jun-avgust 2014, .pdf, 3685KB

PKSinfojun – avgust 2014.

jun 2014 – avgust 2014.

PKSinfoAktivnosti Privredne komore Srbije

jun - avgust 2014. 3

Komora - neutralan posrednik između dužnika i poverilaca

U postupku sporazumnog finansijskog restrukturisanja poverioci imaju šansu da u potpunosti naplate potraživanje, a ne naruše poslovnu reputaciju i ugled dužnika

2. jun 2014.

Privredna komora Srbije je zakonom određeni institucionalni posrednik u sporazumnom finan-sijskom restrukturisanju dugova privrednih dru-štava kroz ponovno uređenje njihovih donosa sa poveriocima, prvenstveno bankama. „Iako u Srbi-ji ima čak 45.000 privrednih društava u blokadi, Zakon o sporazumnom finansijskom restrukturi-ranju, donet pre dve godine, još nije dao željene rezultate“, rekla je Nermina Ljubović, direktorka Centra za usluge Privredne komore Srbije. Ovaj postupak uveden je da bi se finansijske teškoće privrednih društava blagovremeno prepoznale i rešavale, i tako stvorili uslovi za nastavak poslo-vanja dužnika.

Na seminaru, koji je okupio veliki broj stečajnih upravnika i drugih zainteresovanih strana, Nermi-na Ljubović je istakla da ovaj postupak nije u su-kobu sa stečajem, već je za neka privredna društva pogodniji, dok je u drugim slučajevima adekvatnije rešenje stečaj. „Seminar je prvi korak u realizaciji Memoranduma o saradnji, koji su pre dva meseca potpisale Privredna komora Srbije i Agencija za li-cenciranje stečajnih upravnika“, rekla je Ljubović.

Advokat Luka Andrić rekao je da je naš Zakon o sporazumnom finansijskom restrukturiranju donet na insistiranje MMF i Svetske banke. Ovaj postupak omogućava da se neki predmeti reše bez učešća suda, a primenjuje se u zemljama sa visokim udelom nenaplativih kredita. Analizi-rajući sporazumno finansijsko restrukturisanje (SFR), unapred pripremljeni plan reorganizacije (UPPR) i stečaj, advokat Andrić je istakao značaj Beogradske inicijative, nastale na temelju Bečke inicijative, sa ciljem da se smanji udeo nenapla-tivih kredita. „Rešavanje sistemskih kriza u svetu zasniva se na principima, a ti principi ugrađeni

su i u naše zakonodavstvo“, rekao je Andrić i kao neke od principa naveo „uzdržavanje od prinud-ne naplate, poštovanje perioda mirovanja dugo-va, uzdržavanje dužnika od radnji koje negativno utiču na mogućnost otplate dugova i drugi“. „I u našem Zakonu nema prinude, već se u 15 članova nude smernice za učesnike, a Zakon stvara okvir za pregovore u kojima posreduje Privredna ko-mora Srbije, kao neutralan posrednik“, rekao je Andrić.

Postupak sporazumnog finansijskog restrukturi-sanja zasnovan je na poverenju, dobrovoljan je, jednostavan i jeftin postupak u kome su učesnici ravnopravni“, rekla je Nermina Ljubović. Pre-ma njenim rečima, to je jedini postupak u kome poverioci imaju šansu da u potpunosti naplate potraživanje, a ne naruše poslovnu reputaciju i ugled dužnika. Nermina Ljubović je istakla da su Narodna banka Srbije, MMF i Svetska banka ulo-gu medijatora poverili Privrednoj komori Srbije zbog njenog dugogodišnjeg iskustva u procesu ar-bitraže, kao i zbog toga što je PKS institucija koja može da poveže i dužnike i poverioce.

Silvana Veljković iz Agencija za licenciranje stečajnih upravnika, Božana Jakišić iz Privredne komore Srbi-je, Blažo Nedić iz organizacije Partneri Srbija – su-organizatora seminara, govorili su o međunarodnim iskustvima, regulatornom okviru i institucionalnom posredovanju u okviru Privredne komore Srbije, do-sadašnjim iskustvima u rešavanju problematičnih plasmana i mogućnostima koje pruža sporazumno finansijsko restrukturisanje, o medijaciji u postupku sporazumnog finansijskog restrukturiranja, kao i o projektu „Podrška primeni Zakona o sporazumnom finansijskom restrukturisanju privrednih društav

4 jun - avgust 2014.

Nagrade za kvalitet srpskim kompanijama

U organizaciji The European Society for Quality Re-search (ESQR), sa sedištem u Ženevi, u Briselu su, u nedelju, 1. juna, uručene nagrade firmama i insti-tucijama iz celog sveta, za najbolju praksu i kvalitet rada. Među laureatima ove prestižne nagrade su i dve srpske firme, Jugo-impeks i Ekolog, kao i Po-slovna škola Beograd i Klinički centar Beograd. Tako se Srbija našla u grupi zemalja koje su zahvaljujući kvalitetu organizacije i rada svojih firmi i institucija, osvojile najveći broj nagrada za najbolju praksu.

ESQR je organizacija koja promoviše svest o kvali-tetu, odaje priznanja dobrim praksama, tehnološ-kim inovacijama, ostvarenjima u oblasti kvaliteta i objavljuje primere uspešno realizovanih strategija različitih organizacija. ESQR, takođe, obezbeđuje re-šenja koja omogućavaju organizacijama iz bilo koga sektora industrije, nezavisno od njihove veličine i geografske lokacije, da se upoznaju sa alatima i teh-nikama upravljanja kvalitetom, kao i da mogu da se uspešno suoče sa globalnim izazovima. Misija ESQR je da unapređuje kvalitet.

Evropska nagrada za najbolju praksu ESQR odaje priznanje izuzetnoj posvećenosti, podršci i rezulta-tima strategija upravljanja kvalitetom, kako javnih administracija, tako i velikih i malih i srednjih pre-duzeća i organizacija. Program Nagrada za najbolje prakse sagledava inicijative i strategije koje poslovni lideri primenjuju u svojim kompanijama i organiza-cijama i odaje priznanje naporima izuzetnih i talen-tovanih poslodavaca i zaposlenih, motivišući ih na dalji uspeh i razvoj.

Jugo-Impeks, jedna od dve nagrađene firme, trenut-no zapošljava 250 ljudi u različitim sektorima. Pri-marna delatnost Jugo-Impeksa je prerada i reciklaža sekundarnih sirovina od obojenih metala, posebno bakra i bakarnih legura. U 2009. godini su uspešno razvili proizvod, ekspandiranu bakarnu granulu, koji se dobija iz reciklaže otpada od obojenih metala, koja

ima siroku primenu u hemijskoj industriji. Proizvod ovog kvaliteta i karakteristika je jedinstven u Srbi-ji. Osim toga, Jugo-Impeks ima i sektor upravljanja opasnim otpadom, koji se bavi reciklažom opasnog otpada kao i konačnim zbrinjavanjem industrij-skih otpada za koje ne postoje kapaciteti u Srbiji. Ova firma ima sektor koji se bavi projektovanjem i ugradnjom energetski efikasne opreme za klimati-zaciju i grejanje. Ekskluzivni su distributeri opreme za klimatizaciju japanskog proizvođača Daikin. Ko-načno, najmlađa deltanost Jugo-Ipeksa je reciklaža elektronskog i električnog otpada. Postrojenje za reciklažu je jedino ove vrste i najveće na Balkanu i koristi najnoviju tehnologiju. Posebna karateristika ovog postrojenja je kompletno izvalačenje freona iz rashladnih uređaja i njihovo bezbedno zbrinjavanje.

Druga nagrađena firma je EKOLOG d.o.o, osnovana 1991. god u Beogradu. Osnovna delatnost je tehnolo-gija prečišćavanja svih vrsta voda. EKOLOG poseduje veliko iskustvo stečeno kroz realizaciju velikog broja projekata, analiza, studija, izrade tehničke dokumen-tacije, sanacije i izrade novih postrojenja za obradu vode. Tim firme EKOLOG čine diplomirani inženjeri sa velikim radnim iskustvom, visoko specijalizovani u oblasti obrade voda. Uz podršku stalnih saradnika i institucija stvara se visokostručan i efikasan tim za uspešno i kvalitetno rešavanje široke palete usluga koje nude u oblasti prečišćavanja voda: izgradnja novih postrojenja, razvoj i konstrukcija kompaktnih postrojenja i sanacija i rekonstukcija postojećih po-strojenja. EKOLOG Inženjering tim se bavi projek-tovanjem, izradom studija i analiza, inženjeringom, proizvodnjom opreme za tretman voda, proizvod-njom kompaktnih postrojenja i izgradnjom postro-jenja – ugradnjom opreme sa puštanjem, vođenjem probnog rada i dokazivanjem parametara.

Jugo-Impeks i Ekolog su jedine firme sa prostora Za-padnog Balkana, koje su dobile nagradu za najbolju praksu ESQR.

Jugo-Impeks i Ekolog su jedine firme sa prostora Zapadnog Balkana, kojima su u Briselu dodeljene nagrade za najbolju praksu i kvalitet rada

2. jun 2014.


Internacionalizacija poslovanja – potencijal za razvoj MSP u Srbiji

Kompanije treba da unapređuju kapacitet i konkurentnost, proizvodi i usluge moraju biti usaglašeni sa standardima EU

3. jun 2014.

Privreda Srbije ulazi u fazu kada evrointegracije Srbije sve značajnije utiču na domaće poslovno okruženje, pre svega, kroz stroge standarde za proizvodnju i plasman proizvoda i usluga. Isto-vremeno, suočavamo se sa većom i dinamičnijom konkurencijom, ali i manjim mogućnostima rasta na bazi domaće tražnje, zbog čega potencijal za razvoj malih i srednjih preduzeća leži u inter-nacionalizaciji poslovanja, rekao je u Kruševcu Zdravko Ilić, koordinator Biroa za saradnju sa EU Privredne komore Srbije (PKS).

PKS i Regionalna privredna komora Kruševac organizovale su 3. juna 2014. godine prezentaci-ju usluga Evropske mreže preduzetništva, kao i fondova i programa EU dostupnih privredi. Pre-zentacije su održali Zdravko Ilić i Marko Kovače-vić, samostalni stručni saradnik u Birou PKS za saradnju sa EU, koji su privrednicima Rasinskog okruga govorili i o aktivnostima Komore u proce-su pregovaranja Srbije i EU.

„Preduzeća ne bi trebalo da razmišljaju samo lokal-no. Internacionalizacija, ipak, za mnoga preduzeća predstavlja ozbiljan izazov, jer ih dovodi na teren koji im nije dovoljno poznat i koji funkcioniše po

različitim pravilima i normama. Proizvodi i usluge moraju biti usaglašeni sa standardima EU, a to sa druge strane predstavlja i trošak za firme“, rekao je Marko Kovačević istakavši da preduzeća treba da unapređuju kapacitete i konkurentnost.

Stručnjaci PKS objasnili su privrednicima da Evropska mreža preduzetništva, kao jedan od najuspešnijih i održivih projekata EU, pruža be-splatne usluge malim i srednjim preduzećima, kao što su uključivanje u bazu poslovne saradnje, učešće na međunarodnim poslovnim susretima ili poslovnim misijama, što otvara mogućnost kom-panijama da nađu poslovnog partnera u inostran-stvu. Evropska mreža preduzetništva zastupljena je u bezmalo 50 zemalja sveta i čini je više od 600 institucija koje pomažu malim i srednjim predu-zećima da internacionalizuju poslovanje.

Preko Evropske mreže preduzetništva preduze-ća mogu dobiti informaciju o mogućnostima EU fondova i programa za finansiranje, otvorenim pozivima i načinu apliciranja kao različite infor-macije o tržištima i poslovnim mogućnostima u zemljama gde sprovode usluge Evropske mreže preduzetništva.


Trgovci korektni u vanrednoj situaciji

Privredni subjekti reagovali odgovorno. Na poziv Kriznog štaba PKS odazvao se veliki broj trgovina i veledrogerija koji su uputili donacije ugroženima usled katastrofalnih poplava

3. jun 2014.

Trgovinske radnje i objekti u vreme vanredne si-tuacije u Srbiji - kada je naša zemlja pogođena ka-tastrofalnim poplavama ponašali su se primereno i korektno, izjavila je Lidija Stojanović pomoćnik ministra trgovine, turizma i usluga. Izjavu je pot-krepila činjenicom da je tržišna inspekcija obavila 1.521 kontrolu trgovina i da je samo u jedan odsto slučajeva pronašla nepravilnosti u radu. Trgovci su uglavnom ispoštovali preporuke tržišne in-spekcije koja je pored redovne kontrole, interve-nisala po prijavama građana. U vreme vanredne situacije bilo ih je 321, a samo je u 16 slučajeva inspekcija pronašla nepravilnosti u radu trgo-vaca, objasnila je Stojanović, na sednici Odbora Udruženja za trgovinu Privredne komore Srbije (PKS). U četiri slučaja radilo se o nelegalnoj trgo-vini, u osam trgovci nisu imali isprave o nabavci flaširane vode, dok su u ostalim slučajevima pro-nađene neke druge nepravilnosti u radu. Stoja-nović je naglasila da su 60 odsto prijava poslali građani Beograda i Novog Sada, gradova koji nisu bili direktno pogođeni poplavama. Najveći broj prijava odnosio se na to da su trgovci namerno sklanjali vodu za piće i čekali da dignu cene, što je u većini slučajeva bilo netačno, jer su upravo trgovci donirali pijaću vodu za najugroženije u poplavama, dodala je Stojanović.

Pomoćnica ministra trgovine rekla je da su in-spekcijske službe zajedno sa Poreskom upravom kontrolisale da li je bilo prodaje humanitarne po-moći na pijacama. Na sednici Nacionalnog saveta za zaštitu potrošača neki članovi su istakli da po-jedini trgovci iz unutrašnjosti Srbije u radnjama puštaju u promet robu iako su njihove trgovine bile pogođene poplavama. Zbog toga je sa Mini-starstvom zdravlja i institutom „Batut“ dogovo-reno da se u područjima gde se voda povukla, za trgovce pripremi preporuka šta treba da urade i koju dokumentaciju da pripreme, kako bi svoje

trgovine ponovo stavili u funkciju, istakla je Sto-janović.

Zdravko Jelušić, potpredsednik PKS rekao je da su svi privredni subjekti u vanrednoj situaciji rea-govali više nego odgovorno, što jasno pokazuje da je sazrela svest o društveno odgovornom poslova-nju, kao i koliki je značaj domaće privrede.

Sekretar Udruženja za trgovinu PKS Gordana Ha-šimbegović podsetila je da je PKS preko Kriznog staba pokrenula akciju prikupljanja pomoći za ugrožene poplavama koja je naišla na veliki odjek srpske poslovne zajednice. Druga faza je proce-na štete i PKS će davati predloge i sugestije kako pomoći ugroženima, prevazići tešku situaciju i ponovo početi sa radom, dodala je Hašimbegović.

Predstavnici trgovinskih lanaca DIS i Univerek-sport ukazali su da neće biti povećanja cena na-mirnica iako je privreda pretrpela veliku štetu. U prvim danima vanredne situacije, podsetili su oni, bila je povećana potražnja za vodom, konzer-vama i drugim prehrambenim proizvodima, ali nije bilo nestabilnosti u snabdevanju tržišta os-novnim životnim namirnicama. Nema razloga za brigu potrošača u perspektivi, poručili su trgovci.

Nakon proglašenja vanredne situacije u Srbiji zbog straha od nestašice lekova, bila je povećana potražnja za hitnim medicinskim sredstvima, po-sebno insulinom ali je stanje brzo stabilizovano. Dogovoreno je da pomoć veledrogerija ide preko centralne apoteke Kliničkog centra, kao i da se ne prihvataju pojedinačne donacije građana u leko-vima ili medicinskim materijalima, zbog bezbed-nosti upotrebe lekova, rekao je Stanko Ješić, Za-menik predsednika grupacije veledrogerija PKS .

wNa sednici Odbora za trgovinu PKS bilo je reči o evrointegracijama Srbije i unapređenju sektora trgovine.


Proizvodnja i izvoz u porastu

Katastrofalne poplave koje su nas zadesile u maju neće ostati bez efekata na rezultate ekonomskih aktivnosti u 2014. godini, procenjuju stručnjaci MAT-a

3. jun 2014.

Dušanka Samardžić, savetnica predsednika PKS govorila je o direktivama EU u trgovini i ulo-zi Komore u pristupnim pregovorima. Kako je objasnila, ne postoji poglavlje u pregovorima sa EU koje se bavi samo trgovinom ali su veoma za-hteva ona koja se odnose na slobodno kretanje robe i usluga. PKS je partner Vladi Srbije u pro-cesu evrointegracija, od ukupno 35 pregovarač-kih poglavlja, direktno ili posredno angažovana je u 29. Uključivanje PKS u pregovarački proces omogućiće da se čuje glas privrede. Naš je cilj da pomognemo privredi da podigne kapacitete, unapredi konkurentnost i uspešno se pripremi

za zahtevno tržište EU, istakla je Samardžić.

Na sednici Odbora razmatrana je i aktuelna situ-acija u trgovini i načini kako da se, kroz Projekat USAID za bolje uslove poslovanja i Kepo knjigu, kvalitativno unapredi taj sektor. Predstavnici branše istakli su da je nelikvidnost najveći pro-blem kako srpske trgovine tako i cele privrede. Uzrok je, kako su rekli, dugogodišnja neakumu-lativnost, i taj problem koji guši srpsku ekono-miju ne može biti rešen na kratak rok. Zakon o redovnosti plaćanja koji je na snazi duže od go-dinu dana nije dao rezultate već je nelikvidnost povećana.

Industrijska proizvodnja u Srbiji u aprilu ove godi-ne veća je za 1,9 odsto nego u istom mesecu prošle godine. Za prva četiri meseca ove godine industrij-ska proizvodnja je za 2,1 odsto veća nego u istom periodu 2013. U poređenju sa martom ove godine, industrijska proizvodnja je povećana 0,6 odsto, dok je u prerađivačkoj industriji pad bio 1,2 odsto. In-dustrijska proizvodnja u aprilu ove godine manja je za 2,3 odsto od proseka u 2013. godini. Najveći uticaj na rast industrijske proizvodnje imale su pro-izvodnja električne energije, osnovnih metala, pre-hrambenih proizvoda, motornih vozila i prikolica i proizvoda od gume i plastike. Ukupna spoljnotrgo-vinska robna razmena Srbije za prva četiri meseca ove godine iznosila je 8,5 milijardi evra, što je za 5,8 odsto više nego u istom periodu prošle godine. Izvezeno je robe u vrednosti 3,6 milijardi evra, 14,4 odsto više nego prethodne godine, dok je uvoz bio 4,9 milijardi evra, što je smanjenje od 0,3 odsto. Spoljnotrgovinski deficit od 1,3 milijarde evra je za 26,1 odsto manji nego u prva četiri meseca prošle godine. Pokrivenost uvoza izvozom bila je 74,2 od-sto, a prošle godine u istom periodu 65 odsto.Glavni spoljnotrgovinski partneri u izvozu robe iz Srbije su

Italija, Nemačka, Bosna i Hercegovina, Ruska Fe-deracija i Rumunija. U uvozu su glavni partneri Ne-mačka, Italija, Ruska Federacija, Kina i Mađarska. Ovo je istaknuto na prezentaciji časopisa Makroe-konomske analize i trendovi (MAT) koji pripremaju Privredna komora Srbije i Ekonomski institut.

Katastrofalne poplave koje su nas zadesile u maju neće ostati bez efekta na rezultate ekonomskih ak-tivnosti u 2014. godini. Prve grube procene dovode u pitanje očekivani rast bruto domaćeg proizvoda od jedan odsto. Urednik MAT-a i član Fiskalnog saveta Vladimir Vučković rekao je da je i bez poplava bilo neizvesno da li će Srbija imati rast BDP-a, a da je sada sa štetama koje su nanele poplave, izvesno da će Sr-bija skliznuti u recesiju. “Koliko je to, da li jedan ili 1,5 odsto pada ili više ostaje da se vidi, jer bi svako preciziranje bilo nagađanje u ovom trenutku”, rekao je on. Vučković je posebno skrenuo pažnju da bi defi-cit u budžetu i bez efekata poplava, bio veći od osam odsto. “Zato mora da se reaguje. Ukoliko mere vlade budu oštre, onda efekti do kraja godine mogu biti za-dovoljavajući”, rekao je Vučković. On je dodao i da je u ovom trenutku nezahvalno prognozirati kolike bi uštede u budžetu trebalo da se ostvare, ali da su


Dani govedara u Bačkoj Topoli

Već četiri godine na poljoprivrednom imanju Tru-žinski Sabolča u Bačkoj Topoli, na farmi autoh-tonih vrsta goveda ,,Podolske’’ rase i bilja spelte, održava se tradicionalno okupljanje poljoprivred-nih proizvođača iz Srbije i regiona „Dani goveda-ra“. Cilj poslednje manifestacije bio je edukcija i savetovanje poljoprivrednih proizvođača sa izlož-bom autohtonih vrsta domaćih životinja i proi-zvoda sa međunarodnim učešćem, dok je glavna tema skupa bila „Poljoprivredna proizvodnja u funkciji stvaranja finalnog proizvoda“.

Porodica Tružinski Sabolča uporna je u radu da se sačuva autohtona vrsta goveda ,,Podolske rase’’, a takođe i organska proizvodnja koja se promo-više u Srbiji na primeru njegove farme. Kako je istaknuto interes države je da se radi na oporavku poljoprivrede sa akcentom na porodična poljo-privredna gazdinstava i primeni organske proi-

zvodnje sa namerom očuvanja celokupne životne sredine i stvaranja kvalitetnog finalnog domaćeg proizvoda bezbednog i zdravog za potrošače. Ga-jenje ,,Podolske’’ rase goveda i trnoviti put uskla-đivanja „starog“ i novog načina poljoprivredne proizvodnje, primena dobre poljoprivredne prak-se i usklađivanje sa međunarodnim standardima za kvalitet poljoprivredog proizvoda, predstavlja odgovor zahtevima Evropske unije i njihovom nacionalnim regulativama. Primera radi, to je u Mađarskoj trajalo dve decenije.

Porodica Tružinski je samo nakon tri godine animiranja javnosti i samostalnog organizovanja Savetovanja približila se tom cilju. Ove godine imala je i podršku predstavnika Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu Vojvodine, pred-stavnika lokalne samouprave Bačka Topola na čelu sa gradonačelnicom Melindom Mernjak,

Sabolč Tružinski, čuvar najvećeg matičnog stada autohtonih vrsta goveda ,,Podolske’’ rase i proizvođač ,,Spelte’’ organizovao četvrto savetovanje ,,Poljoprivredna proizvodnja u funkciji stvaranja finalnog proizvoda’’, na porodičnom gazdinstvu u Bačkoj Topoli

3. jun 2014.

uštede sigurno oko jednog procentnog poena, ili 400 miliona evra, o čemu se i do sada govorilo.

Saradnik časopisa Makroekonomske analize i trendovi (MAT) Gordana Vukotić - Cotič kaže da treba očekivati rast međugodišnje inflacije, jer će cene osnovnih poljoprivredno-prehrambenih pro-izvoda poskupeti kao posledica poplava. „Zbog poplava će se povećati i cene neprerađenog voća, povrća, cene žive stoke će takođe porasti jer će kukuruz i sva otala hrana za životinje poskupeti“, navela je ona i istakla da će poplave imati posledice i na cene prehrambenih proizvoda, ali i da u ovom trenutku ne može da precizira za koliko će pora-sti inflacija. Poplave će imati negativni efekat na cene poljoprivrednih proizvoda, pa samim tim i na prehrambene proizode, a u vezi sa tim i na visinu međugodišnje inflacije.

Govoreći o pomoći MMF-a, saradnik MAT-a Mila-din Kovačević, je naglasio da u ovom trenutku nije dovoljan samo aranžman iz predostrožnosti mada je i to značajno. Po rečima Kovačevića, pad BDP će doći od poljoprivrede, industrije, pre svega, ener-getike i od prerađivačke industrije. U poljoprivredi su očigledno velike štete i to će se odraziti na ovo-godišnje prinose i ukupan rod, a i stočni fond je do-sta stradao, tako da se čini da taj ukupan pad neće biti manji od 10 do 18 odsto, smatra Kovačević. On je istakao da zabrinjavaju i budžetska kretanja jer je deficit u prva četiri meseca 91,7 milijardi dinara, što je polovina projektovanog republičkog deficita za 2014. godinu. Kada je reč o izmenam zakona o doprinosima i porezima, ova mera treba da pod-stakne poslodavce da zaposlene koji su bili u sivoj zoni i formalno prijave.

predstavnika Privredne komore Srbije, predstav-nika visookobraazovnih ustanova sa Poljoprivre-nog fakulteta u Novom Sadu, Fakulteta za biofa-ming iz Bačke Topole i Instituta za ekonomiku poljoprivrede iz Beogarda, poljoprivredne struč-ne službe Bačka Topola, predstavnika Udruženja odgajivača ,,Podolske’’ rase Srbije i Mađarske, Studenti Fakulteta za biofarming iz Bačke Tople, gostiju iz Mađarske i preko 300 poljoprivrednih proizvođača i izlagača.

Na prezentaciji njihovih gotov ih proizvoda pored brojnih osvojenih pehara i priznanja sa Novosad-skog poljoprivrednog sajma koji datiraju od 1999. pa do ove godinem Roža Tružinski je prisutne osvežila sveže ceđenim sokom od spelte i fanta-stično ukusnim faširima od mlevenog zrna spelte. Upoznala je prisutne sa zaboravljenom žitaricom ,,Speltom’’ i njenim hranljivim i lekovitim osobi-nama, izdašnom namirnicom idealnom za ishranu koja usporava starenje, jača imunitet, pogodna je za konzumiranje obolelih od dijabetesa osteoporo-ze i karcinoma štitne žlezde. ,,Spelta’’ se u ovom domaćinstvu promoviše i zbog izdašnosti u pri-premi obroka gde od jednog kilograma mlevenog speltinog zrna možete dobiti čak pun oval ukusnih fašira ili sveže ceđenim sokom koji za razliku od ostalih žita ima izuzetno visok procenat B17 vi-tamina koji se koristi u borbi protiv kancera. Ino-vativna tehnologija bojenja testenina hlorofilom ,,Spelte’’ je posebno privukla pažnju učesnika.

U ime Privredne komore Srbije, skupu je po po-zivu prisustvovala dr Danica Mićanović, naučni savetnik, i u izlaganju upoznala skup sa ulogom Privredne komore Srbije u brendiranju poljo-privredno prehrambenih proizvoda malih pro-izvođača. Ukazala je i na značaj inventivnosti i efektivnosti mladih ljudi koji imaju šta da ponude privredi, na potrebi da se jača veza između pri-vrede i nauke. Pozvala je prisutne mlade poljopri-vredne proizvođače da se uključe u rad Privredne komore Srbije, u programe edukacije i EU proje-

kat NO-BLE na mreži mladih inovatora koji nudi i niz besplatnih servisnih usluga za realiyaciju ino-vativnih poljoprivrednih proizvoda.

U 21. veku budi se svest proizvođača goveda i ak-cenat se stavlja i na zdravstveni aspekt hrane koju konzumiramo i tako se goveda podolske rase ili-sivo goveče sa svojim nepromenjenim genetskim materijalom ponovo vraća na poljoprivredna ima-nja. Sivo goveče je izuzetno otporna životinja, živi na otvorenom, leti i zimi i izuzetno dobro podnosi sve vremenske prilike. Poseduje vrlo jak imuni-tet i samim tim je vrlo otporna i na bolesti. Meso ovog govečeta je izuzetno kvalitetno i zdravo. Po izgledu, sastavu i ukusu poredi se sa mesom div-ljači (jelen, divlja svinja i fazan). Intenzivno cr-vena boja ukazuje na činjenicu da po hemijskom sastavu sadrži veliku količinu gvožđa, kao i Sele-na, Cinka i B vitamina, nizak sadržaj masti što ga čini lako svarljivim i blagotvornim. Ovo je razlog zbog kog se na zapadu meso sivog govečeta kori-sti i za pripremu dečije hrane. Sabolč Tružinski je istakao da je stado lako za održavanje, jer je napo-lju na otvorenom, stajnjak se koristi kao biološko đubrivo za zemljište na kojem se gaji raž, spelta i uljana repica, koja se kasnije uz dodatak mleve-nog kukuruza sa čutkom, soli i kalcijuma koristi kao stočna hrana. Domaćin je ukazao kako je put za uspešnu bioproizvodnju trnovit, težak i pun uspona i padova, ali isto tako privlačan izazov koji su prihvatili i njegova dva sina. Oni prihvata-ju izazov, a svojom inovativnošću i znanjem uzi-maju aktivno učešće u životu porodičnog imanja.

Sabolč Tružinski se ne žali na probleme u zakon-skoj regulativi koji mu onemogućavaju da svoje proizvode registruje kao organske, nedostatak subvencija, razumevanja za ovakvu proizvodnu... On veruje u svoju državu i očekuje da će se nje-gov trud prepoznati i nema nameru da se zaustavi samo na proizvodnji poljoprivrednih proizvoda nego u narednom periodu hoće da se uključi u razvoj seoskog turizma na teritoriji Bačke Topole.



Obnavljanje proizvodnje na 16.000 hektara

Prvi rezultati analiza poplavljenog zemljišta su ohrabrujući, a prema trenutno raspoloživim po-dacima, presejavanje će biti moguće na 15.000 do 16.000 hektara, izjavio je državni sekretar u Mi-nistarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine Željko Radošević na skupu ,,Poljoprivreda Srbije nakon poplava 2014. godine’’ koji su organizova-li Udruženje novinara za poljoprivredu ,,Agro-pres’’, Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine i Privredna komora Srbije.

Ti podaci nisu konačni, a u ovom trenutku je prio-ritet da se što pre obezbedi potrebno seme i ostali repromaterijal za do sada evidentirane površine kako bi poljoprivrednici mogli da obnove proi-zvodnju u agrotehničkim rokovima. Radošević je pozvao i sve donatore da pomognu ugroženim poljoprivrednicima tako što će obezbediti seme-na, pre svega, ranih hibrida kukuruza i soje.On je istakao da su do sada spremne količine za obnav-ljanje proizvodnje na 11.000 hektara kukuruza i 2.270 hektara soje, svo seme je “non GMO” i oče-kuje se da će njegova distribucija početi u nared-nim danima.Radošević je napomenuo i da je do sada uzeto na analizu oko 500 uzoraka zemljišta iz svih područja gde se voda povukla.

Ranije iznete procene pojedinih stručnjaka da je di-rektna šteta u poljoprivredi oko 500 miliona evra, Radošević nije želeo da komentariše, istakavši da Ministarstvo poljoprivrede u ovom trenutku inten-zivno radi na prikupljanju podataka sa terena i do-bija preliminarne podatke od lokalnih samouprava. Radošević nije izneo konkretan podatak, ali je do-dao da je šteta od poplava u poljoprivredi od 35 do 40 odsto od ukupnih šteta od poplava u Srbiji.

Sekretar Udruženja za poljoprivredu, prehram-benu i duvansku industriju i vodoprivredu Pri-vredne komore Srbije, Nenad Budimović je nagla-sio da su poplave pogodile sektor koji je vodeći u

privredi Srbije. Nacionalna asocijacija privrede je na vreme reagovala i uz saradnju privrednika po-kušala da prfonađe rešenje za teškoće koje su nas snašle od elementarnih nepogoda. Po njegovim rečima ulažu se napori kako bi se obavila setva na povšrinama gde se povukla voda, ali su u toku i pripreme kako bi se obavila i jesenja setva. Po njegovim rečima sad je cilj da se obavi setva na površinama gde do jeseni mogu stići usevi i da se nabavi dovoljno hrane za životinje.

O štetama i obnavljanju proizvodnje na području Svilajnca govorio je Zoradn Radosavljević, direk-tor Veterinarsko – poljoprivredne škole u Svilajn-cu, dok je Dragan Filipović, zamenik generalnog direktora ,,Delta Generali osiguranja’’ ukazao da se u poljoprivredi Srbije osigurava samo osam odsto useva. Predsednica Srpskog veterinarskog društva prof. dr Brana Radenković Damnjano-vić je govorila o tome šta treba činiti sad da bi se ublažile posledice nepogoda, dok je Fedor Miladi-nović, menadžer prodaje DEKALB hibrida prepo-ručio koje hibride treba sejati u ovim uslovima.O mogućim pojavama bolesti i njihovom sprečava-nju govorila je profesor Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu dr Snežana Đorđević, koja je i vlasnica firme ,,Agropunika’’, dok je dr Rodoljub Živadi-nović, predsednik Saveza pčelarskih organizaci-ja Srbije istakao da je na poplavljenom području uništeno 6.233 košnice i da je šteta oko 25 milio-na evra. On je podsetio da su članovi SPOS prošle godine proizveli 3.030 tona bagremovog meda, a Srbija izvezla 3.371 tonu meda i napomenuo da se trećina bagremovog meda proda u Srbiji, a dve trećine izveze. Živadinović je istakao da država mora da pomogne najugroženijima pčelarima, da u narednoj godini podigne iznos subvencija u pčelarstvu za 50 odsto, kao i da pčelare oslobo-di određenih dažbina kako bi bili konkurentni sa proizvođačima iz EU.

Za novu setvu u poplavljenim područjima obezbeđeni hibridi kukuruza za 11.000 hektara i soja za 2.270 hektara. Šteta od poplava u poljoprivredi je 35 do 40 odsto od ukupne štete u Srbiji

4. jun 2014.


Grčka omiljena destinacija srpskim turistima

Srbi zauzimaju visoko četvrto mesto među inostranim gostima koji odmor provedu u toj zemlji

4. jun 2014.

Turisti iz Srbije zauzimaju visoko četvrto mesto među inostranim gostima koji odmor provedu u Grčkoj, istaknuto je na sastanku grčke privredne delegacije iz Soluna sa predstavnicima turističke privrede Srbije, održanom u Privrednoj komori Srbije (PKS).

Srpska turistička privreda ni blizu ne postiže ta-kve rezultate kada je reč o poseti grčkih turista našoj zemlji, iako u Srbiji raste turistički promet, ukazano je na skupu. Predstavnici privreda Srbije i Grčke dogovorili su aktivnosti sa ciljem efika-snije prezentacije srpske turističke ponude grč-kim turistima u čemu će aktivnu ulogu imati PKS i Privredna komora Soluna. Srpski privrednici

podržali su aktivnosti PKS i izrazili spremnost da zajedno razvijaju tržište, kako bi se povećao broj dolazaka inostranih turista u Srbiju.

Privrednu delegaciju Grčke predvodio je zamenik gradonačelnika Soluna. Sastanku u PKS je prisu-stvovalo petnaestak kompanija hotelske i turistič-ke privrede Srbije. Tokom posete hotelsku indu-striju Grčke predstavio je hotel MEDITERANEAN 5* kao izvanredan primer hotelske ponude.

Skupu u PKS su prisustvovali predstavnici am-basade Grčke u Beogradu koji su zahvalili PKS na dobro organizovanom susretu. Predstavni-ci grčke turističke privrede posetili su YUTA i agenciju Kontiki.

Saradnja farmaceutskih kompanija Srbije i UAE

Predstavništvo u Srbiji kompanije Julphar Gulf Pharmaceutical Industries iz Ujedinjenih Arap-skih Emirata (UAE) imaće dozvolu za promet le-kova na domaćem i stranim tržištima. Osnivanje ogranka u Srbiji predviđeno je Memorandumom o razumevanju između kompanija Union Holding i Julphar koji je potpisan prilikom posete delegacije

Privredne komore Srbije (PKS) Emiratima počet-

kom godine. Ugovor o distrbuciji farmaceutskih

proizvoda potpisali su Silvana Džudžević, direktor

Farmalogista i Ayman Sahli, direktor Julphar-a.

Konkretizacija saradnje dogovorena je na poslov-

nom forumu privrednika UAE i Srbije koji je or-

Kompanije „Farmalogist” i „Julphar” zaključile ugovor o distribuciji farmaceutskih proizvoda na domaćem i stranim tržištima

5. jun 2014.


Podela rizika između privatnog i javnog sektora

Od javno-privatnog partnerstva lokalna samouprava očekuje da lako dobije kvalitetnu uslugu, a privatni sektor da zaradi na izvođenju radova, pružanju usluga i finansiranju

6. jun 2014.

„Sada imamo zaokružen regulatorni okvir, ali javno-privatno partnerstvo (JPP) u Srbiji još nije dalo značajnije rezultate“, rekla je potpredsedni-ca PKS Vidosava Džagić na dvodnevnom semi-naru koji su organizovale Evropska banka za ob-novu i razvoj (EBRD), Svetska banka i Privredna komora Srbije.

Model javno-privatnog partnerstva, u mnogim zemljama poznat kao „podela rizika“ između pri-vatnih kompanija i lokalnih samouprava, koristi se prilikom izgradnje ili obnove infrastrukture, to-plana, škola, zatvora, aerodroma. Zbog ekonomske krize, privatni sektor je danas više zaineresovan za obnovu ili upravljanje procesima, nego za velike investicije, rečeno je na seminaru u PKS.

„Najčešće, firme operateri usluga ulažu 10 do 15 odsto, uglavnom kroz opremu i ekspertizu, a osta-lih 85 odsto ulaže banka, koja brine da sredstva mogu da budu vraćena“, rekao je predavač Vo-jislav Kandić, ekspert Međunarodne finansijske korporacije (IFC). Prema Kandićevim rečima, ovim putem, javni sektor lako dođe do kvalitet-ne usluge, a privatni sektor očekuje da zaradi na izvođenju radova, pružanju usluga i finansiranju.

U Beogradu putem javno-privatnog partnerstva rešio bi se problem otpadnih voda ili izgradnja aerodroma, uz ulaganje stranog privatnog par-tnera, a domaći privatni partneri mogli bi da gra-de škole, zdravstvene ustanove. Najčešće, manji

predstavnici privatnog sektora udružuju se u konzorcijume da bi mogli da apliciraju i zadovolje zahteve tendera koje raspisuju uprave na lokal-nom ili nacionalnom nivou za projekte JPP.

„Postupak za izbor bilo koje usluge je tender jav-ne nabavke. Javni sektor isplanira šta želi da ura-di i postavi standarde projekta, a privatni sektor finalizuje i izvodi projekat“, rekao je Kandić.

Jedan od polaznika seminara, Milenko Milinković iz kompanije „Milinković“ ukazao je na problem sa kojim se suočava njegova inovativna firma, koja gradi sportske sale i bazene za škole. Njegov sistem gradnje bazira se na patentu koji objektima daje i do osam puta veću energetsku efikasnost nego kod standardne gradnje. Milinković ne može da uče-stvuje na tenderima jer nema drugih ponuđača sa istom vrstom proizvoda. Na seminaru je zaključe-no da bi regulativu trebalo prilagoditi inovativnim firmama, s obzirom na direktivu EU da se prednost daje inovativnim rešenjima.

Ekspert Slađana Sredojević govorila je o regula-tornom okviru javno-privatnog partnerstva u Sr-biji, o procedurama uspostavljanja i upravljanja JPP projektima. Polaznici seminara bili su pred-stavnici privatnog i javnog sektora, zainteresova-ni za unapređenje prakse javnih nabavki i javno-privatnog partnerstva, kao i za pripremu učešća u projektima EBRD i Svetske banke, kao i drugih finansijskih institucija.

ganizovala PKS u vreme posete najveće privredne delegacije UAE našoj zemlji.

Kompanija Julphar, osnovana 1980. godine pod pokroviteljstvom šeika Saqr Bin Mohammed Al Qasimi-ja, danas je lider u proizvodnji i distri-buciji farmaceutskih proizvoda na domaćem i stranim tržištima. Asortiman kompanije obuhva-

ta više od 800 lekova iz različitih terapeutskih grupa. U sastavu kompanije nalazi se veći broj savremenih proizvodnih pogona, među kojima se izdvaja Julphar XI, jedan od najmodernijih pogo-na za proizvodnju rekombinantnog humanog in-sulina sa kapacitetom proizvodnje od 40 miliona bočica insulina godišnje.


Bezgotovinsko plaćanje u Srbiji

U Srbiji je izdato šest miliona platnih kartica. Među-tim, učešće aktivnih u ukupnom broju izdatih kartica je samo 48 odsto. Na tržištu se beleži i trend sma-njenja broja kreditnih kartica, kao i smanjenje bro-ja transakcija i prometa kreditnim karticama. Jedan od razloga za smanjeno korišćenje kreditnih kartica je ekspanzija korišćenja čekova sa odloženim plaća-njem. Ovo je između ostalog istaknuto na 12. tadici-onalnom savetovanju „Platne kartice 2014“, koje je organizovala Grupacija za razvoj platnih kartica PKS.

Obrad Sikimić, predsednik Grupacije istakao je da u poslovanju sa platnim karticama uvek ima izazova. On je ukazao i na tendenciju da je zapaženo učešće docnje na osnovu korišćenja kreditnih kartica, i da je ona krajem aprila ove godine iznosila 14,6 odsto. Pre-vare sa platnim karticama postaju sve sofisticiranije, pomeraju se ka internet trgovini, ali su i dalje prisutni manje sofisticarni metodi – krađa i zatim zloupotreba kartica, rekao je Sikimić. Po njegovim rečima u uslo-vima krize u Srbiji zabeleženo je usporavanje ulaga-nja u nove tehnologije u ovoj oblasti.

Slobodan Samardžić, potpredsednik PKS, naglasio je da skupovi kao što je ovaj, predstavljaju dobar način za promovisanje platne kartice kao bezgotovinskog načina plaćanja. Korišćenje platnih kartica je važno u ostvarivanju ciljeva smanjenja gotovog novca u op-ticaju, legalizacije novčanih tokova i suzbijanja sive ekonomije. On je skrenuo pažnju na opšte pokaza-telje sive ekonomije koja direktno utiče i na razvoj privrede Republike Srbije. Po njegovim rečima, na osnovu objavljene studije sive ekonomije u Srbiji, više od 85 odsto preduzeća koje je bilo obuhvaćeno ispiti-vanjem, naveli su da u njihovom sektoru rade firme i iz sive zone, što im otežava poslovanje.

„Procena je da bi Srbija, suzbijanjem sive ekonomije, mogla da poveća poreske prihode za oko jedan odsto bruto društvenog proizvoda, odnosno približno 33

milijarde dinara. Sa 50 odsto od ovog iznosa moglo bi se finansirati novih 12.000 malih i srednjih predu-zeća sa po 12.500 evra. Primera radi, sa tim novcem mogla bi da se finansira sadnja 110 miliona sadnica šljiva u Srbiji. Važan doprinos svih učesnika u poslo-vanju sa platnim karticama je da se kroz razvoj efika-snog sistema bezgotovinskog plaćanja smanji i obim sive ekonomije. To je interes naših članova i svih pri-vrednih subjekata koji rade legalno i plaćaju poreze”, naglasio je Samardžić. On je podsetio da je Narod-na banka Srbije pripremila Nacrt zakona o platnim uslugama i da je o njemu završena javna rasprava. Posebno je bitno da budući Zakon o platnim usluga-ma obezbedi da platni promet u zemlji bude efikasan, kao i da stvori pretpostavke za efikasno uključivanje našeg platnog sistema u jedinstveni evropski platni sistem, ulaskom Srbije u Evropsku uniju. Po rečima Samardžića, poželjno je da svi učine dodatne napore da se i u ovim vremenima razvijaju novi proizvodi i prate savremeni trendovi u ovoj oblasti.

Privredna komora Srbije ima ključnu ulogu u pribli-žavanju najvažnijih karika u lancu i kartičnog poslo-vanja, pre svega banaka i trgovaca, ali i svih učesnika u sistemu platnih kartica, koji samo uspešnom sarad-njom mogu da reše ključna pitanja i efikasnost platnog sistema, naglasila je Jasmina Štambuk, pomoćnik di-rektora u Nacionalnom centru za platne kartice Na-rodne banke Srbije (NBS). Platne kartice prepoznate su kao jedan od osnovnih instrumenata bezgotovin-skog plaćanja, uz sve veću zastupljenost u svakodnev-nom životu. Sa zadovoljstvom se može konstatovati da je nivo tehnologija koje se koriste u sistemu platnih kartica Srbije na nivou razvijenih zemalja EU.

Posebno interesovanje privukla je prezentaci-ja Bogdana Bocheneka, predstavnika MasterCard Worldwide u kojoj su predstavljena aktuelna mobil-na rešenja, kao i način prevencije u borbi protiv zlou-potreba platnih kartica.

Korišćenje sistema bezgotovinskog plaćanja je put koji doprinosi suzbijanju sive ekonomije. U Srbiji je izdato šest miliona platnih kartica, ali je aktivno samo 48 odsto

6. jun 2014.


Manje semena zbog kiša

Privredna društva koja se bave semenskom proizvodnjom pretrpela velike direktne štete od obilnih kiša i poplava

6. jun 2014.

Privredna društva koja se bave semenskom pro-izvodnjom, Institut za kukuruz - Zemun Polje, Institut za ratarstvo i povrtarstvo – Novi Sad, Institut PKB Agroekonomik, Agrimaks, Pionir, Agroglob i PKB Agroseme, direktne štete od po-plava pretrpela su na približno 410 hektara, dok su znatno veće površine pogođene indirektnim štetama. Očekuje se manji pirnos, odlaganje se-tve zbog vode na parcelama, usporen rast biljaka, pojava glodara I bolesti, poleganje strnih žita, po-novno presejavanje. Prinosi će, uprkos posledica-ma od poplava, biti na nivou planiranih i žitarica će biti dovoljno, kako za domaće potrebe, tako i

za izvoz, ukazano je na sednici Grupacije za se-menarstvo PKS u Poljoprivrednoj korporaciji Be-ograd – PKB a.d. u Padinskoj Skeli.

„Privredna komora Srbije prepoznala je da je za privrednike ovo izuzetno teška situacija i odmah formirala Krizni štab radi pravovremene reakcije“, rekao je sekretar Udruženja za poljoprivredu PKS Nenad Budimović. On je podsetio i da je na vanred-noj sednici Odbora Udruženja za poljoprivredu po-krenuta akcija doniranja pomoći najugroženijima i sačinjen plan aktivnosti za period posle povlačenja poplava, kako bi se spaslo ono što se može spasiti.


Predsednica Grupacije za semenarstvo Danka Du-jović iznela je problem koji je nastao jer u Bosni i Hercegovini još nije stupio na snagu Poslovnik o radu Zajedničke komisije za sorte, a bez njega ni jedna sorta iz Srbije ne može biti izvezena na teri-toriju BiH, ne može biti ispitana u BiH, niti se može dodati na postojeću Sortnu listu BiH. Predloženo je da Udruženje za poljoprivredu PKS uputi dopis Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivre-de Republike Srpske, kako bi se ubrzalo donošenje Poslovnika, što je značajno za očuvanje konkuren-tnosti semenarskog sektora Srbije.

Delegacija PKS na zasedanju Skupštine Eurochambres

Predstavnici 45 nacionalnih delegacija člani-ca Evropske asocijacije komora Eurochambers, među kojima i delegacija Privredne komore Sr-bije, učestvovali su 6. juna u Briselu na 115. ple-narnom zasedanju Skupštine i na sednici Borda drektora. Izveštaj o radu podneo je predsednik Eurochambres Ričard Veber, dok je predsednik Evropskog ekonomsko-socijalnog komiteta Anri Malos izneo analizu rezultata nedavno održanih izbora za Evropski parlament (EP). Iako struk-tura EP nije značajnije promenjena, Malos sma-tra da ulazak predstavnika ekstremne desnice u sastav EP zahteva posebnu pažnju, kao i da je u narednom periodu, za održanje evropskog projekta, potreban veći konsenzus konzervativa-ca, demohrišćana i socijalista. Malos smatra da su ovakvi rezultati izbora izraz neraspoloženja građana Evrope prema EU institucijama, a ne prema EU kao integraciji. Razlog tome je pre-više regulative i komplikovanih procedura, kao i glomazna i skupa administracija.

Tokom zasedanja Skupštine prezentovani su i rezultati aktuelnog grčkog predsedavanja Evropskoj uniji, kao i prioriteti predsedavanja, koje 1. jula preuzima Italija. Italijansko pred-sedavanje, unutar novog političkog konteksta u EU, u fokus aktivnosti staviće ekonomski opora-vak i rast, konkurentnost industrije i zapošljava-nje, energetsku politiku i okončanje pregovora o transatlantskom trgovinsko-investicionom par-tnerstvu između EU i SAD.

Na plenarnom zasedanju, Skupština Eurocham-bers jednoglasno je usvojila tekst komorskog akta, koji treba da promoviše ulogu komora, kao i predlog programa Evropskog parlamenta pre-duzeća, koji će se održati 16. oktobra u Briselu.

Delegacija PKS je plenarno zasedanje iskoristi-la za komunikaciju sa delegacijama prisutnih nacionalnih komora, posebno Hrvatske, Slove-nije, Austrije, Nemačke, BiH, Turske, Ukrajine i Holandije.

Na 115. plenarnom zasedanju Skupštine Evropske asocijacije komora predstavljeni prioriteti italijanskog predsedavanja EU, koje počinje 1. jula

9. jun 2014.


Neistraženo tržište zeolita

Srbiji je godišnje potrebno oko 10.000 tona zeolita, a domaća proizvodnja isporučuje tek 2.000 tona. Tržište zeolita u našoj zemlji treba zakonski urediti, istaknuto je na Međunarodnoj konferenciji u PKS

9. jun 2014.

Srbija ima bogata nalazišta zeolita, koja bi tre-balo da počne da eksploatiše i smanji uvoz te mineralne sirovine, ukazano je na Međunarod-noj konferencijio prirodnim zeolitima - ZEOLIT 2014, kojoj je prisustvovalo oko 120 učesnika iz 42 zemlje. Konferenciju je organizovao Institut za tehnologiju nuklearnih i drugih mineralnih si-rovina (ITNMC) u Beogradu, zajedno sa Kemijsko –tehnološkim fakultetom Univerziteta u Splitu i Privrednom komorom Srbije.

“Ovo je jedinstvena prilika da se javnost upozna sa mogućnostima raznolike primene prirodnih zeolita u stočarstvu, poljoprivredi, zaštiti životne sredine, kao i u medicini. S obzirom na to, da i u Srbiji postoje ležišta kvalitetnog prirodnog ze-olita, koji se upotrebljava i kao suplement, ne-ophodno je urediti tržište i prateću zakonsku re-gulativu u ovoj oblasti. Zbog toga je PKS uložila napor da se u okviru Grupacije zeolita i ostalih nemetaličnih sirovina, u narednom periodu radi na izradi zakonske i podzakonske regulative kako bi se uredila upotreba zeolita u Srbiji. U postupku pregovora o pristupanju Srbije i EU i harmonizo-vanju sa zakonima EU, ovo je još jedna prilika da se iskustva drugih zemalja iskoriste za izgradnju što boljeg regulatornog okvira’’, rekao je Vekoslav Šošević, sekretar Udruženja za hemijsku, farma-ceutsku i gumarsku industriju i industriju neme-tala Privredne komore Srbije.

Aleksandra Daković iz Instituta za tehnologiju nuklearnih i drugih mineralnih sirovina u Beo-gradu naglasila je da se o ovoj oblasti malo zna. Po njenim rečima, u Srbiji postoji više ležišta zeo-lita, a prilikom njegove upotrebe mora se posveti-ti mnogo više pažnje nego do sada, jer postoji čak 50 vrsta zeolita, a neke su i kancerogene.

Srbiji je godišnje potrebno oko 10.000 tona ze-olita, a domaća proizvodnja tržištu isporuči oko 2.000 tona. Ako bi se povećala domaća eksploa-tacija zeolita, kojeg u zalihama ima za narednih pola veka, uvoz bi mogao značajno da se smanji. Najveći deo zeolita iz Rumunije i Bosne i Herce-govine u zemlju stiže kao kamen, kaže Vladimir Simić, sa Rudarsko - geološkog fakulteta u Beo-gradu. Ova oblast u Srbiji nije zakonski uređena, počev od eksploatacije, pa do upotrebe, kaže Si-mić. Uz eksploataciju zeolita od samo 2.000 tona godišnje nismo konkurentni. Veća proizvodnja, kaže on, bila bi i daleko jeftinija. Zeolitom se u Srbiji bavi desetak firmi u kojima je zaposleno oko 100 radnika.

Radi rešavanja problema proizvođača u ovoj obla-sti, u PKS je osnovana Grupacija zeolita i ostalih nemetaličnih sirovina, kaže Miodrag Perović, iz-vršni direktor firme PATENT co., koji je i predsed-nik Grupacije u okviru Udruženja za hemijsku, farmaceutsku i gumarsku industriju i industriju nemetala. Po njegovim rečima Srbija od uvozni-ka zeolita, može da postane i njegov izvoznik. To se najbolje vidi kroz rad firme PATENT co. koja najveći deo svoje proizvodnje izvozi u 25 zemalja.

Prirodni zeoliti su nemetalične mineralne sirovi-ne koje zbog svojih struktura i velikih mogućnosti različitih modifikacija predstavljaju predmet veli-kog broja istraživanja u svetu, pa i u Srbiji. Krajnji cilj je praktična primena, kao što su aditivi stoč-noj hrani, adsorbenti mikotoksina, adsorbenti za uklanjanje različitih zagađivača. U novije vreme prirodni zeoliti se izučavaju i kao nosači lekovitih supstanci. U Republici Srbiji se zeolit eksploatiše u Vranjskoj Banji i na Kopaoniku kod Igroša.


Potrebne atraktivne poreske olakšice

Privredna komora Srbije, regionalne komore i Uprava za slobodne zone Ministarstva finansija dobro sarađuju na inicijativi za donošenje no-vih zakonskih pogodnosti, kojima bi se povećala konkurentnost u slobodnim zonama, rekao je di-rektor Uprave Milan Ristić na sednici Grupacije slobodnih zona i carinskih skladišta PKS. Inicija-tiva je pokrenuta da bi se ponudio model poreskih oslobođenja atraktivan za investitore. Predsednik Grupacije i direktor SZ Pirot Dragan Kostić ista-kao je da je cilj inicijative uvođenje nultih poreza, što već imaju slobodne zone u Makedoniji.

Prošla, 2013. godina, bila je veoma uspešna za 13 slobodnih zona u Srbiji, koje su tada ostvarile pet milijardi evra prometa, 198 miliona evra investi-cija, čak 20 odsto srpskog izvoza, a zapošljavaju više od 18 300 radnika.

Da bi se sistem poslovanja u slobodnim zonama unapredio, saradnja podigla na viši nivo i razme-nila iskustava, u Privrednoj komori Srbije 18. i 19. septembra ove godine održaće se Regionalna kon-ferencija slobodnih zona Jugoistočne Evrope. Orga-nizacioni odbor konferencije najavio je učesnike iz

Hrvatske, Makedonije, BiH, a očekuju se predstav-nici Turske, Poljske, Ujedinjenih arapskih emirata, koji će raditi dva dana u četiri sesije i dve radionice.

U okviru priprema za deo pregovora sa EU koji se odnosi na slobodne zone, pokrenuta je inicija-tiva za pojednostavljivanje carinskog postupka u slobodnim zonama. Zoran Petrović, zamenik di-rektora SZ Pirot, rekao je da inicijativa sadrži šest sugestija i četiri predloga. Sugestije se odnose na propise kakav je onaj da carinski organ određu-je mesto ulaska i izlaska iz zone i ima pravo da zabrani ulazak u zonu licima za koja misli da se neće pridržavati procedura. Takođe, sugestije se odnose na to kako je regulisan unos domaće robe ili evidentiranje ugovora, ali i druge propise koji se tiču skladištenja robe.

Na proizvodnju u slobodnoj zoni odnose se četi-ri predloga: da se skrati procedura za dobijanje odobrenja za proizvonju, da se roba namenjena proizvodnji pri unosu tretira kao repromaterijal, da dokument „C 5” bude osnovni dokument za robu namenjenu proizvodnji i da se smanji broj specifikacija.

Grupacija slobodnih zona i carinskih skladišta PKS pokrenula je inicijativu za donošenje zakonskih pogodnosti koje će privući investitore, kao i inicijativu za pojednostavljenje carinskog postupka

9. jun 2014.


Kineski privrednici u PKS

Privrednici iz Kine za poslovanje u slobodnim zonama Srbije

10. jun 2014.

Privrednu komoru Srbije posetila je kineska de-legacija uglednih privrednika grada Šenčen, kako bi se informisali o slobodnim zonama Srbije i mogućnostima potencijalne saradnje. Sastanak je održan u okviru projekta pod nazivom ,,Zašto je dobro poslovati u slobodnim zonama Srbije’’, koji za strane investitore organizuje Udruženje za trgovinu - Grupacija slobodnih zona Privredne komore Srbije u saradnji sa Ministarstvom finan-sija – Upravom za slobodne zone.

Direktor Uprave za slobodne zone Ministarstva finansija Vlade Srbije Milan Ristić, rekao je da je delegacija srpskih privrednika pre dve godine posetila Kinu, kako bi se naši menadžeri upoznali sa poslovanjem slobodnih zona u ovoj zemlji. „U Srbiji radi 13 slobodnih zona, znatno manjih od onih u Kini, ali spremnih za saradnju sa kineskim kompanijama. Mi smo ponosni na slobodnu zonu Pirot, koja se našla među 50 najboljih na listi Faj-

nenšel tajmsa“, rekao je Ristić. U slobodnim zo-nama rade poznate svetske kompanije kao što su Fijat, Mišlen, Simens, Svarovski i mnoge druge.

Predsednik Grupacije slobodnih zona i carinskih skladišta Udruženja za trgovinu PKS Dragan Ko-stić, koji je i direktor slobone zone Pirot, rekao je da je 2013. godina bila je veoma uspešna za 13 slobodnih zona u Srbiji. Ostvareno je pet milijardi evra prometa, 198 miliona evra investicija, reali-zovano čak 20 odsto srpskog izvoza, a u slobod-nim zonama zaposleno je više od 18.300 radnika.

Sekretar Udruženja za trgovinu Privredne komo-re Srbije Gordana Hašimbegović pozvala je goste iz Kine da sarađuju sa slobodnim zonama u Srbiji. U gradovima gde se nalaze slobodne zone posluju i predstavništva velikih svetskih kompanija, što je još jedna mogućnost za nove poslovne kontakte i proširenje saradnje.


Srpske inovacije u Briselu

Privredna komora Srbije i Predstavništvo PKS u Briselu organizovali su prezentaciju na kojoj su svoje tehnološke inovacije predstavili finalisti ta-kmičenja „Najbolja tehnološka inovacija“ u 2013. godini.

Konferenciju u Briselu otvorio je potpredsednik PKS Miroslav Miletić, koji je naglasio da poslovna zajednica u Srbiji snažno podržava proces pristu-panja Srbije Evropskoj uniji i da je događaj orga-nizovan kako bi se briselskoj, odnosno evropskoj javnosti pokazalo da Srbija ima značajne potenci-jale koji bi mogli da doprinesu razvoju evropske privrede i da je spremna da te potencijale razvija u evropskim okvirima.

Kao uvod u izlaganje potpredsednika PKS, prika-zan je film Evropske komisije kojim se promoviše proširenje EU kroz primere mladih, inovativnih i kreativnih ljudi. Direktorka predstavništva PKS u Briselu, Gordana Zrnić izjavila je da je jasno da postoji zajednički stav i u Evropi i u Srbiji da ino-vatori predstavljaju motor razvoja, ne samo Srbi-je, već i cele evropske zajednice. Tanja Fridrih iz Evropske komisije istakla je da Srbija treba više da se posveti unapređivanju svoje inovacione po-litike, jer je to osnov da se kreiraju pozitivni re-zultati evropskih integracija srpske privrede. Ona je rekla i da je sporazum o učešću Srbije u pro-gramu EU za podršku istraživanju i inovacijama – Horizont 2020, upravo danas usaglašen i da se uskoro očekuje njegovo potpisivanje. Bernd Rajn-hart iz Agencije EU za mala i srednja preduzeća, objasnio je da nova politika EU u oblasti istraži-vanja i inovacija snažno podržava učešće privrede u evropskim programima, a to se posebno odnosi na mala i srednja preduzeća. On je konstatovao da je Evropa jaka u znanju, ali da postoje problemi kada to znanje treba da izađe na tržište u formi

novih prozvoda, procesa ili usluga. Njegova poru-ka malim i srednjim preduzećima iz Srbije je da razmišljaju regionalno, evropski ili globalno, da se povezuju i takmiče van granica svoje zemlje, a da će im Evropska unija na tom putu pomoći kroz programe kao što su Horizont 2020 ili Program za konkurentnost MSP (COSME).

U drugom delu programa profesor Vojin Šenk sa Univerziteta u Novom Sadu predstavio je takmi-čenje za Najbolju tehnološku inovaciju i posebno podvukao ulogu Privredne komore Srbije u or-ganizaciji takmičenja koje je doprinelo stvaranju više od 70 novih inovativnih kompanija u Srbiji.

U Briselu je svoje pronalaske predstavilo četvoro finalista za Nagradu za najbolju tehnološku ino-vaciju u 2013. godini - Ivan Gligorijević, Mirjana Mandić, Aleksandra Ivetić i Miroslav Pavlović. Posle njihovih prezentacija, prikazan je kratak animarni film „Tesla i devojčica sa lampom“, au-tora Branislava Brkića.

Na skupu su među zvanicama bili i predstavnici evropskih institucija, među kojima i Pol Rubig, poslanik u Evropskom parlamentu, predstav-nici Evropske komisije iz oblasti proširenja EU, istraživanja, inovacija i poljoprivrede, kao i Tanja Miščević, šefica pregovaračkog tima Srbije i Duš-ko Lopandić, šef Misije Srbije pri EU.

Najbolji inovatori iz naše zemlje predstavili su u Briselu svoje pronalaske predstavnicima institucija Evropske unije, poslovnoj i akademskoj zajednici

10. jun 2014.


Konkurencija u komunalnim delatnostima

Zakon o zaštiti konkurencije propisao je da njegova primena ne može da ugrozi obavljanje delatnosti od javnog interesa, istakla Vidosava Džagić, potpredsednica PKS

11. jun 2014.

Cilj seminara ,,Politika i pravo konkurencije – ko-munalne delatnosti i primena pravila konkuren-cije’’, kao i svih aktivnosti koje se sprovode još od 2009. godine je da se pomogne poslovnoj zajed-nici u Srbiji da se prilagodi novim uslovima po-slovanja. Ovo je istakla potpredsednica Privredne komore Srbije Vidosava Džagić, na seminaru koji je organizovala Privredna komora Srbije u sarad-nji sa projektom za Unapređenje konkurencije u Srbiji, koji finansira EU, a sprovodi ga Nemačka agencija za međunarodnu saradnju (GIZ). Po nje-nim rečima, pravila konkurencije su osnov evrop-skog zajedničkog tržišta. Razvoj pravila za zaštitu konkurencije u Srbiji podrazumeva jasne institu-te i mehanizme koji su već testirani i oprobani. Konkurencija je najbolji mehanizam za ekonom-ski rast i razvoj, za otvaranje novih radnih mesta i ukupan razvoj društva, a domaća konkurencija je uslov za konkurentnost na stranim tržištima, na-glasila je Vidosava Džagić. Zaštita konkurencije ima za cilj da omogući efikasno takmičenje prema istim pravilima u kojima pobeđuju oni sa najbo-ljom kombinacijom kvaliteta i cene, na zadovolj-stvo potrošača, ali i drugih u lancu snabdevanja.

Međutim, u komunalnoj oblasti postoji drugačiji model. Nije u pitanju samo tržište kao mehani-

zam za proizvodnju ekonomske vrednosti, već se ima u vidu da postoje kompanije koje su osnovane kako bi pružale javne usluge koje možda nemaju uvek ekonomsku opravdanost, ili se ona stiče po uslovima koji su znatno teži od onih koje društvo želi sebi da priušti. Zbog toga bi ova preduzeća trebalo da imaju specijalni status. Zakon o zaštiti konkurencije je prepoznao ovu okolnost i propi-sao da njegova primena ne može da ugrozi obav-ljanje delatnosti od javnog interesa, rekla je pot-predsednica PKS. Posebno je tanka linija između delatosti od javnog interesa i povezanih tržišta. Iskustvo nam pokazuje da javna preduzeća imaju ozbiljan izazov da dobro paze da ne izađu iz kru-ga svojih ovlašćenja kako bi obezbedila drugima da mogu slobodno da se takmiče na povezanim tržištima, koja bi trebalo da se budu u slobodnoj konkurenciji.

Predavač Andrej Plahutnik iz Slovenije, rekao je da komunalne delatnosti i primena pravila kon-kurencije predstavljaju specifičnost njihovog po-slovanja. Kada je reč o komunalnim delatnosti i primeni pravila konkurencije, mora se imati u vidu da je to oblast u kojoj postoje i legalni mono-poli i ekskluzivna prava.


Esnafska solidarnost u turističkoj privredi

Kako bi se što brže sanirale posledice katastrofal-nih poplava po turističku privredu Srbije, Grupa-cija agencija PKS predložila je niz mera, koje se odnose, kako na direktne štete agencija i hotela u postradalim područjima, tako i na indirektne poslovne štete, koje nastaju zbog otkazivanja go-stiju, odlaganja ekskurzija i slično.

„Mnogi objekti za smeštaj i ishranu, poslovne prostorije i dokumentacija turističkih agencija i organizatora putovanja poplavljene su, uništena je oprema i inventar“, istaknuto je na sednici, ali je naglašeno i da su indirektne posledice po ovu granu izuzetno teške jer se turizam razvija u uslovima stabilnosti. Predsednik Grupacije Srđan Dživdžanović navodi da je zabeležen veliki broj otkaza dolazaka, naročito grupnih aranžmana, a rezultati analize koju je uradila Grupacija govore da je popunjenost kapaciteta tek 10 do 15 odsto prošlogodišnjih, te da objekti za ishranu beleže pad prometa od 80 odsto. Mnogi objekti, koji su zbog bujičnih odrona ostali nepristupačni, izgubi-će celu ovogodišnju sezonu jer je za sanaciju pu-teva potrebno dva do tri meseca. Zlatibor, Zlatar i banje prognoziraju lošu sezonu jer su im u struk-turi gostiju značajno učešće imali upravo gosti iz Šapca, Obrenovca, Lazarevca. Iz ovih područja stiže veliki broj otkaza aranžmana, a organizatori putovanja u znak solidarnosti vraćaju akontacije, iako na to po ugovorima nisu obavezne, rečeno je na sednici Grupacije.

Dodatni problem za receptivni turizam predstav-ljaju negativne informacije o bezbednosti borav-ka u Srbiji, kakva je na primer bila informacija na sajtu britanskog Forin ofisa. Takvi problemi, prema rečima savetnika predsednika PKS Žarka Malinovića, rešavaće se u saradnji sa našim Mini-starstvom spoljnih poslova.

Da bi u narednom periodu bio moguć oporavak ugostiteljsko-turističkih preduzeća, prdložen je niz mera, među kojima i mirovanje fiskalnih oba-veza prema državi u periodu ne kraćem od šest meseci za sve subjekte kojima su oštećeni objekti i dokumentacija i koji nemaju elementarne uslo-ve za nastavak rada, kao i za one koji beleže pad prometa veći od 50 odsto u odnosu na prošlu go-dinu. Kao meru potrebnu ovakvim privrednim subjektima predsednik Gruapcije Srđan Dživdža-nović naveo je i privremeni moratorijum na sve kreditne i lizing obaveze, a zatražio je i da se ho-telima koji su primili raseljene i spasioce, PDV na te usluge tretira kao poreski kredit.

Da bi se otklonile indirektne štete, uz brojne dru-ge aktivnosti, potrebno je angažovati sve relevan-tne institucija na stvaranju medijske sklike Srbije kao bezbedne turističke destinacije, putem bolje informisanosti stranih novinara i ambasada. Ista-knuto je takođe da će u narednom periodu biti potrebna esnafska solidarnost, kao i da će Pri-vredna komora Srbije biti nosilac i koordinator aktivnosti svih relevantnih činilaca iz oblasti turi-stičke privrede, kao bi se mere što pre realizovale i dale željene efekte.

Mirovanje fiskalnih obaveza i privremeni moratorijum na kreditne i lizing obaveze deo su predloga mera za oporavak agencija i hotela od posledica poplava u Srbiji

11. jun 2014.


Konsalting za mala i srednja preduzeća

Poslovno savetovanje koje je neophodno menadžerima malih i srednjih preduzeća može ovim firmama da obezbedi nadoknadu od 25 do 75 odsto troškova za poslovne konsultante

11. jun 2014.

Privredna komora Srbije u saradnji sa Regional-nom privrednom komorom Leskovac i Evrop-skom bankom za obnovu i razvoj (EBRD), orga-nizovala je u Leskovcu prezentaciju programa “Podrška razvoju malih i srednjih preduzeća u Srbiji” koji omogućava korišćenje usluga doma-ćih konsultanata. Ukoliko je preduzećima po-trebno poslovno savetovanje iz oblasti strateškog planiranja, marketinga, unapređenja organiza-cije, unapređenja radnih procesa, informaciono komunikacionih tehnologija, inženjerskih reše-nja, upravljanja kvalitetom, efikasnijeg korišće-nja izvora finansiranja, finansijskog izveštavanja i upravljanja životnom sredinom, učešće u ovom programu može preduzeću da obezbedi nadokna-

du od 25 do75 odsto troškova usluga savetovanja, a najviše do 10.000 evra.

Bojana Vukosavljević iz EBRD je privrednicima predstavila osnovne karakteristike i uslove konku-risanja za ovaj Program, dok je Saša Petrović kroz studiju slučaja ukazao na značaj kontinuiranog unapređenja organizacije i strateškog upravljanja preduzećem. Nataša Kecman iz Privredne komo-re Srbije je poslovne ljude u Leskovcu upoznala sa raspoloživim izvorima finansiranja koja su name-njena malim i srednjim preduzećima u Srbiji.

Dimničarstvo, kao delatnost važna za zaštitu zdravlja ljudi i imovine, zaštitu od požara, sma-njenje zagađenja i energetsku efikasnost, u foku-su je mnogih regulativa Evropske unije.

Pripreme za Evropski kongres dimničara

Model za obrazovanje kadrova za dimničarske usluge koji primenjuje Republika Srpska može da bude efikasan i u Srbiji, smatraju članovi Gru-pacije. „Obrazovanje dimničara po tom sistemu podrazumeva nadležnost resornog ministarstva“,

rekao je Milan Mihajlović iz AD Dimničar, a pred-sednik Grupacije za pružanje dimničarskih usluga Dragan Vučković izneo je predlog da ministarstvo ovlasti Privrednu komoru Srbije da organizuje i obavlja obuku i licenciranje dimničara.

Resorno ministarstvo i Komora treba da licenciraju dimničare, smatraju članovi Grupacije za tu komunalnu uslugu, važne za zaštitu zdravlja i imovine

12. jun 2014.


Grupacija za pružanje dimničarskih usluga, koja radi pri Udruženju za komunalne delatnosti PKS, nekoliko godina ulaže velike napore da se stan-dardizuje obrazovanje dimničara, za koje u Srbiji ne postoji program na nivou srednje škole. Gru-pacija i Udruženje dimničara Srbije inicirali su prošle godine pokretanje oglednog programa u okviru sistema za obrazovanje odraslih. „Teme i oblasti programa definisane su sa Ministarstvom građevine, u čijem je resoru dimničarska delat-nost, ali se još čeka zvanična odluka Ministarstva prosvete“, rekao je Mihajlović.

Model usvojen u Republici Srpskoj biće tema i na okruglom stolu, koji je planiran kao deo Evrop-

skog kongresa dimničarskih organizacija – ES-CHFOE 2014.

Kongres se održava 28. avgusta 2014. u Beogra-du, a organizuje ga Evropska federacija dimniča-ra, koja više od dve decenije okuplja nacionalne dimničarske organizacije iz preko 25 zemalja Evrope i Sjedinjenih Američkih Država. Srbija, kao članica Evropske federacije dimničara, ove godine je domaćin Kongresa, prvi put u 150 godi-na naše tradicije dimničarstva.

Dimničarstvo, kao delatnost važna za zaštitu zdravlja ljudi i imovine, zaštitu od požara, sma-njenje zagađenja i energetsku efikasnost, u foku-su je mnogih regulativa Evropske unije.

Neiskorišćeni potencijal saradnje Srbije i Bugarske

Veliki potencijal za razvoj saradnje Srbije i Bugarske postoji u energetici, mašinogradnji, poljoprivredi, ali i turizmu, istaknuto na Poslovnom forumu privrednika dve zemlje u PKS

12. jun 2014.

Razmena Srbije i Bugarske u ovom trenutku je iz-balansirana, a osim robne razmene postoji mno-go prostora da se ekonomska saradnja dve zemlje unapredi, istakao je Mihailo Vesović, potpredsed-nik Privredne komore Srbije otvarajući poslovni forum, koji je organizovala Privredna komora Sr-bije u saradnji sa Bugarsko-srpskom trgovinsko industrijskom komorom.

Po rečima Vesovića, direktni poslovni susreti privrednika trebalo bi da budu češća praksa. Ve-sović je ocenio da ne postoje prepreke u saradnji Srbije i Bugarske i da obim razmene ne odgovara mogućnostima obe zemlje. Dobra vest, kako je naglasio, jeste da je u prva četiri meseca razmena gotovo izjednačena i da prvi put posle više godina na strani Srbije postoji mali suficit.

Krasin Dimitrov, zamenik ministra ekonomije i energetike Bugarske ocenio je da su diplomatski odnosi razvijeniji nego ekonomski izrazivši uve-renje da će ovaj poslovni forum predstavljati ko-rak dalje u unapređenju odnosa.

Dimitrov je naglasio da je izgradnja gasovoda Južni tok veoma važan zajednički projekat, u obostranom interesu Srbije u Bugarske, a osim tog projekta, va-žan je i manji projekat u oblasti energetike - izgrad-nja gasnog interkonektora između dve zemlje.

Zajednički projekti osnova su integracije Zapad-nog Balkana u Evropsku uniju, istakao je Dimi-trov, dodajući da Bugarska pruža punu podršku Srbiji u procesu intergacija.


Zoran Malić, načelnik Odeljenja za Evropu i pre-kookeanske razvijene zemlje Ministarstva trgovi-ne, turizma i telekomunikacija Srbije predstavio je bugarskim kompanijama planove Vlade Srbije kada je u pitanju poboljšanje privrednog ambi-jenta, investicije i podsticaji investiranja.

Veliki potencijal za razvoj saradnje postoji u ener-getici, mašinogradnji, poljoprivredi, ali i turizmu, ukazanoje na poslovnom forumu na kojem su uče-stvovali vodeći bugarski i srpski proizvođači u obla-

sti energetike, mašinske i građevinske industrije.

Predstavnicima 12 bugarskih i 35 srpskih kom-panija obratili su se i Marina Hristeva, kopred-sednik Bugarsko – srpske trgovinsko industrijske komore i Ljudmil Aleksandrov, član upravnog od-bora Bugarske komore mašinske industrije.

Poslovni forum Dan bugarsko –srpskog biznisa, organizovali su Privredna komora Srbije u sarad-nji sa Bugarsko-srpskom trgovinsko industrij-skom komorom.

Investiciona konferencija Srbije u Lionu

U Lionu je 11. juna održana Investiciona kon-ferencija „Srbija – povoljne mogućnosti za sa-radnju“. Organizatori okupljanja francuskih i srpskih privrednika bili su Savez Srba južne Fran-cuske pod pokroviteljstvom Kancelarije za dijas-poru RS i Predstavništva PKS u Parizu, u saradnji sa Ambasadom Republike Srbije u Francuskoj i agencijom SIEPA.

Privrednicima su se obratili predsednik Privredne komore Liona Imberton, državni sekretar u Mi-nistarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Srbije Stevan Nikčević, ambasador Rajko Ristić, predsednik Regionalne konfederacije preduze-ća CGPME Fransoa Turkas i predsednik Saveza Srba regiona, Milovan Jovanović. O pozitivnim iskustvima francuskih investitora u Srbiji govorili su privrednici Rober Deskur, vlasnik kompanija“ Yugent“ iz Užica i „Frcom“ iz Arilja, kao i Erik Blanšet, vlasnik kompanije „JLB Soulier“ u slo-bodnoj zoni Pirot i firme za poslovno savetovanje „Paxton Eqity“ iz Beograda.

Francuski partneri iz udruženja poslodavaca „MEDEF Lyon Rhône“, konfederacije industrija-laca „CGPME“, udruženja za međunarodni razvoj preduzeća „ERAI“, kao i menadžeri koji su člano-

vi Privredne komore Liona, pozvani su da posete Srbiju i učestvuju na bilateralnim poslovnim raz-govorima koji će u septembru biti organizovani u Privrednoj komori Srbije.

Region Ron Alp sa Lionom kao administrativ-nim centrom broji 6,2 miliona stanovnika, ima 267.000 privrednih društava. Sa 187,4 milijardi evra BDP nalazi se na drugom je mestu u Francu-skoj i šestom mestu u EU. Kao tradicionalna indu-strijska zona Francuske, u regionu su prvenstvo zastupljene hemijska, farmaceutska industrija i biotehnologije, prerada metala i elektronika, in-formacino komunikacione i eko tehnologije.

Srbija u ovaj region izvozi proizvode od bakra, pne-umatske proizvode i smrznuto voće, a uvozi lekove i druge hemijske i farmaceutske prozvode, kotrlja-juće ležajeve i mašine za specijalnu namenu.

Organizovani angažman predstavnika srpske di-jaspore i želja da uz podršku srpskih državnih i privrednih institucija unaprede ekonomsku sa-radnju dve zemlje, realizuje se u okviru projek-ta “Razvoj programa ekonomske saradnje Srbije i Južne Francuske“ koji je 2013. godine odobren na konkursu Kancelarije za dijasporu RS.

Menadžeri iz više od 50 kompanija regiona Ron Alp prisustvovali su u Privrednoj komori Liona prezentaciji privrednog potencijala i investicionih projekata Srbije

13. jun 2014.


Zloupotreba i zaštita informacionih tehnologija

Samo u 2011. godini štete od kiber kriminala u svetu bile su 3,4 milijarde dolara. Srbiji je potrebna nacionalna strategija kiber prostora

13. jun 2014.

Za dve decenije tradicionalni kriminal zameni-će kiber (sajber) kriminal. Sa povećanjem bro-ja korisnika interneta, kojih u svetu ima oko tri milijarde, raste i kriminal, a samo polovina in-formacija ima zaštitu. Rešenje se nalazi u usva-janju nacionalne strategije zaštite kiber prostora, ukazao je dr Slobodan Petrović u uvodnom izla-ganju na naučno – stručnom savetovanju ZITEH ‘14 - ,,Zloupotrebe informacionih tehnologija i zaštita’’, u organizaciji Udruženja sudskih vešta-ka za informacione tehnologije u saradnji sa Pri-vrednom komorom Srbije, Privrednom komorom Beograda i Univerzitetom Singidunum.

„Najrazvijenije zemlje najviše i koriste internet. Tako je kiber prostor postao i legitiman izvor moći. Već sad pljačke banaka zamenjuju kiber pljačke. Postoji i novo kiber oružje, a hakerski alat za njega kupi se samo za 50 evra! Samo u 2011. godini štete od kiber kriminala bile su 3,4 milijarde dolara. Ovaj kriminal brzo se razvija i širi, pa ga moramo doče-kati spremni kako bi ga sveli na najmanju moguću meru. U porastu je i broj zlonamernih programa, nelegalne trgovine sa kojom raste i siva ekonomija. Već 2020. godine na internetu imaćemo oko 32 mi-lijarde raznih uređaja, a samo polovina informacija na njima biće zaštićena. Kada je reč o zaštiti sajber – prostora, od celovite, sveobuhvatne i pouzdane zaštite nema ništa ukoliko se problem ne podigne

na najviši nacionalni nivo. Ovo utoliko pre jer zašti-ta podrazumeva i preventivu i represiju, a reč je o problemu čije rešavanje se ne može improvizovati, jer posledice mogu biti ozbiljne’’, rekao je Petrović.

U svetu se godišnje opere 1.300 milijardi dolara prljavog novca, ukazao je dr Dragan Đurđević, govoreći o ulozi forenzične revizije i sprečavanju pranja novca u Srbiji’. I mi u Srbiji moramo da vodimo stalnu borbu protiv pranja novca, a cilj je da se taj kapital uvede u legalne tokove. Značajnu ulogu u tome ima i informaciona tehnologija.

O iskustvima u veštačenju i prepoznavanju oso-ba putem glasa govorio je profesor dr Slobodan Jovičić, a o iskustvima u suzbijanju visoko teh-nološkog kriminala dr Željko Nikač, sa Krimi-nalističko – policijske akademije. Borba protiv visokotehnološkog kriminala treba da se unapre-di, uz adekvatne izmene zakonskih rešenja, kao i implementaciju operativnog odgovora, što podra-zumeva mobilno odeljenje stručnih službi koji u svakom trenutku mogu da reaguju ako se pojavi problem. U radu skupa, u ime Udruženja infor-matičke delatnosti Privredne komore Srbije uče-stvovala je Jelena Jovanović, sekretar Udruženja.

Cilj savetovanja bio je razmena znanja o načinima i mogućnostima prepoznavanja, sprečavanja, do-kazivanja, veštačenja i sankcionisanja zloupotreba u informaciono – komunikacionim tehnologijama.


Partneri na dva velika tržišta

Poslovni forum Srbija – Belorusija održan je u Privrednoj komori Srbije u okviru posete državno privredne delegacije Belorusije Srbiji, uz učešće najviših zvaničnika, brojnih privrednika i pred-stavnika komora dve zemlje. Zamenik premijera Belorusije Pjotr Prokopovič podsetio je da su se poslovni ljudi dve zemlje sreli prethodne godine i tada dogovorili dobre projekte, od kojih su mnogi realizovani. „Usled toga, robna razmena između dve države porasla je za trećinu, što još nije dovo-ljo, jer ne odgovara mogućnostima koje imaju Sr-bija i Belorusija”, rekao je Prokopovič. On je na-glasio da je Belorusija članica Evroazijske unije, a Srbija na putu ka Evropskoj uniji i da dve zemlje treba da iskoriste mogućnosti ta dva velika trži-šta. Beloruski vicepremijer je ocenio da bi robna razmena u naredne tri godine mogla da poraste na pola milijarde dolara godišnje.

Potpredsednik Privredne komore Srbije Mihailo Vesović naglasio je važnost sorazuma o slobodnoj trgovini iz 2009. sa Belorusijom, a potom i sa ZND, koji je dobra polazna osnova privredne saradnje. „Za poslednjih 15 godina, izvoz Srbije u Belorusiju povećan je 20 puta, a samo tokom 2013. porastao je 17 odsto u odnosu na prethodnu godinu“, rekao je Vesović i dodao da je pokrivenost uvoza izvozom bila 85 odsto. Potpredsednik PKS rekao je da bu-duća saradnja treba da se bazira na formiranju za-jedničkih preduzeća u građevinarstvu, proizvodnji traktora, mašina i autobusa na gas, kao i da treba povećati plasman srpske robe na belorusko tržište, pre svega lekova, medicinske opreme, boja i lako-va, opreme za energetiku, svežeg voća i povrća, de-lova za automobile i mašine.

Ministar industrije Belorusije Dmitrij Katerinič rekao je da je Belorusija spremna da ulaže u Sr-biji, posebno u montažnu proizvodnju sa visokim stepenom lokalizacije.

„Imamo razvijenu proizvodnju traktora, kombaj-na i priključnih mašina i u toj oblasti pokrivamo trećinu svetskog tržišta, a u Srbiji tražimo partne-ra koji bi zastupao naše intrese“, rekao je Kateri-nič i dodao da Belorusija nudi nekoliko modela podsticanja prozvodnje i izvoza. Među mehaniz-mima podsticanja izvoza su i nadoknade za deo kredita koje kupci podignu u svojim zemljama za kupovinu beloruske robe. „Vodimo razgovore sa srpskim bankama kako bi ova šema mogla da funkcioniše i u Srbiji“, rekao je Katerinič.

Na Poslovnom forumu u PKS, organizovani su bilateralni susreti I tom prilikom potpisano je ne-koliko ugovora o isporukama soli, delova za skla-panje traktora male snage i teretnih vozila.

Na Forumu je istaknuta uloga Privredne komore Srbije i Beloruske trgovinsko-industrijske komo-re, koje su opravdale i realizovale sve obaveze iz plana aktivnosti za unapređenje saradnje u okviru Međuvladine srpsko-beloruske komisi-je za trgovinsku i ekonomsku saradnju. Učešće potpredsednika PKS kao pozvanog gosta na ne-davno održanom 12. zasedanju rukovodilaca tr-govinsko-industrijskih komora zemalja Zajednice nezavisnih država u Minsku, ili nastup Belorusi-je na upravo završenom Novosadskom poljopri-vrednom sajmu, samo su neki od primera koji ilustruju uspešnu saradnju.

Ekonomski i trgovinski odnosi Srbije i Belorusije mogli bi gotovo da se utrostruče u naredne tri godine, rečeno na Poslovnom forumu u PKS

13. jun 2014.


Prednosti institucionalnog posredovanja

Privredna komora Srbije prepoznaje značaj medijacije za privredne subjekte i zbog toga je posebno angažovana na razvoju medijacije u privredi

16. jun 2014.

Medijacija u razvijenim zemljama svoju najve-ću primenu ima u privredi, jer u velikom broju slučajeva omogućava pronalaženje zadovoljava-jućih rešenja, uz očuvanje i unapređenje poslov-ne saradnje, poslovnog ugleda, kao i uz značajne finansijske uštede, jer rasterećuje poslovanje od vođenja dugotrajnih i skupih sudskih postupaka s neizvesnim ishodom. Ovo je rekla Nermina Lju-bović, direktor Centra za usluge i posredovanje Privredne komore Srbije (PKS) na konferenci-ji Dan medijacije, koju su organizovali Partneri Srbija i Sigrid Rausing Trust. Ona je istakla da je donošenjem Zakona o sporazumnom finansij-skom restrukturisanju privrednih društava 2011. godine, napravljen značajan pomak u ovoj oblasti i PKS su otvorena vrata za bavljenje medijacijom. U protekle tri godine nacionalna asocijacija pri-vrede razvila je dobro uređen sistem koji uspešno funkcioniše i formirala svoju listu kvalifikovanih, kompetentnih i dobro obučenih posrednika.

,,Koliki je značaj medijacije za privredu, najbolje govori primer Italije, u kojoj svih 105 privred-nih komora pruža uslugu medijacije. Tokom godinu dana ‘’obavezne medijacije’’, odnosno obaveznog pokušaja rešavanja spornog odnosa medijacijom, pre odlaska na sud, medijacijom je rešavano 91.690 predmeta. Uspešnost medijaci-je bila je 52 odsto, a prosečno trajanje postupa-ka 56 dana. Procenjena ušteda za privredu bila je123 miliona evra’’, rekla je Nermina Ljubović. Značaj posredovanja u postupku sporazumnog finansijskog restrukturisanja privrednih društava je u tome što predstavlja jedan od načina za sma-njenje finansijskih problema - nelikvidnosti i pre-teće nelikvidnosti. U Srbiji veliki broj privrednih društava prolazi kroz ozbiljne finansijske teškoće. Posledica nelikvidnosti i neefikasnosti sudova u rešavanju privrednih sporova, su produženi roko-vi plaćanja obaveza iz poslovnih odnosa, ogroman

broj blokiranih računa i iznosi blokade. Na raz-mere ovog probleme ukazuju podaci da su svako peto privredno društvo i svaki deseti preduzetnik u blokadi. Prema podacima NBS, krajem aprila 2013. godine bilo je blokirano 49.750 privrednih subjekata, sa ukupnim neizmirenim obavezama (bez kamata) od 253,1 milijardi dinara. Učešće problematičnih kredita u ukupno odobrenim kre-ditima privredi iznosi 22,2 odsto. Mere koje su do sada preduzimane u cilju prevazilaženja pro-blema korporativnih dugova nisu dale očekivane rezultate, što je dovelo do pokušaja da se ovaj problem reši posredovanjem. ,,Posredovanje je najkraći, najjeftiniji, najefikasniji i najjednostav-niji postupak koji stoji na raspolaganju dužniku i njegovim poveriocima. PKS je zakonom određena za institucionalnog posrednika jer je institucija sa velikim iskustvom u različitim postupcima arbi-traža, mirenja i posredovanja u privredi, kao i sa položajem, ovlašćenjima i sposobnošću da dovede u vezu korporativni i bankarski sektor, što pruža osnovane pretpostavke za uspešno okončanje po-stupka’’, rekla je Nermina Ljubović.

Nevena Petrušić, poverenica za zaštitu ravno-pravnosti naglasila je da se punu deceniju čeka-lo da se pronađe dobar model medijacije, dok je Ljubica Milutinović, sudija Vrhovnog kasacionog suda Srbije dodala da medijacija ima svoje poklo-nike, a da je osnovni cilj mirno rešavanje sporova. Jasmina Pavlović, član Upravnog odbora Advo-katske komore Srbije, govorila je o ulozi medi-jacije u rešavanju sudskih sporova. Tema Radice Dimitrijević, direktorke Centra NBS za zaštitu korisnika finansijskih usluga, bila je primena medijacije u zaštiti korisnika finansijskih uslu-ga. Blažo Nedić, advokat je naglasio da je budući cilj osnivanje nacionalnog udruženja medijatora i dodao da se postepeno menja i odnos advokature prema medijaciji.


Saradnja srpskih i albanskih farmaceuta

Bilateralne sastanke sa menadžmentom Alkome-dike održali su predstavnici „Galenike“, Instituta „Torlak“, „Union Medik“, „Farmanove“ i „Ivančić i sinovi“.

Vekoslav Šošević, sekretar Udruženja za hemij-sku, farmaceutsku i gumarsku industriju i indu-striju nemetala Privredne komore Srbije, pred-stavljajući potencijal domaće industrije lekova, naveo je da je ukupna vrednost tržišta lekova u Srbiji oko 750 miliona evra na godišnjem nivou. Prema njegovim rečima, oko 60 odsto domaćeg tržišta čine domaći lekovi, a 40 odsto uvozni.

Kornela Veria, direktor i vlasnik albanske Alko-medike navela je da je ta firma, formirana pre se-dam meseci, osim za lekove, zainteresovana i za medicinske aparate.

Savetnik za bilateralu Srbije i Albanije u PKS Oli-vera Kominac navela je da Albanija spada u gru-pu srednje značajnih zemalja u robnoj razmeni u izvozu Srbije. Među 172 zemlje u koje je Srbija plasirala svoje proizvode u 2013. godini, Albanija zauzima 24. mesto po vrednosti izvoza. Među 204 zemlje iz kojih je Srbija uvezla proizvode u 2013. godini, Albanija je po vrednosti ostvarenog uvoza Srbije bila na 58. mestu, što je svrstava u red ma-nje značajnih zemalja, kada su u pitanju uvozni partneri.

Sastanke, kojima je prisustvovao i savetnik u Ambasadi Albanije u Beogradu Dželal Fejza, or-ganizovali su Odbor za ekonomske odnose sa ino-stranstvom i Udruženje za hemijsku, farmaceut-sku i gumarsku industriju i industriju nemetala Privredne komore Srbije.

Predstavnici pet domaćih farmaceutskih kompanija sa menadžmentom albanske firme Alcomedika razmotrili mogućnosti saradnje

16. jun 2014.


Uspešan nastup naših vinara u Beču

Italijanski privrednici nude saradnju

Srpski vinari su privukli veliku pažnju austrijske stručne javnosti i publike na međunarodnom sajmu vina „Vie Vinum“, koji se svake druge godine održava u austrijskom carskom dvorcu Hofburg

Privrednici italijanske regije Benevento ponudili predstavnicima srpskih kompanija saradnju u oblasti obnovljivih izvora energije i ekološkog građevinarstva, uz napredne tehnologije i znanje

16. jun 2014.

17. jun 2014.

Na ovogodišnjem reprezentativnom sajmu vina u Beču od 14. do 16. juna učestvovalo je 550 izlaga-ča iz Evrope i sveta. U organizaciji Predstavništva Privredne komore Srbije u Austriji uspešno su nastupile četiri srpske vinarije: „Aleksić“, „Kova-čević“, „Radovanović“ i „Zvonko Bogdan“.

U prelepom ambijentu carskog dvorca Hofburg u Beču oko 1000 stručnjaka, poznavalaca i kupaca vina, gastronoma i distributera ocenjivalo je naj-novije vinske kreacije izlagača, a 15.000 poseti-laca uživalo je u degustaciji najkvalitetnijih vina.

Tokom festivala organizovani su i stručni semina-ri, predavanja i posebne degustacije.

Srbija je prvi put u organizaciji PKS učestvovala na ovoj prestižnoj manifestaciji 2010, a 2012. go-dine postigla je zapažen uspeh. Srpske vinarije su svojim kvalitetnim vinima privukle veliku pažnju austrijske stručne javnosti i publike. Distributeri vina i enolozi su u velikom broju obilazili srpske štandove i interesovali se za cene i mogućnosti plasmana naših vina u Austriji.

Benevento je italijanska provincija poznata po dosti-gnućima u oblastima poljoprivrede i prehrambene industrije, posebno proizvodnji testenina i saradnja sa srpskim kompanijama moguća je u tim sektorima, kao i u oblasti obnovljivih izvora energije i upravlja-nja otpadom, ukazano je na sastanku italijanskih i srpskih kompanija u PKS. Italijanske firme u toj pro-vinciji uspešne su u konstruisanju energetski efika-snih zgrada, sa solarnim panelima, postrojenjima za toplu vodu i drugim obnovljivim izvorima energije.

Sekretar provincije Benevento Đuzepe Marciano,

zadužen za projekte energetske efikasnosti i so-larne energije, kaže da su u Beneventu italijan-ske firme napravile energetski efikasne zgrade, sa solarnim panelima, postrojenjima za toplu vodu i drugim obnovljivim izvorima energije. Marciano je ukazao da su u Beneventu uspešno uveli ener-getske pasoše za objekte, kao i da koriste biljke za prečišćavanje otpadnih voda.

„Benevento je poznat po dostignućima i u oblastima poljoprivrede i prehrambene industrije, a posebno proizvodnji testenina“, naglašava direktor sektora


Portal javnih nabavki

za internacionalizaciju Privredne komore Beneven-ta Donato Skarinci.

Skup je otvorio potpredsednik PKS Mihailo Vesović ističući da je Srbija otvorena za privrednu saradnju sa svim poslovnim ljudima iz inostranstva. Italija je na šestom mestu po investicijama u Srbiji, a itali-janske investicije premašile su dve milijarde evra u prethodnih 10 godina. Vesović je naveo da je „Fijat” jedan od najznačajnijih investitora, koji je pokrenuo automobilsku industriju u Srbiji. Prema njegovim rečima, u Srbiji ima oko 400 firmi sa većinskim ita-

lijanskim vlasništvom, koje zapošljavaju 20.000 rad-nika. U 2013. robna razmena sa Italijom dostigla je 4,8 milijardi dolara.

Prema podacima Odbora za ekonomske odnose sa inostranstvom PKS, tokom prva četiri meseca 2014. godine nastavljeni su pozitivni trendovi robne raz-mene sa Italijom.

Posle plenarnog dela sastanka, na kojem je bilo reči i o perspektivama građevinske industrije u Srbiji, održani su bilateralni sastanci privrednika.

U Privrednoj komori Srbije (PKS) održan je se-minar ,,Jačanje kapaciteta ponuđača – Kako da učestvujete u postupcima javnih nabavki’’. Na se-minaru je bilo reči o Portalu javnih nabavki i za-štiti prava u postupcima javnih nabavki. Učesnici seminara informisani su kako da pronađu oglas o javnoj nabavci za konkretan predmet, kako da pripreme i podnesu ponudu i kako da zaštite svo-ja prava u postupku javne nabavke.

Direktor Uprave za javne nabavke Predrag Jova-nović je naglasio da se seminar i obuka organizu-ju zajedno sa Privrednom komorom Srbije, jer je cilj da se informišu i obuče privrednici iz malih i srednjih preduzeća, pre svega, onih iz mikro pre-duzeća koji zapošljavaju do 10 radnika. Ta pre-duzeća su i brojčano najveći ponuđači. On je još istakao da se veliki broj tih preduzeća nalazi na marginama i preplašen je velikom administraci-jom u ovakvim poslovima.

Po rečima Mirjane Kovačević, direktora Centra za edukaciju i stručno obrazovanje PKS, na nivou po-nude u tom poslu zaostajemo u odnosu na Evropsku uniju. Ona je naglasila da je ovo samo prvi u nizu seminara u PKS za koji vlada veliko interesovanje.

Novi Zakon o javnim nabavkama stupio je na sna-gu početkom januara 2013. godine, kada je poče-la da se primenjuje i nova verzija Portala javnih nabavki. Oglasi o javnim nabavkama objavljuju se na Portalu javnih nabavki i na internet strani naručioca Pretraga svih sadržaja koji se nalaze na portalu je besplatna, a registracija nije potrebna ponuđačima, istakao je Mladen Alempijević, sa-vetnik u Upravi za javne nabavke. Po njegovim rečima korisnicima su dostupni oglasi, konkursna dokomentacija, mišljenja Uprave za javne nabavke o opravdanosti primene pregovaračakog postupka bez objavljivanja poziva za podnošenje ponuda, izveštaji o zaključenim ugovorima o javnim nabav-kama, odluke Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, a ciljevi su transpa-rentnost, ekonomičnost i smanjenje korupcije.

Svetlana Ražić, rukovodilac Grupe za praćenje, kontrolu i nadzor postupaka javnih nabavki, go-vorila je o ,,Ponudi u postupku javne nabavke’’. Po njenim rečima ponuđač koji je samostalno podneo ponudu ne može istovremeno da uče-stvuje u zajedničkoj ponudi ili kao podizvođač, niti isto lice može učestvovati u više zajedničkih ponuda. Naručilac je dužan da odbije sve ponu-

Učesnici seminara o javnim nabavkama informisani su kako da pronađu oglas o konkretnoj javnoj nabavci, kako da pripreme i podnesu ponudu i kako da zaštite svoja prava u postupku javne nabavke

18. jun 2014.


Celovita reforma komunalnog sektora

Reforma javno komunalnih preduzeća trebalo bi da omogući da postanu efikasnija, da posluju bez budžetske pomoći, da svojim delovanjem ni na koji način ne ugrožavaju javni interes i da pri tome ne zloupotrebljavaju monopolski položaj

18. jun 2014.

de koje su podnete suprotno ovoj zabrani. U roku za podnošenje ponude, ponuđač može da izmeni, dopuni ili opozove svoju ponudu, na način koji je određenu konkursnoj dokumentaciji.

Veoma je bitna ,,Zaštita prava u postupcima jav-nih nabavki’’, istakao je u porezentaciji Miloš Jo-vić, savetnik u Upravi za javne nabavke. Citirajući Zakon o javnim nabavkama, on je rekao da zahtev

za zaštitu prava može da podnese ponuđač, pod-nosilac prijave, kandidat, odnosno zainteresovano lice. Citirajući šta može biti predmet zahteva za zaštitu prava, on je naglasio da je to sadržina po-ziva za podnošenje ponuda, sadržina konkursne dokumentacije, odluka o dodeli ugovora, odluka o zaključenju okvirnog sporazuma, odluka o prizna-vanju kvalifikacije i odluka o obustavi postupka.

Okrugli sto o reformi komunalnog sektora organi-zovan je u Privrednoj komori Srbije kao finalni sa-stanak u procesu prezentovanja koncepta restruk-turisanja javno komunalnih preduzeća. Komunalni sistemi u većini gradova su na granici izdržljivosti i poslednji je trenutak da se država ozbiljnije njima pozabavi, ocenjeno je na ovom veoma posećenom skupu kome su prisustvovali i predstavnici mini-starstava, državne uprave i lokalne samouprave, privrede i finansija. Okruglom stolu prethodila je javna rasprava po grupacijama Udruženja za komu-nalne delatnosti PKS, u kojoj su učestvovali i čla-novi reprezentativnih sindikata, kao i predstavnici Stalne konferencije gradova i opština.

Potpredsednik Privredne komore Srbije Zdravko Jelušić rekao je da je cilj okruglog stola da ponudi koncept restrukturisanja javnih komunalnih predu-zeća iza koga stoji komunalna privreda, odnosno da se zatraži učešće predstavnika ovog sektora u radnoj grupi Ministarstva privrede koja bi trebalo da pri-premi Program restrukturisanja javno komunalnih preduzeća. Privredna komora Srbije je spremna da svojim znanjem i iskustvom pomogne u ovom pro-cesu i svojim članicama i nadležnim ministarstvima. Potpredsednik PKS je ukazao na spremnost vlade, osnivača javno komunalnihpreduzeća i zaposlenih u komunalnoj privredi da se dođe do rešenja koje će našim komunalnim preduzećima omogućiti da po-stanu efikasnija uz povećan kvalitet usluga, da po-

sluju bez budžetske pomoći, da svojim delovanjem ni na koji način ne ugrožavaju javni interes i da pri tome ne zloupotrebljavaju monopolski položaj.

Po mišljenju Đorđa Staničića, generalnog sekretara Stalne konferencije gradova i opština, neophodna je najpre svojinska transformacija i upis javne svojine, kako bi se znalo kome šta pripada. On je podsetio i na Metodologiju za izračunavanje cena komunal-nih usluga usvojenu u decembru prošle godine, koja predstavlja važan dokument u predstojećoj reformi.

U Srbiji posluje 360 javnih komunalnih preduzeća, od kojih 303 opštinska i gradska, 38 seoskih, dva su u stečaju, a 17 na Kosovu i Metohiji. Sekretar Udru-ženja za komunalne usluge PKS Tatjana Ercegović Petrić ocenila je da je u ovim preduzećima vrlo ni-zak stepen naplate zarađenog prihoda. U proseku komunalna preduzeća naplaćuju oko 70 odsto, a postoje sredine u kojima je stepen naplate ispod 50 procenata. Sistemski i sektorski propisi koji regulišu komunalnu oblast međusobno su neusaglašeni i nisu doneta potrebna podzakonska akta. Ona je podvukla činjenicu da se sa jedne strane, od ovih preduzeća očekuje da posluju pozitivno, kako ne bi opterećiva-la budžete samouprava, dok se sa druge strane, ista preduzeća posmatraju kao jedan od stubova zaštite standarda stanovništva, što automatski znači neeko-nomske principe u formiranju cena usluga.

„Celovita i dobro planirana reforma komunalnog sek-


Poplave nanele veliku štetu turizmu

tora u interesu je svih, a cilj reformi nije i ne treba da bude razračunavanje sa postojećim komunalnim preduzećima, već novi kvalitet i bolji komunalni stan-dardi“, naglasio je Lazar Krnjeta iz Grupacije Komdel. Komunalno preduzeće bi u budućnosti trebalo da posluje na dugoročno održivim osnovama, uz podrš-

ku i kontrolu nadležnih organa, ali bez bilo kakvih budžetskih interevencija. Neophodna je i puna sagla-snost oko ključnih opredeljenja reforme komunalnog sektora, uz konsolidaciju postojećih preduzeća i dobro planiranje promena, zajednički je zaključak učesnika okruglog stola u Privrednoj komori Srbije.

Poplave u Srbiji ugrozile rad 15 turističkih agen-cija iz Obrenovca i jedne iz Krupnja. Od toga, tri agencije neće moći da nastave poslovanje, ukazano je na sednici Odbora Udruženja za ugostiteljstvo i turizam PKS. Indirektna šteta turizmu u poplav-ljenim područjima ogleda se u otkazivanju veli-kog broja ugovorenih aranžmana, tako da hoteli trenutno beleže pad prometa od 50 do 75 odsto u odnosu na prošlu godinu, ukazano je na sednici.

Načelnik sektora za turizam Ministarstva za trgo-vinu Srbije Vera Rovčanin rekla je da je oformljen tim državnih službenika, koji će u naredne četiri nedelje procenjivati štetu.

Na sednici je rečeno da je turizmu načinjena i ve-lika medijska šteta izveštavanjem o uništenim pu-tevima i nezdravoj hrani. Posledice poplava, kako je ocenjeno, trpi turizam u celoj Srbiji, a ne samo u poplavljenim područjima. Zbog toga će jedan od

predloga za oporavak turističke privrede, koji će Udruženje dostaviti resornom ministarstvu, biti aktivno angažovanje na stvaranju medijske slike Srbije kao bezbedne turističke destinacije.

Članovi Udruženja smatraju da bi za sve kojima su u poplavama uništeni objekti ili dokumenta-cija, odnosno onima koji beleže pad prometa veći od 50 odsto u odnosu na prošlu godinu, trebalo obezbediti mirovanje fiskalnih obaveza u traja-nju od namanje šest meseci.

Pored toga, kako je rečeno, njima bi trebalo obez-bediti i privremeni moratorijum na sve kreditne i lizing obaveze, zatim, beneficirane kredite za ob-novu delatnosti, ali i oslobađanje od jednog dela komunalnih troškova.

Na sednici je ocenjeno da je Privredna komora Srbi-je odmah odreagovala na vanrednu situaciju i efika-sno pomogla u rešavanju problema preduzeća.

Poplavni talas koji je pogodio Srbiju naneo veliku štetu ugostiteljskim i turističkim objektima. Turistički poslenici pripremaju predloge za saniranje posledica

19. jun 2014.


Austrijska iskustva u stočarstvu

U Austriji postoji 23.000 gazdinstava koja poseduju 412.000 krava. Čak 80 odsto grla je simentalska rasa, koja daje godišnje u proseku 9.000 litara mleka po grlu

19. jun 2014.

Udruženje za poljoprivredu, prehrambenu i du-vansku industriju i vodoprivredu Privredne ko-more Srbije i Predstavništvo PKS u Austriji, u saradnji sa Poljoprivrednom komorom Austrije i Udruženjem za stočarstvo Austrije, organizovali su radionicu “Faktori uspeha za postizanje kva-liteta mleka i mesa’’. Obrađene su teme ishrana, uzgoj, menadžment i infrastruktura u stočarstvu. Stočarima u Srbiji i predstavnicima njihovih udruženja stručnjaci iz Austrije predstavili su naj-novije evropske trendove i propise u stočarstvu.

Tako je Helmut Rigler, rukovodilac internacio-nalnog Centra za izvršnost PYHRA u Donjoj Au-striji, govorio o iskustvima u ishrani stoke, zatim o proizvodnji silaže i hrane za životinje. Posebno je ukazao na značaj organizovanja gazdinstava u proizvodnji hrane za životinje, jer se tako bolje koristi postojeća mehanizacija. Poseban akcenat u Riglerovoj prezentaciji privukla je činjenica o edukaciji, kadrova za stočarstvo u Austriji. On je naglasio da obuka za kadrove u ovoj značajnoj pri-vrednoj grani počinje već od njihove šeste godine. Tokom obrazovanja organizuju se i takmičenja za omladinmu pa se tako dolazi do onih najboljih kadrova koji će potom radni vek provesti u ovoj delatnosti. ,,Austrija izvozi dosta stoke i mesa. Mi organizujemo obuku i za naše kupce tako da sti-ču znanje koje je upotrebljivo na svim tržištima.

Da bi postigli uspeh mi održavamo intenzivnu sa-radnju sa naučnim institucijama i sa stočarima. Takav rad je pokazao i rezultate, jer je austrijska stoka tražena u celom svetu’’, rekao je Riegler.

U Austriji postoji 23.000 gazdinstava koja pose-duju 412.000 krava. Čak 80 odsto njih je simen-talska rasa i one daju godišnje u proseku blizu 9.000 litara mleka po grlu. U svetu inače postoji 41 milion grla ove rase i to je druga rasa po broju u svetu. Iz Austrije se u svet izvozi i 30.000 grla godišnje u 25 zemalja. To su veoma kvalitetna grla, koja daju mleko i meso.

O govedarstvu u Srbiji govorila je Jasna Stevanović, samostalni savetnik u Udruženju za poljoprivredu i prehrambenu industriju PKS. Ona je istakla da u Sr-biji, prema poslednjem popisu i podacima Republič-kog zavoda za statistiku, postoji 913.147 grla stoka, 3.144.207 svinja, 1.616.220 ovaca, 225.077 koza, 15.603 konja i 23,4 miliona živine. Jasna Stevanović je naglasila se u Srbiji širi organska proizvodnja, ali da se za sada proizvodnjom organskog mleka bavi samo jedna farma, a indsutrijskom proizvodnjnom hrane za životinje bavi se oko 60 proizvođača. Što se tiče proizvodnje i plasmana mleka, po rečima Ja-sne Stevanović, 40 odsto ,,belek reke’’ u Srbiji se nalazi u legalnim tokovima. Registrovano je i 398 objekata u govedarstvu, a devet klanica može da izvozi ,,bebi bif’’.


Mere za sprečavanje pranja novca

Grupacija računovodstvenih agencija PKS u saradnji sa Upravom za sprečavanje pranja novca, organizova-la je seminar o primeni Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma. Ciljj seminara bio je da se predstavnici računovodstvenih agencija upo-znaju sa radnjama i merama koje bi trebalo da predu-zimaju u cilju sprečavanja i otkrivanja pranja novca. Grupacija računovodstvenih agencija PKS je na pret-hodnim sednicama razmatrala probleme i ograniče-nja u primeni Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma i donela odluku o pokretanju inicijative za njegove izmene. To se, pre svega, odno-si na propisane mere i radnje koje računovodstvene agencije, kao obveznici treba da sprovode, a koje nepotrebno uvećavaju troškove računovodstvenih usluga i troškove poslovanja privrednih subjekata na koje se kroz cenu ovi troškovi prebacuju. S obzirom da se radi o troškovima koji su nametnuti zakonom, oni predstavljaju prikriveni parafiskalni namet, stav je članova Grupacije, koji smatraju da su Zakonom propisane novčane kazne za učinjene privredne pre-stupe i prekršaje, neprimereno visoke, pa traže njego-vu izmenu. Oni su istakli da je potrebno preispitati kaznenu politiku, jer se stiče utisak da su kontrola i kazne u sistemu sprečavanja pranja novca usmerene na obveznike, koji treba da predstavljaju podršku dr-žavnim organima i institucijama u ovom značajnom poslu, a ne na ,,perače para’’.

Grupacija računovodstvenih agencija PKS, u okviru Odbora za bankarstvo i osiguranje, Upravi za spreča-vanje novca predlaže da ukoliko u postupcima kon-trole utvrde samo formalne propuste, da ne podnose prijave sudovima za prekršaje, već da izriču meru ko-jom se zahteva otklanjanje tih nepravilnosti u odre-đenom roku.

Milunka Milanović, načelnik Odeljenja u Upravi za sprečavanje pranja novca, u sastavu Ministarstva finansija, istakla je da pranje novca predstavlja kon-

verziju ili prenos imovine, sa znanjem da ta imovina potiče od krivičnog dela, u nameri da se prikrije ili lažno prikaže nezakonito poreklo imoivine. Ona je predstavnike računovodstvenih agencija upoznala sa njihovim obavezama i pravima pred Upravom za sprečavanje pranja novca. Jelena Pantelić, šef Odseka u Upravi za sprečavanje pranja novca, u prezentaciji je naglasila da poreska utaja u najvećem broju sluča-jeva predstavlja prethodnicu za pranje novca. Ona je govorila i o konkretnim primerima uvećanja uvoznih faktura preko kojih se pokušava pranje novca, čiji je krajnji cilj je da se pokrene ilegalan posao.

Danijela Tanić – Zafirović, šef Odseka u upravi za sprečavanje pranja novca, je istakla da u Srbiji po-stoji oko 7.000 računovodstvenih agencija. Ona je polaznike seminara upoznala sa njihovim obavezama i odgovornostima, a govorila im je i o tome kako da nastupaju pred nadležnim institucijama i organima.

Mere za sprečavanje pranja novca

Preispitati kaznenu politiku, jer kontrola i kazne u si-stemu sprečavanja pranja novca kao da su usmerene na obveznike, a ne na ,,perače para’’

Grupacija računovodstvenih agencija PKS u saradnji sa Upravom za sprečavanje pranja novca, organizova-la je seminar o primeni Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma. Ciljj seminara bio je da se predstavnici računovodstvenih agencija upo-znaju sa radnjama i merama koje bi trebalo da predu-zimaju u cilju sprečavanja i otkrivanja pranja novca. Grupacija računovodstvenih agencija PKS je na pret-hodnim sednicama razmatrala probleme i ograniče-nja u primeni Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma i donela odluku o pokretanju inicijative za njegove izmene. To se, pre svega, odno-si na propisane mere i radnje koje računovodstvene agencije, kao obveznici treba da sprovode, a koje nepotrebno uvećavaju troškove računovodstvenih

Preispitati kaznenu politiku, jer kontrola i kazne u sistemu sprečavanja pranja novca kao da su usmerene na obveznike, a ne na ,,perače para’’

19. un 2014.


usluga i troškove poslovanja privrednih subjekata na koje se kroz cenu ovi troškovi prebacuju. S obzirom da se radi o troškovima koji su nametnuti zakonom, oni predstavljaju prikriveni parafiskalni namet, stav je članova Grupacije, koji smatraju da su Zakonom propisane novčane kazne za učinjene privredne pre-stupe i prekršaje, neprimereno visoke, pa traže njego-vu izmenu. Oni su istakli da je potrebno preispitati kaznenu politiku, jer se stiče utisak da su kontrola i kazne u sistemu sprečavanja pranja novca usmerene na obveznike, koji treba da predstavljaju podršku dr-žavnim organima i institucijama u ovom značajnom poslu, a ne na ,,perače para’’.

Grupacija računovodstvenih agencija PKS, u okviru Odbora za bankarstvo i osiguranje, Upravi za spreča-vanje novca predlaže da ukoliko u postupcima kon-trole utvrde samo formalne propuste, da ne podnose prijave sudovima za prekršaje, već da izriču meru ko-jom se zahteva otklanjanje tih nepravilnosti u odre-đenom roku.

Milunka Milanović, načelnik Odeljenja u Upravi za sprečavanje pranja novca, u sastavu Ministarstva finansija, istakla je da pranje novca predstavlja kon-verziju ili prenos imovine, sa znanjem da ta imovina potiče od krivičnog dela, u nameri da se prikrije ili lažno prikaže nezakonito poreklo imoivine. Ona je predstavnike računovodstvenih agencija upoznala sa njihovim obavezama i pravima pred Upravom za sprečavanje pranja novca. Jelena Pantelić, šef Odseka u Upravi za sprečavanje pranja novca, u prezentaciji je naglasila da poreska utaja u najvećem broju sluča-jeva predstavlja prethodnicu za pranje novca. Ona je govorila i o konkretnim primerima uvećanja uvoznih faktura preko kojih se pokušava pranje novca, čiji je krajnji cilj je da se pokrene ilegalan posao.

Danijela Tanić – Zafirović, šef Odseka u upravi za sprečavanje pranja novca, je istakla da u Srbiji po-stoji oko 7.000 računovodstvenih agencija. Ona je polaznike seminara upoznala sa njihovim obavezama i odgovornostima, a govorila im je i o tome kako da nastupaju pred nadležnim institucijama i organima.

Priprema novih mera podrške MSPP sektoru

Ministarstvo privrede definisaće nove mere kada je u pitanju podrška sektoru malih i srednjih preduzeća i preduzetnika, ukazao je pomoćnik ministra privrede Dejan Radulović, dodajući da je Ministarstvo pripre-milo odluku da se preko Fonda za razvoj na raspola-ganje stavi milijarda dinara, sa kamatnom stopom od jedan odsto i grejs periodom od sedam godina, kao i mirovanje svih dospelih obaveza za sektor MSPP do kraja godine. Isto tako, predlog je da Agencija za pri-vredne registre ne naplaćuje naknade za privredne subjekte koji su pretrpeli štetu u poplavama, rekao je pomoćnik ministra na vanrednoj zajedničkoj sednici Odbora za mala i srednja privredna društva i Foruma MSPP PKS. Sektor za regionalni razvoj Ministarstva privrede predložio je i stavio na raspolaganje milion dinara za poboljšanje konkurentnosti srednjih firmi, dodao je Radulović. Po njegovim rečima, u pripremi je i poseban zakon o saniranju posledica poplava, lex

specialis, koji će omogućiti sektorski pristup, odno-sno da svako ministarstvo u saradnji sa lokalnim sa-moupravama, organizuje pružanje pomoći.

Kada je u pitanju gradnja, domaći izvođači i proizvo-đači imaće prednost, biće obezbeđena sredstva za po-moć najugroženijima, kao i oslobađanje od plaćanja taksi i ostalih troškova, naveo je pomoćnik ministra.

„Pozvali smo 41 lokalnu samoupravu da pripremi izveštaje i pošalje podatke o šteti koju su pretrpela privredna društva, preduzetnici i zadruge, da bismo utvrdili kreditnu i ostale vidove podrške“, ukazao je Radulović.

Radulović je ukazao na dobru saradnju sa Privred-nom komorom Srbije za vreme vanredne situacije, ističući kvalitetno urađen izveštaj Kriznog štaba PKS koji je obuhvatio kompletnu analizu privrednog sta-

Sredstva iz Fonda za razvoj i mirovanje svih obaveza za sektor malih i srednjih preduzeća i preduzetnika do kraja godine

19. jun 2014.


Dani klastera 2014 u Turskoj

Potencijal za regionalno povezivanje i podsticaj lokalnog razvoja

19. jun 2014.

Organizatori konferencije „Dani klastera 2014“, Trakijska razvojna agencija iz Tekirdaga, Kuća kla-stera iz Niša i Savet klastera Privredne komore Sr-bije održali su prezentacije svojih privrednih kapa-citeta, radi upoznavanja i pripreme konferencije .

Danka Milojković, direktorka Kuće klastera i pred-sednica Saveta za klastere Privredne komore Srbi-je predstavila je inicijativu povezivanja područja južne Srbije i Trakijskog regiona. U Srbiji posluje 80 klastera, a trudimo se da unapredimo klasteri-zaciju. Naši klasteri uključeni su u Dunavsku stra-tegiju i to je šansa za unapređenje dalje saradnje.

Koordinator malih i srednjih preduzeća i Zajed-nice preduzetnika Privredne komore Srbije Alek-

sandar Gračanac predstavio je ulogu Saveta za

klastere Privredne komore Srbije, krovne organi-

zacije klastera na nacionalnom nivo, kao i poten-

cijal sektora malih i srednjih privrednih društava.

Trakijska razvojna agencija, domaćin ovogodiš-

nje konferencije, osnovana je 2010. godine pod

pokroviteljstvom Ministarstva za razvoj Turske,

radi regionalnog razvoja, planiranja, koordinacije

među partnerima i podsticanja lokalnih potenci-

jala. Zapošljava 35 stručnjaka iz različitih oblasti,

koji rade na programima finansijske i tehničke

podrške za MSP i namenskim projektima koji do-

prinose razvoju regiona.

nja i program predloženih hitnih mera za saniranje ekonomskih posledica.

Za preduzeća koja su pretrpela štetu, radi uspešnijeg saniranja posledica poplava, ključan je dobar poslov-ni ambijent. Koordinator malih i srednjih preduzeća i Zajednice preduzetnika u PKS Aleksandar Gračanac istakao je da je uslov za poboljšanje privrednog ambi-jenta Akt o malom biznisu.

Gračanac je predstavio izveštaj Kriznog štaba PKS o aktivnostima tokom vanredne situacije, posebno na-glasivši mere koje je Privredna komora Srbije uputila Vladi i ministarstvima finansija, privrede i poljopri-vrede, kao i bankama i finansijskim institucijama. Među zahtevima upućenim Ministarstvu lokalne samouprave je hitno preispitivanje svih lokalnih i republičkih taksi, koje su veliki parafiskalni nameti preduzetnicima kao i lokacijske dozvole, oslobađanje plaćanja PDV- a na uništenu robu, sirovine i repro-materijal za firme koje pretrpele poplave, predlog poreskoj upravi da predloži jedinstveno rešenje uma-njenja poreske prijave za poplavljene firme u 2014.

godini, redefinisanje politike davanja kredita MSP sektoru Fonda za razvoj i planiranje stimulativnih finansijskih sredstava za MSP sektor u vidu start ap finansijske pomoći za pokretanje proizvodnje nabav-kom nove opreme.

Član Izvršnog odbora Zajednice preduzetnika Milivoj Armuš istakao je da su privredne komore pomogle u vanrednoj situaciji više nego bilo ko drugi i predložio da se pokrene inicijativa za brzo donošenje zakona o privrednim komorama. Zakon koji bi, po mišljenju Boška Stanisavljevića predsednika Odbora Foruma i Miroslava Miladinovića, predsednika Skupštine Za-jednice preduzetnika PKS preduzetnika, pomogao u rešavanju problema sive ekonomije je Zakon o zabra-ni obavljanja neregistrovane delatnosti.

Predstavnici male privrede iz Obrenovca i Valjeva izrazili su zabrinutost da su preduzetnici zaboravlje-ni. Oni očekuju subvencije i poreske olakšice, kao i pomoć u organizaciji i informisanju radi bržeg sani-ranja posledica poplava.


Sređuje se tržište nekretnina

Javno beležništvo u Srbiji od 1. septembra. Na svakih 25.000 stanovnika po jedan beležnik

20. jun 2014.

U Privrednoj komori Srbije održana je radionica o aktuelnoj problematici primene Zakona o posre-dovanju u prometu i zakupu nepokretnosti, koji je donet pre sedam meseci, a pripremljeno je i pet podzakonskh akata.

Damir Borić, predsednik Grupacije posrednika u prometu nepokretnosti PKS obrazložio je Kodeks poslovne etike i običaja u ovoj delatnosti. Pravne aspekte posredničkog posla predočio je Slobodan Marković. On je naglasio da se ova delatnost na-lazi na neuređenom tržištu, gde postoji interes in-vestitora, ali i nedovoljno poverenje u posrednike. Marković je govorio i o tome kako uspeti u ovom poslu, kao i šta sve sprečava njegov brži razvoj. Kada je reč o novinama u poslovanju, on je rekao da posrednici neće moći više da obavljaju posao

u stanu u kome žive. Javno beležništvo u svetu postoji dugo, a u našoj zemlji biće uvedeno od 1. septembra. Po njegovim rečima, kod nas će biti jedan beležnik na 25.000 stanovnika, a njihov do-prinos biće jačanje pravne sigurnosti. O ulozi po-srednika u prometu nepokretnosti govorio je Sla-viša Pešić, koji je analizirao tržište nepokretnosti, metode prikupljanja ponuda nekretnina, prezen-tacije oglasa, prodajnu i postprodajnu aktivnost posrednika, nelojalnu konkurenciju.

Bilo je reči i o pravnim aspektima posredničkog poslovanja, ulozi posrednika u prometu nepokret-nosti, poslovno - finansijskim aspektima posredova-nja, poslovnom ponašanju i pregovaranju u prome-tu nepokretnosti.


Izabran predsednik Grupacije Hoteli Srbije

Turistička privreda, sa deviznim prilivom od oko milijardu dolara, učešćem u bruto društvenom proizvodu od 2 odsto i stalnim povećanjem bro-ja noćenja stranih turista, zaslužuje veću pažnju one koju je imala do sada, ukazao je Dragan To-dorović, direktor Hotela „Izvor“ u Aranđelovcu na 3. sednici Grupacije „Hoteli Srbije“ Udruženja za ugostiteljstvo i turizam PKS.

Hotelijerstvo se bori sa velikim problemima, od zakasnele privatizacije, do saniranja posledica direktne i indirektne štete poplavnog talasa u Sr-biji, naveo je Todorović, ističući da će u nared-nom periodu posebna pažnja biti posvećena una-pređenju položaja te oblasti poslovanja.

Prioritet programa rada grupacije je unapređe-nje hotelskog poslovanja u Srbiji, kroz uticaj na donošenje odluka važnih za poslovanje hotela, uz saradnju i podršku turističkih organizacija, lokal-nih samouprava i strukovnih asocijacija.

Hoteli Srbije baviće se uvođenjem i unapređe-njem savremenih tehnologija i ITsistema u ho-telsko poslovanje, obrazovanjem kadra za rad u hotelskoj privredi, uspostavljanjem saradnje sa srodnim grupacijama u stranim komorama, pozi-cioniranjem svojih članica na domaćem i stranom turističkom tržištu, kao i organizovanjem susreta predstavnika hotela Srbije i potencijalnih investi-tora u zemlji i inostranstvu.

Sekretar Udruženja za ugostiteljstvo i turizam PKS Dragana Šabić istakla je da će članovi grupa-cije, uz institucionalnu podršku Privredne komo-re Srbije, dobiti mogućnost da efikasnije i kvali-tetnije doprinesu razvoju i unapređenju hotelske industrije. Grupacija Hoteli Srbije osnovana je po odluci Odbora Udruženja za ugostiteljstvo i turi-zam PKS. Dosadašnji predsednik Grupacije bio je Saša Nikitović, doskorašnji generalni direktor Hotela „Moskva“.

Dragan Todorović, direktor Hotela „Izvor“ u Aranđelovcu izabran za novog predsednika Grupacije „Hoteli Srbije“

20. jun 2014.


Divlja groblja u Srbiji

Podići industrijsku proizvodnju

Potrebno je doneti novi zakon o sahranjivanju i jedinstvenu metodologiju za utvrđivanje cena pogrebnih usluga

Potrebne investicije u razvoj novih proizvoda i više oblike finalizacije, povećanje izvoza i rešavanje problema očuvanja životne sredine

23. jun 2014.

24. jun 2014.

Na sednici Grupacije za pružanje pogrebnih usluga Udruženja za komunalne delatnosti PKS, raspravljalo se o divljim grobljima u Srbiji. S ob-zirom na to da u Srbiji postoji veliki broj divljih grobalja kojima ne upravljaju javna preduzeća, niti su ti poslovi povereni crkvi i verskim zajed-nicama, na sednici je predloženo da se sprovede anketa, da bi se utvrdio broj takvih grobalja. Pri-mera radi, samo u Subotici postoji 28 mesta za sahranjivanje, ili grobalja, ali od toga je pod kon-trolom tek njih desetak. Nakon toga uradiće se analiza o stanju, a potom će se krajem septembra ove godine održati i okrugli sto o ovoj temi.

Na sednici Grupacije je zaključeno da materijal

koji je izradila radna grupa predstavlja odličnu osnovu za izradu novog zakona o sahranjivanju, koji će u vidu inicijative Grupacije biti predstav-ljen na okruglom stolu krajem septembra ove godine. Radnu grupu za izradu inicijalnog mate-rijala čine predstavnici Beograda, Subotice, Kra-gujevca, Novog Sada i Niša.

Članovi Grupacije raspravljali su i o metodologiji za određivanje cena pogrebnih usluga. One su ra-znolike, a cilj je da se bar približno ujednače. To znači da je potrebno izraditi jedinstvenu metodo-logiju za određivanje cena pogrebnih usluga koja bi dala značajan doprinos u pogledu regulisanja cena na nivou cele Srbije.

Za brži izlazak iz krize Srbiji je potrebna nova in-dustrijalizacija, a u tom procesu privrednici treba da iskoriste mogućnost da se preko nacionalne asocijacije čuje njihov glas i da aktivno učestvuju u donošenju zakona, ukazano na sednici Odbora Udruženja rudnika, metala crne i obojene meta-lurgije PKS.

Industrijska proizvodnja, iako na niskom nivou, beleži blagi tend rasta, pa je u aprilu 2014. go-

dine bila veća za 1,9 odsto nego u aprilu 2013. godine. U prvom kvartalu ove godine industrij-ska proizvodnja bila je veća 2,1 odsto u odnosu na prva četiri meseca prethodne godine. Da bi se brže išlo u boljitak potrebno je investiranje u razvoj novih proizvoda i finalizacije, povećanje izvoza, nove investicije u više oblike proizvodnje i rešavanje problematike očuvanja životne sredine. Povećanje izvoza može da se ostvari kroz formi-


Strategija reorganizacije rada u PKS

ranje zajedničkih kompanija, grinfild, braunfild investicije, zajednička istraživanja i razvoj, rekao je Nikola Majinski, sekretar Udruženja rudnika, metala, crne i obojene metalurgije.

Predsednik Odbora Udruženja rudnika metala, crne i obojene metalurgije PKS Aco Ilić naglasio je da se suština našeg razvoja nalazi u primarnoj proizvodnji. On je preporučio da se zdrave firme moraju zaštititi od bolesnih, a ne obrnuto, kao do sada. Dakle, terapija je potrebna onima koji ima-ju proizvode za tržište i mogu da prežive. On je posebno ukazao na problem da zdravu privredu guši nelojalna konkurencija. Firmama u Srbiji, koje mogu da opstanu, treba obezbediti i zdravu konkurenciju. Država treba da pomogne adekvat-nim propisima.

Miloš Isailović iz kruševačkog „14. oktobra” po-hvalio je angažovanje stručnjaka u PKS, Radovan Ilić iz livnice „Topola” u Topoli smatra da treba brže rešavati probleme firmi u restrukturisanju I

pomoći one koje mogu da opstanu. Gaseći velike gigante koje smo imali mi smo izgubili i moguć-nost za veći izvoz naših proizvoda, što je velika šteta. Mladen Popović iz Zvornika je ukazao na problem nedostatka stručnog kadra, radnika u proizvodnji, zbog pogrešnog obrazovnog sistema koji je stvarao samo menadžere.

Odbor je i informisan o aktivnostima Udruženja za rudnike metala, crnu i obojenu metalurgiju u periodu vanredne situacije u Srbiji, uzrokovane katastrofalnim poplavama. Zahvaljujući reagova-nju PKS, preduzećima koja su bila zahvaćena sa poplavama pružena je blagovremena pomoć. Ima firmi koje nisu tražile nikakvu nadoknadu, pa su sanaciju obavile sopstvenim snagama. Budu-će aktivnosti krizni štab PKS će usmeriti prema državnim organima koji donose odluke vezane za uočene probleme sistemskog karaktera. Na sed-nici Odbora Udruženja rudnika metala, crne i obojene metalurgije PKS verifikovani su mandati za četiri nova člana.

Privredna komora Srbije mora da bude organi-zacija koja potpuno razume, podržava i rešava probleme privrednika, jedan je od zaključaka 17. sednice Upravnog odbora PKS, na kojoj je jedno-glasno usvojen Pravilnik o sistematizaciji nacio-nalne asocijacije srpske privrede. Sva preduzeća, bez obzira na profil i veličinu, očekuju od PKS da im pruži profesionalnu i pravovremenu podršku za unapređenje razvoja i povećanje konkuren-tnosti. U tom kontekstu od komore se očekuje angažman na polju edukacije menadžera i aktiv-nosti na podizanju poslovnih standarda čiji je cilj povećanje profitabilnosti kompanija. Rukovod-stvo PKS ima i obavezu da na profesionalan način postavi nove elemente i procese poslovanja, koji

će rezultirati povećanim zadovoljstvom članica i efikasnijim komorskim rezultatima. Predsednik PKS Željko Sertić, koji je predsedavao sednicom Upravnog odbora, naglasio je da je usvojen dobar i profesionalan dokument, koji bi trebalo da po-služi kao primer i svim regionalnim privrednim komorama, odnosno celokupnom komorskom si-stemu Srbije.

Članovi Upravnog odbora usvojili su i izveštaj o aktivnostima Kriznog štaba PKS za vreme van-redne situacije u Srbiji. U katastrofalnim popla-vama ugroženo je 11 odsto privrednih subjekata u 41 lokalnoj samoupravi. Na poziv Privredne ko-more Srbije, Kol centru Kriznog štaba PKS javio se veliki broj kompanija sa donacijama u novcu,

Upravni odbor PKS usvojio je Pravilnik o sistematizaciji koji će povećati efikasnost rada, omogućiti savremenije poslovanje i veću posvećenost komorskim članicama

24. jun 2014.


Otvoren Srpski poslovni savet u UAE

Srpski poslovni savet u Emiratima zastupa interese privrede Srbije i promoviše našu zemlju kao pogodnu investicionu destinaciju

25. jun 2014.

neophodnoj robi i uslugama. Brojni donatori iz dijaspore, strani investitori koji posluju u Srbi-ji, a koje su animirali direktori predstavništava PKS u inostranstvu, kao i predstavnici evropskih i svetskih asocijacija čiji je PKS član, prikupljali su novčana sredstva i humanitarnu pomoć koja je organizovano dopremana na ugrožena područja. Upravni odbor PKS je zaključio da je ceo komor-ski sistem veoma dobro funkcionisao u vanrednoj situaciji i da je privreda pokazala solidarnost višu od stepena realnih mogućnosti.

Na sastanku je usvojen izveštaj o aktivnostima

PKS u procesu evropskih integracija. Privredna komora Srbije je delegirala predstavnike u 20 pre-govaračkih grupa, jer je Vlada Srbije prepoznala komoru kao relevantnog i pouzdanog partnera u ovom poslu . Koristeći primer Austrije u procesu pregovora o pristupanju, organizovan je i stručni tim PKS koji broji oko sto učesnika, među kojima su eksperti iz udruženja i odbora, kao i predstav-nici privrede.

Upravni odbor usvojio je izveštaj o radu i finan-sijski izveštaj Privredne komore Srbije za 2013.godinu.

U prestionici Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE), Abu Dabiju, svečano je otvoren Srpski poslovni sa-vet UAE, kao organizacija koja stvara i unapređuje poslovne mogućnosti i investicije između Republike Srbije i UAE, podstiče i zastupa interese privrede Srbije i srpskih profesionalaca u Emiratima i pred-stavlja Srbiju kao zemlju pogodnu za poslovanje i investiranje. Svečanom otvaranju prisustvovalo je više od 150 zvanica, predstavnika Vlade Emirata, privrednika iz UAE i uglednih građana Srbije koji žive i rade u Emiratima.

Nakon svečanog otvaranja promotivnim filmom Turističke organizacije Srbije pod nazivom “Srbija - jedno putovanje milion utisaka” , goste su pozdra-vili menadžer Saveta Mirjana Radenović Ratko-vić, predsednik Srpskog poslovnog saveta Ognjen Sudžum, otpravnik poslova Ambasade Srbije u UAE Miloš Perišić i generalni podsekretar Federacije Privrednih komora UAE Mohamed Al Nuaimi. Do-deljene su i zahvalnice donatorima koji su pomogli Srbiju značajnim sredstvima posle poplavnog talasa koji je zadesio našu zemlju.

Nakon majske posete predsednika PKS Željka Ser-tića usledila je poseta UAE delegacije Srbiji. O pozi-

tivnim utiscima i velikim potencijalima za saradnju dve zemlje govorio je Al Nuaimi. Na otvaranju Srp-skog poslovnog saveta prikazan je i film “Soul Food Serbia” Turističke organizacije Srbije.


Pokazana solidarnost privrede

Članovi Odbora Udruženja za hemijsku, farmace-utsku i gumarsku industriju i industriju nemetala Privredne komore Srbije (PKS) usvojili su izveštaj o aktivnostima Kriznog štaba PKS za vreme van-redne situacije u Srbiji. U katastrofalnim poplava-ma ugroženo je 11 odsto privrednih subjekata u 41 lokalnoj samoupravi. Na poziv Privredne komore Srbije, Kol centru Kriznog štaba PKS javio se veliki broj kompanija sa donacijama u novcu, neophodnoj robi i uslugama. Brojni donatori iz dijaspore, strani investitori koji posluju u Srbiji, a koje su animirali direktori predstavništava PKS u inostranstvu, kao i predstavnici evropskih i svetskih asocijacija čiji je PKS član, prikupljali su novčana sredstva i huma-nitarnu pomoć koja je organizovano dopremana u ugrožena područja. Odbor Udruženja za hemijsku, farmaceutsku i gumarsku industriju i industriju ne-metala PKS je zaključio da je ceo komorski sistem veoma dobro funkcionisao u vanrednoj situaciji i da je privreda pokazala solidarnost višu od stepena očekivanih mogućnosti.

Vekoslav Šošević, sekretar Udruženja za hemijsku, farmaceutsku i gumarsku industriju i industriju nemetala PKS je naglasio da se u daljim akcijama moraju pružiti olakšice firmama koje su pretrpele poplave. Tu se misli na oslobađanje plaćanja PDV, zatim stimulacije kroz poreske olakšice, ali i za oslo-bađanje plaćanja PDV kompanija za proizvode koje su davali kao humanitarnu pomoć. Odbor je zaklju-

čio da je nacionalna asocijacija privrede u ovoj teš-koj situaciji pokazala izuzetnu odgovornost.

Industrijska proizvodnja u Srbiji u aprilu 2014. godine bila je veća za 1,9 odsto u odnosu na april 2013. godine, a u odnosu na prosek prošle godine manja je za 2,3 odsto. Industrijska proizvodnja u periodu januar – april 2014. godine, u poređe-nju sa istim periodom, prethodne godine veća je za 2,1 odsto. Po rečima Šoševića, proizvodnja u oblasti hemikalija i hemijskih proizvoda u perio-du januar – april ove godine zabeležila je rast od 1,8 odsto u poređenju sa istim intervalom 2013. godine. Proizvodnja osnovnih farmaceutskih pro-izvoda i preparata beleži ove godine pad od 3,4 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Proizvodnja gume i plastike rasla je u posmatra-nom periodu 6,5 odsto, kao i proizvodnja od ne-metalnih minerala i to za 2,9 odsto.

Šošević je najavio raspravu o Nacrtu zakona o pri-vatizaciji, Zakona o izmenama i dopunama zakona o stečaju i o unapređenju UPPR, koja će se održati u PKS. On je pozvao privrednike da primedbe na ta akta upute na Privrednu komoru Srbije, koja će sve objediniti i uputiti ih nadležnom ministarstvu.Šošević je i naglasio da je bilo reči o firmama koje se nalaze u restrukturisanju, a da treba pružiti šansu za opstanak onima koje su od posebnog interesa za državu i imaju tržište za svoje proizvode.

Na sastanku je analizirana i informacija o ak-tivnostima PKS u procesu evropskih integracija. Privredna komora Srbije je delegirala predstavni-ke u 20 pregovaračkih grupa, jer je Vlada Srbije prepoznala komoru kao relevantnog i pouzdanog partnera u ovom poslu. U procesu pregovora o pristupanju, organizovan je i stručni tim PKS koji broji oko sto učesnika, među kojima su eksperti iz udruženja i odbora, kao i predstavnici privrede.

Ceo komorski sistem je veoma dobro funkcionisao u vanrednoj situaciji, a privreda je pokazala veliku solidarnost

25. jun 2014.


Grčke kompanije žele da ulažu u Srbiji

Neophodno sprovođenje celovitih reformi, jer su one osnova ekonomskog napretka i donose kredibilitet, istaknuto na sastanku predsednika PKS Željka Sertića i generalnog sekretara u Ministarstvu spoljnih poslova Grčke Panagijotisa Mihalosa

25. jun 2014.

Grčke kompanije, koje postepeno izlaze iz krize, za-interesovane su da nastave da investiraju u srpskoj privredi, ali i da svojim iskustvom podrže reforme u Srbiji, poručio je generalni sekretar za ekonomske poslove u Ministarstvu spoljnih poslova Grčke Pa-nagijotis Mihalos na sastanku sa predsednikom PKS Željkom Sertićem.

Mihalos je naglasio da dosledno sprovođenje re-formi u Srbiji, koja je izuzetno važan partner, ima uticaja na čitav region. Uloga komora je da naprave pritisak na vlade da usvoje reformske zakone. Sta-bilnost i kredibilnost ključni su oslonci razvoja, a uspeh reformi, kao osnove za napredak, zavisi od njihove celovitosti i obuhvatnosti. Grčka je izlazak iz krize zasnovala na poreskim reformama, kao i na strukturnim, koje su teže, ali i značajnije, jer donose kredibilitet.

Predsednik PKS Željko Sertić ukazao je da se uskoro očekuje donošenje seta zakona ključnih za rešavanje statusa preduzeća u restrukturisanju. Za određene kompanije moramo pronaći stra-teške partnere, pojedine će biti privatizovane, ali problem predstavljaju i veliki dugovi kompanija u restrukturisanju.

U razgovoru je ukazano na značaj Grčko - srpskog poslovnog saveta, koji koordinira nastup krupnijeg grčkog kapitala u Srbiji, saradnju poslovnih krugova dve zemlje i unapređenje ukupne ekonomske sarad-nje uz podršku vlada. Grčka je tradicionalno važan privredni partner Srbije. Privrednu saradnju Srbije i Grčke, posebno robnu razmenu kao najznačajniji vid prometa, karakteriše stabilnost, raznovrsnost i stalan rast od 2000. do 2009. godine, kada dolazi do globalne krize. Poslovne veze Srbije i Grčke ostvaru-ju se i kroz više oblike saradnje – investicije, čiji se intenzitet drastično smanjuje proteklih nekoliko go-dina. Grčka je jedan od vodećih investitora u Srbiji, odnosno treći investitor na listi vodećih investitora u Srbiji u periodu 2005-2013. godine, sa 939,729 milijardi evra, prema podacima NBS. Gotovo po-lovina te sume su grinfild investicije. Prema poda-cima grčke strane, kroz ova ulaganja obezbeđeno je oko 25.000 novih radnih mesta.

Sastanku su prisustvovali i Sofia Camiha, šef Kance-larije za ekonomske i trgovinske poslove Ambasade Grčke u Beogradu i Jorgos Hacipetros, prvi sekretar za ekonomska i trgovinska pitanja Ambasade Grčke u Beogradu.


PKS predstavila projekat Srebrnog jezera

Sporazumno finansijsko restrukturisanje 26. jun 2014.

Projekat vredan 34 miliona evra, rešiće probleme infrastrukture Velikog Gradišta, regulisati vodovod, kanalizaciju, prečišćavanje voda i obezbediti eko-lošku zaštitu Srebrnog jezera, čineći ga značajnim turističkim rezervatom. Privredna komora Srbije predstavila je taj projekat na Trećem forumu Dunav-ske strategije Evropske unije u Beču 26. i 27. juna. Koordinator PKS za Dunavsku strategiju Zoran No-vaković naglašava da je PKS intenzivno uključena u izradu ovog projekta u svim fazama, od inicijative, razrade, izrade, do impelmentacije. „Komora je i naj-bolje mesto da se koordiniraju aktivnosti privatnog i javnog sektora na implementaciji ovog projekta“, kaže Novaković i ističe kvalitetnu saradnju sa Insti-tutom za vodoprivredu „Jaroslav Černi“.

Institut, vodeća naučnoistraživačka organizacija u

oblasti voda u Srbiji, sprema nekoliko projekata, po-sebno značajnih u kontekstu dramatičnih majskih poplava. „Projekat Srebrnog jezera primer je kako u oblasti vovoprivrede treba raditi“, rekao je u Beču ko-ordinator za Dunavsku strategiju Zoran Novaković.

Šefica srpskog pregovaračkog tima za pristupanje EU Tanja Miščević posetila je štand PKS, na kome je prikazan projekat Srebrnog jezera i izrazila zado-voljstvo anagažovanjem Komore na realizaciji Du-navske strategije.

Na Trećem godišnjem forumu Dunavske strategije u Beču održano je više od 50 panela, učestvovalo je oko 1200 delegata, među kojima su bili gradona-čelnici i najviši zvaničnici podunavskih zemalja, a delegaciju Srbije predvodio je ministar spoljnih po-slova Ivica Dačić.

Sremska privredna komora, u saradnji sa naci-onalnom asocijacijom privrednika, pružaće po-dršku i pomoć privrednicima u postupku spora-zumnog finansijskog restrukturisanja, istakli su

Đorđe Božić, predsednik Sremske privredne ko-more i Miloš Ćujić, sekretar Udruženja industrije Sremske privredne komore, koji su završili obuku za posrednike u organizaciji PKS.

U Beču na Trećem godišnjem forumu Dunavske strategije EU predstavljen projekat ekološke zaštite, vredan 34 miliona evra

Privrednici Srema zainteresovani za prevazilaženje finansijskih problema uz posredovanje Privredne komore Srbije

26. jun 2014.

26. jun 2014.


Govoreći na skupu koji su organizovali Privred-na komora Srbije, Regionalna privredna komora Leskovac i organizacija Partneri Srbija, 25. juna u Sremskoj Mitrovici, Luka Andrić, konsultant na projektu „Podrška primeni Zakona o sporazu-mnom finansijskom restrukturisanju privrednih društava”, koji finansira EBRD, istakao je da ovaj postupak, poznat u zemljama sa visokim udelom nenaplativih kredita, omogućava da se neki pred-meti reše bez učešća suda. Postupak je zasnovan na INSOL principima, koji su u našem zakonu definisani kao načela postupka sporazumnog fi-nansijskog restrukturisanja.

Nermina Ljubović, direktor Centra za usluge i posredovanje Privredne komore Srbije govorila je o postupku institucionalnog posredovanja i nje-govim prednostima, a Aleksandra Mirosavljević, direktor rizika Vojvođanske banke i posrednica Privredne komore Srbije, o dosadašnjim iskustvi-ma u rešavanju problematičnih plasmana i mo-gućnostima koje pruža restrukturisanje.

Projekat „Podrška primeni Zakona o sporazu-mnom finansijskom restrukturisanju privrednih društava”, predstavila je Ana Toskić iz organiza-cije Partneri Srbija.

Zakon o privatizaciji početkom avgusta

Nacrt zakona o privatizaciji predviđa prodaju kapitala, imovine, strateško partnerstvo i prenos kapitala bez naknade. Ovi modeli realizovaće se metodama javnog prikupljanja ponuda sa javnim nadmetanjem, neposrednom pogodbom i javnim prikupljanjem ponuda, a realizovaće se merama finansijske konsolidacije, otpisom duga, pretva-ranjem duga u trajni ulog ili konverzijom. Mini-star privrede Dušan Vujović rekao je u Privrednoj komori Srbije, tokom izuzetno posećene javne rasprave o nacrtima zakona o privatizaciji i ste-čaju, da će Zakon o privatizaciji biti fleksibilniji i efikasniji u pogledu modela, metoda i mera pri-vatizacije i da bi trebalo da otkloni sve probleme iz prethodnog perioda. Ovaj normativni akt biće usvojen početkom avgusta, a posle njegovog stu-panja na snagu uputiće se poziv svim zaintereso-vanim investitorima da ponude svoj program, na koji će saglasnost davati Agencija za privatizaciju i Ministarstvo privrede. „Investitori će imati rok od 30 dana da daju svoje predloge i programe za

privatizaciju, a Vlada Srbije će potom u narednih 30 do 45 dana dati predlog modela i metode pri-vatizacije“, rekao je ministar Vujović.

Nacrtom zakona o privatizaciji predviđeno je da se privatizacija društvenog kapitala okonča do kraja 2016. godine, a Ministarstvo privrede oče-kuje pozitivne efekte primene ovog zakonskog akta početkom naredne godine. Direktna šteta od toga što se 584 preduzeća ne nalazi na tržištu, već su pod okriljem Agencije za privatizaciju, iznosi oko 800 miliona dolara godišnje. „Direktnu štetu predstavljaju i plate za 100.000 ljudi koji ne rade po tržišnim principima, propuštena proizvodnja, propušteni porezi i doprinosi, a indirektnu šte-tu predstavlja negativan uticaj neprivatizovanih preduzeća na finansijsku disciplinu“, podvukao je Dušan Vujović. Prema njegovim rečima Nacrtom zakona o privatizaciji predviđeno je da se priva-tizacija 161 preduzeća koja se nalaze u restuk-turisanju završi prodajom ili stečajem najkasnije

Po usvajanju Zakona o privatizaciji 584 preduzeća dobiće rok od 30 do 45 dana da naprave program za oporavak, rekao je u PKS ministar privrede Dušan Vujović tokom javne rasprave o nacrtima zakona o privatizaciji i stečaju, na kojoj je učestvovao i Željko Sertić, predsednik PKS

26. jun 2014.


Stručni skup na Jahorini o vodovodnim sistemima

Na međunarodnoj konferenciji o vodovodnim i kanalizacionim sistemima na Jahorini bilo je reči o poplavama koje su zadesile Srbiju i Republiku Srpsku

26. jun 2014.

do kraja marta ili početkom aprila 2015.godine. Svaki program koji bude imao elemente za us-pešno poslovanje biće predmet pažnje Agencije za privatizaciju i Ministarstva privrede, a zatim će se tražiti najpogodniji model, metod i mere za privatizaciju. One kompanije koje ne ponude pro-grame, biće suočene sa stečajem i u tom procesu će se preko socijalnog programa brinuti o svojim radnicima. Budući Zakon o privatizaciji imaće tretman lex specialisa u odnosu na iste propise u slučajevima kada pojedina rešenje o istim pitanji-ma nisu u skladu.

Ciljevi Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o stečaju su povećana transparentnost, sprečavanje zloupotreba, povećanje prava pove-rilaca i smanjenje troškova stečajnog postupka. Od ukupnog broja privrednih društava trenutno je u Srbiji 22,8 odsto u blokadi računa, odnosno imaju ispoljene probleme sa likvidnosšću. Visina iznosa pravnih lica u blokadi je oko dve milijar-de dolara, a banke su blokirale više od polovine

ovog iznosa. Prošle godine je bez unapred pri-premljenog plana reorganizacije otvoreno samo 147 stečajnih postupaka. Izmenama i dopunama postojećeg Zakona o stečaju uvodi se obaveza objavljivanja tromesečnih izveštaja o toku ste-čajnog postupka, povezana lica ne mogu da budu članovi odbora poverilaca, a ograničava se i nivo predujma za mikro privredna društva, kako bi se olakšalo otvaranje stečajnog postupka i sprečilo nerealno određivanje visine predujma. Onemo-gućava se direktan izbor stečajnog upravnika od strane sudija i uvodi obaveza odboru poverilaca da predloži stečajnog upravnika.

U tročasovnoj konstruktivnoj i sadržajnoj javnoj raspravi u Privrednoj komori Srbije, tokom koje su govorili menadžeri, stečajni upravnici, ban-kari, pravnici i predstavnici sindikata, uz načel-nu podršku predloženim tekstovima, čuo se i niz konkretnih predloga koji bi trebalo da poboljšaju predložena zakonska rešenja.

Udruženje „Vodovodi Republike Srpske“, Udruže-nje za tehnologiju vode i sanitarno inženjerstvo iz Beograda i Udruženje vodovoda i kanalizacija Srbi-je, organizatori su 14. Međunarodne konferencije o vodama „Vodovodni i kanalizacioni sistemi“, koja je otvorena na Jahorini. Predsednik Upravnog odbo-ra Udruženja „Vodovodi Republike Srpske“ Branka Trninić rekla je da se ova konferencija u kontinuite-tu, jedina u regionu bavi problematikom vodovod-nih i kanalizacionih sistema. Ona je navela, da će se u okviru vodovodnih sistema posebno razmatrati problemi kvaliteta vode, odnosno kvalitet vode za piće u svetu i kod nas, iskustva i praksa u primeni savremenih tehnologija prečišćavanja vode za piće, kao i osnovne aktivnosti u vezi sa uštedama u pre-duzećima vodovoda i kanalizacije. Posebne teme su

o iskustvima oko smanjenja gubitaka vode, unapre-đenja energetske efikasnosti i savremenog održava-nja vodovodnih i kanalizacionih objekata. Na skupu je bilo reči i o poplavama koje su zadesile Srbiju i Republiku Srpsku. Naredno veliko savetovanje, koje će biti održano u novembru u Beogradu na Fo-rumu o vodama, biće posvećeno upravo prevenciji i zaštiti od katastrofalnih poplava.

U okviru pratećeg programa ovog stručnog skupa, u hotelu „Bistrica“ organizovana je i prigodna izložba proizvođača opreme i pribora iz oblasti vodovodnih i kanalizacionih sistema za merenje protoka i gu-bitaka vode, kontrolu kvaliteta vode, dezinfekciju vode, racionalnu potrošnju, kao i savremena opre-ma za prečišćavanje otpadnih voda.


Izuzetna solidarnost dijaspore

Srpske organizacije i pojedinci iz rasejanja masov-no su se odazvali pozivu matice za prikupljanje pomoći namenjenoj obnovi ugroženih područja, koja su zahvaćena velikim majskim poplavnim talasaom. Iz Evrope, Rusije, Kine, Amerike, Au-stralije, Kanade i svih krajeva sveta gde ima naših građana, stizao je i stiže novac, kao i hrana, odeća, obuća, lekovi i oprema. Članovi Poslovnog saveta su se među prvima odazvali pozivu Vlade Srbije i Privredne komore Srbije kako bi organizovano pomogli onima kojima je pomoć najpotrebnija. Savetnik predsednika PKS Milivoje Miletić za-hvalio se predstavnicima dijaspore na svemu što su učinili i na svim aktivnostima koje planiraju da urade u narednom periodu. Na osmoj sednici Poslovnog saveta za dijasporu u proširenom sa-stavu, čuli su se podaci da je do sada preko PayPal naloga prikupljeno skoro 700.000 evra pomoći za nastradale građane i privredu, a prema najnovi-jim podacima Ministarstva finansija ukupno je donirano više od 27 miliona evra. Milivoje Miletić govorio je o brojnim i konkretnim aktivnostima Kriznog štaba Privredne komore Srbije, a poseb-no je podvukao da je poziv za pomoć upućen i na 150 adresa u Evropi i svetu, odnosno svim me-đunarodnim asocijacijama u kojima je PKS član,

kao i svim privrednim komorama drugih zemalja sa kojima sarađuje.

Na Poslovnom savetu za dijasporu istaknuta je i činjenica da Srbija menja svoj privredni ambijent i da je to poruka svim investitorima iz inostranstva i dijaspori. Reformski potezi i donošenje novih za-kona, posebno o privatizaciji i stečaju, promeniće uslove za ulaganje kapitala i omogućiće bolji pro-ces privatizacije na novim osnovama. Privredna komora Srbije pripremila je veliku bazu investi-cionih projekata i lokacija u Srbiji, kako bi se in-tenzivirao proces privlačenja investitora. Projekti su različiti po svojoj prirodi i vrednosti ulaganja i pokrivaju oblasti od turizma do novih tehnologija, rekla je Aleksandra Stanarević, savetnik predsed-nika PKS za međunarodne odnose. Ona je tokom jeseni najavila i velike investicione konferencije u Rimu i Londonu, a naglasila je i značaj poslovnih saveta čije se osnivanje planira u Turskoj, Iraku i Kazahstanu, pored već osnovanog saveta u Ujedi-njenim arapskim Emiratima.

Aleksandra Stanarević je ukazala da će šest pred-stavništava PKS u inostranstvu pružiti svaku po-trebnu logističku podršku dijaspori, kako bi nji-hove poslovne inicijative bile sistematizovane i

U katastrofalnim poplavama koje su zadesile Srbiju, dijaspora se među prvima angažovala da pomogne ugroženim područjima, građanima i privredi, istaknuto je na sednici Poslovnog saveta za dijasporu

27. jun 2014.


Prednosti sporazumnog finansijskog restrukturisanja

Sporazumno finansijsko restrukturisanje može pomoći dužnicima da opstanu, a poveriocima da naplate svoja potraživanja

27. jun 2014.

Privredna komora Srbije, u saradnji sa Regional-nom privrednom komorom Kraljevo i organizaci-jom Partneri Srbija, u okviru projekta „Podrška primeni Zakona o sporazumnom finansijskom restrukturisanju privrednih društava”, održala je 26. juna u Kraljevu, skup na kome su privredni-cima pružene detaljnije informacije o ovom po-stupku. Na skupu su, pored privrednika i pred-stavnika Poreske uprave i medija, učestvovali Branko Lazović, gradonačelnik Čačka i Vojislav Ilić, predsednik Saveta za privredu Čačaka.

Zvonko Tufegdžić, generalni sekretar Regionalne privredne komore Kraljevo istakao je da je ova komora prepoznala mogućnosti koje pruža postu-pak sporazumnog finansijskog restrukturisanja, i da je zbog toga, u saradnji sa nacionalnom aso-cijacijom privrednika, obučila svoje zaposlene, kako bi bila spremna da pruža podršku i pomoć privrednicima koji se odluče za ovaj postupak.

Govoreći o međunarodnim iskustvima, regulator-nom okviru i Zakonu o sporazumnom finansij-skom restrukturiranju privrednih društava, Mi-lan Stefanović, konsultant na projektu istakao je da ovaj postupak, poznat u zemljama sa visokim

udelom nenaplativih kredita, i da je je zasnovan na INSOL principima, koji su u našem zakonu definisani kao načela postupka sporazumnog fi-nansijskog restrukturisanja.

Nermina Ljubović, direktor Centra za usluge i posredovanje Privredne komore Srbije govorila je o postupku institucionalnog posredovanja i nje-govim prednostima, a Božana Jakišić, posrednica Privredne komore Srbije, o dosadašnjim iskustvi-ma u rešavanju problematičnih plasmana i mo-gućnostima koje pruža restrukturisanje.

Projekat „Podrška primeni Zakona o sporazu-mnom finansijskom restrukturisanju privrednih društava”, predstavila je Ana Toskić iz organiza-cije Partneri Srbija.

efikasnije u realizaciji biznis aktivnosti, kroz for-me poslovnih saveta ili nekog drugog oblika orga-nizovanja. Anka Vojvodić, rukovodilac Centra za dijasporu PKS, podsetila je na značaj doznaka iz dijaspore, koje godišnje iznose više od četiri mili-jarde evra, što je izuzetno značajno za makroeko-nomsku stabilnost naše zemlje.

U tročasovnoj raspravi članovi Poslovnog saveta za dijasporu iscrpno su govorili o svojim aktivno-

stima, planovima, problemima sa kojima se su-

sreću, kao i o konkretnim primerima dobre i loše

prakse. Zaključeno je da bi unapređenje poslov-

ne saradnje privrednika iz dijaspore sa Srbijom

trebalo da bude prioritetni zadatak u narednom

periodu, a najavljeni su i susreti u inostranstvu

predstavnika dijaspore sa menadžerima i poslov-

nim ljudima iz naše zemlje, u formi poslovnih sa-

veta ili biznis foruma.


Programski budžet – izazov za lokalne samouprave

Prelazak na programsko budžetiranje je ključ za poboljšanje efikasnosti i konkurentnosti, ali je neophodna dobra priprema

27. jun 2014.

Programski budžeti omogućiće lokalnim samou-pravama predvidivo poslovanje, rekao je predsed-nik PKS Željko Sertić, ukazujući da je predvidivo poslovanje ujedno i jedan od najvećih izazova da se obezbedi veća efikasnost i konkurentnost pri-vrede.

Korisnici javnih sredstava već od naredne godi-ne imaće obavezu da budžete pripremaju pro-gramski, ukazao je predsednik PKS. Pošto je taj zadatak za lokalne samouprave veoma složen, a za njegovu uspešnu realizaciju neophodna dobra priprema, Privredna komora Srbije pokrenula je niz aktivnosti radi blagovremenog osposobljava-nja lokalnih samouprava za predstojeće obaveze, a jedna od njih je i ova konferencija, ukazao je Sertić.

Ministarka državne uprave i lokalne samouprave Kori Udovički ukazala je da je u Srbiji neophodno unaprediti planiranje u upravljanju javnim pro-cesima i navela da vlada realizuje svega 15 odsto onoga što je predviđeno u godišnjem planu.

„To ne znači da je plan bio ambiciozniji, već da se uradilo dosta toga što nikada nije ni ušlo u plan. Ne planiramo i ne koordiniramo ono što radimo“, rekla je Udovički.

Ministarka je dodala da se često baca krivica na to što je prethodnih godina postojalo dosta koali-cionih vlada. Ona je dodala da takva praksa mora da se menja, ali da ni ovoj vladi neće biti lako da ostvari veće napretke u tom procesu bez obzira što je većinska, jer u praksi to nije tako jednostavno.

Udovički je rekla da će programsko budžetiranje na nivou jedinica lokalne samouprave zaživeti od naredne godine i da će ono uneti novinu da se lo-kalne samouprave više ne bave samo time da li su

prekršile ili ne određene propise, već i da se rea-lizuju i neke druge stvari koje su veoma korisne za razvoj lokalne samouprave.

Programsko budžetiranje znači da čelnici lo-kalnih samouprava više neće moći da planiraju budžet po stavkama kao što su plate i materijalni troškovi, već će morati da planiraju i neke druge aktivnosti, poput unapređenja sistema zaštite od poplava, za šta će morati da preciziraju po stavka-ma koliko će sredstava biti neophodno. „Da biste znali za šta planirate sredstva u budžetu, pre toga morate da imate strateške planove”, zaključila je ministarka i dodala da mnoge lokalne samoupra-ve već imaju te planove, ali ih ne realizuju.

Aleksandar Vlahović, predsednik Saveza ekono-mista Srbije naveo je da je primer uspešnih re-formi lokalne samouprave i javnih finansija Polj-ska, gde je posebna pažnja bila posvećena razvoju sistema obrazovanja. Budući da je programiranje budžeta obaveza već od naredne godine, održava-nje ovakvih seminara je važna inicijativa, ukazao je Vlahović.

Prelazak na programsko budžetiranje predstavlja korak od ključnog značaja za poboljšanje efika-snosti i delotvornosti javne potrošnje. Njime će biti uspostavljen novi način planiranja i raspode-le budžetskih sredstava, odnosno uvedena jasna veza između programa koji se sprovode, ciljeva tih programa, kao i očekivanih rezultata s jedne strane, i sredstava potrebnih za njihovu realizaci-ju s druge strane. Programsko budžetiranje omo-gućiće merenje troškova ponuđenih rešenja, i za svako od izabranih rešenja uspostaviće jasnu po-delu zadataka, a samim tim i sistem odgovornosti za realizaciju planiranih aktivnosti.

Programsko budžetiranje omogućiće razvijanje


Počelo takmičenje za Najbolju tehnološku inovaciju

kapaciteta lokalnih samouprava da odgovorno i racionalno gazduju imovinom i time kreiraju prostor za stvaranje dodatnih prihoda, kojima će se finansirati utvrđeni prioriteti. Na ovaj način, lokalne samouprave će imati i veću slobodu u privlačenju direktnih investicija, koje su ključ za otvaranje novih radnih mesta i rešavanje proble-ma nezaposlenosti.

Predstojeće reforme moraju da budu usmerene na poštovanje principa po kome prvenstvo u vr-šenju nadležnosti moraju da imaju organi koji su najbliži građanima. Lokalne samouprave dobijaju sve više nadležnosti, a potrebna je i finansijska samostalnost, kaže Rade Obradović iz Instituta za javne finansije u Beogradu.

Govoreći o pripremama za reviziju Državne revi-zorske institucije, Jasmina Macura, UHY Revizi-

ja doo kaže da unapređenje efikasnosti lokalnih samouprava podrazumeva i efikasno upravljanje svim procesima i uspostavljanje funkcionalnih si-stema interne kontrole i interne revizije. Program-ski budžet čini javne finansije transparentnijim i omogućava jasnije sagledavanje svih prednosti i eventalnih nedostataka, ukoliko postoje.

O refleksiji kvalitetnih programskih budžeta na funkcionisanje javnih komunalnih preduzeća govo-rila je Tatjana Ercegović Petrić, sekretar Udruženja za komunalne delatnosti Privredne komore Srbije, dok je pripremu za izradu programskog budžeta predstavila profesor dr Vera Leko iz UHY Revizije.

Skup, na kojem su učestvovali predstavnici opšti-na, lokalnih samouprava, gradonačelnici, organi-zovala je Privredna komora Srbije.

Radionicom „Razumevanje inovacije: inovator vs. kupac“ koja je 30. juna održana u Privrednoj komori Srbije (PKS) zvanično je počelo deseto, jubilarno takmičenje za Najbolju tehnološku ino-vaciju (NTI2014) koje se organizuje sa ciljem pro-mocije preduzetničke klime i podrške preduzet-nicima da ideje i izume pretoče u tržišno vredne projekte.

Za nešto više od dva meseca, na konkurs za NTI2014 prijavio se 141 tim - 127 iz Srbije i 14 iz Republike Srpske. Specifičnost ovogodišnjeg takmičenja je ve-liki broj inovacija iz oblasti poljoprivrede - 19 odsto ukupnog broja prijavljenih inovacija.

Istraživanja i inovacije su pokretač privrednog razvoja i osnov konkurentnosti svake privrede, posebno zemalja u tranziciji kakva je Srbija. PKS

kao jedan od organizatora takmičenja, snažno po-država razvoj inovativnog društva - od tehnološ-ke procene primenljivosti inovacija u privredi do sprovođenja u praksi. PKS organizuje promocije inovacija i svih finalista takmičenja, kako bi se predstavili poslovnoj zajednici, kao i mnogobrojne izložbe i sajmove u zemlji i inostranstvu. Takmiče-nje za NTI je značajna motivacija za mlade ljude da unaprede znanje i veštine i podstaknu unapređe-nje konkurentnosti srpske privrede, rekla je Dani-ca Mićanović, sekretar Odbora PKS za tehnološke inovacije pozdravljajući učesnike radionice.

Trening „Razumevanje inovacije: inovator vs. kupac“ ima za cilj da obuči inovatora kako da se najbolje predstavi kupcu koji treba da ima „sluh“ da kupi inovaciju.

Na konkurs za NTI 2014 prijavio se 141 tim – 127 iz Srbije i 14 iz Republike Srpske. Veliki broj inovacija iz oblasti poljoprivrede – 19 odsto od ukupno prijavljenih

30. jun 2014.


Predstavljena aplikacija za elektronsku licitaciju

Kompanija „E – Smart sistems“ razvila je jedinstveno softversko rešenje za obavljanje elektronske licitacije u postupku javnih nabavki

30. jun 2014.

Predavač Vesna Rašković Depalov, profesorka na Tehnološkom fakultetu u Novom Sadu podsetila je da je za 10 godina koliko traje takmičenje za NTI osnovano više od 70 preduzeća, formirana baza od 6.500 inovatora, a obučeno više od 4.000 dok je napisano 756 biznis planova. Održano je 366 treninga, 70 miliona dinara je uloženo u ino-vacione timove dok je bezmalo 800.000 gledalaca pratilo finale na Radio televiziji Srbije (RTS).

U prošlogodišnjem finalu NTI 2013 bilo je šest ti-mova. Tim Atendra ponudio inovativan način pred-stavljanja informacija o događajima korišćenjem aplikacije za pametne telefone, što, između ostalog omogućava praćenje događaja u realnom vremenu. Tim Braincasa predstavio je inovaciju iz informaci-onih tehnologija koja se koristi u sferi „treniranja

mozga“, kod sportista, posle povreda ili šloga.

Tim Epoha je prikazao kombinovanu poljopri-vrednu mašinu, a tim Led metodu primene suvog leda pri siliranju stočne hrane, tim Stop virus predstavio je uređaj Ekorobot za uništavanje vi-rusa i bakterija u klima sistemima, dok je tim Ul-trasonic predstavio metodu za dezinfekciju vode za piće bez upotrebe oksidacionih jedinjenja.

Takmičenje za NTI organizuje Ministarstvo pro-svete, nauke i tehnološkog razvoja u saradnji sa Fakultetom tehničkih nauka iz Novog Sada, PKS, Zavodom za zaštitu intelektualne svojine, Radio te-levizijom Srbije i Radio televizije Vojvodine. Akcija je pokrenuta 2005, a dve godine kasnije takmičenju su se pridružili inovatori iz Republike Srpske.

„Elektronska licitacija“ dostupna je kao servis ili kao sajt rešenje, a obuhvata kompletan proces pripreme i organizacije, aplikaciju za učesnike i audit mehanizam. Ovo softversko rešenje razvila je kompanija „E – Smart sistems“ kako bi olakšala proces nadmetanja ponuđača i omogućila naru-čiocu da na najjednostavniji i najjeftiniji način dođe do ponude sa najnižom cenom, istaknuto

je na prezentaciji, organizovanoj u saradnji sa Udruženjem za informatičku delatnost PKS.

„Uslov da se učestvuje u elektronskoj licitaciji je kvalifikovani elektronski sertifikat“, rekla je Jele-na Jovanović, sekretar Udruženja za inforamtič-ku delatnost PKS i naglasila da je predstavljeno rešenje u saglasnosti sa Zakonom o javnim nabav-


Forum Srbija Nemačka

kama i Zakonom o elektronskom dokumentu.

„Elektronska licitacija“ omogućava nadmetanje među ponuđačima u postupku javne nabavke kroz davanje povoljnijih ponuda elektronskim putem, a naručiocu olakšava rangiranje ponuda pomoću metoda za automatsko ocenjivanje. „Glavna pred-nost ovog rešenja je skraćivanje procesa i smanje-nje administracije, a uz to softver „Elektronske li-citacije“ jednostavan je za korišćenje i u skladu sa zakonskom regulativnom“, ističe Kristina Korać, projekt menadžer u „E–Smart systems“.

Kristina Korać naglašava da je u pitanju prva apli-kacija namenjena privredi, s obzirom da je jedina do sada postojeća aplikacija za elektronsku lici-taciju namenjena fizičkim licima i nije dovoljno sigurna.

Bezbednost podataka kod „Elektronske licitacije“

obezbeđuje se korišćenjem digitalnog potpisa, koji je neophodan kod svake transakcije. „Orga-nizator licitacije, odnosno naručilac, svi ponuđa-či, kao i auditori elektronski potpisuju svaki do-kument, a ovlašćeno lice iz „E – Smart systems“ svojim elektronskim potpisom označava kraj lici-tacije“, kaže Srđan Stošić, menadžer razvoja u „E – Smart systems“.

Učesnici interaktivne radionice u PKS imali su prilike i da praktično isprobaju poslovne aktivno-sti u procesu elektronske licitacije, među kojima su priprema konfiguracije, registracija i najava, automatsko otvaranje licitacije, prijem i obrada ponuda u toku licitacije, kontrola poslovnih pra-vila vezanih za vrednost parametara, kao i za di-namiku promena parametara, održavanje tabele, zatvaranje licitacije, automatsku obradu rezulta-ta i obaveštavanja učesnika o statusu licitacije.

Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić ocenio je veoma uspešnom posetu Nemačkoj, istakavši da je bilo najvažnije da se nemačkim partnerima i potencijalnim investitorima predstavi program reformi u Srbiji. „U razgovorima sa svima video sam da planiraju da prošire biznis u Srbiji oni koji već rade u našoj zemlji, a oni koji ne rade mislim da postoji veliki interes da dođu u Srbiju“, ista-kao je Vučić u izjavi novinarima. Vučić je kazao da se u narednom periodu, uz pomoć Foruma Sr-bija-Nemačka, planira organizovanje posete svih 18 nemačkih pokrajina, kako bi se potencijalnim investitorima prikazalo da Srbija ima bolje pod-sticajne pakete od zemalja u okruženju.

Istakavši da je Srbija dobro mesto za investiranje, premijer je podsetio da je prošlogodišnja razmena

sa Nemačkom iznosila tri milijarde evra, što je za 14 odsto više nego 2012. Najviše je povećan izvoz proizvoda nemačkih kompanija iz Srbije, naveo je Vučić koji je u jednodnevnoj poseti Nemačkoj predvodio delegaciju Srbije u čijem su sastavu bili potpredsednica vlade Kori Udovički, ministar privrede Dušan Vujović i Željko Sertić predsednik PKS i član Saveta Foruma Srbija Nemačka.

Srbija je pokušala da obezbedi najbolje moguće uslove za investitore, ali ima još mnogo toga što treba popraviti, kako bi nemačkim kompanijama bili obezbeđeni najbolji uslovi za ulaganje - kako bi se osećale kao kod kuće, naglasio je Vučić.

Premijer Vučić je u Berlinu, zajedno sa šefom nemačke diplomatije Frank Valterom Štajnmaje-

Delegacija Srbije, predvođena premijerom Aleksandrom Vučićem u čijem su sastavu potpredsednica vlade Kori Udovički, ministar privrede Dušan Vujović i Željko Sertić, predsednik PKS i član Saveta Foruma Srbija Nemačka, razgovarala je u Berlinu sa nemačkim investitorima

30. jun 2014.


rom, otvorio panel diskusiju „Novi početak prema Briselu - Srbija na putu ka Evropskoj uniji“, koji su organizovali Forum Srbija Nemačka i nemački Savet za spoljnu politiku.

Ocenivši srpsko-nemačke odnose kao nikad bolje, premijer je izrazio spremnost da „uvek prihvatimo različite vrste zamerki od većeg partnera i da saslu-šamo, ispravimo što je kod nas pogrešno“, ali i ista-kao da istovremeno posebno cenimo što je Nemač-ka spremna uvek da sasluša Srbiju i vidi šta joj je među političkim i ekonomskim interesima prioritet.

Željko Sertić, predsednik PKS ukazao je da Srbija ima više nego ikada potencijal za razvoj i da je po-kazala da je dostojna da bude u relativno kratkom roku članica EU, barem po standardima koje tre-ba da usvoji i po nameri političkih lidera da ih im-plementiraju u kompletno zakonodavstvo zemlje. Odnosi Srbije i Nemačke, prema rečima predsed-nika PKS, znatno su bolji nego pre nekoliko godi-na, a mogućnosti za proširenje saradnje značajno veće pogotovo za potencijal nemačke privrede.

Sertić je preneo da se na sastancima, koje je srp-ska delegacija imala u Berlinu, mogao čuti da su privrednici zadovoljni i da kažu da nikad do sada nisu čuli jednog srpskog premijera koji je toliko operativan i konkretan u svojim zahtevima da se reše stvari u veoma brzom i kratkom roku. Podse-tio je da je premijer Vučić imao, u junu sastanak sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, na kojem je mogao čuti konkretne stvari, i da su pri-vrednici sada konstatovali da je uradio sve što je tada bilo dogovoreno.

„To je za njih jedna potpuno nova paradigma Srbi-je i politike prema biznisu, ali i kompletnog pona-šanja u Srbiji. Ono što se može videti iz analitike vezano za izvoz robe iz Srbije ka Nemačkoj upra-vo jeste to da najveći deo robe proizvode nemačke firme u Srbiji, da su zadovoljne sa uslovima rada, da imaju stručnu radnu snagu, sve što je potrebno da mogu da sprovedu svoju proizvodnju“, rekao je Sertić u izjavi Tanjugu.

Predsednik PKS je istakao da je na sastancima u Berlinu mogao čuti komentare nemačkih privred-nika koji posluju u Srbiji, od kojih je najveći broj hvalio uslove poslovanja. Ukazao je i na istraživa-nje sprovedeno u Srbiji, prema kojem je 92 odsto nemačkih privrednika reklo da bi ponovo pokre-nulo svoje poslovanje u našoj zemlji.

Nemačka i Srbija imaju dugotrajne ekonomske odnose, koji sežu daleko u prošlost, ali je sada drugačija atmosfera da može na širem polju da se radi uz uključenje daleko većeg broja kompani-

ja i zato smo imali načelno razgovore kako ideju poslovanja u Srbiji da proširimo na druge nivoe, kazao je Sertić.

Potpredsednica vlade i ministarka državne upra-ve i lokalne samouprave Srbije Kori Udovički istakla je da su pred našom zemljom sveobuhvat-ne reforme javne uprave i fiskalna konsolidacija sa bolnim merama. Kako je rekla, Srbija se nalazi na prekretnici i vlada je svesna da nema više go-dina za odlaganje reformi.

„Moj stil je da ne treba da vučemo nemačke inve-stitore za ruku, već samo da ih oslobodimo pro-blema za koje nisu kvalifikovani, kao što su so-cijalni program, da li funkcioniše infrastruktura. Naše je da to sredimo“, kazao je Dušan Vujović, ministar privrede i naglasio da postoje politička volja i rešenost da se problemi reše.

Vreme je da Srbija, uz poštenu i rešenu vladu, sredi makrosituaciju, paralelno zakone, i ponudi investitorima da nešto rade, naglasio je Vujović dodajući da je vlada tu da stvori pogodno okruže-nje za ulagače.

Nemačka stručna javnost zainteresovana je za planove Srbije na polju reformi, ocenio je, Marko Čadež, predsednik Foruma Srbija-Nemačka, po-vodom održavanja panel diskusije „Novi početak prema Briselu - Srbija na putu ka EU“.

Čadež je napomenuo da skupom u Berlinu, Forum prvi put predstavlja svoju inicijativu u Nemačkoj, posle osnivanja 10. aprila u Beogradu i tim povo-dom održane svečanosti u glavnom gradu Srbije, na kojoj je počasni gost bio bivši nemački kance-lar Gerhard Šreder.

„Ideja Foruma je da se zajedno sa predstavncima srpske vlade i nemačkih institucija razgovara o tome šta Srbija želi da uradi u narednih nekoli-ko godina u planu sveobuhvatnih reformi. Odziv je bio veoma veliki. Nemačka je zainteresovana, posebno stručna javnost, za ono šta se upravo do-gađa u Srbiji i kakve reforme Srbija želi da spro-vede”, kazao je Čadež Tanjugu. Forum je osnovan kao jedna vrsta udruženja pojedinaca koji se godi-nama bave srpsko-nemačkim odnosima, u politi-ci, privredi, kulturi i obrazovanju. Ljudi okupljeni oko Foruma, kako je objasnio, pitali su se kako mogu dodatno pomoći produbljivanju odnosa dve zemlje i dijalogu dva društva. „Mislimo da zemlje ne mogu biti prijatelji, jer ne postoji prijateljstvo među držvama, već među narodima. Osnovni zadatak foruma je da širi krug prijatelja Srbije u Nemačkoj i u Nemačkoj krug prijatelja Srbije“, kazao je Čadež po završetku skupa u Berlinu.


Keramičari očekuju oporavak

Domaća industrija očekuje da će biti uključena prilikom izgradnje ,,Beograda na vodi’’, istaknuto na sednici Grupacije proizvođača keramičkih pločica i sanitarne keramike PKS

1. jul 2014.

Hemijska industrija Srbije je strateška grana. Ona je izvozno orijentisana, ali čak između 80 i 90 odsto i uvozno zavisna. Prošle godine izvoz je iznosio 2,28, a uvoz blizu 4,1 milijardu dolara, pa je uvoz bio pokriven sa 55,8 odsto izvoza. Prošle godine učešće izvoza ove industrije u ukupnom izvozu Srbije bio je oko 15,6 dok je uvoz uče-stvovao oko 19,9 odsto u ukupnom uvozu Srbije. Među najvećim srpskim izvoznicima su „Tigar-Tajer”, „Hemofarm” i „Petrohemija”. Najveći rast proizvodnje beleži grupa delatnosti koja obuhvata proizvodnju osnovnih hemikalija i đubriva – 63,3 odsto. Istovremeno, najveći pad ima proizvodnja keramičkih i porcelanskih proizvoda - 64,2 odsto. Proizvodnja ostalih keramičkih i porcelanskih proizvoda u ovoj godini ima rast od 22,3 odsto za prva četiri meseca ove godine, rekao je Vekoslav Šošević, sekretar Udruženja za hemijsku, farma-ceutsku i gumarsku industriju i industriju neme-tala Privredne komore Srbije (PKS), na sednici Grupacije proizvođača keramičkih pločica i sani-tarne keramike. On je istakao da se i u ovoj go-dini nastavlja trend pada proizvodnje keramičkih pločica, ali da se za prva četiri meseca ove godine oporavlja proizvodnja sanitarne keramike. Naj-

bolja potvrda je da izvoz keramičkih proizvoda i sanitarne keramike u prva četiri meseca ove godi-ne iznosi 10,11, a uvoz 18 miliona dolara. Izvozilo se uglavnom u okolne zemlje, dok je oko 50 odsto uvoza dolazilo iz Italije i Kine.

Proizvođači i trgovci ovim proizvodima rade na granici isplativosti, deleći sudbinu građevinar-stva. Proizvodnja je skupa, cene stagniraju, a troškovi rastu, kaže predsednik Grupacije Petar Miljković. U ovoj industriju ulaganja su velika, a spor je obrt kapitala i povratak novca. Svi mno-go očekuju od radova na izgradnji ,,Beograda na vodi’’, u koji će biti uključena i domaća industrija. Da bi krenuli putem oporavka, firme koje se bave ovim poslovima, očekuju da svi u zemlji dobiju iste uslove poslovanja.

Na sednici se razgovaralo i o usaglašenosti teh-ničkog zakonodavstva u oblasti proizvodnje ke-ramičkih pločica sa regulativom Evropske unije i istaknuto da je cilj da se pomogne domaćoj pri-vredi oko usaglašavanja na polju propisa do 2018. godine. Nina Vukosavljević iz Ministarstva građe-vine najavila je da u septembru ove godine poči-nju skrining pregovori u Briselu kada je u pitanju ova oblast.


Južni tok važan za energetsku sigurnost EU

Neophodna je koordinacija Rusije i Evrope na projektu gasovoda i svi procesi moraju biti transparentni, rekao u Beču Željko Sertić, predsednik PKS

2. jul 2014.

Energetska stabilnost uslov je ekonomskog razvo-ja regiona, zajednička je poruka Dunavske ener-getske inicijative (DEI), izjavio je u Beču Željko Sertić, predsednik Privredne komore Srbije (PKS) na konferenciji posvećenoj razvoju energetskog tržišta Centralne i Jugoistočne Evrope.

Neophodna je koordinacija Rusije i Evrope na iz-gradnji gasovoda Južni tok i svi procesi moraju biti transparentni. „Južni tok može da se realizuje samo uz saglasnost svih strana. DEI je zajednička inicijativa zemalja kroz koje prolazi taj gasovod, preko koje želimo da pomognemo u rešavanju nesuglasica i da budemo aktivni deo sveukupnog procesa“, rekao je Sertić podsetivši da DEI čine privredne komore Srbije, Bugarske i Mađarske.

Na skupu u Beču istaknuto je da će narednih go-dina rasti potrebe Evrope za ruskim gasom zbog čega je važno da se izgradi Južni tok koji će osigu-rati energetsku bezbednost regiona i Evrope.

Pomoćnik ministra za spoljne poslove i trgovinu Mađarske Peter Sjarto (Szijjarto) rekao je da se pitanje obezbeđenja sigurnosti pominje u skoro svakom dokumentu EU i da je zato važno da lide-ri Unije i Rusije ubrzaju pregovore da bi se Južni tok uskladio sa pravilima EU.

„Gradnja Južnog toka je i evropski interes. Juž-ni tok će dati novu rutu za snabdevanje gasom iz pouzdanog izvora, snabdevaće zemlje na svojoj trasi, ali i Zapadnu Evropu što će doprineti da se obezbedi energetska sigurnost cele Evrope“, re-kao je mađarski zvaničnik. Evropa se suočava s velikim izazovima u energetici jer raste potrošnja gasa, ali nema novih izvora snabdevanja ocenio je Sjarto, navodeći da je EU 2013. sa ruskih izvora uvezla 140 milijardi kubnih metara gasa. Procene pokazuju da će 2025. biti neophodno 168 milijar-di, a 2031. čak 225 milijardi kubika.

Profesor Univerziteta u Londonu Alen Rajli (Alan Riley) rekao je da bi, uprkos razmiricama Rusije i EU, trebalo da se dugoročno dogovore o saradnji kako bi se obezbedila stabilna isporuka i cena gasa.

Međunarodni gasovod Južni tok, projekat vre-dan 16 milijardi evra, pokrenula je ruska državna kompanija Gasprom. Plan je da se ruski gas cevi-ma ispod Crnog mora, a kopnom preko Bugarske, Srbije, Mađarske i Slovenije odvede do potrošača u Srednjoj i Zapadnoj Evropi.

Po završetku konferencije u Beču, potpisana je zajednicka izjava o formiranju Dunavske ener-getske imicijative, a potpisnice su tri privredne komore - Srbije, Bugarske i Mađarske.


Bez JMBG na internetu

Model novog zakona o zaštiti podataka o ličnosti predložio je Poverenik za informacije od javnog zna-čaja i zaštitu podataka o ličnosti, kako bi se rešila do sada neregulisana pitanja u ovoj oblasti. Udruženje informatičke delatnosti Privredne komore Srbije i Društvo za informatiku Srbije organizovali su javnu diskusiju da bi se došlo do što kvalitetnijeg rešenja.

„Predloženim zakonom se sada prvi put regulišu pi-tanja kao što su podaci iz video nadzora, podaci o jedinstvenom matičnom broju građana, pravo da se fotokopiraju i skeniraju lični dokumenti – lična kar-ta i pasoš, kao i postupanje sa podacima za bioiden-tifikaciju“, rekao je Nikola Marković, predsednik Društva za informatiku Srbije, na raspravi u PKS. Marković je naglasio da zakon obuhvata desetak novih fenomena nastalih u vreme vrlo intenzivne primene raznovrsnih informaciono-komunikaci-

onih tehnologija, koje su s jedne strane omogućile velike koristi građanima, a s druge strane, pojavili su se modaliteti ugrožavanja privatnosti. „Ako ovaj zakon bude usvojen, više neće biti dozvoljeno da se jedinstveni matični broj građana (JMBG) pojavi na internetu, niti će internetom smeti da se šalju foto-kopirani i skenirani lični dokumenti zbog opasnosti da se to presretne“, kaže Marković. Strogo je utvr-đen i režim korišćenja podataka iz video nadzora, a biće obavezno upozorenje građanima da se nalaze u području koje snimaju kamere.

Marinko Radić, generalni sekretar u kancelariji Po-verenika, podsetio je da postojeći Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, koji je na snazi od 2009. godine, prate mnoge dileme, jer je tada prvi put ova oblast bila zakonski uređena. „Zbog toga je sačinjen pred-log novog zakona, da se otklone problemi uočeni

Skenirana lična karta i pasoš neće smeti da se šalju elektronskim putem ako bude usvojen zakon koji predlaže Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti

2. jul 2014.


u dosadašnjoj praksi, iako predlaganje zakona nije osnovna nadležnost Poverenika“, rekao je Radić na javnoj diskusiji u PKS. Ustav predviđa da uz posto-jeći zakon, urađen kao krovni, budu doneti i pojedi-načni zakoni, što do sada nije urađeno, a uz strate-giju implementacije zakon nije donet akcioni plan.

Na međunarodnom planu, navodi Radić, kandida-tura Srbije za članstvo u EU nameće obavezu da se domaći zakon uskladi sa evropskim. „Koliko EU pri-daje značaja ovoj oblasti govori i činjenica da je u toku izmena normativnog okvira i podizanje nivoa regulacije sa direktive (za zaštitu podataka o ličnosti

trenutno važi direktiva 95/46 EZ) na nivo uredbe“, ističe Radić.

U javnoj raspravi učestvovali su predstavnici IT sek-tora, direkcije za elektronsku upravu Ministarstva unutrašnjih poslova, fakulteta organizacionih na-uka, nevladinih organizacija i drugih zainteresova-nih. Njihovi predlozi će u kancelariji Poverenika biti formulisani i uključeni u definitivan tekst predloga, koji će biti upućen Vladi. Javnom raspravom u PKS koordinirali su Nikola Marković iz Društva za infor-matiku Srbije i Jelena Jovanović, sekretar Udruže-nja informatičke delatnsoti PKS.

Model poslovnog savetovanja

U RPK Požarevac predstavljen projekat Evropske unije za podršku malim i srednjim preduzećima u Srbiji

3. jul 2014.

Regionalna privredna komora Požarevac u sarad-nji sa Privrednom komorom Srbije i Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD) u Srbiji, orga-nizovala je 1. jula ove godine prezentaciju projek-ta „Podrška razvoju malih i srednjih preduzeća u Srbiji”. Program koji finansira Evropska unija, a sprovodi EBRD Small Business Support u saradnji sa Ministarstvom privrede Republike Srbije, na-menjen je malim i srednjim preduzećima i lokal-nim i regionalnim konsultantskim preduzećima.

Cilj Programa je podrška malim i srednjim predu-zećima u Srbiji da korišćenjem modela poslovnog savetovanja domaćih konsultanata i međunarod-nih savetnika, unaprede svoje poslovanje. Poslov-no savetovanje dostupno je u oblastima kao što su: strateško planiranje, marketing, unapređenje organizacije, unapređenje radnih procesa, infor-maciono komunikacione tehnologije, inženjerska rešenja, upravljanje kvalitetom, efikasnije kori-šćenje izvora finansiranja, finansijsko izveštava-nje, kao i upravljanje životnom sredinom.

EBRD SBS program pruža podršku tokom celoku-pnog procesa, od osmišljavanja do izvođenja projek-

ta, i snosi deo troškova do iznosa od 10.000 evra. Visinu granta opredeljuje veličina i lokacija predu-zeća, kao i vrsta potrebne savetodavne usluge.

Podršku EBRD malim i srednjim preduzećima predstavila je Aleksandra Miladinović, dok je Aleksandar Kovačević, menadžer za mala i sred-nja preduzeća Banke Inteza, govorio o pozitivnim primerima saradnje sa kompanijama na lokalu, partenrskom odnosu banke i klijenta i trenutno raspoloživim izvorima finansiranja za projekte energetske efikasnosti.

Nataša Kecman iz Privredne komore Srbije odr-žala je prezentaciju raspoloživih izvora finansi-ranja MSP u Srbiji, Svjetlana Opačić, koordinator WeBSEFF programa za Srbiju, prezentaciju stu-dije slučaja o saradnji preduzeća i konsultanata u programu, a Saša Petrović govorio je o CQA projektu praćenja performansi u auto kući, kao i o saradnji konultanata i preduzeća u programu.

U okviru prezentacije u RPK Požarevac održani su B2B sastanci sa predstavnicima EBRD SBS tima, PKS i konsultanata.


Privatno obezbeđenje kao deo sistema državne zaštite

Poslovima privatnog obezbeđenja u Srbiji bavi se više od 200 firmi, taj segment bezbednosti može mnogo da doprinese u vanrednim situacijama i treba planski da uđe u sistem zaštite na držav-nom nivou. Izmenama propisa do kraja godine biće precizirano na koji način će privatno obez-beđenje biti uključeno u sistem zaštite, istaknuto je na skupu „Uloga subjekata iz oblasti privatnog obezbeđenja u vanrednim situacijama“ u Privred-noj komori Srbije (PKS).

Kao servis privrede i partner vlade, PKS se zala-že da Srbija, u procesu evrointegracija, što brže i efikasnije usvoji sve standarde, vrednosti i do-stignuća EU u profesionalizaciji delatnosti i una-pređenju kvaliteta usluga privatnog obezbeđenja. Pripravnost na incidentne, sposobnost ranog ot-krivanja, brzina reagovanja, kao i dobra organiza-cija raspoloživih resursa od presudne su važnosti za efikasan odgovor na vanredne situacije, rekao je Zdravko Jelušić, potpredsednik PKS.

Oblast privatnog obezbeđenja definisana je zako-nom koji je usvojen u decembru 2013. ali da su majske poplave u Srbiji pokazale da treba jasno definisati angažman tih firmi, dodao je Jelušić.

Predsednik Odbora Udruženja za privatno obez-beđenje u PKS Đorđe Vučinić naveo je da zakon mora da definiše jasne ciljeve i zadatke svih pri-vrednih subjekata, kako bi na najbolji način više od 200 firmi koje se bave privatnim obezbeđenjem mogle da pomognu u vanrednim situacijama.

„Naravno da nije osnov našeg angažovanja ma-terijalni interes ili sklapanje ugovora sa vladom, kao i benefit od vanrednih situacija, nego da naši kapaciteti u vanrednim situacijama budu ade-kvatno uključeni na terenu“, istakao je Vučinić.

Prema njegovim rečima, uskoro se očekuje poče-tak primene Zakona o privatnom obezbeđenju, sa donošenjem podzakonskih akata, na osnovu ko-jeg će biti sprovedeno licenciranje tih preduzeća, kada će se videti koliko tačno imaju radnika. Pro-cenjuje se da je u toj delatnosti uključeno više od 40.000 ljudi, što je značajan resurs, dodao je Vu-činić. Zamenik načelnika uprave za civilnu zašti-tu MUP - a Živko Babović je kazao bi za najmanje pola godine mogao da bude usvojen i Nacionalni plan za zaštitu i spasavanje.

Državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslo-va Srbije Milorad Todorović rekao je da je PKS dragocen partner MUP-u u sprovođenju raznih ideja javno-privatnog partnerstva, kao i u drugim segmentima. On je ukazao na značaj teme skupa u PKS, s obzirom na nedavne elementarne nepo-gode u zemlji.

Zoran Milićević, sekretar Udruženja PKS za pri-vatno obezbeđenje, govorio je o aktivnostima čla-nica tog udruženja u vreme vanredne situacije, kada je Srbija, u maju mesecu bila pogođena ne-zapamćenim poplavama. PKS je formirala Krizni štab u vreme vanredne situacije i kol centar za po-

Privatno obezbeđenje važan je resurs koji brzo i efikasno može da reaguje u vanrednim situacijama ali treba precizno definisati ulogu i način angažovanja tog segmenta bezbednosti

3. jul 2014.


Promovisana zbirka srpskih standarda

Kapitalno izdanje „Električne instalacije niskog napona“ sadrži 40 standarda u četiri toma na oko 1000 strana

3. jul 2014.

moć ugroženima. Privredni subjekti reagovali su odgovorno, i u skladu sa mogućnostima, ugrože-nim područjima slali pomoć, podsetio je Milićević.

U pauzi okruglog stola predstavile su se i kompa-nije koje su 2003. godine izdvojene iz Elektropri-vrede Srbije (EPS) – Đerdap usluge iz Kladova, Kolubara usluge iz Lazarevca, Kostolac usluge, Održavanje i usluge iz Novog Sada, PROTENT iz Obrenovca i bave se uslugama obezbeđenja. Nad-ležni iz tih firmi istakli su da su efikasno reagovali u vanrednoj situaciji, kao i da imaju definisan plan aktivnosti u narednom periodu ali da su suočeni sa nelojalnom konkurencijom na tržištu koja ne plaća poreze i doprinose za zaposlene. Oni traže povra-tak u EPS, jer bi na taj način obezbedili ravnopra-van status na tržištu i stabilan ekonomski položaj za oko 7.000 radnika koliko trenutno zapošljavaju.

Okrugli sto „Uloga subjekata iz oblasti privatnog obezbeđenja u vanrednim situacijama“ koji je okupio veliki broj pripadnika te branše zajedno su organizovali PKS i Sektor za vanredne situaci-je MUP-a Srbije.

Izdavanjem zbirke standarda „Električne instala-cije niskog napona“ na srpskom, naša zemlja stala je u red veoma malog broja država koje imaju ova-kvu publikaciju na maternjem jeziku, rečeno je na promociji u Privrednoj komori Srbije. Najnoviji evropski standardi iz ove oblasti, koje je razmatrala i usvojila kao srpske Komisija za standarde i srodna dokumenta KS N064, prevedena je na srpski jezik uz podršku Ministarstva rudarstva i energetike.

„Radi se o kapitalnom izdanju, koje sadrži 40 stan-darda na oko 1000 strana teksta“, rekao je Dušan Stokić, sekretar Odbora za životnu sredinu i održivi razvoj PKS. On je istakao da Privredna komora pru-ža značajnu podršku standardima i standardizaciji proizvoda, proizvodnih procesa, sistema, instala-cija. „Proces primene standarda ključan je za kon-kurentnost privrede“, zaključio je Dušan Stokić na promociji koju je organizovao Institut za standardi-zaciju Srbije, uz podršku Nemačke organizacije za tehničku saradnju (GIZ) i Privredne komore Srbije.

Četiri toma ovog izdanja (Osnovni principi, defini-cije i ispitivanja; Zaštita radi ostvarivanja bezbedno-sti; Izbor i postavljanje električne opreme; Zahtevi za specijalne instalacije ili lokacije) nezaobilazni su alat stručnjaka u oblasti elektroinženjerstvae. „Osim što su dragoceni našim stručnjacima, ovi standardi stoje na raspolaganju i korisnicima u ze-mljama regiona“, rekao je Ivan Krstić, direktor In-stituta za standardizaciju Srbije. Stručnjaci instituta za standardizaciju iz Bosne i Hercegovine, Makedo-nije i Crne gore sarađivali su na izradi izdanja i pri-sustvovali njegovoj promociji.

„Ova zbirka standarada dobija na značaju kada bude usvojen pravilnik o tehničkim zahtevima za električne instalacije niskog napona, što se očeku-je do kraja ovog meseca“, rekla je Vesna Stojano-vić iz Ministarstva rudarstva i energetike. Pravilnik je usaglašen sa zahtevima Evropske unije, a pored osnovnog teksta sadrži i dva priloga, od kojih jedan predstavlja upravo listu propisanih standarda.


Potrebna nova industrijalizacija

Za brži izlazak metalskog sektora iz krize, smatra-ju članovi Grupacije proizvođača i remontera žele-zničkih vozila i uređaja, neophodno je upošljavanje te delatnosti i obezbeđivanje prednosti na doma-ćem tržištu u odnosu na strane konkurente. Na sednici Grupacije Udruženja za metalsku i elektro industriju PKS Ljubiša Obradović, sekretar Udru-ženja za metalsku i elektro industriju PKS naglasio je da je ovaj sektor bio koncentrisan oko velikih sistema koji okupljaju ,,grozdove’’ kooperanata. Po njegovim rečima, nepostojanje takvih sistema i kooperanata danas predstavlja ogromnu prepre-ku za revitalizaciju ovog sektora. Najveći problem specifičan za ovaj sektor je potreba za zatvaranjem tehnološkog jaza koji je posledica nemarnog više-godišnjeg odnosa prema proizvodnji i fokusiranja privrednih politika na potrošnju.

Nacionalna asocijacija privrede sa Srpskom akade-mijom nauka radi na stvaranju i implementiranju projekta Nacionalnih tehnoloških platformi Srbi-je. Polazna osnova je da industrijalizacija predstav-lja ekonomski imperativ i da zahteva novu strate-giju razvoja i simultano delovanje celog društva. To znači, rekao je Obradović, da tehnološki razvoj predstavlja ključ industrijalizacije.

Posebno je bilo reči o oporavku Železnica Srbije. Prema podacima Agencije za privredne registre, oporavkom šinskih vozila bavi se sedam predu-zeća sa 1.900 radnika, a proizvodnjom šinskih vozila 13 preduzeća sa 2.200 zaposlenih. U pret-hodnoj deceniji veći deo privrednih subjekata iz ovih oblasti su neuspešno privatizovani tako da se danas nakon poništenih privatizacija nalaze u po-stupku restrukturisanja. Rešenje statusa takvih preduzeća očekuje se u najskorije vreme, što je u njihovom i interesu države.

Rukovodilac Centra za razvoj, restrukturisanje i privatizaciju PKS, Slobodanka Kojić Džinović, govorila je o Nacrtu zakona o privatizaciji i ci-ljevima Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o stečaju, koji su u pripremi. Po njenim rečima, nakon donošenja zakona o privatizaciji 584 preduzeća dobiće rok od 30 do 45 dana da sa-čine program za oporavak. Ona je istakla da Nacrt zakona o privatizaciji predviđa prodaju kapitala, imovine, strateško partnerstvo i prenos kapitala bez naknade. Kada je reč o ciljevima Nacrta zako-na o izmenama i dopunama Zakona o stečaju, on treba da poveća transparentnost, spreči zloupo-trebe, poveća prava poverilaca i smanji troškove stečajnog postupka.

Oporavkom šinskih vozila bavi se sedam preduzeća sa 1.900 radnika, a proizvodnjom 13 preduzeća sa 2.200 zaposlenih

3. jul 2014.


Najpredsednik i najkomora regiona

Tokom posete Sarajevu Željko Sertić, predsednik PKS, razgovarao sa Vjekoslavom Bevandom, predsedavajućim Saveta ministara BiH, Valentinom Inckom visokim predstavnikom za BiH, rukovodstvom Spoljnotrgovinske komore BiH i privrednicima, a na manifestaciji Evropskog udruženja menadžera proglašen je za „Najpredsednika i najkomoru“ regiona

4. jul 2014.

Željko Sertić, predsednik Privredne komore Srbi-je (PKS) razgovarao je u Sarajevu sa Vjekoslavom Bevandom, predsedavajućim Saveta ministara BiH i sa Valentinom Inckom visokim predstav-nikom za BiH o perspektivi bilateralnih odnosa dve zemlje. Razmatrana su pitanja od obostra-nog interesa, istaknuta je neophodnost saradnje u okviru CEFTA, kao i iznalaženje modaliteta za unapređenje privrednog rasta.

Srbija i Bosna i Hercegovina izuzetno su značaj-ni spoljnotrgovinski partneri i ubrzani razvoj dve zemlje moguć je jedino uz intenzivnu saradnju i regionalno povezivanje. Veliki je potencijal za unapređenje kooperacija u sektoru poljoprivred-ne proizvodnje, agrobiznisa, auto komponentisti-ke, kao i zajedničkog nastupa na trećim tržištima, zaključeno je na sastanku predsednika PKS i zva-ničnika Spoljnotrgovinske komore BiH.

Delegacija PKS koju je predvodio predsednik Ser-tić, na poziv Spoljnotrgovinske komore BiH pose-tila je Sarajevo 3. jula 2014. godine. Rukovodstvo dve nacionalne komore razmatralo je više pitanja od zajedničkog interesa. Iskazana je obostrana spremnost da se razmotre mogućnosti za zajednič-ki nastup na trećim tržištima, posebno u sektoru građevinarstva i infrastrukture. Bilo je reči o zajed-ničkom nastupu građevinske operative na velikom projektu izgradnje stambenih kompleksa u Kuvaj-tu, koje je BiH u mogućnosti da dobije, a obim po-sla je procenjen na više od milijardu dolara. Tako veliki posao, kako je ocenjeno na sastanku u Sa-rajevu, bosansko-hercegovačka operativa ne može izvesti samostalno i predloženo je da dve komore sagledaju zajedničke kapacitete i dogovore mogu-će konzorcijume za realizaciju ovakvih projekata.

Rukovodstvo dve komore pokrenulo je i pitanje reforme obrazovanja u obe države, posebno u do-menu zanatstva, ocenjujući da je model Nemačke i Austrije idealan uzor na koji se treba ugledati. Postignuta je puna saglasnost da je neophodno u što kraćem roku reformisati obrazovanje i uvesti sistem dualne edukacije, koji će omogućiti učeni-cima u privredi, mladim zanatlijama i radnicima da u što kraćem roku nađu posao, a kompanijama da dobiju obučene radnike koji bi odmah mogli biti uvedeni u proces proizvodnje. Dve komore su se dogovorile da se ovakvi susreti nastave redov-nom razmenom informacija.

Tokom posete Sarajevu, predsednik PKS je uče-stvovao u radu međunarodne poslovne konferen-cije „Regionalna privredna saradnja i održivi ra-zvoj - Saradnja zemalja Jugoistočne Evrope, kao važan faktor privrednog i opšteg razvoja“ koja je okupila veliki broj eksperata iz regiona. Posebna pažnja na skupu bila je posvećena konkretnim iskustvima najuspešnijih menadžera regiona, koji su iznosili primere na koji način u teškim uslovi-ma ostvaruju izvanredne poslovne rezultate. Ser-tić je izneo svoje viđenje modaliteta daljeg razvoja regionalne saradnje i ulogu Srbije u regionalnom razvoju kao vodeće ekonomije regiona.

Predsednik PKS imao je odvojene susrete sa pred-stavnicima više bosansko-hercegovačkih kompani-ja. U sedištu kompanije „Bosnamed” razgovarao je sa Mehom Mušićem, vlasnikom kompanije gde je obišao i izložbeni prostor. „Bosnamed“ je zainte-resovana da u Srbiji investira od pet do 10 miliona evra u okviru pilot projekta međunarodne kom-panije „Drager”, za instaliranje specijalnog sistema za sprovođenje kiseonika u neonatalne jedinice


Složene procedure ugrožavaju školski turizam

bolnice u kojoj bi se projekat realizovao. Sertić se susreo i sa delegacijom „Američkog univerziteta” u BiH, u sedištu Univerziteta u zgradi UNITIC-a. Denis Prcić, vlasnik Univerziteta, najavio je sko-ro otvaranje ovog univerziteta u Beogradu i izneo podatke o delokrugu aktivnosti i nastavnim pro-gramima ovog Univerziteta čiji je cilj prisustvo u regionu Jugoistočne Evrope.

Na kraju radne posete BiH, predsednik Sertić je učestvovao na manifestaciji Evropskog udruženja menadžera, direkcije za izbor najmenadžera BiH, Jugoistočne i srednje Evrope, gde je nagrađen sa specijalnim priznanjem u akciji za izbor me-

nadžera godine i kojom prilikom je proglašen za „Najpredsednika i najkomoru“ regiona. Ovo pri-znanje uručeno mu je za dugogodišnji kontinu-iran i predan rad i podršku stvaranju ambijenta za biznis, razvojnim programima, a u interesu ra-zvoja privrede regiona, izuzetan doprinos u radu Privredne komore Srbije i stalnom jačanju veza između ove asocijacije i privrednih subjekata na području regiona Jugoistočne Evrope.

Razgovorima u Sarajevu prisustvovao je Ambasador Srbije u BiH, Stanimir Vukićević i Zoran Bojović, sa-vetnik predsednika PKS za međunarodnu saradnju.

Na inicijativu predstavnika turističke privrede, Pri-vredna komora Srbije organizovala je okrugli sto, kako bi se otklonile poteškoće sa kojima se školski turizam suočio u aprilu prošle godine, kada je orga-nizovanje ekskurzija i nastave u prirodi obuhvaće-no opštim pravilima o javnim nabavkama. Ovakvo tumačenje primene Zakona o javnim nabavkama onemogućava realizaciju obrazovnih programa Mi-nistarstva prosvete i nanosi ogromnu štetu turistič-koj privredi, ne samo agencijama, već i hotelima, ugostiteljima i prevoznicima. Složene procedure javnih nabavki i nemogućnost plaćanja usluga na rate smanjili su promet receptivnog turizma za 50-70 odsto u odnosu na rezultate iz 2012. godine, ista-knuto je na okruglom stolu.

Iz istih razloga, tokom dve školske godine, ugro-ženo je 15 000 radnih mesta, otpušteno je 25 od-sto radnika u ovoj oblasti, a ni onima koji rade već mesecima se ne isplaćjue plata. Smeštajni kapa-citeti koji su pružali ove usulge (hoteli, domovi, odmarališta) iskazali su gubitak od više od dva miliona evra, a nenadoknadiv je i gubitak države po osnovu poreza i neuplaćenog PDV-a.

Takođe, 450 000 učenika nije obuhvaćeno propi-sanom realizacijom programa ekskurzija i nasta-ve u prirodi, naglašeno je na okruglom stolu, koji je Privredna komora Srbije organizovala kako bi se rešenja našla u dijalogu predstavnika Ministar-stva finansija, Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, Uprave za javne nabavke, Mi-nistarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvo-ja i Agencije za borbu protiv korupcije, s jedne strane, i predstavnika asocijacija koje su članice Udruženja za ugostiteljstvo i turizam PKS (HO-RES, ATAS, JUTA, EUROTURS, Klaster obrazov-ni turizam Srbije, Regionalni centar za profesio-nalni razvoj zaposlenih u obrazovanju – Čačak).

Ukazano je i na pojavu da su neke agencije skla-pale ugovore o putovanju direktno sa roditelji-ma, dok su neki prosvetni radnici, pogotovo u srednjim školama, sami organizovali putovanja u inostranstvo za vreme raspusta, što je dovelo do ozbiljnog ugrožavanja bezbednosti učenika i ne-zadovoljstva roditelja.

Organizovanje đačkih ekskurzija i nastave u pri-

Zbog primene javnih nabavki pri organizovanju đačkih ekskurzija, receptivni turizam u Srbiji trpi ogromnu štetu, konstatovano na okruglom stolu koji je organizovala Grupacija turističkih agencija PKS

4. jul 2014.


Za efikasniju privrednu saradnju Srbije i Portugalije

Treba očekivati značajnije pomake na intenzivnijem povezivanju srpskih i portugalskih privrednika. Velika podrška Portugalije procesu evrointegracija Srbije

4. jul 2014.

rodi pre uvođenja javnih nabavki bilo je reguli-sano odgovarajućim pravilnikom koji je donelo ministarstvo nadležno za poslove prosvete, po-stojale su odgovarajuće procedure, kao i detalj-no razrađena međusobna prava i obaveze turi-stičkih agencija i vaspitno obrazovnih ustanova. Na okruglom stolu je zatraženo da se nastavi sa primenom Pravilnika o izvođenju školskih ek-skurzija u ograničenom vremenskom trajanju, odnosno do pronalaženja optimalnog normativ-

nog regulisanja ove oblasti. Odlaganje rešava-nja ovog problema ugrožava funkcionisanje naših osnovnih i srednjih škola, a moguća je i opstruk-ciju nastave na početku sledeće školske godine, upozorili su učesnici okruglog stola. Zatražili su i da se hitno pribavi mišljenje Ministarstva finansi-ja o mogućnosti prevazilaženja problema nastalih primenom procedure javnih nabavki na organi-zovanje đačkih ekskurzija, kao i da se pokrene incijativa za izmenu Zakona o rokovima plaćanja.

Privredna saradnja Srbije i Portugalije zaostaje za realnim mogućnostima i potrebama. U narednom periodu treba očekivati značajnije pomake na unapređenju kooperacija i intenzivnijem povezi-vanju srpskih i portugalskih privrednika. Srbija je napravila krupan korak u procesu integracije u EU, koji je jedinstvena prilika da se ubrzaju ekonomske reforme i stvori privlačan ambijent za investitore, istaknuto je na sastanku predstavni-ka Privredne komore Srbije (PKS) i Ministarstva spoljnih poslova Portugala.

Državni sekretar za evropske poslove Ministar-stva inostranih poslova Portugalije Bruno Masais naglasio je da ta država snažno podržava Srbiju na putu punopravnog članstva u EU, kao i unapre-đenje bilateralne ekonomske saradnje dve zemlje. Portugalijski zvaničnik ukazao je i na mogućnost da Portugalija i Srbija sarađuju u realizaciji veli-kog broja međunarodnih projekata.

Dušanka Samardžić, savetnica predsednika PKS za evropske integracije predstavila je aktivnosti Komore u pregovaračkom procesu sa EU. Pred-stavnici PKS, objasnila je, prate aktivnosti u 29 pregovaračkih poglavlja sa EU od ukupno 35, a učestvuju u radu 20 pregovaračkih grupa. Očeku-

je se i učešće predstavnika PKS u velikom prego-varačkom timu. S druge strane, PKS, kao najveća asocijacija srpske privrede pomaže privrednicima da se što bolje upoznaju sa tim procesima, usvoje evropske standarde i pripreme se za zahtevno tr-žište EU, istakla je Samardžić.

U Srbiji su trenutno prisutne samo dve portugalij-ske firme: Consulgal, koja se bavi inženjeringom, konsaltingom u oblasti ekologije i upravljanjem projektima i TCPI (TechnoProjecto Internacional) čija je delatnost inženjering, nabavka, opremanje, izgradnja. Poslovne šanse za izvoz srpskih kompa-nija na tržište Portugalije su proizvodnja svežeg i smrznutog voća, šećera, kozmetika i tekstil.


Unaprediti pijačnu prodaju

Pijace su veoma važni kanali distribucije poljopri-vrednih proizvoda, kao i hrane životinjskog i biljnog porekla. Unapređenje saradnje inspekcija Mini-starstva poljoprivrede i životne sredine sa pijačnim upravama, od velikog je značaja za bezbednost hra-ne koja se prodaje na pijacama i uopšte za razvoj pijačne delatnosti u Srbiji, zaključeno je na sastan-ku Upravnog odbora Poslovnog udruženja Pijace Srbije, članice Grupacije za pijačnu delatnost PKS.

Pijace doprinose povećanju vrednosti domaće poljoprivredne proizvodnje i razvoju seoskih pod-ručja i omogućavaju direktnu vezu proizvođača i potrošača, izjavila je Snežana Bogosavljević Boš-ković, ministarka poljoprivrede i životne sredine.

Na sastanku u PKS razgovaralo se o saradnji pijačnih uprava sa resornim ministarstvom, a predstavnici udruženja „Pijace Srbije“ upoznali su goste sa kapacitetima i mogućnostima pijačne delatnosti u Srbiji i značajem pijaca kao kanala distribucije za poljoprivredne proizvođače, naro-čito za mala gazdinstva.

U Srbiji na oko 410 pijaca radi bezmalo 80.000 ljudi. U ukupnoj prodaji i otkupu poljoprivred-nih proizvoda pijace su prošle godine imale tr-žišni udeo od 19,8 odsto, istakla je Ilinka Vukoja, predsednica Upravnog odbora „Pijace Srbije“. Pijace su za poljoprivredne proizvođače brz, lako prohodan, efikasan i jeftin kanal distribucije, a za kupce jedino mesto na kojem se direktno su-sreću sa proizvođačima i na kojem im se, po po-voljnim cenama, nudi veliki izbor različitih vrsta roba. Koliko su pijace značajne za snabdevanje građana, naročito u velikim urbanim sredinama, govori i podatak da se na pijacama u Beogradu proda devet puta više robe nego što se direktno otkupi od poljoprivrednih gazdinstava u beo-gradskom regionu, rečeno je na sastanku.

Pijačne uprave rade na poboljšanju uslova pro-daje na pijacama, bore se za doslednu i stalnu primenu zakonskih propisa o bezbednost hrane, a tehničkim i tehnološkim inovacijama unapre-đivaće se poslovanje poštujući osnovne postulate pijačne delatnosti utemeljene u vekovnoj tradiciji i pozitivnim iskustvima, naveo je Savo Duvnjak, izvršni direktor UPS-a.

Grupacija je posebno zainteresovana za unapre-đenje saradnje sa nadležnim inspekcijskim služ-bama, kako sa ciljem rešavanja niza nedoumica koje se javljaju u praksi, tako i zbog dosledne pri-mene Zakona o bezbednosti hrane na pijacama. To se posebno odnosi na hranu životinjskog pore-kla koja se prodaje na pijacama - rekao je Predrag Veinović, potpredsednik Upravnog odbora UPS-a. Poslovno udruženje „Pijace Srbije“ pripremi-lo je pilot verziju Vodiča za dobru proizvođačku (GMP) i dobru higijensku (GHP) praksu u proi-zvodnji i prodaji hrane životinjskog porekla na pi-jacama, sa ciljem da ga u saradnji sa Upravom za veterinu na edukativnim skupovima promoviše i podeli prodavcima na pijacama.

Sanja Čelebićanin, načelnica Veterinarske inspek-cije rekla je da će pijačne uprave dobiti punu po-dršku Ministarstva poljoprivrede i životne sredi-ne u nastojanju da rade na edukaciji proizvođača i prodavaca hrane životinjskog porekla na pijaca-ma. Sveže živinsko meso, jaja i mlečni proizvodi u ukupnom prometu roba na pijacama učestvuju sa više od 30 odsto. To je veliki tržišni udeo i zato je inicijativa Udruženja pijaca Srbije – Grupacije za pijačnu delatnost da se uradi vodič za proizvođa-če hrane životinjskog porekla dobar primer kako se može raditi na unapređenju kvaliteta prodaje na pijacama. Uprava za veterinu nema za cilj da kažnjava proizvođače i prodavce hrane na pijaca-

Sveže živinsko meso, jaja i mlečni proizvodi čine trećinu prometa na pijacama. Neophodna dosledna i stalna primena propisa o bezbednosti hrane

7. jul 2014.


Potreban vodič za tumačenje zdravstvenih i nutritivnih izjava

Proizvođači, uvoznici i distributeri dijetetskih suplemenata zatražiće prelazni rok od 18 meseci za punu primenu Pravilnika o zdravstvenim i nutritivnim izjavama

8. jul 2014.

ma, nego da preventivnim merama, kontrolama i edukacijom, obezbedi da se pred kupcima nađu zdravstveno ispravni i kvalitetni proizvodi. Da bi smo uspeli u toj nameri treba nam i puna sarad-nja sa pijačnim upravama i njihova podrška, na-glasila je Čelebićanin.

Nenad Vujević, načelnik Poljoprivredne inspekci-je je rekao da ga raduje što Udruženje pijaca Srbi-je – Grupacija za pijačnu delatnost planira da pri-premi i vodič za prodavce hrane biljnog porekla

na pijacama. On je naglasio da je prodaja različite zimnice jedan od najvećih problema sa kojima se Poljoprivredna inspekcija suočava na pijaca-ma. Veliki deo tih proizvoda, od čuvenog ajvara do pekmeza i kompota, se proizvodi i plasira bez ikakve kontrole. Mi ćemo nastojati da ponudimo proizvođačima što jednostavniji postupak regi-stracije i sertifikacije proizvoda pa nam je sarad-nja sa Udruženjem pijaca – Grupacije za pijačnu delatnost veoma dragocena, poručio je Vujović.

Privredna komora Srbije, na inicijativu Grupacije proizvođača, uvoznika i distributera dijetetskih suplemenata, uputiće dopis Ministarstvu zdravlja sa predlozima mera koje treba da otklone neja-snoće i nelogičnosti, nastale u procesu usvajanja pravila Evropske unije o posedovanju zdravstvene izjave za proizvode.

Grupacija traži donošenje pravilnika o zdravstve-nim i nutritivnim izjavama, ali sa predviđenim prelaznim periodom od 18 meseci. Zatraženo je takođe da u tom periodu važe prelazne zdravstve-ne i nutritivne izjave.

Ministarstvu zdravlja članovi Grupacije proizvo-đača, uvoznika i distributera dijetetskih siple-menata predložiće i formiranje tela za praćenje izjava, koje će se sastojati od predstavnika Mini-

starstva, privrednika i ekspertskog dela. To telo trebalo bi da formuliše i izda vodiča za tumačenje zdravstvenih i nutritivnih izjava.

Na sednici je ukazano da su skrininzi u okviru pregovora sa EU počeli i da ih treba iskoristiti, kako bi se locirali problemi i ponudila rešenja. Na tome će udruženja i grupacije PKS intenzivno sarađivati sa Biroom za evropske integracije Pri-vredne komore Srbije.

Proizvođači, uvoznici i distributeri dijetetskih su-plemenata na 13. sednici svoje Grupacije razmatrali su i članstvo u međunarodnom udruženju IADSA, aktivnosti Komore u vreme opasnosti od poplava, kao i skoro usvajanje zakona o privatizaciji i stečaju, koji predviđa privatizaciju ili stečaj svih privrednih društava u Srbiji najkasnije do 2016. godine.


Poplave utiču na privredni rast

Realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u pr-vom kvartalu 2014. godine u poređenju sa istim periodom prošle godine bio je 0,1 odsto, saopšte-no je na konferenciji za novinare prilikom pred-stavljanja časopisa Makroekonomske analize i trendovi koji izdaju Ekonomski institut i Privred-na komora Srbije. Kako je istaknuto, ukoliko se isključi sezonski uticaj, BDP Srbije je u prva tri meseca 2014. godine zabeležio pad od 0,3 odsto u poređenju sa istim periodom prošle godine. Ima-jući u vidu sve što je zadesilo Srbiju u ovoj godini, posebno poplave, umesto očekivanog rasta bruto domaćeg proizvoda, biće pad od oko jedan odsto, prognoziraju ekonomisti. Posmatrano po delat-nostima, u prvom kvartalu 2014. godine značajni rast bruto dodate vrednosti zabeležen je u sek-toru informisanja i komunikacija za 5,1 odsto, u sektoru saobraćaja i skladištenja za 2,7 odsto i u prerađivačkoj industriji za 1,6 odsto. Značajan pad bruto dodate vrednosti zabeležen je u sektoru građevinarstva i to za 7,8 odsto, sektoru finansij-skih delatnosti i delatnosti osiguranja za 3,7 odsto i sektoru trgovine za dva odsto.

I dolazak direktnih stranih investicija je ispod prognoza. Za prva četiri meseca ove godine one iznose oko 200 miliona evra, što je manje nego lane. Ako se nastavi ovim tempom, one će na kraju godine iznositi najviše 700 miliona evra, a Srbiji je potrebno 1,6 milijardi evra,rekao je ekonomista Stojan Stamenković, na prezentaciji MAT-a. Pad kursa dinara prema evru nije ništa dramatičan i ne treba previše da zabrine građane, a korist od slabijeg dinara mogu imati izvoznici, kao i celo-kupna privreda u smislu jačanja konkurentnosti, ocenio je Stamenković. Korekcije kursa sasvim su normalna stvar u monetarnom režimu koji Srbija sprovodi od 2008. godine, i podseća da je osnovna

uloga centralne banke da ublaži trend promene kursa na dole ili na gore, a ne da ga zaustavi. Po-meranje kursa naniže ili naviše u režimu ciljane inflacije je normalna stvar i ne treba da izaziva nikakvu paniku. Ocenjujući privredna kretanja u zemlji Stamenković je istakao da je najteža situa-cija u proizvodnji metalskih proizvoda.

Saradnici Ekonomskog instituta u Beogradu oce-nili su da se u Srbiji u 2014. godini očekuje pad bruto domaćeg proizvoda (BDP) od oko jedan odsto i budžetski deficit veći od predviđenog. “Za pet meseci ove godine budžetski deficit je 115 milijardi dinara, što je dve trećine od planiranog ukupnog ovogodišnjeg deficita od 183 milijarde dinara”, rekao je urednik MAT-a Vladimir Vuč-ković. On je kazao da je rebalans ovogodišnjeg republičkog budžeta postao “pokretna meta” jer se odlaže njegovo usvajanje. Prema njegovom mi-šljenju neophodne uštede u budžetu biće teško postignute bez smanjenja penzija i plata u jav-nom sektoru, kao i bez drugih reformskih mera i smanjenja sive ekonomije. Da bi se ciljevi ostva-rili mora biti stvoren privredni ambijent koji će dati prostor preduzećima i privatnom sektoru da se razvija. U tom smislu Srbija ne sme sebi da do-zvoli da sklizne u neki negativan scenario i zato su mere štednje neophodne na kratak rok i nema-ju alternativu. Da bi se izbegla kriza javnog duga, potrebne su oštre mere Vlade već u ovoj godini i kredibilan plan smanjenja deficita na srednji rok. U međuvremenu MMF je upozorio da bi defi-cit državnog budžeta Srbije, ako se ne promeni fiskalna politika, ove godine mogao da bude oko 8,7 odsto bruto domaćeg proizvoda, što je znatno više od mnogih drugih država u svetu. Taj deficit bi u tom slučaju iznosio 2,8 milijardi evra ili 300 milijardi dinara. Razlog za to ne leži u prevelikoj

U Srbiji u 2014. godini pad bruto domaćeg proizvoda (BDP) biće oko jedan odsto, prognozirali ekonomisti na prezentaciji novog broja časopisa MAT

8. jul 2014.


Potpisani sporazumi o saradnji Srbije i Italije

Sporazum o saradnji Privredne komore Srbije i italijanske finansijske institucije za podršku interncionalizaciji biznisa severoistočne Italije „Finest“ potpisali su predsednici Željko Sertić i Mauro Del Savio

8. jul 2014.

potrošnji, već u sticaju okolnosti koje su dovele do manjih prihoda budžeta. Da bi se zaustavili ti negativni trendovi i rast javnog duga, Vlada zna šta mora da uradi, pa bi u toku leta trebalo doneti zakone o radu i o stečaju kao i rebalans budže-ta. On je podsetio da u privredi ima i pozitivnih kretanja, kao što su niska inflacija od svega dva odsto na godišnjem nivou, devizni kurs je stabi-lan, izvoz i uvoz beleže dobru dinamiku, uvoz je pokriven izvozom 75 odsto. S druge strane, dodao je Vučković, BDP ne raste, što znači da je privred-na aktivnost na nuli sa izgledima da do kraja go-dine skliznemo u recesiju, budžetski deficit je na rekordno visokom nivou, javni dug raste, tako da

ipak preovlađuju negativni trendovi. Vučković je

posebno istakao da poplave neće biti krive za loše

privredne rezultate. Prošla godina je bila uspeš-

na, poljoprivreda je imala visok rast, Fijat je dao

snažan doprinos i nije se moglo očekivati da i ove

godine te oblasti nastave da rastu. Poplava je loše

uticala na proizvodnju struje i poljoprivredu, ali

ne toliko snažno koliko se u prvi mah činilo, za-

ključio je Vučković.

Ekonomisti su istakli da su kreditne aktivnosti

banaka i dalje male, uprkos likvidnosti poslovnih

banaka, a raste broj problematičnih zajmova.

Italijanska regija Frijuli Venecija Đulija biće sago-vornik Srbije u oblasti infrastrukture, saobraćaja i trgovine, istaknuto je u Ambasadi Italije u Beogradu, kada je najavljena i izgradnja putnog koridora koji bi spojio gradove Pordenone i Kragujevac. Na sveča-nosti povodom početka šestomesečnog italijanskog predsedavanja EU potpisana su tri sporazuma o pri-vrednoj i naučno-tehnološkoj saradnji Italije i Srbije.

Sporazum o saradnji Privredne komore Srbije i italijanske finansijske institucije za podršku in-ternacionalizaciji biznisa severoistočne Italije „Finest“ potpisali su predsednici Željko Sertić i Mauro Del Savio.

Sporazum o saradnji u oblasti saobraćaja potpisali su predstavnik Konzorcijuma Koridori Italija-Sr-bija Đuzepe Bortolusi, direktor firme Srbijatran-sport a.d. Goran Aleksić i direktor firme Železnički integralni transport Beograd Svetozar Milanović. Sporazum o naučno-tehnološkoj saradnji dve ze-mlje potpisali su predsednik Area Science Parka Adrijano De Majo i državni sekretar srpskog Mini-starstva prosvete Aleksandar Belić.

„Sporazum koji se odnosi na izgradnju saobraćajnih koridora između Italije i Srbije gotovo tri godine se dogovarao“, rekla je potpredsednik Vlade Srbije Zo-rana Mihajlović napominjući da to nije više pitanje dve vlade, već su u pitanju kompanije koje su se do-govorile. Potpredsednica Vlade rekla je da su u pita-nju i italijanske i srpske kompanije i da će izgradnja koridora biti realizovana brzo, što znači u roku od jedne do dve godine. Mihajlović je objasnila da se radi o izgradnji saobraćajnica koje nedostaju da bi se spojio Kragujevac sa regijom Frijuli Venecija Đu-lija i lukom Pordenone.

Predsednica italijanske regije Frijuli Venecija Đulija Debora Serakjani ocenila je da su potpisani spora-zumi veoma važni za taj italijanski region i za sve-ukupne odnose Italije i Srbije, naglašavajući da je Italija najznačajniji trgovinski partner Srbije.

„Regija Frijuli Venecija Đulija ima ulogu italijan-skog sagovornika Srbije u tri veoma važne obla-sti: u oblasti infrastrukture i saobraćaja, zatim u oblasti naučno-tehnoloških istraživanja i u trgo-vini“, navela je Serakjani. „Italija sada, budući da


Snažne srpsko-italijanske privredne veze

je započela šestomesečno predsedavanje EU, želi da pomogne Srbiji na njenom evropskom putu, ali takođe želi i da pomogne Srbiji da zajedno sa-gradimo infrastrukturu koja će nas povezivati“, kazala je Serakjani.

„Mislim da sada postoje uslovi da se dodatno oja-čaju i poboljšaju odnosi koji su i inače dobri“, rekla je Serakjani i poručila da će italijanski investiortori

nastaviti da ulažu u Srbiji, jer našu zemlju smatraju veoma važnom za stabilnost ovog dela Evrope.

Ceremoniji potpisivanja sporazuma prisustvovao je i ambasador Italije u Beogradu Đuzepe Manco. U Ambasadi Italije održan je i „Koncert za Evro-pu“, koji je izveo orkestar beograske Filharmoni-je, povodom početka italijanskog šestomesečnog predsedavanja EU.

Robna razmena Srbije i Italije prošle godine vre-dela je bezmalo pet milijardi dolara, uvoz je iz-balansiran izvozom koji je dostigao 2,4 milijarde dolara. Italija je, u protekloj deceniji, investirala dve milijarde dolara u Srbiji, gde danas posluje oko 500 italijanskih firmi koje zapošljavaju više od 30.000 radnika i ostvaruju promet oko 2,2 milijar-de evra. Italija je prvorazredni partner srpske pri-vrede, saradnja je izuzetna, ali ima dosta prostora za unapređenje kroz zajednička ulaganja i nastup na trećim tržištima, rekao je Željko Sertić, pred-sednik Privredne komore Srbije (PKS) na poslov-noj konferenciji srpskih i italijanskih investitora. Konferencija „Frijuli Venecija Đulija u susret Sr-biji – Mogućnosti za investicije i razvoj” okupila je u PKS više od 200 privrednika iz Srbije i Italije, predstavnike vlada dve zemlje i druge zvaničnike.

Na jesen očekujemo realizaciju nekoliko projekata sa italijanskim partnerima, najviše interesovanja je za trilateralni susret Italija-Srbija-Rusija, ista-kao je Sertić, podsetivši na razgovore u Moskvi o mogućnostima izvoza, na rusko tržište, automobi-la fijat 500 l koji se proizvodi u Kragujevcu.

Sertić je pozvao srpske i italijanske privrednike da aktivno učestvuju u realizaciji zajedničkih pro-jekata. To je dobar primer kako treba da radimo u budućnosti, poručio je predsednik PKS.

Za privredu Srbije, istakao je Sertić, od posebnog je interesa da primeni pozitivna iskustva regije Frijuli Venecija Đulija u formiranju proizvodnih klastera malih i srednjih preduzeća.

Srbija je spremna da uspostavi još bližu i efikasni-ju saradnju sa Italijom, u saobraćaju, infrastruk-turi, energetici, naročito u obnovljivim izvorima energije, izjavila je Zorana Mihajlović, potpred-sednik Vlade Srbije.

“Mi smo vrlo pripremljeni i željni da zajednički napravimo nove korake. Italija je jedan od naj-značajnijih partnera Srbije, srpski izvoz na itali-jansko tržište u proteklih deset godina povećan je pet puta, a uvoz dva“, podsetila je Mihajlović, koja je i ministar građevine, saobraćaja i infra-strukture.

Poseta privredne delegacije Frijuli Venecija Đu-lija veoma je važna jer je to jedna od najbogati-jih i najznačajnijih italijanskih regija, rekla je Mihajlović i najavila da će tokom leta biti donet set reformskih zakona – o planiranju i izgradnji, radu, privatizaciji i stečaju, koji će znatno pobolj-šati investicioni ambijent u Srbiji. Fijat je u Srbiji pet puta povećao broj zaposlenih, a cilj nam je da izmenama zakona podstaknemo još više zapošlja-vanje stručnih, obrazovanih i vrednih ljudi, doda-la je Mihajlović.

Srbija među ekonomskim prioritetima regije Frijuli-Venecija-Đulija. Veliki broj mogućnosti za zajedničke projekte u energetici, infrastrukturi, saobraćaju, kao i nastup na trećim tržištima

9. jul 2014.


Ambasador Italije u Beogradu Đuzepe Manco za-hvalio je PKS i Vladi Srbije na inicijativi da se u saradnji sa italijanskim partnerima organizuje po-slovna konferencija koja je, kako je rekao, konkreti-zacija navoda da Italija investira u budućnost Srbije. Ambasador je izrazio očekivanje da će se italijanski i srpski privrednici još bolje upoznati i dogovoriti konkretnu saradnju. Srbija nakon katastrofalnih poplava ima potrebu da „izbalansira” privredu, što zahteva strane investicije, dodao je ambasador.

Debora Serakjani, predsednica Regije Frijuli Ve-necija Đulija složila se da postoje velike moguć-nosti za unapređenje saradnje u više privrednih oblasti. Ona je istakla da je Srbija među priorite-tima te regije, kao i da je dugačak spisak mogućih zajedničkih projekata.

Srbija i Frijuli Venecija Đulija potpisale su u Rimu 2009. godine Memorandum o razumevanju. Ta regija je Srbiju stavila u privredne prioritete kada je 2006. godine iz budžeta odobren regionalni projekat „Srbija, vrata prema istoku”, kojim su

finansirane brojne posete privrednih delegacija, učešće na sajmovima u Srbiji i regiji.

„Srbija je zemlja koja nudi kvalitet kad su ljud-ski resursi u pitanju“, rekao je Andrea Simončeli, predsednik Italijansko-srpske privredne komore. Niko u 500 italijanskih firmi u Srbiji nije se ža-lio na lokalnu radnu snagu. Logistička bliskost i fiskalni podsticaji čine Srbiju najpoželjnijom destinacijom za italijanske investitore, istakao je Simončeli.

Potencijalnim partnerima iz Italije na konfe-renciji u PKS predstavljeni su projekti iz oblasti saobraćaja, građevinarstva i energetike, među kojima Koridor 10 kroz južnu Srbiju, obilaznica Bubanj potok-Vinča-Pančevo, obnova železnice, mostovi na Drini i kod Ostružnice. Obnova posto-jećih energetskih kapaciteta u Srbiji istaknuta je kao prioritet, u razgovoru privrednika, posebno imajući u vidu štetu koje su poplave nanele Ter-moelektrani „Nikola Tesla“. Kod izgradnje novih energetskih kapaciteta akcenat se stavlja na mini hidroelektrane na Ibru, geotermalne projekte i izgradnju dalekovoda koji će preko Crne Gore i Bosne i Hercegovine spajati Srbiju sa Italijom.

Na poslovnoj konferenciji predstavljene su karak-teristike prijateljske italijanske regije, a posebna pažnja posvećena je prezentaciji konzorcijuma „Koridor Italija – Srbija“ i njegovom angažmanu na revitalizaciji puteva koji spajaju Kragujevac u, kome se proizvodi fijat, sa Pordenoneom, glav-nim gradom Frijuli Venecija Đulija.


Srbija na svetskoj mapi slobodnih zona

Predsednik svetske organizacije slobodnih zona FEMOZE Huan Torens posetio je Privrednu ko-moru Srbije u okviru priprema za veliku međunar-donu konferenciju, koja će se održati u Beogradu 18. i 19. septembra. Konferencija Svetske organi-zacije slobodnih zona biće prilika da se promovi-šu zone Srbije, da se predstave njihovi kapaciteti i infrastruktura, kao i mogućnosti za investiranje. Iako su neke od 13 slobodnih zona u Srbiji dobro rangirane među zonama u svetu, one prema To-rensovim rečima, još treba da se suoče sa nekoliko izazova. „Neke od njih rade dobro, neke još treba da unapredimo putem treninga, radionica, i dru-gih razvojnih alata. Cilj Femoze je da postavi Srbi-ju na svetsku mapu“, rekao je Torens.

Na Konferenciji u septembru biće predstvljeni pri-meri najuspešnijih slobodnih zona, kakve su zone Kine, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Turske, Polj-ske, gde se država odrekla svih poreza, da bi investi-tori izgradili fabrike i zaposlili lokalno stanovništvo.

U zemljama Evropske unije ima različitih rešenja za slobodne zone. Oni, koji su loše pregovarali, kao Bugarska, Rumunija, Mađarska, izgubili su sve po-vlastice u zonama. Kod onih zemalja koje su bile uspešne u pregovaranju, kao Hrvatska ili Make-donija, ostale su neke povlastice, dok je najuspeš-nije pregovarala Poljska, koja je zadržala poreske povlastice, pa je čak dobila i odobrenje da njihovu primenu produži do 2016 godine.

„Međunarodna konferencija Femoze biće prili-ka da se pregovaračkom timu Srbije pokaže da je moguće zadržati povlastice i po ulasku u Evrospku uniju“, kaže Torens.

Tokom boravka Huana Torensa u PKS dogovoreno je da se u okviru Femoze formira ekspertska grupa predstavnika zemalja koje su dobro pregovarale,

kako bi se pomoglo Srbiji da se kvalitetno spremi za pregovore o poreskim povlasticama, kojima će privući više investitora u slobodne zone i poboljša-ti konkurentsku poziciju u regionu.

U tom smislu, dragoceno je iskustvo Huana Toren-sa, koji je deset godina bio menadžer slobodne zone u Barseloni, a na dužnost je stupio tri godine pre nego što je Španija postala punopravna članica EU. Torens ukazuje da ulaskom zemlje u EU prestaje da važi režim poreskih olakšica za kompanije koje po-sluju u slobodnim zonama, ali da to nije katastrofa. „Tada morate da unapredite usluge i da promenite strategiju. Morate da se menjate“, kaže Torens. On podseća da je tokom procesa pridruživanja Španije EU pokušavao da privuče investitore u zonu u Bar-seloni, govoreći da sada ne moraju da plaćaju po-reze, ali da će od 1993. morati da plaćaju sve kao i drugi. „S druge strane, poslujući u našoj slobodnoj zoni postajete evropska kompanija, a vaši proizvodi postaju evropski“, govorio je Torens investitorima. Za slobodne zone i druge posebne ekonomske zone najvažnija je lokacija blizu potencijalnog tržišta. „Srbija je mala zemlja ali sa veoma dobrom strateš-kom pozicijom između istoka i zapada“, rekao je To-rens i podsetio da konkurencija slobodnim zonama u Srbiji nisu zone u Latinskoj Americi, niti kineske slobodne zone. „Danas su transportne i carinske procedure vrlo skupe, a slobodne zone mogu da ih relaksiraju. Treba da iskoristite prednost blizine ve-likog tržišta. Opstanak je moguć samo ako ste blizu tržišta“, zaključuje Torens.

Svetska asocijacija slobodnih zona FEMOZE po-moći će Srbiji da se pripremi za što bezbolniji pro-lazak kroz taj proces između ostalog i tako što će na svoj sajt postaviti informacije o zakonima, po-reskim olakšicama, programima direktnih stranih investicija i tehnologijama.

Opstanak slobodnih zona moguć je samo ako su blizu velkih tržišta, a Srbija u tom smislu ima veoma dobru stratešku poziciju, rekao je Huan Torens, predsednik svetske organizacije FEMOZE, tokom posete Privrednoj komori Srbije

9. jul 2014.


Dan nauke

Rođendan Nikole Tesle i Dan nauke u Srbiji svečano obeleženi na Fruškoj gori

10. jul 2014.

Drugi internacionalni multimedijalni festival “Ni-kola Tesla - Secret Connection Summit” otvoren je svečanom akademijom u hotelu Norcev na Fruškoj gori. U prisustvu mnogobrojnih uglednih zvanica festival je otvorio Miloš Vučević, gradonačelnik Novog Sada koji je rekao da se ovom manifesta-cijom obeležava 10. jul, rođendan Nikole Tesle, kao i dan kada je postao počasni građanin Novog Sada. On je istakao da je Novi Sad, jedini grad u svetu koji je pre skoro osam decenija odao ovakvo priznanje Nikoli Tesli i da je podrška festivalu do-kaz kontinuiteta ovog grada u prepoznavanju kva-liteta, posebno u oblasti nauke. Žarko Malinović, savetnik predsednika PKS za kreativnu industriju rekao je da je Privredna komora Srbije pružila in-stitucionalnu podršku ovom festival sa ciljem da se ukaže na doprinos Nikole Tesle razvoju sveukupne ekonomije i privrede.

Ova manifestacija se na potpuno nov i moderan način bavi naučnom, kulturnom i civilizacijskom zaostavštinom našeg velikog pronalazača i na-učnika. Afirmiše se Teslin doprinos napretku moderne civilizacije u oblastima komunikacija, telekomunikacija, energetike, inovacija, kulture,

umetnosti i filozofije stvaralaštva, kao i njegov doprinos razvoju ekološke svesti i uspostavljanju ekološke odgovornosti, kao sastavnog dela indu-strijskog razvoja globalnog društva. Program sa-drži predavanja 50 univerzitetskih profesora kao i niz interaktivnih radionica. Po prvi put u okviru ovog projekta postavljen je i Tesla sajber kamp, koji obuhvata kulturne, naučne, filmske i muzič-ke programe. U kampu boravi oko 150 studenata i maturanata iz Novog Sada, Beograda, Kembrid-ža, Harvarda i drugih svetskih univerziteta. Za najbolje učesnike kampa obezbeđene su nagrade i priznanja, kao i stipendije. Prošle godine festi-val su obeležili nobelovac Robert Karl, francuski pisac Žan Ešnoz, reditelj Vitalij Pravdivcev, a ove godine prisutni su direktor Međunarodnog centra za mir iz Vašingtona, Gaja Đokina (Guy Djoken), predsednik francuske federacije za UNESKO Iv Lopez (Yves Lopez), direktor međunarodnog samita za održivo liderstvo Umeš Muki (Umesh Mukhi), proslavljena australijska profesorka Na-taša Čiča (Natasha Cica), čuveni američki grafi-čar Rav Mehta (Rave Mehta), kao i lideri svetskog foruma za mlade One Young World.


Borba protiv sive ekonomije

Grupacija za negovanje starih zanata i umetnič-kog nasleđa Privredne komore Srbije (PKS), delu-je u okviru Zajednice preduzetnika PKS, a nakon osnivanja održala je drugu sednicu u Regionalnoj privrednoj komori u Nišu. Grupacija ima 28 čla-nova, a cilj njenog postojanja je da se oživi rad ovih delatnosti. To je od posebnog značaja i za privredu zemlje, pre svega, za zapošljavanje.

Na sastanku u Nišu predstavljen je projekat Klu-ba privrednika Palilula u Beogradu pod nazivom „Porodično preduzetništvo – mikro biznis”. Cilj ovog projekta je samozapošljavanje, naglasio je Boris Gajić, član Kluba privrednika Palilule. To treba da se ostvari kroz podršku lokalnih samou-prava i Nacionalne službe za zapošljavanje, a Pri-vredna komora Srbije pruža logističku podršku ovakvim programima.

U svim narednim akcijama poseban zadatak biće na prevođenju privrednika ovih delatnosti iz sive u legalnu zonu poslovanja, naglasio je Svetozar Babić, rukovodilac službe Zajednice preduzetni-ka PKS. Procenjuje se da u Srbiji ima oko 200.000 neregistrovanih privrednika u svim delatnostima. Prevođenje iz sive u legalnu zonu biće i velika po-moć legalnim privrednicima, ali i državi, jer na taj način će se kapital iz sive zone vratiti u legalne tokove. To će pomoći i punjenju budžeta države. Više ljudi koji uredno plaćaju doprinose i poreze,

stvoriće i šansu za smanjivanje nameta koje pri-vreda danas plaća.

Predsednik Grupacije za negovanje starih zanata i umetničkog nasleđa PKS Željko Pavlović je na-glasio da je cilj privrednika iz ove delatnosti da se poveća broj onih koji plaćaju obaveze prema državi. Cilj je i povezivanje turizma i lokalne pri-vrede, jer ova delatnost nudi proizvode zanimljive za turiste, pre svega, stance. Oni hoće i da stvore brend Srbije koji bi se nudio, domaćim, ali ponaj-više turistima iz sveta. To je i jedan od načina za opstanak ove delatnosti.

U zaključcima Grupacije, između ostalog se isti-če, da je potrebno formiranje ,,informativnog tima’’ koji bi prikupljao sve bitne informacije za rad. Delovanje onih koji se bave starim zanatima i u umetničkim nasleeđem, pre svega, je usmereno na lokalne samouprave, pa je potrebno uspostav-ljanje viših stepena saradnje. Marketing tim Gru-pacije treba da uspostavi saradnju sa postojećim manifestacijama u zemlji (godišnje ih bude oko 3.000), a cilj je poboljšanje plasmana proizvoda iz ovih delatnosti. Pored toga odlučeno je da se for-mira stručni tim koji će raditi na pitanjima auten-tičnosti, načinu izrade i kvaliteta etno proizvoda, sertifikovanju, brendiranju, edukaciji i svim osta-lima pitanjima. Na ovaj način će se ostvariti spoj tradicionalnog i modernog.

U svim delatnostima u Srbiji postoji oko 200.000 neregistrovanih privrednika. Cilj je da se oni prevedu u legalnu zonu poslovanja

11. jul 2014.


Informaciona bezbednost prioritet

Neophodno donošenje zakona i nacionalne strategije o sajber bezbednosti, u skladu sa direktivama EU

11. jul 2014.

Donošenje Zakona o informacionoj bezbednosti koji će, u skladu sa direktivama EU, urediti oblast takozvane „kritične informacione infrastruktu-re“ treba da bude prioritet u narednom periodu, istaknuto je na sednici Saveta za ICT bezbednost, održanoj u Privrednoj komori Srbije (PKS).

Jelena Jovanović, sekretar Udruženja informatič-ke delatnosti u PKS, rekla je da je urađena radna verzija tog pravnog akta i da se uskoro očekuje formiranje Radne grupe u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija, nakon čega bi mogla početi javna rasprava.

Kako je objasnila, zakon je rađen na osnovu naj-novije Direktive o informacionoj bezbednosti usvojene u Evropskom parlamentu koja unosi niz novina u tu oblast. Direktiva se bavi bezbedno-šću informacionih sistema privrednih subjekata i definiše pojam kritične infrastrukture koja obu-hvata energetiku, zdravstvo, finansijske instituci-

je, industriju hrane, transport (posebno opasnih materija).

Jovanović je detaljno predstavila zakonsku regu-lativu EU u oblasti IT bezbednosti i naglasila da jedan od prioriteta treba da bude i donošenje Na-cionalne strategije sajber bezbednosti. U Nemač-koj se posebna agencija bavi IT bezbednošću kao i nadležna ministarstva, u Francuskoj poseban departman...Crna Gora je već donela Strategiju sajber bezbednosti.

Na sastanku u PKS, kome su prisustvovali pred-stavnici IT sektora banaka i Narodne banke Srbije (NBS) razgovaralo se o primeni Odluke o mini-malnim standardima upravljanja informacionim sistemom za finansijske institucije koju je done-la NBS. Kako je istaknuto, cilj te odluke je da se unapredi kvalitet i nivo primene informacionih tehnologija u bankama, osiguravajućim kućama i drugim finansijskim institucijama.


Značajan korak za bolje uslove poslovanja

Privredna komora Srbije, najveća asocijacija srp-ske privrede, podržava vladin Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu, kao zna-čajan korak u stvaranju regulatornog okvira u oblasti radnih odnosa, prilagođenog savremenim uslovima poslovanja.

Predloženi zakon, zajedno sa drugim zakonima iz celovitog reformskog paketa, doprineće stva-ranju predvidivog i podsticajnog ambijenta za poslovanje i investiranje u Srbiji: doneće veću pravnu sigurnost, jasnija pravila i više reda, ma-nje troškova i administriranja, i što je najvažnije, veće mogućnosti i lakše zapošljavanje, kroz stan-

dardne, ali i nove vidove zapošljavanja.

Umesto dosadašnjeg nefunkcionalnog i neflek-sibilnog zakona, koji nije bio ni po meri radnika ni poslodavaca, ni domaće privrede ni stranih in-vestitora, dobićemo moderniji zakon, u koji su, u ovom trenutku, ugrađena i kompromisna rešenja, ali koji je veliki pomak i dobra osnova za dalje unapređenje zakonodavstva u ovoj oblasti.

Privredna komora Srbije poziva sve aktere na ekonomskoj i političkoj sceni Srbije na opšti kon-senzus u usvajanju i primeni reformskih zakona i sprovođenju celovitih reformi neophodnih za ekonomski oporavak i privredni razvoj Srbije.

Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu, zajedno sa drugim zakonima iz celovitog reformskog paketa, doprineće stvaranju predvidivog i podsticajnog ambijenta za poslovanje i investiranje u Srbiji

14. jul 2014.

Celovitim reformama do efikasnijeg poslovanja

Upravni odbor Privredne komore Srbije o aktulenim privrednim kretanjima

15. jul 2014.

Osim izmena i dopuna Zakona o radu, privredi Sr-bije neophodno je unapređenje uslova poslovanja, suzbijanje sive ekonomije, celovita poreska reforma i efikasniji rad inspekcija, sudstva i administracije, rečeno je na sednici Upravnog odbora Privredne ko-more Srbije (PKS).

„Privredna komora Srbije zalaže se za celovite re-forme, a ne parcijalna rešenja. Politička volja za

sprovođenje reformi postoji, a privreda ima najveći interes da se unapredi ambijent poslovanja“, rekao je Željko Sertić, predsednik PKS.

PKS, kao najveća asocijacija srpske privrede, prati sve ekonomske procese i aktivno učestvuje u pri-premi reformskih zakona, dodao je Sertić. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu, za-jedno sa drugim zakonima iz celovitog reformskog


paketa, doprineće stvaranju predvidivog i podsticaj-nog ambijenta za poslovanje i investiranje u Srbiji, naglasio je predsednik PKS.

Privrednici su, na sednici održanoj u PKS, zatra-žili i veće angažovanje domaće industrije u izvo-đenju radova koji se finansiraju iz međunarodnih kredita, ravnopravno i transparentno učešće na tenderima. Kao prioritetne reforme naveli su i što hitnije rešavanje problema preduzeća u re-strukturisanju, zamenu dosadašnjih subvencija sistemom državne pomoći po modelu EU, novu politiku privlačenja investicija, reformu javnog sektora i profesionalizaciju upravljanja u javnim preduzećima. Sistem obrazovanja takođe treba prilagoditi potrebama privrede.

Vidosava Džagić, potpredsednica PKS istakla je da će glavni izazov biti kako da se, uz mere fiskalne konsolidacije, podstakne privredni rast, smanji ne-zaposlenost i javni dug. Kako je objasnila, potrebno je restrukturisanje privatnog sektora uz efikasnu primenu Zakona o sporazumnom finansijskom restrukturiranju i Zakona o stečaju, kao i sistem finansiranja unapred pripremljenih programa re-strukturisanja i planova reorganizacije sa ciljem oživljavanja preduzeća.

Učestvujući u diskusiji, Radoslav Veselinović, pred-sednik kompanije Galeb grupa ukazao je na neop-hodnost usvajanja mera za suzbijanje sive ekonomi-je koja razara zdravu privredu. Petrašin Jakovljević, direktor Metalca iz Gornjeg Milanovca ocenio je da

treba unapređivati domaću industriju i proizvodnju kao stubove privrednog oporavka, a Milorad Spasić, potpredsednik Regionalne privredne komore Koso-va i Metohije da domaći građevinari moraju biti više uposleni na velikim infrastrukturnim projektima. Sektor građevinarstva, od početka godine, zabeležio je pad od osam procenata, negativan trend se na-stavlja, neophodne su hitne mere da bi se zausta-vio, rekao je Miroslav Tlačinac, direktor kompanije Amiga iz Kraljeva.

Rajko Latinović, direktor Imesa mišljenja je da treba formirati banku za obnovu i razvoj jer su sadašnji izvori finansiranja skupi, a preduzeća se zadužuju da plate obaveze državi. Đorđe Vučinić, direktor kompanije Sekuritas, kao glavni problem privatnog obezbeđenja, naveo je Zakon o javnim nabavkama koji favorizuje najnižu ponuđenu cenu, što ozbiljno ugrožava poslovanje firmi. Kri-terijum, kako je objasnio, treba da bude ekonom-ski najpovoljnija ponuda, što bi omogućilo bolji kvalitet usluge, ispunjavanje obaveza prema dr-žavi i bolji socijalni status zaposlenih.

Na sednici Upravnog odbora PKS, kao najveće teš-koće srpske privrede istaknuti su nelikvidnost, veliki broj firmi u blokadi, slaba kreditna aktivnost bana-ka. Rast nelikvidnosti povećava učešće problema-tičnih kredita (NPL) privrede u ukupno odobrenim zajmovima. Istraživanja su pokazala da rast NPL za jedan odsto smanjuje kreditnu aktivnost banaka za četiri procenta.


Ulaganje u inovacije za veći BDP

Radionica o apliciranju za evropski program „Horizont 2020“ okupila je u Privrednoj komori Srbije više od 30 inovatora i članova inovativnih timova, koji su u okviru projekta NO-BLE Ideje svoje pronalaske iz oblasti agrobiznisa pripremili za valorizaciju na tržištu. „Agrobiznis je u Srbiji značajan, ali polovina proizvoda su sa niskom do-datom vrednošću“, upozorila je sekretar Odbora za tehnološke invoacije PKS Danice Mićanović. „Podrška inovacijama u ovom sektoru treba da podigne njegovu konkurentnost na tržištu“, rekla je Danica Mićanović i dodala da Komora nastoji da kroz implementaciju znanja jača veze nauke i privrede i tako unapredi sektor.

Tim Privredne komore Srbije u okviru evropskog projekta NIO-BLE Ideje proglašen je najboljim među 13 ekipa iz sedam zemalja, zbog čega će na finalnoj konferenciji u septembru biti predstvljen kao primer dobre prakse. Od 54 završena srpska projekta, dva su na finalnom takmičenju u Bugar-skoj uvršćena među sedam najboljih, a za jedan su pronađena sredstva za pilot projekat.

Nakon što je ministar prosvete, nauke i tehno-loškog razvoja dr Srđan Verbić potpisao u Briselu sporazum o pridruživanju Srbije novom okvirnom programu Evropske unije za istraživanje i inovacije „Horizont 2020“, inovativni potencijal Srbije dobija značajne mougćnosti razvoja i finansiranja.

„Program „Horizont 2020“ izuzetno je značajan za srpsku nauku i naučnike, ali i preduzeća i dru-ge organizacije. Sa budžetom od oko 78 milijar-di evra, to je do sada najveći okvirni program za istraživanje i inovacije Evropske unije. Očeku-je se da program privuče i sredstva iz privatnog sektora i kroz nacionalne javne investicije. Mogu da apliciraju istraživačke grupe sa univerzite-ta, istraživački instituti, pojedinačni istraživači,

mala i srednja preduzeća, velike kompanije, kao i ostale vladine, nevladine i privatne organizaci-je i institucije iz Srbije ravnopravno sa onima iz država članica Evropske unije“, rekla je Danica Mićanović, otvarajući radionicu.

„Tih 78 milijardi evra biće dodeljivano kao bespo-vratna sredstva“, rekao je članovima NO-BLE mre-že predavač Vladimir Pandurov, stručnjak za biznis planove i pisanje projekata, ali je upozorio na jaku konkurenciju jer pravo da aprliciraju imaju istraživa-či iz više od 60 zemalja sveta. Pandurov je objasnio da se Evropska unija odlučila da ovako velika sredstva opredeli za nauku i tehnološki razvoj jer je ozbiljna analiza pokazala da zemlje, kao što su Nemačka, Fin-ska, Švedska, Poljska, koje najviše ulažu u ove delat-nosti, ostvaruju veći BDP i lakše prevazilaze ekonom-sku krizu. „Srbija kao mala zemnjlja ne može da se takmiči sa Kinom ili Brazilom u ekonomiji obima i niskoj ceni radne snage, već samo u inovativnoj eko-nomiji, zasnovanoj na znanju“, rekao je Pandurov. On je ukazao i da je EU izgubila bitku sa Kinom, Bra-zilom i Rusijom i po broju komercijalnih patenata, pa je „Horizont 2020“ mehanizam da se podrži „put ideje od labortorije do rafa u prodavnici“.

Program „Horizon 2020“ ima tri stuba: Izvrsnost u nauci, Liderstvo u industriji i Društveni izazovi, uz prteći program Euroatom. Bazira se na doku-mentu „Inovaciona unija“.

Mogućnosti evropskog programa „Horizont 2020“ predstavljene srpskom delu mreže NO-BLE Ideje, koja okuplja inovatore i inovativne timove iz sedam zemalja

16. jul 2014.


Novine u carinskom poslovanju

Srbija je, po kvalitetu logistike spoljne trgovine na 63. mestu od ukupno 160 zemalja. Konvencija o preferencijalnim pravilima o poreklu robe, novi kompjuterizovani tranzitni sistem i status ovlašćenog privrednog subjekta, treba da pojednostave i unaprede izvoz

16. jul 2014.

Srbija je, po kvalitetu logistike spoljne trgovine na 63. mestu od ukupno 160 zemalja. To je objavlje-no u najnovijem izveštaju Svetske banke, u kojem su države rangirane prema nekoliko kriterijuma, a najznačajniji su efikasnost carine, kvalitet in-frastrukture i transporta, vreme isporuke. Na rang listi prva je Nemačka, dok je većina zemalja u okruženju bolja od Srbije - Hrvatska 55. mesto, Rumunija 40, Slovenija 38, Mađarska 33. Naša zemlja je pre dve godine zauzimala 75. poziciju.

Kako do bržeg, lakšeg i efikasnijeg izvoza bila je glav-na tema seminara „Novine u carinskom poslovanju“ koji je u Privrednoj komori Srbije (PKS) okupio veliki broj predstavnika spoljnotrgovinskih kompanija.

Skup koji smo organizovali sa Upravom carina Srbije upoznaće učesnike sa nekim mogućnosti-ma ili instrumentima efikasnijeg i bržeg preko-graničnog poslovanja radi smanjenja troškova, povećanja konkurentnosti i obima poslovanja. Cilj je da se poslovna zajednica upozna sa određe-nim carinskim procedurama koje još nisu zaživele u praksi, kao i da podsetimo na neke koje se pri-menjuju ali nisu poznate jednom delu privrednih

društava, rekao je Mihailo Vesović, potpredsed-nik Privredne komore Srbije (PKS).

Kako je objasnio, postupci koji nisu još u primeni jesu - Konvencija o preferencijalnim pravilima o poreklu robe (PEM Konvencija), Novi kompju-terizovani tranzitni sistem (NKTS) i dodeljivanje statusa Ovlašćenog privrednog subjekta (OPS).

Regionalna PEM konvencija definiše identična pravila o poreklu sa ciljem primene šire zone kumulacije porekla za robu koja je predviđena Sporazumom o slobodnoj trgovini između svih zemalja ugovornica. Ugovornice PEM konvenci-je su EU, EFTA, države Zapadnog Balkana i me-diteranske zemlje - Alžir, Egipat, Izrael, Jordan, Liban, Maroko, Sirija, Tunis, Palestinska oblast Zapadne Obale i pojasa Gaze, Turska.

Tranzicioni period u kome bi sve članice potpisale i ratifikovale Konvenciju kako bi se objavila za-jednička matrica dijagonalne kumulacije porekla, predviđen je do kraja 2014. godine, a puna prime-na očekuje se sledeće godine.

Srbija je donela Zakon o potvrđivanju ove Kon-


Privrednici u Evropskom parlamentu

vencije prošle godine. Vladimir Filipović, na-čelnik Odeljenja za poreklo robe Uprave carina rekao je da Srbija primenjuje Konvenciju od 1. aprila 2014. godine sa Albanijom, a da se puni pozitivni efekti očekuju u 2015. godini.

NKTS - prvi elektronski tranzitni postupak diza-jniran je da bi omogućio bolje upravljanje i kon-trolu tranzita. Zahvaljujući tom sistemu papirna deklaracija biće zamenjena elektronskom, na efi-kasan i siguran način, a od posebnog je značaja što je njegovo uvođenje i primena uslov za pristupanje EU. Na međunarodnom nivou za ovaj sistem je neophodno pristupanje Konvenciji o zajedničkom tranzitnom postupku, savremena informaciono tehnološka rešenja i zajednička komunikaciona mreža i sistem koji podržava razmenu elektron-skih poruka između carinskih administracija ze-malja potpisnica Konvencije. Taj sistem u Srbiji

biće testiran krajem 2014. godine, primena u naci-onalnim okvirima planirana je početkom naredne godine, a pristupanje Konvenciji o zajedničkom tranzitu u prvoj polovini 2015. godine.

Pojednostavljeni carinski postupci počeli su fazno da se uvode u Srbiji od oktobra 2010. godine, a po-stupak carinjenja u prostorijama kompanija „kuć-no carinjenje“ od juna 2011. godine. Pojednostav-ljeni carinski postupci još uvek se ne primenjuju dovoljno, svega 20 procenata. Cilj je da ih bude 80 odsto. Kućno carinjenje, odnosno, dodeljivanje statusa ovlašćenog izvoznika ili uvoznika, prvi je korak na sprovođenju statusa ovlašćenog privred-nog subjekta (OPS). OPS je usaglašen sa praksom, standardima i procedurama EU, ali je dosta složen i komplikovan proces koji zahteva izvesna prilago-đavanja, istaknuto je na seminaru u PKS.

U amfiteatar Evropskog parlamenta u Briselu 16. oktobra ove godine ući će više od 800 preduzetnika iz svih sektora iz 45 evropskih zemalja, radi Trećeg zasedanja Evropskog parlamenta preduzeća.

Srbiju će na ovom zasedanju predstavljati pet predstavnika malih i srednjih preduzeća, prvi put sa pravom glasa, s obzirom da je naša zemlja do-bila status kandidata za članstvo u EU. U radu će učestvovati i delegacija Privredne komore Srbije na najvišem nivou.

Evropski parlament preduzeća najznačajniji je događaj u EU, na kome reč imaju neposredno privrednici. Pruža jedinstvenu priliku da poslovni ljudi uđu u direktan dijalog sa visokim zvaničnici-ma EU institucija i da svoje stavove predoče oni-ma koji kreiraju EU politiku.

Učesnici će glasati o ključnim pitanjima, kao što

su internacionalizacija, poslovne veštine, energija i finansije, i na taj način pomoći će da se definiše poslovna agenda za novi zakonodavni ciklus EU. Rezultati će takođe biti predočeni na sastanku še-fova država i vlada za Evropski savet u Briselu 23. oktobra.

„Evropski parlament preduzeća je događaj na kome se ostvaruje najbolja intrakcija između sve-ta politike i sveta biznisa u EU. Za privrednike, to je jedinstveno evropsko iskustvo, koje omogućava da se čuje njihovo mišljenje. Za institucije, to je neprocenjiv izvor inputa za formulisanje biznisu naklonjene politike (business-friendlypolicies) za narednih pet godina“, rekao je Ričard Veber, predsednik Evrokomore (Eurochambres).

„Za srpske privrednike, u kontekstu pristupnih pregovora, Evropski parlament preduzeća je prili-ka da se upoznaju sa politikom i ciljevima EU, kao

Pet predstavnika Srbije prvi put će imati pravo glasa na zasedanju Evropskog parlamenta preduzeća u Briselu 16. oktobra, jer je zemlja dobila status kandidata

17. jul 2014.


PKS domaćin godišnjeg skupa Evropske asocijacije veledrogerija

Konferencija je prepoznata kao značajna prilika da se predstavi Srbija i njene institucije. Komora će dati punu podršku organizaciji, rekao Željko Sertić, predsednik PKS

17. jul 2014.

i ulogom EU institucija u procesu donošenja re-gulative. Privrednici, kao glavni nosioci ekonom-skog rasta, imaće mogućnost da se obrate donosi-ocima odluka, saopšte svoje stavove i raspravljaju o važnim temama“, kaže Dušanka Samardžić, sa-vetnik predsednika PKS za evropske integracije.

Evropski parlament preduzeća svake druge godi-

ne organizuje Evrokomora u saradnji sa mrežom nacionalnih komora. Na Treće zasedanje Evrop-skog parlamenta preduzeća pozvani su pred-sednik Evropskog parlamenta Martin Šulc, novi predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker, predstvnik Evropskog saveta, kao i predstavnici italijanskog predsedništva EU.

Beograd i Privredna komora Srbije (PKS) biće do-maćini 56. godišnje konferencije Generalne skup-štine Evropske asocijacije veledrogerija sa potpu-nim asortimanom (GIRP) od 7. do 9. juna 2015. godine. Konferencija je prepoznata kao značajna prilika da se predstavi Srbija i njene institucije. PKS daće punu podršku organizaciji tog velikog skupa, rekao je Željko Sertić, predsednik PKS u razgovoru sa Monikom Derek Pua (Monike Derecque - Pois), generalnom direktorkom GIRP-a.

Kako je istaknuto na sastanku, tim PKS će voditi pripremu i organizaciju konferencije. Prvi panel je uvek posvećen predstavljanju zdravstvenog sistema zemlje domaćina kroz učešće relevantnih instituci-ja - Ministarstva zdravlja, Agencije za lekove, Fon-da zdravstva i predstavnika svih učesnika u lancu snabdevanja lekovima - udruženja proizvođača le-kova, veledrogerija i apoteka.

Beograd je, većinom glasova, izabran za domaćina 56. konferencije GIRP-a na jesenjem zasedanju Ge-neralne skupštine te asocijacije koja je održana 5. novembra 2013. godine u Briselu. Predsednik PKS podneo je kandidaturu za Beograd, u ime Grupacije veledrogerija, koja deluje pri Udruženju za trgovinu.

GIRP je međunarodna neprofitna organizacija sa se-dištem u Briselu, koja okuplja veledrogerije sa pot-punim asortimanom. Broji 37 punopravnih članova,

od čega 26 nacionalnih udruženja evropskih zemalja, okuplja više od 750 veledrogerija, koje posluju u 31 evropskoj zemlji. Veledrogerije, članice GIRP-a, za-pošljavaju oko 140.000 radnika i godišnje distribuira-ju lekove u vrednosti od 100 milijardi evra.

GIRP promoviše ulogu veledrogerija u unapređenju i očuvanju javnog zdravlja, bezbedno i kontinuira-no snabdevanje lekovima svih pacijenata u Evropi. Ima, takođe, važnu ulogu u kreiranju zakonodavnih i regulatornih politika koje utiču na poslovanje vele-drogerija. GIRP zastupa interese svojih članica pred najvišim organima Evropske unije.

Grupacija veledrogerija PKS primljena je u GIRP juna 2011. godine na 52. konferenciji u Talinu u Estoniji.


Visoki ekološki standardi za štamparije

Grafička industrija je ogledalo, jer se u njoj, kao pratećoj delatnosti, odražavaju problemi svih privrednih grana, izjavio je profesor Beogradske politehnike mr Miodrag Todorović i ukazao na potrebu da se privredni subjekti aktivnije uključe u proces obrazovanja kadrova. Na sednici Gru-pacije grafičke industrije Udruženja za kreativ-nu industriju PKS, konstatovano je da postojeće srednje i visoko obrazovanje uglavnom priprema kadrove za klasične tehnike štampe, mada je sve više malih kompjuterizovanih štamparija, kojima su potrebni IT stručnjaci.

Ekološki standardi, kako domaćeg tako i evrop-skog zakonodavstva, postavljaju pred grafičare ozbiljne zahteve. Rukovodilac grupe za upravlja-nje otpadom iz Ministarstva poljoprivrede Luka Starčević ukazao je da ambalažu opasnog otpada treba da zbrine onaj ko ga proizvodi ili uvozi. „Za sakupljanje i transport imamo veliki broj firmi, dok je samo mali broj njih osposobljen i sertifi-kovan za tretman opasnih materija“, ukazao je Starčević. Privrednici su ukazali i na probleme koje imaju sa zbrinjavanjem neopasnog otpada, kakav predstavljaju ostaci metaliziranog papira.

Savetnik predsednika PKS Siniša Mitrović ukazao je na potrebu da svaka kompanija, ali i cela grafič-ka industrija, ima plan za upravljanje otpadom, jer je s jedne strane cilj da se otpad pretvori u sirovi-nu, a s druge – ispune obaveze o zaštiti životne sre-dine i tako izbegnu visoke kazne. Mitrović je izneo podatak da je Srbija za 9,5 odsto povećala uvoz hemikalija, od kojih je jedna trećina karcinogena.

Pravilan tretman otpada grafičarima otežava i činjenica da je većina njih smeštena u visoko ur-banizovanim delovima gradova, što nije slučaj u EU. Istaknuto je takođe da usaglašavanju domaće regulative sa evropskom otežavaju česte prome-ne EU direktiva i protokola u ovoj oblasti. Srbiji nedostaje i centar za zbrinjavanje opasnog hemi-sjkog otpada, koji bi i grafičkoj industriji pojedno-stavio i pojeftinio izvršavanje obaveza proisteklih iz ekoloških zakona.

Na sednici je najavljeno i održavanje 36. Međuna-rodnog sajma grafičke i papirne industrije, medija i komunikacija GRAFIMA 2014. Privredna komo-ra Srbije imaće štand na kome će po povlašćenoj ceni moći da se predstavi deset malih grafičkih preduzeća.

Grafičkoj industriji potreban plan upravljanja otpadom, kao i kvalitetniji kadrovi, osposobljeni za kompjuterizovanu štampu

17. jul 2014.


Sertifikacijom do novih partnera i poverenja potrošača

U Privrednoj komori Srbije konstituisana je Grupacija, koja okuplja predstavnike nepristrasne treće strane u oblasti dobrovoljne i obavezne sertifikacije

17. jul 2014.

Sertifikacija proizvoda, sistema menadžmen-ta i stručnih lica treba da ulije poverenje i pru-ži dokaz o usaglašenosti, tako da proizvođači ili davaoci usluga mogu efektnije da plasiraju svo-je proizvode i usluge na tržište, istaknuto je na konstitutivnoj sednici Grupacije sertifikacionih tela, koja je osnovana pri Udruženju akreditova-nih tela za ocenjivanje usaglašenosti PKS. Novo-izabrani predsednik Grupacije prof. dr Predrag Popović, izvršni direktor Biroa za sertifikaciju In-stituta za nuklearne nauke „Vinča“, ukazao je da sertifikacija omogućava da privrednici steknu po-verenje potrošača, dok isporučiocima proizvoda ili usluga obezbeđuje dokaz od „treće“ nezavisne strane o usaglašenosti za tržište.

Privredna komora Srbije okupila je privredne su-bjekte, koje je akreditovlo Akreditaciono telo Sr-bije za delatnosti vezane za poslove u oblasti serti-fikacije proizvoda, sistema menadžmenta i osoba, i konstituisala Grupaciju sertifikacionih tela, koju čine reprezentativni predstavnici iz javnog i pri-vatnog sektora, velika, mala i srednja privredna društava i organizacije, instituti i fakulteti.

Predsednik Grupacije prof. dr Popović ukazao je na aktivnosti u vezi sa međunarodnim standardi-ma, kao što su: SRPS EN 45011:2004 Opšti zahte-vi za tela koja sprovode sisteme sertifikacije pro-izvoda (novi standard SRPS ISO/IEC 17065:2013 Ocenjivanje usaglašenosti - Zahtevi za tela koja sertifikuju proizvode, procese i usluge); SRPS ISO/IEC 17021:2011, Ocenjivanje usaglašenosti - Zahtevi za tela koja obavljaju proveru i sertifi-kaciju sistema menadžmenta; ili SRPS ISO/IEC 17024:2012, Ocenjivanje usaglašenosti - Opšti zahtevi za tela koja obavljaju sertifikaciju osoba.

Istakavši da sertifikaciona tela sprovode aktivno-

sti ocenjivanja usaglašenosti u oblasti dobrovoljne sertifikacije, kao i u oblasti obavezne sertifikaci-je, Popović je podsetio da je ta delatnost uređena Zakonom o tehničkim zahtevima za proizvode i ocenjivanju usaglašenosti.

„Svesni smo da je u procesu pridruživanja EU potrebno transponovati i harmonizovati niz di-rektiva zasnovanih na novom i globalnom pristu-pu. Grupacija sertifikacionih tela značajna je za privrednike u Srbiji, pre svega proizvođače, jer omogućava učešće u donošenju tehničkih propisa u procesu harmonizacije sa Evropskom unijom i imenovanje Tela za ocenjivanje usaglašenosti, što omogućava slobodano kretanje robe između Srbi-je i zemalja EU“, rekao je predsednik Grupacije.

Na konstitutivnoj sednici Grupacije, za zamenika predsednika izabrana je Mirjana Stanić, direktor-ka „StandCert“ sertifikacionog tela. Formirano je radno telo za izradu plana rada, koordinator Udruženja Ljubiša Dimitrijević upoznao je članove Grupacije sa opštim aktima PKS, organizacijom i načinom rada udruženja u PKS, kao i sa poslovi-ma i zadacima odbora udruženja i grupacija, dok je predsednica Odbora Udruženja mr Snježana Pu-pavac predstavila rad Odbora Udruženja, planira-ne aktivnosti i do sada postignute rezultate.


Neophodan zakon o zeolitu

Žetva pri kraju, biće žita i za izvoz

Upotreba zeolita u Srbiji nije jasno regulisana zakonom, što može da dovede do negativnih po-sledica po zdravlje ljudi i životinja, konstatovano je na sednici Grupacije zeolita i ostalih nemetalič-nih sirovina i proizvoda pri Udruženju za hemij-sku, farmaceutsku, gumarsku industriju i indu-striju nemetala PKS.

Zeoliti su minerali koji se koriste u poljoprivre-di, kao dodatak u ishrani životinja i biljaka, ali i kao suplement za humanu medicinu i rešavanje ekoloških problema. Članovi Grupacije upozori-li su na pojavu nekontrolisane upotrebe zeolita

u ljudskoj ishrani, koja može ozbiljno da naruši zdravlje. Zbog toga oblast treba što hitnije reguli-sati zakonom, zaključila je Grupacija i pokrenula inicijativu da se formiraju radne grupe proizvo-đača i stručnjaka sa instituta i fakulteta, koje će u saradnji sa nadležnim ministarstvima, raditi na izradi zakona harmonizovanog sa propisima EU.

Predloženo je da se u saradnji sa Ministarstvom rudarstva i energetike na pet velikih nalazišta ze-olita, koliko ih ima u Srbiji, izvrše analize i priba-ve tačne informacije o količinama ovog minerala i perspektivama njegove eksploatacije.

Žetva pšenice u Srbiji završena je na bezmalo 80 odsto površina, u potpunosti trebalo bi da bude gotova u narednih sedam dana, izjavio je Nenad Budimović, sekretar Udruženja za poljoprivredu prehrambenu i duvansku industriju i vodoprivre-du Privredne komore Srbije (PKS). Ovogodišnja proizvodnja pšenice biće manja za 19,6 odsto od prošlogodišnje, ali će biti dovoljno hlebnog žita

za domaće tržište i izvoz. Padavine koje su bile tokom celog perioda žetve, verovatno će umanjiti kvalitet hlebnog žita, naveo je Budimović.

Ukupne žetvene površine pod pšenicom izno-se 548.732 hektara, a proizvodnja hlebnog žita trebalo bi da u 2014. dostigne 2,63 miliona tona. Prosečan prinos će, prema procenama statistike, iznositi 3,9 tona po hektaru, rekao je Milan Kuž-

Radne grupe proizvođača i stručnjaka, u saradnji sa ministarstvom, treba da pripreme predlog regulative harmonizovane sa EU

Ovogodišnja proizvodnja pšenice biće manja za 19,6 odsto od prošlogodišnje, ali će biti dovoljno hlebnog žita

18. jul 2014.

18. jul 2014.


Agraru 180 miliona evra iz IPARD programa

Deo predpristupne pomoći EU namenjen poljoprivrednicima kako bi unapredili proizvodnju i konkurentnost

24. jul 2014.

nik, samostalni savetnik u PKS, na sednici Od-bora Udruženja za poljoprivredu, prehrambenu i duvansku industriju i vodoprivredu. U područ-jima Srbije gde je primenjena puna agrotehnika očekuje se dobar rod pšenice. Žetva pšenice po-čela je u poslednjoj dekadi juna i početkom jula. Prve procene govore da su prinosi ječma veoma dobri i iznose između sedam i osam tona po hek-taru, ali se očekuje blagi pad roda ranog voća, osim jabuka.

Na sednici Odbora predloženo je da Vlada Srbije obezbedi finansijska sredstva i obaveže Republič-ku direkciju za robne rezerve da otkupi najmanje 100.000 tona pšenice ovogodišnjeg roda po ceni ne manjoj od 20 dinara po kilogramu, bez poreza na dodatu vrednost (PDV). Trebalo bi obezbediti i specijalnu premiju od tri dinara po kilogramu za pšenicu roda 2014. za kvalitetno zrno koje ima najmanje 13 odsto proteina, hektolitarske mase 80 kilograma po hektolitru.

Stručnjaci predlažu i da se žitarskim i izvoznim kućama, prerađivačkoj industriji i robnim rezerva-ma obezbede povoljni kratkoročni krediti za kupo-vinu i izvoz voća i povrća i kasnih useva. Takođe,

nadležni državni organi bi trebalo da značajno po-većaju broj silosa sa licencom za javna skladišta, posebno u centralnoj Srbiji gde postojeći broj i te-ritorijalna raspoređenost, ne odgovaraju stvarnim potrebama proizvođača, istaknuto je u PKS.

Milivoje Miletić, savetnik predsednika PKS, pred-stavio je Nacrt zakona o privatizaciji i novine koje će, u vlasničkoj transformaciji preduzeća, doneti taj pravni akt. Zakonom koji je na snazi od 2001. godine privatizovano je 2.288 preduzeća, dok je u portfoliju Agencije za privatizaciji ostalo još 584 privredna subjekta od čega je 161 preduzeće u re-strukturisanju. Modeli privatizacije iz postojećeg pravnog akta nisu adekvatni za ova preduzeća pa je neophodno doneti nove norme sa ciljem da se smanje budžetski rashodi, angažuju preostali re-sursi i poveća produktivnost. Nacrt novog zakona o privatizaciji predviđa da se postupak vlasničke transformacije okonča do kraja 2016. godine, objasnio je Miletić.

Učesnici u diskusiji na sastanku u PKS, istakli su da treba naći rešenje za poljoprivredna preduzeća u re-strukturisanju da se, do okončanja privatizacije tih firmi, očuva njihova proizvodnja i stočni fond.

Srpski poljoprivrednici imaće na raspolaganju 180 miliona evra za unapređenje konkurentnosti agrara u okviru IPARD 2 programa (IPA Rural Development) koji predstavlja deo predpristu-pne pomoći EU. Program se realizuje od 2015. do 2020. godine i namenjen je direktnim korisnici-ma – poljoprivrednim proizvođačima i prerađiva-čima, kao i onima koji se bave seoskim turizmom, rekao je na prezentaciji programa u Privrednoj komori Srbije (PKS), Dragan Mirković, načelnik Odeljenja za ruralni razvoj u Ministarstvu po-ljoprivrede i zaštite životne sredine. Plan je da

Evropska komisija do kraja godine usvoji i odobri IPARD2 program, da se tokom 2015. okonča pro-ces akreditacije, a početkom 2016. objave pozivi za korišćenje sredstava.

Danilo Golubović, državni sekretar u Ministar-stvu poljoprivrede i zaštite životne sredine, na-glasio je da je cilj da se tokom pregovora sa EU srpska poljoprivreda pripremi za zahtevno tržište Unije, da bude konkurentna i spremna za velike izazove. Pored značajnih sredstava koja će kroz IPARD2, biti na raspolaganju poljoprivrednicima, veoma je važno što će kroz taj program biti us-


Izvoz hrane u Rusiju veći za 68 procenata

postavljen jasan i transparentan sistem raspodele sredstava, objasnio je Golubović koji je i glavni pregovarač sa EU u oblasti agrara.

Državni sekretar je podsetio da se 75 odsto zako-nodavstva EU odnosi na poljoprivredu i ekologiju zbog čega su veliki zadaci i izazovi pred Ministar-

stvom poljoprivrede i zaštite životne sredine.

Nenad Budimović, sekretar Odbora za poljoprivre-du PKS, izrazio je očekivanje da će Komora kao naj-veća asocijacija i zastupnik interesa srpske privrede, kroz saradnju sa resornim ministarstvom, imati ak-tivnu ulogu u sprovođenju IPARD 2 programa.

Izvoz hrane iz Srbije na rusko tržište porastao je u prvoj polovini 2014. godine za čak 68 procenata i dostigao 117 miliona dolara. Očekuje se do kra-ja godine vrednost izvoza srpskih prehrambenih proizvoda u Rusiju od 300 miliona dolara.

Povećanje plasmana najviše je izraženo kod sve-žeg i prerađenog voća i povrća, svih vrsta sira, svinjskog i goveđeg mesa i mesnih prerađevina, sladoleda, sokova, vina i ostalih alkoholnih pića, ali i semena suncokreta, semenskog kukuruza, sadnica voća i kalemova ruža.

U 2013. izvoz prehrambenih proizvoda u Rusiju vredeo je 184,6 miliona dolara i bio je za 13 pro-cenata veći nego godinu ranije.

Velike svetske kompanije prehrambenog sekto-ra razmatraju mogućnost investiranja u Srbiji, organizovanja proizvodnje i korišćenja modela preferencijalnog plasmana proizvoda na tržištu jedinstvenog ekonomskog prostora Rusije, Belo-rusije i Kazahstana, sa kojima Srbija ima potpi-sane Sporazume o slobodnoj trgovini i bescarin-skom izvozu. Prehrambeni proizvodi čine petinu od ukupnog izvoza Srbije prema Rusiji.

Ukupna trgovinska razmena Srbije i Rusije za šest meseci 2014. vredela je 1,64 milijarde dolara i veća je za 21,6 odsto nego u prvoj polovini 2013. godine. Izvoz iz Srbije iznosio je 486,7 miliona dolara, a uvoz 1,16 milijardi dolara. Najviše smo izvozili ženske hula-hop čarape, pokrivače podo-va, sveže jabuke, a uvozili energente, koji čine 70 odsto ukupnog uvoza. Deficit u trgovinskoj raz-meni Srbije i Rusije je 674 miliona dolara, a po-krivenost uvoza izvozom iznosi 42 odsto. Rusija je Srbiji četvrti izvozni i treći uvozni partner.

Posle 2009. godine i negativnih efekata ekonom-ske krize, koja je uticala i na plasman robe iz Sr-bije u Rusku Federaciju, prosečan godišnji rast izvoza srpskih proizvoda iznosi 33 odsto.

Privredna komora Srbije (PKS) podržava izvoz, inicijative i nastup srpskih kompanija, članica PKS, na tržištu Rusije, organizacijom prezenta-cija, direktnih partnerskih kontakata, saradnjom sa trgovinskim lancima i distributerima na tom tržištu, kao i organizovanjem ekspertskih saveto-vanja, seminara, sajmova i poslovnih foruma.

U prvoj polovini 2014. izvoz prehrambenih proizvoda iz Srbije na rusko tržište vredeo 117 miliona dolara. Do kraja godine trebalo bi da dostigne 300 miliona dolara

24. jul 2014.


Linija odbrane malih zemalja

Brendiranje je šansa za zemlje koje nemaju dovoljno kapitala, istaknuto je na seminaru o brendiranju etno proizvoda u PKS

24. jul 2014.

Centar za edukaciju i stručno obrazovanje i Za-jednica preduzetnika Privredne komore Srbije organizovali su seminar „Brendiranje etno pro-izvoda“ za članove Grupacije etno proizvoda, osnovane u PKS 15. aprila ove godine. Na semi-naru su predstavljene nove strategije, neophodne za povećanje vidljivosti proizvoda na tržištu.

„Brendiranje proizvoda je veoma važno, bez ob-zira da li se radi o industrijskim proizvodima, starim zanatima ili uslugama. Važno je stvoriti emotivnu vezu između kupaca i proizvoda, zbog čega se moraju primenjivati strategije izgradnje brenda“, rekao je Žarko Malinović, savetnik pred-sednika PKS za kreativnu industriju.

Predavač na seminaru Jovan Jelovac, osnivač Belgrade Design Week, okarakterisao je brendig kao „poslednju liniju odbrane malih zemalja“, i objasnio da se kreativnim pristupom mogu od-braniti na tržištu zemlje trećeg sveta, koje nema-ju veliki kapital, potreban za svremenu bazičnu industriju i infrastrukturu. Jelovac je istakao da se ista metodologija koristi u brendiranju i ma-lih stvari i nekog strateškog proizvoda, a da se ta metodologija bazirana na saznavanju istina o sebi i tržištu. „Ovo je nov pristup, različit od onoga ka-kav je postojao pre desetak godina. Sada se na isti način brendira, pa time i približava potencijalnim kupcima, etno proizvod, rakija, dizajnerski proi-zvod ili mercedes“, istakao je Jelovac.

Sprečiti obavljanje neregistrovane delatnosti

Visoki porezi i najavljene oštre kazne za neblagovremeno izmirivanje obaveza, ali pre svega nelojalna konkurencija sive ekonomije, ugrožavaju poslovanje preduzetnika

24. jul 2014.

Uz neophodne poreske reforme i pojačanu efika-snost u radu inspekcija, sudova i administracije, članovi Izvršnog odbora Zajednice preduzetnika Privredne komore Srbije na svojoj 11. sednici, ista-kli su kao najvažniju borbu protiv sive ekonomije. Dok se propisi za one koji posluju legalno pooštra-vaju, oni koji rade neprijavljeno i bez plaćanja ikak-

vih dažbina snižavaju cenu rada, konstatovali su preduzetnici.

Prema poslednjim podacima, registrovanih predu-zetničkih radnji u Srbiji ima oko 217. 600, rekao je predsednik Skupštine Zajednice preduzetnika PKS Miroslav Miladinović, ali je ukazao da od 2002. taj broj stagnira, jer se preduzetnici suočavaju sa broj-


Tačno merenje u javnom interesu

nim problemima i često su zanemareni kad se kreira ekonomska politika. „Osim Zajednice preduzetnika Privredne komore Srbije, na čiju inicijativu je do-net Zakon o mirovanju poreskog duga, a pokrenuti postupci za izmenu nekih drugih propisa, preduzet-nike nema ko da štiti“, istaknuto je na sednici, na kojoj su se čuli i zahtevi da se zakažu hitni sastanci sa predstavnicima ekonomskih ministarstava i in-spekcije, kako bi im se predočili gorući problemi.

Predsednik zajednice preduzetnika Beograda pred-

ložio je donošenje zakona o sprečavanju obavljanja neregistrovane delatnosti, kako bi se barem smanjio broj onih koji rade u sivoj zoni, naročito izraženoj kod frizera, mehaničara, trgovaca, ali i u IT sektoru.

Preduzetnici su zatražili podsticajnije uslove poslo-vanja, ukazujući na podatak da se od 13 novoosno-vanih preduzetničkih radnji, 10 izbriše iz registra u roku od godinu ili dve. Oni su takođe upozorili da treba podstaći ovaj sektor, kako bi mogao da apsor-buje viškove zaposlenih iz javnog sektora.

Polazeći od toga koliko je tačno merenje važno za privredu, za trgovinu koliko i farmaciju, ali i za sve segmente života, Privredna komora Srbije osnovala je Grupaciju za metrologiju pri Udruže-nju akreditovanih tela za ocenjivanje usaglašeno-sti. Grupaciju čine privredni subjekti, akredito-vani kod Akreditacionog tela Srbije za delatnost overavanja merila, ocenjivanja usaglašenosti me-rila sa propisanim zahtevima i etaloniranje.

Na konstitutivnoj sednici Grupacije istaknut je veliki značaj metrologije pri merenjima u javnom interesu, u oblasti zaštite zdravlja, opšte bez-bednosti i zaštite životne sredine. Kao jedna od ključnih komponenata infrastrukture kvaliteta, metrologija je veoma značajna za naučni i teh-ničko-tehnološki napredak svake nacionalne eko-nomije jer garantuje tačnost rezultata merenja, kako građanima, tako i u prometu roba i usluga, kod brojila električne energije, vodomera, gaso-mera, kalorimetara, vaga, sprava za merenje teč-nih goriva na benzinskim pumpama. Takođe, me-trologija je nezaobilazna u zaštiti zdravlja i opšte bezbednosti, kod merila na osnovu čijih rezultata se uspostavljaju dijagnoze, ali i kod etilometara, merila za merenje sile kočenja kod motornih vozi-la, merila brzine vozila u saobraćaju i dr.

Kod mnogih industrijskih procesa, da bi se obez-bedio kvalitet, mora da postoji sledivost merenja. Tela za ocenjivanje usaglašenosti moraju da poka-žu da su njihova merenja pouzdana, što znači da su slediva do nacionalnih ili međunarodnih etalo-na sa određenom mernom nesigurnošću. Da bi se rezultatima merenja i ispitivanja verovalo, oprema mora da bude pravilno etalonirana, u čemu metro-logija, kroz nacionalni metrološki institut i labo-ratorije za etaloniranje, pruža ovu vrstu podrške.

U procesu pridruživanja EU, metrologija se pre-govara u okviru poglavlja Podgrupe 1- Slobodno kretanje roba i usluga. Tokom prethodne godine, evropska Direktive o merilima (MID) transpo-novana je u naš Pravilnik o merilima, Direktive o vagama sa neautomatskim funkcionisanjem (NAWI) u Pravilnik o vagama sa neautomatskim funkcionisanjem, dok su EU direktive koje se od-nose na prethodno upakovane proizvode pretoče-ne u Pravilnik o prethodno upakovanim proizvo-dima. Na ovaj način stvoreni su uslovi da domaći proizvođači svoje proizvode, a to su merila, mogu stavljati na tržište EU.

Na konstitutivnoj sednici Grupacije za metrolo-giju za predsednika je izabran Vladan Lapčević,

Sledivost merenja do nacionalnih ili međunarodnih etalona neophodna je za kvalitet industrijskih procesa, istaknuto na konstitutivnoj sednici Grupacije za metrologiju PKS

25. jul 2014.


Privredna delegacija Japana u Srbiji

Predstavnici poslovnog udruženja Kejdanren, organizacije koja zastupa interese najvećih japanskih kompanija, posetiće Srbiju krajem septembra. PKS domaćin poslovnog foruma srpskih i japanskih privrednika

28. jul 2014.

direktor Sektora proizvoda i usluga i Sektora kvaliteta kompanije Meter&Control iz Beograda, a za zamenika predsednika Lucija Dujović, po-moćnik direktora Direkcije za mere i dragocene metale. Koordinator Udruženja akreditovanih tela za ocenjivanje usaglašenosti Ljubiša Dimi-trijević upoznao je članove Grupacije sa opštim

aktima PKS, sa organizacijom i načinom rada, po-slovima i zadacima odbora udruženja i grupacija. Predsednik Odbora Udruženja mr Snježana Pu-pavac obavestila je prisutne o dosadašnjem radu Odbora, planiranim i realizovanim aktivnostima. Obrazovano je radno tela za izradu program rada Grupacije za naredni period.

Delegacija Japanske poslovne federacije Kejdan-ren (Keidanren) boraviće od 23. do 25. septembra u Srbiji sa ciljem da upozna perspektive srpske privrede i mogućnosti za proširenje bilateralne ekonomske i tehnološke saradnje dve zemlje. U Privrednoj komori Srbije (PKS) biće održan po-slovni forum i bilateralni susreti srpskih i japan-skih privrednika, najavljeno je na sastanku Željka Sertića, predsednika PKS i Osama Hajakave (Osa-mu Hayakawa) otpravnika poslova Ambasade Ja-pana u Beogradu. Sastanku u PKS prisustvovao je i Takaši Marujama (Takashi Maruyama), treći sekretar japanske ambasade.

Poseta predstavnika Kejdanren biće odlična prilika da privrednici Japana upoznaju Srbiju i svoja isku-stva prenesu srpskim preduzetnicima. Posvećenost, znanje i ekonomski razvoj Japana impozantni su i mnogo možemo da naučimo, rekao je Sertić u raz-govoru sa japanskim diplomatama zahvalivši naro-du Japana na podršci i pomoći Srbiji.

Kako je istaknuto na sastanku u PKS, energetika, zaštita životne sredine, infrastruktura, samo su neke od privrednih grana koju su perspektivne za unapređenje srpsko-japanskih privrednih odnosa.

Japansku delegaciju, koja će osim Srbije posetiti Ita-liju i Poljsku, predvodiće Jošio Sato (Yoshio Sato), kopredsedavajući Komiteta za Evropu Kejdanrena. U delegaciji će biti rukovodioci i eksperti kompanija članica tog Komiteta.

To je prva, istorijska, poseta Kejdanrena Srbiji, organizacije koja zastupa interese najvećih japan-skih kompanija. Članstvo Kejdanrena broji 1.308 predstavnika japanskih kompanija, 114 industrij-skih asocijacija i 47 regionalnih ekonomskih or-ganizacija.

Poslednja poseta japanske delegacija bila je u martu 2011. godine, neposredno pre razornog zemljotresa u Fukušimi, kada je delegacija Mašinske federacije Japana posetila PKS.


Podrška PKS lokalnim samoupravama

Privredna komora Srbije (PKS), kao najveća aso-cijacija srpske privrede, pruža veliku podršku lo-kalnim samoupravama na promociji privrednih i investicionih potencijala i unapređenju ambijen-ta poslovanja, rekao je Željko Sertić, predsednik PKS, u razgovoru sa Dubravkom Kovačević Subo-tički, predsednicom opštine Pećinci.

Investicioni programi, kao što je model javno-privatnog partnerstva, pomoć u korišćenju pret-pristupnih fondova EU, edukacija kroz razne se-minare i obuke, neki su od vidova podrške PKS opštinama, naveo je Sertić.

Dubravka Kovačević Subotički, predsednica op-

štine Pećinci, istakla je da je toj lokalnoj samou-pravi veoma značajna podrška PKS, kao instituci-je koja uspešno promoviše privrednu delatnost na domaćem i međunarodnom nivou.

Opština Pećinci, među najuspešnijim u Srbiji, od 2000. godine privukla je 400 miliona evra grin-fild stranih ulaganja. U toku je realizacija inve-sticija nemačkih kompanija Boš (Bosch) i Doktor Etker (Dr. Oetker), a kako su istakli čelnici op-štine, očekuju se ulaganja i domaćih investitora. Pećinci raspolažu velikom industrijskom zonom na 1.600 hektara koja je potpuno infrastrukturno opremljena.

Željko Sertić, predsednik PKS, razgovarao sa Dubravkom Kovačević Subotički, predsednicom opštine Pećinci o saradnji na promociji privrednih i investicionih potencijala

28. jul 2014.

Samo ovlašćeni agenti na tržištu nepokretnosti

Četiri nova pravilnika uz Zakon o posredovanju u prometu i zakupu nepokretnosti, koji stupaju na snagu, uneće red u poslovanju i pravno regulisati novu profesiju

29. jul 2014.

Na inicijativu i uz višegodišnje angažovanje Gru-pacije posrednika u prometu nepokretnosti Udru-ženja za trgovinu Privredne komore Srbije (PKS), donet je Zakon o posredovanju u prometu i zakupu nepokretnosti, kao i četiri prateća pravilnika, koji su stupili na snagu 29. jula. Ministarstvo trgovi-ne, turizma i telekomunikacija i PKS organizovali su predstavljanje pravilnika, koje je okupilo veliki

broj privrednika iz grane koja, prema rečima pred-sednika Grupacije Damira Borića, predstavlja „vrh trgovine“, s obzirom da se radi o poslovima velike vrednosti. Ističući važnost usvojenih podzakonskih akata, Borić je rekao da u prometu nepokretnosti „više neće biti neovlašćenih agenata“.

Potpredsednik PKS Zdravko Jelušić ukazao je da će pravilnici (Pravilnik o Registru posrednika u


prometu i zakupu nepokretnosti, Pravilnik o struč-nom ispitu za posrednike u prometu i zakupu ne-pokretnosti, Pravilnik o evidenciji o posredovanju u prometu i zakupu nepokretnosti i Pravilnik o poslovnom prostoru i opremi posrednika u prome-tu i zakupu nepokretnosti) otkloniti nedoumice u usklađivanju poslovanja sa Zakonom.

„Promet nepokretnosti od početka ekonomske krize 2008. do danas zabeležio je pad od 50 odsto“, rekao je Jelušić, ali je podstio da se u EU tržište nekretnina lagano oporavlja. „Kod nas su se sada stvorili zakon-ski uslovi da se otkloni osećaj pravne nesigurnosti, koji je nastao zbog velikog broja prevarenih klijena-ta“, naglasio je Jelušić i ukazao da devizna štednja u Srbiji raste, ali se novac „ne ulaže ni u nekretnine, ni u hartije od vrednosti“. Jelušić je najavio da će PKS učestvovati u organizovanju edukacije kandidata za polaganje pravilnikom predviđenog stručnog ispita.

Naime, Pravilnikom o stručnom ispitu za posred-nike u prometu i zakupu nepokretnosti propisu-je se program ispita koji će se polagati pismeno i usmeno, kao i visina takse. Kandidat ogovara na pitanja iz oblasti prava u vezi prometa i zakupa nepokretnosti, iz finansijskih i poreskih pravila, poznavanja menadžmenta i osnova prostornog planiranja i izgradnje.

„Tako posrednik u prometu nepokretnosti postaje jedna nova, pravno regulisana profesija“, rekao je pomoćnik ministra trgovine Dušan Protić. „To je izazov, ali i zahtev vremena u kome živimo. Osim emancipacije profesije, podizanje profesionalnosti i upisivanje u registar obezbediće i veće poverenje

klijenata“, rekao je Protić. Pravilnik o registru po-srednika u prometu i zakupu nepokretnosti, pred-viđa da regisitar sadržati sve podatke o posredniku, od upisa, preko adrese, matičnog broja, broja telefo-na, do podataka o zaposlenim licima.

Predstavljajući pravilnike, Željko Stojanović iz Mi-nistarstva za trgovinu, turizam i telekomunikacije, predsednik Radne grupe za izradu ovih podzakon-skih akata, naglasio je da se sada prelazi u fazu im-plementacije. Stojanović je naglasio da zakon i pra-vilnici nisu preuzeti iz evropskog zakonodavstva, već su plod domaćih stručnjaka, a urađeni su sa ide-jom da se „ojača konkurentnost poslovnih usluga“.

Na predstavljanju je navedeno i da Pravilnik o evi-denciji o posredovanju u prometu i zakupu nepo-kretnosti predviđa da svaki posrednik mora da vodi evidenciju u pisanom obliku, koju će morati trajno da čuva, dok ugovor o posredovanju sa pratećom dokumentacijom mora da čuva najmanje 10 godina od zaključenja. Evidencija će sadržati sve podatke o nepokretnosti, o pravnom poslu, kupoprodajnoj ceni, odnosno zakupnini, kao i o fakturisanom izno-su posredničke naknade. Četvrti pravilnik, Pravilnik o poslovnom prostoru propisuje minimalne tehnič-ke uslove za obavljanje te delatnosti, što podrazu-meva da posrednik posao može da obavlja i u stanu, ali pod uslovom da u njemu ne stanuje.

Na skupu u PKS ukazano je i na činjenicu da 1.050 privrednih subjekata koji se bave posredovanjem u prometu i zakupu nepokretnosti zapošljava tek 1.500 ljudi, što je u savremenom poslovanju teško održivo i ne obezbeđuje uslove za kvalitet i razvoj.


Objediniti ponudu za rusko tržište

Privredena komora Srbije (PKS) poziva domaće proizvođače prehrambenih proizvoda koji izvoze u Rusiju da, zbog povećane tražnje ruskih uvozni-ka, objedine ponudu i dostave je Komori ili pred-stavništvu u Moskvi, radi efikasnijeg plasmana na rusko tržište. Ruska Federacija najavila je od 1. avgusta zabranu uvoza voća i povrća iz Poljske, pa je znatno povećan broj zahteva ruskih uvoznika za tim proizvodima iz Srbije.

Sveta Vasiljević, direktor predstavništva PKS u Moskvi istakao je da su velike količine, visok nivo kvaliteta proizvoda, kao i kontinuitet isporuke, neophodni za uspešan plasman prehrambenih proizvoda iz Srbije na rusko tržište. Vasiljević je ukazao i na neophodnost profesionalnog izbo-ra poslovnih partnera u Rusiji, gde izvoznicima, predstavništvo PKS u Moskvi, može dati sugestije i preporuke.

„Sa naše strane moramo da održimo očekivani nivo kvaliteta i bolje pozicioniramo brend srpskog proizvoda. Apelujemo na proizvođače u Srbiji da obrate pažnju kome i pod kojim uslovima prodaju robu. Predstavništvo PKS u Moskvi pružiće pomoć u proveri kredibiliteta ruskih kupaca, a po potrebi, i u rešavanju administrativnih problema da bi se

uspešno realizovao posao“, objasnio je Vasiljević.

Rusija uvodi zabranu uvoza proizvoda iz Poljske zbog velikog broja potvrđenih slučajeva preko-mernog korišćenja pesticida i nitrata i nedozvo-ljenog nivoa sadržaja u proizvodu.

PKS je pripremila Informaciju o propisanim nivo-ima sredstava i apelovala na proizvođače iz Srbije da se upoznaju za obaveznim kvalitetom proizvoda.

Odluka o zabrani uvoza voća i povrća iz Poljske otvara mogućnost značajnijeg pozicioniranja srp-skih proizvođača, koji kvalitetom i količinama mogu da preporuče proizvode za izvoz i u kontinu-itetu plasiraju prehrambene proizvode na zahtev-no tržište Ruske Federacije. Ukupan godišnji izvoz poljskog voća i povrća u Rusiju procenjen je na oko milijardu dolara. Poljska je najveći svetski izvoznik jabuka i prema procenama ruskih analitičara za-brana će prvenstveno da pogodi taj segment pre-hrambenih proizvoda. Od ukupnog izvoza poljskih jabuka, 60 odsto se izvozi na rusko tržište, što je u sezoni 2013-2014. iznosilo bezmalo 500.000 tona.

Proizvođači jabuka iz Srbije izvezli su u prvoj po-lovini 2014. godine 32,4 hiljade tona tog voća, 100 odsto više nego u istom periodu prethodne godine.

Ruska Federacija najavila je od 1. avgusta zabranu uvoza voća i povrća iz Poljske, pa je znatno povećana tražnja ruskih uvoznika za tim proizvodima iz Srbije. PKS poziva domaće proizvođače da objedine ponudu radi efikasnijeg plasmana

31. jul 2014.


Počela primena Protokola o prilagođavanju SSP

Da bi se očuvali tradicionalni tokovi trgovine i nakon ulaska Hrvatske u EU, usvojen Protokol kojim su predviđene nove kvote za izvoz i uvoz između Srbije i EU

1. avgust 2014.

Prvog avgusta počela je primena Protokola o pri-lagođavanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruži-vanju (SSP). Protokol, koji je Srbija potpisala sa EU, usvojen je da bi se očuvali tradicionalni toko-vi trgovine nakon pristupanja Hrvatske Evropskoj uniji i sadrži određeni broj koncesija iz sporazu-ma o slobodnoj trgovini CEFTA, koji je za Hrvat-sku prestao da važi nakon sticanja punopravnog članstva u EU.

Srbija je protokolom dobila nove, veće kvote za izvoz šarana, ribljih prerađevina, vina i šećera. S druge strane, Evropska unija je dobila kvote za izvoz u Srbiju: svinja, klaničnih proizvoda, mlečnih proi-zvoda, povrća, žitarica, ulja, šećera, soka, alkohola, šarana, duvana i cigareta. Kvote koje je Srbija odo-brila predstavljaju tek 2,4 odsto uvoza iz Hrvatske.

Od 1. jula 2013. godine, kada je Hrvatska postala

punopravna članica Evropske unije, trgovina izme-đu Republike Srbije i Hrvatske, do tada regulisana sporazumom CEFTA, počela je da se odvija prema odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživa-nju između Srbije i EU. Članom 39 tog Sporazuma predviđena je mogućnost da se prilagode odredbe u vezi sa trgovinom između nove članice, u ovom slu-čaju je to Hrvaska, i države koja sa EU ima potpisan sporazum o slobodnoj trgovini, u ovom slučaju je to Srbija. Uslovi da se u novim okolnostima očuvaju povlastice iz prethodnog sporazuma bili su da dve zemlje te povlastice zaista i koriste, kao i da su po-vlastice veće od onih koje daje SSP.

Sve koncesije iz Protokola koji je stupio na snagu odobrene su na osnovu ostvarene međusobne tr-govine između Srbije i Hrvatske, a biće dostupne i svim državama članicama EU, ne samo Hrvatskoj.

Da se čuje glas struke

Namera PKS je da okupi stručnjake koji će tokom javne rasprave doprineti poboljšanju predloženih zakonskih rešenja o planiranju i izgradnji, rekao Željko Sertić, predsednik PKS

1. avgust 2014.

Predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Željko

Sertić razgovarao je sa predstavnicima više naučnih

institucija o pripremama i uključivanju svih rele-

vantnih asocijacija u javnu raspravu o Nacrtu zako-

na o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji.

Izmene i dopune postojeće regulative u ovoj oblasti trebalo bi da unaprede investicioni ambijent u Sr-


Detašman građevinaca u Nemačku koristan za srpsku privredu

biji i domaće propise usklade sa evropskim stan-dardima. Namera je PKS, kao najveće asocijacije srpske privrede, da okupi struku koja će svojim sugestijama i predlozima tokom javne rasprave doprineti poboljšanju predloženih zakonskih re-šenja, sa ciljem stvaranja stimulativnog privred-nog ambijenta u oblasti planiranja i izgradnje, naglasio je predsednik Sertić.

Sastanku u PKS prisustvovali su predstavnici In-

ženjerske komore Srbije, Saveza inženjera i teh-

ničara Srbije, Geodetskog zavoda, Kancelarije za

brze odgovore, Arhitektonskog i Građevinskog

fakulteta Univerziteta u Beogradu, Univerziteta

Union Nikola Tesla.

Javna rasprava o Nacrtu zakona o izmenama i do-

punama Zakona o planiranju i izgradnji biće održa-

na u PKS 5. avgusta.

Da bi podstakla srpske građevinske firme da koriste prednosti detašmana i na tim osnovama sarađuju sa nemačkim kompanijama, Privredna komora Srbije i njeno Predstavništvo u Frankfurtu organi-zovali su edukativni seminar na temu „Detašman – slanje radnika na privremeni rad u Nemačku“.

Osim što će pokrenuti srpske građevinske firme, upućivanje radnika na nemačka gradilišta podići će njihov tehnološki nivo, a time i konkurentnost. „Radnici sa iskustvom rada na nemačkim gradili-štima steći će informacije o novim tehnologijama u građevinarstvu i biće prednost za privlačenje investitora u ovaj sektor“, rekao je na semina-ru Viktor Kobjerski, sekretar Udruženja za gra-đevinsku, industriju građevinskog materijala i stambenu privredu. Privredna komora Srbije na-stoji da pruži što bolju edukaciju privrednicima jer do sada nisu imali dovoljno jasne smernice o zakonima koji uređuju ovaj vid poslovne saradnje. „Svaki detašman vezan za Nemačku može samo da odgovara našoj privredi“, rekao je Kobjerski i podsetio da sada postoji mogućnost da na ovaj na-čin u Nemačkoj bude uposleno oko 3500 radnika iz Srbije, od kojih oko 1000 u građevinarstvu.

Detašman je poseban vid poslovne saradnje kada

srpsko preduzeće izvodi radove u Nemačkoj na osnovu ugovora sklopljenog sa nekim nemačkim preduzećem. „Zakonodavnim okvirom, kojim se uređuje detašman, propisano je da preduzeće iz Srbije na rad u Nemačku može da uputi samo svoje stalno zaposlene radnike, a pojedinačni odlasci radnika nisu mogući. Da bi i preduzeća i radnici bili zaštićeni, detašman je uređen zako-nima o radu i o zaštiti naših građana na radu u inostranstvu, kao i međudržavnim sporazumom sa Nemačkom“, rekla je Jesenka Čvoro, iz Mini-starstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Ona je istakla da zaposleni koga je poslo-davac uputio na rad u inostranstvo ostvaruje ista prava kao da radi u zemlji, osim ako u zemlji u koju je detaširan nisu predviđena veća prava, i ona tada imaju prednost.

Prema Međudržavnom sporazumu, maksimalan broj radnika koje Srbija može da detašira u Ne-mačku utvrđen je na 5000, a od toga 1500 u gra-đevinarstvu. Radnik može provesti na radu dve godine (dva puta po devet meseci sa tri meseca pauze), što se u izuzetnom slučaju može produžiti za šest meseci, a najviše do tri godine, ako radnik radi samo na jednom gradilištu.

Oko 1000 građevinskih radnika, stalno zaposlenih u srpskim firmama, moći će da bude upućeno na rad u Nemačku na osnovu ugovora između kompanija, a na bazi međudržavnog sporazuma

4. avgust 2014.

Na seminaru su učestvovali i privrednici srpskog porekla koji posluju u Nemačkoj, Smiljan Popo-vić iz firme Delta Konstruktion, Lazar Janković iz firme O&H i Goran Petrašinović, asistent na Uni-verzitetu u Majncu. Oni su govorili o nemačkim

propisima i procedurama, troškovima dobijanja radnih dozvola, ceni radne snage, kao i o konkret-nim predlozima za dobijanje poslova. Privrednici su izneli i mnoge konkretne probleme sa kojima se suočavaju u praksi.


Apel izvoznicima da ispune standarde kvaliteta

Poštujući propisane standarde kvaliteta za rusko tržište proizvođači iz Srbije na najbolji način koriste šansu na velikom tržištu. – Inicijativa Ministarstvu da pojača kontrolu

5. avgust 2014.

Privredna komora Srbije (PKS) apeluje na domaće proizvođače prehrambenih proizvoda koji izvoze u Rusiju da se pridržavaju propisa i standarda kvaliteta neophodnih za plasman robe na rusko tržište. Tako neće zatvoriti vrata velikog, ali sve zahtevnijeg ru-skog tržišta i na najbolji način će iskoristiti šanse koje ono pruža.

Privredna komora Srbije je, stoga, pripremila Infor-maciju o propisanim nivoima sredstava koja se kori-ste u proizvodnji i zaštiti proizvoda, kako bi proizvo-đače i izvoznike upoznala sa obaveznim kvalitetom. Istovremeno, Ministarstvu poljoprivrede i životne sredine uputila je inicijativu da pojača kontrolu kva-liteta proizvoda koji se izvoze u okvirima propisanih standarda za rusko tržište.

Količina, kvalitet i kontinuitet isporuke veoma su važni za uspešan izvoz prehrambenih proizvoda u

Rusiju. Poštujući zahteve ruskog tržišta u pogledu obezbeđivanja visokog nivoa kvaliteta, možemo zna-čajno da povećamo obim izvoza naših prehrambenih proizvoda i, u izvesnoj meri, nadomestimo prekid izvoza iz drugih zemalja, preporuka je Svete Vasilje-vića, direktora Predstavništva PKS u Moskvi.

Ruska Federacija od 1. avgusta zabranila je uvoz voća i povrća iz Poljske, zbog velikog broja potvrđenih slu-čajeva prekomernog korišćenja pesticida i nitrata, kao i nedozvoljenog nivoa sadržaja u proizvodu.

Zabranom uvoza iz Poljske znatno je povećan broj zahteva ruskih uvoznika za tim proizvodima iz Srbi-je. Izvoz hrane iz Srbije na rusko tržište porastao je, u prvoj polovini 2014. godine, za 68 procenata i dosti-gao 117 miliona dolara. Proizvođači jabuka izvezli su u Rusiju 32.400 tona tog voća, 100 odsto više nego u istom periodu prethodne godine.


Brže do građevinskih dozvola, uz manje administracije

Izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji skratiće vreme pribavljanja građevinske dozvole, pojednostaviti procedure u tom postupku i uve-sti jednošalterski sistem. Te novine doprineće izgradnji stimulativnog privrednog ambijenta, pravnoj sigurnosti investitora i zaštiti interesa države, istaknuto je u Privrednoj komori Srbije (PKS) na Javnoj raspravi o Nacrtu izmena i dopu-na Zakona o planiranju i izgradnji.

Prvi put, na jednom mestu, imamo sve relevantne asocijacije i institucije i struka će moći da kaže svoje - šta očekujemo od zakona, šta je dobro, a šta može da bude bolje. Veoma je važno da čujemo stav privrede o predloženim novinama. Podržaće-mo sva pozitivna rešenja koja će doprineti da se loša situacija promeni – prosečno 250 dana čeka-nja na građevinsku dozvolu, rekao je Željko Sertić, predsednik PKS. Današnja javna rasprava treba da donese novi kvalitet ne samo zakonskih rešenja u oblasti planiranja i izgradnje već ukupne zakono-davne aktivnosti u Srbiji, dodao je Sertić.

Predstavljajući Nacrt izmena i dopuna Zakona o planiranju i izgradnji, Aleksandra Damnjanović, državni sekretar u Ministarstvu građevine, sao-braćaja i infrastrukture, upozorila je da je Srbi-ja 182. na listi Svetske banke od 187 zemalja, po izdavanju građevinskih dozvola, što mora hitno da se promeni. Srbija bi primenom novog zakona o planiranju i izgradnji mogla da sa 182. dospe na 64. mesto „Duing biznis“ liste Svetske banke po brzini izdavanja građevinskih dozvola. U uku-pnom plasmanu Duing biznis liste Svetske banke, koja se bavi uslovima poslovanja, Srbija bi prime-nom tog pravnog akta, čije se usvajanje očekuje početkom septembra, sa sadašnjeg 93. mesta mo-gla da dospe na 73. mesto.

Skraćenje roka za izdavanje građevinske dozvole je uslov za povećanje ulaganja u Srbiju, jer je brzi-na i jednostavnost dobijanja dozvola jedan od pr-vih pokazatelja investicione klime u nekoj zemlji. Lokacijski uslovi će se davati u roku od 23 dana od dana podnošenja zahteva za dozvolu i u slu-čajevima kada nema detaljnog plana regulacije, objasnila je Damnjanović. Predstavnica Ministar-stva građevinarstva je najavila i da se razmišlja da se u zakon uvrsti i jednostavnija i brža procedura upisa prava svojine nad nepokretnostima, tako što bi organ koji izdaje upotrebnu dozvolu po njenoj pravosnažnosti bio obavezan da je dosta-vi nadležnoj službi za katastar nepokretnosti radi upisa prava svojine.

Damnjanovićeva je kazala i da je radna grupa za izradu i primenu zakona napravila plan donoše-nja podzakonskih akata, od kojih se mnogi već završavaju. Ostali podzakonski akti, kako je do-dala, biće doneti u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu zakona.

Dragan Dinčić, direktor Agencije za prostorno planiranje predstavio je novine koje donose iz-mene zakona u oblasti prostornog planiranja, a Dušan Vasiljević, rukovodilac USAID tima za re-gulatorne reforme objasnio je da je predviđeno ukidanje naknade za uređenje građevinskog ze-mljišta kao parafiskalnog nameta. Umesto toga biće uveden doprinos za stvarno opremanje ze-mljišta koji će se plaćati na rate.

Novim zakonom građevinska dozvola će se do-bijati za nepun mesec dana dok je 18 procedura smanjeno na 13. Nadležni državni organi priku-pljaće neophodnu dokumentaciju za investitore koji će podnositi ona dokumenta za koja moraju

U PKS održana javna rasprava o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji

5. avgust 2014.


Sistem objedinjene naplate dobro funkcioniše

Grupacija računovodstvenih agencija i Poreska uprava sarađuju na nalaženju mogućnosti za automatsko preknjižavanje kada poreski obveznik menja sistem poreskog knjigovodstva

7. avgust 2014.

to lično da urade i neće „obijati“ pragove raznih institucija i šaltera.

Tokom javne rasprave predloženo je da se razdvoji potrebna dokumentacija za dobijanje lokacijskih uslova za parcele koje imaju ucrtanu infrastruk-turu od onih koje ih nemaju. Uočeno je i duplira-nje koeficijenata namene i koeficijenta izgradnje. Privrednici su izrazili zabrinutost za implementa-ciju zakona, s obzirom na kapacitete Agencije za privredne registre koja treba da pokrije 169 opšti-na sa svom pratećom dokumentacijom i pokrene krivični postupak protiv svih u lancu koji nisu do-bro uradili svoj posao. U diskusiji su otklonjene i nejasnoće o tome šta treba da sadrže lokacijski uslovi. Ukazano je i da prostorni planovi i doku-mentacija nisu bili uzrok kašnjenja, već nerešena imovinska pitanja. Dogovoreno je da predstavni-

ci udruženja arhitekata i građevinskih inženjera, kao i drugi stručnjaci, učestvuju u izradi podza-konskih akata.

Predstavnici građevinskih firmi podsetili su na korak, koji se odnosi na uvođenje Inspajer direk-tive, ukazujući da ona predstavlja direktno favo-rizovanje stranih građevinskih firmi. Predstavnici Inženjerske komore izrazili su zadovoljstvo zbog objedinjenih procedura i ukazali na mogućnost elektronske predaje građevinske dokumentacije.

U javnoj raspravi o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji uče-stvovali su predstavnici Inženjerske komore Srbi-je, Društva arhitekata Srbije, Građevinskog i Ar-hitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Geodetskog zavoda, Saveza inženjera i tehničara Srbije, kao i veliki broj privrednika.

Sistem objedinjene naplate veoma dobro funkcioni-še, ocenili su predstavnici Grupacije računovodstve-nih agencija Privredne komore Srbije na sastanku sa predstavnicima Poreske uprave. Predstavnici Grupacije izrazili su zadovoljstvo načinom na koji je sistem osmišljen i na koji funkcioniše bez većih problema i poteškoća.

Istaknuta je dosadašnja dobra praksa Poreske upra-ve, koja je tokom procesa uvođenja i uhodavanja si-stema objedinjene naplate intenzivno sarađivala sa računovodstvenim agencijama na identifikaciji pro-blema, i na osnovu toga dodatno unapređivala ovaj sistem koji maksimalno olakšava i čini efikasnijim rad i poslovanje, ne samo računovodstvenih agen-cija, već i njihovih klijenata - poreskih obveznika.

Članovi Grupacije ukazali su na nedavno uočeni pro-blem, koji se odnosi na poresko knjigovodstvo u slu-čaju prelaska poreskog obveznika sa jednog na drugi sistem. Dešava se da u slučaju kada poreski obveznici prelaze, na primer, sa samooporezovanja na sistem

lične zarade, Poreska uprava i dalje zadužuje stare ra-čune, čak šalje i opomene, iako su novi računi u pret-plati. Radi prevazilaženja ovog problema, dogovore-no je da se u Poreskoj upravi sagledaju mogućnosti za automatsko preknjižavanje sa starih na nove račune.

Ukazano je i na probleme u razmeni podataka iz-među Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja i Poreske uprave, zbog kojih se komplikuje i otežava overa zdravstvenih knjižica i u slučajevima kada su obaveze po osnovu doprinosa uredno izmirene.

Predaja PDV prijava u slučaju odjave PIB-a, štampa-nje i dostavljanje izvoda, kao i njihova preglednost i sadržina, analizirani su na sastanku, održanom na incijativu Grupacije računovodstvenih agenci-ja PKS 6. avgusta u Poreskoj upravi. Grupaciju su predstavljali predsednik Jovan Beara i članovi Milan Davidović, Đerđ Pap i Lazar Srdanov, u ime Udruže-nja za bankarstvo i osiguranje PKS sastanku je pri-sustvovala Božana Jakišić, a predstavnici Poreske uprave bili su Vladan Pilipović i Miško Marković.


Podrška unapređenju korporativnog računovodstva

Otvoren prostor za rast izvoza u Rusiju

Predsednik Privredne komore (PKS) Srbije Željko Sertić razgovarao je sa predstavnicima Svetske banke i Ministarstva finansija Srbije o Projektu tehničke pomoći unapređenja finansijskih stan-darda i domaćeg zakonodavstva u oblasti korpo-rativnog računovodstva.

Suština projekta je da se uz pomoć stručnjaka Svet-ske banke u Srbiji uspostave visoki kriterijumi, pre-ma standardima EU, korporativnog računovodstva u finansijskom izveštavanju i kategorizaciji firmi – mi-kro, malih i srednjih preduzeća. EU podržava ovakve projekte koji su u korespondenciji sa Aktom o malom biznisu, istaknuto je na sastanku u PKS kome su pri-sustvovali, Henri Fortin, šef centra Svetske banke za

reformu finansijskih izveštaja, za Evropu i Centralnu Aziju, Jarett Decker finansijski specijalista i Zlatko Milikić, pomoćnik ministra finansija u Vladi Srbije.

PKS će, u okviru projekta, biti angažovana na poslovima prezentacije i edukacije privrede, sa ciljem uspostavljanja visokih korporativnih fi-nansijskih standarda, neophodnih za poslovanje srpske privrede sa poslovnim zajednicama EU.

Projekat tehničke pomoći unapređenja finansij-skih standarda važni su i za poboljšanje poslovnog ambijenta za strane investitore koji će pronaći adekvatne poslovne partnere u srpskoj privredi. Sprovođenje projekta trebalo bi da počne 2015. godine i traje 36 meseci.

Ruski embargo na uvoz poljoprivrednih proizvo-

da, sirovina i hrane iz zemalja koje su zbog ukra-

jinske krize Rusiji uvele sankcije, otvara nove

šanse za srpsku privredu, ali i veliki izazov za

naše proizvođače – izvoznike i državu, izjavio je Željko Sertić, predsednik PKS.

Prema njegovim rečima, Srbija nema kapacitet da u ovoj godini popuni ogroman prostor koji su

Projekat Svetske banke predviđa uspostavljanje visokih kriterijuma u finansijskom izveštavanju i kategorizaciji firmi. Aktivnosti PKS biće na prezentaciji i edukaciji privrede, sa ciljem uspostavljanja korporativnih standarda, neophodnih za poslovanje sa EU

Veliki uspeh biće povećanje ovogodišnjeg izvoza za nekoliko desetina procenata i broja novih firmi koje će ući na rusko tržište, pozicionirati se kao pouzdani dobavljači i zauzeti dobre startne pozicije za biznis u narednim godinama, rekao Željko Sertić, predsednik PKS

8. avgust 2014.

8. avgust 2014.


na ruskom tržištu sa 170 miliona potrošača i 41,9 milijardi dolara uvoza samo prehrambene robe, zauzimali proizvođači iz SAD, EU, Australije, Ka-nade, ali ono što srpska privreda može u ovom trenutku je da sav već neugovoreni izvoz viškova usmeri ka širom otvorenim vratima ruskog tr-žišta – dobrom organizacijom, pravilnim nastu-pom, preventivnom kontrolom kvaliteta i objedi-njavanjem ponude. Koristeći cenovnu prednost bescarinskog izvoza, i percepciju ruskih kupaca da su srpski proizvodi kvalitetni, na našim proi-zvođačima je da taj kvalitet obezbede i to po svim propisanim standardima za rusko tržište i da do-govorene količine proizvedu i isporuče na vreme. Naravno, ne ugrožavajući već ugovorene poslove sa kupcima na domaćem, EU i drugim tržištima.

PKS je stoga već uputila javni apel proizvođačima da poštuju ruske propise o kvalitetu, a najvećim izvoznicima voća i povrća i opštinama dostavila ruske standarde i informaciju o propisanim nivo-ima sredstava koja se koriste u proizvodnji i zaštiti robe, kako bi ih upoznala o obaveznom kvalitetu, a nadležnom Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine inicijativu da pojača kontrolu kva-liteta u celom izvoznom lancu, ukazao je Sertić.

„Opštinama smo uputili i poziv da među svojim privrednicima promovišu potencijal i novostvo-rene prilike u Rusiji, markiraju kompanije koje svojim viškovima i objedinjenom ponudom mogu da zainteresuju ruske kupce i da nam dostave tu ponudu kako bismo je direktno, bez posred-nika, promovisali partnerima u Rusiji“, rekao je predsednik PKS, najavljujući da će PKS svim kompanijama, koje još nisu ušle na rusko tržište, dostaviti predlog da definišu svoje izvozne viško-ve i potencijale, kako bi im pomogla u promociji, ulasku i pozicioniranju na za njih novom terenu.

Sertić je rekao da će Vladi i nadležnim državnim institucijama biti upućen predlog da u što kraćem roku razmotri mogućnost da se deo sredstava iz kvote za subvencionisane kredite usmeri upravo ka izvoznicima.

„Ako objektivno ne možemo da proizvedemo i

isporučimo desetine milijardi dolara robe koliko je Rusima potrebno, veliki uspeh biće povećanje ovogodišnjeg izvoza za nekoliko desetina pro-cenata i povećanje broja novih firmi koje će ove godine ući na rusko tržište, pozicionirati se kao pouzdani dobavljači i zauzeti dobre startne pozi-cije za biznis u narednim godinama“, naglasio je predsednik PKS. Ilustracije radi, u 2013. godini gotovo 800 preduzeća iz Srbije na rusko tržište plasiralo je robu vrednu više od milijardu dolara.

Najveće šanse za prođu u ovoj situaciji situaciji imaju prehrambeni proizvodi: od robe životinj-skog porekla, mesa i mesnih prerađevina, mlečnih proizvoda, do svežeg i prerađenog voća i povrća, pasterizovanog, konzervisanog ili zamrznutog, krompira, konditorskih proizvoda, peciva, testa, testenina, pića, sokova, vina, sladoleda ...

Povećanju ukupnog srpskog izvoza na rusko trži-šte u 2013. za više od 20 procenata i još toliko u ovoj godini i skoku izvoza prehrambenih proizvo-da u prvom polugodištu za čak 68 odsto, umno-gome su doprinele i aktivnosti Privredne komore Srbije. PKS je od najvećeg ruskog trgovinskog lanca „Tander Magnit“ dobila spisak prioritetnih proizvoda koje je spreman da kupuje od sigurnih partnera iz naše zemlje. Ta kompanija ima 8.500 prodajnih objekata u svim regionima evropskog dela Rusije, među kojima i 170 hipermarketa, 220.000 zaposlenih, pun logistički lanac – više od 5.000 kamiona za transport robe i iz Srbije već, uz našu podršku, uvozi 35 miliona dolara prehram-benih proizvoda. Mi promovišemo srpske kom-panije i proizvode, pomažemo korespondenciju, sugerišemo nijanse ugovaranja obaveza, čak reša-vamo i probleme koji se pojavljuju u svakoj trgo-vini i dostavljamo kontakte izvoznih menadžera a - Tander Magnit uvozi.

Naravno, nove prilike za Srbiju na ruskom trži-štu, mogle bi da donesu i novi talas investitora iz drugih zemalja koji će otvaranjem pogona i pro-izvodnjom u Srbiji, gde će poslovati kao domaće kompanije, sebi otvoriti vrata ruskog tržišta, za-ključuje Sertić.


U PKS počeo da radi Koordinacioni centar za podršku izvoznicima u Rusiju

U Privrednoj komori Srbije počeo je da radi Ko-ordinacioni centar za pružanje pomoći srpskim preduzećima prilikom izvoza prehrambenih proizvoda u Rusiju. U rad centra biće uključe-ni i predstavnici Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine i Uprave carina Srbije. Koordinacioni centar biće u stalnom kontaktu sa Trgovinskim predstavništvom Rusije u Srbiji, sa ciljem da se reše svi eventualni problemi oko izvoza na rusko tržište.

Koordinacioni centar će biti svojevrsna berza i informacioni centar gde će svi zainteresovani moći da dobiju podatke, uputstva i informacije – kontakte, predloge kako se pišu papiri za cari-nu, podatke o potrebnim sertifikatima i procesu sprovođenja od početka do kraja svih elemenata potrebnih da proizvedena roba stigne na rafove u Rusiji, objasnio je Željko Sertić, predsednik Pri-vredne komore Srbije.

Potpredsednik Vlade Srbije i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić i pred-sednik Privredne komore Srbije Željko Sertić raz-govarali su sa predstavnicima udruženja „Plodovi Srbije“ o mogućnostima povećanja izvoza voća i

povrća iz Srbije na rusko tržište, nakon što je Vla-da Rusije uvela jednogodišnju zabranu uvoza po-jedinih poljoprivrednih proizvoda iz zemalja EU.

Kako je istaknuto, biće pojačane kontrole izvoza voća i povrća na rusko tržište, ali i uvoza u Srbi-ju iz EU i drugih zemalja, kako bi se sprečile sve moguće zloupotrebe. Na mesečnom nivou biće objavljivana lista svih privrednih subjekata koji su otkriveni u pokušajima nedozvoljenog izvoza u Rusiju.

Na sastanku u Palati Srbija dogovoreno je da predstavnici Vlade Srbije i Privredene komore Sr-bije nastave razgovore sa domaćim izvoznicima, a naredni sastanak biće održan sa predstavnicima mesne industrije.

Prema rečima predsednika Privredne komore Sr-bije, na desetine kompanija iz EU pokušava pre-ko Srbije da napravi neki kontakt i reeksportuje robu ali bilo kakve mahinacije uvozničkog lobija ili nekog drugog, neće biti dozvoljene. Imamo ve-liki broj kompanija koje dobro i kvalitetno rade sa Rusijom i nikako nećemo dozvoliti manjini koja pokušava spekulativnim radnjama da naruši ugled Srbije u smislu dobrog izvoznika, poručio je Željko Sertić.

U rad centra biće uključeni i predstavnici Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine i Uprave carina Srbije.

11. avgust 2014.


Laboratorije spremne za povećan izvoz hrane

Naše priznate laboratorije rade po međunarodnim standardima i imaju resurse da vrše analize kvaliteta hrane za izvoz i na evropsko i na rusko tržište

12. avgust 2014.

Laboratorije za ispitivanje bezbednosti hrane u Srbiji spremne su da prime povećan broj zahteva za analizu proizvoda domaćih proizvođača zbog mogućnosti povećanog izvoza poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u Rusiju. „Laboratorije su kompetentne i imaju resurse da rade analize kvaliteta hrane za izvoz i na evropsko i na rusko tržište”, rekla je Snježana Pupavac, predsednica Grupacije laboratorija za ispitivanje hrane i hrane za životinje, koja radi u okviru Udruženja za po-ljoprivredu, prehrambenu i duvansku industriju i vodoprivredu Privredne komore Srbije.

„Naše priznate laboratorije rade po međunarod-nim standardima, koji su kod nas regulisani za-konima i pravilnicima“, naglasila je predsednica Grupacije i podsetila da se od septembra 2012. najavljuju aktivnosti na izmenama važećeg Zako-na o bezbednosti hrane, ali da predlog zakonskog teksta do sada nije dat na uvid.

Na sednici Grupacije laboratorija za ispitiva-nje hrane i hrane za životinje istaknuto je da se postojeći Zakon ne primenjuje u celosti, zbog čega dolazi do nedoumica prilikom analiza hra-ne. „Grupacija već duže ukazuje nadležnim mi-nistarstvima na problem nepostojanja saveta za

analizu rizika koji bi, prema važećem Zakonu o bezbednosti hrane trebalo da postoji, zbog čega danas nemamo celovit sitem praćenja bezbedno-sti hrane“, rekla je Jasna Stevanović iz Udruže-nja za poljoprivredu PKS. Ona je podsetila i da su laboratorije nadležnim ministarstvima dostavile spisak metoda za koje su akreditovane. „To može da bude dobar korak ka novom zakonu o bezbed-nosti hrane“, rekla je Jasna Stevanović.

Zaključeno je da se od nadležnih ministarstava, poljoprivrede i zdravlja, zatraži informacija o tome da li se radi na izradi novog zakona ili na snazi ostaje postojeći. U slučaju da ne bude izme-na, članovi Grupacije traže potpunu i doslednu primenu postojeće regulative.

Predstavnici ovlašćenih laboratorija ukazali su i na problem koji imaju prilikom uvoza uzoraka u okviru međulaboratorijskih poređenja, izazvan činjenicom da Carinski zakon ne pravi razliku iz-među isporuke od 25 tona i one od 50 grama, zbog čega će Grupacija predložiti izmenu spornog pro-pisa. Problem može da se reši i uspostavljanjem ovlašćenog distributera, a pre svega referentne nacionalne laboratorije, što je i propisano važećim Zakonom o bezbednosti hrane, ali nije urađeno.


PKS podržava proizvođače šljiva

Podrška jačanju aktivnosti PKS u Briselu

„Privredna komora Srbije podržava lokalne samou-prave koje žele da se bave svojom privredom“, rekao je Željko Sertić, predsednik nacionalne asocijacije privrednika na sastanku sa predsednikom opštine Osečina Nenadom Stevanovićem. Sertić je ukazao na mogućnosti Komore da pruži podršku privred-nicima i na domaćem i na međunardnom terenu, u oblasti edukacije, brendiranja, ali i na rešavanju pravnih problema ili problema sa naplatom.

Predsednik Privredne komore Srbije prihvatio je poziv da otvori ovogodišnji Sajam šljiva u Oseči-ni, koji se održava od 29. do 31. avgusta. Sajam, koji se organizuje od 2006. godine, okupiće više od 200 izlagača, među kojima će biti i gosti iz ze-

malja u okruženju i Austrije. „Održaće se i berza voća, na kojoj svoje proizvode predstavlja između 70 i 80 poljoprivrednika, kao i prestižno takmiče-nje proizvođača rakije“, rekao je predsednik op-štine Nenad Stevanović.

Opština Osečina, poznata kao prestonica šljive, na svojoj teritoriji ima približno milion stabala ovog voća. „Uspešna privatizacija osečinske Pod-gorke od strane austrijske kompanije Grinevald donela je ozbiljne investicije i sada Osečina ima najmoderniju hladnjaču u Srbiji“, rekao je Steva-nović i naglasio da u opštini radi i oko 200 sušara za šljive. „Većina proizvedenih količina suve šljive izvozi se u Rusiju“, rekao je Stevanović.

Predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Želj-ko Sertić razgovarao je sa predstavnicima konsul-tantske kuće Kreab and Gavin Anderson o mo-gućnostima saradnje i podrške aktivnostima PKS u procesu predpristupnih pregovora Srbije sa EU.

Cilj je da se poveća prepoznatljivost i vidljivost PKS,

kao najveće asocijacije srpske privede, u instituci-jama EU, kako bi što efikasnije pomogla poslovnoj zajednici i kompanijama u Srbiji da usvoje i sprove-du pravne tekovine Unije i pripreme se za zahtevno tržište EU, istaknuto je na sastanku u PKS.

Sertić je upoznao predstavnike konsultantske

Predsednik PKS prihvatio je poziv predsednika opštine Osečina, da otvori 9. Sajam šljiva, koji će se održati 29-31. avgusta

Željko Sertić, predsednik PKS razgovarao sa predstavnicima konsultantske kuće Kreab and Gavin Anderson o mogućnostima saradnje i podrške aktivnostima komore u procesu evrointegracija

13. avgust 2014.

13. avgust 2014.


Unaprediti saradnju Srbije i Krasnodarske oblasti

Predsednik Privredne komore Srbije Željko Sertić razgovarao je sa predsednikom Trgovinsko-industrijske komore Krasnodarskog kraja Jurijem Tkačenkom o unapređenju međukomorske saradnje i ukupnih privrednih odnosa Srbije i te oblasti Ruske Federacije

15. avgust 2014.

Veliki je potencijal za intenzivniju saradnju Srbi-je i Krasnodarskog kraja u energetici, infrastruk-turi, građevinarstvu, agraru i turizmu, ocenili su predsednici Privredne komore Srbije Željko Sertić i Trgovinsko-industrijske komore Krasnodarskog kraja Jurij Tkačenko na sastanku u Krasnodaru.

Prilikom susreta čelnika dve asocijacija privredni-ka, bilo je reči o učešću poslovne zajednice Srbije na ekonomskom forumu u Sočiju, jednom od naj-važnijih poslovnih foruma u Ruskoj Federaciji, od 18. do 21. septembra. Predstavljena je i inicijativa organizacije mini sajma srpskih proizvođača i po-

vezivanja srpskih i ruskih privrednika. Ukazano je na važnost međunarodnog projekta gasovoda Juž-ni tok, koji tehnički, kreće iz Krasnodarskog kraja.

Predsednici dve privredne asocijacije saglasi-li su se da dobra međukomorska saradnja može značajno da doprinese unapređenju ekonomskih odnosa i trasira pravce privredne saradnje dve zemlje. Sertić je predstavnicima TIK Krasnoda-ra predao spiskove srpskih izvoznika koji imaju potencijal da izvezu robu na rusko tržište, kako bi Trgovinsko - industrijska komora Krasnodara upućivala potencijalne ruske kupce.

kuće Kreab and Gavin Anderson sa dosadašnjim aktivnostima PKS u procesu pridruživanja Srbije EU. Timovi PKS su angažovani u 20 pregovarač-kih grupa od ukupno 35 pregovaračkih poglavlja. Naš je fokus da, učešćem u projektima i fondovi-ma EU, omogućimo kompanijama da na najbolji

način, iskoriste prednosti evrointegracija, istakao je predsednik PKS i podsetio da PKS već učestvu-je u značajnim programima koje finansira EU.

Čelnici Kreab and Gavin Anderson otvoreni su za saradnju sa PKS, kao i da ponude svoje znanje i iskustvo jačanju komorskih kapaciteta.


Ruski Tander Magnit zainteresovan za veći uvoz iz Srbije

Predsednik Privredne komore Srbije Željko Ser-tić razgovarao je u Krasnodaru sa menadžmen-tom najvećeg ruskog trgovinskog maloprodajnog lanca Tander – Magnit o mogućnostima plasmana proizvoda iz Srbije.

Sertić je predao spiskove srpskih izvoznika koji imaju potencijal da plasiraju prehrambene proi-zvode direktno Tander – Magnitu i tako delimično odgovore na povećane ruske zahteve za uvozom hrane, nakon uvođenja embarga zemljama EU. Privredna komora Srbije pruža punu podršku kva-litetnom nastupu i plasmanu srpskih proizvoda u Rusku Federaciju. Svi eventualni problemi biće re-gistrovani i rešavani, kako bi srpski privrednici na najbolji način iskoristili šanse koje pruža veliko i zahtevno rusko tržište. U Privrednoj komori Srbije počeo je da radi i Koordinacioni centar za podršku izvoznicima u Rusiju, rekao je predsednik Privred-ne komore Srbije Željko Sertić.

Komercijalna direktorka Tander – Magnita Ma-rina Ivanovna zahvalila je na informacijama o srpskim proizvođačima prehrambenih proizvoda, potencijalnim partnerima tog trgovinskog lanca. Očekujemo novi kvalitet saradnje i povećanje pla-

smana srpskih proizvoda u ovoj godini, poručila je Ivanovna.

Direktor uvoza kategorije svežeg voća i povrća Konstantin Iljin podsetio je da je Tander Magnit u toku sezone 2013/2014 iz Srbije uvezao 200.000 tona voća i povrća vrednog 87 miliona evra. Di-rektor uvoza proizvoda neprehrambenog sektora Roman Satarov rekao je da je u proteklom peri-odu povećan uvoz neprehrambene robe, najviše veša visokog kvaliteta i da se očekuje povećanje uvoza tih proizvoda.

Kako je dogovoreno na sastanku, menadžment Tander Magnita dostaviće Privrednoj komori Sr-bije spisak kategorija proizvoda koji bi mogli da nađu mesto na rafovima tog najvećeg ruskog tr-govca. Na sastanku je bilo reči i o mogućnostima da se pojednostave procedure, smanje transpor-tni troškovi i ubrza prevoz robe Dunavom.

Tander – Magnit ima 8.500 prodajnih objekata u svim regionima evropskog dela Rusije, među kojima i 170 hipermarketa. Kompanija zapošlja-va 220.000 radnika, a raspolaže sa više od 5.000 kamiona za transport robe.

Željko Sertić, predsednik PKS razgovarao sa menadžmentom najvećeg ruskog trgovinskog maloprodajnog lanca o mogućnostima plasmana proizvoda iz Srbije. Kompanija ima 8.500 prodajnih objekata u svim regionima evropskog dela Rusije, među kojima i 170 hipermarketa, a zapošljava 220.000 radnika

15. avgust 2014.


Nova šansa za odgovorne privrednike

Velike mogućnosti za izvoz voća i povrća

Sastankom sa proizvođačima u oblasti mesne i mlekarske industrije u Privrednoj komori Srbije danas su nastavljeni razgovori sa privrednicima, započeti prošle nedelje u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija, radi što bolje pripreme za izvoz na rusko tržište

Najtraženije jabuke, šljive i kruške, kao i paradajz, karfiol, krastavac i paprika, istaknuto na sastanku predstavnika ruskog lanca “Diksi” sa proizvođačima i izvoznicima voća i povrća u Srbiji

18. avgust 2014.

20. avgust 2014.

Predsednik Privredne komore Srbije Željko Sertić na sastanku sa predstavnicima proizvođača mesa i mleka i mlečnih proizvoda, pozvao je srpske pri-vrednike da pokažu odgovornost, poštuju dobre poslovne običaje u saradnji sa ruskim partnerima, primenjuju visoke standarde kvaliteta i da se pri-državaju procedura za izvoz na rusko tržište.

Proizvođači i prerađivači mleka i mesa upoznali su se sa radom Koordinacionog centra za podršku izvoznicima u Rusiju Privredne komore Srbije, koji će kompanijama omogućiti pravovremene in-formacije o ponudi, procedurama i neophodnim standardima. Svi eventualni problemi i prepreke biće registrovani i rešavani u saradnji sa nadlež-nim ministarstvima, kako bi srpski privrednici na

najbolji način iskoristili šanse koje pruža veliko i zahtevno rusko tržište.

Predstavnici Ministarstva spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija ukazali su da je na-šim poslovnim ljudima na raspolaganju i mreža ekonomskih savetnika, radi što boljeg plasma-na domaće robe. O procedurama za podnošenje prijava za dobijanje sertifikata za izvoz u Rusku Federaciju, dozvolama za objekte i ostalim zahte-vima i standardima govorili su nadležni iz Uprave za veterinu i Uprave carina.

Sutra će biti održan sastanak sa proizvođačima voća i povrća, a u četvrtak sa konditorima, pekarima i proizvođačima ostalih proizvoda biljnog porekla.

Predstavnici ruskog trgovinskog lanca „Diksi“, koji je zainteresovan za povećanje uvoza voća i povrća iz Srbije, dostavili su danas Privrednoj ko-mori Srbije listu najtraženijih proizvoda.

U maloprodajnim objektima „Diksija“ najviše

mesta ima za jabuke, šljive i kruške, kao i za pa-

radajz, karfiol, krastavac i papriku, kaže Nenad

Budimović, sekretar Udruženja za poljoprivredu,

prehrambenu industriju, šumarstvo i vodoprivre-

du Privredne komore Srbije.


Poštovati standarde za izvoz na rusko tržište

„Ruski lanac zainteresovan je i za ostale vrste voća i povrća, kao i za proširenje asortimana srpske robe na smrznuto voće i povrće, malinu kupinu i ostalo. Na rafovima „Diksija“ mogli bi da se nađu i futoški kiseli kupus i turšija“, kaže Budimović.

Prema njegovim rečima, prilikom današnjeg su-sreta predstavnika ruskog trgovinskog lanca i domaćih kompanija koje se bave proizvodnjom i preradom voća i povrća, dogovoreno je i nekoliko konkretnih poslovnih aranžmana sa proizvođači-ma jabuka i šljiva.

Uskoro se očekuju i prve isporuke voća, od oko 10.000 tona, ukazano je na sastanku, na kojem je bilo reči i o izvozu za sledeću sezonu, posebno jagoda, trešanja, breskvi, kajsija, šljiva i jabuka.

Predstavnici „Diksija“ ocenili su da su srpski pro-izvođači na ruskom tržištu konkurentni cenom i kvalitetom svojih proizvoda.

Promet „Diksija“, trećeg po veličini trgovinskog lanca u Rusiji, koji ima više od dve hiljade ma-loprodajnih objekata širom zemlje, prošle godine dostigao je sedam milijardi dolara, u čemu je pro-met voća i povrća učestvovao 15 odsto.

Razgovorima predstavnika konditorske, pekarske industrije i proizvođača drugih proizvoda biljnog porekla u Privrednoj komori Srbije zaokružen je niz sastanaka organizovanih da se srpski privred-nici što bolje pripreme za povećane mogućnosti izvoza na rusko tržište. Nakon inicijalnog susreta u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomuni-kacija, prethodne nedelje, u Privrednoj komori Srbije održani su skupovi proizvođača u oblasti mesne i mlekarske industrije, kao i proizvođača voća i povrća.

Privrednici iz sektora proizvodnje hrane infor-misani su o oblicima pomoći koju mogu da oče-kuju od Koordinacionog centra PKS za podršku izvoznicima u Rusku Federaciju, kao i o ponudi, procedurama i neophodnim standardima. Pred-sednik PKS Željko Sertić naglasio je da šansu za povećanje izvoza imaju domaći proizvođači koji ispunjavaju standarde, poštuju procedure i dobro se organizuju za nastup na ruskom tržištu. Sertić je pozvao srpske privrednike da pokažu odgovor-nost i poštuju dobre poslovne običaje u saradnji

sa ruskim partnerima i podsetio da je Koordi-nacioni centar mesto na kome će svi eventualni problemi i prepreke biti registrovani i rešavani u saradnji sa nadležnim ministarstvima.

Iako konditorski i pekarski proizvodi nisu obu-hvaćeni ukazom o zabrani uvoza, prema rečima Milivoja Miletića, direktora Sektora industrije i poljoprivrede PKS, srpski privrednici treba da iskoriste povećano interesvanje ruskih partnera za uvoz hrane iz Srbije i pozicioniraju se kao kre-dibilni partneri.

„Treba krenuti u brendiranje Srbije kao zemlje-pro-izvođača hrane“, rekao je Stevan Nikčević, državni sekretar u Ministarstvu spoljne i unutrašnje trgo-vine i telekomunikacija. On je podsetio da smo za prvih šest meseci povećali izvoz svih vrsta prehram-benih proizvoda u Carinsku uniju Rusije, Belorusije i Kazahstana i ukazao na visoke zahteve tog tržišta, koji su u nekim segmentima veći nego u EU.

Preko Koordinacionog tela privrednici mogu da stupe u kontakt sa tri najveća trgovinska lanca u

Susretom sa konditorima, pekarima i proizvođačima drugih proizvoda biljnog porekla u PKS zaokružen je niz sastanaka sa proizvođačima hrane, započet prethodne nedelje u Ministarstvu trgovine, turzma i telekomunikacija radi pripreme za izvoz na rusko tržište

21. avgust 2014.


U Moskvi o izvozu srpskih proizvoda

Državno - privredna delegacija Srbije, u čijem je sastavu Željko Sertić, predsednik PKS, razgovara sa ruskim ekspertima o mogućnostima povećanja srpskog izvoza

21. avgust 2014.

Ruskoj Federaciji, da se pripreme za organizovani nastup na najvećem ruskom sajmu prehrane u fe-bruaru naredne godine, a najavljena je i mogućnost da se putem sektorskih kataloga predstave na sajmu World Food od 15. do 20. septembra ove godine.

Na sastancima predstavnika sva tri sektora proi-zvodnje hrane u PKS razmatrane su mogućnosti da se olakšaju carinske procedure i organizuju brži, bezbedniji i jeftiniji oblici transporta robe do ruskog tržišta.

Predsednik Privredne komore Srbije Željko Ser-tić, kao član državno - privredne delegacije Srbije koju predvodi ministarka poljoprivrede Snežana Bogosavljević - Bošković, učestvuje u Moskvi u raz-govorima sa ruskim ministrom poljoprivrede o mo-gućnosti povećanja izvoza i plasmana srpskih poljo-privrednih proizvoda na rusko tržište.

Ministarka poljoprivrede i zaštite životne sredine Snežana Bogosavljević - Bošković, koja predvodi srpsku delegaciju u Ruskoj Federaciji, predložiće ruskoj strani ubrzavanje procedure odobravanja objekata za izvoz svinjskog mesa i mlečnih proizvo-da, prenosi Tanjug.

U srpskoj delegaciji, pored ministarke poljoprivre-de i predsednika PKS Željka Sertića, su i pomoćnik

ministra Milanka Davidović, šef kabineta resornog ministarstva Andrej Bojić, direktor Uprave za zašti-tu bilja Nebojša Milosavljević, načelnik Odeljenja veterinarske inspekcije Sanja Čelebićanin, savetnik premijera za poljoprivredu Dragan Glamočić i sa-mostalni savetnik u Centru za bilateralnu saradnju PKS Dejan Delić.

Delegaciju iz Srbije prima ruski ministar poljopri-vrede Nikolaj Fjodorov Vasiljevič, savetnik ministra Beleckij Sergej Olegovič, rukovodilac Federalne službe za veterinarsku i fitosanitarnu inspekciju Dankvert Sergej Aleksejevič, direktor Departmana za međunarodnu saradnju Trefilov Denis Anato-ljevič i šef Odseka za zemlje Evrope i Azije Depar-tmana za međunarodnu sardanju Čeremisina Larisa Viktorovna.


Neophodne licence u građevinarstvu

Članovi Odbora Udruženja za građevinarstvo, in-dustriju građevinskog materijala i stambenu pri-vredu PKS, najviše vremena u raspravi posvetili su Nacrtu Zakona o izmenama i dopunama Zako-na o planiranju i izgradnji. Savetnik predsednika PKS Aca Popović rekao je da ovaj normativni akt ima veće ambicije u stvaranju efikasnijeg pri-vrednog ambijenta, kao i da su usvojene brojne sugestije o kojima su privrednici u prethodnom periodu raspravljali u Privrednoj komori Srbi-je. Procedure će biti pojednostavljene, a rokovi kontrolisani i kraći. Neophodno je i da se defi-niše veća odgovornost na tržištu, odnosno da se uvede kompanijsko licenciranje u ovoj oblasti, što bi između ostalog sprečilo sivu ekonomiju i rad na crno. Sekretar Udruženja za građevinar-stvo, industriju građevinskog materijala i stam-benu privredu PKS Viktor Kobjerski, naglasio je da je u nacionalnu asocijaciju srpske privrede stigao veliki broj konkretnih predloga iz građe-vinskih kompanija, sa fakulteta i instituta koji će se u objedinjenoj formi proslediti nadležnom ministarstvu Vlade Srbije. On je ukazao i na važ-nost donošenja kvalitetnih podzakonskih akata, koji imaju veliku ulogu u primeni ovog zakona o kome javna rasprava traje do kraja avgusta, a već u septembru se očekuje da uđe u parlamen-tarnu proceduru. Menadžeri su u raspravi istakli da zakon mora principijelno da uredi tržište, kako bi i domaće kompanije imale jednak status kao i inostrane građevinske firme koje posluju u našoj zemlji. Oni očekuju i da se napravi razlika između najjeftinije i najpovoljnije ponude na tenderima koje raspisuje država ili lokalna samouprava, kao i da se definiše upotreba građevinskih materijala,

posebno sa aspekta energetske efikasnosti i zašti-te životne sredine.

U tom kontekstu govorio je i zamenik direktora Građevinske direkcije Srbije Mirko Petrović, koji je ukazao na najnoviji problem sa zgradama koje imaju štetne posledice na zdravlje ljudi. On je re-kao da u beogradskom naselju “Dr Ivan Ribar” Građevinska direkcija Srbije ima šest objekata sa 220 stanova, koji su prodati i useljeni, ali imaju problem sa oplatolom, a utvrđeno je i prisustvo fenola. Krivicu ne snose ni investitori, niti izvođa-či radova, a pogotovo ne kupci stanova. Zaključe-no je da se ovaj problem detaljnije razmotri kada se prikupe sve neophodne pisane informacije, kako bi se državnim organima ponudili konkretni predlozi i rešenja.

Na sastanku se razgovaralo i o aplikaciji “Ponuda i tražnja građevinskih preduzeća” na sajtu PKS, koja bi trebalo da objedini, informiše i međusob-no poveže građevinske kompanije ne samo iz naše zemlje, već i iz okolnih država. Cilj je da najveće naše firme u ovoj oblasti budu stožer oko kojih će se okupljati manja preduzeća, kako bi zajednički nastupali na tenderima i velikim poslovima u Sr-biji i inostranstvu, čime bi se stvorila i osnova za opstanak domaćeg građevinarstva koje je u izu-zetno teškoj situaciji. Ovakav sajt otvara moguć-nost saradnje i sa ostalim kompanijama u regionu za zajednički nastup na trećim tržištima.

Na sednici Odbora Udruženja za građevinarstvo, industriju građevinskog materijala i stambenu privredu PKS doneta je i odluka o formiranju Grupacije gipsarske industrije Srbije.

Izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji trebalo bi da omoguće kompanijsko licenciranje i stvore efikasniji investicioni ambijent za domaće građevinare, rečeno je na sednici Odbora Udruženja za građevinarstvo, industriju građevinskog materijala i stambenu privredu PKS

21. avgust 2014.


Ikea ima planove za širenje u regionu jugoistočne Evrope

Stvorićemo uslove da Ikea brzo otvori robnu kuću, ali ćemo tražiti načine da se otvore i proizvodni pogoni u Srbiji koji će raditi za Ikeu, rekao potpredsednik PKS Raša Ristivojević u Zagrebu tokom razgovora sa predstavnicima menadžmenta ove švedske kompanije

22. avgust 2014.

Potpredsednik Privredne komore Srbije Raša Ri-stivojević, i član Odbora za privredu i trgovinu Skupštine Srbije i savetnik gradonačelnika Beo-grada, Aleksandar Jovičić, prisustvovali su otva-ranju robne kuće Ikea u Zagrebu i tom prilikom imali konstruktivne razgovore sa predstavnicima top menadžmenta vodećeg švedskog proizvo-đača nameštaja. Razgovarali su sa Martinom Hansonom, direktorom zaduženim za širenje kompanije i Džasperom Brodinom, zaduženim za proizvodnju i nabavku, kao i Draganom Skaluše-vićem, generalnim direktorom Ikea-Jugoistočna Evropa, sa sedištem u Beogradu, a koji pokriva poslovanje u Srbiji, Hrvatskoj i Sloveniji.

Potpredsednik PKS Ristivojević, na sastanku održanom 21. avgusta, čestitao je otvaranje robne kuće u Zagrebu i izrazio zadovoljstvo što je kom-panija konačno došla u region. „Dogovoreno je da se u što kraćem roku razmotri otvaranje robne kuće i u Srbiji, a mi ćemo pružiti svu neophod-nu pomoć u sprovođenju tih dogovora“, rekao je Ristivojević. On je istakao da je prisustvo Ikee istovremeno dobar signal i za druge investitore. „Razgovarali smo i o mogućnostima da Ikea otvori pogon za proizvodnju nameštaja u istočnoj Srbiji, gde su značajne količine kvalitetne bukve“, rekao je Ristivojević i zaključio da je naš uzor Poljska, koja proizvodi puno artikala i preko sistema Ikee izvozi u vrednosti od 1,5 milijardi evra godišnje.

Aleksandar Jovičić ističući značaj prisustva Ikee u Srbiji, rekao je da će se posebno angažovati na organizovanju sastanaka predstavnika menad-žmenta Ikee i čelnika grada Beograda, kako bi se prevazišli administrativni problemi i tako se u što kraćem roku otvorila robna kuća u Beogradu. Švedski partneri informisani su i o subvencijama

i poreskim olakšicama koje Vlada Srbije u okviru svojih reformi nudi potencijalnim investitorima.

Iako je upravo otvorena robna kuća u Zagrebu 360. u sistemu, top menadžer kompanije Martin Henson rekao je da Ikea ima planove da se širi u jugoistočnoj Evropi. Kompanija Ikea, inače zapo-šljava 150 000 ljudi, a prošle godine ostvarila je promet od 28 milijardi evra. Brojevi govore puno o snazi neke kompanije.

Otvaranju robne kuće u Zagrebu prisustvovao je i Dragan Tomić, predsednik kompanije Simpo iz Vranja, koja već nekoliko godina unazad izvozi preko Ikee.

Potpredsednik PKS Raša Ristivojević pozvao je visoke menadžere Ikee da posete Srbiju i najavio da će PKS i državni organi pružiti svu neophodnu pomoć kako bi se obezbedili najbolji uslovi za po-slovanje i investiranje u regionu.


Ubrzanje procedura za izvoz u Rusiju

Procedure za izdavanje dozvola srpskim kom-panijama za izvoz mesa i mesnih prerađevina, mleka i mlečnih proizvoda na tržište Ruske Fe-deracije biće ubrzane, dogovoreno je na sastan-ku državno-privredne delegacije Srbije sa ruskim ministrom poljopriverede Nikolajem Fjodorovim.

Delegaciju Srbije u Moskvi, u čijem sastavu je bio Željko Sertić, predsednik Privredne komore Srbi-je, predvodila je ministarka poljoprivrede i zaštite životne sredine Snežana Bogosavljević – Bošković.

Kako je istaknuto na sastanku, sledeće sedmice biće objavljena lista kompanija iz Srbije – proi-zvođača mleka i mlečnih prerađevina koje su dobile dozvolu za izvoz u Rusiju jer su ispunile neophodne kriterijume i standarde.

Predsednik Sertić predao je čelnicima ruskog Mi-nistarstva poljoprivrede spisak 1.890 kompanija iz Srbije proizvođača prehrambenih proizvoda koje

su za prvih šest meseci 2014. godine izvezle na svetska tržišta hranu vrednu 1,6 milijardi dolara.

U Moskvi je dogovoreno osnivanje rusko-srpska izvozne kompanije koja će logistički podržavati srpske izvoznike u plasmanu robe na rusko tržište. Formiranje kompanije očekuje se sledeće nedelje.

Prema rečima ruskog ministra, biće razmotreni i svi drugi konkretni predlozi i mogućnosti zajed-ničke proizvodnje prehrambenih proizvoda.

U srpskoj delegaciji, pored ministarke poljopri-vrede i predsednika PKS Željka Sertića, bili su i pomoćnik ministra Milanka Davidović, šef kabi-neta resornog ministarstva Andrej Bojić, direk-tor Uprave za zaštitu bilja Nebojša Milosavljević, načelnik Odeljenja veterinarske inspekcije Sanja Čelebićanin, savetnik premijera za poljoprivredu Dragan Glamočić i samostalni savetnik u Centru za bilateralnu saradnju PKS Dejan Delić.

Sledeće sedmice lista mlekara koje su dobile izvoznu dozvolu. Očekuje se osnivanje rusko-srpske kompanije - logističke podrške izvoznicima, istaknuto na sastanku u Moskvi

22. avgust 2014.


Kineski koncern zainteresovan za pančevačku fabriku stakla

Svaka inicijativa za pokretanje kompanija koje su nekad bile velike imaće podršku Komore i Vlade, rekao je predsednik PKS Željko Sertić u razgovoru sa potencijalnim kineskim investitorima

25. avgust 2014.

Predsednik Privredne komore Srbije Željko Sertić razgovarao je sa predstavnicima menadžmenta Fa-brike stakla Pančevo u restrukturiranju i kineske korporacije China Glass Holding Limited o name-rama kineskih partnera da prošire poslovanje u Sr-biji. Predsednik Sertić rekao je da je lično posetio desetine kompanija u Kini i imao prilike da se uveri kako se ta mnogoljudna zemlja razvija i kako spaja tradicionalnu mudrost i savremeno poslovanje.

„Reindustrijalizacija je osnovni cilj Srbije, što znači da će svaka incijativa za pokretanje rada kompanija koje su nekada bile velike imati podršku i Komore i Vlade“, rekao je Sertić. Predsednik PKS podsetio je kineske privrednike da je rok za podnošenje pisma o namerama 15. septembar i da je odluka Vlade da svi privatizacioni procesi u Srbiji moraju da se završe do kraja sledeće godine. Informisao je goste o pod-sticajima za investitore i o pogodnostima izvoza na osnovu sporazuma o slobodnoj trgovini, koje Srbija ima između ostalih sa Rusijom i Turskom.

Predstavnici kineskog koncerna, koji su već razgovarali sa rukovodstvom pančevačke fabri-ke, obišli postojeće proizvodne pogone i rudnik kvarcnog peska, na sastanku u Privrednoj komori Srbije izneli su razmišljanje o dve faze razvoja i investiranja. U prvoj fazi investirali bi oko 100

miliona evra, prvo u proizvodnju ravnog stakla, potom i stakla za automobilsku industriju na no-voj doradnoj liniji po tehnolgiji britanske kompa-nije Pilkington, koja je jedan od suvlasnika China Glass Holding Limited. Top menadžer kineskog koncerna Siangdung Cui istakao je da će tako pančevačka fabrika postati jedan od nejmoderni-jih proizvođača automobilskog stakla u Evropi. U prvoj investicionoj fazi planira se uvođenje i do-radne linije za građevinsko staklo, kao i zapošlj-ljavanje između 200 i 300 novih radnika.

Ukliko se ostvare očekivani rezultati, kineski par-tneri investirali bi još 100 miliona evra u tehno-logiju za proizvodnju staklenih prizmi, ukrasnog kristalnog stakla i stakla za solarne panele. Cui je napomenuo da je koncern dobio podršku kineske Asocijacije za staklo i državnih organa da investi-ra u inostranstvu, pre svega u Aziji, potom Africi i Latinskoj Americi, a sad i u Jugoistočnoj Evropi.

Kompanija China Glass Holding Limited je po veličini sedma od 300 kineskih fabrika stakla, ali je u vrhu po tehnološkom nivou, zapošljava oko 6000 radnika, a od 2005. godine je kotirana na Hongkonškoj berzi. „Poslujemo u skladu sa svim međunarodno važećim propisima i ovde ćemo po-štovati sve vaše važeće propise“, zaključio je Cui.


Bezbedniji i sigurniji letovi

Javna rasprava o Nacrtu zakona o vazdušnom sa-obraćaju u završnoj je etapi, a novine koje donosi to zakonsko rešenje uticaće na veću efikasnost i bezbednost, izjavio je pomoćnik ministra građe-vinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zoran Ilić. Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infra-strukture sprovodi javnu raspravu o Nacrtu zako-na o vazdušnom saobraćaju.

„Novine se odnose na ambijent u kojem se odvija vazdušni saobraćaj, tiču se efikasnosti, sigurnosti i bezbednosti kao i stvaranja novog inovativnog i investicionog ambijenta, u kojem će svi subjekti moći da postanu konkurentni kako u našoj drža-vi tako i van granica naše zemlje”, rekao je Ilić u Privrednoj komori Srbije, gde je održana završna rasprava o tom zakonu.

Kada je u pitanju sigurnost, koja je u ovom poslu naj-

važnija, Ilić je najavio formiranje Nacionalnog komi-teta za sigurnost u vazduhoplovstvu, koji će imati za-datak da stalnim monitoringom prati i predlaže nove mere, kako bi se nivo sigurnosti podigao.

Ilić je predočio, da će nakon javne rasprave i nakon velikog broja pitanja i sugestija koje su iz nje proiste-kle, zakon biti poslat ministarstvima da daju mišlje-nja, zatim će predlog ići na razmatranje u vladu, pa u parlament. Po proceni, ova proceudra mogla bi da bude završena u naredna dva meseca.

U raspravi su učestvovali predstavnici Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, kao i Di-rektorata civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije.

Javna rasprava o zakonu sprovodi se od 1. do 31. avgusta i o ovoj temi održani su okrugli stolovi u Kraljevu, Nišu, Boru, a planirani su i u Somboru, Novom Sadu i Beogradu.

Završna rasprava o Nacrtu zakona o vazdušnom saobraćaju, koju je organizovalo Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, održana u Privrednoj komori Srbije

27. avgust 2014.


U kreiranje nove farmakopolitike uključiti sve činioce

Promena farmakopolitike podrazumeva osmišljenu i celovitu promenu zdravstvenog sistema u celini, koja će se sprovoditi postepeno u određenom periodu, istaknuto je na sednici.

27. avgust 2014.

Grupacija veledrogerija PKS je na sednici 21. av-gusta razmotrila Predlog promena farmakopolitike u Srbiji prema dokumentu koji je za RFZO izradio Karolinsk institut iz Štokholma. Članovi Grupacije izrazili su zadovoljstvo što je predlog stavljen na jav-nu raspravu, ali smatraju da takav predlog promena farmakopolitike, nužno podrazumeva osmišljenu i celovitu reformu zdravstvenog sistema, koja će se sprovoditi postepeno u određenom vremenskom periodu. Ključno je obezbediti predvidivost poslo-vanja i vreme neophodno za implementaciju svih promena kako bi se obezbedila održivost sistema zdravstvene zaštite i unapredio postojeći.

Konstatovano je da je reč o dokumentu koji mora predstavljati Strategiju, pa tako ne može biti u is-ključivoj nadležnosti Republičkog fonda, već u ana-lize i donošenje odluka u vezi sa budućom farma-kopolitikom u Republici Srbiji moraju biti uključeni predstavnici Ministarstva zdravlja, Ministarstva tr-govine, turizma i telekomunikacija i Ministarstva finansija, uz konsultovanje struke.

Na sednici je istaknuto da na dan 15. avgusta go-dine samo 13 veledrogerija, članica Grupacije veledrogerija pri Privrednoj komori Srbije, ima dospela potraživanja prema zdravstvenim usta-novama, preko 120 dana, u ukupnom iznosu od 1.529.998.366,56 dinara, koja se odnose na isporu-

čene lekove i medicinska sredstva po sprovedenim postupcima javnih nabavki, a posebno je alarman-tna novonastala situacija u kojoj je određeni broj zdravstvenih ustanova u blokadi usled nemoguć-nosti izmirenja obaveza prema poveriocima.

Grupacija je uputila apel Republičkom fondu za hitno preduzimanje mera radi uspostavljanja fi-nansijske discipline zdravstvenih ustanova, od-nosno za kontrolu i nadzor rada zdravstvenih ustanova, naročito u delu namenskog korišćenja sredstava opredeljenih za lekove i medicinska sredstva, kako se ne bi obnavljao šestogodišnji ci-klus pretvaranja obaveza zdravstvenih ustanova u javni dug države, kao 2006. i 2012. godine. Ponov-no pretvaranje potraživanja veledrogerija prema zdravstvenim ustanovama u javni dug je apsolutno neprihvatljivo, smatraju članovi Grupacije

Posebno je dat značaj nedavnoj poseti Monike De-rek Pua, generalne direktorke GIRP-a , radi pripre-ma za godišnju skupštinu kojoj je Beograd domaćin 2015. godine. Privredna komora Srbije – Grupacije veledrogerija je od 2011. godine punopravna člani-ca GIRP - “Groupement International de la Répar-tition Pharmaceutique Européenne”, međunarodne neprofitne organizacije koja okuplja nacionalne asocijacije veledrogerija, kao i pojedinačne veledro-gerije sa punim asortimanom.


Specijalizacija i udruživanje seoskih domaćinstava

Specijalizacija seoskih domaćinstava za određenu vrstu delatnosti i udruživanje sa specifičnim vidovima turizma, lovnim, ribolovnim, sportskim, jeste pravi put razvoja ruralnog turizma, istaknuto u PKS

27. avgust 2014.

Oko 80 odsto Srbije čine seoska područja, ali je ru-ralni turizam, koji bi mogao značajno da unapre-di turističku ponudu zemlje, nedovoljno razvijen, ocenjeno je na sednici Grupacije za ruralni turizam Udruženja za turizam i ugostiteljstvo PKS.

Sekretar Udruženja za turizam PKS Dragana Šabić rekla je da Srbija ima odličan potencijal za unapre-đenje ruralnog turizma, ali da je za njegov razvoj neophodna bolja saradnja nadležnih institucija. Najveći problem jeste što o dolascima turista u seoska područja Srbije ne postoje konkretni stati-stički podaci. Neophodna je kategorizacija seoskih turističkih domaćinstava i registracija u Agenciji za privredne registre.

Na sednici je izneto niz predloga o mogućnostima unapređenja poslovanja seoskih turističkih doma-

ćinstava. Ukazano je i da je administrativno davanje usluga neuređeno, zbog čega je otvoren prostor za improvizaciju.

Na sednici je razmotren i zahtev upućen resornom Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikaci-ja da da tumačenje Pravilnika o uslovima i načinu obavljanja ugostiteljske delatnosti, načinu pružanja ugostiteljskih usluga, razvrstavanju ugostiteljskih objekata. Pravilnik propisuje određene uređaje u ugostiteljskim objektima za smeštaj na otvorenom prostoru, ali nije jasno definisano na koje se sve to objekte odnosi.

Za novog predsednika Grupacije izabrana je Sanja Knežević, vlasnik Etno sela Latkovac, a za zameni-ka predsednika Ljiljana Katić, seosko domaćinstvo Dembelija.


Dunavski biciklizam za razvoj Srema

U Privrednoj komori Srbije održana je završna kon-ferencija jednogodišnjeg projekta „ Dunavski bicikli-zam – Uspostavljanje regionalne biciklističke rute Srem“ na kojoj je predstavljena studija deonice kroz Srbiju sa pratećom infrastrukturom, kao i 10 alter-nativnih bočnih ruta. Studija je urađena u okviru projekta čiji je nosilac Sremska privredna komora, Nacionalni park Fruška Gora, i opštine Sremska Mi-trovica i Šid. Projekat, vrdan 138 000 evra, finansi-rala je Austrijska razvojna agencija ADA i Evropska unija u okviru Dunavske strategije iz IPA fondova.

„Biciklistički turizam u Evropi je veoma razvijen“, rekao je Zoran Novaković, koordinator kancelarije Dunavske strategije pri PKS, i podsetio da je u Srbiji napravljen samo mali deo od 660 km potencijalnih biciklističkih staza, iako je prva deonica u Beogra-du uređena pre 18 godina, a postoji i strategija ra-zvoja biciklističkog turizma. „A samo u Nemačkoj ima oko dva ipo miliona turista biciklista i svaki na putovanju troši u proseku 400 evra nedljno. Zarada na evropskoj međunarodnoj ruti „Eurovelo 6“ kon-stantno raste, ali parametri naglo padaju nizvodno od Budimpešte“, rekao je Novaković i izrazio uve-renje da će projekat dunavskog biciklizma pomoći Srbiji da prirodne lepote pretvori u turizam.

Autor studije i glavni projektant dr Vuk Bogdano-vić, profesor Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, rekao je da je ruta projektovana tako da ima konekciju sa biciklističkim rutama u okruženju. Nadovezuje se na hrvatsku rutu Srijem kod Nešti-na, ide grebenom Fruške Gore, preko Banaštora i Inđije i spaja se sa međunarodnom biciklističkom rutom „Eurovelo 6“. Profesor Bogdanović je nagla-sio da glavna ruta kroz Srbiju ima oko 130 km, i još 300 km de tour ruta u deset pravaca.

Vladimir Vlaović, predstavnik Sremske regionalne komore, rekao je da projekat predviđa da bicikli-

stička ruta prolazi kroz šest opština sremskog i dve opštine južnobanatskog okruga. Vlaović je ukazao da je studija rute kroz Srem i Južni Banat osnova za apliciranje za buduće prekogranične projekte i partnerstva, pre svega sa institucijama i komora-ma hrvaske pogranične Vukovarsko-srijemske žu-panija, čiji su predstavnici učestvovali na završnoj konferenciji projekta u PKS.

„Projekat je pokrenut kako bi se omogućio razvoj cikloturizma, a time i ukupan održivi razvoj Srem-skog rgiona“, rekla je Sanja Stupar, prjekt me-nadžer Regionalne razvojne agencije Srem. Osim izrade osnovnog projekta rute sa svom signalizaci-jom i odmorištima, projekat je obuhvatio i pitanja socio-ekonmskog položaja regiona u kome je sta-novništvo pretežno ruralno, sa naročito razvijenim vinarstvom, pa je u okviru projekta organizovana obuke za pružaoce turističkih usluga, kroz koju je u šest opština prošlo 150 ugostitelja i vinara.

Podsticanje dunavskog biciklizma samo je jedna od aktivnosti koja se sprovodi u okviru Regional-ne Dunavske strategije Evropske unije. Strategija je pokrenuta kako bi se bolje povezali ekonomski i socijalno veoma različiti narodi koji žive duž toka Dunava i potencijali ove velike evropske reke isko-ristili za socio-ekonomski razvoj.

Završen projekat za 130 km biciklističke rute i 300 km de tour ruta sa pratećom infrastrukturom u šest opština sremskog i dve južnobačkog okruga

27. avgust 2014.


Uloga evropskih dimničara u zaštiti životne sredine

Predsedniku PKS Željku Sertiću uručena plaketa na Evropskom kongresu dimničara ESCHFOE 2014, koji se prvi put održava u Srbiji

28. avgust 2014.

Predsednik Privredne komore Srbije Željko Sertić otvorio je Evropski kongres dimničara ESCHFOE 2014 u novobeogradskom hotelu Falkenštajner. Međunarodna manifestacija Evropske federaci-je dimničara održava se svake druge godine već dve decenije, ali je ovo prvi put da se organizuje u Srbiji.

„Želim da pružim snažnu podršku svim asocija-cijama i oblicima udruživanja koji omogućavaju napredak pojedinih delatnosti i ukupan napredak društva“, rekao je Željko Sertić otvarajući Kon-gres. Sertić je podsetio da su Udruženje dimni-čara Srbije i Grupacija za pružanje dimničarskih usluga, koja radi pri Udruženju komunalnih de-latnosti PKS, pokrenuli niz aktivnosti na donoše-nju regulativa kako bi se poboljšali uslovi rada, kao i na podizanju nivoa obuke, čime bi se pro-

širilo polje aktivnosti i povećao broj zaposlenih u dimničarskoj delatnosti.

Učesnike Evropskog kongresa dimničara, na kome učestvuju predstavnici nacionalnih dimni-čarskih asocijacija iz 19 zemalja, pozdravio je Borko Milosavljević, pomoćnik gradonačelnika Beograda nadležan za komunalna preduzeća. Milosavljević je naglasio važnost dobrog funkci-onisanja komunalnih delatnosti, u koje spada i dimničarska, za kvalitet života u gradu i najavio inicijativu da se nove tehnologije i primeri dobre prakse sa kongresa inkorporiraju u rad naših ko-munalnih preduzeća.

Predsednik Evropske federacije dimničara Hans Ginter Bajeršted istakao je ulogu dimničarske de-latnosti u savremenim uslovima, koja se odnosi na zaštitu imovine i zdravlja ljudi, zaštitu životne


sredine i pre svega energetsku efikasnost. „Čak 60 odsto zakonske regulative u vezi sa energetskom efikasnošću sada je na nivou nacionalnih zakono-davstava zemalja članica EU, ali se upravo pripre-maju zakoni na nivou Unije, koje će sve zemlje morati da implementiraju“, rekao je Bajeršted i podsetio da Evropska federacija dimničara ima kancelariju u Briselu, kako bi efikasnije zastupala interese delatnosti pred evropskim institucijama. On je ukazao i na važnost profesionalizacije di-mničarske delatnosti, zbog čega nacionalne aso-cijacije insistiraju na kvalitetnom treningu i na međusobnoj razmeni iskustava u tom domenu, kao i na razmeni naučnih dostignuća i primera dobre prakse. „Jedan od naših glavnih ciljeva je smanjenje emisije ugljendioksida, zaštita životne sredine i povećanje energetske efikasnosti“, re-kao je Bajeršted.

„Srbija nastoji da usvoji evropske standarde za-štite životne sredine jer je to u interesu njenih građana“, rekao je Dragan Vučković, predsednik Grupacije za pružanje dimničarskih usluga koja radi pri Udruženju za komunalne delatnosti PKS. On je istakao novu ulogu dimničarske delatnosti u savremenim uslovima, kada je ona potrebnija nego ikad.

Na kraju svečanog dela Evropskog kongresa di-mničara, predsednik Udruženja dimničara Srbije Milan Mihajlović uručio je plakete Željku Serti-ću, predsedniku PKS, Hansu Ginteru Bajeršedu, predsedniku Evropske federacije dimničara i Pre-dragu Mariću iz Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, zaduženom za vanredne situacije.

U okviru dvodnevnog kongresa održan je i okru-gli sto „Uloga, značaj i mogućnosti razvoja di-

mničarstva – srpska praksa i evropski standardi“ na kome su učestvovali predstavnici Privredne komore Srbije, ESCHFOE, Udruženja dimničara Srbije, Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredi-ne i drugi.

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infra-strukture će u koordinaciji sa Udruženjem za komunalne delatnosti - nadležnom Grupacijom u PKS i Udruženjem dimničara Srbije radiće na donošenju podzakonskih akata u cilju regulisanja obavljanja dimničarske delatnosti u zemlji. Da bi se predupredili eventualni problemi i obezbedi-la što efikasnija primena svih pratećih propisa, razmotriće se mogućnost formiranja zajedničke radne grupe koju će činiti predstavnici resornog Ministarstva i dimničarske delatnosti, zaključeno je na Okruglom stolu, organizovanom u okviru Evropskog kongresa dimničara 2014. Takođe, razvoj svih, pa i dimničarske delatnosti u Srbi-ji trebalo bi da se oslanja na evropska iskustva i normative, koji se primenjuju u zemljama sa najboljom organizacijom, čime se obezbeđuje za-štita zdravlja ljudi, zaštita od požara, smanjenje zagađenja i energetska efikasnost, a delatnosti i korisnicima garantuje najveći kvalitet tih usluga. Prema zaključcima sa Okruglog stola, način or-ganizovanja i uspostavljanja dimničarske službe treba da obezbedi funkcionalnu pokrivenost cele teritorije Srbije, a svim korisnicima, dostupnost i odgovarajući nivo kvaliteta usluge.

Evropska federacija dimničara ESCHFOE okuplja nacionalne dimničarske organizacije iz 21 evrop-ske zemlje, uključujući i Srbiju, kao i iz Sjedinje-nih Američkih Država i Ruske Federacije.


Predsednik PKS otvorio Sajam šljiva u Osečini

Otvarajući deveti Sajam šljiva, predsednik PKS Željko Sertić je istakao da su vredni domaćini iz Osečine odličan primer ljudi koji razmišljaju o budućnosti. „Treba da budete ponosni na sebe i na ono što radite svakoga dana. Ako ne budemo poštovali sebe, niko nas neće poštovati“, poručio je Sertić.

Prema njegovim rečima, proizvođači šljiva najbo-lje pokazuju kako treba čuvati tradiciju u Srbiji koja je nekada bila prepuna stabala šljiva, a danas ih nema nigde kao u Osečini, na čijoj teritoriji je blizu milion stabala.

Predsednik PKS je čestitao Opštini Osečina na viziji, snazi i upornosti da iz svog osiromašenog budžeta

obezbedi podršku novim zasadima šljive, predu-zetništvu i novim idejama. Šansa Srbije u razvoju ekonomskih odnosa unutar zemlje je razvoj agrobi-znisa, što može biti stub domaće ekonomije i PKS u saradnji sa velikim poljoprivrednim proizvođačima i stručnjacima priprema predloge koje će predočiti Vladi Srbije, rekao je Sertić u izjavi Tanjugu.

Manifestacija u Osečini je pokazala da naša sela i gradovi mogu dobro da žive od svoga rada i da se razvijaju od novca ostvarenog od izvoza, a od taksi i poreza od tog posla mogu da se razvijaju i opštine, rekao je Sertić. Predsednik PKS uručio je priznanje najveći proizvođač šljive Kompaniji „Jovanović voće” iz Osečine, a specijalna nagrada,

Proizvođači šljiva, učesnici manifestacije u čast „kraljice voća“ na najbolji način pokazuju kako se čuva srpska tradicija i kako sela, uz podršku opštine, mogu da žive i da se razvijaju od plodova svog rada, rekao je predsednik PKS

29. avgust 2014.


najveći izvoznik šljive za 2013. godinu, pripala je „Agraneli“ iz Valjeva.

Specijalni gost Sajma, ambasador Belorusije u Sr-biji Vladimir Čušev, rekao je da je trgovinska raz-mena dve zemlje u protekle četiri godine porasla četiri puta i izrazio nadu da će na sledećem, 10. Sajmu šljiva u Osečini biti više izlagača iz Beloru-sije, kojih sada ima četiri.

Deveti sajam šljiva, koji organizuje Opština Ose-čina i Turistička organizacija „Podgorina“ oku-pio je 65 izlagača, među kojima je 45 domaćina Podgorine, a 20 izlagača poljoprivredne mehani-zacije i mašina za preradu voća. Opština Osečina organizuje Sajam šljiva u čast „plavog zlata, jer se ovde vredni domaćini godišnje proizvedu oko 20 milona kilograma sirove šljive. Podgorina je rekorder po broju stabala šljiva po glavi stanov-nika, sa više od 3000 hektara šljivika. U Opštini Osečina 2700 domaćinstava uzgaja svežu šljivu, a zasadi su podignuti na površini od 2350 hektara.

Svake godine sami, ili u saradnji sa Opštinom, domaćini zasade nove sadnice, na najmanje 100 hektara. U proseku, svaki stanovnik Osečine ima 60 stabala šljiva, i godišnje ubere čak tonu šljiva. Godišnja proizvodnja kreće se oko 20 miliona ki-lograma sirove šljive.

„Kraljica voća je naš brend. Naš izvozni adut su i proizvodi od šljiva. Od izvoza šljive, po kojoj smo poznati svuda u svetu, Srbija godišnje ostavari prihod od od oko 20 miliona dolara. Prošle go-dine naša zemlja prihodovala je 21 milion dolara od svežih šljiva i 15 miliona od suvih šljiva. Od ukupnog izvoza suvih šljiva tokom rodnih godina, polovina je baš odavde. Naša Opština 2013. Godi-ne ostvarila je prihod od izvoza suvih šljiva od 2,6 milona dolara. Zbog toga mi organizujemo sajam posvećen šljivi“, rekao je predsednik Opštine Ose-čina Nenad Stevanović.

„Trenutno pod zasadima šljive imamo 7 hektara. Ukupni godišnji prinos koji ostvarimo je oko 20 tona po hektaru ali svaka godina je priča za sebe. Svu našu šljivu uglavnom sušimo a onu lošiju koristimo za rakiju. Izvozimo na istok, zapad, u Kinu, Japan a godišnje izvezemo oko 150 vago-na suve šljive“, kaže Dobrivoj Jovanović vlasnik kompanije „Jovanović voće“ koja je najveći proi-zvođač i izvoznik suvih šljiva u osečanskoj oblasti.

Na sajmu, koji traje do 31. avgusta, održava se i berza voća, na kojoj svoje proizvode predstavlja oko 80 poljoprivrednika, kao i prestižno takmiče-nje proizvođača rakije.

Documents

jun-avgust 2014, .pdf, 3685KB