objašnjavajući iznete stavove, kritičari su prevladali i izveštaj predsednika nije usvojen.

Potom su prisutni prešli na usvajanje izveštaja jevrejskih opština i Jevrejskog istorijskog muzeja. Svi su usvojena bez gla-sova protiv. Usvajanje izvršenja budžeta za 2010. godinu i pred-loga za 2011. jasno nije prošlo bez žustrih rasprava i dodatnih

pojašnjenja. Ipak i to je usvojeno bez glasova protiv.Pod tačkom Razno, bilo je reči o novini koju imate pred sobom

i web sajtu SJOS. „Jevrejskom pregledu“ (pre bi se reklo – uredni-ku) upućena je kritika što „ne objavljuje vesti iz opština“. Umesna ili ne – stvar ukusa, treba podsetiti da je odlukom Izvršnog odbo-ra, koji kreira uređivačku politiku, dogovoreno da se takve infor-macije objavljuju na web sajtu.

GODIŠNJA SKUPŠTINA SJOS

Odbačen izveštaj predsednika

Jevrejke, znamenite Novosađanke

Komisije za dodelu imena ulica Grada Novog Sada, 28. avgusta 2009. dodelila je ime-na novih ulica u naselju Adice-Veternik. Na os-novu „Ženske studije i istraživanja“ devet no-vosadskih ulica dobilo je imena po znamenitim ženama među kojima su i dve Jevrejke: Paula Šosberger i Judita Šalago.

Paula Šosberger rođena je u Budimpešti 1895. godine. Bila je jevrejska kulturna radnica i dobrot-vorka. Ubili su je 23. januara 1942. u po zlu čuvenoj Novosadskoj raciji, zajedno sa mužem Josipom (53) i sinom Dodikom (16). Judita Šalgo, bila je književnica, pesnikinja, pripovedač, romansijerka, esejistkinja, prevodilac i književna kritičarka. Ova značajna no-vosadska intelektualka rođena je u Novom Sadu 1941. godine i umrla u istom gradu 1996.

Muzikom pišemo sećanjaNa poziv Ministarstva spoljnih poslova i

Kolegiumhungaricum (EU) Marlena Vajnberger - Pavlović, predsednica „Srpsko - jevrejskog pevačkog društva”, boravila je u Beču od 10. do 11. marta na koferenciji “Dunavski kulturni klaster”, kao predstavnica Srbije.

Tom prilikom predstavila je svoj projekat “Da se nikad ne zaboravi, Holokaust, da se nikad ne ponovi, muzikom pišemo sećanja”. Projekat je izazvao veliko interesovanje kao i sam rad Srpsko - jevrejskog pevačkog društva, odnosno, muzika koju ono neguje. Ostvareni su kontakti i započeti razgovori o mogućim koncertima “Srpsko - jevrejskog pevačkog društva” i organizaciji radionice na temu Holokausta tj. borbe za toleranciju, protiv agresije.

Pomoć JapanuSavez jevrejskih opština Srbije, potresen tragedijom koja je pogodi-

la Japan, u želji da u skladu sa svojim mogućnostima pomogne, uplatio je simboličnu sumu, koja će preko Crvenog krsta biti upućena toj zemlji. Jevrejska zajednica saoseća sa prijateljskim japanskim narodom koji je u ne tako davnoj prošlosti iskazao plemenitost pomažući Srbiji.

O ovom gestu prijateljstva obavešten je ambasador Japana u Srbiji nje-gova ekselencija Tošio Tsunozaki. On je zamoljen da japanskom narodu pre-nese prijateljska osećanja i tugu koju Jevreji Srbije osećaju povodom katakl-izme koja je pogodila njegovu zemlju. „Zadivljeni smo spokojstvom i dosto-janstvom kojim u ovim danima japanski narod izražava svoju izuzetno vi-soku svest i moralnu snagu“ kaže se u pismu SJOS ambasadoru Japana.

Otkriće u Ruskom Krsturu

U Ruskom Krsturu, kako je Savez jevrejskih opština Srbije obaves-tio Milan Savić, koordi-nator za romska pitan-ja SO Novi Kneževac, pronađeno je 15 grobova Jevreja koji su nekada tamo živeli. Očekuje se da uskoro na lice mes-ta ode delegacija SJOS i Jevrejskog istorijskog muzeja i proveri val-janost ove vesti.

april 2011.

5Jevrejski

PregledJevrejskiPregled

L I C A I D O G A Đ A J I

Bojanić se izvinio Nećaku

Goran Levi primio Miloša Bojanića

Miloš Bojanić, estradni umet-nik čija je nedavna opaska na račun Jevreja da su Srbiji doneli rak i da su je bombardovali, izrečena u rijali-ti programu “Dvor” Televizije Pink, izazvala brojne reakcije, posetio je 21. marta Savez jevrejskih opština Srbije u želji da se u ličnom kontak-tu sa predsednikom Aleksandrom Nećakom izvini jevrejskoj zajednici i objasni okolnosti pod kojima je tu izjavu dao.

- Ono što sam izrekao, verujte, u nekim normalnim okolnostima ne bih – objašnjavao je Bojanić. - Ali ja sam dva dana pre tog događaja bio udaren flašom u oko i završio u Urgentnom centru. To vam govorim zato što je jako bitno da biste razuzmeli okolnosti u kojima je izgov-orena ta rečenica. Dan kas-nije ja sam, pored fizičkog napada, preživeo i straho-vit duševni bol. Ja sam jak, na psovke prvog reda moje familije nisam odgovarao psovkama i mržnjom, ali je sve to mene toliko pogo-dilo da sam osećao neke „mrave“ na vrhovima prst-iju da tako, figurativno, kažem. Nisam mogao da se smirim. Moja kolegi-nica Maja Nikolić mi je dala nešto za smirenje, neki lek, koji je bio - ne mogu da se setim.

Bojanić je, objašnjavajući dalje kako je došlo do te njegove izjave, ispričao da je nakon toga popio i dve-tri čašice žestokog pića. Zatvoren prostor, gu-bitak osećaja za vreme, neznanje da program ide uživo, pa na sve to još i optužba jedne od učesnica da su Maja Nikolić i on antisemiti i šovinisti do-veo je do svađe u kojoj je ova potonja kazala da ne voli Jevreje.

- Ja sam, smirujući tu situaciju, izgovorio to što sam izgovorio. Ali iz mene je u tom trenutku govorio čovek revolta, a ne čovek mržnje. Kog revol-ta? Revolta što su na našu zemlju pro-sipali osiromašeni uranijum, bombe, rekao sam doslovce: „doneli nam ra-kove“. Imao sam tada u vidu neke ljude koji su na neki način učestvovali u svemu tome, ne misleći ni jednog trenutka na jevrejski narod u celini. Njega cenim, poštujem i poznajem nje-govu istoriju kao i to da je 2000 godina proganjan i satanizovan. Tim ljudima

ne želim i neću da se izvinim, ali želim od srca da se izvinim kompletnom jevrejskom narodu. Predsednik Nećak je dolazak Bojanića video kao civilizacijski čin i podse-tio ga da SJOS neće tužiti učesnike pomenute emisije, jer “svako ima pra-vo da voli ili ne voli koga hoće”

- Vaše je pravo da nas volite ili ne volite, pojedinačno ili kao narod, to uopšte nije važno. Ali vaša izjava nije se sastojala samo od toga da nas ne volite. Drugi deo izjave nas je uvredio, iako ni na njega nećemo reagovati. To je onaj deo u kojem ste izrekli optužbu

da smo mi, Jevreji, bombardovali Srbiju. Ja vas uveravam, a to mogu i da vam dokažem, da smo za vreme bombardovanja bili u Beogradu, u Srbiji i da smo trpeli na isti način kao i vi. Ono što vi ne znate kao ni mno-gi u Srbiji, a trebalo bi da znaju, jeste da je Savez jevrejskih opština istog dana kada je počelo bombardovanje uputio dopis Vladi Izraela, svetskoj javnosti, našoj javnosti, Evropskom jevrejskom kongresu, Svetskom jevre-jskom kongresu u kojem je osu-dio rušilački napad Nato snaga na

Srbiju. E, sad, što to nije nigde objavljeno – dru-ga je priča. Takođe, mor-ate da znate da je tadašnji ministar inostranih poslo-va Izraela Arijel Šaron u svoje i u ime Vlade Izraela osudio napad na Srbiju, da je ugledni Izraelac, Novosađanin poreklom, Tomi Lapid (Jozef Lapid) nazvao napad sramnom i katastrofalnom političkom i humanitarnom greškom. Nešto kasnije uputili smo apel za mir svakom ko može nešto da učini da zaustavi taj napad,

pozivajući se na naše hiljadugodišnje stradanje, dakle sa punim moralnim pravom.

Nećak je podsetio Bojanića da je u bombardovanju učestvovalo 19 zem-alja, da avionima koji su sipali bombe nisu pilotirali Jevreji, kao i da od-luku o napadu nisu doneli Jevreji nego političari tih zemalja među koji-ma je bilo i nešto Jevreja. Na kraju, što se takođe zaboravlja, podsetio je predsednik SJOS - Izrael nikada nije priznao državu Kosovo. Međutim, po nepisanom pravilu, mržnja je rezervisana za Jevreje.

Jevrejsku opština Novi Sad, u ponedeljak, 14. marta, na lični zahtev, posetio je pevač Miloš Bojanić, zamolivši za razgovor sa predsednikom Goranom Levijem. Pevač se u pros-torijama Opštine pojavio u pratnji sveštenika Srpske pravo-slavne crkve oca Nenada.

Bojanić je, kako je objasnio Leviju, osetio obavezu da se, kao stanovnik Novog Sada, prvo u Jevrejskoj opštini, oprav-

da za antisemitski ispad u rijalitiju “Dvor” Televizije Pink u kojem je učestvovao, uz objašnjenje da su ceo slučaj mediji malo preuveličali. Predsednik Goran Levi je gostu objasnio da Jevrejska zajednica mora uvek oštro da osudi svaki antisemitski ispad i da će njegov dolazak shvatiti kao vid izvinjenja sa čime se i estradni umetnik saglasio. Domaćin i gost su izrazili nadu da ovakvih i sličnih ispada u budućnosti ne bi trebalo da bude.

ADAR II/NISAN 5771.

Pomozite!Mole se svi koji nešto znaju o Đurđici Singer

da to jave Savezu jevrejskih opština Srbije.Đurđica Singer je posle rata stanovala kod

rođaka u Dobračinoj 25. Išla je u Prvu beograd-sku gimnaziju do 1948. godine, kada je otišla iz zemlje. Traži je školska drugarica, čiji su podaci kod Judite Jovanović.

Ukoliko možete da pružite informaciju o Đurđici Singer javite se na telefon Saveza:

011/26-21-837

6Jevrejski

PregledJevrejskiPregled

www.savezscg.org

L I C A I D O G A Đ A J ILetovanje u Bugarskoj

JDC Bugarske je u saradnji sa Jevrejskom zajednicom te zemlje, or-ganizovao letovenje u odmaralištu “Semkovo” na planini Rila za decu iz bivše Jugoslavije.

Letovanje je od 12. do 29. jula 2011. JOINT će finansirati deo učešća za

letovanje i prevoz, a učesnici, odnos-no roditelji, treba da uplate ostatak. Takođe, učesnici sami plaćaju zdravst-veno osiguranje za navedeni period.

Vlasnicima novih biometrijskih pasoša nije potrebna bugarska viza, dok je oni koji poseduju stari važeći pasoš, sa važenjem dužim od šest meseci, moraju obezbediti.

O prijavama i uplatama zainteres-ovani se mogu obavestiti u svojim jevrejskim opštinama

Letovanje u Sarvašu

I ove godine organizuje se leto-vanje dece iz Srbije u dečijem let-njem Lauder kampu u Sarvašu, od 31. jula do 12. avgusta. U istoj smeni planirano je i učešće dece iz bivših YU republika (Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Makedonija).

Tema ovogodišnjeg kampa je “Judaizam – živim ga” što će reći up-oznavanje sa jevrejskim vrednostima u praksi.

Za Srbiju je ove godine predviđeno učešće 27 deteta i tri vaspitača (madri-ha).

Cena po detetu je 110 evra za par-ticipaciju letovanja (hrana i smeštaj) + 90 evra za prevoz.

Dakle, ukupno - 200 evra po de-tetu, osim za decu iz Subotice čiji bi roditelji trebalo da uplate 180 evra.

Prijava i uplata je u kancelarijama matičnih jevrejskih opština, a krajnji rok za to je 10. maj 2011. Prema tome – požurite!

Sve dodatne informacije o kampu i programu mogu se dobiti od koor-dinatora ovogodišnjeg letovanja Mine Pašajlić na e-mail minapasajlic@gmail.com

Na isti mejl mogu se javiti i zain-teresovani za to da kao vaspitači rade sa decom u Sarvašu. Iz Srbije će biti odabrana tri vaspitača (madriha) koji imaju obavezu da učestvuju na pred seminaru za vaspitače u Saravašu 8. do 15. jula 2011. Vaspitači će za svoj rad biti honorarisani.

O ustavnosti restitucije

Povodom dve inicijative za ocenu ustavnosti Zakona o vraćanju (restituciji) imovine crkvama i verskim zajednicama, 15. marta u Ustavnom sudu održan je kon-sultativni sastanak.

Sastanku je prisustvovao i na njemu učestvovao advokat Miroslav M. Nikolić, zajednički punomoćnik tradicionalnih crka-va i verskih zajednica među kojima i naše.

Na osnovu tom prilikom iznetih stavova u izlaganju predstavnika Narodne skupštine Republike Srbije i stručne javnosti, koji su išli u prilog prava i interesa crkava i verskih za-jednica mogao se steći utisak da se učvršćuje i zaokružuje naša pravna pozicija u tom postupku. Nakon ovog sastanka Ustavni sud će zakazati sednicu, na kojoj će konačno odlučiti o ove dve inicijative.

Majka Đurđice

Singer

ĐURĐICA SINGER- Rođena 1933.- Živela u Beogradu u Dobračinoj ulici br. 25 do 1948. godine- Fotografija snimljena u Budimpešti 10. 8. 1949. godine

Jevrejska opština Novi Sad uspešno or-ganizovala gostovanje Jevrejskog istorijskog muzeja u svojim prostorijama 28. marta.

Cilj gostovanja održanog na poziv predsednika Gorana Levija bio je pred-stavljanje Jevrejskog istorijskog muze-ja kroz monografsku publikaciju au-torke Vojislave Radovanović i dokumen-tarni film kreativnog tima „Jorak“, pod zajedničkim nazivom „Jevrejski istori-jski muzej u Beogradu“. Program je vo-dio predsednik Saveza jevrejskih opština Srbije Aleksandar Nećak, a bili su prisut-na još stručna lica Muzeja – Vojislava Radovanović, upravnica, Branka Džidić, arhivista i Barbara Panić, kustos, i pot-predsednik Jevrejske opštine Beograd, Aleksandar Gaon. Posećenost je bila odlična, Novosađani su pokazali veliko zanimanje za Muzej.

Jevrejski istorijski muzej u

Novom Sadu

Poštanska markaU

“Politici”, u rubrici Spektar, posvećenoj filateliji, 29. marta. 2011. ob-javljena je informaci-ja da je na prigod-nom izdanju iz serije Umetnost puštena u opticaj marka sa re-produkcijom umetničke slike „Autoportret sa ženom i sinom“ autora Bore Baruha. Reč je o jed-noj od poslednjih umetnickih sli-ka nastaloj 1941. godine koja se čuva u fondu Narodnog muzeja u Beogradu.

april 2011.

7Jevrejski

PregledJevrejskiPregled

Piše: Saša Ristić

Naš sagovornik Vladeta Jerotić je od onih sa kojima vreme proleti. Stičete utisak da sa njim možete da pričate o svemu. Za sebe obazrivo kaže da “misli da je hrišćanin”. Specijalizovao je neuropsihijatriju, a u Švajcarskoj, Nemačkoj i Francuskoj psihot-erapiju. Lekar, psihijatar, književnik, akademik, kao profesor po pozivu predaje pastirsku psihologiju i medicinu na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu. Pred njim je, reklo bi se, ljudska duša - gola. Sa Jerotićem se o mnogo čemu moglo razgovarati, ali držali smo se teme: Judaizam i hrišćanstvo. Strasnog dvomilenijumskog “zagrljaja” (može i bez navodnika) od kojeg “ljubavnicima” puca-ju rebra. Gde ćete više duše.

l Nevezano za antisemitizam, ljudi mrze i – to je, prosto, tako. Da li je mržnja neodvojiva od čovekove prirode?

- To je pitanje o kojem raspravljaju filozofi, religiozni mislioci, umetnici hiljade godina. Ljudska priroda je ostala prilično zagon-etna upravo zbog te podele na prirodno i duhovno u čoveku. Naravno, za materijaliste i ateiste nema tu šta mnogo duhovno. Žan Žak Ruso je govorio o čoveku “dobrom divljaku”. Ja sam se iznenadio da su francuski revolucionari njega uzimali kao prim-er ateiste. Da se sada ne hvalim, sa 16 godina sam čitao od Rusoa “Emil ili o vaspitanju” i video da je on mislio da je čovek dobar po prirodi. Dakle, čovek je dobar po prirodi, pa je onda iskvaren civilizacijom ili socijalizacijom. Druga krajnost je Frojdova, koji za čoveka kaže da je zlo biće, koje, eto, može biti i dobro ponekad, ali je zlo po prirodi, mrzi jer je zavidljiv. Vidite, zavist spada u se-dam grehova hrišćanskih, gordost, zavist, blud i tako dalje. I psi-holozi to potvrđuju bez obzira na to da li su materijalisti ili nisu. Oni kažu da to u svakom čoveku leži, čak da se on rađa sa tim. Važno je reći na ovo vaše dobro i složeno pitanje, da prenatalna psihologija potvrđuje pretpostavku da se rađamo sa zametkom dobra i zla, onda i ljubavi i mržnje. Gotovo da je komplikovanije pričati o ljubavi nego o mržnji jer nam je nekako, izgleda, bliža.

l Antisemitizam je, između ostalog, ako ne i samo to – mržnja. - Antisemitizam u genetskom kodu… to baš neće biti. Jako je

važan, ali to sada ne smem da preteram kao psihoterapeut, uti-caj prenatalnog doba. Ispitivanja su potvrdila da fetus sve pamti. To je fascinantno, smatraju čak da su dokazali ćelijsko pamćenje. Ne treba nervni sistem, zamislite to! Ko voli spiritualnost, kao što

je ja volim, može da kaže: “Pa tu je duša negde! U svakoj ćeliji, kako bi to inače bilo?“ A mi smo učili da bez centralnog nervnog sistema nema pamćenja, pa je po tome ispalo da svi pamte tek od treće godine kada se on formira. Nije tačno, već se i onda znalo da ima primera da se pamti i od druge godine. Duboka hipnoza, ko-jom se ja nisam bavio, navodno, može da izvede pamćenje iz prve godine. Prenatalna psihologija kaže da nesvesno pamćenje ide iz prenatalnog doba. Pa, ako je loše prenatalno doba bilo… Mi smo davno već izgubili u psihijatriji razliku između normalnog i bole-snog. Kada sam bio mlad psihijatar to se donekle znalo, pa se mo-glo reći kada se prelazi granica između normalnog, abnormalnog i patološkog. Te granice nema više. Sjajna Marija Montesori, ne mnogo religiozna Italijanka, napisala je odličnu knjigu “Upijajući um”. Ona kaže da je do druge – treće godine dete upijajući um, posle sve manje jer se razvijaju i kognitivne sposobnosti, pa se onda i sumnja, pa počinje dualizam… Antisemiti prvo nose rđavo prenatalno, pa loše rano detinjstvo, a onda, naravno, tu je i uti-caj sredine. To je sada taj čuveni uticaj sredine, milje. Ako je po-rodica već bila antisemitski raspoložena… Dakle, prenosi se, ali se prenosi socijalno - plus rđavo detinjstvo. Konačno i u takvoj anti-semitskoj porodici je neko koji se “lepo” razvijao. Mislim ne mora to biti samo antisemitska porodica, može biti mrziteljska porod-ica, rasistička, onda može biti šovinistička, kako da ne, sad ja to proširujem… Srbin mrzi Hrvata, Hrvat mrzi Srbina i to se preno-si, naravno ne nasleđem gena.

l Mržnja prema Jevrejima mu, znači, dođe kao “kulturno” nasleđe…

- Da, tačno! Dete to sluša od ranih dana u kući, prima, upija, pa kada pita zašto su Jevreji krivi za sve, onda mu roditelji, “in-teligentni”, antisemiti, to “objasne”. Tako da je to najčešće razlog, ali mržnja, to vam je pravo pitanje, ona je kriva za razne vrste fa-natizama. Uveren sam da svaki čovek nosi u sebi klicu fanatičnog, koja se može razviti pod uticajem rđave genetike, prenatalnog doba, rđavih roditelja…

l Ako se klica razvije…- Ako se klica razvije čovek postaje fanatik u bilo kojoj oblas-

ti. Pa, gledajte sekte. Sekte su za mene kao hrišćanina, opomene i “žalac u meso”, kako je rekao apostol Pavle. One opominju na mlakost hrišćanstva, malo mu podignu tenziju pa onda hrišćani brinu više. Nisam nikada mnogo napadao sektaše, mada ih ima

INTERVJU: VLADETA JEROTIĆ

U klinču smo iz kojeg ne možemo

Jevrejin da bude ravnodušan prema hrišćanima – bože sačuvaj!

Bogami ni hrišćani prema Jevrejima nisu ravnodušni

ADAR II/NISAN 5771.

8Jevrejski

PregledJevrejskiPregled

www.savezscg.org

i vrlo loših, kucaju na vrata i šta sve ne rade… nećemo ih imenovati, naravno i ona besmislica drugih sektaša koji daju prognoze kada će biti kraj sveta, Apokalipsa?! Sve te ludosti dolaze iz nekog fanatičnog jezgra kod ljudi. Prema tome i antisemi-tizam nosi u sebi fanatično, a nesreća je što se preno-si sa generacije na generaciju i što traje dugo. Ali tu mržnju ipak moram da proširim da ne ispadne da je samo antisemitska. Da, antisemitizam traje 2000 godina i prirodno je da Jevreji pitaju zašto. Ali to je nešto što postoji i kod drugih. Bila bi jako zanimljiva komparativna psihologija, sociologija, kulturologija. Kako je u Aziji, kako je u Indiji?

l U Japanu, recimo, ima antisemitizma iako nema Jevreja…- Mrzilačko u čoveku mora negde da se projektuje, to je bitno.

To je onaj čuveni Frojdov patološki mehanizam odbrane. Malo je preterao, jer je to skoro prirodan mehanizam, a ne samo odbra-na. To zlo u nama traži da se u nama očisti. Zato su i hrišćanski i jevrejski svetitelji značajni, da ih sada ne pominjem imenima. Martin Buber, veoma ga cenim i ne samo ja, govorio je da je odnos Ja – Ti bitan. Čovek ne može da prizna da je zlo u njemu. Ne, ono je u drugome! Tu počinje sve. Kod deteta, ono je u majci ili ocu, pa onda malo kasnije u učitelju, profesoru, pa onda u susedu…

l Čovek - jadno, slabo i nesrećno biće, uvek mu je neko kriv?- To je bitno, zato mu i treba nešto iznad njega da ga neka-

ko, ne samo uteši nego i da mu da neku veru. Tri sestre: Vera, Nada i Ljubav, to je beskrajno lepo, mora da ima i kod Jevreja nešto slično. Vera, Nada, Ljubav, majka im je Sofija, mudrost. Ne možete bez toga! Dakle, ne čistim u sebi zlo niti mu u sebi tražim uzrok. Ono je u susedu, taj sused je neko u selu, to su Hrvati za Srbe, to su Srbi za Hrvate, što je sasvim dovoljno. Šta će nam još i antisemitizam? Ja sam rođen u Beogradu, otac i deda takođe. Svi smo, koliko znamo, mada se to nikada do kraja ne zna, Srbi. Otac se družio sa jednim jevrejskim trgovcem igračaka, i porodično smo išli jedni kod drugih, oni su nam dolazili na slavu i mi smo išli kod njih na jevrejske praznike. Ni traga antisemitizma nije bilo u našoj porodici, nikada od oca nisam čuo ništa loše o Jevrejima. Ni posle rata ja to nisam video kod Srba. Ali neko mora biti kriv. E, da, žrtveni jarac, to je opet Stari zavet, pa se posle malo ublažilo u hrišćanstvu – žrtveno jagnje. Svi, dakle, gresi na jarca, a jarac u pustinju gde ga divlje zveri rastrgnu. Gotovo, rašćišćen greh! Naravno, posle nekog vremena, ponovo jer se gresi ponavljaju.

l Intelektualci to sve znaju, pa da li je onda intelektualac anti-semita - intelektualac podlac?

- Intelektualci precenju intelektualce. Francuski sociolog Brije, pre mnogo godina napisao je knjigu “Izdaja intelektualaca”. On govori uglavnom o Francuskoj, ali se to što kaže može prošititi i na Evropu. Pitanje vaše je na mestu, ali ko je uopšte intelektualac, pogotovo danas. Vladika Nikolaj, znam da ne volite mnogo da se on pominje, kaže da je obrazovan onaj koji ima obraza. To je do-bro, kratko i jasno. Naveo je čobanicu u planini, koja ima obra-za za razliku od “obrazovanog” koji ga nema. Tu škole ništa ne vrede. Ako je neko u osnovi podlac, ne može drukčije. A zašto će biti antisemita, a ne, na primer, srpski ili hrvatski šovinista… eto to mi je zanimljivo, zašto jedno, a ne drugo? Šovinisti ne moraju biti antisemiti

l Dobro, šovinizam je nešto drugo, mogu i Jevreji biti šovinisti...

- Mogu, naravno, imate u Izraelu Jevreja koji hoće da se Arapi iščiste iz cele te oblasti. Naravno ima i Arapa, takođe fanatičnih, koji hoće da Izraelce bace u more da ih nema više. Ima takvih fanati-ka na obe strane i to nije šala. Trebalo bi očekivati, valjda, od obrazovanih, takozvanih intelektualaca, srpskih i ne samo srpskih da to ne budu. Bila bi za-

nimljiva anketa među antisemitima da se ustanovi da li ih je više obrazovanih ili neobrazovanih. Još bi se možda pokazalo da su takozvani intelektualci veći antisemiti od neobrazovanih ljudi, jer ovi drugi “ne znaju”.

l U čemu bi bio izvor hrišćanskog antisemitizma ako ne u hrišćanstvu? Da li je hrišćanstvo po sebi antisemitsko? Ono, istina naveliko propoveda čovekoljublje, ali u praksi…

- To je pravo pitanje, naravno i ova druga su bila dobra. Hristos je od početka bio “kamen spoti-

canja”. Ipak, da li je bilo antisemitizma pre hrišćanstva? Mislim da jeste, ali ne ovakvog kakvo je nastalo posle, nego u smislu da uvek neko mora biti kriv. To su evo sada Srbi, valjda neće biti stalno. U manjim mestima su pojedinci krivi, u malo većim je režim kriv – kada budemo mi na vlasti sve će biti bolje. Ja za sebe mislim da sam hrišćanin, ali imam običaj da pomenem Sjerena Kjerkegora, velikog danskog filosofa, religioznog, koji je rekao: “Postojao je uvek samo jedan hrišćanin, to je bio Isus Hristos”. Naravno da Hristos mora biti za Jevreje stalna neka mora. Hristos je za hrišćane mesija! To nijedan hrišćanin ne sumnja. Svi narodi čekaju mesiju, ne samo Jevreji. To je, vidite, ogromna potreba za pravdom u čoveku uopšte, kod Jevreja naročito. Zašto kod Jevreja naročito – zato što je bilo nepravde, naravno. Razume se ne u vreme zajedničkog carstva Izraela i Judeje, Davida, Solomona – to je bilo veliko vreme, nego kada je carstvo podeljeno, od vre-mena Rimljana. Dobro, nisu bili blagi ni Rimljani, veliko Rimsko carstvo, šale nema. Jevreji neće da se klanjaju bogovima, a osta-li pokoreni narodi hoće. Ha, čuvena adaptacija, čuveni kompro-misi i oportunizam. Jevreji to neće, što ističu i hrišćani. I onda, naravno, proganjanja. Dobro, među Jevrejima je uvek bilo farise-ja i sedukeja i buntovnika. Hristos došao, a pravdu svi čekaju i dalje. Hinduisti čekaju novog Krišnu, budisti nekog posledn-jeg Bodisatvu, koji će doneti pravdu na zemlji. Islam, naravno, poslednjeg imama, mahdiju. Hristos je “kamen spoticanja”; tu je i počelo ono najgore, da su Jevreji ubili Hrista. Žak Paterno, inženjer, Švajcarac, objavio je 2000. knjigu “Ko je ubio Isusa?”. On tvrdi da ga nisu ubili Jevreji nego Rimljani. To ubistvo se u svakom slučaju ne može preneti na ceo jevrejski narod, nikako! Razume se da je bilo straha kod fariseja da će biti bune. Jevreji, ipak, očekuju od Hrista da ih oslobodi Rimljana. To je bitno i to je onda velika zabluda od početka. Jevreji s pravom očekuju da će do oslobođenja doći kada se pojavi mesija. Hristos je činio čuda, ali činili su ih i drugi. Kada je ulazio u Jerusalim orilo se: “Osana, osana!” (Spasi nas! p. a.), a posle dan dva: “Raspni ga, raspni ga!” To je jako zanimljivo, ali ne možemo to prenosi-ti na ceo narod… Naravno, čuveno je ono u Jevanjđelju, da li Matejevom: “Na vas i vašu decu da padne prokletstvo!” To je meni strašno! Da li je to tako rečeno ili nije – ne znam, ali ne valja. To je početak antisemitizma. Jevreji ubili Isusa! Ne možeš prenosi-ti to što je grupa Jevreja vikala: “Raspni ga, raspni!” da bi oslo-bodili Varavu. Varava je bio ustanički vođa, on je vodio ustanak protiv Rimljana, a Jevreji hoće da se oslobode Rimljana, pa ako Hristos to ne može… A nije ni došao da oslobodi! To je sada bitno u hrišćanstvu - nema carstva Božijeg na zemlji.

l Bogoubistvo. Kako može neko da ubije Boga, ako to sam Bog ne dopusti?

- Pazite, Hristos je bogočovek. To je jako teško za razumevanje. Halkidonski sabor 451. godine doneo je odluku da je Hristos bogočovek, da on nosi u sebi bezgrešnog čoveka i Boga. To je ostalo jako zagonetno, ali tako je kao dogma. Nije samo Bog nego i čovek! Bog ga šalje da proživi sve moguće patnje koje čovek ima. Pravednik strada – to je arhetip. Ko je pravednik, to se ja uvek pi-tam. Posle je kao dogma došla sveta trojica: Bog

INTERVJU: VLADETA JEROTIĆVladika Nikolaj

ima antisemitskih mesta u spisima,

ali ne tvrdim da je do kraja bio antisemita

Staljin је bio paranoik. Neću da

ga poredim sa Hitlerom, ali ne zna

se ko je bio luđi

april 2011.

9Jevrejski

PregledJevrejskiPregled

otac, Bog sin i Bog sveti duh. Komplikovano za razumevanje. Sva tri jednaka, a opet – nisu isti. Naravno, ne može Bog da se ubi-je. Ja stalno govorim: “Ljudi, Jevreji slušaju 2000 godina od nas hrišćana da su bogoubice.” Grooozno! Ako nekoga proglašavaš bogoubicom 2000 godina, pa taj neko ili će nestati potpuno ili ojačati. Bilo je pametnih ljudi i religioznih hrišćana koji su smatra-li da treba asimilovati Jevreje. U Nemačkoj je, na primer, dobrim delom bila asimilacija. Slučaj čuvenog Arnolda Šenberga, protes-tanta, za koga Hitler otkriva u trećoj generaciji da je Jevrejin, kao i mnogi drugi. Nemački Jevreji bili su asimilovani u velikom ger-manskom narodu i nisu obraćali pažnju na svoje poreklo.

l Ali to ih nije spasilo…- Hitler, za nas psihijatre, lud! Čista rasa germanska. Čista

rasa je glupost! Ali da se vratim na prethodno; ako narod zoveš bogoubicom, on mora da ojača, ako neće da nestane. Ima jedna veoma opasna misao, a to sam čuo i od Jevreja, koja kaže: “Mi moramo stalno biti draženi, podsticani”. Moraju, znači, postojati antisemiti da bi Jevreji bili snažni, jaki, solidarni i trajni. Ovo trajno, ne mogu da ne kažem, a da li ćete to uneti u naš razgovor ili nećete, na Vama je… Zamislite šta kaže apostol Pavle u Poslanici Rimljanima, 11. glava: “Slepilo Izrailju pade u deo dok neznabožaca ne uđe koliko treba” Dakle, Izrael je mio Bogu i dalje. Sigurno je opas-no reći da Jevreji stalno treba da imaju neke antisemite da bi jačali.

l Još će ispasti da su antisemiti naši prijatelji - na duge staze. A mi, eto, živeli u “zabludi”!

- Ali, Ben Gurion je rekao: “Izrael leži na buretu baruta i svaki Jevrejin u Izraelu toga mora biti svestan.” I sada se, naravno, to opet zloupotrebljava, pa se kaže: “A – ha, pa ako te niko ne izazi-va ti ćeš sam naći one koji će te izazivati”. Ima nešto u tome, svakako, ali je meni kao hrišćaninu važno da će Jevreji biti trajni. To kaže i Lav Tolstoj. Dostojevski nije trpeo Jevreje i to mi je baš tužno jer sam “odrastao” na Dostojevskom. Ne znam zašto, možda mu se neko od Jevreja zamerio, a kada vam se neko zameri onda to ostaje trajno u čoveku.

l Kada vam se zameri neki Englez vi ne mrzite sve Engleze nego njega, a kada vam se zameri Jevrejin – mrzite sve Jevreje. Tako rezonuju antisemiti.

- Postoji psihopatološka potreba u čoveku da se ono jedno proširi.

l Moraju li hrišćani automatski da budu antisemi-ti?

- Nikako, naprotiv! Hrišćanin nikada ne sme biti antisemit. To kaže ateista Žan Pol Sartr, koji je napisao dobru knjigu o antisemitizmu, to kaže Nikolaj Berđajev, filosof, istina, ne teolog, ali svaka-ko hrišćanski religiozan, iako je pre toga bio mark-sista. On je napisao knjigu o antisemitizmu i mi smo je predstavili pre više godina u sred naše crkve. Berđajev kaže: “Hrišćani nikako ne smeju biti anti-semiti!” Jevreji će biti i dalje jaki i solidarni, oni mora-ju biti jaki, ali varatimo se na Ben Guriona; moramo svi biti podsticani da nešto ozbiljno radimo, to važi za svakoga. Znate šta kaže blaženi Avgustin, koji je umro 430. godine: “Kada ne bi bilo jeresi, Crkva bi se uspav-ala na Bibliji kao na jastuku!” Potrebno je da nas neko budi. Jevreji, da li bi se i oni uspavali ako ne bi bilo nečega što ih stalno bode – to ne znam. Ali suviše je to sve bolno.

Šest miliona mrtvih, suviše bolno! Međutim, ljudi kažu, ja to ne komentarišem, da su Jevreji jači posle te tragedije.

l Verski fundamentalizam traži vraćanje izvornim religijskim vrednostima. Jedna od njih je čovekoljublje. Ipak, u fundamen-talizmu mržnje koliko hoćete. Nije li verski fundamentalizam samo paravan za postizanje političkih ciljeva?

- Takav vam je čovek. On nosi u sebi fanatično jezgro. Razlikujem patriotizam, nacionalizam i šovinizam. To nikako ne mogu biti iste stvari. Srbin hrišćanin je patriota. Voli svoju zem-lju, poznaje njenu istoriju. Biti nacionalista je već malo opasnije, što ne znači da nema umerenih nacionalista. Ali pre će nacionalis-ta skliznuti u šovinistu, nego što će se vratiti u patriotu. To je ra-

zlika. Fundamentalisti su više manje, neka je to i preterano s moje strane, svi isti. U njima

je neka karakterna devijacija, tako da se politički ne razlikuju mnogo od verskih. To važi i za anti-Semite, jer su i oni funda-mentalisti na svoj način, ali i kod Jevreja ima fundamentalista. Vidite li koliko je

to ljudski! I gde je Bog u svemu tome, ali postoji Deus absconditus – skrive-

ni Bog. Sigurno znate ono: “Ja sam ti rekao šta treba da radiš, rekao

sam Mojsiju.” Deset Božijih zapovesti Božjih su za sva

vremena. Dolazi Hristos, koji daje teške zadatke. Pitaju ga apostoli: “Koliko puta da opraštamo, da li do sedam puta?” Hristos kaže: “Sedam puta se-damdeset”. To znači stal-no opraštanje. Pa to je neprirodno! U TV emisiji “Agape”, u kojoj smo gos-tovali vladika Porfirije i ja, rekao sam: “Hrišćanstvo je neprirodna religija”.

Voditelj razrogačio oči, pa pita Porfirija, a ovaj reče: “Ne samo da je neprirod-na nego je i nelogična, jer je natprirodna!”

l Postoji mišljenje u Jevreja, naravno, da je Stari zavet toliko ljudski da se vidi da ga je pisao Bog, dok je Novi zavet to-liko božanstven da se vidi da ga je pisao čovek. - Jeste, u Starom zavetu

sve je prirodno, a ipak je Bog tu, Jahve, mada je pitanje ko je Jahve, da li je isto što i Sveta Trojica – nije. Hristos? Jahve

je, naravno, Bog, ali posle Hrista za nas je Jahve već pod znakom pitanja. Da li je Bog ili je vrhunsko mnogobožačko božanstvo? Pa je značajno bilo reći: “Ja sam Bog, svejedno što sam gnevan, svejedno što sam ljubomoran!” – imate i to u Starom zavetu. Jevrejski

proroci su sjajni, hrišćani ih priznaju sve redom, opom-injali su Jevreje neprekid-

U klinču smo iz kojeg ne možemoADAR II/NISAN 5771.

10Jevrejski

PregledJevrejskiPregled

www.savezscg.org

no. Čovek je u osnovi mnogobožačko biće, hoće mnogo bogova. Ne daju to proroci. Jevreji začas skliznu, nema više jednog boga, opet idol. Mojsije razbija Tablice… To je ljudski, nevažno da li su Jevreji, Srbi, Nemci… to je ljudski.

l Po hrišćanima, Jevreji bi, ako misle da budu istinski vernici, trebalo da prigrle hrišćanstvo. Zameraju im tu tvrdoglavost. Da li je ona uzrok antisemitizma?

- Naravno da je tako. Hrišćani već 2000 godina smatraju da Jevreji treba da postanu hrišćani. A to nalaze i kod apostola Pavla: “Oni su Jevreji, sada neprijatelji vas radi jer ste svi neznabošci i varvari, a prevode vas preko Mojsija”, to je, naravno, Stari za-vet. Jer, pazite, Isus je rekao da nije došao da ukine Stari za-vet nego da ga ispuni. To je jako važno. On, Jevrejin, ne odriče nikako Stari zavet. Hrišćani misle da Jevreji treba da pređu u hrišćanstvo. To bi trebalo po apostolu Pavlu, ali na “kraju vre-mena”. Vladika Nikolaj Velimirović to ponavlja na jednom mes-tu u njegovim spisima, da će “na kraju” Jevreji postati hrišćani, drugi neće. Jedan bogomoljac mi reče – to su Hazari; Hazari su od Jevreja uzeli jevrejsku religiju. Po nekim istraživačima Hazari su zauvek iščezli, nema ih više. Druga varijanta je da nisu iščezli, nego da se Jevreji dele na one izvorne Jevreje, prave, i na Hazare. Pitam tog školovanog bogomoljca, da li je to vladika Nikolaj re-kao, a on kaže: “Pa, nije, ali je rekao da će jedan deo Jevreja, nije rekao da će svi, postati hrišćani.” Većina hrišćana to i kažu, ali ne možemo istoriju znati unapred. Mi nemamo Božju promisao u našoj glavi. Da li će tako biti… Sve se završava Apokalipsom, ali i to nije ništa neobično. To piše u Jovanovom “Otkrovenju”. Isus Hristos je to, takođe, rekao, a zaista, jednom i mora doći kraj. E sad, taj Sudnji dan i drugi dolazak Hristov je vrlo komp-likovan. Ta Apokalipsa je unela toliko zabune među hrišćane. Mnogi ne znaju, prva dva-tri veka, neki hrišćanski svetitelji nisu priznali Jovanovo “Otkrovenje”. Antihrist? Sad još i Antihrist tre-ba da bude Jevrejin! To je strašno kod hrišćana, ne svih, daleko od toga. Poslednji Antihrist biće Jevrejin. Ne znam da kažem gde to piše, ali to uverenje je prilično rasprostranjeno, uglavnom kod neškolovanih antisemita.

l “Budući da ste ubili Isusa… nema više povratka, nema oproštaja niti iskupljenja” kaže Jovan Zlatousti, pa još doda-je da je sinagoga bordel, razbojnički brlog, da nijedan Jevrejin ne poštuje Boga, da Jevreji žive samo za svoje stomake i, konačno, da u besramnosti nadmašuju čak svinje i koze. Papa je oslobodio sve Jevreje krivice za razapinjanje Hrista. Da li je priča o bogoubistvu u stvari zloupotreba Hristovog imena?

- Naravno da je reč o zloupotrebi Hristovog imena! Ne može nikako drukčije biti! Svetitelji hrišćanski nisu svi govorili kao što je govorio Jovan Zlatousti. Taman posla!

l Od kada čitate “Jevrejski pregled”?- Već nekoliko godina.

l Posle Kjerkegora, Hajdegera i ostalih “teškaša”, stručne litera-ture, stižete i “Jevrejski pregled” da čitate.

- Pa zato što me Jevreji zanimaju. Zanimaju me kao hrišćanina, kao što i Jevreje zanimaju hrišćani, hteli ne hteli. Vidite, to je neki zagrljaj, neki klinč bokserski iz kojeg se ne može. Stvarno sam uveren u to. Jevrejin da bude ravnodušan prema hrišćanima – bože sačuvaj! Bogami ni hrišćani prema Jevrejima nisu ravnodušni; valjda bi se našao neko neutralan, ne moramo ga nazvati ravnodušnim. Da delimo sve hriščane na judeofile i anti-Semite - to ne ide, mora da bude i neutralnih. U mom razredu u Osnovnoj školi “Kralja Petra prvog”, i sada se zove tako, polov-ina đaka bili su Jevreji sa Dorćola sve do Saborne crkve, a ja sam do te crkve rođen. Svi su stradali. Lepo smo se družili! U gim-naziji, začudo, u mom razredu bila su samo dvojica Jevreja. Bora

Jakovljević, imao je prelepe sestre koje su mu na odmoru donosile užinu (Jevrejke su ili lepe ili ružne, to sam video i u Izraelu) i Aleksandar Kronštajn, čiji je otac vodio bioskop “Koloseum”. On je prezime Kronštajn pred rat pretvorio u Koren, valjda se plašio. Dakle, zanimaju me Jevreji kao strastan narod. I Srbi isto ima-ju strasti, naravno, na svoj način. Veza Jevreja i Srba… Vladika Nikolaj je voleo da poredi da su stradali i jedan i drugi narod. To je u dobrom smislu reči uporedio, ali bolje što me niste pitali ništa ni o Nediću ni o vladiki Nikolaju…

l Evo, pitam – Nedić i Jevreji?- Nedić je mnogo uradio za Srbe za vreme nemačke okupacije,

ali naravno, rđavo je bilo za Jevreje. Šta je on mogao da uradi za njih, možda je nešto i mogao, ali strašno je da je prvo ovde počelo korenito istrebljenje Jevreja i to kod Srba koji uopšte nisu bili anti-semiti. Pre Drugog svetskog rata Milan Nedić nije bio nikakav an-tisemit, koliko znam.

l “Pokoljenja djela sude”. Bog je dao čoveku apsolutnu slobodu izbora. Nedić nije morao da izabere da bude na tom položaju na kojem je bio.

- Nije, ali neko je morao. Hitler je, navodno, rekao: “Izaberite nekog za predsednika, koga hoćete” - navodno je to sačuvano u nemačkoj arhivi. “Ako to ne budu Srbi hteli, Mađari dolaze do Beograda, ustaše dolaze do Beograda, Bugari takođe, a Beograd se iseljava i naseljava Germanima.” Naravno, tu priču treba prov-eriti. Ja sam je čuo sa više strana i deluje mi kao verovatna. Hitler je ionako bio besan na Srbe. Kažu da je od besa skakao kao ma-jmun kada je čuo za puč.

l Zašto kažete da je dobro što vas nisam pitao ništa o vladiki Nikolaju?

- Zato što je to jako osetljiva tema. Vladika Nikolaj na jed-nom mestu ponavlja reči apostola Pavla da će jedan deo Jevreja preći u hrišćanstvo. A onda sam na drugom mestu našao da je Vladika, koji je pre Prvog svetskog rata bio u Evropi, kazao: “U Evropi opada želja za rađanjem. Majke otrovom uništavaju začetu decu. Roditelji se ne brinu o deci dovoljno, deca ne vole roditelje, osim jevrejske porodice koja je ostala dosledna, čvrsta i ima decu i brine o tome”. Tako da ne možemo do kraja ići sa antisemitiz-mom vladike Nikolaja. Ima antisemitskih mesta, to govora nema. Đorđe Janić, jedan naš zanimljivi krnjiževni kritičar, pisao je dosta davno o antisemitizmu vladike Nikolaja. On piše: “Do boljševičke revolucije Vladika nije bio antisemita nikako.” E, boljševička revo-lucija! Jevreji su je, navodno, dobrim delom pokrenuli… Lenjin, to sam čuo od Enrika Josifa, bio je Rus, Mongol i četvrtinom Jevrejin. Drugi revolucionari, dobrim delom Jevreji, oni što ih je pobio Staljin, grozan je to čovek bio. Neću da ga poredim sa Hitlerom, ali ne zna se ko je bio luđi. Po psihijatrima, Staljin. Hitler je bio histerični psihopata, kažu oni koji su se bavili njime, dok je Staljin bio paranoik. Paranoja je gora od histerične psihopatije; para-noik je sve gori što je stariji. Staljin Jevreje nije mogao da smisli, a sa njima je podigao revoluciju! Trocki, Berija, Jagoda, svi redom Jevreji. Trocki, najinteligentniji među jevrejskim revolucionarima, rekao je nešto - sada ćete se smejati - duboko hrišćanski. Govorio je o permanentnoj revoluciji. Sjajno, pa to je “bure baruta” Bena Guriona! Ako se uspavaš, ako si mlak ništa od tebe biti neće. Stara Jevrejska izreka kaže: “Ako ne postaneš bolji, postaćeš gori”. Divno, to kažu i savremeni psihoterapeuti. I još jedna Jevrejska iz-reka: “Voli me malo, ali dugo!”. Tako da vladika Nikolaj ima an-tisemitskih mesta u spisima, ali ne tvrdim da je do kraja bio an-tisemita. Ono što je pisao “Kroz tamnički prozor” vrlo je čudno. Neki, neću da ih imenujem, kažu da je on to pisao da bi ostao živ, jer su Nemci to čitali. Zašto da bude mučenik, nema potrebe, želeo je da živi. To je jedna moguća varijanta – pisao da bi ostao živ… Doooobro, ispričasmo se, imate dovoljno materijala!

INTERVJU: VLADETA JEROTIĆ

U klinču smo iz kojeg ne možemo

april 2011.

11Jevrejski

PregledJevrejskiPregled

ANTISEMITIZAM:Srpsko-jevrejski odnosi

Sve dok se istorija bude zasnivala na cirkuskim predstavama u raznim TV emisijama, kreveljenju i budalaštinama, a ne na znanju i relevantnim istorijskim činjenicama,

imaćemo i antisemitske ispade pojedinaca – kaže se u članku ovog beogradskog dnevnika koji u celini prenosimo

Piše: Vlada Arsić

„Dragi gospodine Albala... Želim da vašoj jevrejskoj braći izrazite sim-patije srpske Vlade i naroda za pon-ovno vaskrsenje jevrejske države u Palestini, čime će oni ponovo zauze-ti istaknuto mesto u društvu naroda shodno njihovim mnogobrojnim spo-sobnostima i njihovom nesumnjivom pravu. Uveren sam da će ostvarenje njihovih prava biti od koristi ne samo njihovim interesima, već i celokup-nom čovečanstvu. Vama je poznato, dragi naš doktore Albala, da ne pos-toji narod u svetu koji ovaj plan više simpatiše od srpskog naroda...”

Ovo je samo početak pisma Milenka Vesnića, šefa Srpske ratne misije u SAD i ambasadora kralja Petra u Vašingtonu, upućenog doktoru Davidu Albali, ka-petanu srpske vojske i dobitniku jednog od najvećeg srpskih odlikovanja za hra-brost u borbi protiv stranog zavojevača. Napisano je 27. decembra 1917. godine, samo mesec dana nakon objavljivan-ja britanskog plana da se na području Palestine obnovi nekadašnja jevrejs-ka država. Dokument, do koga smo došli zahvaljujući istoričaru Miodragu Jankoviću, zapravo predstavlja prvi akt jedne države o priznanju Izraela, koji će zvanično biti osnovan tek tri decenije kasnije. - O ovom dokumentu se veoma malo znalo tokom jugoslovenskih posleratnih godina, samim tim što je to bio prav-ni akt jedne male Srbije, čija je Vlada, u tom trenutku, i sama bila u rasejanju - kaže Janković. - I to dovoljno govori o dugogodišnjem prijateljstvu dva naroda koje nijedan antisemitski ispad, izgovo-ren u nekom bezveznom rijaliti šouu ili na ulici, ne može da naruši. Posle antisemitskih izjava Maje Nikolić i Miloša Bojanića, izgovorenih u TV ri-jalitiju „Dvor“, ispisivanja grafita sa porukama mržnje na ulicama srpskih

gradova i čestih stereotipa o navodnoj odgovornosti Jevreja za NATO bom-bardovanje Srbije krajem prošlog veka, postavlja se pitanje šta uopšte znamo o narodu koji na prostorima Balkana živi već nekoliko vekova. Da li naše odnose opterećuje breme nasleđa, da li smo se i

oko čega sporili u prošlosti ili se, može biti, olako i bez argumenata povodimo za predrasudama koje nam dolaze iz sveta?

Iako su različiti po mnogo čemu - veri, kulturi, mentalitetu i običajima - Srbe i Jevreje spaja viševekovna istorija, zajednički život na ovim prostorima, pa čak i slična sudbina, koja poput večnog usuda prati sve porobljene ili prognane narode. Kao retko ko u ljudskoj civili-zaciji, pripadnici Mojsijevog plemena su optuživani za sva zla ovog sveta, pa su zbog toga neretko i proganjani, an-atemisani i biološki uništavani. Jevreji se okrivljuju za izdaju i smrt Hrista (samim tim moraju i da „plate“), optužuju se da vladaju svetom, da su izmislili komunizam, da u svojim kultovima ubijaju decu... Ovakve i slične kvalifikacije poslužile su raznim ideološkim i nacionalističkim pokreti-ma da se tokom istorije svom silinom obruše na ovaj narod koji je sredinom prošlog veka došao i na rub biološkog opstanka. - Plaćamo danak stereotipima - kaže za Pressmagazin beogradski rabin Isak Asijel. - Toga je bilo tokom čitave istori-je, a ima ga i danas. Kada neko kaže da su nas bombardovali Jevreji, misleći pri tom na Olbrajtovu, Kušnera, Holbruka ili nekog drugog pojedinca, zaboravlja da je Srbiju napalo 19 država i da među njima nije bilo Izraela! Isto tako, treba li podsećati da Izrael nije priznao Kosovo, iako se često može čuti da je najverni-ji sledbenik američkih interesa. O tome se retko ili sporadično govori u našoj javnosti. S druge strane, svaki pojedi-nac u bilo čijoj vladi, bez obzira na ver-sku ili nacionalnu pripadnost, radi u in-teresu te države, a ne u interesu nekog svetskog jevrejskog lobija. Različiti su i veoma složeni razlozi za pojavu antisemitizma. Verovatno da se uzroci kriju u zlonamernom tumačenju Novog zaveta, po kome su oni isključivi

DRUGI PIŠU:

PRESS, 20. MART 2011.

Milenko Vesnić, šef Srpske ratne misije u SAD i ambasador kralja

Petra u Vašingtonu: “Dragi naš doktore Albala, ne postoji narod u svetu koji ovaj plan više simpatiše od

srpskog naroda...”

ADAR II/NISAN 5771.

www.savezscg.org

12Jevrejski

PregledJevrejskiPregled

krivci za pogubljenje Hrista, ali, možda, i u samoj unutrašnjoj organizaciji njiho-vog društva. Iako su živeli na različitim mestima, svuda su imali zajednice u koje pristup nisu imali pripadnici drugih naroda i koncesija.

Bez obzira na to o kakvim je uzroci-ma reč, činjenica je da su tokom cele isto-rije bili izloženi mržnji, što je kulminiralo u dva navrata. Prvi put je to bilo u Španiji u vreme inkvizicije, kada je dobar deo Jevreja utočište našao u prekookean-skom naseljavaju Amerike, ali i u drugim područjima sveta. Drugi, najkrvaviji prog-on, dogodio se sredinom prošlog veka, kada je u koncentracionim logorima širom okupirane Evrope ubijeno više od šest miliona Jevreja.

Iako na području Balkana obi-tavaju vekovima, Srbi i Jevreji nika-da nisu bili u sukobu. Zajedno su, štaviše, delili sudbinu porobljenih naroda, međusobno se dopunjujući i prožimajući. Istini za volju, sve do početka 19. veka i stvaranja moderne Srbije, među njima nije ni bilo poseb-nih dodira. Kao porobljena turska „raja“, Srbi su mahom živeli u selima i nepristupačnim gorskim vrletima, dok su male zajednice Jevreja, geografski podeljenih na Sefarde (pleme prognano sa Pirinejskog poluostrva) i Aškenaze (koji potiču sa područja srednje i istočne Evrope), pretežno živele na gradskom području. Do prvih kontakata dolazi tek sa podizanjem Karađorđevog ustanka, tokom prve decenije 19. veka.

- Već za vreme Prvog srpskog ustan-ka, Jevreji su u Beogradu sarađivali sa Srbima i učestvovali u vojnoj i političkoj akciji ustanika - kaže rabin Asijel. - Jevrejske zanatlije su lile tanad, vijale fišeke za veliku srpsku ofanzivu, radile municiju, a jedan broj njih je i aktiv-no učestvovao u srpskoj ofanzivi. Kod Sofije su otkrivena dva poljska Jevrejina koji su išli od Carigrada Karađorđu. Oni su prenosili pisma i učestvovali u orga-nizovanju narodnog pokreta u turskoj pozadini. Dobri odnosi su nastavljeni i kasnije, pod vladom kneza Miloša. Da bi zaštitio Jevreje od pristrasnosti lokal-

nih sudova, on je iz njihove nadležnosti izuzeo sve jevrejske sporove i privezao ih neposredno za svoju kancelariju. Istoričar Milan Koljanin reći će da su Jevreji u Kneževini, a potom i u Kraljevini Srbiji bili malobrojni, što je znatno limitiralo njihovu značajniju ulogu u društvenoj strukturi same države. Ipak, sačinjavali su znatan deo gradskog stanovništva, pre svega u Beogradu, gde su imali značajno mesto u poslovanju, pre svega u trgovini.

- Početkom 19. veka u Srbiji je živelo jedva hiljadu Jevreja, nešto manje nego što ih ima danas - kaže Koljanin. - Tokom duge vladavine kneza Miloša obnavljao se i život jevrejske zajednice, kada je obnovljen rad opštine i počela sa radom škola za jevrejsku decu. Njihov broj se postepeno povećavao tek posle sticanja autonomije Srbije hatišerifima iz 1830. i 1833. godine, a većina ih je živela i radila u Beogradu, gde su se pretežno bavili trgovinom i zanatstvom.

Istini za volju, ni srpska država nije ostala dužna, jer je među prvima podržala inicijativu da se stvori jevre-jska država. Lord Artur Džejms Balfur, britanski ministar inostranih poslova, uputio je 2. novembra 1917. godine pis-mo lordu Lajonelu Rotšildu „deklarac-iju simpatija za jevrejske cionističke aspiracije“. U njoj je britanska Vlada iznela da sa naklonošću gleda na st-varanje „narodnog doma za jevrejski narod“ u Palestini, što je među prvima na svetu podržala i Srbija. - Za razliku od same Balfurove de-klaracije, koja je izazivala brojne kon-troverze i nedoumice, stav Srbije je bio

eksplicitan - ističe Koljanin. - Pismo opunomoćenog ministra Vesnića je ob-javljeno u svim važnijim američkim novinama, iznoseći Srbiju na glas kao tolerantnu, širokogrudu i demokratsku zemlju, naročito u uticajnim jevrejs-kim krugovima. Podrška jevrejskim cionističkim ciljevima nastavljena je i kasnije, sve do 1939. godine, a zah-valnost samih Jevreja, između osta-log, ogledala se i u tome što je pored Artura Balfura, Tomaša Masarika, Alberta Ajnštajna i drugih zaslužnih ljudi, svoju maslinu u spomen-šumi u Palestini, 1930. godine, dobio i kralj Petar Prvi Oslobodilac, a posle atenta-ta u Marseju, 1934. godine, i njegov sin, kralj Aleksandar Karađorđević.

Prve manifestacije antisemitizma u Srbiji javljaju se, prema njegovim rečima, tokom vladavine kneza Aleksandra Karađorđevića i druge vladavine kneza Mihaila Obrenovića, pre svega kao iz-raz otpora srpske trgovačke i zanatske čaršije prema poslovnim konkurenti-ma, i određenog vida ksenofobičnosti većinskog agrarnog stanovništva. Već 1844. ograničava se poslovanje Jevrejima i posedovanje nekretnina van Beograda, pa su mnogi morali da se isele iz Beograda ili van zemlje. Sprečavano je i stalno nas-tanjivanje novopridošlih Jevreja u Srbiju, ali to ograničenje nije nikada strogo poštovano.

- Ne možemo govoriti o klasičnoj mržnji prema jednom narodu, već prvenstveno o poslovno-trgovačkim interesima koji se, kao i danas, često prepliću i suprotstavljaju - ističe Aleksandar Nećak, predsednik

ANTISEMITIZAM:

Priznanica za dobrotuJevrejski istorijski muzej dobio je 4. marta neobičan i vredan poklon. Reč

je o originalnom dokumentu koji, u stvari, predstavlja priznanicu i zahval-nicu Saveza jevrejskih opština Jugoslavije upućenu 16. septembra 1944. godine gospodinu Dragoljubu Raduloviću, gvožđarskom trgovcu iz Beograda, koji je darovao 50 000 dinara za pomoć nezbrinutim Jevrejima! Dokument svaka-ko ima arhivsku vrednost, ali ljudsku – još više. Ovo svedočanstvo ljudske do-brote i saosećajnosti jednog Srbina poklonila je unuka plemenitog Dragoljuba Radulovića Ivona Gregorić iz Beograda.

Rabin Isak Asiel: “Srbija je bila okupirana, porobljena zemlja, pa se o Srbima ne može suditi po delovanju jedne marionetske vlade”

april 2011.

13Jevrejski

PregledJevrejskiPregled

Saveza jevrejskih opština. - Do pot-pune normalizacije odnosa i dosled-nog poštovanja ljudskih prava Jevreja dolazi posle Berlinskog kongresa, 1878. godine, kada Srbija i definitivno stiče nezavisnost.

Posle sticanja nezavisnosti u Srbiji, antisemitski ispadi pojedinaca i napisi u štampi bili su relativno retki. Milan Koljanin ističe da su oni najčešće bili deo političke borbe i služili su diskvali-fikaciji protivnika.

- Srpska sredina imala je donekle različit stav prema Jevrejima koji su već generacijama živeli u Srbiji, među kojima su preovlađivali Sefardi, i pre-ma novodošlim, najčešće aškenaskim Jevrejima iz Austrougarske - kaže Koljanin. - Sa starosedelačkim Jevrejima se zajedno živelo generacijama, delilo se zlo i dobro, dok su novopridošli donosi-li novi duh, običaje i navike, strane ne samo Srbima, nego i samim sefardskim

Jevrejima, od kojih su se razlikovali i po jeziku i po običajima, mestu stanovanja i sahranjivanja.

U međuvremenu, Jevreji su dali pun doprinos borbi Srbije u oslobođenju od Otomanske imperije. Rabin Isak Asijel podseća da su, osim srpsko-turskog rata (1877-78), beogradski Jevreji aktiv-no učestvovali i u periodu srpskog na-cionalnog preporoda, od 1903. do 1912. godine, a i kasnije, tokom balkanskih i Prvog svetskog rata.

- Tokom balkanskih ratova i Prvog svetskog rata srpski Jevreji dali su srazmerno veliki doprinos oslobođenju i ujedinjenju podnoseći zajedno sa os-talima velike žrtve, na frontu i u njego-voj pozadini - kaže Koljanin. - Osim na bojištu i od zadobijenih rana i bolesti u bolnicama, neki od njih umrli su u aus-trougarskim logorima. Jevrejska hra-brost i stradanja u borbi za oslobođenje učvrstili su njihovu integrisanost i ugled u srpskoj sredini, o čemu svedoče i im-presivan spomenik na ulazu u Jevrejsko groblje u Beogradu i savremena publi-cistika. Srpski Jevreji delili su naglašeno nacionalno i patriotsko osećanje sa os-

talim stanovnicima Srbije.Položaj jevrejske zajednice u

Evropi, pa i u samoj Jugoslaviji, znat-no se pogoršao uoči nemačke agresije na Poljsku i izbijanja Drugog svetskog rata. Kroz našu zemlju je prolazilo na hiljade izbeglica iz zapadne Evrope, kojima su naše vlasti izdavale jugoslov-enske pasoše bez kojih, kao podanici „neprijateljskih zemalja“, nisu mogli da dobiju engleske vize za dalje puto-vanje. Proglašenjem politike neutral-nosti, 1939. godine, Jevreji se suočavaju sa mnogim ograničenjima i u Srbiji, a vreme pravog pogroma nastupilo je ok-upacijom Jugoslavije. Za četiri godine rata više od 86 odsto tadašnjih srpskih Jevreja „zbrisano je sa lica zemlje“.

- Prvi tragovi antisemitizma u Srbiji javljaju se uoči Drugog svetskog rata, kada se jevrejskoj deci zabranjuje upis u školu i kada su na delu brojna ograničenja za naš narod - podseća Aleksandar Nećak. - Pod vladavinom Milana Nedića došlo je do strahovitog pogroma našeg naroda, počev od otimanja imovine, pa sve do fizičkog uništenja. U delu javnosti se govori o generalu Nediću kao o „srp-skoj majci“, ali ja, iskreno, ni u to nisam uveren. Nikada se nije ustanovilo ko-liko je u danima okupacije spaseno Srba zahvaljujući njegovoj upravi, a koliko ih je doista stradalo. Sem toga, postoje do-kumenti za jasnim antisemitskim izjava-ma samog generala, izgovorenim u želji da se dodvori Trećem rajhu ili iz nekog drugog razloga. S te strane, Milan Nedić je za nas antisemita i neko ko je doprin-eo uništenju jevrejske zajednice u Srbiji. Međutim, kada je reč o srpskom narodu u celini, ne mogu reći da je bilo masovnog antisemitskog delovanja. Bilo je, doduše, sporadičnog potkazivanja Jevreja od strane Srba, ali su Srbi potkazivali i svoje sunarodnike nemačkim okupacionim vlastima da su Jevreji! Takvih „dojava“ je bilo toliko da je nemački Vermaht u jed-nom trenutku morao da se obrati javnosti i saopšti da više neće prihvatati anonimne dojave koje su, očigledno, bile motivisane ko zna kakvim neraščišćenim odnosima iz prošlosti.

S druge strane, podseća Nećak, samo dva dana nakon oslobođenja Beograda, 22. oktobra 1944. godine, na zgradi u ulici Kneginje Ljubice, postavljena je tabla sa natpisom “Savez jevrejskih veroispovednih opština Jugoslavije”. U zgradi su odmah organizovane bolnica, kuhinja i druge službe koje su pomagale postradalom stanovništvu.

- To dovoljno govori o našoj orga-nizovanosti, ali i o pravim osećanjima Srba prema našem narodu, jer su mas-ovno pružili pomoć i podršku u radu ove ustanove - kaže Nećak.

Beogradski rabin Isak Asijel kaže da je činjenica da je holokaust ostavio stra-hovite posledice po Jevreje širom sve-ta, ali da se stanje u okupiranoj Srbiji ipak ne može porediti sa onim što se dešavalo u Hrvatskoj.

- Srbija je bila okupirana, porobljena zemlja, pa se o Srbima ne može suditi po delovanju jedne marionetske vlade - uveren je Asijel. - Nasuprot tome, Hrvatska je proglašena nezavisnom državom, a ono što je činila tadašnja hrvatska vlast često je prevazilazilo i zločine koji su činili nemački nacisti. S tim se slaže i Milan Koljanin, koji ističe da je među Hrvatima postojalo veoma rasprostranjeno separatističko, antiju-goslovensko i antisrpsko raspoloženje, na koje su ozbiljno računali i spoljni i unutrašnji činioci.

A prema rečima Miodraga Jankovića, sve dok se istorija bude zas-nivala na cirkuskim predstavama u raznim TV emisijama, kreveljenju i budalaštinama, a ne na znanju i rel-evantnim istorijskim činjenicama, imaćemo i antisemitske ispade pojedi-naca.

- Srbi nikada nisu imali spor sa ovdašnjim Jevrejima, pa čak ni spor sa jevrejskom državom - kaže on. - Čak i kada smo prekidali diplomatske odnose sa Izraelom, to je bila posledica odlu-ka Josipa Broza Tita i njegove jugoslov-enske politike od koje se Srbija još nije oporavila. Uoči završetka rata, u Solunu se dogodio i jedan od najvećih pogro-ma Jevreja u istoriji, koji je sproveo Kurt Valdhajm, isti onaj koga će Tito kasnije odlikovati, pokriti mu zločine i praktično mu omogućiti da dođe na mesto generalnog sekretara Ujedinjenih nacija. To nikada nije bila politika Srbije! Politika Srbije prema Jevrejima je ono što stoji u Vesnićevom pismu upućenom doktoru Davidu Albali, i što je i danas više nego aktuelno.

Srpsko-jevrejski odnosi DRUGI PIŠU:

PRESS, 20. MART 2011.

Aleksandar Nećak: “Kada je reč o srpskom

narodu u celini, ne mogu reći da je bilo masovnog

antisemitskog delovanja”

ADAR II/NISAN 5771.

www.savezscg.org

14Jevrejski

PregledJevrejskiPregled

Piše: Dušica Stojanović-Čvorić

Subotička Jevrejska opština ima dugu tradiciju – osnovana je 1775. godine, iste one kada je Jevrejima dozvoljeno da se nasele u ovom gradu. Okupaciju je Subotica dočekala sa 4000 Jevreja, da bi u trenutku ulas-ka, u martu 1944, Nemci deportovali njih - 6000. U logore su odvedeni i oni koji su imali poreklo, ali se više nisu smatrali Jevrejima. U posleratnim godinama Opština je imala oko 2000 članova i od tada broj konstantno opa-da. Danas ova najsevernija zajednica u Srbiji ima 220 članova. Kakav je unutrašnji život ove male zajednice i šta je važno za njen opstanak, za „Jevrejski pregled“ gov-ori njen predsednik Tomislav Halbror. l Čega se sećate iz vašeg detinjastva?

- Oduvek sam znao da sam Jevrejin.Već kao petogodišnjak sam bio svestan toga da ne pripadam većini, da sam različite vere i da mi je maternji jezik mađarski, a ne bunjevački. Tad sam postao i svestan toga da mi je otac u zatvoru, jer je klasni neprijatelj. Mama me je odve-la u zatvor i pokazala jednog čiku. Rekla mi je: „To je tvoj tata“. Pušten je na slobodu 1952. godine, a kasnije je rehabilitovan. Svi u mojoj porodici su bili agronomi, sem strica, a ja sam završio ekonomiju. Inače, porodica mi je bila relativno siromašna i njenim članovima su samo učenje i školovanje pomogli da se usavrše i izbore za bolje mesto u životu. l Zašto ste prihvatili da budete predsednik

Opštine? - Ovo mi je drugi put. Prvi put sam izabran

1994. godine posle jedne svađe u Izvršnom odboru. Danas kažem da smo, nažalost, smenili tadašnjeg predsednika i žao mi je što sam u tome učestvovao. Tad sam privremeno izabran, što se potom voljom birača potvrdilo još dvaput. Na inicijativu potpredsednice Opštine, 2001. godine je sazvan zbor na kom sam jednoglasno smenjen, bez uzdržanog glasa. Naravno da sam i posle toga os-tao član opštine – Jevrejin sam, zar ne? Na mesto predsednika izabrana je dotadašnja potpredsed-nica koja je dve i po go-dine kasnije dala ostavku i iščlanila se iz opštine. Nisam želeo pono-vo da se kandidujem,

ali sam sticajem okolnosti ponovo izabran 2009. godine. Ovom poslednjem izboru se nisam radovao, jer za mene Jevrejstvo ne znači biti predsednik opštine, već je nasledna intelektualna obaveza da radim na očuvanju naše tradici-je i vere, da pomognem svakom Jevrejinu da svojim srcem oseća Boga.l Kakva je danas situacija u vašoj zajednici?

- Nema svađa i ne pričamo više o onome što je bilo, okrenuti smo budućnosti. Prećutno, sada žene ne mogu biti kandidati, niti mogu da budu birane za članove Izvršnog odbora.

Imamo oko tridesetak aktivnih članova, takozvano „tvrdo jezgro“, koji redovno dolaze na Šabatnju službu i zahvaljujući njima ne brinemo o minjanu. U sinagogu i inače dolazi više muškaraca od žena. Na izborima nam je najbrojnije članstvo – tada se okupi i do 115 osoba, a što se praznika tiče, hram je najposećeniji na Kol Nidre, tada bude i do 80 duša. l Šta je vaš cilj rada kao predsednika opštine?

- Očuvanje Jevrejstva. To je zadatak sa kojim smo se rodili. Po meni je važno bilo ubediti svakog člana

naše zajednice da je centralna misao poznavan-je i upražnjavanje religije. Važno je i znati, a ne samo verovati. Ko ima znanje taj ne popušta u veri. Zbog toga treba neprestano učiti i verski život upražnjavati svesno. Svako treba da zna da mu je to zadatak i dužnost da to čini u ime i na mesto onih koji su izgoreli u Aušvicu. U hra-mu svako treba da bude učesnik u službi, a ne puki gledalac. Svaki praznik se mora proslaviti u srcu i sa srcem, a ne da se on samo adminis-

trativno „odrađuje“ radi neke statistike. Za Šabat učim da bih imao pravo da izgov-

orim Kadiš precima. A govorim onako kako bi dede i pradede mogle da me ra-zumeju, a ne na hebrejskom jeziku.

U našoj zajednici ne odbacu-jemo potomke iz mešovitih brakova. Znamo šta je Halaha, šta se sme, a

šta ne i gde se može zauzeti blaži stav. l Kako protiče restitucija

opštinske imovine? - Opština je do 1945. go-

dine u vlasništvu imala vredne nekretnine. U njiho-vom vraćanju idemo korak po korak. Vraćena nam je zgra-da Jevrejske bolnice, uprav-

na zgrada nam nikad nije ni bila oduzeta, a uspeli smo da povratimo poslov-

ni prostor u zgradi

REČ – DVE SA TOMISLAVOM HALBROROM

Smatram da se ksenofobija najbolje suzbija otvaranjem zajednice prema drugima

Slavimo u srcu april 2011.

15Jevrejski

PregledJevrejskiPregled

koja se nalazi pored Jevrejske opštine i gde je pre rata bilo sedište dva sportska kluba. Rabinov stan u istoj zgradi je, nažalost već ranije bio prodat, tako da to nismo ni mogli da potražujemo. Ostalo nam je, i to sad potražujemo, pol-joprivredno zemljište. Nadam se da ćemo i njega u okviru zakona uspešno povratiti, što bi bilo vrlo značajno zbog prihoda i mogućnosti finansiranja rada Opštine. Tada ćemo moći da kažemo da je restitucija bila stopostotna.l Ima li antisemitizma u Subotici?

- Do pomenute 1775 g. Jevrejima nije bilo dozvoljeno ni da prenoće u gradu, a kamoli da se tu nastane. Budući da je Subotica želela da dobije status carskog grada, mor-ali su da dozvole svim podanicima Austrougarskog carst-va da u njoj mogu da slobodno žive, a to se odnosilo i na Jevreje. Od tada su gradski oci bili tolerantni i predus-retljivi – dali su placeve za groblje, sinagoge, škole i tako je bilo sve do početka Drugog svetskog rata, a tako je i da-nas. Osim nekoliko pojedinačnih incidenata, kao što je bilo rušenje ploča na grobljima 1965. godine, što je bilo delo umno poremećenog pojedinca, i onog događaja od pre dve godine kada je porušeno 17 nadgrobnih spomenika bez ikakve poruke, pa se sumnja da je to bilo delo maloletnika. Srećom, atmosfera u Subotici nije antisemitska.

Smatram da se ksenofobija najbolje suzbija otvaranjem zajednice prema drugima. Ako bolje upoznaju nas, našu veru i običaje, to će dovesti i do boljeg međusobnog ra-zumevanja i otupljivanja oštrice antisemitizma.l Šta bi trebalo poboljšati u radu Saveza jevrejskih

opština Srbije? – Pre nekoliko godina smo pokušali da prenesemo

naše ideje ostalim Jevrejskim opštinama u Srbiji, posebno onim malim, o tome kako bi mogle uspešno da rade i žive. Osnovno je da svaki član treba da učestvuje u Službi, a ne da bude samo posmatrač. Aktivizam članova bi treba-lo da bude uslov našeg razvitka, a sponzori moraju da se nađu. Očuvanje tradicije je ideja koju smo želeli da pre-nesemo drugim opštinama, jer smatramo da je to pra-vi put opstanka malih zajednica, posebno u Zrenjaninu, Somboru, Pančevu... Naišli smo na prihvatanje, naročito u Zrenjaninu i Somboru, tamo se priča razvija u dobrom pravcu. Beogradska i Novosadska opština to nisu prih-vatile. Primer zajednice u Osijeku bih želeo posebno da istaknem. Potpuno su prihvatili naš način rada i najaktivni-ja su zajednica u Hrvatskoj. Organizuju razne susrete i do-bri su domaćini. Važno je da domaćin mora da nađe način da sve finansira, da bi se gost dobro osećao.

BELEŠKA

Šabat u Subotici

Hladno i kišno martovsko predvečerje. Retki prolaznici na ulici. Članovi subotičke jevrejske zajednice su se, ipak, u dobrom raspoloženju i u velikom broju okupili u malom preuređenom hramu u prostorijama opštine. Počinje večernja služba. Muškarci aktivno učestvuju u molitvi, svako čita određen deo.

Žene koje prisustvuju službi sede ozbiljno u svom delu. Mnogo više ih je u sali, gde vredno postavljaju stolove i serviraju večeru. Svakog pet-ka, posle službe, članovi ove male zajednice za-jedno sedaju za svečano nameštene stolove. Žene sede u jednom nizu, muškarci u drugom. Topla i bliska atmosfera se oseća među članovima za-jednice i svi radosno, nakon radne nedelje, u opuštenoj atmosferi dočekuju Šabat.

Čita se kiduš, otpija vino i lomi hala. Svi se služe ribom, sirom, salatom i jajima. Za dezert, vojvođanske štrudle. Tokom večere uvek sledi neko zanimljivo predavanje. Tog petka, pred Purim, pričalo se o Megilat Ester, a zatim i o raznim ak-tivnostima Opštine i njenih predstavnika.

- Učimo svakog Šabata, jer nemamo rabina. Na ovaj način stičemo pravo da izgovorimo kadiš - objašnjava Tomislav Halbror, predsednik opštine.

Slede obaveštenja i dogovori o raznim ak-tivnostima i događajima koji se organizuju i koji će se održati. Veče brzo odmiče, uz pesmu i šalu.

Kraljica Šabat je još jednom dočekana s radošću i dostojno tradiciji.

Dušica Stojanović-Čvorić

Najmlađi funkcioner- Kako mi je rečeno, svojevremeno sam, kad sam imao

20 godina, prvi put izabran u Izvršni odbor i postao sam najmlađi član ikad. Bilo mi je normalno da se angažujem u radu Opštine, budući da je moj stric bio predsednik JO Subotica, deda predsednik Hevra kadiše, a pradeda pred-sednik JO u najosetljivije vreme za Jevreje u tadašnjoj Mađarskoj, 1869. god. Tada je pod carem Franjom Josifom donet Zakon o emancipaciji Jevreja, kada je došlo do podele na ortodoksne i moderniste, koji su preovladali. Moj deda je bio među ovim drugim. Bez obzira na to, u njegovoj kući se jelo košer i čuvao se Šabat.

Mama me je odvela u zatvor i pokazala jednog čiku. Rekla mi je: „To je tvoj tata“

ADAR II/NISAN 5771.

www.savezscg.org

16Jevrejski

PregledJevrejskiPregled

Piše: dr Dragan ŠobajićSnimci i izjave: Branka Đidić

Andreja Preger rođen je pre 99 godina u Pečuju (Austrougarska - današnja Mađarska). Sa pet godina počeo je da uči klavir. Posle Prvog svetskog rata preselio se sa porodi-com u Zagreb gde je upisao osnovnu školu, a kod renomiranog pedago-ga Sidonije Gajger učio klavir. Pred publiku je prvi put izašao kada mu je bilo osam godina. Deset godina kasnije otišao je u Lajpcig gde je na

Konzervatorijumu radio sa istak-nutim pijanistom Maksom Pauerom i Oskarom Hermanom. Posle godinu dana, iz porodičnih razloga, vratio se u Zagreb gde je 1931. godine upisao Muzičku akademiju u klasi Antonije Gajger Ajnhorn – virtuoza evrop-skog renomea, učenice Leopolda Godovskog. Istovremeno, Preger je upisao Pravni fakultet u Beogradu, a zatim u Zagrebu. Po diplomiran-ju postao je advokatski pripravnik i neposredno pred rat advokat.

Rat je zatekao Andreju Pregera

u činu rezervnog podoficira vojske Kraljevine Jugoslavije. Po kapitu-laciji Italije pridružio se partizani-ma i postao član Kazališta narodnog oslobođenja. Posle rata nastanio se u Beogradu gde i danas živi sa po-rodicom. U poslednjih 65 godina os-tvario je raznovrsnu i bogatu kon-certnu, pedagošku, spisateljsku i društvenu delatnost.

Na solističkim koncertima u zemlji i inostranstvu Andreja Preger je izveo dela Baha, Mocarta, Betovena, Šopena, Bramsa, Griga, Debisija i Ravela. Nastupio sa dvadesetak domaćih i stranih simfo-nijskih orkestara izvodeći koncerte Baha, Mocarta, Betovena, Šumana, Bramsa, Geršvina i drugih autora. Preger je premijerno u Jugoslaviji izveo Geršvinov Koncert in F. Sa kolegama Aleksandrom Pavlovićem i Viktorom Jakovčićem osnovao je renomirani Beogradski trio koji je tokom četvrt veka postojanja izveo niz značajnih dela kamerne muzike. Trio je od 1964. do 1984. godine os-tvario zapažene turneje po Belgiji, Bugarskoj, Austriji, Čehoslovačkoj, Danskoj, Kanadi, Grčkoj, SSSR-u, Norveškoj, Zapadnoj Nemačkoj, Francuskoj, SAD-u, Rumuniji i V. Britaniji. Dugogodišnjim inten-zivnim delovanjem ovaj kamer-ni sastav je u našoj sredini postav-io najviše profesionalne standarde koji su ostali uzor svim kasnijim kamernim ansamblima.

Posebno mesto u Pregerovoj kon-certnoj delatnosti zauzima sarad-nja sa oko sedamdeset violinista,

REDAK JUBILEJ

Preger piše 100. simfoniju

Trenutno najstariji pijanista na svetu navršio 99.

april 2011.

17Jevrejski

PregledJevrejskiPregled

čelista, flautista i kamernih sasta-va. Od ovog impozantnog broja, po svojim dostignućima ističu se koncerti sa domaćim umetnicima Petrom Toškovim, Aleksandrom Pavlovićem, Brankom Pajevićem, Jovanom Kolundžijom, Ksenijom Janković i Stefanom Milenkovićem. Posebno plodonosnu saradnju, koja je u nekim slučajevima trajala po nekoliko decenija, Preger je ostvar-io sa vodećim umetnicima svetskog glasa, među kojima su Andre Navara, Henrih Šering, Leonid Kogan, Danil Šafran, Vaša Pšihoda, Pjer Furnije, Ruđero Riči, Žan Pjer Rampal i Janoš Štarker što ga svrstava u vrh naše i međunarodne kamerne koncertne scene.

Andreja Preger je tokom pedagoškog rada na Muzičkoj ak-ademiji u Beogradu (Fakultet muzičke umetnosti) i na Akademiji umetnosti u Novom Sadu iz svoje klase izveo oko šezdeset diplomaca i magistara klavira. Jedan broj njih se aktivno bavio ili se bavi koncert-nom delatnošću i rade ili su radili na ovim i drugim visokoškolskim ustanovama. Među njima su: Milorad Feodorović, Zorica Ćetković, Nevena Popović, Sloboda Đukić, Nataša Dorijan, Mile Firfov, Bojana Đajić, Ninoslav Živković, Konstantin Bogino, Dubravka Kovačević, Svetlana Dejanović i Dragan Šobajić.

Kao ličnost temeljnog obrazo-vanja, poliglota i umetnik širokih in-teresovanja, Preger je kroz spisateljs-ki rad ispoljio zanimanje za niz problema muzičkog stvaralaštva i izvođenja. Njegovi napisi kreću se u rasponu od muzičkih kritika, emito-vanih na programu Radio Beograda, preko studija i recenzija objavljenih u časopisima „Međunarodna politi-ka“ i „Savremenik“, do velikog broja odrednica u Muzičkoj enciklopediji Jugoslavije. Knjiga Šopen (1999) koju je posvetio ovom poljskom umetni-ku, na pristupačan i zanimljiv način artikuliše neke aktuelne muzikološke stavove o ovom romantičarskom st-varaocu. Ovaj rad predstavlja izraz Pregerovog dubokog divljenja pre-ma delu jednog od njegovih omiljenih kompozitora.

Društvena delatnost Andreje Pregera je bogata i raznovrsna – od osnivača Hora i Zabavnog orkestra Radio Beograda, glavnog ured-nika Muzičkog programa i diri-genta Orkestra, preko jednog od osnivača Udruženja muzičkih um-

etnika Srbije i prvog poslerat-nog dirigenta hora srpsko-jevre-jskog pevačkog društva (Hor Braća Baruh) do višegodišnjeg člana i predsednika Umetničkog veća BEMUS-a kao značajne kulturne in-stitucije međunarodnog ugleda. Preger je ispoljio nasušnu potrebu i uvek prisutnu spremnost da kao

umetnik i intelektualac svoje znan-je i sposobnosti na najbolji način ugradi u sredinu u kojoj živi i delu-je. Ostvareni umetnički, pedagoški i širi društveni rezultati rada, Andreju Pregera danas, pri kraju desete decenije života, svrstavaju u red istaknutih muzičkih umetnika Srbije.

Dirljivo svedočanstvo prohujalih vremena

Povodom 99. rođendana dr Andreje Pregera, u Kolarčevoj zadužbini u Beogradu održan je 20. marta koncert . Ovo muzičko slavlje retko viđeno i u svetskim okvirima organizovali su Centar za muziku Kolarčeve zadužbine, koji je Pregeru kao poklon predao 99 stranica iz dokumentacije Kolarčeve zadužbine na kojima je 163 koncerta sa programima koje je svirao u ovoj dvorani, i Rackov Art produkcija koja je osmislila rođendanski program. Dvorana je bila dupke puna, a prisutni nisu krili oduševljenje.

Rea Živković:- Nikada nisam imala veći i dublji emotivni doživljaj. Plakala sam i na

početku i na kraju. Mislim da je napravljen izuzetan izbor gostiju i da je Rackov izuzetno vodio celi program. Nije bilo ni jedne suvišne reči, a dobili smo jako mnogo informacija. Videlo se da su svi učesnici srećni što su mogli da doprinesu tom velikom činu. Publike je bilo toliko, koliko se pamti samo sa najvećih gostovanja, kada su galerije bile pune mladog sveta koji je ispun-javao prostor sve do poslednjeg mesta.

Aleksandar Mošić:- Vrlo zanimljiv koncert koji je u prvom delu obilovao muzičkim ilus-

tracijama romantičarskog zanosa, dok je u drugom delu bilo više virtuoznih kompozicija u kojima je doživljaj kod slušalaca bio jasniji. Publika je ispunila Kolarčevu zadužbinu do poslednjeg mesta, kao u kutiji sardina. Muziciranje je bilo na visini. Preger ima poseban stil kontaktiranja sa okolinom. To se u komuniciranju njegovih učenika i gostiju osetilo, kao da sam slušao njega. Sve u svemu, neobičan koncert vezan uz ličnost muzičara pri kraju desete decenije života.

Pavle Salom:- Dr Pregera znam odavno, preko njegove dece. Znam ga i preko

Društva srpsko-jevrejskog prijateljstva. Osnovni doživljaj na koncertu bilo je uzbuđenje zbog dirljivog svedočanstva o jednom vremenu. Sala je bila puna i time su sugrađani dali veliko priznanje jednom umetniku ukazujući poštovanje njegovim godinama i radu. Organizacija je bila izvanredna. Bilo je divno videti sakupljene njegove prijatelje – muzičare i njegove “muzičke unuke”. Drago mi je da su mladi i ovom prilikom pokazali veliko muzičko umeće i poštovanje prema starijem kolegi.

Dr Eta Najfeld:- Iz najrazličitijih razloga sam oduševljena jučerašnjim koncertom povo-

dom 99. rođendana našeg dragog prijatelja dr Pregera. U prvom redu sam fascinirana velikim brojem njegovih obožavatelja i slušalaca u Sali Kolarčeve zadužbine. Nadalje sam impresionirana koliko je generacija pianista i muzičara Andreja Preger vaspitao. Bila sam oduševljena i njegovim govorom koji je bio izraz njegovog kosmopolitskog stava o životu proizašlog iz nje-gove muzikalnosti, jer je muzika opšta i nema granica. Neobično mi je drago da je Beograd dao jednu takvu svečanu priredbu jednom jevrejskom pijanisti.

ADAR II/NISAN 5771.

www.savezscg.org

18Jevrejski

PregledJevrejskiPregled

U

SL

IC

I

I

RE

ČI Izrael „zemlja aparthejda“

Već sedam godina širom sveta organizuje se, vrlo popularna, manifestacija „Izraelska nedelja aparthejda“ u znak podrške Palestinskom građanskom društvu, koje poziva na bojkot, sankcije i osudu Izraela. Prošlogodišnja manifestacija bila je veoma uspešna i održana je u 55 gradova.

Kao odgovor na tvrdnje zagovornika osude Izraela, donosimo nekoliko primera u slici i reči koji svedoče o kakvom se „aparthejdu“ radi.

OMAR BARGUTI, ARAPIN, VODEĆI ZAGOVORNIK BOJKOTOVANJA IZRAELA I JEDAN OD ORGANIZATO-

RA „IZRAELSKE NEDELJE APARTHEJDA“. ŽIVI U RAMALI I DOKTORANT JE NA UNIVERZITETU U TEL AVIVU.

APARTHEJD?

RANA RASLAN, BIVŠA MIS IZRAELA, ARAPKINJA. APARTHEJD?

ARAPIN SALIM DŽUBRAN, SUDIJA VRHOVNOG SUDA

IZRAELA. APARTHEJD?

MADŽALI VAHABI, VRŠILAC DUŽNOSTI PREDSEDNIKA

IZRAELA U FEBRUARU 2007. I DUGOGODIŠNJI PREDSEDNIK

KNESETA. TRENUTNO POSLANIK KADIME U KNESETU. PO NACIO-NALNOSTI DRUZ. APARTHEJD?

april 2011.

Pripremio: Aron Albahari

19Jevrejski

PregledJevrejskiPregled

Izrael „zemlja aparthejda“E, TO JE

APARTHEJD!SVAKA ARAPSKA

ZEMLJA IMA ZAKON KOJIM DISKRIMINIŠE

PALESTINCE. PALESTINSKE VLASTI

KAŽU DA SVAKI ARAPIN KOJI PRODA ZEMLJU JEVREJINU TREBA DA

BUDE OSUĐEN NA SMRT. NAJZAD, MAHMUD ABAS,

PALESTINSKI LIDER IZ-JAVIO JE EGIPATSKIM

MEDIJIMA 28. JULA 2010: „NIKADA NEĆU DOZ-

VOLITI NI JEDNOM JEDI-NOM IZRAELCU DA ŽIVI

MEĐU NAMA!“

TO JE APARTHEJD!

RAMEZ DŽERAIZI, ARAPIN, GRADONAČELNIK NAZARETA,

ČETVRTI BIRAN NA TU FUNKCIJU. APARTHEJD?

DR MASAD BARHOM, DIREKTOR DRŽAVNE BOL-NICE U NAHARIJI, ARAPIN.

APARTHEJD?

ELINOR DŽOZEF, PODOFICIR IZRAELSKE ARMIJE, ARAPKINJA.

APARTHEJD?

„PRVI PUT U ISTORIJI HILJADE CRNACA DOVEDE-NI SU U JEDNU ZEMLJU, NE U LANCIMA KAO ROBOVI

NEGO KAO NJENI GRAĐANI“ – REČI SU VILIJAMA

SAFIRA, ETIOPLJANINA, PRILIKOM SLETANJA SA

GRUPOM NJEGOVIH TAM-NOPUTIH ZEMLJAKA NA IZ-RAELSKO TLO. SVI SU DO-

BILI DRŽAVLJANSTVO. APARTHEJD?

REDA MANSUR, DRUZ, IZRAEL-

SKI ISTORIČAR I PESNIK, SVOJEVRE-

MENO AMBAS-ADOR TE ZEM-

LJE U EKVADORU. APARTHEJD?

ARAPKINJA MIRA AVAD, GLUMI-CA, PEVAČICA I TEKSTOPISAC.

PREDSTAVLJALA JE IZRAEL NA

EUROSONGU 2009. APARTHEJD?

VALID BADIR, IZ-RAELSKA FUD-BALSKA ZVEZ-DA, KAPITEN

„HAPOELA“ IZ TEL AVIVA, ARAPIN.

APARTHEJD?

ADAR II/NISAN 5771.

www.savezscg.org

20Jevrejski

PregledJevrejskiPregled

Priredila: Dušica Stojanović-Čvorić

U naselju Itamar u blizini Nablusa, u Samariji, neposredno pred Hanuku, nepoznati počinioci su monstruozno ubili pet članova porodice Fogel. Na smrt su izboli roditelje - Rut (35) i Ehud-Udija (36) sa decom Eladom (4), Hadasom (3 meseca) i Joavom (11). Još troje dece uzrasta dve, osam i dvanaest godina samo je pukom srećom preživelo ma-sakr. Za sada ni jedna teroristička or-ganizacija nije preuzela odgovornost za napad, a Izraelske snage odbrane po karakteristikama i načinu na koji je izvršeno ubistvo, smatraju da je ovaj zločin delo jedne, eventualno dve osobe.

Prema prvim saznanjima, bilo je ozbiljnih propusta u radu obezbeđenja. Posledica toga je da su počinioci ušli u Itamar u petak uveče, nešto posle 10h po lokalnom vremenu, ostali oko tri sata u naselju i napusti-li ga neprimećeno. Oni su preskočili ogradu koja okružuje Itamar i prov-ali u kuću Rut i Udija Fogela. Išli od sobe do sobe, prvo izboli roditelje, zatim tromesečnu bebu Hadas, a onda nastavili i u sledeću sobu gde su ubili četvorogodišnjeg Elada i jedanaestogodišnjeg Joava.

Osmogodišnji Roi i dvogodišnji Jišai su spavali u trećoj sobi i zahvaljujući tome nisu napadnuti. Najstarije dete, dvanaestogodišnja Tamar, bila je van kuće u to vreme, a kad se vratila pozvala je komšije u pomoć, jer joj niko nije otvorio vra-ta. Rabi Jakov Koen je odmah ot-krio tragove i blato u blizini kuće, pa je sa sobom poneo oružje. Njih dvoje su probudili šestogodišnjeg dečaka pozivom kroz prozor. On im je otključao vrata, posle čega se Koen vratio kući. Devojčica je, otkrivši tela, izletela iz kuće vrišteći, na šta se Koen vratio i ispalio nekoliko hitaca u vazduh, da bi pozvao obezbeđenje.

Porodica Fogel se nedavno doseli-la u Itamar. Prethodno su živeli u Guš Katifu, naselju u Gazi, koje je evakui-sano 2005. godine. Posle toga su se preselili u Ariel, a na kraju u Itamar. Druga dva deteta, koja su takođe bila u kući, nisu povređena, o njima su brigu preuzeli baba i deda. Naselje

Itamar bilo je već nekoliko puta do sad meta napada.

Rukovodstvo Svetskog Jevrejskog Kongresa (WJC), međunarodne organizacije koja zastupa inter-ese Jevrejskih zajednica u 95 zem-alja, izrazilo je zaprepašćenje i bes zbog brutalnog ubistva pet članova Jevrejske porodice Fogel, roditel-ja i troje dece od kojih je jedno bilo tromesečna beba. Svetski jevrejs-ki Kongres u ime jevrejskog naroda sarađuje sa vladama, parlamentima i međunarodnim organizacijama, tako da je predsednik Ronald Lauder poz-vao Savet Bezbednosti UN da odmah osudi ovaj svirepi teroristički čin i preduzme odgovarajuće mere: „Ove nevine duše nisu počinile nikakav zločin, a ipak su zaklani u svojim posteljama samo zato što su bili Jevreji. Nadamo se da će UN ovom hladnokrvnom terorističkom činu pridati važnost barem jednaku onoj koju uobičajeno daje kampanja-ma koje Palestinci vode protiv prava Izraela na odbranu“, dodao je u svom saopštenju Lauder.

Jedina reakcija UN je saopštenje koje je izdala Kancelarija general-nog sekretara Ban Ki Muna, u kojem se kaže da Generalni sekretar osuđuje zaprepašćujuće ubistvo Izraelske po-rodice na Zapadnoj obali i da poziva sve strane na uzdržanost. - Ovo je jedno od najodvratnijih i najtežih događaja za koje znamo, ubist-vo roditelja i male dece – posebno tromesečne bebe – i to dok su spavali u svojim krevetima. To pokazuje gubi-tak ljudskosti... Nema religije na svetu, niti vere koja dozvoljava takav grozan čin – rekao je predsednik Izraela Šimon Peres.

Premijer Benjamin Natanjahu bio je duboko potresen rekavši i da podržava naselja u Judeji i Samariji.

- Nećemo dozvoliti da nam teroristi kroje mape naselja - dodao je naglasivši da nije bilo dovoljno što je palestins-ki predsednik Mahmud Abas osudio nasilje jer je „protiv palestinskih inte-resa“ i „moralno neprihvatljivo“.

Stanovnici drugih naselja na teri-torijama, u Horevu, Cabaru, Megidu i Azrielu, demonstrirali su posle ovog tragičnog događaja, noseći parole: „Mi smo, takođe, stanovnici“ i „Mir se ne potpisuje krvlju“.

KASAPNICA U SAMARIJI

I dete u kolevci

Pod okriljem noći ubice poklale pet članova jevrejske porodice Fogel ne štedeći ni

tromesečnu bebu

Masakrirani dok su spavali: roditelji:Rut (35) i Ehud-Udi (36), sa

decom: Elad (4), Hadas (3 meseca) i Joav (11). Još troje dece je pukom srećom

preživelo masakr

april 2011.

21Jevrejski

PregledJevrejskiPregled

DOBROVOLJNI PRILOZIPORODIČNE VESTI LIČNE VESTIBEOGRAD

Za socijalnu delatnost100 evra - Milena Mučalov, u znak sećanja na oca

Mirka 50 evra – Supruga Sara i ćerka Jasna, u znak sećanja

na Mirka Imrea Levingera 30 evra - Vera Stefanović, spomen na sestru Nadeždu

Sekuloski rođ. Dimitrijević25 evra - Rea, Marko i Bora Živković 2 000 din. – Lepa Andrejević 1 000 din. - Agnesa Eremija, povodom godišnjice sm-

rti supruga Boška800 din. – Slavko Đokić

Za hevra kadiša – Jevrejsko groblje 50 evra - Supruga Sara i ćerka Jasna, u znak sećanja na

Mirka Imrea Levingera 50 evra – Porodica Salcberger, povodom godišnjice

smrti voljenog supruga, oca, dede i pradede Vlade Salzbergera

30 evra - Vera Stefanović, u spomen na sestru Nadeždu Sekuloski rođ. Dimitrijević

3 000 din. – Sonja Lunginović Demajo 3 000 din. – Porodice Delovski i Mitrev, povodom tri

godine od smrti dragog supruga, oca i dede, prim. Dr Dimitrija Delovskog

25 evra - Rea, Marko i Bora Živković2 000 din. – Lepa Andrejević 1 000 din. – Agnesa Eremija, povodom godišnjice sm-

rti supruga Boška

Za Sinagogu 2 000 din. – Agnesa Eremija, povodom godišnjice de-

portacije svojih najbližih

Za „Mi smo preživeli“1 000 din. - Agnesa Eremija, povodom stogodišnjice

rođenja dr. Imrea Gala, koji je u 33. godini izgubio život u Holokaustu

SJOS

Za Muzej100 USD - Lili i Đorđe Alpar, Frankfurt, Nemačka6 000 din. - više NN

Za socijalnu delatnost100 USD - Lili i Đorđe Alpar, Frankfurt, Nemačka

Za „Mi smo preživeli“50 evra - Nevenka Verber, u ime sinova Jovana i

Andreja i unuka Noaha i Luke.3 000 dinara - Lili i Đorđe Alpar, Frankfurt, Nemačka2 000 din. - više NN

Za Sinagogu2 000 din. - Bukica Romano sa decom, povodom

godišnjice smrti supruga Avrama Romana Mamića iz Višegrada

Za “Jevrejski pregled”2 000 din. - Bukica Romano sa decom, povodom

godišnjice smrti supruga Avrama Romana Mamića iz Višegrada

JO NIŠ

Za rad Opštine2 000 din. – Erna Čaligalović sa porodicom, u znak

sećanja na Izidora i Morica Romana

JO NOVI SAD

Za rad Opštine10 evra - U sećanje na oca Mojzeš Alfreda - od Djurdjice

Tipold Mojzeš, Lidie, Sabolča i Lene i Verice Savković sa po-rodicom

UMRLIBEOGRAD

Dragutin Fridman, rođen 1946, preminuo 22. febru-ara 2011. Sahranjen na Jevrejskom groblju u Beogradu

Natalija Danon, rođena 1924, preminula 8. marta 2011. Sahranjena na Jevrejskom groblju u Beogradu

Mirjana Mevorah, rođena 1949, preminula 7. marta 2011. Sahranjena na novom groblju u Aleksincu

NOVI SADJovan Ristić, preminuo 23. marta 2011. u Erdeviku, u

99 godini

ADAR II/NISAN 5771.

22Jevrejski

PregledJevrejskiPregled

www.savezscg.org

KOMENTAR

Antisemitizam se više ni ne kamuflira u anticionizam

Piše: Alan M. Deršovic

Nedavno sam završio posetu norveškim univerzitetima gde sam govorio o međunarodnom pravu i njegovoj primeni u izraelsko – pal-estinskom sukobu. Međutim malo je nedostajalo da do posete ne dođe.

Sponzor, norveška proizraelska grupa, ponudila mi je da održim predavanja na tri glavna univerziteta bez honorara. Norveški uni-verziteti rado koriste priliku da pozovu predavače odasvud. Kada je moj harvardski kolega Stefan Volt, koautor “Izraelskog lobija”, sti-gao u Norvešku, istog trenutka je bio pozvan da održi predavanje na Univerzitetu nauke i tehnologije u Tronhajmu, Norveška. Kao i Ilan Pape satanizator Izraela, koji predaje na Oksfordu. Moji sponzori su stoga očekivali da će njihova ponuda, predstavljanje drugačije akadem-ske perspektive izraelsko – palestinskog konflikta, biti rado prihvaćena. Napisao sam pola tuceta knjiga na tu temu, zalažući se za stvaranje dve države kao rešenje sukoba. Ali, univerziteti su odbili predavanja na tu temu.

Dekan Pravnog fakulteta na Bergen univerzitetu rekao je da bi bio “počastvovan” da održim predavanje o “slučaju O Džej Simpson” pod uslovom da obećam da neću pomenuti Izrael. Školski administrator u Tronhajmu izjavio je da je Izrael isuviše “kontroverzan”.

Univerzitet u Oslu jednostavno je rekao: “Ne!” bez da je ponu-dio ikakvo objašnjenje. To je navelo jednog novinara da se zapita da li norveški univerziteti veruju da ja nemam dovoljno “kućnog vaspitan-ja”. Pre toga mi se samo jednom dogodilo da mi nije bilo dopušteno da držim predavanje u nekoj zemlji. Ta država je bila Južna Afrika, zem-lja aparhejda. Uprkos odbijanju fakulteta da me pozovu, održao sam tri predavanja na poziv studentskih grupa. Nagrađen sam aplauzima pre i posle predavanja. To mi je pomoglo da shvatim zašto se sve ovo događa. Na svim norveškim univerzitetima ulažu se napori da se spro-vede akademski i kulturni bojkot Jevreja, izraelskih akademika. Bojkot je usmeren protiv izraelske “okupacije” palestinske zemlje, međutim okupacija koju pobornici bojkota imaju na umu nije okupacija Zapadne obale nego postojanje samog Izraela. Evo kako počinje njihova peticija: “Od 1948. godine država Izrael je okupirala palestinsku zemlju…”

Administracije univerziteta odbijaju da sprovedu kolektivno kažnjavanje izraelskih akademika, pa je tako zvanični zahtev za bojko-tom propao. Ali u praksi on postoji. Činjenica je da su, proizraelski gov-ornici- Jevreji, de fakto predmet bojkota.

Prvi potpisnik bojkota bio je Trond Adresen, profesor na univer-zitetu u Tronhajmu. O Jevrejima je napisao: “Postoji nešto izrazito samodovoljno i sebično u plemenskom mentalitetu koji prevladava među Jevrejima… Taj mentalitet ih u celini karakteriše… Nije ništa manje legitimno kazati tako nešto za Jevreje 2008-2009 od onoga što se govorilo za Nemce oko 1938. godine”.

Ovakav način govora, usmeren prema Jevrejima, a ne prema Izraelu, očigledno je prihvatljiv među pripadnicima norveške elite. Pogledajmo reagovanje bivšeg premijera Norveške Kare Viloha na od-luku predsednika Baraka Obame da za šefa osoblja Bele kuće izab-ere Rama Emanuela: “Ne zvuči previše obećavajuće što je za šefa oso-blja izabrao Jevrejina”. Viloh nije znao ništa o stavovima i gledištima Rama Emanuela nego je svoju kritiku usmerio na puku činjenicu da je Emanuel Jevrejin. Možda zato nije iznenađujuće što danas u Norveškoj živi manje od 1000 Jevreja.

Ministar spoljnih poslova te zemlje nedavno je napisao članak pravdajući svoje kontakte sa Hamasom. Rekao je da je suština norveške političke filozofije “dijalog”. Ispostavilo se da je taj dijalog jednostran. Hamas i njegove pristalice pozvane su na dijalog, ali pristalice Izraela su isključene, putem indirektnog ali zato ništa manje stvarnog bojkota proizraelskih stavova.

„Volstrit džornal“, mart 2011.

Suspenzija obeštećenja žrtvama Holokausta

POLJSKA - Odluka poljske vlade da suspenduje Zakon o isplati kompenzacije vlasnicima čija je imovina oduzeta tokom Drugog svetskog rata i perioda komunizna, izazvao je gnev i ogorčenje među jevrejskim liderima u svetu. Polovinom marta ove godine, Ministarstvo finansija u Varšavi, izdalo je saopštenje da će se zbog trenutne ekonomske krize u Poljskoj suspendo-vati Zakon o isplati kompenzacije za imovinu koja je nacionali-zovana.

Prema izjavi Ministarstva, isplata odštete bi mogla dovesti Poljsku do “prekoračivanja javnog duga”, što se ne sme dozvoliti zbog uslova koji je postavila Evropska unija za zemlje koje žele da se priključe eurozoni. Cilj poljske vlade da se priključi eurozoni do 2015. godine.

- Zbog naše ekonomske situacije, Poljska sada ne može pod-neti da prihvati Zakon o restituciji - izjavio je tim povodom Donald Tusk, premijer Poljske. Tusk je 2008. godine izjavio da će “svako ko je bio građanin Poljske pre Drugog svetskog rata, bez obzira na to da li je Poljak, Jevrejin, Ukrajinac ili Nemac, primiti obeštećenje za oduzetu imovinu koja je nacionalizovana od strane konmunističkog režima.”

Ronald Lauder, predsednik Svetskog jevrejskog kongresa i Svetske jevrejske organizacije za restituciju izrazio je duboko razočaranje i iznenađenje zbog ovakve odluke, rekavši da je pitan-je restitucije bilo pre svega “pitanje pravde, a ne novca”, dodavši da je “ovom izjavom Poljska poručila mnogim starim ljudima, nekadašnjim vlasnicima zemlje i preživelima Holokausta, da ne treba da imaju nimalo nade da će biti ispunjena i najmanja mera pravde za ono što im je odavno oduzeto”.

Majkl Šnajder, generalni sekretar Svetskog jevrejskog kongresa izrazio je žaljenje što se pitanje restitucije oteglo u nedogled. - Svaki put kada izgleda da je problem rešen, promeni se vlada u Poljskoj i moramo početi sve iznova.

Žao mu GalijanaFRANCUSKA - Čovek čija

je žalba protiv Galijana dove-la do hapšenja ovog kreato-ra i otpuštanja iz modne kuće Kristijan Dior, izjavio je u in-tervjuu da sumnja u to da je Galiano (na slici) antisemita.

Filip, kako ga je identifikovao “Le parizijen” (Le Parisien), iz-javio je da nije znao da je osoba iz pariskog kafea, koja je pred njim i njegovom prijateljicom iznosila rasističke i antijevrejske opaske - proslavljeni britanski kreator ženske mode.

- Pili smo pivo kada je čovek koga nisam ni poznavao ni pre-poznao, seo odmah do nas - rekao je Filip novinaru tabloida, objašnjavajući i to da je Galijano bio vidno pijan. - Odmah potom počeo je da nas napada, govoreći mojoj prijateljici: “Tvoj glas me ir-itira, govoriš previše glasno”. Potom je sve počelo i trajalo je nekih 45 minuta, želeo je da nas ponizi.

Kada mu je traženo da potvrdi da su tom prilikom izgovorene antisemitske primedbe, Filip je odgovorio:

- Da, ali danas sam uveren da su njegove reči pretekle nje-gove misli, ne verujem da je on rasista i antisemita. Otkako se sve to izdogađalo prostudirao sam njegov rad i video da se na svojim modnim revijama zalaže za bogatstvo različitosti i mešanja kul-tura. Verujem, pre svega, da je on vrlo bolestan i da je svojim ponašanjem samo želeo da provocira. Cela ova priča nas je istinski potresla. Oko ovog događaja zavladala je prava medijska poma-ma. Za mene je to bila samo jedna svađa u baru. Džon Galijano ne zaslužuje ovo. Ne želim da ga unište na ovaj način.

U međuvremenu je modni dizajner, rođen na Gibraltaru, a odrastao u Londonu, optužen za rasizam i antisemitizam, što je zločin za koji se u Francuskoj dobija šest meseci zatvora i plaća glo-ba od 22 500 evra.

Galijano se “bezrezervno” izvinio za svoje ponašanje, ali je ne-girao tvrdnje izrečene protiv njega. On će do pojavljivanja na sudu krajem juna, boraviti u klinici za rehabilitaciju i lečenje u Arizoni

april 2011.

23Jevrejski

PregledJevrejskiPregled

Izdavač: Savez jevrejskih opština Srbije, Kralja Petra 71-a, POB 30, tel: 011/26 24 359, 26 21 837; Fax: 011/26 26 674, e-mail: bilten@savezscg.org; Izlaženje Jevrejskog pregleda pomaže Ministarstvo vera Srbije; CIP – Katalogizacija u publikaciji;

Narodna biblioteka Srbije, Beograd; ISSN 1452-130X = Bilten – Savez jevrejskih opština Srbije; COBISS.SR-ID 81280012; Glavni i odgovorni urednik: Stanimir Saša Ristić; Tehnički urednik: Dušan Oluić;

Svi potpisani članci odražavaju lično mišljenje autora, koje se ne podudara uvek sa mišljenjem redakcije. Rukopisi za naredni broj se primaju do 20. u mesecu; Redakcija zadržava pravo da prilagodi priloge; Štampa: COLORGRAFX d.o.o. – Beograd

www.savezscg.org

Verovali ili neKANADA – Izraelski hokejaši uzrasta od 10 do 13 godina, koji treniraju goto-

vo isključivo na rolšuama i betonu, osvojili su zlatnu medalju na međunarodnom takmičenju u hokeju na ledu, u postojbini ovog sporta Kanadi.

Hokejaški klub “Bat Jam” čine mališani iz gradova u centralnom Izraelu, Bat Jam, Rišon Lecion, Nes Ciona, Maalot i Kfar Saba.

Na takmičenju je bilo 96 ekipa iz Kanade, Amerike, Finske, Francuske, Češke, Slovačke i Švajcarske. Izraelski klinci su odneli pet pobeda u pet odigranih utakmica, a rezultat finalne utakmice protiv Sinjor Lotbinijer kluba iz Kvebeka bio je 7:3. Lokalna jevrejska zajednica iz Kvebeka bila je domaćin sedamnaestorici mladih Izraelaca. Gradić Bat Jam nema svoje klizalište. Najbliže, u gradu Metula, udaljeno je dva sata vožnje i je-dino je klizalište u Izraelu.

Čarli Šin: “Glup sam!”

SAD - Glumac Čarli Šin, optužen za antisemitizam, izjavio je da je Jevrejin i da je na to ponosan.

- Moja mama (glumica Džejn Templton) je Jevrejka. Tu se stvari malo komplikuju - ne znamo ko joj je otac. Ali pošto je ona Jevrejka onda sam to i ja i moja deca. A i Bruk Miler (bivša žena) je Jevrejka – rekao je Šin tokom telefonskog razgovora sa TV voditeljem

- Pa kad su vas optužili za antisemitske primedbe, možda je samo trebalo reći: “Uzgred budi rečeno i ja sam Jevrejin”?

- Znam, znam, glup sam! Uhvaćen sam na spavanju. U svakom slučaju, Jevrejin sam i na to sam ponosan – odgovorio je glu-mac.

Šin (45) zvezda TV komedije “Dva i po čoveka”, čije je prikazivanje suspendo-vano do kraja sezone, optužen je prošlog meseca od strane Lige za borbu protiv kleveta, da je ispoljio tzv. “granični anti-semitizam” u obraćanju svom producentu Čaku Loreju. Šin ga je nazvao “kontamin-iranim malim patuljkom”, “klovnom” i “glupakom”, i nekoliko puta mu se obratio nazivajući ga njegovim pravim jevrejskim imenom – Hajim Levin. Liga je smatrala da je “prizivajući pravo, jevrejsko ime Čaka Lorija, u kontekstu besne tirade uperene protiv njega, Šin ostavio utisak da postoji još jedan razlog nenaklonosti prema Loriju, a to je njegovo jevrejsko poreklo.”

Šin, čije je ime po rođenju Karlos Irvin Estevez, ima dugačku istoriju korišćenja droga i alkohola.

Ketuba za kraljevski parVELIKA BRITANIJA - Britanski umetnik je pripremio

ketubu (jevrejski venčani ženidbeni ugovor) za britanskog princa Vilijama i njegovu verenicu Kejt Midlton.

Ketubu je za venčanje 29. aprila ove godine, dizajnirao Majkl Horton, izraelski državljanin. Ketuba je napisana na he-brejskom i engleskom, a tekst je izmenjen tako da nema versku konotaciju i izražava princip jednakosti svih ljudi. Deo teksta glasi: “Ostanimo posvećeni uzajamnoj fizičkoj i mentalnoj dobrobiti, kao i emocionalnom i duhovnom rastu i napredovanju”. Horton je predao poklon britanskom ambasadoru u Izraelu na ceremoniji koja je održana u Ramat Ganu.

Dana Internacionale na EurosonguIZREL - Travestit i pop diva Dana Internešanal, predstavljaće Izrael na

ovogodišnjoj pesmi Evrovizije. Izraelska muzička zvezda pevaće pesmu „Ding dong“, kompozitora Cvike Pik, na hebrejskom i engleskom jeziku. Dana je pobedila na takmičenju u Izraelu za izraelskog predstavnika, a 1998. godine, sa pesmom koju je takođe napisla Cvika Pik, odnela je pobe-du i na pesmi Evrovizije.

Pre operacije promene pola koju je obavila pre dvadeset godina, Dana je bila Jaron Koen. Eurosong će biti održan 14. maja u Dizeldorfu. Dana će se prvo takmičiti u polufinalu koje se održava dva dana ranije.

Prva beduinka sa doktoratomIZRAEL - Prva beduinka koja ima doktorat opisuje sebe kao “insajder-autsajdera u tri kul-

ture”. Profesorka Sarab Abu Rabia-Kveder, predavač na Ben Gurion univerzitetu u Negevu, na Institutu Blauštajn za istraživanje pustinje, odrasla je u Ber Ševi, nezvaničnom glavnom gradu južnog Izraela, kotlu pretapanja mnogih kultura.

Kao obrazovana žena često se nalazila na rubu lokalnog, beduinskog društva koje karakteriše dominacija muškog pola, kao i na rubu izraelske sredine koja ju je okruživala. S duge strane, osećala je istovremenu pripadnost, ali i udaljenost od severno arapske kulture svoje majke.

Ćerka prvog beduina lekara, i majke, Arapkinje iz severnog Izraela, bila je prva devojčica iz svog plemena koja je otišla na koledž.

- Odrasla sam kao insajder-autsajder u svakoj od ove tri kulture - objašnjava Abu Rabia. Godine 2007. je završila postdoktorske studije u Centru za rodne studije Univerziteta u Jerusalimu, a 2008 na Odeljenju za razvojne studije Oksfordskog univerziteta. Abu Rabia-Kveder je nedavno završila poslednju knjigu “Palestinka u Izraelu: Život i borba sa margina”, koju je izdala zajedno sa Naomi Vajner. Bila je jedna od svega osam beduinki koje su 1995. go-dine pohađale Ben Gurion univerzitet. Danas ih ima na stotine, a podršku i pomoć dobijaju od Robert. H. Arnou centra za beduinske studije i razvoj. Ova organizacija obezbeđuje sredstva za istraživanja, akademske skupove i serije izdanja koje pomažu upoznavanje sa beduinskom pop-ulacijom. Danas je Abu Rabia-Kveder redovni profesor. Drži kurseve o beduinima iz Negeva i drugim domorodačkim grupacijama, kao i kurseve iz arapske feminističke literature Srednjeg istoka i Severne Afrike. Ona i njen muž Hasan žive u Ber Ševi u jevrejskom okruženju. Imaju tri sina koji pohađaju lokalnu višejezičnu školu u kojoj zajedno uče jevrejska i arapska deca.

- Ako bi nešto moglo da donese stvarni mir i razumevanje na naše prostore, to bi bila škola - rekla je u intervjuu koje je objavilo Ministarstvo spoljnih poslova. - Deca odrastaju upoznajući jedna druge kao ljudska bića, učeći se da razumeju druge običaje, priče i istoriju.”

ADAR II/NISAN 5771.

TISKOVINAIMPRIMEE

Exp. Savez jevrejskih opština Srbije, 11000 Beograd, Kralja Petra 71a

POB 30

SRBIJA / SERBIA