Jun 2011. ZAVIČAJ

ZAVIČAJ Jun 2011. Jun 2011. ZAVIČAJ

Najlepša manifestacija naše omladine koja živi u dijaspori i koja je ok-upila približno dve i po hiljade učesnika na 16. Evropskoj smotri srpskog folklora dijaspore i Srba u regionu završena je svečanim proglašenjem pobednika u prepunom Centru Sava u Beogradu.

Pobednik prošlogodišnje manifestacije Kulturno-umetničko društvo ’’ Brdo’’, iz Kranja, odbranilo je titulu najboljeg. Pored najvišeg priznanja, ovaj KUD iz Slovenije osvojilo je i nagrade u specijalnim kategorijama: za najbolju žensku pevačku grupu i za najbolju originalnu nošnju.

Nagrade najboljima na takmičenju uručio je predsednik kompanije “ Vesti” Dušan Vidaković.

U prvom redu, među istaknutim koordinatorima KUD- ova i zajednica klubova, sedela je i gospođa Desanka Đorđević, legenda koreografije naših najlepših narodnih igara. Ponosna i dirnuta kao i svi prisutni nemer-ljivom sa bilo čim količinom pravog narodnog znanja, što folklor u osnovi reči i znači koje ovi mladi ljudi nose sa sobom i brižno čuvaju tako daleko od zemlje svojih predaka. Za Zavičaj, dr Predrag Tojić, državni sekretar

za rasejanje Ministarstva za dijasporu, kaže da je cvet naše omladine iz dijaspore Evrope učinio da budemo ponosni kako na njih tako i na sebe i da su oni velika, prava zbirka narodnog znanja.

’’ Puno smo truda uložili, ali sve te silne probe i višemesečne naporne pripreme ne bi dale rezultat da u sve to nismo uneli puno ljubavi. Tražimo kontinuitet u radu i evo uspevamo da nižemo pobede, što nam pruža ve-liko zadovoljstvo. Rano je govoriti o narednoj godini i takmičenju u Čačku jer nam sad ostaje da slavimo i uživamo u velikom uspehu narednih dana. Beograd je bio odličan domaćin. Osećali smo se kao kod kuće!’’, kaže za naš list predstavnik pobednika, KUD- a ‘’ Brdo’’ iz Kranja, Milan Glamočanin, koji je i prethodne godine u Brčkom primio najviše priznanje. Prestonica je imala priliku da u toku dva takmičarska dana vidi na koji

način mladi u rasejanju neguju tradiciju srpskog naroda kroz narodne pesme i igre iz svih krajeva u kojima Srbi žive u regionu.

’’ Kroz srpski folklor naša deca pričaju srpski, to je naš cilj. Na taj način nauče odakle potiču njihovi roditelji i malo nauče o kulturi te države. Vrlo smo zadovoljni kako je sve prošlo i nadamo se da ćemo brzo pono-viti dolazak u Beograd.’’, kaže Nenad Milenković, predsednik Saveta 16. Evropske smotre folklora i predsednik Organizacionog komiteta.

Svaki od ansambala učesnika trudio se da na što bolji način pred-stavi zavičajne igre, pesme, muziku, običaje i narodne nošnje sa teri-torije Srbije, odnosno ostalih teritorija gde srpski narod živi i neguje

kulturu, narodnu tradiciju i jezik. Ko je zauzeo svoje mesto u svečanoj dvorani Centra Sava ostajao je do samog kraja sa osmehom, suzama radosnicama i vidno uzbuđen. Raskošne nošnje, čuvane od starina i hitri, beskrajno posvećeni mladi ljudi ispunili su scenu iskrama snage, poštovanja i ljubavi.

’’ Gde god da ste rođeni, vi ste naši, i gde god da živite Srbija će uvek biti vaša. Pesma i igra imaju veliku moć i puno govore o narodu u kojem su nastale, a vi od zaborava spasavate najlepši deo naše kul-ture.’’, pozdravio je učesnike Vukman Krivokuća, državni sekretar Mini-starstva za dijasporu i vere.

Iz svih krajeva Evrope u Srbiju je stiglo 51 kulturno-umetničko društvo. Svi oni prošli su složene kvalifikacije, a samo u tom procesu učestvovalo je 10.000 mladih ljudi širom evropskog dela rasejanja. Skup

održan tokom vikenda bio je prvi takav u srpskoj prestonici, te je i odziv takmičara iz tog razloga bio rekordan od 1996. godine kada je prva folk-lorijada i održana. Ove godine su dominirala društva iz Slovenije koja su briljirala odnevši pobede u čak osam kategorija, što je vrlo značajan re-zultat uzevši u obzir relativno malu srpsku zajednicu koja živi u toj zemlji. Kulturno društvo ‘’ Brdo’’ osnovano 1994. godine, svoj rad zasniva na humanitarnom, sportskom, kulturnom, društvenom i obrazovnom radu. Na osnovu postignutih rezultata, brojnih i kvalitetno urađenih projekata, Ministarstvo kulture dodelilo je kulturnom društvu ‘’ Brdo’’ status društva koje deluje u javnom interesu na području kulture u Republici Sloveniji.

U ime njegove svetosti patrijarha srpskog Irineja goste je pozdravio đakon Dragan Tanasijević:

’’ Čim vidimo ovaj lepi, mlad, plemeniti svet, jasno je da za srpski rod ima spasenja. Pesmom i igrom čuvamo istoriju i identitet, ali pesmom i igrom pomažete i svima da budu bolji ljudi.’’

Svi folkloraši su s nestrpljenjem iščekivali i velikoj dvorani Centra Sava. Najveći aplauz dobilo je beogradsko kulturnoumetničko društvo ’’ Kolo’’, kao i društvo ’’Venac’’ koje je izvelo Splet igara s Kosova i Meto-hije.

Deo prihoda prikupljenog od prodaje karata za folklornu manifestaci-ju namenjen je za pomoć Dečjem selu iz Kraljeva.

’’ U našem selu živi 86 mališana koji nisu imali sreću da odrastaju

16. EVROPSKA SMOTRA SRPSKOG FOLKLORA DIJASPORE I SRBA U REGIONU

NANIZANI NAJLEPŠI BISERI ZAVIČAJA

ZAVIČAJ Jun 2011. Jun 2011. ZAVIČAJ

ZLATNE PLAKETEKUD Brdo - Kranj, Slovenija

KUD Stevan Mokranjac - Beč, AustrijeKUD Sloga - Manhajm, NemačkaKUD Mladost - Ljubljana, SlovenijaKUD Prosvjeta - Vukovar, HrvatskaKUD Vuk Karadžić - Raštat, NemačkaKUD Mladost - Temišvar, RumunijaKUD Kolo - Forarlberg, Austrija

SREBRNE PLAKETEKUD Karađorđe - Bern, ŠvajcarskaKUD Karađorđe - Beč, AustrijaKUD Petar Petrović Njegoš-Tesla - Švebiš Gmind, NemačkaKUD Izvor - Sent Galen, ŠvajcarskaKUD Vuk Stefanović Karadžić - Šenenverd, NemačkaKUD Maribor - Maribor, SlovenijaKUD Izvor - Noj Izenburg, NemačkaKUD Dobrosav Radovanović Kikac - Bazel, Švajcarska

BRONZANE PLAKETEKUD Sveti Sava - Kranj, SlovenijaKUD Kolo - Baden, ŠvajcarskaKUD Vuk Karadžić - Roršah, ŠvajcarskaKUD Vidovdan - Ljubljana, SlovenijaKUD Nova generacija - Šorndorf, NemčkaKUD Ofenbah - Ofenbah, NemačkaKUD Branko Radičević - Beč, Austrija

KUD Ljubomir Ratić Bubo - Vera, Hrvatska

SPECIJALNE NAGRADE - BEOGRADSKI POBEDNIK

Najuigraniji ansambl - KUD Mladost - Ljubljana, SlovenijaNajbolji scenski nastup - KUD Karađorđe - Beč, AustrijaNajbolje izvorno izvođenje - KUD Sloga - Štutgart-Cufenhauzen, NemačkaNajbolja ženska pevačka grupa - KUD “Vuk Stefanović Karadžić” - Šenenven, ŠvajcarskaNajbolja muška pevačka grupa - KUD Brdo - Kranj – SlovenijaNajbolji muzički ansambl - Izvor - Noj Izenburg, NemačkaNajbolje rekonstruisana nošnja -

KUD Prosvjeta - Vukovar, HrvatskaNajbolja originalna nošnja - KUD Brdo - Kranj, Slovenija

uz svoje biološke roditelje. Naš je zadatak da im odrastanje učinimo što je više moguće lepšim i učinimo sve da izrastu u dobre i poštene ljude. Taj zadatak nije lak, ali ste nam ga vi učinili lakšim. Kažu da čovek ima samo onoliko koliko je podelio sa drugima, a vi ste sa nama podelili mnogo toga zbog čega smo duboko zahvalni.’’, rekla je Vesna Mraković- Jokanović, direktor kraljevačkog SOS Dečjeg sela.

Za vreme pauza u takmičarskom delu programa, u holu Centra Sava nastupili su Instrumentalisti fakulteta etnomuzikologije, Vlaška pevačka grupa ‘’ Marinike’’ iz Negotina, KUD ‘’Mladost’’ Pale i KUD ‘’Alat’’ Trebinje a uoči proglašenja pobednika je koncert održao Nacionalni Ansambl ‘’Kolo’’ iz Beograda. U subotu uveče su se mladi folkloraši iz čitave Ev-rope družili u Centru Sava i uživali u sjajnoj muzici i upoznavanju. Velika žurka za sve učesnike trajala je do jutarnjih sati i bila puna zvonkog smeha i radosti, starogradskih pesama i zajedničke sreće. Nezaborav-na i puna duha, lepote i znanja naših bisera iz dijaspore, 16. Evropska smotra folklora ostaće u srcu svima koji su je doživeli makar i na tren. Posvećeni, pametni i dragi školarci vešti kao najbolji baletski ansambli i srećni kako to jesu samo oni koji rade to što najviše vole poslali su poruku celom svetu: “ Zavičajno znanje i predanje su bogatstvo, sreća i sloboda. “. Bašta mladosti, riznica čuda koja jesu ljubav i posvećenost u najlepšim godinama ulepšala su čitavu Srbiju.

ZAVIČAJ Jun 2011. Jun 2011. ZAVIČAJ

ZAVIČAJ Jun 2011. Jun 2011. ZAVIČAJ

U Salcburgu je održan skup pod nazivom „Interkulturelles Gesunheits-frühstück“ koji je ovoga puta obuhvatao zemlje Balkana. Kao i mnogo puta do sada Kulturno-sportska Zajednica Srba uspešno je predstavljala zemlju Srbiju, a skupu su se odazvali i predstavnici Makedonije. Inicijator akcije gospodja Monika Ladinig (rodom iz Perua), ljubitelj kuvanja i absol-vent na „Hotelfachschule“ u Salcburgu, ostvaruje svoj program, gde kroz spremanje i posluživanje hrane, predstavnike različitih kultura koje žive u gradu zbližava i bolje ih upoznaje. U akciji su uključeni članovi organizaci-je AVOS (Arbeitskreis für Vorsorgemedizin) kao i vaspitačice udruženja

„Kinderfreun-de“. Posle posluženja s’ bogatom trpe-zom, prisutne je o zdra-voj i pravil-noj ishrani u p o z n a l a „Diätologin“ A l e x a n d r a Braun. U ime grada prisutne su pozdravili i podržali skup,

gradski poslanici (SPÖ) gospodja Hannelore Schmidt i Bruno Kanzler.

Kulturno-umetničko društvo Kragujevački oktobar iz Matersburga je nedavno predalo je pomoć SOS dečjem selu u Kraljevu.

Najstarije društvo na teritoriji Burgenlanda prikupilo je pomoć na humanitarnom koncertu održanom pre dve nedelje, kada je nastupalo 13 društava iz više delova Austrije.Tom prilikom prikupljeno je 2.850 evra, a novac je predat ustanovi koja vodi računa o nezbrinutoj deci u Kraljevu.Takođe, predstavnici Kragujevačkog oktobra odneli su i veću količinu paketa sa garderobom i drugim stvarima, koji su obradovali decu.

U sklopu posete Kraljevu članovi društva iz Maters-burga posetili su i Beograd, gde su prisustvovali probi KUD Kolo. Zatim su obišli hram Svetog Save i bili su gos-ti KUD-a “Abrašević” u Vrnjačkoj Banji. Pored toga obišli su i manastire Žiča i Studenica.Ovo putovanje oduševilo je članove KUD-a “Kragujevački oktobar”, koji su se u Austriju vratili puni utisaka.

Predsednik društva Nebojša Kračunović Puma za-hvalio je svim klubovima koji su se odazvali pozivu na učešće na humanitarnom koncertu i svim ljudima dobre volje koji su pomogli SOS dečje selo u Kraljevu.

Tom prilikom posebno su pohvalili srpski štand, tačnije osobe koje su pripremile raznovrsni izbor hrane.

- Prihvatajući pozive za učešće na multikultularnim manifestaci-jama, pruža nam se prilika da prikažemo bogatstvo srpske tradicije i kulture. Verujem da to odradjumeo dobro, što potvrdjuju pozivi za nova druženja. Zahvalnost svakako pripada vrednim članovima Zajednice (roditelji dece) koji doprinose ostavrivanju zapaženih nastupa – nagla-sio je Nenad Šulejić, predsednik Zajednice.

Pored bogate raznovrsne trpeze, pažnju su privlačili i budili zain-teresovanost prisutnih, članovi najmladjeg uzrasta folklorne sekcije, obučeni u tradicionalnu šumadijsku nošnju.

“KRAGUJEVAČKI OKTOBAR”

DOBROTVORI IZ MATERSBURGA DONELI POMOĆ SOS SELU

Nedavno je četrdesetočlana delegacija bečkog ogranka Socijalde-mokratske stranke (SPOe), zadužena za pitanja obra-zovanja, posetila zemlje Balkana

DELEGACIJA BEČKOG OGRANKA SPOeU POSETI BEOGRADU

radi produbljivanja veza sa socijaldemokratskim sestrinskim partijama u ovom regionu.

U delegaciji koju je predvodio Markus Šober, nalazili su se i poslanik u bečkom parlamentu Peko Baksant, bokserski svetski šampion Gogi Knežević i Stjepan Stasić, profesionalni košarkaš i kapiten austrijskog nacionalnog tima.

Sekretar za pitanja obrazovan-ja Markus Šober je rekao da je ovo putovanje na Balkan doprinos uedinjavanju Evrope. On je podvu-kao da je jedina perspektiva za taj region -povratak u EU.

U Beogradu su članovi del-egacije obišli srpsku prestonicu i sastali se sa predsednikom gradske skupštine Aleksandrom Antićem i predsednicom srpskog parlamenta Slavicom Đukić- Dejanović, a potom i sa potpredsednikom Vlade zaduženim za evropske integracije, Božidarom Đelićem.

- Razgovor sa Đelićem bio je jedan od glavnih političkih događaja. Dobili smo novi i sveobuhvatni pogled na mladu državu Srbiju koja čini velike napore kako bi se vratila u evropsku porodicu. Pravo lice Srbije je humano, demokratsko i gleda u evropsku budućnost - ocenio je Šober nakon posete.

Drugog dana boravka tema je bilo obrazovanje i u to su uključene posete Muzeju istorije Jugoslavije i tvrđavi Petrovaradin u Novom Sadu.

Posle Srbije, delegacija je posetila Sarajevo i sastala se tamo sa Ulrike Hartman, predstavnicom EU. Nedaleko od tog grada je baza aus-trijskog kontingenta pri Euforu, pa je delegacija iz Beča obišla i svoje zemljake u ovoj misiji.

Delegacija je potom otputovala u Hrvatsku, razgledala Zagreb i sas-tala se sa domaćinima.

- Zemlje Balkana su na putu pristupa Evropskoj uniji. To dokazuje i nedavno isporučenje Ratka Mladića Haškom tribunalu. Time konačno može da se podvuče crta ispod ovog mračnog poglavlja, ocenio je po povratku šef delegacije Markus Šober.

Predsednik Privredne komore Austrije (PKA) Kristof Lajtl ocen-io je da je Evropa nepotpuna bez Srbije i najavio podršku austrijskih

privrednika na evropskom putu Srbije. Lajtl je otvarajući investicioni privredni forum Srbije istakao da Austrija ima odličnu privrednu sarad-nju sa našom zemljom, gde je prvi strani investitor. Podsećajući da je trgovinski obim lane iznosio čak 700 miliona evra, on je dodao da se, sudeći prema podacima za prvi kvartal, u 2011. može očekivati značajan rast.

I n v e s t i c i o n i privredni forum u or-ganizaciji Privredne komore Srbije (PKS) i PKA bio je ovog puta izuzetno posećen. U najvećoj sali PKA nije bilo dovoljno mesta za sedenje zbog ogromnog interesovanja austrijskih privrednika. Na Forumu u Beču svoje projekte predstavilo je 10 lokalnih samouprava, četiri regionalne privredne komore i 22 kompanije iz Srbije.

Ministar za zaštitu životne sredine, rudarstvo i prostorno planiranje Oliver Dulić je dodao da Vlada Srbije namerava da do 2014. izgradi 1.000 kilometara kanalizacione mreže, 700 kilometara kišne kanali-zacije i izgradi 16 do 17 postrojenja za prečisćavanje otpadnih voda, za šta je potrebna investicija od oko 625 miliona evra.

Govoreći pred austrijskim investitorima, Dulić je naveo da najveći deo komunalnog otpada, kako je rekao, dospeva na smetljišta, što je nezamislivo u Austriji, rekao je srpski ministar, naglašavajući da je potrebno da se izgrade deponije po evropskim standardima.

Kako je istaknuto u saopštenju iz Beča, Dunavska strategija je za Beograd i Srbiju od velikog značaja o čemu svedoči i činjenica da je Srbija prvi put zbog toga punopravni član u jednom projektu Evropske unije.

“Ova prilika treba da bude iskorišćena, kako bi se Beograd i Srbija mogli snažnije etablirali u Evropi. Beč će pri tome podržati Beograd na putu ka Evropskoj uniji”, poručio je Ludvig.

On je ocenio da se glavni grad Srbije snažno razvija i da “Beograd i Beč neguju dobre uzajamne odnose”.

Visokorangirani opštinski političari iz više dunavskih gradova, članovi vlade dunavskih zemalja kao i brojni predstavnici institucija, koje su povezane Dunavom, okupili su se 2. i 3. juna u Beogradu gde je održana 5. evropska konferencija Saveta dunavskih gradova i regiona.

Grad Beč su predstavljali Mihael Ludvig, ministar za pitanja stanovan-ja u gradskoj vladi, direktor planiranja Kurt Puhingeri menadžer panev-ropskog saobraćajnog koridora VII - Dunav, Oto Švez.

Svi učesnici konferencije su se saglasili da Dunavska strategija ima veliki značaj i da mora da bude ciljano i efikasno iskorišćena za dalji raz-voj celog dunavskog prostora.

I gradonačelnik Beograda, Dragan Đilas, kako je saopšteno, u Du-navskoj strategiji vidi instrument daljeg razvoja saradnje gradova, ali i mogućnost napretka koji Beograd ne sme da propusti.

“Usvajanje i sprovođenje Dunavske strategije je velika šansa za dunavske gradove i regione da uspešno nastave započetu saradnju. Očekivanja su od grada do grada različita, ali svi želimo otvaranje radnih mesta i sigurnost za naše građane. Beč ima predloge u području moda-liteta saobraćajnih sistema (jačanje aerodroma), osiguranje kvalitetnog snabdevanja vodom, u saradnji obrazovnih pitanja kao i izgradnji efikas-nih struktura i obnovljive energije u gradovima. U ovom smislu dunavska strategija ima veoma veliki značaj za Beč”, objasnio je Ludvig.

BEOGRAD

DUNAVSKA STRATEGIJAVELIKA ŠANSA

KSZS

ZAJEDNIČKI DORUČAK ZA DECU BALKANA

ZAVIČAJ Jun 2011. Jun 2011. ZAVIČAJ

ZAVIČAJ Jun 2011.

Na osnovu člana 83. Zakona o visokom obrazovanju (Sl. Glasnik RS broj 76/2005,97/2008,44/2010), i člana 124. i 125. Statuta Fakulte-ta za menadžment, i člana 13. i 14. Pravila studiranja, Fakultet za menadžment u Zaječaru raspisuje

K O N K U R S ZA UPIS STUDENATA U PRVU GODINU STUDIJA šk. 2011/2012 I Fakultet za menadžment u Zaječaru upisuje: 180 studenata na Os-

novne akademske studije menadžmenta. Pravo uisa imaju kandidati sa završenim srednjim obrazovanjem u četvorogodišnjem trajanju.

II Prijavljivanje kandidata za upis počinje 01.06.2011.god., a završava se 07.07.2011. godine.

III Prijemni ispit polaže se 08.07.2011.godine od 12 h., u sedištu Fakulteta u Zaječaru, Kraljevica b.b.

Kandidat od četiri izborna predmeta bira dva koja polaže u obliku testa. Izborni predmeti su: ekonomika poslovanja, matematika, informa-tika i sociologija.

IV Potrebna dokumenta za upis: - diploma i svedočanstva svih razreda srednje škole (original ili over-

ene fotokopije), izvod iz knjige rođenih i dve fotografije formata 4,5x3,5 cm.

Cena prijemnog ispita je 3.000,00 dinara. Uplatu izvršiti na tekući račun Fakulteta za menadžment Zaječar broj: 180-709121000069416 ili na blagajni Fakulteta, prilikom prijave i predaje dokumentacije. Prilikom polaganja prijemnog ispita obavezno staviti na uvid dokument o izvršenoj uplati i ličnu kartu ili drugi lični dokument.

V Prijemni ispit se polaže putem testa. Redosled kandidata za upis u prvu godinu studija prvog stepena utvrđuje se na osnovu opšteg uspeha postignutog u srednjoj školi i rezultata postignutog na prijemnom ispitu.

Prijemni ispit i rangiranje kandidata sprovodi Komisija za upis stude-nata, određena Odlukom Nastavno-naučnog veća u sastavu od pet članova i to: četiri nastavnika koji pokrivaju četiri predmeta iz kojih se polaže prijemni ispit i prodekan za nastavu koji je istovremeno i predsed-nik Komisije. Rang lista se sačinjava prema ukupnom broju bodova svakog kandidata po utvđenim merilima. Kandidat može osvojiti najviše 100 bodova.

Pod opštim uspehom u srednjoj školi podrazumeva se zbir prosečnih ocena iz svih predmeta u prvom, drugom, trećem i četvrtom razredu, pomnožen sa 2 (dva). Po ovom osnovu kandidat može steći najman-je 16, a najviše 40 bodova. Opšti uspeh u srednjoj školi računa se zaokruživanjem na dve decimale.

Rezultat koji kandidat postiže na prijemnom ispitu ocenjuje se od 0 do 60 bodova.

Fakultet utvrđuje Jedinstvenu rang-listu svih kandidata sa ukupnim brojem bodova stečenim po svim kriterijumima utvrđenim Pravilima studiranja.

U prvu godinu studija ne mogu se upisati kandidati koji na jedinst-venoj rang – listi imaju manje od 30 bodova.

Učesnik konkursa koji smatra da redosled kandidata na jedinstvenoj rang-listi nije utvrđen na način predviđen pravilima, može podneti prigov-or dekanu Fakulteta, u roku od 24 sata od objavljivanja rang-liste.

Dekan donosi Odluku o prigovoru u roku od 24 sata od podnošenja prigovora. Kandidat može izjaviti žalbu na odluku dekana Veću Fakulte-ta, u roku od 24 sata od prijema Rešenja. Veće Fakulteta rešava po žalbi u roku od 24 sata od njenog prijema. Nakon odlučivanja po prispelim prigovorima, odnosno žalbama, Fakultet utvrđuje i objavljuje Konačnu rang-listu svih kandidata sa ukupnim brojem bodova stečenim po svim kriterijumima utvrđenim Pravilima studiranja. Konačna rang-lista je os-nov za upis kandidata

Ako se kandidat koji je ostvario pravo na upis po Konkursu ne upiše u predviđenom roku, Fakultet će upisati umesto njega sledećeg kandidata, prema redosledu na Konačnoj rang-listi, u roku utvrđenom Konkursom. Pravo na upis stiče kandidat koji je na rang-listi rangiran u okviru broja studenata iz konkursa

VI Isticanje jedinstvene rang liste obaviće se dana 11.07.2011.god. Isticanje konačne rang liste obaviće se dana 13.07. 2011.god.

VII Upis je od 13.07. do 16.07.2011.god. VIII Godišnja školarina je 65.000,00 dinara koja može da se izmiruje

u 15 mesečnih rata.Prva rata prilikom upisa je 9.000,00 dinara, a ostale rate se plaćaju u 14 mesečnih rata po 4.000,00 dinara.

IX Studijski program Osnovnih akademskih studija menadžmenta je AKREDITOVAN. Dozvola za rad Ministarstva prosvete br: 612-00-02378/2009-04 od 17.03.2010. godine.

Bliže informacije mogu se dobiti na telefone: 019 430-802 i 430-803; ili na web site-u www.fmz.edu.rs

Na osnovu člana 83. Zakona o visokom obrazovanju (Sl. Glasnik RS broj 76/2005,97/2008,44/2010), i člana 110. i 111. Statuta Visoke škole za menadžment i biznis- strukovne studije, i člana 13. i 14. Pravila studi-ranja, Visoka škola za menadžment i biznis u Zaječaru, raspisuje

K O N K U R S ZA UPIS STUDENATA U PRVU GODINU OSNOVNIH STRU-

KOVNIH STUDIJA MENADŽMENTA I BIZNISA šk. 2011/2012 I Visoka škola za menadžment i biznis u Zaječaru upisuje: 200 stude-

nata na Osnovne strukovne studije menadžmenta i biznisa. Pravo upisa imaju kandidati sa završenim srednjim obrazovanjem.

II Prijavljivanje kandidata za upis počinje 01.06.2011.god., a završava se 07.07.2011. godine.

III Prijemni ispit polaže se 08.07.2011.godine od 12 h. u sedištu Vi-soke škole u Zaječaru, Kraljevica b.b.

Kandidat od četiri izborna predmeta bira dva koja polaže u obliku testa. Izborni predmeti su: ekonomika poslovanja, matematika, informa-tika i sociologija.

IV Potrebna dokumenta za upis: - diploma i svedočanstva svih razreda srednje škole (original ili over-

ene fotokopije) - izvod iz knjige rođenih i dve fotografije formata 4,5x3,5 cm.

Cena prijemnog ispita je 3.000,00 dinara. Uplatu izvršiti na tekući račun Visoke škole za menadžment i biznis Zaječar broj: 180-709121000075721 ili 205-10764663 ili na blagajni Škole prilikom prijave i predaje dokumentacije. Prilikom polaganja prijemnog ispita obavezno staviti na uvid dokument o izvršenoj uplati i ličnu kartu ili drugi lični do-kumenat.

V Prijemni ispit se polaže putem testa. Redosled kandidata za upis u prvu godinu studija prvog stepena utvrđuje se na osnovu opšteg uspeha postignutog u srednjoj školi i rezultata postignutog na prijemnom ispitu.

Prijemni ispit i rangiranje kandidata sprovodi Komisija za upis stude-nata, određena Odlukom Nastavnog veća u sastavu od pet članova. Rang lista se sačinjava prema ukupnom broju bodova svakog kandidata po utvđenim merilima. Kandidat može osvojiti najviše 100 bodova.

Pod opštim uspehom u srednjoj školi podrazumeva se zbir prosečnih ocena iz svih predmeta u prvom, drugom, trećem i četvrtom razredu, pomnožen sa 2 (dva). Po ovom osnovu kandidat može steći najman-je 16, a najviše 40 bodova. Opšti uspeh u srednjoj školi računa se zaokruživanjem na dve decimale.

Rezultat koji kandidat postiže na prijemnom ispitu ocenjuje se od 0 do 60 bodova.

Visoka škola utvrđuje Jedinstvenu rang-listu svih kandidata sa uku-pnim brojem bodova stečenim po svim kriterijumima utvrđenim Pravilima studiranja.

U prvu godinu studija ne mogu se upisati kandidati koji na jedinst-venoj rang – listi imaju manje od 30 bodova.

Učesnik konkursa koji smatra da redosled kandidata na jedinstvenoj rang-listi nije utvrđen na način predviđen pravilima, može podneti prigov-or direktoru Škole, u roku od 24 sata od objavljivanja rang-liste.

Direktor škole donosi Odluku o prigovoru u roku od 24 sata od podnošenja prigovora. Kandidat može izjaviti žalbu na odluku direktora škole Nastavnom veću škole, u roku od 24 sata od prijema Rešenja. Veće Škole rešava po žalbi u roku od 24 sata od njenog prijema. Nakon odlučivanja po prispelim prigovorima, odnosno žalbama, Škola utvrđuje i objavljuje Konačnu rang-listu svih kandidata sa ukupnim brojem bodova stečenim po svim kriterijumima utvrđenim Pravilima studiranja. Konačna rang-lista je osnov za upis kandidata.

Ako se kandidat koji je ostvario pravo na upis po Konkursu ne upiše u predviđenom roku, Škola će upisati umesto njega sledećeg kandidata, prema redosledu na Konačnoj rang-listi, u roku utvrđenom Konkursom. Pravo na upis stiče kandidat koji je na rang-listi rangiran u okviru broja studenata iz konkursa

VI Isticanje jedinstvene rang liste obaviće se dana 11.07.2011.god. Isticanje konačne rang liste obaviće se dana 13.07.2011.god. VII Upis je od 13.07. do 16.07.2011.god. VIII Godišnja školarina je 65.000,00 dinara koja može da se izmiruje

u 15 mesečnih rata.Prva rata prilikom upisa je 9.000,00 dinara, a ostale rate se plaćaju u 14 mesečnih rata po 4.000,00 dinara.

IX Studijski program Osnovnih strukovnih studija menadžmenta i bi-znisa je AKREDITOVAN. Dozvola za rad Ministarstva prosvete br: 612-00-349/2008-12 од 05.05.2008. godine.

Bliže informacije na telefone: 019 430-800 i 430-801; ili na web site-u www.vsmbz.edu.rs

Najstariji naš klub na teritoriji Donje Austrije, Jedinstvo iz Švehata, u subotu je organizovao tradicionalnu manifestaciju Spasovdanski susreti.

Klub svoju slavu obeležava svake godine velikom feštom koja privlači veliki broj ljudi koji su željni dobre zabave i hrane. Kako bi izbegli probleme, kojih je bilo prethodnih godina, zbog lošeg vremena, ovaj put je uprava, na čelu sa predsednikom Krstom Petrišorevićem, odlučila da, pored šatora za roštilj, obezbedi i veliki šator za igranku.

Dva dana pre fešte članovi kluba postavili su šatore . U petak je, jak vetar, koji je trajao svega pola sata, rasturio šatore. Suočen sa ovim problemom Petrišorević je morao, zajedno sa sinom i prijateljima Austri-jancima, ponovo sve da postavi. U subotu fešta je počela tačno u podne, kada je Tina Muncanović prvo pevala i na engleskom, što je privuklo pažnju austrijske publike. Zatim je i harmonikaš Zoran Martinović, za austrijsku publiku odsvirao polku, što je navelo prisutne da zaigraju i vesele se, do te mere, da su i Austrijanci novcem “kitili” muzičare.

Veselje u poslepodnevnim satima bilo je pravo iznenađenje, a posle 18 časova pristigao je i veći broj naših građana iz Beča, koji uvek znaju da naprave pravi štimung.

Više stotina ljudi našlo se u jednom trenutku u kolu, koje je nevreme koje je naišlo rasteralo privremeno oko 20 časova. Međutim, fešta je nastavljena pod šatorom do pred ponoć.

Najstariji naš klub na teritoriji Donje Austrije Jedinstvo prava je okos-nica uspešne integracije imigranata u Švehatu pokraj Beča. Ovaj klub je prošlog vikenda organizovao svoju već tradicionalnu Multikulti feštu na centralnom trgu u Švehatu.

U kulturnom programu sa folkloraši Mladosti, kao i folklor iz Etiopije.Kao i uvek štand domaćina bio je najposećeniji, jer je imao na-

jraznovrsniju i najbogatiju kulinarsku ponudu.Posećenost ovogodišnje Multikulti fešte bila je izuzetno velika, a to-

kom celog dana više stotina građana je prošlo glavnim trgom i upoznalo se sa raznim kulturama.

Gradonačelnik Švehata Hanes Fazekaš je pohvalio Jedinstvo, ocenjujući da je taj klub dokaz prave integracije i primer svima. Jedinstvo je još jednom dokazalo da je sastavni deo opštine Švehat, koji je stekao izuzetnu reputaciju, radeći tako na poboljšanju imidža Srba u Austriji.

Pošto je na trgu bila odlična zabava gradonačelnik i ostali gosti ostali su do kasno u noć, skoro do ponoći, kada je morala fešta da se okonča.

Fešti su prisustvovali i članovi delegacije vatrogasaca iz Kladova.

Vatrogasci iz Kladova boravili u Švehatu, kao gosti najstarijeg našeg kluba na teritoriji Donje Austrije, Jedinstva iz Švehata. Predsednik klu-ba Krsta Petrišorević uspeo je da organizuje sastanke sa zvaničnicima Švehata i vatrogascima u ovom gradu. Najpre su vatrogasce iz Kladova, ispred najveće dvorane u ovom gradu Multiverzum, dočekali potpredsed-nik opštine Švehat Gerhard Frauenberger i poslanik Petera Hovorke.

Delegaciju vatrogasaca Kladova predvodio je komandir Petar Brložanović, sa kolegom Zoranom Majovićem, a pratili su ih članovi Je-dinstva Dragiša Bukić i Jovan Burtanović.

Vatrogascima je pokazan objekat, kao i sve sigurnosne mere, koje su uspostavljene u toj hali od strane vatrogasnih i drugih vlasti. Posle toga delegacija iz Kladova nastavila je posetu susretom sa kolegama u vatrogasnoj centrali. Austrijski vatrogasci su kolegama pokazali su sve čime raspolažu za uspešnu borbu protiv požara u gradu na čijoj teritoriji se nalaze aerodrom i rafinerija.

Oduševljeni gostoprimstvom i viđenim vatrogasci iz Kladova pozvali su austrijske kolege da im dođu u uzvratnu posetu.

Takođe je, na zahtev Petrišorevića, dogovoreno da materijal koji rashoduju vatrogasci iz Švehata predaju klubu Jedinstvo, koji bi ga odne-li vatrogascima u Kladovu.

SPASOVDANSKI SUSRETI U ŠVEHATU

“JEDINSTVO” ŠVEHAT

OKOSNICA USPEŠNE INTEGRACIJE

KLADOVSKI VATROGASCIPROŠIRUJU SARADNJU

ZAVIČAJJun 2011.

ZAVIČAJ Jun 2011. Jun 2011. ZAVIČAJZAVIČAJ ZAVIČAJ

Mo, Di, Do 12.00 - 20.00 Mi, Fr 10.00 - 14.00

MIROLJUB TROŠIĆ ĐODA:

Krsna slava kluba Vidovdan iz Linca obeležena je u parohijskoj sali hrama Svetog Oca Vasilija Ostroškog. Članovi i prijatelji jednog od najstarijih srpskih udruženja u Austriji nisu propustili priliku da obeleže jedan od najvećih verskih praznika u našem

narodu. Uz ikonu kneza Lazara, tri sveće, slavski kolač, žito i vino protojerej-stavro-for Ljubomir Adžić iz Valjeva, sa sveštenikom parohije u gradu na

- Vidovdan je dan kada se vidi ko je vera a ko je nevera. Tako je bilo i pre 622 godine na Kosovu i Metohiji, tako je i danas. Zato Vidov-dan za naš narod i u našem narodu ima značaj kao i Veliki petak, dan Isusovog stradanja. Još traje bitka za Kosovo koje je naš Jerusalim. Zato Vidovdan ima poseban značaj i samo verom možemo odbraniti našu svetu zemlju. Lepo je videti kao čuvate svoje običaje i poreklo u tuđini - bese-dio je sveštenik Adžić, koji je više od 20 godina služio sa Avom Justinom Celijskim kao paroh u Leliću kod Valjeva, rodnom mestu svetog Nikolaja Velimirovića.

Ističući nemerljiv doprinos koji parohija u Lincu sa sveštenikom Mićićem čini za srpski narod na ovim prosto-

rima, penzoinisani sveštenik iz Valjeva poželo je domaćinu i svim prisutnima mnogo zdravlja i još mnogo slava.Posebnu zahvalnost za obeležavanje slave u srpskom klubu ide na račun osoblja koji su pripremili obilatu i

raznovrsnu posnu hranu.Osim članova i prijatelja slavi kluba Vidovan prisustvovali su i ugledni gosti - profesor na Univerzitetu Johan Kepler Franc Lajdenmiler i pred-

stavnik Radničke komore Gornje Austrije Ana Martinčević.Na slavi nije izostala ni bogata trpeza. Uz zahvalnost brojnim zemljakinjama koje nisu štedele vremena ni truda da pripreme raznovrsna jela posebno se istakla Vinka Matić. Ona je između ostalog pripremila riblju čorbu i glavno jelo. Vinka je inače veoma aktivna u crkvenim aktivnostima i do sada je bezbroj puta pokazala kulinarske sposobnosti.

Na manifestaciji “Bečka buka” (Wiener Wirbel) humanitarna orga-nizacija Srbi za Srbe, u saradnji sa SKUD-om “Karađorđe”, predstavila je na najbolji način Srbiju: njenu kulturnu baštinu i nacionalnu hranu.

Na štandu su Austrijancima ponudili pravi srpski doručak: pečenicu, čajnu kobasicu, sir, ajvar, proju, gibanicu, domaći hleb i naravno rakiju. Sve specijalitete pripremili su članovi pomenute humanitarne orga-nizacije, koja je prodajom ovih namirnica prikupljala sredstva za svoje humanitarne aktivnosti.

U kulturno-umetničkom programu srpske običaje su predstavili mlađani članovi SKUD-a “Karađorđe”, koji su izveli kola iz Srbije.

Prihod od prodaje doručka, kao i donacija, kako je objašnjeno, na-

menjen je fondu Srbi za Srbe.Fond Srbi za Srbe, zajedno sa organizacijom Spoji iz Tirola i

udruženjem iz Švajcarske, planira vidovdansku akciju za 25. jun, kada će članovi predati pomoć porodicama u kosovskom pomoravlju. Ogranak Fonda u Austriji osnovan je 2008. godine, kao prvi izvan Sr-bije. Od tada je prikupio 25.000 evra za Srbe na prostoru bivše Jugo-slavije. Aktivisti sami nose pomoć direktno onima kojima nije namen-jena i to u robi.

I pored prevaljenih gotovo 1.500 kilometara u jednom pravcu, ans-ambl narodnih igara i pesama Đurđevdansko kolo iz Podgorice na svom prvom gostovanju u Gornjoj Austriji oduševio je publiku i priredio koncert za pamćenje. Njihovi domaćini, Srpski klub “Knez Lazar” iz Gmundena svojski se potrudio da dočeka braću iz Crne Gore. Zajedno sa članovima folklorne sekcije priređen je bogat program uz raznovrsne koreografije. Mladi su u potpunosti došli do izražaja, zajednički priredili nezaboravan kulturni događaj.

Iz Srpskog kluba “Knez Lazar” posebnu zahvalnost duguju i upućuju brojnim zemljacima koji su izašli u susret prilikom gostovanja ansambla Đurđevdansko kolo iz Podgorice. Članovi udurženja iz Crne Gore bili su smešteni po kućama i stanovima naših zemljaka i Gmundeu i okolini.

Folklorni ansambl iz Podgorice predstavio je više originalnih koreo-grafija poput “Igre i pjesme i svadbeni običaji iz Crne Gore”, “Igre iz stare Crne Gore - Sabor iz Crmničkog kraja”, “Igre i pjesme iz Pive”, “Igre i pjesme iz Bjelopalanačkog polja”,”Gradske igre”, “Šopsku svitu”, “Bugar-ka - Igre iz Leskovačkog pomoravlja”.

Gosti iz Podgorice stigli su uz blagoslov mitropolita Amfilohija Radovića i potvrdili da su bez obzira na malo iskustva, jer su osnovani pre tri godine, stasali rame uz rame sa najboljim folklornim udruženjima u Crnoj Gori.

Članovi kluba “Knez Lazar” bili su oduševljeni gostima iz Podgorice i zahvalili su im na dolasku uz želju da uskoro opet organizuju zajedničko druženje. Uz veliko hvala braći iz Podgorice za jedno izuzetno lepo i ne-zaboravno veče, poželeli su im srećan povratak u Crnu Goru.

Na zakazani razgovor u jedan od brojnih bečkih kafea, na popular-nom šetalištu Favoriten, stigli smo sa minutom zakašnjenja, posle našeg sagovornika Miroljuba Trošića. Da nije nadnaslova većina čitalaca bi se mošda zapitala, ko je Miroljub Trošić, no na sam pomen imena Đoda sve je jasno. Miroljub Trošić, šezdesettrogodišnji glumac, sada već leg-endarnog lika iz serije „Selo gori, a baba se češlja“, sedi i strpljivo se fotografiše sa ljudima koji ga prepoznaju, prilaze da ga zagrle i u šali ga pitaju, može li jedno pivo. Đoda uzvraća šeretskim osmehom, istim ko-jim i nas dočekuje, pozdravljamo se, pitamo za zdravlje, jer smo se već upoznali i dogovorili intervju na humanitarnom koncertu u Rojzenbergu, koji on nije želeo da propusti, baš kao i drugi ljudi dobra srca koji su tog subotnjeg popodneva došli da učestvuju u tom plemenitom događaju.

Na pitanje kako je živeti sa Đodom, odmah odgovara da je teško bilo do pre pet godina. Upitno ga gledamo i počinje priču: ‘’ Đoda sam ja, to je porodični nadimak koji prati nas Trošiće iz trsteničke Medveđe. Moj čukun deda se zvao Đorđe, pa ga ljudi iz milošte ili nekog drugog razloga njima znanog prozvaše Đoda. Lik, ili uloga Đode je namenski pisana za mene, ali sam ja bio pravi Đoda, uvek pomalo pijan, malo zapušten, uvek ispred seoske prodavnice sa flašom piva, pa i rakije.

Takav sam ja bio, slobodno napišite, možda će nekom biti od pomoći ,dok mi moj dobar drug iz detinjstva i komšija Radoš Bajić nije ponudio da za mene napiše ulogu Đode, ali sa jednim uslovom. Ja sam glumio u nekoliko epizoda, marginalni lik, ali mu je tada neko rekao da mogu da odigram mnogo značajniju ulogu. Radoš je tada upravo to i rekao, da može za mene napisati ulogu koja će me učiniti poznatim, da mogu lepo da zaradim, ali za vreme snimanja nema rakije. ’’ Ako možeš dobro jest’, ako ne nikom ništa! ’’

Shvatio sam da je to za mene velika šansa, životna šansa. Znam mnoge ljude koji su je imali i nikada je nisu iskoristili. I odlučio sam, Zbogom flaši zauvek!

Radoš mi je pomogao, rekao bih više mojoj porodici nego meni. Odnosno i meni i mojoj porodici.

Tada ponovo postaje Mi-roljub Trošić, nastavnik muzike, u školama trsteničkog kraja. Početkom serijala sam prestao da pijem i danas eto sve pijem, sem naravno alkohola. Nikada ga više neću ni piti, jer sam se

vratio među ljude i to na velika vrata. Hvala Radošu jer, danas samo glumim pijanca, nikada se to u životu više neće dogoditi.

Eto, sada uživam u susretima sa ljudima, često dolazim u Austriju na pozive klubova naših ljudi, srećem se sa njima, sve su to divni ljudi koji se u susretima sa mnom vraćaju u svoje rodno selo. Može neko da kaže nešto možda suprotno, ali je Radoš Bajić serijom „Selo gori, a baba se češlja“ vratio selu dušu. Selo dušu nikada nije izgubilo, ali smo se mi promenili u ovom vremenu u kome živimo. Zaboravili smo da se sme-jemo i plačemo, radujemo i tugujemo. Postali smo isuviše evropeizirani,

postale su nam draže njihove firmirane patike od našeg opanka. K‘ o da neko od nas nema

PRIČA ZA NAUK DRUGIMA

nekog ko je išao u opancima! Zaboravili smo naše zelene gajeve i za-voleli asfaltirane ulice.

Možda zvuči kao i u seriji koja nas je iz smeha terala u plač, pa iz plača ponovo u smeh, ali je tako- otuđili smo se kao ljudi. Vidite u seriji ljude, koji se i sporečkaju, ali ne mrze, već kad zatreba, iako ne govore, prvi jedni drugima priskaču, pa iako nisu braća po babine linije! A ti likovi, mislim na one iz serijala, stvarno postoje u Medveđi i okolini. Ono što jest, nema sela Petlovca, već je to uzvišica iznad Medveđe sa koje se kukurikanje petlova najdalje čuje. Otud Petlovac.

A okolna sela su, kao i druga sela u Srbiji, sa dobrim ljudima u suštini. Naša su između tri Morave, kao žilama kucavicama Srbije.‘‘

Priča naš plavooki Đoda i ne znamo gde prestaje Đoda, a počinje Miroljub, ili su oni jedno isto samo ih flaša razdvaja. ‘‘ Piši slobodno- flaša,‘‘ kaže ‘‘neka bude nauk i drugima!‘‘

Kada god želimo da mu postavimo pitanje, on već spremno, na naše čuđenje, kao da ga unapred zna odgovara.

‘‘ Ja sam se našao na snimanju serije među plejadom najboljih srpskih glumaca. I to kakvih glumaca, em dobrih, em poznatih i još školovanih! Bilo je i starijih od mene da ih ne imenujem, šeretski se smeje, ali su me prihvatili ljudski kao ravnog njima. Svi su bili izvanredni počev od Radoša, koji kada vidi da nešto škripi i ne ide, zatraži čašu vode kao boli ga glava od umora; on nas u stvari odmori i posle pauze idemo napred, do ostalih koji su kolegijalnošću napravili pravu porodičnu atmosferu. Sve je bilo podređeno projektu i isplatilo se, jer je serija zabeležila nezapamćeni uspeh.

Dosta mi je u savladavanju uloge pomoglo i moje amatersko bav-ljenje glumom, jer sam kao nastavnik muzike često spremao razne pred-stave u selima oko Vrnjačke Banje, ali sam i igrao Ivka u „ Ivkovoj slavi“ , Vučka u „ Kamenu za pod glavu“ Milice Novković. Reč je o dramskom studiju iz Medveđe, ali i o Kruševačkom pozoroštu u kome je dramaturg bio Momir Bradić (u seriji pop Stanislav) inače otac Nebojše Bradića.

Teče priča, ljudi sa strane strpljivo čekaju, baš kao što Miroljuba Trošića, čekaju nove uloge u projektima Radoša Bajića.

Pozdravljamo se, jer ujutro rano putuje za Salcburg na još jednu manifestaciju, sa svojim novim prijateljem, kažu da je dovoljno da se napiše, samo Neša iz Burovca kod Petrovca na Mlavi, koji mu je upriličio susrete u skoro svim klubovima naših ljudi u Austriji.

Možda nekom prilikom više o Miroljubu Trošiću kao glumcu, ali dovoljno kao pouka mnogima kako se od Đode u životu postaje samo lik u seriji a ostaje najbolji mogući. A naš Đoda na rastanku nam reče, kako jedva čeka da vidi svoju unučad Milicu, Milenu, Strahinju i Aleksu.

I da ne zaboravimo, kazao nam je da mu je životni moto postala rečenica Radoša Bajića: „Kada vidiš zrelu voćku pojedi je, ali nemoj ce-ger da pocepaš“.

“SRBI ZA SRBE”

“BEČKA BUKA”“ORO” U GMUNDENU

ZAVIČAJJun 2011. Jun 2011.ZAVIČAJ

ZAVIČAJ Jun 2011. Jun 2011. ZAVIČAJ

Savetovalište za porodice migrantskog porekla pri gradskom školskom odboru (FABE) u 10. bečkom okrugu nagradilo je nastavnicu mater-njeg jezika Svetlanu Matić za izuzetno zalaganje u okviru ovog tima. Ovo savetovalište postoji i uspešno radi već dve godine i nudi pedagoške i saveto-davne usluge na srpskom, hrvatskom, bosanskom, nemačkom, turskom i al-banskom jeziku. Običaj je da se na kraju svake školske godine osim učenika ocenjuju i nagrađuju i najbolji nastavni-ci. Ovoga puta posebne zahvalnice, između ostalih, za izuzetno zalaganje dobili su pedagozi savetovališta u kome

je angažovana i Svetlana Matić.Savetovalište FABE je namenjeno i roditeljima koji žele više da sazna-

ju o aspektima vaspitno-obrazovnog rada kao i da unaprede saradnju sa nastavnicima u školi i da razviju veštinu uspešnog pomaganja svom de-tetu u rešavanju problema. Cilj je osim pomoći učenicima i pospešivanje pedagoške kulture roditelja.

Za pomoć na našem jeziku svi zainteresovani mogu da zakažu termin na broju telefona 0664/6569691 ili mogu lično da dođu u Savetovalište FABE četvrtkom od 14 do 17 časova na adresi Laxenburgerstr. 43 - 45.

U organizaciji Centra za Srbe u rasejanju u klubovima Jedinstvo, i “Stevan Mokranjac” i u Srpskoj pravoslavnoj crkvenoj opštini “Sveti Sava” u Beču, predstavljena je Letnja škola “Sveti Sava” namenjena deci i mladima iz dijaspore. Program ove škole je predstavila direktorka Radmila Kunče zajedno sa Svetlanom Matić, profesorkom maternjeg jezika iz Beča.

Detaljnije informacije mogu se dobiti na broj telefon 0676/6389957 ili preko sajta: www.centarsvetisava.org.rs.

Kako je objasnila Radmila Kunčer, osnovni cilj letnje škole je da deca i mladi iz dijaspore steknu priliku da u centrima srpske duhovnosti uče srpski jezik i ćirilicu i upoznaju običaje i kulturu svog naroda družeći se sa vršnjacima iz Srbije.

Letnja škola je namenjena deci uzrasta od 10 do 14 godina i održava se za vreme letnjeg raspusta. Ove godine deca imaju priliku da borave u dve smene u Srbiji i to od 9. jula do 24. jula u Petrovcu na Mlavi u Os-novnoj školi “Bata Bulić” i od 30. jula do 14. avgusta 2011. u Osnovnoj školi “Đorđe Jovanović” u Selevcu u opštini Smederevska Palanka.

Učenici iz dijaspore boraviće u domaćinstvima svojih vršnjaka iz matičnih osnovnih škola sa kojima će zajedno pohađati nastavu.

ZASLUŽENO PRIZNANJE SVETLANI MATIĆ

Poštovani prijatelji, Želimo Vam ugodan boravak u zavičaju, lep provod, prijatan odmor i da se vratite srećni i veseli.

I da Vas podsetimo naša misija je da Vam pomognemo, da svakog jutra ustanete zdravi, odmorni i raspoloženi. Relaxo nudi vrhunske proizvode za zdravo spavanje.

Tomislav Šuh Ljubiša Obradović

S POŠTOVANJEM VAŠ TEAM

OSTVARITE SVOJ SAN

Relaxo1030 WienFiakerplatz 8Tel + Fax 01/7985982Mobil 0664 1165709Mobil 0664 9688827e-mail t.suh@aon.atwww.relaxo.at

Da su u bečkom „Jedinstvu“ odista jedinstveni, govore i fotografi-je koje nam je poslala Jagoda Dekić, jedna od brojnih članica, čija su deca članovi folkornih ansamabala ovog najstarijeg srpskog udruženja u Austriji. Deo fotosa su sa izleta koji su u nedelju napravili u Familypark Neusiedlersee u Burgenlandu.

- Bilo nas je oko 50 članova , mali , srednji i roditelji . Bilo je fenom-enalno i vreme nam je bilo super, napisala je gospođa Jagoda Dekić i dodaje, ovaj izlet smo organizovali da decu nagradimo malo za njihov trud u ovoj godini i da im bude lepo, jer je ova godina bila veoma teška.

Ne mislim ovako teška nego su deca imala puno obaveza, ali i bila dobra pa su sa uspehom sve završili.

Nedelju dana ranije u klupskim prostorijama priređena je „žurka“. Bilo je puno, deca i roditelji koji su doneli slatka i slana peciva , kolače i torte. Dragica Horvat je napravila sendviče , pa je celo veče od 7 sati bilo veselo uz muziku Dalibora Jankovića i njegović drugara.

Tako je bilo u „Jedinstvu“ za kraj ove školske godine, jer nemaju probe do septembra.

Inače mali i srednji folklorni ansambli bečkog Jedinstva, koji su zajedno sa brojnim ansamblima drugih nacionalnosti, nastupili na Štrasenfestu u 2. okrugu poslali su pozdrav čitaocima “Zavičaja”.

BEČ

U “JEDINSTVU”VELIKO JEDINSTVO

LETNJA ŠKOLA “SVETI SAVA”

Iаkо оsnоvаnа krајеm јаnuаrа оvе gоdinе, Krоvnа оrgаnizаciја sаmоstаlnih srpskih аsоciјаciја i klubоvа Dоnjе Аustriје skr. KОSSА NОЕ glаvnа је tеmа nа klupskој scеni Аustriје. Zаvičај је biо u gоstimа kоd idејnоg tvоrcа i vоđе оvоg udružеnjа, Zоrаn Аlеksićа.

Оd kud imе KОSSА?Hvаlа Vаm prе svеgа nа

dоlаsku i јеdаn vеliki pоzdrаv čitаоcimа nаšеg јеdinоg i nеzаmеnjivоg mеsеčnikа zа diјаspоru. Imе је biо sаmо sticај оkоlnоsti i trеnutnа inspirаciја, аli sа pоnоsоm tvrdim dа sе sа njim idеntifikuје svе višе lјudi. Оnо štо smо stvоrili i istоg dаnа krstili i niје bilо ništа drugо dо nеminоvnоg ukrštаnjа putеvа оnih kојi su sаmо trаžili mоgućnоst dа nеsmеtаnо

pоkаžu štа znајu-i tо sаd pоnоsnо činimо! Dаklе, KОSSА је skrаćеnicа punоg i gоrе nаvеdеnоg nаzivа а NОЕ је оznаkа tј. skrаćеnicа zа Dоnju Аustriјu-NiеdеrОЕstеrrеih

Kојi klubоvi i аsоciјаciје činе KОSSА NОЕ? „Мlаdоst“ iz Lеоbеrzdоrfа, „Dјеcа rаdоsti“ iz Теsdоrfа, „Dukаt“ iz

Тrајskirhеnа, „АS“ iz Vinеr Nојštаtа, „Јеdinstvо“ iz Švеhаtа, „SLОGА“ iz Еbеrgаsingа i nоvооsnоvаni „Zаvičај“ iz Kеnigsštеtеnа. U prvој liniјi, оsnоvnа prеоkupаciја su fоlklоr i trаdiciоnаlni sаdržајi, аli spоrt је u vеlikој еkspаnziјi i trеnutnо zаvršаvаmо upitnikе nа tu tеmu!

Zаvidаn brој klubоvа nа јеdnоm mеstu! Dа li је lаkо snоsiti оdgоvоrnоst zа višе оd 500 аktivnih člаnоvа?

Hvаlа! Sаmim tim dа su sе klubоvi оd sаmоg pоčеtkа slоžili dа plаćајu člаnаrinu zајеdnici (1€ pо člаnu) оdgоvоrnоst sе lаkšе pоdnоsi (smеh). Šаlu nа strаnu, оdgоvоrnоst јеstе vеlikа аli priја kаdа vоditе оvаkо dоbrо оrgаnizоvаnе i u svаkоm smislu аngаžоvаnе lјudе, prе svеgа u svеmu štо sе dеcе tičе. Klupski živоt u rеcimо Bеču је pоtpunо drugаčiјi zbоg izvаnrеdnе infrаstrukturе i sа tim pоvеzаnim čеšćim оkuplјаnjеm člаnstvа. U prоvinciјi је situаciја drugаčiја i оkuplјаnjа јеdnоm nеdеlјnо su stаndаrd, bаrеm zаsаdа. Аkо budеmо prоnаšli nаčin dа оrgаnizоvаnо оdvоzimо i dоvоzimо igrаčе i igrаčicе mlаđеg uzrаstа, pоvеćаćеmо frеkvеnciјu prоbа sа kојоm ćе rаsti i glаd zа tаkmičеnjеm! Sа prаvоm mоtivаciјоm nеmа nеdоstižnih cilјеvа!

Kаkо sе оsеćаtе kао prеdsеdnik nеzvаničnо nајvеćе zајеdnicе srp-skih klubоvа u Аustriјi?

Istо kао dа је i zvаničnо (smеh). Znаtе, imаti јеdаn оd nајstаriјih klubоvа u Аustriјi nа svојој strаni i pоmаgаti prе pаr dаnа оsnоvаnоm u priprеmi stаtutа је drаž оvоg pоslа; upiјаš dеcеniје trаdiciје, iskustvа i kоntаkаtа i dајеš ih dеtеtu prеdškоlskоg uzrаstа sа оgrоmnоm tоrbоm nа lеđimа, punоm prаznih svеsаkа i sаmо pаr knjigа..Iskustvо kоје sаm

stеkао u rаdu sа mnоgоbrојnim klubоvimа tkzv. „Istоčnе Аustriје“ је u mnоgоmе dоprinеlо dа sаglеdаm gdе su rеаlni prоblеmi u јеdnоm klubu, zајеdnici pа čаk i sаvеzu.. Udružеnjе је udružеnjе pа kоlikо gоd dа је-аkо nе pоstаviš оdgоvоrnе lјudе оkо sеbе, оbеzbеdiš nеsmеtаnu finаnsiјsku strukturu i sаm оdgоvаrаš nеzаvisnim kоntrоlnim оrgаnimа-nеmа vеlikih izglеdа dа ćеtе nеkо ikаd i spоmеnuti-оsim nеgаtivnо.

Pоmеnuli stе sаvеz...mislitе li nа Sаvеz Srbа u Аustriјi?Nisаm misliо nа njеgа u оvоm tеkstu, аli ličnо mislim о njеmu

svаkоdnеvnо. Kаdа smо pоstаli člаnоvi Sаvеzа, nisаm mоgао ni dа zаmislim rаdоst nаšеg člаnstvа mоgućnоšću dа sе rаvnоprаvnо tаkmičе sа svојim zеmlјаcimа iz čitаvе Аustriје. Bili smо učеsnici smоtrе u Dоrnbirnu i оsvојili 3. mеstо u srеdnjеm uzrаstu (KUD „Мlаdоst“, Lеоbеrzdоrf), dоbrо smо оsеtili kаkо је biti dео јеdnоg vеlikоg mеhаnizmа..Аli spоrоg, nеštо mаnjе mоtivisаnоg i nеštо višе uzdržаnоg аpаrаtа kојi u оvоm trеnutku nеmа јаsnе rukоvоdеćе strukturе i оrgаnе uprаvе. Dа nеmа prеdsеdnikа Vаsilјеvićа, mislim dа bi sе Sаvеz zаistа i svео sаmо nа оdržаvаnjе trаdiciје tаdа gаstаrbајtеrskih igаrа i susrеtа, i pоdеlu minimаlnih srеdstаvа kоја su sаsvim srаzmеrnа аktivnоstimа-аkо mеnе pitаtе. Nеmаčki, Švајcаrski i Frаncuski sаvеzi imајi/imаli

si istе prоblеmе, аlu su sе prеnuli i krеnuli dаlје. I ја istо smаtrаm dа је krајnjе vrеmе dа rаzmоtrimо оsnivаnjе Sаvеzа fоlklоrа i Spоrtskоg sаvеzа Srbа u Аustriјi аli-sаmо u sklоpu pоstојеćеg Sаvеzа Srbа u Аustriјi. Nеkа оprоstе оni kојi smаtrајu dа su tо stvаri zа sаstаnаk-аli sаstаnаkа је suvišе mаlо, а nаs svе višе...nеćеmо vеčnо čеkаti. Rаd klubоvа оdn. pоkrајinskih zајеdnicа nа tеritоriјi Аustriје је zа svаku pоhvаlu i izа njеgа stојi оgrоmаn privаtni аngаžmаn člаnstvа mаdа је dоdušе i lоgičnо dа „svаkо vučе zа svоје“! Оnоgа dаnа kаdа Sаvеznа krоvnа оrgаnizаciја budе pоnudilа nеštо višе оd 3-4 nаslеđеnе mаnifеstаciје, niје dаlеkо ni dаn dа „svi pоvučеmо zа sеbе“ i ојаčаmо pоziciје i uticај nаših оrgаnizаciја i pојеdinаcа u višе društvеnо-sоciјаlnih sеgmеnаtа. Pri tоm nеsmеmо zаbоrаviti dа је nа nаmа vеlikа оdgоvоrnоst dа оprаvdаmо pоtrеbе Srbа kао nајbrојniје еtničkе grupе u Аustriјi i pоmоgnеmо pri оstvаrivаnju оdrеđеnih prаvа prе svеgа u smislu mаtеrnjеg јеzikа i nаslеđа kојi su јеdini nаčin dа sprеčimо аsimilаciјu 4 gеnеrаciје isеlјеnikа, kоја nikоm nе idе u prilоg.. Kаdrоvi su nаm pоtrеbni i tаmо gdе је indikаtivnо mоrаmо dа prоfеsiоnаlizuјеmо pоziciје i plаtimо kvаlitеtnе lјudе dа nа оbоstrаnо zаdоvоlјstvо sprоvеdu zаcrtаnе cilјеvе. Sаmо kаdа sе nајzаd shvаti dа klupskа аktivnоst niје pukа„vikеnd zаnimаciја“ i dа nаm finаnsirаnjе i оpstаnаk klupskе scеnе zаvisi оd prеzеntаciје rеаlnih mоgućnоsti i sаrаdnjе sа оvоm zеmlјоm, nеćе sе pоstаvlјаti vеčnа pitаnjа „štа ti imаš оd tоgа?“ i sličnе frаzе vеć „štа ја mоgu dа učinim?“ Rеpublikа Аustriја nаvоdi dа pоlа miliоnа lјudi rаdi pоtpunо dоbrоvоlјnо u sоciјаlnim i sličnim instituciјаmа, bаš zbоg tаkvоg nаčinа rаzmišlјаnjа. Оnоg dаnа kаdа gа i mi budеmо usvојili i pоstаli dео zајеdnicе оdn. zеmlје zа kојu smо vеzаli svоје intеrеsе, rеzultаti ćе biti dаlеkо bоlјi а mоtivаciја nеupоrеdivа.

U čеmu је KОSSА drugаčiја оd drugih zајеdnicа? Pа nеmа tоlikо rаzlikа...Мi imаmо vlаstitо imе, rеcimо. Prеpоznаtlјivо,

nа оbа јеzikа rаzgоvеtnо i nеzаvisnо оd tеritоriје. Мnоštvо sаvеzа i zајеdnicа је nоrmаlnо, јеr nаs zаistа mnоgо imа u оvој zеmlјi аli је tо mnоštvо zbunilо i nаs sаmе, а kаmоli Аustriјаncе. Zаtо smо iskоristili trеnutаk inspirаciје i nаprаvili klаsični „brеnding“, i prеkо lоgа, nаlеpnicа, kаčkеtа, mајci itd. isti prоmоvisаli kоlikо gоd је bilо mоgućе. Sаdа mој prvi kоmšiја Аustriјаnаc kаžе „Gutеn mоrgеn, KОSА“ а nа skupоvimа zајеdnicе sе uz muziku prаvе simbоlični „krоvići“, rukаmа iznаd glаvе. Kоmе tо nеbi priјаlо? Sаmо urеđеnjе је vrlо јеdnоstаvnо: rukоvоdstvо sе birа оd strаnе prеdsеdnikа udružеnih klubоvа, kојi su аutоmаtski i pоdprеdsеdnici. Оstаlе funkciје sе birајu pо klјuču vеličinе klubа, tаkо dа prеdsеdništvо uz pоdprеdsеdnikе mоrа dа imа i оstаlе funkciје rаvnоmеrnо rаspоrеđеnе, dа bi klubоvi dirеktnо оstvаrivаli svој intеrеs prеkо svојih prеdstаvnikа. Člаnаrinа sе plаćа nа оsnоvu istе kојu klub sаm nаplаćuје tј. brоја člаnоvа i tо 1€ mеsеčnо. Zаtо је i rаspоdеlа subvеnciја prоcеntuаlnа i srаzmеrnа uplаti, pri čеmu sе mаnjim klubоvimа pružа pоdrškа u smislu pоsеtе i prојеkаtа kојimа mоgu dа оstvаrе finаnsiјskа srеdstvа i kоnstаntnо pоvеćаvајu člаnstvо. Nаš stаv је јаsаn: kаdа kupuјеmо, kupićеmо zа cеlu zајеdnicu i оstvаriti bоlјu cеnu. Kаdа nudimо, pоnudićеmо svе аli nе u bеscеnjе. Svеsni smо svоје snаgе аli nе i njоm оpiјеni-оnа је sаmо mоtiv višе dа krеnеmо јоš dаlје i mоtivišimо štо višе zаintеrеsоvаnih dа budu dео cеlinе. Мi imаmо dоstа dоbrе оdnоsе sа оstаlim zајеdnicаmа i klubоvimа pа је rаzmеnа iskustаvа u vеlikој mеri pоmоglа pri nаšim prvim kоrаcimа..Nе, nismо i nеžеlimо dа budеmо drugаčiјi vеć invеntivni i dа tа iskustvа rаzmеnimо sа klubоvimа tј. zајеdnicаmа iz drugih pоkrајinа i nа sаvеznоm nivоu. Zа kоlеgе imаm sаmо rеči hvаlе, јеr sаdа i sаm znаm kоlikо је zаhtеvnо vоditi јеdnu zајеdnicu а uz kvаlitеt kојi, glеdаnо

nа tеritоriјu čitаvе Аustriје nеsumnjivо pоsеduјеmо, zајеdnički rаd nаm mоžе dоnеti mnоgо uspеhа.

Znа sе dа uživаtе vеlikо pоvеrеnjе Rаdničkе kоmоrе Dоnjе Аustriје kао i Vicе-guvеrnеrа pоkrајinе, Dr. Sеpа Lајtnеrа. Kаkо stе gа zаvrеdеli, аkо niје tајnа?

Nаrаvnо dа niје. Pоvеrеnjе је zаslužеnо јоš mnоgо prе nаs, а оd strаnе gеnеrаlnоg sеkrеtаrа nаšе zајеdnicе, gđе. Rаnkе Sаvić-Čеrgić kоја је vеć višе оd 10 gоd. funkciоnеr Rаdničkе kоmоrе i u čitаvој pоkrајini pоznаtа kао nеumоrni аktivistа u јеdnоm spеktru kојi је tеškо оbuhvаtiti u оvоm intеrvјuu. Ја sаm u KОSSА NОЕ unео dоstа intеgrаciоnih kоncеpаtа, kојimа је sаmо trеbао prаvi tim lјudi i јеdаn оgrоmаn prоmоtivni rаd. U mеđuvrеmеnu, оbišli smо nајvеći dео оpštinа kоје pоkrivајu nаši klubоvi i rеgiоnаlnе kао i pоkrајinskе instituciје. U prаvоm trеnutku prеdstаvili smо nаšе viđеnjе intеgrаciје i dоbili pоvеrеnjе dru-gih еtničkih grupа, prе svеgа Тurаkа sа kојimа smо оsnоvаli „Prо Мigrа Plаtfоrmu“ kао zајеdničkо tеlо nаsprаm Аustriјskih vlаsti zаdužеnih zа intеgrаciјu. Оnо ćе pо prојеktu kојi sаm zајеdnо sа gdјоm. Sаvić-Čеrgić оsmisliо biti zаdužеnо zа оdаbir sаrаdnikа iz svih migrаntskih grupа, prеkо kојih ćе еtničkе zајеdnicе sistеmаtski i sinhrоnо biti ispitivаnе gdе vidе svој prоblеm i smislu intеgrаciје, а nаkоn еvаluаciје pоdаtаkа i izrаdе аkciоnоg plаnа, pristupićеmо rаdu nа еvеntuаlnоm rеšаvаnju. Оdgоvоrnо tvrdim dа је tо јеdаn оd nајvеćih pоmаkа ikаdа оstvаrеnih оd strаnе nаšе diјаspоrе u smislu intеgrаciоnе dеlаtnоsti, а pоgоtоvu kаdа sе uzmе u оbzir sаrаdnjа sа mеšоvitim еtničkim grupаmа. I tо, kао i svе drugо štо smо оstvаrili niје i nе mоžе biti zаslugа јеdnоg čоvеkа vеć sаmо grupе lјudi kоја izа nеčеg stојi i u tо vеruје. Snаgа kоја iz tоgа prоizilаzi nаm је оtvоrilа mnоgа vrаtа i оmоgućilа dа puni s а m о p о u z d а n j а krеnеmо kа tim lјudimа i pоnudimо nаšе rеšеnjе. Svi su izglеdi dа ćеmо tај rаd uskоrо zаpоčеti а о rеzultаtimа ćе sе svаkаkо čuti.

Nа krајu, imаtе li pоruku zа čitаоcе „Zаvičаја“?Gеnеrаlnо glеdаnо, u „nаšој“ diјаspоri vlаdа vеlikо nеpоvеrеnjе

prеmа klupskim аktivnоstimа i vеliki brој lјudi kојi bi svојim iskustvоm i znаnjеm mоgli dа dоprinеsu nаšеm stаtusu, nе žеlе „dа imајu pоslа sа fоlklоrimа“ i sl..Ја bih sаmо pоdsеtiо dа su nаši оčеvi dоšli u оvu zеmlјu iz јеdnе držаvе kоја višе nеpоstојi, i dа ih је svih tih „gаstаrbајtеrskih“ gоdinа sаmо fоlklоr pоdsеćао kо su i оdаklе su..Spоrtskе аktivnоsti nеmоgu biti nоsilаc trаdiciје i sаmе pо sеbi nisu ni smisао јеdnоg isеlјеničkоg klubа, јеr је zа vеćinu njih pоtrеbnа lоptа i sаigrаč kоје mоžеtе nаći u prvоm pаrku..Zаtо trеbа оdаti priznаnjе svim klubоvimа kојi fоlklоr uprаžnjаvајu timе dа bаš Vi, kојi hоćеtе nеštо nоvо, svојim znаnjеm /žеlјоm/ vоlјоm pоstаnеtе dео klupskоg živоtа ili gа nа bilо kојi nаčin pоmоgnеtе dа tаkо оfоrmimо svоје еkipе u svim spоrtоvimа i tаkо pоstаnеmо nеkо i nеštо nа spоrtskој scеni..ili trаžitе višе drаmskih/umеtničkih sаdržаја prеkо аmаtеrskih pоzоrištа..ili...Grаnicа nеmа, klubоvi si udružеnjа grаđаnа i аkо nеštо žеlitе nikо Vаm nеćе brаniti dа tо sа svојim istоmišlјеnicimа pоkrеnеtе. Nеmојtе suditi pо pаkоvаnju, оtvоritе kutiјu i prоbајtе-bаrеm štо sе Zајеdnicе klubоvа Dоnjа Аustriја KОSSА NОЕ tičе.

KО KОS(S)I,А KО VОDU NОSI

GOST “ZAVIČAJA” ZORAN ALEKSIĆ

Jun 2011. Jun 2011. ZAVIČAJZAVIČAJ

ZAVIČAJ Jun 2011. Jun 2011. ZAVIČAJ

Ime kluba: Kulturno-sportsko društvo „JEDINSTVO“Predsednik: Krsta PetrišorevićAdresa: Wienerstrasse 12, 2320 SchwechatAktivnosti: Sport, Kulinarstvo, IntegracijaČlanova: 30

Ime kluba: Kulturno-umjetničko društvo „MLADOST“Predsednik: Radiša TodićAdresa: Badnerstr. 32, 2544 LeobersdorfAktivnosti: Folklor, Umetnost, Sport Članova: 122

Ime kluba: „DJECA RADOSTI“Predsednik: Nataša VukmirAdresa: J. Gispergplatz 1, 2523 TattendorfAktivnosti: Humanitarni radČlanova: 19

Ime kluba: Kulturno-umetničko društvo „DUKAT“Predsednik: Aleksandar RanimirovAdresa: Münchendorferstrasse 15, 2514 TraiskirchenAktivnosti: Folklor, Umetnost, Sport Članova: 61

Ime kluba: Sportsko kulturno-umetničko društvo „AS“Predsednik: Slaviša RačanovićAdresa: Lokomotivstrasse 1 / 2, 2700 Wiener NeustadtAktivnosti: Promocija hunanitarnih pro-jekata, Sport, FolkorČlanova: 10

Ime kluba: Kulturno-umjetničko društvo „ SLOGA“Predsednik: Gordana MaksimovićAdresa: Himbergerstrasse 10/2/6, 2435 EbergassingAktivnosti: Folklor, Kultura, Sport Članova: 40

Ime kluba: Kulturno-umjetničko društvo “ZAVIČAJ“ Predsednik: Danijel KovačevićAdresa: Oberfeldstrasse 12, 3433 KönigstettenAktivnosti: Folklor, Kultura, Sport Članova: 40

BRÜCKENGASSE 16/23, WIEN 1060 Tel: +43699 1 99999 10

WWW.KOSSA.AT

U organizaciji Kulturno-umetničkog društva Mladost iz Leobersdorfa u ovom gradiću je u subotu održana Multikulti fešta tokom koje su svojim kulturnim stvaralaštvom predstavila udruženja šesnaest zemalja.

Program pod otvorenim nebom je počeo od 14 časova. Mogle su se videti igre i plesovi udruženja koja su predstavljala Austriju, Make-doniju, Tursku, Brazil, Mađarsku, Indiju, Afriku,

Rusiju, Bugarsku, Bosnu, Latinsku Ameriku, Grčku, Kinu, Rumuniju, Hrvatsku i Srbiju.

Predsednik Mladosti Radiša Todić i predsednik Zajednica klubova Donje Austrije KOSSA NOE Zoran Aleksić imali su priliku da ugoste pomoćnika ministra za dijasporu Djordja Prstojevića i šefa kabineta Radmile Mišić i pred-stavnike značajnih austrijskih institucija. Na poziv ove krovne organizacije, čiji je KUD Mladost član, došli su zamenik guvernera pokrajine Donja Austrija, Jozef Lajtner, zamenik predsednika Radničke Komore Donja Austrija Markus Vizer i gradonačelnik Leobersdorfa Anton Boš.

Srbiju su pored domaćina Mladosti iz Leobersdorfa predstavljali i KUD Sloga iz Ebergasinga i KUD Dukat iz Traiskirhena.

U sklopu ove fešte organizovane su i radionice za decu, kao i škola plesa.Na bini su se tokom programa, koji je vodila Ranka Čergić-Savić, sekre-

tarka Zajednice srpskih klubova Donje Austrije KOSSA NOE, nizale razno-like igre zastupljenih zemalja. Zemlje su se predstavile i svojim kulinarskim specijalitetima i narodnim tradicionalnim rukotvorinama.

Posetioci su mogli da uživaju do osam časova u raznolikom programu, posle čega je usledila velika zabava pod otvorenim nebom.

FEŠTA OKUPILA16 NACIJA„MLADOST“ LEOBERSDORF

Vernici iz parohije u Lincu još jednom pokazali su nemerlji-vo poštovanje prema Srpskoj prvoslavnoj crkvi. Ideja o proširenju

parohijske sale, koja je potekla od starešine hrama Svetog Vasilija Ostroškog, protojereja stavrofora Dragana Mićića, uveliko se pretvara u delo.

Prema planu, iznad parohijske zgrade biće izgrađeni biblioteka i prostor gde će moći, pogotovo zimi da borave deca vernika dok traje bogosluženje u hramu.

D o b r o v o l j c i , njih 14, u toku jed-nog dana podigli su zidove i sada je na redu krov. Uz vidnu želju i zajednički rad, sve je pro-teklo kako se samo poželeti može, na radost brojnih parohijana koji će posle završetka ra-dova imati još više prostora u sedištu parohije u Lincu.

Osim radova na izgradnji bib-lioteke, u planu je i postavljanje dva velika krsta. Zahvaljujući donaciji našeg uglednog privrednika iz Linca Aleksandra Čenića, vlasnika kom-panije CA, dva krsta su već dopremljena u Linc. Oni su specijalno za ovu priliku urađeni u rudarskom basenu u Boru. U toku su pripreme da

se postave na krov hrama Svetog Oca Vasilija Ostroškog.

Sveštenstvo hrama na čelu sa protojerejom-stavroforom Draganom Mićićem, odlično je sve organi-

zovalo. Goran Ostojić, student bogoslovije u Minehu, održao je predavanje o našoj crkvi i odgovarao na brojna pitanja. Ovaj događaj nije promakao ni državnoj Tele-viziji Austrija (ORF), koja je poslala ekipu u hram da napravi emisiju o pravoslavnim

crkvama u Austriji. Pred kamerama najveće državne televizije govorila je Vedrana Zagorac, učenik veronauke u Beču.

- Hram je predi-vno ukrašen i odiše posebnim duhom. Drago mi je što smo imali priliku

da čujemo predavanje o vašoj crkvi i saznamo nešto više. Ovakve manifestacije su veoma korisne za sve koji žive u Lincu, ali i u Austriji. Kroz crkvu možemo jedni druge najbolje da upoznamo - zaključila je Margit Fešner, jedna od katoličkih sestara koja je posetila naš hram, uz pohvalu da je sve lepo orga-

nizovano i ikonoispisano.

ZAVIČAJ Jun 2011.

Puni utisaka, sa žalom što nisu bili u mogućnosti da ostanu do kraja manifestacije, članovi srpskog udruženja “Barili” iz Braunaua u Gornjoj Austriji vratili su se sa tradicionalne turističke manifestacija “Vrela Ho-molja”. Poseta rodnom kraju svojih roditelja i deda ostaće nezaboravan događaj za devojke i dečake, koji su autobusom prevalili više od 1.000 kilometara u jednom pravcu da bi učestovali na jednom od najprestižnijih kulturnih i turističkih skupova u istočnoj, možda i celoj Srbiji.

Kod vođe puta i predsednika kluba “Barili” Gorana Damnjanovića, u kući njegovih roditelja smešteni su većinom roditelji dece koja su doput-ovala. U popodnevnim časovima na dan dolaska većina mladih je ostala u Laznici gde je organizovana žurka. Stariji članovi su bili gosti Zorana Tufinića, gde je služen lovački gulaš, koji su za goste iz Austrije pripemali članovi KUD-a Izvor iz Laznice.

Drugog dana boravka priređen je ručak kod velike pećine Pesćere, jednog od najlepših izletišta ovog dela Sr-bije. Trećeg dana manifestacije “Vrela Homolja”, koja je ove go-dine deseti put održana na scenu su stupili i članovi “Barilija”.

Posle svečanog defilea folk-lorna sekcija je otvorila “Homoljs-ko poselo” u Žagubici. Publika je imala priliku da se uveri u igračke kvalitete članova kluba sa reke In. Posle zvaničnog dela manifestai-je usledio je bogat muzički pro-gram koji je potrajao do duboku u noć. Na rastanku, iza ponoći kada je autobus krenuo za Aus-triju, pesmi i igri ali i suzama kao da nije bilo kraja. Tek posle više od sat vremena pozdravljanja usledio je put za Braunau.

Goran Damnjanović je u ime svih članova koji su putovali za Srbiju zahvalio na gostoprimstvu svim roditeljima i deci iz Laznice i Mesnoj zajednici. Takođe reči zahvalnosti upućene su svima u Opštini Žagubica i organizatorima na čelu sa Radišom Miloševićem koji se neumorno zal-agao da gosti iz grada na Inu imaju nezaboravan boravak.

Gosti iz Austrije, naročito oni mlađi nisu propustili priliku da tokom trodnevnog boravka u Žagubici obiđu broje lepote ovog kraja. Boravili su između ostalog na vrelu reke Mlave. Posetili su izložbe domaćih ra-dinosti i videli brojne eksponate koje su svojevremno koristili njihove dede i babe. Gosti su videli izvorno narodno stvaralaštvo i nematerijalnu kulturnu baštinu Homolja i Srbije i druge kulturne, turističke, privredne i sportske vrednosti ovog regiona.

“BARILI” IZ BRAUNAUA

SVET PROĐI, U HOMOLJE DOĐI

ZAVIČAJ Jun 2011. Jun 2011. ZAVIČAJ

U Štubiku su dоdеlоm diplоmа i priznаnjа nајuspеšniјim učеsnicimа, zаvršеni 39. “Krајinski оbičајi”. Тrоdnеvnа mаnifеstаciја је i оvе gоdinе оkupilа blizu 500 učеsnikа iz оpštinа: Bоr, Klаdоvо, Knjаžеvаc, Bоlјеvаc, Мајdаnpеk, Zајеčаr i Nеgоtin.

Тrаdiciоnаlnа smоtrа izvоrnоg nаrоdnоg stvаrаlаštvа, prirеđuје sе u spоmеn nа vеliku i čаsnu pоbеdu srpskе vојskе nаd nаdmоćniјоm turskоm u čuvеnim bitkаmа nа Štubiku i Маlајnici 1807. gоdinе. U znаk sеćаnjа, dеlеgаciје оpštinе Nеgоtin, Dоmа kulturе, Оpštinskе оrgаnizаciје rеzеrvnih vојnih stаrеšinа, SUBNОRА, mеsnih zајеdnicа Štubik i Маlајnicа, KUD “Prеrаst” i Оsnоvnе škоlе “Hајduk Vеlјkо” iz Štubikа pоlоžilе su vеncе i cvеćе nа spоmеnik pаlim rаtnicimа.

Тrеći dаn smоtrе оbеlеžiо је nаstup dеčiјih izvоrnih grupа iz Ilinа, Krivеlја, V r а ž о g r n c а , Štubikа, Моkrаnjа i u rеviјаlnоm nаstupu Rtkоvа. Žiri u sаstаvu p r о f е s о r Drаgоslаv Dеvić, е tnоmuz ikо lоg , Živоrаd Ivkоvić, u m е t n i č k i rukоvоdilаc KUD

“Stеvаn Моkrајаc” i Bојаn Мilоsаvlјеvić, nаstаvnik muzičkе kulturе, оcеniо је dа је nајbоlјi dеčiјi prоgrаm prikаzаlа izvоrnа grupа iz Моkrаnjа.

U cеntrаlnоm tаkmičаrskоm dеlu prоgrаmа “Dоđi drаgi vеčеrаs nа prеlо” nаstupilе su stаriје grupе iz Štipinе оpštinа Knjаžеvаc, Vrаžоgrncа оpštinа Zајеčаr, Krivоg Virа оpštinа Bоlјеvаc, Krivеlја оpštinа Bоr, Мirоčа оpštinа Мајdаnpеk, Моkrаnjа i Štubikа оpštinа Nеgоtin i u rеviјаlnоm dеlu KUD “Lеpа Vlајnа” iz Rtkоvа оpštinа Klаdоvо. Žiri 39. Krајinskih оbičаја оdlučiо је dа diplоmа i priznаnjе ‘Pаstiricа’ zа nајbоlјi prikаz svеukupnоg prоgrаmа nа оvоgоdišnjој smоtri, pripаdnu izvоrnој grupi iz Krivеlја, оpštinа Bоr.

Diplоmе sа priznаnjеm “Pаstiricа” uručеnе su i zа nајbоlје izvоđеnjе

izvоrnih igаrа – izvоrnој fоlklоrnој grupi iz Vrаžоgrncа, zа nајbоlјi prikаz nаrоdnоg оbičаја izvоrnој grupi iz Моkrаnjа, zа nајbоlје izvоđеnjе mеlоdiје nа izvоrnоm instrumеntu Мilоšu Diniću iz Štubikа, zа nајbоlје izvоđеnjе pеsmе – duеtu Мilicа Ivаniš i Јеlеnа Pаvlоvić iz Vrаžоgrncа, dоk је nајbоlјu nаrоdnu umоtvоrinu gоvоriо Zvоnimir Pаvkоvić iz Štipinе.

Dоdеlјеnе su nаgrаdе i nајbоlјimа u trаdiciоnаlnim nаrоdnim vеštinаmа. U brzоm uprеdаnju vunе nајbоlја је bilа Gоricа Rаkić iz Štubikа, kоја је zа dvа minutа uprеlа vunеnu nit оd 6,15 m, dоk је nајbоlјi kаčаmаk priprеmilа Stаnkicа Маtејić iz Krivеlја.

I оvе gоdinе vеliku pаžnju publikе privuklа su i pаstirskа nаdmеtаnjа а u svе čеtiri disciplinе triјumfоvаli su dоmаći tаkmičаri. Pоbеdnik u pоtеzаnju čоbаnskоg štаpа је Gоrаn Маrinkоvić (1987), а u skоku u dаlј i u nаdmеtаnju - bаcаnjе kаmеnа s rаmеnа - Dејаn Grоzdаnоvić. Еkipа iz Štubikа pоkаzаlа је i nајvišе sprеtnоsti i u nаdvlаčеnju kоnоpcа.

Тitulа nајlеpšе čоbаnicе 39. Krајinskih оbičаја pripаlа је Маriјаni Simоnоvić iz Krivеlја. Prvа prаtilја је Slаvicа Мilоrаdоvić iz Štubikа , а drugа Klаudiја Zdrаvkоvić iz Моkrаnjа.

“Zа rаzliku оd mnоgih drugih mаnifеstаciја , pоsustаlih u kоrаku zаhtеvnоg čuvаnjа i uspеšnоg оčuvаnjа kulturnе istоriје i trаdiciје nаšеg krаја, Krајinski оbičајi nisu imаli tај оsеtni zаmоr u nеgоvаnju vrеdnоsti nа kоје smо pоnоsni” – istаkао је izmеđu оstаlоg, zаtvаrајući smоtru, Мilаn Urukоvić, prеdsеdnik SО Nеgоtin i zаhvаliо sе svim učеsnicimа m а n i f е s t а c i ј е kојi su svојim glаsоm, igrоm i n s t r u m е n t а l n i m umеćеm dаli dоprinоs оčuvаnju i nеgоvаnju nаrоdnоg stvаrаlаštvа.

3 9 . K r а ј i n s k е оbičаје u Štubiku оrgаnizоvао је Dоm kulturе “Stеvаn Моkrаnjаc” iz Nеgоtinа u sаrаdnji sа mеsnоm zајеdnicоm Štubik i KUD-оm “Prеrаst” iz Štubikа, uz pоkrоvitеlјstvо Мinistаrstvо kulturе, infоrmisаnjа i infоrmаciоnоg društvа Srbiје i оpštinе Nеgоtin.

U subotu 18. juna na trgu u Despotovcu je održan festi-val folklora „Naša mladost, despotova radost“. Na festivalu su

učestvovali izvođači iz Rume, Erdevika, Bosilegrada, Šida, Resavice, Plažana, Medveđe i Despotovca, ukupno 350 učesnika. U prisustvu publike koja se u izuzetno velikom broju okupila i gotovo preplavila Trg Despota Stefana, izvedene su šumadijske, mađarske, šopske, slovačke, rusinske i vlaške igre, a okupljeni su imali priliku da uživaju i u muzici tamburaškog orkestra iz Šida.

Organizator festivala je Kancelarija za mlade opštine Despotovac, a čitav projekat je finansiralo Ministarstvo za omladinu i sport.

U četvrtak 16. juna u Despotovcu je svečano obeležen Dan opštine, ustanovljen u znak sećanja na dan kada je kralj Milan Obrenović 1882. godine dotadašnjem selu Vojnik dao ime Despotovac u slavu despota Stefana Lazarevića i ukazom ga proglasio za varoš.

U holu osnovne škole u Despoto-vcu održana je svečana sednica SO Despotovac na kojoj je pored velikog broja okupljenih građana i svršenih osnovaca, prisustvovao i značajan broj gostiju. Despotovac je ponovo povodom dana opštine posetio Mi-lan Marković, ministar za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu, predstavnici opština Pomoravskog okruga, ali i opština Šid, Batočina, Petrovac na Mlavi, Žagubica i Rača, predstavnici JP PTT Srbija i „Srbija šume“, Elektro Kraljeva, Fakulteta za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo iz Beograda, ali i drugi gosti. Pozdravljajući ih sve, predsednik opštine Despotovac Mališa Alimpijević je u svom poz-dravnom svečanom govoru podsetio na prošlost Despotovca od kraja 19. veka kada je proglašen za varoš, ali se osvrnuo i na aktuelna dešavanja i savremeno doba, u kojem turizam i poljoprivreda predstavljaju okosnicu razvoja Gornje Resave.

U obraćanju oku-pljenim gostima i građanima, ministar Milan Marković je iska-zao svoje veliko zado-voljstvo zbog dolaska u Despotovac, čestitajući despotovčanima Dan opštine, koji ovog puta slave kao prva opština u Srbiji koja je dobila virtuelnog matičara,

odnosno savremeni softver za izdavanje svih izvoda iz matičnih knji-ga na krajnje jednostavan i brz način. Uskoro će sve opštine u Srbiji biti umrežene u ovaj jedinstveni sistem i građani će moći u bilo kom opštinskom sedištu da podignu bilo koji izvod iz matičnih knjiga. Kao dokaz ovome, predsednik Alimpijević je ministru Markoviću svečano uručio izvod iz knjige rođenih i knjige venčanih izdat u matičnoj službi u Despotovcu.

Potom je upriličen svečani kulturno-umetnički program, u kom je centralno mesto pripalo KUD-u iz Šida, opštine koja se prošle godine bratimila sa opštinom Despotovac. Oni su izveli više pesama i igara iz istočnog Srema.

U delu svečane sednice predviđenom za dodelu nagrada i priznanja, Plaketu Opštine Despotovac dobili su: Stojadinović Dragan-Lazić iz Des-

potovca, posthumno, za razvoj turizma; Vulić Slavoljub iz Despotovca za razvoj kulture; Radisavljević Radiša iz Medveđe i Stojanović Slobodan iz Milive za doprinos razvoju poljoprivrede kao i Milosavljević Vezdimir iz Li-povice za izuzetan doprinos u izgradnji infrastrukture u seoskim mesnim zajednicama.

Diplome Opštine Despotovac dodeljene su Backović Maji iz Despo-tovca i Stajić Nikoli iz Resavice za postignute rezultate i afirmaciju Des-potovca na polju kulturno-umetničke delatnosti.

Predsednik opštine je dodelio i zahvalnice nosiocima Vukove dip-lome u prethodnoj školskoj godini, kojih je u četiri matične škole opštine Despotovac ukupno čak 43. Zahvalnice su uručene i trojici „vukovaca“ Tehničke škole u Despotovcu, kao i svim razrednim starešinama završnih razreda i direktorima škola. Po završetku svečane sednice priređen je koktel.

Još jedan događaj upriličen je povodom Dana opštine. Naime, u manastirskoj vodenici je svečano otvorena devetnaesta po redu likov-na kolonija „Resava 2011“. Selektor ovogodišnje kolonije je Zdravko Vučinić, a pored većeg broja domaćih slikara, učestvovaće i nekoliko gostiju. Učesnici kolonije su slikali na lokacijama u Despotovcu i okolini, a kolonija je završana u nedelju, 19.juna.

U DESPOTOVCU NEGOTIN

SVEČANO OBELEŽEN DAN OPŠTINE

U ŠTUBIKU ODRŽANI 39. “KRAJINSKI OBIČAJI”

ZAVIČAJ Jun 2011. Jun 2011. ZAVIČAJ

ZAVIČAJ Jun 2011. Jun 2011. ZAVIČAJ

Margaretenstrasse 99

ZAVIČAJZAVIČAJ

U Мinistаrstvu kulturе, infоrmisаnjа i infоrmаciоnоg društvа ministаr Prеdrаg Маrkоvić, primiо dr Brаnku Rаdоvić, sеlеktоrа 46. Моkrаnjčеvih dаnа i prеdstаvnikе Dоmа kulturе nа čеlu sа mr Мilаnоm Rаdоsаvlјеvićеm. Тоm prilikоm rаzgоvаrаlо sе о finаnsiјskim prоblеmimа kојi prаtе fеstivаl Моkrаnjčеvi dаni, аli i о prеdstојеćim јubilејimа.

Imајući u vidu dа је Dоm kulturе „Stеvаn Моkrаnjаc“ sа rеsоrnim Мinistаrstvоm prоšlе gоdinе pоtpisао trоgоdišnji Prоtоkоl о sufinаnsirаnju fеstivаlа „Моkrаnjčеvi dаni“, kојi trеbа dа оbеzbеdi stаbilnоst u finаnsirаnju Fеstivаlа, аli sа drugе strаnе i činjеnicu dа Моkrаnjčеvi dаni i dаlје dоbiјајu istа srеdstvа, kоја su znаtnо mаlа u оdnоsu nа rеаlnе izdаtkе kоје Fеstivаl оvоg rаngа imа, ministаr kulturе, infоrmisаnjа i infоrmаciоnоg društvа Prеdrаg Маrkоvić, оdоbrićе dоdаtnа srеdstvа zа pоtrеbе оrgаnizоvаnjа 46. Моkrаnjčеvih dаnа.

Prеdstаvnici Dоmа kulturе „Stеvаn Моkrаnjаc“ i sеlеktоr Fеstivаlа, rаzgоvаrаli su јučе sа ministrоm i о iniciјаtivi dа sе 2014. gоdinа, prоglаsi gоdinоm Моkrаnjcа sоbzirоm dа ćе sе tаdа оbеlеžiti stоgоdišnjicа оd smrti (1914-2014) nаšеg čuvеnоg kоmpоzitоrа. U tоm smislu, nеоphоdnо је 2012. gоdinе dаti prеdlоg UNЕSKU dа 2014. gоdinu uvrsti u svој kаlеndаr gоdišnjicа.

Bilо је rеči i о priprеmаmа zа оbеlеžаvаnjе јubilаrnih 50. Моkrаnjčеvih dаnа, 2015. gоdinе. Priprеmе pоdrаzumеvајu i blаgоvrеmеnо оbеzbеđivаnjе finаnsiјskih srеdstvа nеоphоdnih zа priprеmu kаpitаlnih оstvаrеnjа pоput оbrаdе mаtеriјаlа zа snimаnjе Filmа о živоtu, dеlu i stvаrаlаštvu Stеvаnа Stојаnоvićа Моkrаnjcа, štаmpаnjе fеstivаlskе Моnоgrаfiје kоја ćе slikоm i rеčјu dаti prikаz svеgа nајznаčајniјеg, а оstvаrеnоg u pеriоdu оd оsnivаnjа Fеstivаlа dо dаnаšnjih dаnа. Pоtrеbnо је tаkоđе prоnаći nаčin dа sе prоducirа prvi srpski Bаlеt nа muziku Моkrаnjcа аli i rаspisаti Intеrnаciоnаlni kоnkurs zа kоmpоzitоrskо dеlо, dоmаćih i strаnih kоmpоzitоrа, kоје bi prеmiјеrnо bilо izvеdеnо nа 50. Fеstivаlu.

Prеdsеdnik оpštinе Nеgоtin Vlајkо Đоrđеvić i prеdsеdnik Skupštinе оpštinе Nеgоtin Мilаn Urukоvić, prirеdili su dаnаs u vеlikој sаli Skupštinе оpštinе Nеgоtin priјеm zа učеsnikе Kаmpа RТS-а.

U Kаmpu RТS-а, kојi је smеštеn u Pоlјоprivrеdnој škоli “Rајkо Bоsnić” nа Bukоvu, оd 25. јunа dо 3. јulа bоrаvićе sеdаmdеsеt dеčаkа i dеvојčicа iz nаšе diјаspоrе. Оni prеdstаvlјајu srpsku diјаspоru iz оsаm zеmаlја Еvrоpе. Тоkоm dеvеtоdnеvnоg bоrаvkа u Nеgоtin оni ćе imаti prilikе dа sе upоznајu sа brојnim znаmеnitоstimа nаšеg grаdа аli i dа svаkоdnеvnо učеstvuјu u rаdu еdukаtivnih rаdiоnicа.

Prеdsеdnik оpštinе Nеgоtin Vlајkо Đоrđеvić, pоzdrаvlјајući gоstе, pоžеlео im је srdаčnu dоbrоdоšlicu I priјаtаn bоrаvаk u nаđеm grаdu. Оn је izrаziо zаdоvоlјstvо štо bаš Nеgоtin imа čаst dа budе

dоmаćin оvоg kаmpа i nаdu dа ćе učеsnici pоnеti nајlеpšе uspоmеnе iz grаdа Hајduk Vеlјkа, Моkrаnjcа,grаdа muzikе i vinа. U ime učеsnikа kаmpа dоmаćinimа su sе nа gоstоprimstvu zаhvаlili prоfеsоr Vlаstimir Vuјić, kојi bоrаvi sа dеcоm iz Budimpеštе iz Маđаrskе i Dimitriје Мihајlоvić, kојi prеdstаvlја srpsku diјаspоru u Rusiјi.

Suzаnа Stојаnоvskа iskоristilа је dаnаšnji priјеm i uručilа knjigе vоdеćim lјudimа lоkаlnе sаmоuprаvе, а Gоrdаnа Pеtkоvić, prеdstаvnicа diјаspоrе iz Dаnskе uručilа је prеdsеdniku оpštinе Nеgоtin, pоklоn u imе grаdоnаčеlnikа grаdа u kоmе оnа živi u Dаnskој.

U krаćеm rаzgоvоru, učеsnici kаmpа su dоmаćinimа i tеlеviziјskim еkipаmа prеnеli svоје utiskе о Nеgоtinu. Priјеmu је prisustvоvао i Drаgоslаv Маrić, nаčеlnik škоlskе uprаvе Zајеčаr isprеd Мinistаrstvа prоsvеtе i nаukе, Stеvаn Kоvаčеvić,pоkrеtаč оvе аkciје i nоvinаri RТS-а Drаgаnа Živојnоvić i Rеšаd Šеmоvić.

Centar za kulturu Kladovo u saradnji sa Ambasadom Austrije u Sr-biji, Austrijskim kulturnim forumom u Beogradu i Narodnim muzejom u Zaječaru, priredio je svečano otvaranje izložbe slika, mlade austrijske umetnice srpskog porekla - Yas Berg.

„Život je poput lavirinta u interakcijama mlade slikarke, čijim staza-ma hodimo kako bismo učili i napredovali. Zadaci koji nas čekaju u sa-mom središtu sa svakim rešenjem jačaju pojedinca, koji žudi za tim da dopre do same srži“ rekao je, između osta-log, ambasa-dor Austrije u Srbiji, dr Kl-emens Koja, na

svečanom otvaran-ju izložbe.

Na ovom sus-retu prijatelja umet-nosti i kulture iz Austrije i Srbije, u razgovoru između Ambasadora Aus-trije u Srbiji dr Kl-emens Koje i di-rektorke Centra za kulturu Kladovo Žakline Nikolić, po-tekla je inicijativa da Centar za kulturu, u rezidenciji Ambasade Austrije u Beogradu, prezentuje na prigodan način kulturno-istorijske, etnografske, turističke i ostale potencijale opštine Kladovo.

Ambasador je boraveći u Kladovu, obišao prostorije udruženja tkalja “Misija kretiva” i družio se sa decom iz predškolske ustanove “Neven”.

P r е d s е d n i k оpštinе Nеgоtin Vlајkо Đоrđеvić, оbišао је mаlоg privrеdnikа Krstu N е d е l ј k о v i ć а , vlаsnikа firmе “NTS Systems” iz Kоbišnicе. Оvа firmа bаvi sе prоizvоdnjоm rеbrаstih crеvа zа

svе vrstе instаlаciја, а kоmplеtnu prоizvоdnju plаsirајu nа švајcаrskо tržištе.

Krstа Nеdеlјkоvić, svоје višеgоdišnjе iskustvо sticаnо nа rаdu u fаbrici kаblоvа u Švајcаrskој, iskоristiо је zа оtvаrаnjе јеdnоg оvаkvоg

pоstrојеnjа u svоm rоdnоm sеlu. Sаvrеmеnа tеhnоlоgiја i mаšinе su nаbаvlјеnе iz Nеmаčkе i Švајcаrskе, а rеprоmаtеriјаl, kојi zаdоvоlјаvа svе stаndаrdе zаpаdnоg tržištа nаbаvlја sе iz Finskе, Rumuniје i Izrаеlа. Gоtоv prоizvоd imа svе pоtrеbnе sеrtifikаtе zа izvоz nа tržištе Švајcаrskе, gdе sе zа sаdа trеnutnо izvоzi оd 3-3,5 miliоnа mеtаrа rеbrаstih crеvа. Žеlја Krstе Nеdеlјkоvićа је dа prоširi prоizvоdnju i pоvеćа izvоz nа 4-7 miliоnа mеtаrа crеvа. Оn је tаkоđе nаpоmеnuо dа оpštinа Nеgоtin mоrа dа stаnе izа mаlih privrеdnikа kојi žеlе dа svој kаpitаl ulаžu u оvој оpštini I dа оtvаrајu nоvа rаdnа mеstа.

Prеdsеdnik оpštinе Vlајkо Đоrđеvić istаkао је dа је izuzеtnо zаdоvоlјаn оnim štо је vidео i čuо u prоizvоdnоm pоgоnu firmе “NTS Systems” u Kоbišnici. Оpštinа Nеgоtin је u svоm plаnu rаzvоја prеdvidеlа i pоmоć rаzvојu mаlih i srеdnjih prеduzеćа. “NTS Systems” је primеr dоbrе prаksе kојi mоžе dа pоsluži i kао pоziv lјudimа iz diјаspоrе dа ulаžu u svој krај. Prеdsеdnik је tаkоđе istаkао dа vоdеći lјudi lоkаlnе sаmоuprаvе svаki оdlаzаk u inоstrаnstvо kоristе dа rаzgоvаrајu sа nаšim lјudimа u diјаspоri u žеlјi dа ih ubеdе dа svој kаpitаl ulоžе u rоdni krај. Оn је tаkоđе rеkао dа је оpštinа sprеmnа dа pruži svu nеоphоdnu pоmоć оnimа kојi rеšе dа tо i učinе, аli i mаlim i srеdnjim prеduzеtnicimа kојi vеć imајu оtvоrеnе firmе, аli tаkоđе, i оni mоrајu dа sе оrgаnizuјu i kаžu kојi su njihоvi prоblеmi.

Оpštinа Dеspоtоvаc, u sаrаdnji sа Institutоm zа оnkоlоgiјu iz Bеоgrаdа, i uz pоmоć tеlеviziје B92, uspеlа је dа оbеzbеdi dа mоbilni mаmоgrаf dоđе u Dеspоtоvаc. Маmоgrаf је 1.mаја dоšао u Dеspоtоvаc, а pоčео је sа rаdоm 5. mаја, i u grаdu ćе оstаti dо 30 mаја. Zа sаdа sе zа prеglеd priјаvilо prеkо 1.500 žеnа, а оčеkuје sе dа sе nа mаmоgrаfu prеglеdа оkо 2.000 žеnа. Zаmеnik prеdsеdnikа оpštinе, Ljubišа Dоbrоsаvlјеvić, kаžе dа su

sе zа prеglеd priјаvlјivаlе i žеnе iz drugih оpštinа i dа је zа prеglеd pоtrеbnа sаmо оvеrеnа zdrаvstvеnа knjižicа.

- Оvi prеglеdi sе nе plаćајu ništа, dоvоlјnо је dа sе sаmо priјаvitе nа tеlеfоn Dоmа zdrаvlја u Dеspоtоvcu, а čеkаnjа gоtоvо dа nеmа, tаkо dа kоristim оvu priliku i dа pоhvаlim bеsprеkоrnu оrgаnizаciјu. Оvо је јеdnа izuzеtnо dоbrа prilikа dа vеliki brој nаših sugrаđаnki izvrši prоvеru svоg zdrаvlја, i аkо budе intеrеsоvаnjе vеćе nеgо štо smо оčеkivаli, zаdržаćеmо mаmоgrаfјоš nеkоlikо dаnа,јеrје nаmа cilј dа svе nаšе sugrаđаnkе kоје žеlе dа iskоntrоlišu svоје zdrаvlје tо nеsmеtаnо i učinе.

DESPOTOVAC

STIGAO MOBILNI MAMOGRAF VELIKA PODRŠKAPRIVATNIM PREDUZETNICIMA

AMBASADOR AUSTRIJE KLEMENS KOJA PONOVO U KLADOVU

IZOŽBA SLIKA YAS BERGNEGOTIN BEOGRAD

PRIJEM ZA UČESNIKEKAMPA RT SRBIJE

PODRŠKA “MOKRANJČEVIM DANIMA”

ZAVIČAJJun 2011. Jun 2011.

ZAVIČAJ Jun 2011. Jun 2011. ZAVIČAJ

Iako se do poslednjeg trenutka nije znalo da li će doputovati gosti sa Oplenca, njihovo otkazivanje u poslednjem trenutku, nije sprečilo KUD Opanak da priredi lepu zabavu za sve koji su se našli u sali u Hendorfu. I bez folklora iz otadžbine priredba je oduševila sve prisutne.

U programu je pored domaćina učestvovao i klub “Nikola Tesla” iz Filaha. To je bila uzvratna poseta “Nikole Tesle” i prilika za još jedno lepo druženje dva društva koja su prijateljstvo sklopila pre nešto više od dva meseca.

U bogatom i kvalitetnom programu KUD Opanak je prvi put pred-stavio svoj najmlađi uzrast, na čelu sa malenom Slobodankom Sailović, koja je tim povodom poručila:

- Nemojte se ljutiti ako pogrešimo, mi smo mali i još učimo da bismo

jednog dana, kada porastemo, bili pravi Opanak.U programu je nastupila i druga grupa seniora kluba “Nikola Tesla”.

Za zabavni program bio je zadužen Horus bend iz Graca sa pevačicom Jelenom koja je prvi put gostovala u ovom gradu.

Kao i uvek posle nečeg lepog dolazi i ono najteže, a to je rastanak. Rastanak samo do oktobra kada KUD Opanak priređuje novu zabavu sa novim gostima.

- Drago nam je da smo stekli nove prijatelje i da je iz dana u dan krug naših prijatelja sve veći - istakao je predsednik KUD-a Opanak Dragan Arsić, koji je zahvalio gostima iz Filaha, kao i svim sponzorima koji su pomogli da se organizuje ovo lepo druženje.

Druženje je trajalo do kasno u noć, a nastavljeno za dve nedelje, ovaj put u Licenu, gde su ova dva društva nastupila na priredbi zajedno sa drugim srpskim klubovima.

KUD Božuri iz Licena održao je, prošlog vikenda, prvu folklorijadu pod nazivom “Božurijada”. Vredni domaćini uprava i članovi kluba, njih oko 200, pokušali su da deo otadžbine presele u ovaj grad, da nagrade sami sebe za sve ono što su uradili za tri godine postojanja.

Po starom srpskom običaju goste, koji su došli sa svih strana, na ulazu su čekali pogača i domaća rakija. Slika u sali bila je takva da su domaćinima mogla da pozavide i mnoga jača društva.

Klasja žita koja su krasila stolove kao i mnoštvo dece obučeno u narodne nošnje vratilo nas je u prošlo vreme kada su naši stari u istim takvim nošnjama i sa srpom u rukama žnjeli pšenicu.

Na početku programa u ime domaćina gostima se obratio predsed-nik kluba Ranko Dojčinović, pozdravio sve prisutne, poželeo im dobrodošlicu, kao i da ovakvih manifestacija i druženja bude što više.

Početak programa bio je predviđen za najmlađe članove. A kada su sitni dečji koraci napustili binu, na scenu su stupili oni koji su došli da domaćinu na spektakularan način prvu folklorijadu pretvore u pravu proslavu.

Na bini su se smenjivali jedni za drugima KUD “Nikola Tesla” iz Filaha, KUD Opanak iz Salcburga, KUD 25. Maj, Delije i Jedinstvo iz

Tirola, makedonsko društvo Ilinden iz Jesenica u Sloveniji, D Hohang-eren Pirn iz Licena, kao i SPKD Prosvjeta iz Prnjavora. Prema rečima predsednika KUD Opanak Dragana Arsića ovo veče bilo je nešto mnogo više od folklorijade.

Među brojnim gostima pored predsednika Saveza Srba u Austriji Dragiše Vasiljevića i predsednika Zajednice srpskih klubova u Tirolu Milorada Torlakovića, gosti su bili i predstavnici štajerskog udruženja iz Slovenije na čelu sa predsedinkom Radom Bakračevićem koji je bio vrlo zadovoljan onim što je video.

LICEN

“BOŽURIJADA” VIŠE OD IGREKUD “OPANAK”

KRUG PRIJATELJA SVE VEĆI

ZAVIČAJJun 2011. Jun 2011.ZAVIČAJ

ZAVIČAJ Jun 2011. Jun 2011. ZAVIČAJ

GIPSENTERIJER

Jun 2011. ZAVIČAJZAVIČAJ

Svečanom akademijom u Beču je u utorak obeležen Vidovdan, praznik posvećen Svetom velikomučeniku knezu Lazaru i svim srpskim

mučenicima koji su poginuli u boju na Kosovu 1389. godine.

U prostorijama teatra “Akcent” u četvrtom bečkom okrugu protojerej stavrofor Krstan Knežević pozdravio je prisutne medju kojima su se nalazili i ambasador Republike Srbije u Aus-triji Milovan Božinović, šef konzularnog odeljen-ja Kosta Simonović, kao i ambasador Bosne i Hercegovine pri medjunarodnim organizacijama Igor Davidović.

Knežević je objasnio da se svečanom aka-demijom obeležava praznik Svetog Save kao i Vidovdan, a besedu je održao je Miroljub Gligorić koji je govorio o smislu i poruci Vidovdanskog nasledja.

Kulturno umetnički program ovogodišnje Vidovdanske akademije pripremili su i realizovali gosti iz Beo-grada, predstavnici Kraljevskog reda vitezova sa Dramskim udruženjem mladih (DRUM). Na samom početku predstavljena je rad Kraljevskog reda vitezova, udruženja čiji je cilj nego-vanje i razvijanje tradicionalnih viteških veština i vrednosti, kroz sport, kulturu, duhovnost, umetnost i humanitarni rad.

Udruženje radi i deluje pod pokroviteljstvom knjeginje Linde i njenih

sinova Mihajla i Djordja i sa blagoslovom srpskog patrijarha Irineja. Pro-gram se sastojao iz niza dramskih i duhovnih tačaka na temu Vidovdana.

Dramsko udruženje mladih (DRUM) izvelo je nekoliko tradicional-nih kompozicija poput “Rasti rasti moj zeleni bore”, “Gusta mi magla padnala”, “Gugutka guka”, “Usnula je dubok sanak”, kao i odlomak iz predstave “Kralj Vukašin”.

Svečanoj Vidovdanskoj akademiji prisustvovao je veliki broj Srba u Beču.

U organizaciji srpskog prosvetnog i kul-turnog društva “Prosvjeta” u Austriji gost tog društva bio je pesnik i akademik Matija Bećković koji je podsetio da je upravo Beč mesto u kome je kanalizovan savremeni srpski jezik, knjigama koje su početkom devetnaes-tog veka štampane upravo u Beču.

On je na književnoj večeri, održanoj 25. juna, govoreći o društvu “Prosvjeta” , napo-menuo da “kultura spaja, nikoga ne razdvaja i svakoga se tiče”.

Član Srpske akademije nauka i umetnosti je ocenio da je jezik najvažnija institucija koju ima srpski narod. “Niko ga ne vidi, a on vidi sve i sve naziva pravim imenom. On je nas sačuvao, nismo mi njega i u njemu je svo naše pamćenje i postojanje”, poručio je Bećković.

Podsećajući da je upravo Beč mesto u kome je kanalizovan savremeni srpski jezik, knjigama koje su početkom devetnaestog veka štampane upravo u Beču, on je posebno ukazao na delo Vuka Stefanovića Karadžića i na njegov prevod Svetog pisma.

“Smatra se da je jedan jezik, jezik, ukoliko se na njega prevede Sve-to pismo”, dodao je on.

Bećković je podsetio i da je Njegoš u Beču dopisivao “Gorski vjen-ac”, i da je u glavnom gradu Austrije živeo i radio pored ostalih i naš veliki geofizičar i astronom Milutin Milanković.

Sala “Albert Švajcer Haus” bila je ispunjena u velikom broju pub-likom koja je sa pažnjom slušala stihove pesama iz knjiga “Put kojeg nema” kao i “Hleba i jezika”.

Pesmu “Put kojeg nema” Bećković je posvetio svom prijatelju, piscu i slikaru Momu Kaporu.

Bećković je 26. juna, nakon služenja Svete liturgije u prostorijama Hrama Svetog Save u Beču, održao besedu i potpisivao svoje knjige.

MATIJA BEĆKOVIĆ GOST “PROSVJETE”

BEČ

U organizaciji Srpskog kulturnog foruma iz Beča ne-davno je održano Veče savremene srpske poezije članova beogradske Arte grupe.

Gordana Vlajić, Vladimir Blagojević, Sanja Petrović, Nevena Ugrenović,

Novak Đukić, Tanja Milojević i Miodrag Jakšić predstavili su svoje stvaralaštvo u tri tematska bloka.

Miodrag Jakšić je zahvalio organizatorima i objasnio rad Arte grupe.- Arte grupa je neformalna grupa umetnika raznih profila koja želi

da bez cenzure i organičenja prikaže svoju umetnost i trudi se da tome budu maksimalno posvećena - rekao je Jakšić

Arte grupa okuplja umetnike iz 11 zemalja. Pored pisane reči, kroz sliku, pokret i muziku želi da dočara svoje viđenje umetnosti, a kao rezul-tat toga su brojni nastupi u zemlji i inostranstvu, kao i brojne umetničke kolonije.Gostovanje u Beču bilo je posvećeno savremenoj poeziji. Svako od pisaca je pročitao po nekoliko svojih pesama.

U pauzama je svoj muzički talenat predstavio i student bečkog konzervatorijuma Pavle Jovanović, koji je na violini odsvirao dve kom-pozicija slavnog Johana Sebastijana Baha.

Veče savremene srpske poezije održano je u raskošnoj sali austri-jske Rajfajzen banke u 2. bečkom okrugu. Predstavnica Raifajzen banke Sonja Čabak je najavila dalju saradnju sa Srpskim kulturnim forumom.

Na kraju programskog dela dodeljene su i nagrade povodom prvog literarnog konkursa Srpskog kulturnog foruma. Za kratku priču nagrađeni su autori Lana Bastašić i Bojan Krivokapić, koji su ovom pri-likom i pročitali svoje radove.

VEČE SAVREMENESRPSKE POEZIJE

SVEČANA VIDOVDANSKA AKADEMIJAU BEČU ODRŽANA

Jun 2011.

U mestu Wiener Neustadt održani su sportski susreti. U ime domaćina prisutne je pozdravio i zahvalio im se na odazivu Vukan Joldžić, koordinator susreta. Susrete je otvorio predsednik Saveza Srba u Austriji Dragiša Vasiljević.

Učesnici susreta:„Bambi“ Beč, „Kragujevački Oktobar“ Burgenland, Donja Austrija,

Gornja Austrija, „Božuri“ Licen, „Obilić“ Grac, KSZS Salcburg i „Vuk Karadžić“ Trst.

U ukupnom plasmanu pobedu su odneli sportisti „Obilića“. Druga je bila ekipa Trsta, a treći sportisti iz Salcburga.

Sledeće godine domaćin sportskih susreta biće ekipa „Vuk Karadžić“ iz Trsta, koja već petu godinu učestvuje na takmičenju.

Rezultati:Trčanje 100m - 1. Danijel Rajčić - KSZS, 2. Vladan Rakić - Oblić,

3. Branko Bjelica - KSZSTrčanje 200m - 1. Djordje Mičić - Obilić, 2. Nikola Nikić - Oblić, 3.

Danijel Rajčić - KSZSTrčanje 400m - 1. Stefan Stević - Obilić, 2. Stefan Vidojković - Oblić,

3. Bojan Krpić - ObilićBacanje kugle - 1.Milorad Lazendić - Obilić, 2. Nešo Dragosavac

- Oblić, 3. Željko Malčić - KSZSSkok u dalj - 1. Vladan Rakić- Obilić, 2. Bojan Mikić - Oblić, 3. Savo

Glamočanin - Donja AustrijaNadvlačenje konopca - 1. „Vuk Karadžić“ Trst , 2. „Božuri“ Licen, 3.

„Obilić“ GracŠah - 1. „Obilić“ Grac,

2. KSZS Salcburg, 3. „Vuk Karadžić“ Trst

Najbolji šahista: Ivan Živanović (Obilić)

Bilijar - 1. „Obilić 1“ – Grac, 2. „Obilić 2“ – Grac, KSZS Salcburg

Dart muškarci - 1. KSZS Salcburg (Dobrivoje Borojević i Željko Malčić), 2. „Vuk Karadžić“ Trst, 3. „Božuri“ Licen

Dart žene - 1. „Obilić 1“ - Grac (Gordana Djaković i

Monika Cafikova), 2. „Obilić 2“ – Grac, 3. „Božuri“ LicenStoni tenis - 1. Donja Austrija, 2. „Obilić“ Grac, 3. KSZS SalcburgKuglanje muškarci - 1. „Vuk Karadžić“ Trst, 2. „Božuri“ Licen, 3. Don-

ja AustrijaKuglanje žene - 1. „Vuk Karadžić“ Trst, 2. Donja Austrija, 3. „Božuri“

Licen

Fudbal - 1. „Bambi 2“ Beč, 2. „Obilić“ Grac, 3. „Bambi 1“ Beč, 4. Donja Austrija

Ukupni plasman - 1. „Obilić“ Grac, 2. „Vuk Karadžić“ Trst, 3. KSZS Salcburg

OBILIĆ POBEDNIK SPORTSKIH SUSRETA

WIENER NEUSTADT

ZAVIČAJ Jun 2011.

Poslednjih godina stranci sve češće dolaze u Srbiju zbog medi-cinskih i stomatoloških usluga. To su najčešće estetske intervencije kao sto su plastične oper-acije, ispravljanja bora, pa čak i promena pola. U grupu estetskih intervencija spadaju i stomatološke usluge koje su poslednjih godina preuzele primat.

Ipak, dentalni turizam je u otadžbini postao popularan najviše zahvaljujući našim građanima iz dijaspore. Leto za njih odavno nije samo vreme za odmor, susrete sa rodbinom i građevinske ra-dove, nego i pravi trenutak za kompletno sređivanje zuba.

Prema podacima stoma toloških udruženja iz Srbije u stomatološkim ordinacijama čak do tri petine od ukupnog broja pacijenta, u to doba go-dine, su pacijenti iz dijaspore, a među njima je oko 30 odsto stranaca, najviše Engleza, Nemaca, Švajcaraca i Šveđana. Dolaskom low-cost avio kompanija na tržiste Srbije, dolazak u Srbiju je postao mnogo jed-nostavniji, i u krajnju ruku isplativiji.

Srpski stomatolozi tvrde da pored pacijenata iz zapadne Evrope imaju i pacijente koji dolaze iz Kanade, SAD, ali i iz daleke Australi-je i Novog Zelanda. Tokom letnjih odmora, naročito u vreme Sabora trubača u Guči, dolaze nam pacijenti iz inostranstva. Oni dolaze kod nas stomatologa, naravno i zbog kompletne i kvalitetne stomatološke usluge koja im se nudi. U pitanju su sve vrste lečenja zuba, protetski radovi, ugradnja implantata, a onima koji imaju više vremena rade se i komplikovane ekstrakcije zuba.

Plombiranje zuba u Stomatoloskoj ordinaciji Magic Dent u Beo-gradu košta od 20 do 40 evra po plombi, sa lečenjem zuba cena ove usluge se kreće od 40 do 100 evra. Ugradnja implantata bi vas koštala oko 750 evra, sto je do 500 evra jeftinije od cena u zapadnoj Evropi. Keramička kruna staje od 80 do 100 evra, dok je cena bezmetalnih keramičkih krunica do 250 evra. Ovde je potrebno istaći da postavl-janje krunice od najkvalitetnijeg materijala u Francuskoj i Nemačkoj košta oko 1.000 evra.Vađenje zuba u privatnim ordinacijama u Srbiji staje svega 20 evra, dok ista stomatološka usluga u zemljama Evrop-ske unije košta i do 150 evra. U slučaju hirurških intervencija taj iznos dostiže i celih 500 evra.

Vreme koje je potrebno da se izvrše stomatološke intervencije u Magic Dent-u je različito zavisno od vrste usluge, i ono se kreće od par dana za ugradnju implantata i postavku ortodontskih aparata, do deset dana za pripremu i izradu protetskih nadoknada, odnosno krunica i mostova.

Stomatološka ordinacija Magic Dent ima svoj internet sajt sa galerijom fotografija naših pacijenata, na kome možete pronaći i sve informacije koje vas interesuju u vezi stomatologije. Za sva pitanja nas možete kontaktirati putem e-maila, odnosno brojeva telefona koji su dati na kraju teksta.

Stomatološka ordinacija

MAGIC DENT www.magicdent.co.rs, www.magicdent.rs Adresa: 22. oktobra br. 8 11000 Beograd, SrbijaRadno vreme: radnim danima 11-19 časovaE-mail: magic.dent@eunet.rs

Telefoni: +381 (0)11 260-16-38, +381 (0)62 25-73-43+381 (0)64 18-35-244

NOVI ZUBI UZ TRUBAČE

Оvоgоdišnji fudbаlski “Vidоvdаnski turnir” оdržаn је 18. јunа nа spоrtskоm tеrеnu Nоје Hајmаt. Kао i svih оvih gоdinа оrgаnizаtоr је biо SK Vidоvdаn. Ukupnо 13 еkipа bоrilо sе zа pоbеdnički pеhаr u sеniоrskој kоnkurеnciјi. 5 еkipа vеtеrаnа је pоkаzаlо dа zа spоrt nikаdа niје kаsnо, dоk su dеcа uzrаstа dо 14 gоdinа pоkаzаlа rаksоšаn tаlеnаt kојi pоsеduјu i vrlо је mоgućе dа ćе јеdnоgа dаnа nеkо оd оvih dеčаkа izrаsti u vrsnоg fudbаlеrа. Dаn је inаčе biо kišоvit аli ni učеsnici ni publikа nisu dоzvоlili dа im kišа pоkvаri rаspоlоžеnjе. Pоbеdnik turnirа vеtеrаnа bilа је еkipа Srbiја - Јоšо, kојi su zаistа pоkаzаli nајbоlјi fudbаl u kоnkurеnciјi vеtеrаnа. U kоnkurеnciјi dо 13 gоdinа nајbоlјi su bili dеčаci klubа Džеmаl Biјеdić iz Еnsа. U kоnkurеnciјi dо 14 gоdinа svој pоbеdnički niz u оvој gоdini nаstаvili su dеčаci еkipе KD Pаlеtеnsеrvis Еns. U nајzаnimlјiviјој, sеniоrskој, kоnkurеnciјi nаkоn vеlikе bоrbе nајbоlја је bilа еkipа SK Vidоdаn 1.

Оni su u finаlu sаvlаdаli еkipu Zајеdnicе BiH nаkоn јеdаnаеstеrаcа, gdе је brilјirао gоlmаn SK Vidоvdаnа.

Оrgаnizаciја sаmоg turnirа bilа је nа оdličnоm nivоu, tаkо dа su prisutni igrаči i publikа nаstаvili dа sе družе јоš nеkо vrеmе nаkоn zаvršеtkа turnirа. Vеć u dеcеmbru SK Vidоvdаn priprеmа оrgаnizаciјu dvоrаnskоg turnirа, а učеsnicimа оstаје dа vrеdnо trеnirајu i u dеcеmbru pоkušајu dа оsvоје dvоrаnski turnir.

Ni loše vreme nije sprečilo bajkere da se okupe, a pojedini su pre-valili i više od 1.000 kilometara da bi došli na skup kluba iz Braunaua na Inu. Tačno u podne na samom ulazu u klub svaki gost je poslužen domaćom srpskom rakijom. Veliki broj ljudi je posetio motorijadu uprkos lošem vremenu i dosadnoj kiši koja na sreću nije sprečila brojne goste da ispišu još jednu nezaboravnu priču u svojoj moto-biografiji.

Prvi klub koji je sti-gao na mesto okupljanja, bio je MK Tribali iz Srbije tačnije iz Kaone. Oni su ujedno bili i najudaljeniji, jer su prevalili ni manje ni više nego 1.070 kilome-tara u jednom pravcu, da bi učestvovali na skupu. Od domaćina su u znak toga dobili pehar za naju-daljeniji klub koji ih je posetio. Za njima je pristiglo još osam motora iz Beča, da bi nedugo zatim stigli članovi kluba MK Balkanika iz Modriče.

Jaka kiša nije sprečila da se pojave članovi klubova Crazdž Bikers iz Beča i MC Njings iz Ciriha. Sledili su motori kluba MC Dragons iz Bazela dok su iz Nemačke odnosno Minhena stigli prijatelji iz MK Stara garda. Klub MK Posavac iz Orašja i MK Grunf iz Brčkog bili su tu pre posled-nje pristiglih komšija sa druge strane obale Ina, EF Asphaltsćrećen iz Simbaha.

Posle pozdravljanja gostiju, krenule su bajkerske igre - bacanje gume motora udalj, ispijanje piva na cevčicu i držanje gusane pivske kri-gle teške 7,5 kilograma. Domaćini nisu zaboravili ni na bajkerke, kojima su postavili zadatak da uhvate zaredom tri živa jajeta na udaljenosti od 10 metara. Najspretnija je bila Dragica iz kluba iz Bazela, dok je drugo mesto osvojila Klaudia iz Simbaha. U ekipnim disciplinama najbolji su bili gosti iz Kaone kojima je pripao i najlepši pehar. Sa samo poenom manje MC Njings je osvojio drugo mesto, dok su treći bili bajkeri MK Grunf kojima su takođe pripali pehar i zahvalnice. Proglašen je i najs-tariji bajker na motorijadi. To je bio Elmer iz MC Dragons.

Draganu Joviću predsednik Igor Ilić je u ime kluba dodelio zahvalni-cu i poklon za pripremanje ovog moto-skupa. Zoran Tešić je prvi zapalio gumu na drvenoj dasci, za njim i predsednik Igor Ilić, a na već išaranoj dasci nastupio je i blagajnik Igor Bratić. Motori su se utišali tek onog trenutka kada se pojavila Tanja Paucanović sa svojim bendom.

Žurka je počela pesmom “Motori” grupe Divlje jagode i svi su bili već na nogama.

Posle prvog bloka muzike, počela je lutrija na kojoj je glavna na-grada bilo je sedmodnevno letovanje u Turskoj, kaciga vrednosti 519 evra, dok su treća i četvrta nagrada bile rukavice za motor, vrednosti po 250 evra i još 100 drugih vrednih nagrada.

Na predivnom sportskom kompleksu na Ebelzbergu u Lincu, srp-ski klub “Nikola Tesla” organizovao je mini sportske igre. Kako se i očekivalo najviše prijavljenih bilo je na turniru u fudbalu. Tu su majs-torstvo baratanja bubamarom pokazali dečaci uzrasta od 12 i 14 godina i seniori. U uzrastu od 12 godina igralo je šest ekipa, a najviše su poka-zali dečaci Bosne. U konkurenciji do 14 godina takođe se šest timova borilo za naslov najboljeg. Mladi fudbaleri ekipe Paletenservisa bili su najuspešniji u ovoj kategoriji.

U konkurenciji odraslih bilo je prijavljeno i najviše timova, ukupno 15. Posle zanimljivih i borbenih duela u razigravanju do završnice odnosno polufinala stigle su ekipe Srbije I, Bosne, Mlave i Dijamanta. Srbija I je posle penala uspela da savlada Bosnu, jednog od favorita turnira. U drugoj utakmici Mlava je sa 1:0 pobedila Dijamant. Posle dva puta po deset minuta utakmica je završena 1:1, ali je Srbija I opet zahvaljujući sjajnim odbranama golmana Mikija stigla do pehara.

Dosta pažnje publike izazvala je disciplina u prevlačenju konopca.Na kraju snažni momci iz ekipe Dijamant pobedili su u finalu sastav Sr-bije i zasluženo stigli do pehara.

Zabava i sportske aktivnosti obeležili su proslavu koju je organizovao srpski klub “Petar Kočić Zmijanje” iz Figena u Tirolu. Brojne zemljake na čelu sa predsednikom Srpske zajednice Tirola Miloradom Torlakovićem, domaćinski su dočekali članovi “Kočića” uz pripremljeno jelo i piće. Ono što posebno raduje sve okupljene oko kluba u Figenu je podatak da je bilo dosta mladih.

Na turniru u fudbalu trofej je osvojio domaćin. U velikom finalu sas-tale su se prva i druga ekipa “Petra Kočića”. Trofej je pripao prvom sas-tavu. Osim njih na turniru su igrali još Jedinstvo iz Sankt Johana, 25 maj iz Vatensa, Točak iz Inzbruka i Bosna iz Rojte.

U FIGENU ZABAVA I SPORT

“TESLA” ORGANIZOVAO

U LINCU MINI SPORTSKE IGRE

BRAUNAU

GRAD MIRISAO NA BENZIN

“VIDOVDAN” LINZ

DOBRI DOMAĆINI, A NE DAJU PEHAR

ZAVIČAJ Jun 2011. Jun 2011. ZAVIČAJ

ZAVIČAJ Jun 2011. Jun 2011. ZAVIČAJZAVIČAJ

ZAVIČAJ Jun 2011.