JONIZUJUĆA I

NEJONIZUJUĆA ZRAĈENJA

I ZAŠTITAsvesna@uns.ac.rs

svesna@vin.bg.ac.rs

Prof.dr. Vesna Spasić Jokić

Fakultet tehniĉkih nauka UNS

Medicinski fakultet UO BG

Institut za nuklearne nauke VINĈA, BU

International Atomic Energy Agency

Predispitna obaveza Broj poena

TEST 1: Zaštita od jonizujućih

zračenja

30

TEST 2: Zaštita od

nejonizujućih zračenja

30

Ispit

Seminar iz odabrane oblasti 20

Odgovori na pitanja iz teme

seminarskog rada

20

100

Jonizacija atoma - eksitacija

Jonizovan atom:

broj protona ≠ broj elektrona

• Jonizujuće zračenje je ono zračenjekoje izaziva jonizaciju materije

Deeksitacija

Alfa ĉestica

Beta ĉestica

Gama zraĉenje

• Jonizujuće zračenje moţe biti:– Elektromagnetno zračenje

• UV zračenje

• X-zračenje (Rentgensko zračenje)

• γ-zračenje

– Čestično zračenje• elektroni, pozitroni

• protoni

• neutroni

• deuteroni

• α-čestice, itd.

Izvori jonizujućeg zračenja

• Prirodni– Kosmičko zračenje

– Radioaktivni raspad prirodnih radionuklida

• Veštački– UV lampe

– Rentgen cevi

– Jonski izvori

– Akceleratori čestica

– Radioaktivni raspad veštačkih radionuklida

Radioaktivni raspad

• Nuklidi koji poseduju višak energije (radionuklidi) oslobađaju se tog viška i dolaze u stabilno stanje:– Emisijom α-čestice

– Emisijom β-čestice

– Internom konverzijom

– Zahvatom elektrona

– Spontanom fisijom

– Emisijom jezgra ugljenika 12C, itd.

a

Radio-

nuklid

α-raspad

Broj neutrona u jezgru

Bro

j pr

oton

a u

jezg

ru

b-

n

pb+

EC

222Rn → 218Po + α + γ

b-

β--raspad

Radio-

nuklid

Broj neutrona u jezgru

Bro

j pr

oton

a u

jezg

ru

n

pb+

EC

a

209Pb → 209Bi + e- + ν

b+

EC

β+-raspad

Radio-

nuklid

Broj neutrona u jezgru

Bro

j pr

oton

a u

jezg

ru

b-

n

p

a

18F → 18O + e+ + ν

2 (511 keV)

Anihilacija

b+ + e- (511 keV) (511 keV)

Zahvat elektrona (EC)

b+

EC

Radio-

nuklid

Broj neutrona u jezgru

Bro

j pr

oton

a u

jezg

ru

b-

n

p

a

201Tl → 201Hg + ν + γ

Izomerni prenos

Šeme raspada

Vreme poluraspada radionuklida

• Radioaktivni raspad je statistička pojava

2lnT

eN=N(t)

Ndt

dN

2/1

t-

0

Roditelj-Potomak raspadA CB

λ1λ2

)ee(A

B(t)

eA=A(t)

tt

12

20

t1-

0

21

Proizvodnja radionuklida

proton meta jezgro neutron radionuklid

O-18 F-19 F-18

Energija jonizujućeg zračenja

• Definiše se kao kinetička energija čestice odnosno fotona

– SI jedinica za energiju je J (Dţul)

– Uobičajena jedinica za energiju čestica je eV (elektron Volt)

– 1 J = 6,24·1018 eV

Princip interakcije jonizujućih zračenja sa materijom

• Interakcija - Transfer energije:

– Atomima – ekscitacija

– Elektronima – jonizacija

– Jezgrima atoma – neelastični sudari i nuklearne reakcije

Princip interakcije jonizujućih zračenja sa materijom-

kratkotrajni procesi

• Razlikujemo tri stadijuma interakcije:– Fizički stadijum (jonizacija): 10-16 s

– Fizičko-hemijski stadijum (reakcija jona sa molekulima): 10-6 s

– Hemijski stadijum (sekundarne hemijske i biohemijske reakcije): ~s

foton

Karakteristiĉno

zraĉenje

elektron

Fotoelektriĉni efekat

foton

elektron

Rasejani foton

Komptonov proces

Proizvodnja parova

foton

pozitron

elektron

Interakcije fotona sa materijom

Rezime

0

10

20

30

40

50

60

70

80

90

100

0,01 0,1 1 10 100

Photon energy (MeV)

Photoelectric

effect

Compton

process

Pair

production

Energija fotona (MeV)

Atomski broj (Z)

Bremsstrahlung

Foton

Elektron

Relativna prodornost jonizujućih zračenja

Debljina apsorbujućeg materijala

Relativn

a t

rans

misija

0

0,5

1 Teški joni (α, p, d, itd.)

UV, X, γ, n

Monoenergetskielektroni

β-, β+

Materija i antimaterijaZa svaki tip materijalne čestice postoji tzv.antičestica koja isto izgleda i ponaša , ali ima suprotno naelektrisanje

Dokaz: Magnetno polje skreće negativne čestice levo, a pozitivne desno.

Sve elementarne čestice suili fermioni ili bozoni

Enrico Fermi ( 1901 – 1954) Šatandra Nat Boze (1894-1974 )

PROTON Higsov bozon

Masa: (115 – 185) GeV/c2

Spin:0

Peter Higs

E = mc2

Hadroni (dve klase)

Kao društveni slonovi kvarkovi opstaju samo u grupi i nikad se ne nalaze sami.

Skup čestica sastavljenih od kvarkova se zove: HADRON

Barioni

hadroni sačinjeni od tri kvarka

Mezoni

sadrži jedan kvark i jedan antikvark

Kvarkovi

Spin 2/3

Spin - 1/3

Defekt mase

proton (uud) ima veću masu od sume masa svojih kvarkova:

Najveći deo mase hadrona dolazi usled njegove kinetičke i potencijalne energije konvertovane u masu prema Ajnštajnovoj relaciji, E = mc2.

Leptoni

SamostalniSvaki lepton ima odgovarajući antilepton. Antilepton elektrona ima posebno ime: pozitron

Lepton dolazi od grčke reči: vrlo mali, što nije sasvim tačno, tau lepton ima masu 3000 puta veću od elektrona

SILE: gravitacija, elektromagnetne, slabe i jake

ZAŠTITA

OD

ZRAĈENJA

Zašto se štitimo od jonizujućih zračenja?

• Direktno izazivaju fizičke, hemijske i biohemijske promene u materiji kroz koju prolaze

• Indirektno izazivaju biološke i genetske promene u ćelijama

• Ţiva bića nemaju ni jedno čulo koje registruje jonizujuće zračenje

IZLAGANJE JONIZUJUĆEM ZRAĈENJU1) Hronično izlaganje celog

tela niskim dozama2) Akutno izlaganje delova tela

niskim dozama

3) Akutno izlaganje delova telavisokim dozama

4) Akutno izlaganje celog telavisokim dozama

Jonizujuće zračenje od kojeg se ne moţemo zaštititi

Kosmičko zračenje:~100.000 neutrona i~400.000 ostalih čestica na sat

Zemlja i zgrade:~200.000.000 γ fotona na sat

Vazduh:~30.000 raspada na sat u plućima

Ljudski organizam:~15.000.000 β- čestica na sat iz 40K~7.000 α čestica na sat iz urana

Prosečni godišnji ekvivalent doze za stanovništvo

Izvor doze Doza (mSv)

Kosmičko zračenje 0,26

Prirodni radionuklidi u zemlji 0,29

Radon u zatvorenim prostorijama 2,0040K i 14C u organizmu 0,40

Radioaktivne padavine 0,01

UKUPNO 2,96

Prosečan pušač 2,80

UKUPNO PUŠAČI 5,76

Radon iz zemljista 50% Kosmicki zraci 12%

Hrana I voda 10% Gama-zemljiste I zgrade 13.5%

Medicinski izvori 14% Ostali izvori 0.5%

AktivnostA Bq

Izvor u ili van tela

KermaKair Gy

in air

Aps. dozaDT Gy

U TKIVU i ORGANU

Ekv.dozaHT SvU TKIVU iORGANU

Emisija Emisija

Teţinski faktor kvaliteta zračenja wR

OD IZVORA ZRAČENJA DO TELAOD AKTIVNOSTI DO EFEKTIVNE DOZE

Efektivna dozaE SvU TELU

Tkivni teţinski faktor wT,

FIZIĈKE VELIĈINE

Aktivnost

Broj radioaktivnih raspada u jedinici vremenaSI jedinica: Bekerel (Becquerel)

Izričito zabranjeno: 1 Ci = 37 GBq

1 Bq = 1 s–1

Ekspoziciona doza

Fizička veličina izbačena 1991. Roentgen (R) = 2.58x10-4 C/kg

KERMA

Nestohastička veličina primenjljiva na indirektno jonizujuče zračenje ( f, n)

Opisuje samo prenos energije ne vodeći računa šta se događa posle tog transfera

VELIĈINA KOJA MOŢE DA SE MERI

Jedinica: Dţul po kilogramu [J/kg]Specijalni naziv: gray (Gy), 1 Gy = 1 J/kg

Akronim za: Kinetic Energy Released per unit MAss

CEMA Akronim: Converted Energy per unit MAss

C = dEc/dmdEc- energija koju naelektrisana čestica izgubi u sudarima u materijalu mase dm

Jedinica: Dţul po kilogramu [J/kg]Specijalni naziv: gray (Gy), 1 Gy = 1 J/kg

Nestohastička fizička veličina primenjljiva za direktno jonizujuće zračenje (naelektrisane čestice, e, p)

Apsorbovana doza (D)Za razliku od kerme koja se definiše za vazduh, D se definiše za sve materijale

d -srednja energija predata materijiMase dm

D se MOŢE meriti i realizovati etalonom

SI jedinica: Gray (Gy)

Zabranjena jedinica: rad

1 Gy=100 rad

Ekvivalent doze (HT)(Ekvivalentna doza)

Uzima u obzir biološke efekte različitih kvaliteta zračenja

Radijacioni teţinski ( WR ) 1-20Usrednjena vrednost apsorbovane doze u tkivu (D)

HT = WR x DU mešovitom polju: HT = R wR DT,R

SI jedinica: Sievert (Sv)

Veličine izvedene iz ekvivalentne doze

Lična dubinska ekvivalentna doza Hp(10):Ekvivalentna doza u mekom tkivu na dubini od 10 mm ispod određene tačke na telu. .

Lična površinska ekvivalentna doza Hp(0,07): Ekvivalentnadoza u mekom tkivu na dubini od 0,07 mm ispod određene tačke na telu

Ambijentna ekvivalentna doza H*(10):Ekvivalentna doza u tački polja zračenja u ICRU sferi na dubini 10 mm.

ICRU sfera: Sfera prečnika 30 cm gustine 1 g/cm3

Sastav: 76,2 % O + 11,1 % C + 10,1 % H+ 2,6 % N (sastav ekvivalentan mekom tkivu).

Efektivna doza (E)Parametar koji se odnosi na rizik, uzima u obzir relativnu radioosetljivost svakog organa i tkiva:

E = T wTHT = T wT R wRDT,R

DT,R =apsorbovana doza jonizujućeg zračenja kvaliteta R u tkivu T HT =ekvivalentna doza tkiva ili organa TwT =tkivni teţinski faktor za tkivo ili organ TwR =radijacioni teţinski faktor za kvalitet zračenja R

Merna jedinica: Sivert (Sv): 1 Sv = 1 J/kg

Tkivni teţinski faktor (wT)Bezdimenzionalni faktor:uzima u obzir različite osetljivosti pojedinih organai tkiva na indukciju stohastičkih efekata dejstva jonizujućih zračenja(koristi se u zaštiti od zračenja)

Tkivo ili organ wT

Jajnici ili semenici (gonade) 0,20

Crvena kostna srţ, debelo crevo, pluća 0,12

Mokraćna bešika, dojke, jetra, štitna ţljezda jednjak 0,05

Koţa, kosti 0,01

Ostalo (nadbubreţne ţlezde, mozak, ekstratorokalna regija, tanko crevo, bubrezi, mišićno tkivo, pankreas, slezina,timus i materica 0,05

wT =1

Veličine izvedene iz efektivne doze

Kolektivna efektivna doza(S)

Ukupna doza zračenja kojoj je izloţena populacija

Ei:srednja efektivna doza u i-toj podgrupi populacije Ni: broj pojedinaca u i-toj podgrupiJedinica: čovek-sivert (man.Sv)

i

ii NES .

Vezana efektivna doza E50(t)

Efektivna doza akumulirana u periodu od 50 godina od jednokratnog unošenja radionuklida u telo

ZAŠTITA OD ZRAĈENJA

Korist mora biti najmanje jednaka ili veća od štete

Š T E T AK O R I S T

Ko treba da se štiti u

medicini

Pacijent

Članovi porodice pacijenta

Profesionalno izložena lica

Stanovništo

Otkriće X-zraka (8.11.1895)

Wilhelm Conrad Roentgen

Tesla’s unipolar vacuum tube

(1894)

X-actly So!

The Roentgen Rays, the Roentgen Rays,

What is this craze?

The town's ablaze

With the new phase

Of X-ray's ways.

I'm full of daze,

Shock and amaze;

For nowadays

I hear they'll gaze

Thro' cloak and gown and even stays,

Those naughty, naughty Roentgen Rays.

(Wilhelma, Electrical Review, April 1896)

Prvi izveštaji o povredama• 1896 – oštećenja na rukama

William Rollins

• Ĉlanak Rollins W. X-light kills. Boston

Med Surg J 1901;144:173.

• Kontraĉlanak Codman EA. No

practical danger from the x-ray.

Boston Med Surg J 1901;144:197

Jačina doze i frakcionisanje, ukupna primljena doza

LET (linear energy transfer)

Površina tela izložena zračenju

Kvalitet zračenja (Radioloska bioloska efikasnost))

Temperatura

Hemijske modifikacije

Kiseonik

Agensi radiosenzitivnosti

Radioprotektori

Faktori koji determinišu biološke

efekte (utiĉu na pojavu i intenzitet

radijacione povrede)

LINEARNI TRANSFER ENERGIJE (LET)

• Energija je preneta tkivu po pravolinijskom putu

• Merna jedinica keV/cm

Relativna biološka efikasnost RBE

• Kvantitativno opisuje efekte zraĉenja i relativne rizike

•Ukljuĉuje razliĉite efekte prouzrokovane razliĉitim

vrstama zraĉenja na razliĉita tkiva

•STANDARD: poredi se koliĉina ortovoltažnog

zraĉenja ( 200 – 250) kVp sa drugim kvalitetima

zraĉenja (alfa, beta..)

isp

ref

D

DRBE

RBE (nastavak)

Potrebno je 0.15 Gy 250 kV zraĉenja da bi se

proizvela katarakta, ali samo 0.05 Gy alfa zraĉenja

Što znaĉi da su alfa ĉestice 3 x "efikasnije" u

proizvodnji katarakte nego X- zraĉenje

Razlog: specifiĉna jonizacija alfa ĉestica je veća

od specifiĉne jonizacije X i gama zraĉenja

305,0

15,0RBE

Težinski faktori za razliĉite kvalitete zraĉenja

Kvalitet zraĉenja i energetski opseg wR

Fotoni svih energija 1

Elektroni, pozitroni i mioni svih energija* 1

Neutroni: energije 10 keV

energije 10 keV do 100 keV

energije 100 keV do 2 MeV

energije 2 MeV do 20 MeV

energije 20 MeV

5

10

20

10

5

Protoni, osim uzmaklih protona,

energije 2MeV

5

Alfa ĉestice, teška jezgra, fisioni fragmenti 20

*Osim Ožeovih elektrona emitovanih iz jezgra vezanog u DNK

za koje se primenjuju posebna mikrodozimetrijska razmatranja.

Zašto je zeka uginuo??

Zec A

• Primio 2 Gy X-

zraĉenja

• 2Gy x 1 = 2 Sv

Zec B

• Primio 2 Gy-alfa

zraĉenja

• 2 Gy x 20 =40 Sv

Mehanizmi radijacione

povrede

• LD (lettal dose) = (4 – 5 )Gy na celo telo razvija

280 J standardnom ĉoveku mase 70 kg

temperatura tela se podiže za 1 m0C

popijenih 6 ml vrućeg ĉaja

t.j. Povreda nije uzrokovana toplotom

već jonizacijom

Zracenje izaziva povećanje temperature tela, da

li je to znaĉajno ?

Radioliza vodeJonizacija molekula vode izaziva njihovo deljenje-

radiolizu

Odnos izmeĊu LET i tip dejstva

Direktno dejstvo je predominantno na visoko

LET zraĉenju (alfa, neutroni,protoni)

Indirektno dejstvo je predominantno sa nisko

LET zraĉenjem (X i gama)

Zraĉenje

deluje n

nivou

ćelije

Nema promena

DNK mutacija

Ćelija izložena zraĉenju

Mutacija koja

se reparira

Ćelijska smrt

Ćelija je

preživela, ali je

mutirala

Ćelija je preživela,

mogućnost deobe

Nemogućnost deobe

Kancer?

Deterministiĉki

(nestohastiĉki) Efekti• Imaju prag doze

• Intenzitet raste sa dozom

• Alopecia

• Katarakta 500 mSv

• Eritem

• Radiajaciona bolest

• Privremeni ili trajni strilitet150 mSv privremeni sterilitet

2500 mSv za jajnike, trajni

Stohastiĉki(Probabilistiĉki)

Efekti

• Događaju se slučajno

• Verovatnoća raste sa

dozom

• Karcinogeneza

• Mutageneza

• Genetske promene

Dejstvo malih doza

Dr. Abram Petkau (1972.): NE POSTOJI DOZA ZRAĈENJA KOJA JE POTPUNO BEZBEDNA: PETKAU EFEKAT

NULTA DOZA NE POSTOJI PA NE

POSTOJI NI NULTA VEROVATNOĆA

NASTANKA RADIJACIONE ŠTETE

SOMATSKI: stohastički ili deterministički

HEREDITARNI (nasledni): stohastički

Javljaju se na potomstvu ozračene osobe, od prve sledeće generacije (30)

Rizik od ozbiljnih hereditarnih efekata:

U prve dve generacije 1 % / 1 Sv ako je bilo ko od roditelja

bio ozraĉen pre zaĉeća

Genetički efekti se javljaju kod: Oštećenja jajne ćelije u ovarijumu, Oštećenja ćelija koje formiraju spermatozoide, Mutacije genetskog materijala..

Javljaju se na ozraĉenoj osobi;

Utiĉu na somatske (nereproduktivne ćelije)

Rani: Radijaciona bolest (radijaciona povreda)

Kasni: Kancer

IZLAGANJE ZRAĈENJU

Deterministički efekti su prikazani bold-italik

Case report

• muškarac star 40 godina

• koronarna angiografija

• Koronarna angioplastika

• uraĊena druga angiografija zbog

komplikacija

• uraĊen baj-pas koronarne arterije

• Sve istog dana 29 Marta1990 .

6-8 nedelja posle

angiografija i

angioplastike

16 - 21 nedelja

posle procedure,

postoji samo mala

ulceracija

18-21 mesec posle

procedure, pojava

nekroze tkiva

Doza do 20 Gy u

vreme nastanka

radijacione povrede.

Ožiljak posle

presaĊivanja kože

SREDNJE•Koža•Pluća•Bubrezi•Jetra•Očno sočivo

Radioosetljivost tkiva

VISOKO•Limfa•Kostna srž•Gastrointestinalni epitel•Gonade•Embrion

Kostna srž Koža CNS

NISKO•Centralni nervni sistem (CNS)•Mišići•Kosti•Vezivno tkivo

Tkivni teţinski faktor (wT)Bezdimenzionalni faktor:uzima u obzir različite osetljivosti pojedinih organai tkiva na indukciju stohastičkih efekata dejstva jonizujućih zračenja(koristi se u zaštiti od zračenja)

Tkivo ili organ wT

Jajnici ili semenici (gonade) 0,20

Crvena kostna srţ, debelo crevo, pluća 0,12

Mokraćna bešika, dojke, jetra, štitna ţljezda jednjak 0,05

Koţa, kosti 0,01

Ostalo (nadbubreţne ţlezde, mozak, ekstratorokalna regija, tanko crevo, bubrezi, mišićno tkivo, pankreas, slezina,timus i materica 0,05

wT =1 E = T wTHT = T wT R wRDT,R

Izvor doze Doza (mSv)

UKUPNO kosmičko 2,96

Prosečan pušač 2,80

UKUPNO PUŠAČI 5,76

Operacionalne granice: - definišu se preko efektivne i ekvivalentne doze- NE UZIMAJU u obzir prirodni fon

GRANICE DOZAZa profesionalno izloţena lica:

Kategorija A: 20 mSv godišnje

(prosečna vrednost za period od 5 uzastopnih godina,maksimalna godišnja od 50 mSv) TLD se očitavaju

mesečno + elektronski LD

Kategorija B: 6 mSv godišnje

(TLD se očitvaju tromesečno)

Za stanovništvo: 1 mSv godišnje

Godišnje granice ekv. doze za pojedine organe

Organ Profesionalci Stanovništvo

Očno sočivo 150 mSv 15 mSv

Koţa (1 cm2 ) 500 mSv 50 mSv

Delovi ekstremiteta 500 mSv(šaka, podlaktice,stopala i gleţnjevi)

Granice jačine ekvivalentne doze za medicinske uredjaje

Spoljašnje površine oklopljenih stacionarnih uređaja: 1 mSv/h

Na rastojanju od 1 m od zatvorenih izvora: 0,02 mSv/h

Opšti principi zaštite od zračenja

ALARA

As Low As Reasonably Achievable

Uspeh ALARA programa je u direktnoj vezi sa potpunim razumevanjem i praćenjem politike i procedura u zaštiti od zračenja

Svi mogući napori treba da budu usmereni:- da izlaganje jonizujućem zračenju bude što je moguće višeispod dozvoljene granice doze- da se uzimaju u obzir tehnološki status i druga socio-ekonomska razmatranja- da se uvek procenjuje dobrobit od proizvodnje i primenezračenja

Komenatar na ALARA princip

• L … šta je niska doza?

• R ..... Šta je razumno ? Bazira se na proceni

odnosa koristi i štete, zavisi i od ekonomskih i kulturoloških uslova

NOVI PRISTUP: RAZVIJANJE KULTURE ZAŠTITE (Edukacija, edukacija, edukacija.....)

ICRP 2009, novine

1) Smisao daljeg spuštanja granica izlaganja

2) Razmišljanje u kutiji

3) Akcident/Incident

4) Odrţivost razvoja-planiramo za buduće generacije

5) Primarna odgovornost nosioca licence

6) JAVNOST

Principi zaštite od zraĉenja

• Vreme

• Izlaganje mora da bude što je kraće

moguće pošto je doza direktno

proporcionalna vremenu

Principi zaštite od zraĉenja

• Oklapanje

Fizička zaštita-oklapanjeVrsta zraĉenja Karakteristika

materijala

Materijal

Elektromagnet

sko zraĉenje

Velika gustina Pb, W, U,...

Teški joni Svaki materijal Debljina veća od

dometa

Beta Velika gustina

Lakši elementi da se

ne bi generisalo ZZ

Pleksiglas (klirit); Al; Grafit

Neutroni Laki elementi Voda; Parafin;

Beton, itd.+ bor10B(n,a)6Li

Principi zaštite od zraĉenja

• Rastojanje

ZAŠTITA OD ZRAĈENJA I

SREDSTVA JAVNOG

INFORMISANJA

1.Šta je naša poruka u

obraćanju medijima?

2.Kako da stignemo do

javnosti ?

3.Situacije i razlozi za

informisanje javnosti ?

4.Pre svega: ISTINA

1.Šta je naša poruka u

obraćanju medijima?

2.Kako da stignemo do

javnosti ?

3.Situacije i razlozi za

informisanje javnosti ?

4.Pre svega: ISTINA

Pitanje broj 1 koje postavlja

javno mnenje

• Da li adekvatno štitite sebe i pacijente ?

ŠTETA je predmet zaštite od

zraĉenja

KORIST je predmet poslovne

politike

KORIST, IPAK, MORA DA BUDE STVAR

JAVNOSTI !!!

GDE I KADA SE UKLJUĈUJU

LJUDI IZ MEDICINSKIH

STRUKA ?

INCIDENT i AKCIDENT

Pitanje broj 2 koje interesuje javno

mnenje

Pitanje broj 3

• Koliko je visok rizik ?

• Tri javna mišljenja

Netolerantni Srednja struja “Realistiĉni” pristup

I najniže doze

nose visok rizik

Spustiti granice

Mi imamo sluha i

odobravamo koncept

Razumnih granica

Niske doze nisu štetne ĉak

su zdrave

Povećati granice

Niži rizikViši rizik

Sve TRI struje zovu NAUĈNIKE da potvde njihov

stav

KOME TREBA JAVNOST

DA VERUJE ?

Ne pravite senzaciju

Situacije i razlozi za informisanje

javnosti

RUTINSKE INFORMACIJE

Komentari

aktuelnih

dogaĊaja

Opšte izjave Uspostavljanje i

održavanje odnosa sa

javnošću

INFORMACIJE O

AKCIDENTIMA

Lokalni Udaljeni Širih razmera

OBJAŠNJENJE PREPORUKE O

PONAŠANJU

PREPORUKE I

AKCIJE

NEMOJTE DA GOVORITE

LJUDIMA ŠTA BI TREBALO

ILI ŠTA JE TREBALO DA

URADE

RECITE ŠTA ĆETE

VI URADITI

Ĉernobiljske lekcije

koje nismo nauĉili• Javnost je bila veoma ZABRINUTA

• Javnost je OZBILJNO SUMNJALA u zvaniĉne informacije

• Razliĉite institucije su davale RAZLIĈITEinformacije

• Bilo je puno SAMODEKLARISANIH EKSPERATA

• Informacije su bile KONFUZNE

• Sa struĉnjacima se ĉesto komuniciralo samo na LIĈNOJ OSNOVI

TRRUTH

• Trustworthy -istinoljubivost

• Responsive-brz odziv

• Receptive - receptivnost

• Understandable-razumevanje

• Tangible -pristupaĉnost

• Helpful-biti od pomoći

ŠEST RAZLOGA ZA ISTINU

• Istinitost: Vi ste ekspert u zaštiti od zraĉenja, a ne nuklearni lobista

• Brz odziv: Napravite dobre kontakte sa lokalnim medijima uz meĊusobno uvažavanje

• Slušajte šta drugi govore: Pokažite slušaocima da razumete njihovu zabrinutost

• Razumljivost: Ne govorite jezikom nauke

• Pristupaĉnost: Napravite liĉne kontakte sa ljudima koji će Vam verovati

• Budite od pomoci: Svoje informacije nemojte da predstavljate kao direktive već kao pomoć

• VI JESTE EKSPERT ALI STE

PRE SVEGA ĈLAN

ZAJEDNICE: Pokažite da

niste iznad aktuelnih

dogadjaja i da oni i vas

pogadjaju