Kako nastaje zvuk?

Zvuk nastaje kada neka materija vibrira. Zvuk se prostire u talasima. Frekvencija tih vibracija meri se jedinicama koje se nazivaju herci i ozna avaju oznakom Hz. Pojam "frekvencija" odnosi se na broj oscilacija koji se proizvedu u sekundi, a varijacije u frekvenciji zvuka proizvode njegovu visinu, odnosno zvuk visokog ili niskog tonaliteta. Zvuk je po svojoj prirodi talas koji se iri vazduhom odre enom ja inom i odre enom brzinom. ovjekovo uho mo e uti zvuk frekvencije izmedu 20 i 20 000 Hz. Informacije predstavljene kontinuiranim talasom predstavljaju analogni skup podataka. Zvuk je u analognom svijetu kontinuirani tok iskazan u vremenu i odre enog raspona. Raspon je mogu e pribli no to no izmjeriti u bilo kojoj vremenskoj ta ki. Kod digitalnog zvuka, signal je definisan za ta nu vremensku ta ku i ima vrsto definisan broj vrijednosti. Zbog toga se kod digitalnog zapisa, radi o uzimanju uzorka, koji se najce e temelji na Teoremi uzoraka gde se utvr uje da ako signal sadr i frekvenciju do tacke f , tada uzorak mora imati frekvenciju najmanje 2f kako bi se iz uzorka mogla ispravno izvr iti rekonstrukcija izvornog signala. Jo u prvim danima digitaliziranog zvuka prihva eni su frekvencijski uzorci od 44.1 KHz i 48 KHz koji u potpunosti ispunjavaju zahteve rekonstrukcije zvu nih signala u ujnom podru ju ovjeka do 20 KHz. Kod analognog sastava zvuk koji je primljen preko mikrofona se pretvara u kontinuirano promjenjiv elektri ni signal.

Zvuk u digitalnom obliku

Da bi se analogni signal mogao pretvoriti u digitalni, potrebno ga je kvantitizovati, to jest utvrditi vrednosti signala do prihvatljive granice ta nosti. Digitalni signal definisan je samo kod pojave vertikalne linije. Visina svake pojedina ne vertikalne linije nosi odre enu vrijednost koja se mo e pretvoriti u digitalni broj - signal je digitaliziran primjenom modulacije s kodiranim signalom (PCM - Pulse-Code Modulation). Pove anjem broja bitova za kvantitizaciju PCM (digitalnog) signala, dobiva se manje uma to jest digitalni zvucni sadr aj postaje sve ci ci, jasniji i verodostojniji izvornom analognom signalu. Ovi procesi se izvode u ure ajima za konverziju analognih u digitalne (ADC) i digitalne u analogne (DAC) signale. ADC sklop preuzima analogni zvucni zapis, uzima deo signala u vremenu, utvrduje uzorak, i

proizvodi odredeni broj koji ostali programski sklopovi u kompjuteru prihvataju i prevode u digitalizovanu sliku zvucnog zapisa. DAC izvodi obrnuti proces, preuzima odredene brojeve iz programskog dela, pretvara ih u odgovarajuce elektricne signale koje alje na izlazni sklop (u drugi kompjuter, zvucnike itd.). U praksi zvu ni signal sadr i na hiljade oscilacija u sekundi koji odreduju frekvenciju signala (jedan pomak u sekundi meri se jedinicom 1 Hz). Vr ne oscilacije su razli ito udaljene od vode e linije zvu nog talasa i odre uju amplitudu koja nam pokazuje i ja inu tona koju nosi odre eni zvu ni sadr aj. to je amplituda ve a, to je proizvedeni ton glasniji, a razmak izmedu vr nih oscilacija pokazuje vrijeme. Kod digitalnog sustava zvu ni signal se prikazuje pomo u odgovaraju ih znakova stvaranjem nekog koda. Osnova tog koda su dva stanja (binarni kod) kojim se pojednostavljuje obrada signala.

Zvu na kartica

Zvu na kartica je ure aj ili ip integrisan na mati nu plo u koji se sastoji od niza A/D sklopova koji omogu avaju snimanje i reprodukciju zvu nih signala na ra unalu. Zvu ne kartice za ku ne kompjutere proizvode zvuk na dva bitno razli ita na ina: Sintezom zvuka na na in poput onog kako rade muzi ki sintesajzeri - reprodukcijom MIDI zapisa (*.mid, *.rmi, *.kar, itd.) i reprodukcijom PCM zapisa audio signala (*.wav, *.au, itd.). Prva kompjuteri su imali tzv. sistemski zvu nik koji je ispu tao pomalo iritiraju e "beep" zvuk koji se danas mo e uti uglavnom samo pri paljenju kompjutera. S pojavom prvih "ozbiljnih" zvucnih kartica kompjuter postaje pravi multimedijalni uredaj. Slu anje muzike , gledanje filmova, sve to je nezamislivo bez kvalitetnog zvuka. Funkcija zvu ne kartice jest pro irenje funkcionalnosti PC-a, koji omogu ava reprodukciju i snimanje zvuka tj. podataka poput .WAV, .MIDI ili muzi kog CD-ROMa ili sve popularnijeg .MP3 formata. Gotovo svi dana nji komjuteri uklju uju i zvu nu karticu, bilo on-board (vec ugradenu na maticnoj ploci) ili kao dodatnu PCI zvu nu karticu. Kod reprodukovanja MIDI zapisa u stvari se alju standardizirani kodovi za: vrstu muzike, note, tempo, ja inu panorame, glasno u, brzinu udara tipke, razli ite efekte (reverb, chorus, sustain, itd.) odgovaraju em MIDI procesoru koji proizvodi zvuk. Zavisno od MIDI procesora dobijeni zvuk mo e biti vrlo kvalitetan, ali se na taj na in ne mogu zapisati ili reprodukovati instrumenti koji nisu obuhva eni u standardnom skupu MIDI instrumenata ili npr. vokali. Kori tenjem PCM-a mogu se zapisati ili reproducirati prakti no sve vrste audio signala.

U suvremenim komunikacijama PCM je op te prihva eni i univerzalani princip digitalnog zapisa analognih signala i ima dva ograni enja: ograni enje frekvencijskog opsega [Hz], i ograni enje dinamike [dB] pa je PCM zapis audio signala vi estruko du i od MIDI zapisa.

Vrste i tipovi zvu nih kartica

Onboard (ugradene na maticnoj) zvu na kartica je standard za gotovo sve proizvo a e mati nih plo a. Ali njih ne mo ete promeniti i osu eni ste na proizvo a ev izbor komponenti i mogu nosti iste. Naravno, uvijek mo ete dodati jo jednu prema vlastitom izboru. Ugradljive kartice delimo prema vrsti slota. ISA - (Industry Standard Architecture) je jedan od najstarijih standarda za pro irenje PC-a. Danas je zastareo upravo zbog propusnosti koja ve za slu anje muzike sa opti kog uredaja (1.4 Mbps) predstavlja problem. Zbog toga je puno pogodniji PCI (Peripheral Component Interconnect) ija je propusnost 100 MBps ili ve a. Tako e zbog ve e propusnosti, zvu na kartica ima svoju memoriju za obradu podataka te se tako rastere uje glavna sistemska memorija (RAM). Zvu ne kartice osim reprodukcije imaju i mogu nost snimanja zvuka. U tu svrhu potreban je dodatni mikrofon i aplikacija (program). Tako e, ve ina zvu nih kartica ima i tzv. "game port" za prikljucak spoljneg "joysticka" ili "gamepad-a".

Priklju ci na zvu noj kartici

Na zvu noj kartici sa spoljne strane, nalaze se ulazne bananice za mikrofon (mic in), spoljni audio ure aj (line in), izlazne za spoljni audio ure aj (line out) te izlaz za zvucnike (speaker out). Na dijelu zvu ne kartice koja se nalazi u ku i tu ra unala nalaze se: sintetizator, poja alo, DSP procesor, memorija, A/D/A konvertor, CD konektor Poja ala na zvu nim karticama najce e su male snage od 0.2 do 4W to je dovoljno za slu alice ili slabije pasivne zvu nike pa se zato naj e e koriste aktivni zvu nici ili audio poja ala koja se nalaze izvan ku i ta kompjutera. Za zahtevnije korisnike postoje i ipovi sa specijalizovanim DSP procesorom namenjenim za razne obrade zvu nog signala kao to su zahtevne kompresije i dekompresije (MPEG Layer III) te 3D kodiranje i dekodiranje (AC-3, Dolby Pro Logic). Pomo u CD konektora povezujemo zvu nu karticu direktno sa CD ure ajem. CD audio konektor povezuje mogu nost itanja audio CD u CD ita u sa zvu nom karticom koja slu i kao poja alo za dovedeni slabi zvuk. Danas ve ina zvu nih kartica podr ava i real time obradu audio signala dodaju i mu 3D efekt.

MIDI

Od svog nastanka 1982 godine, MIDI protokol (Musical Instrument Digital Interface) su najprije po eli koristiti muzi ari i kompozitori u tonskim studijima. Protokol je omogu avao razmjenu informacija me u muzi kom opremom (klavijature, sekvenceri, ritam ma ine), ali zbog nedostatka standarda, svaki proizvo a je protokol realizovao onako kako je njemu odgovaralo, to je dovelo do neuskla enosti opreme i nemogu nosti komunikacije. Tada je International Midi Association, grupa zadu ena za razvoj MIDI protokola, odlu ila standardizovati stvari i na tr i tu. Tada se pojavio General MIDI (GM) standard koji je i danas podr an od strane svih proizvo a a. Standard defini e raspored 128 instrumenata i osnova je za svu MIDI opremu. Poslije GM-a pojavila su se razna pro irenja (Yamahin XG, Rolandov GS), tako da je trenutna situacija na tr i tu poprilicno slo ena. Najjednostavnije re eno, MIDI je skup uputstava muzi koj opremi kako da odsvira neku kompoziciju.Sam po sebi ne sadr i digitalizirani zvuk, ve samo kolekciju nota zajedno sa pripadaju im efektima. Unutar MIDI kompozicije nalaze se uputstva kako odsvirati odre ene tonove - koje su visine, koliko traju, kakve su dodatne varijacije primenjene (tzv. aftertouch), te koji su efekti upotrebljeni. Sam do ivljaj zvuka zavisi od opreme koju upotrebljavate za reprodukciju tih MIDI zapisa, pa zbog toga MIDI kompozicija mo e nekada zvu ati razli ito na opremi raznih proizvo a a, npr. Rolandov i Korgov sintisajzer mogu istu kompoziciju odsvirati tako da slu alac primjeti razliku, jer im semplovani instrumenti druga ije zvu e. Tehni ki obja njeno, MIDI tok podataka je jednosmjerni asinhroni tok bitova brzine 31,25 Kbit/s prenesen u paketima od 10 bitova. 8 bitova nose korisnu informaciju (note i ostalo), jedan bit je start, a jedan stop bit. Podaci se prenose serijski i zato dolazi do ka njenja u reprodukciji tonova koji su odsvirani istovremeno, ali ta su ka njenja reda veli ine nekoliko milisekundi i kao takva su zanemariva jer ih ljudsko uho ne mo e uti. 10 bitni paketi se zovu MIDI poruke, a mogu se odnositi na kanal (channel messages) ili sistem (system messages). Osnovni zadatak MIDI kompjuterske opreme je da to vernije reprodukuje zvuk realnih instrumenata, i da bude u stanju sintetizovati zvuk elektri nih instrumenata. Zbog slo enosti akustike kao i subjektivnog do ivljaja zvuka kod slu aoca, ovaj proces je izuzetno te ak. Osim tehni kih karakteristika zvuka (ja ina, visina, boja), na kvalitet zvuka uti u oblik i ja ina porasta tona, te trajanje opadanja tona, to dodatno komplikuje proces sinteze. Zbog toga su u kompjuterskoj industriji danas u upotrebi dva osnovna na ina sinteze zvuka: FM i Wavetable sinteza.

FM sinteza postoji jo iz perioda nastanka elektronske muzike i kori tena je u prvobitnim analognim sintisajzerima. Na tr i tu se nalazi i danas, a koriste je najjeftinije zvu ne kartice (npr. Soundblaster 16 i kompatibilne), ali u digitalnom obliku. Sam proces sinteze sastoji se od generisanja zvuka obradom sinusnih talasa u kojem se osnovni signal (signal nosioc) moduli e periodi nim signalima (modulatorima) i ako je frekvencija modulatora u ujnom podru ju, tada on zna ajno mijenja boju tona signala nosioca kreiraju i zvuk realnih instrumenata. Ti signali se zovu operatori i to je ve i broj operatora, sintetizovani zvuk e biti sli niji realnim instrumentima. Zvu ne kartice danas naj e e koriste 2-3 operatora, to ima za rezultat katastrofalno lo zvuk pri reprodukciji MIDI zapisa. Iako je FM sinteza korisna za kreiranje novih sinteti kih zvukova, za reprodukciju realnih instrumenata u profesionalnoj i amaterskom kori enju, koristi se wavetable sinteza. Ta tehnika se bazira na reprodukciji digitalizovanih stvarnih instrumenata smje tenih u ROM-u zvu ne kartice. U ovom slu aju veli ina je i te kako bitna, to zna i da e kartica sa ROM-om od 4 MB instrumenata zvu ati kvalitetnije od one sa 1 MB. Po to digitalizovani audio podaci najve eg kvaliteta tro e poprili no memorije, koriste se posebne tehnike da bi se u tedilo na memorijskom prostoru. Tako se npr. ne digitalizuje itav zvu ni opseg koji neki instrument mo e proizvesti, ve se koristi tehnika pomeranja visine tona. U memoriji se nalazi sme ten samo jedan ton nekog instrumenta kojem se potom menja visina koriste i tzv "pitch shift" tehniku. Ta tehnika je i odgovorna za ime "wavetable". Za svaki instrument kreira se grupa koja se sastoji od intervala porasta i opadanja tona (eng "attack", "decay", "sustain", "release") i te grupe su u obliku tabele smje tene u kartici i pridru ene odgovaraju im digitalizovanim instrumentima. Zahtevniji instrumenti (npr. Grand Piano) mogu imati i vi e osnovnih tonova sme tenih u memoriji, a osim navedenih koriste se i dodatne tehnike preklapanja i vi estrukog upore ivanja instrumenata (npr. instrument Glockenspiel koristi uzorak klavira na visokim oktavama). to se kvaliteta zvuka ti e, dileme nema - wavetable tehnika u svojoj najlo ijoj varijanti zvu i neuporedivo bolje od FM sinteze. Mana joj je to kartice sa wavetable mogu nostima ko taju vi e, ali te razlike u cijeni su sada ve jako male. Dodatno, na tr i tu danas postoji softver koji wavetable sintezu stvara softverski koriste i najjeftijije zvu ne kartice, ali zahtijeva jak procesor .

Digital audio

Digital audio fajl nastaje uzorkovanjem (sampling) "semplovani" zvuk (sampled sound). Samplovanjem tj. digitalizacijom analogni signal se pomo u AD (analogno digitalnog) konvertera pretvara u digitalne podatke. AD konverter u odre enim vremenskim razmacima meri intenzitet analognog signala i dobijenu vrednost pretvara u digitalni (binarni) kod.

Svakih n dijelova sekunde uzima se uzorak zvu nog talasa odre ene veli ine m i sprema kao digitalna informacija u bitovima. Na osnovu spremljenih informacija zvu na kartica vr i rekonstrukciju zvu nog talasa.

brzina uzorkovanja (sampling rate) . broj uzoraka uzet u sekundi (mjeri se u Hz ili kHz) . . 1 kHz je brzina uzorkovanja od 1000 puta u sekundi standardne brzine uzorkovanja: 11.025 ili 22.05 ili 44.1 kHz veli ina uzorka (sampling size) . . broj bitova kori en za uvanje uzorka na pr. uzorak od 8 bita ima 256 jedinica za opisivanje raspona amplitude

. zvuk je kvalitetniji to je ve a brzina uzorkovanja i to je ve i uzorak proporcionalno s kvalitetom zvuka raste veli ina fajla formula za odre ivanje veli ine (u byteovima) digital audio fajla:

brzina uzorkovanja * trajanje zvuka u sekundama * (veli ina uzorka/8) * N N = 1 za mono snimke; N = 2 za stereo snimke Na primjer, 10 sekundi zvuka snimanog s 22,05 kHz, 8-bitnim uzorcima iznosi 22050 * 10 * 8/8 * 1 = 220 500 byte

Razlika izme u MIDI-ja i digital audia je ogromna - digitalna kompozicija je original snimljen u digitalnom obliku, dok je MIDI u stvari kompozicija ra lanjena na pojedine instrumente i to one koje je mogu e sintetizirati, u to naravno ne spada ljudski glas. Dakle, digitalizovanoj kompoziciji ne mo ete sti ati deonice sa gitarom, niti isklju iti bubnjeve, dok u MIDI kompoziciji to mo ete koriste i softverski mikser - mogu e ih je editirati. Digitalizovane pesme zauzimaju desetak MB, a MIDI pedesetak KB po pesmi. S druge strane, digitalizovane kompozicije uklju uju i vokal to MIDI kompozicije ne mogu jer ga nije mogu e sintetizovati. U su tini, MIDI je muzi ka matrica pesme sa mogucno u editiranja svih instrumenata.

Formati zvu nih zapisa

Neki od najpoznatijih audio formata koji se koriste u kompjuterima i na webu su: Wav, AU, Real audio (RA), MP3 (MPEG audio), Quick time, liquid audio.. MIDI Wave Audio Interchange File Format (AIFF) audio CD Sun Audio Windows Media audio codec MPEG Audio Layer 3 .CDA .AU .WMA .MP3 .MID .WAV .AIF MIDI format Microsoft format za digital audio Macintosh format za digital audio Format zvuka na audio CD Sunov komprimovani digital audio Microsoft komprimovani format Komprimovani format sve vi e u upotrebi

Za kompresovanje audio fajlova potrebna je specijalna kompresijska shema zvana codec . Najpoznatiji audio codeci su: Lame MP3 audio codec & exe , AC3Filter & Codec , Radium MP3 Codec itd. Postoji mnogo codeca, ali su verzije MPEG-a posebno popularne za audio zapise.

PCM (Pulse Coded Modulation, pulsno-kodna modulacija)

Kori tenjem PCM-a mogu se zapisati ili reprodukovati prakti no sve vrste audio signala. Ograni enja PCM-a su sljede a: ograni enje frekvencijskog opsega [Hz], te ograni enje dinamike [dB]. Niskopropusni filter i (kona na) frekvencija uzorkovanja fsr odre uju raspolo ivi frekvencijski opseg, a fino a kvantiziranja ograni ava korisnu dinamiku audio signala. Zavisno o zahtevanom kvalitetu zapisa analognog signala razlikuju se vrednosti za gornju grani nu frekvenciju audio signala fm, frekvenciju uzorkovanja fsr, te fino u kvantizovanja u broju bita n. Za spomenute prakti ne primjene PCM-a, podaci su dani u sljede oj tablici:

Namena PCM-a

fm

fsr

Kvantazovanje

Telefonija CD DAT Profi muzi kii ure aji

3400 Hz 20 kHz 22 kHz do 44 kHz

8 kHz 44,1 kHz 48 kHz do 96 kHz

8 bita 16 bita 16 bita 18, 20, 24, 32 bita

Ograni enje frekfencijskg opsega

Gornja grani na frekvencija fm teorijski je odre ena frekvencijom uzorkovanja fsr koja se koristi prilikom pulsno-kodne modulacije. Atenuacija vi ih frekvencija od fm je vrlo izra ena, a posledica je u prvom redu niskopropusnog filtera s o trom pravougaonom karakteristikom. Naime, niskopropusno filtriranje ulaznog signala je nu an (i va an) stepen PCM-a jer se njime spre avaju ne eljena izobli enja koje se mogu pojaviti ako izvorni analogni signal sadr i frekvencijske komponente vi e od fsr/2 Kona no, u praksi je fm jo ne to manja zbog uticaja parazitnih kapacitivnosti u elektronskim sklopovima muyi ke kartice. Okvirno se mo e uzeti da je za fsr = 44100 Hz ( to je uobi ajena frekvencija uzorkovanja standardnih muzi kih kartica) gornja grani na frekvencija oko 20kHz. Prema svemu navedenom, potrebno je imati u vidu da se signali, odnosno njihove komponente, frekvencija vi ih od fm ne zapisuju ispravno (ili se ak uop te ne zapisuju). Donja grani na frekvencija fd je kod Line in ulaza standardnih muzi kih kartica reda veli ine 5 Hz, a kod Mic in ulaza je nekoliko puta ve a. Donja grani na frekvencija je posledica uticaja kondenzatora koji se nalaze odmah poslije Line in ili Mic in ulaznih priklju aka muzi ke. Namena ulaznih kondenzatora je brisanje jednosmerne komponente ulaznog signala. Prema tome, izvorni signal se zapisuje u kopjuteru bez jednosmerne komponente i s atenuacijom frekvencija manjih od fd ja inom od 20dB/dekadi. Zbog toga se zapis nesinusoidalnog izvornog signala (npr. du i pravougaoni impuls doveden na Line in ulaz) znatno razlikuje od prvobitnog izvornog signala .

Ograni enje dinamike

Kao posledica ograni enog broja stepena kojima se kvantizuje izvorni signal javljaju se gre ke prilikom kvantizovanja, koje se manifestiraju kao kvantizacijski um. Ako je fino a kvantizovanja n bita, tada se kontinuirani raspon amplituda izvornog signala preslikava u ograni eni skup od 2n nivoa amplituda, koji se potom binarno kodiraju. Zbog toga se razli itim amplitudama signala koje le e unutar istog diskretnog intervala pridru uje isti binarni broj. Kvantizacijski um je prate a pojava svakog procesa PCM-a i on ograni ava korisnu dinamiku. Za fino u kvantizovanja od n = 16 bita, slijedi da je odnos signal/ um ak 98,08 dB, a za 8 bitno kvantiziranje S/N je samo 49,93 dB. Potrebno je spomenuti da se amplitude signala snimljene sa 16-bitnom fino om kvantizovanja, zapisuju u ra unalu kao 16-bitni integer brojevi, tj. u rasponu od -32768 do +32767. Pri tome najni a numeri ka vrednost (-32768) odgovara najvi oj negativnoj amplitudi, najvi a numeri ka vrednost (+32767) odgovara najvi oj pozitivnoj amplitudi, a 0 odgovara naponu od 0 V (tj. kad nema signala na ulazu). Iznos kvantizacijskog uma i na osnovu toga izra unat odnos signal- um je teorijski maksimum korisne dinamike. U praksi je korisna dinamika muzi kih kartica oko 80 dB iako koriste 16-bitnu fino u kvantizovanja. Navedeni odnos signal/ um je posledica klasi nog uma elektronskih komponenata i sklopova od kojih se sastoji muzi ka kartica.

Smetnje i ostali uticaji

Ne eljeni pratioci svakog audio snimanja su brujanje i um. Brujanje je posledica niskonaponske gradske mre e ije EM polje n*50 Hz ipak prolazi kroz oklopljeni kabel kojim je spojen odgovaraju i ure aj s ulazom muzi ke kartice. Izvor uma mo e biti sam ure aj ili sami sklopovi muzi ke kartice. Mikrofon treba izolovati od nepo eljnih izvora audio signala. Vrlo glasan izvor zvuka je sam kompjuter. Poku ajte mikrofon udaljiti to je mogu e vi e od stola gde Vam je sme teno kompjuter. Potrebno je voditi ra una i o frekvencijsko-amplitudnim karakteristikama upotrebljenih ure aja. Npr. mikrofon prose nog kvaliteta ne registruje zvukove preniskih i previsokih frekvencija). Fizikalne pojave koje odgovaraju i ure aji registruju, ne pretvaraju se linearno u elektri ne signale, ve ih, na alost, ti ure aji "oboga uju" harmonijskim i neharmonijskim izobli enjima.

Koriscen materijal Link i Link Poslednja izmena: 11. Apr 2008, 09:18:23 od lightsoft IP sa uvana Kamkoderi Sony Vegas ~ pitanja ~ problemi ~ savjeti Video art Video editing i kreiranje DVD disc-a

lightsoft Moderator

Poruka #2 11. Apr 2008, 09:20:21

Svedok stvaranja istorije Zodijak Pol Poruke 17125 Zastava Windows XP Mozilla Firefox 2.0 Mikrofoni

Mikrofon je ulazni elektroakusti ki pretvara koji je prilago en radu u vazduhu kao mediju. Mikrofon pretvara zvu ni pritisak, koji mu je ulazna veli ina, u elektri ni signal na njegovom izlazu.

Pojam mikrofona danas ozna ava i jednu vrstu ure aja koji se iroko koristi u praksi. On u sebi, kao najva niji deo, sadr i mikrofonsku kapislu u kojoj se vr i pretvaranje, ali tako e ima i druge komponente od kojih je sastavljen i koji omogu avaju njegovo planirano kori enje. To su za titna mre ica kapisle, ku i te prilago eno odre enoj nameni (za dr anje rukom, za monta u na stativ, fiksiranje na muzi kim instrumentima, itd), konektor za povezivanje sa kablom. Neke vrste mikrofona kao ure aja opciono mogu u sebi imati i druge delove, kao to su transformator za prilago enje impedanse, pojava a , jednostavna filtarska kola, itd.

U novije vreme razvoj mikrofona vodio je u dva pravca. Jedan je te io ka vrhunskom kvalitetu pretvaranja, pa danas najkvalitetniji mikrofoni imaju izuzetne prenosne karakteristike. Kao ilustracija dometa mo e se navesti da danas postoje mikrofoni ije je donja grani na frekvencija reda delova Herca, kao I mikrofoni sa gornjom grani nom frekvencijom reda 100 kHz, pa i vi e. Tako e postoje mikrofoni koji dovoljno linearno mogu registrovati nivoe zvuka do 170 dB, kao i mikrofoni koji mogu registriovati zvuk ispod nivoa 0 dB.

Drugi pravac razvoja mikrofona vodio je ka pravljenju izuzetno jeftinih modela, koji se proizvode u masovnoj automatizovanoj proizvodnji, a koji pri tome imaju izuzetno dobre elektroakusti ke karakteristike. To su proizvodi koji su na li svoje mesto u telefoniji, multimedijima, I drugim sli nim oblastima.

Funkcija mikrofona kao pretvara a defini e se s tri karakteristi na parametara. To su: - faktor pretvaranja, - dinami ki opseg i - usmerenost.

Faktor pretvaranja osetljivost mikrofona

Faktor pretvaranja TE,p je osnovna odlika mikrofona i koristi se kao parameter kojim se opisuje proces pretvaranja. On defini e vezu izme u ulazne i izlazne veli ine to jest izme u pobudnog pritiska i

elektromotorne sile koja usled toga nastaje. Faktor pretvaranja se uobi ajeno naziva osetljivost mikrofona i ozna ava sa s (sensitivity). Osetljivost mikrofona zavisi od vi e faktora. Prvi je veli ina membrane, jer od povr ine membrane zavisi sila koja pri nekom zadatom pritisku deluje na nju. Drugi faktor koji odre uje osetljvost mikrofona su mehani ki parametri membrane, odnosno njena osetljivost na mehani ku pobudu. Ulazna veli ina membrane kao prenosnog sistema je sila, a odziv je brzina oscilovanja ili pomeraj. Osetljivost zavisi i od mehanizma mehani ko-elektri nog pretvaranja u kome se kretanje membrane pretvara u elektri ni signal.

Dinami ki opseg mikrofona

Dinami ki opseg mikrofona je odnos najja eg nivoa zvuka pri kome mikrofon na izlazu daje signal sa razumnim izobli enjima, to predstavlja gornju granicu njegovog dinami kog opsega, i najni eg nivoa zvuka koji na izlazu mo e dati upotrebljiv signal, to je donja granica. Gornja granica dinami kog opsega dominantno je odre ena ograni enjima linearnosti u mehani kom odzivu membrane. Naime, svaka membrane ima neku veli inu pomeraja pri kome po inju da se manifestuju mehani ka ograni enja u mogu nostima kretanja. Kada se dostigne ta granica u izlaznom elektri nom signal naglo rastu izobli enja. Zbog toga kod svakog mikrofona postoji neka veli ina pomeraja, odnosno neka veli ina zvu ne pobude, pri kome zbog mehani kog ograni enja izobli enja prelaze granice prihvatljivosti. Donja granica dinami kog opsega mikrofona odre ena je njegovim sopstvenim termogenim umom. Spoj mikrofona sa odgovaraju im poja ava em stvara ekvivalentno kolo. U njemu se, osim generator korisnog signala ep, javlja i generator termi kog uma elektromotorne sile eN. Njena veli ina je funkcija elektri nih parametara kola i funkcionalnih parametara mikrofona Da bi bio primetan, koristan mikrofonski signal koji nastaje u procesu pretvaranja treba da bude ve i od njegovog termogenog uma. Time je definisana donja granica dinami kog opsega mikrofona. Specifi nost koja izdvaja mikrofon od ostalih ure aja u elektroakusti kim sistemima je nizak nivo izlaznog signala. Zbog toga je u mikrofonima relativno malo rastojanje izme u nivoa termi kog uma i nivoa korisnog signala. U odnosu na elektronske ure aje kroz koje mikrofonski signal kasnije mo e prolaziti, dinami ki opseg mikrofona je zna ajno manji. Posebno kada mikrofon radi sa niskim nivoima zvu ne pobude njegov sopstveni um je osnovni ograni avaju i faktor.

Usmerenost mikrofona

Osetljivost mikrofona je u op tem slu aju funkcija upadnog ugla zvu nog talasa. Konstrukcije mikrofona po pravilu imaju jednu prepoznatljivu fizi ku osu koja se poklapa sa osom membrane, pa se upadni ugao zvu nih talasa odre uje u odnosu na nju. Osetljivost je uobija ajeno maksimalna pri pobudi mikrofona iz pravca ose, a za druge upadne pravce u op tem slu aju ona mo e imati razli ite vrednosti. Pojava promene vrednosti osetljivosti mikrofona po pravcima naziva se usmerenost.

Akusti ka podela mikrofona

Razlike u usmerenostima mikrofona nastaju kao posledica na ina na koji zvu no polje deluje na membranu. U tom smislu mogu a su tri slu aja: - presioni mikrofon - gradijentni mikrofon i - kombinovani mikrofon Ova podela vodi ka razli itim oblicima dijagrama usmerenosti. Podela na ova tri tipa mikrofona sa razli itim usmerenostima naziva se akusti ka podela.

Presioni mikrofon

Presioni mikrofoni imaju konstrukciju koja sa zadnje strane potpuno zatvara membranu. Zvu no polje deluje na membranu samo sa njene jedne strane. Indikator odziva membrane na tu pobudu je brzina oscilovanja v. Tako da je brzina membrane, kao njen odziv na zvu nu pobudu, srazmerna pritisku koji na nju deluje. Pritisak je skalarna veli ina, pa njegova vrednost na povr ini membrane ne zavisi od pravca iz koga je nai ao zvu ni talas. Zbog toga i osetljivost ovakvog mikrofona ne zavisi od pravca nailaska zvuka, pa je njegov dijagram usmerenosti kru nica. Neusmerenost presionog mikrofona postoji samo na frekvencijama na kojima su njegove fizi ke dimenzije dovoljno manje od talasne du ine zvuka. Na vi im frekvencijama, kada talasna du ina postaje poredljiva sa dimenzijama mikrofona, on postaje nezanemarljiva fizi ka prepreka koja u izvesnoj meri menja strukturu zvu nog polja. Tada dolazi do pojave refleksije i difrakcije. Zbog toga se na vi im

frekvencijama javlja pojava usmeravanja mikrofona usled difrakcije na njegovom telu. Za zvuk koji nailazi sa zadnje strane membrana se nalazi u zvu noj senci, zbog ega se smanjuje odziv mikrofona.

Gradijentni mikrofon

Gradijentni mikrofon, koji se naziva jo i dvosmerni, ima mehani ki sklop koji omogu ava potpuno jednako delovanje zvu nog polja s obe strane membrane. U okolnostima kada su obe strane membrane islo ene zvu nom polju, u op tem slu aju na njenu prednju i zadnju stranu deluju razli iti pritisci p1 i p2. Kretanje membrane nastaje kao posledica njihove razlike p = p1 p2 koja stvara rezultantnu silu. Zbog injenice da se membrana kre e pod uticajem razlike pritisaka sa njene dve strane, ova vrsta konstrukcije naziva se gradijentni mikrofon. Ako se pretpostavi da je zvu ni izvor dovoljno daleko od mikrofona, onda je putna razlika koja nastaje usled obilaska oko membrane relativno mala u odnosu na ukupan pre eni put talasa. Zbog toga su amplitude ova dva pritiska jednake, i samo fazna razlika odre uje rezultantnu silu koja pokre e membranu. Maksimalna fazna razlika pritisaka p1 i p2 nastaje kada talas nailazi u osi membrane. Tada je putna razlika najve a, pa je najve a i fazna razlika. Kada talas nailazi pod uglom 90o u odnosu na osu membrane (to jest u ravni membrane) izme u dva pritiska sa dve strane membrane nema fazne razlike. Pri takvoj pobudi membrane gradijentnog mikrofona miruje. To zna i da osetljivost ovakvog mikrofona ima maksimum u pravcu ose membrane i nulu pod uglom 90o u odnosu na tu osu.

Kombinovani mikrofoni

Ako se jedan neusmereni i jedan gradijentni mikrofon postave na istom mestu u prostoru tako da im se ose poklapaju a njihovi signali saberu, dobija se jedan novi ekvivalentni oblik usmerenosti koju takva mikrofonska kombinacija ispoljava. Ako se prepostavi da su osetljivosti ova dva mikrofona u osi jednake, za zvuk koji nailazi iz pravca ose njihovi signali su jednaki i po amplitudama i po fazama, pa se sabiranjem dobija dvostruka vrednost izlaznog signala zakve mikrofonske kombinacije. Pri nalilasku zvuka iz suprotnog smera, pod uglom 180o u odnosu na osu mikrofona, signali iz dva mikrofona su jednakih amplituda, ali su protivfazni. Pri njihovom sabiranju dolazi do poni avanja, pa je rezultantni signal za taj pravac pobude jednak nuli.

Elektri na podela mikrofona

Drugi stepen rada mikrofona kao elektroakusti kog pretvara a je pretvaranje kretanja membrane u elektri ni signal. Osnovni zadatak ovog stepena u mikrofonu je da se to pretvaranje realizuje sa to manje uticaja na slobodu kretanja membrane, a to zna i sa to manje uticaja na vrednosti njenih ekvivalentnih mehani kih parametara.

Elektrostati ki (kondenzatorski) mikrofoni

Membrana od provodnog materijala postavlja se ispred jedne nepomi ne metalne plo e na veoma malom rastojanju. Zadnja plo a i membrana ine jedan elektri ni kondenzator iji kapacitet zavisi od povr ine i me usobnog rastojanja. U praksi je njihovo rastojanje reda desetina mikrona. Mikrofonska konstrukcija se uvek pravi kru nog oblika, sa pre nicima koji mogu biti oko 2,5 cm (jedan in ) i manje. Najmanji pre nici mikrofona koji se danas standardno koriste su samo par milimetara. U takvim okolnostima kapaciteti ovih mikrofonskih kapisli su relativno mali, reda desetina pikofarada. Kada pod uticajem pobude iz zvu nog polja membrana vibrira, rastojanje izme u obloga kondenzatora menja se u ritmu promene sile koju stvara zvu ni pritisak na njenoj povr ini. Kao posledica kretanja membrane menja se i kapacitet kondenzatora. Na taj na in zvu na pobuda, odnosno vremenski promenljivi zvu ni pritisak, konvertuje se u vremenski promenljivi kapacitet. Slede i zadatak u procesu pretvaranja je da se promena kapaciteta koja nastaje delovanjem zvu nog polja pretvori u ekvivalentan naponski signal. Kondenzator mikrofona se polari e nekim jednosmernim naponom, usled promene vrednosti kapaciteta menja se I koli ina naelektrisanja na oblogama kondenzatora. Te promene naelektrisanja manifestuju se kao promenljiva komponenta struje u kolu polarizacije. Na rednom otporniku tada se javlja vremenski promenljivi napon koji nastaje proticanjem te struje, i taj napon predstavlja signal.

Elektret mikrofoni

Razvoj tehnologije omogu io je izradu materijala u kojima elektroni izdvojeni iz atoma, ali pri tome nepokretni, zarobljena u strukturi materije. Takav stalno naelektrisan materijal naziva se elektret i izra uje u obliku folije. Kada se folija od elektreta postavi na zadnju plo u kondenzatorskog mikofona, onda njeno naelektrisanje uti e na pojavu lokova naelektrisanja na obe obloge kondenzatora. Na taj na in se obloge kondenzatora elektri no polari u i bez spolja enjeg izvora polarizacionog napona. Ovakav kondenzatorski mikrofon se naziva predpolarisani, ili elektret mikrofon.

Prednost elektret mikrofona je u injenici da nije potreban izvor relativno visokog napona za predpolarizaciju. Naravno, ostaje potreba da se napaja pretpoja ava , ali je taj napon nizak, i lako se obezbe uje ak i iz obi ne baterije. Na primer, napajanje mikrofona koji se koriste uz ra unare je +5 V, i obezbe uje se iz samog ra unara preko jednog od kontakata priklju nog konektora. Zahvaljuju i pojednostavljenim zahtevima napajanja elektret mikrofoni se iroko primenjuju u svim komercijalnim namenama.

Elektrodinami ki mikrofoni

Elektrodinami ki mikrofoni, ili kratko dinami ki kako se uobi ajeno nazivaju u praksi, rade na principima elektrodinami kog pretvaranja. Membrana je fiksirana za cilindar sa namotajem provodnika koji se nalazi u magnetskom polju. U formalnom smislu konstrukcija dinami kog mikrofona jednaka je konstrukciji zvu nika, s tim to su kod mikrofona mehani ke osobine konstrukcije, a to zna i veli ina i robustnost, prilago ene zahtevima rada ulaznog pretvara a i ostvarivanju ve e osetljivosti. Pre nici membrana kod ovih mikrofona relativno su mali, reda veli ine do par centimetara. Kod elektrodinami kih mikrofona linearizacija odziva membrane postignuta je postavljanjem njene rezonantne frekvencije u sredinu radnog opsega i kvarenjem Q faktora. U takvim okolnostima dva su faktora koja odre uju performanse dinami kog mikrofona. Prvo, injenica je da membrana treba da, osim samu sebe, nosi i kalem sa namotajem provodnika. Ma kako on mali i lagan bio, to zahteva odre eni nivo krutosti I robustnosti membrane, pa je ona zna ajno masivnija od membrane kondenzatorskog mikrofona. Drugo, ostvarivanje linearnosti kvarenjem Q faktora povla i za sobom smanje osteljivosti membrane na spolja nju pobudu, jer mora imati dovoljno velike unutra nje gubitke. Kao rezultat ovih osobina dinami ki mikrofoni imaju manju osetljivost u odnosu na kondenzatorske i njihov frekvencijski odziv uobi ajeno ima izvesna manja odstupanja od linearnosti (zatalasanost). Ipak, ovakva konstrukcija mikrofona ima i neke zna ajne prednosti. Najzna ajnija osobina mu je da predstavlja jedan pasivni sistem koji ne tra i spolja nje napanje. Pod dejstvom pobude iz zvu nog polja u namotajima kalema se javlja elektromotorna sila kao posledica kretanja provodnika u magnetskom polju. Izlazna impedansa mikrofna je mala, pa je za njihovo povezivanje mogu e koristiti i du e kablove. Drugo, itava konstrukcija mikrofona je relativno robustna i neosteljiva na spolja nje uticaje, kao to su vlaga ili manji mehani ki potresi. injenica da ne zahteva napajanje i mehani ka robusnost predodredila je ovu vrstu mikrofona za mnoge namene u praksi: za ozvu avanje govora u predavaonicama i amfiteatrima, za iva muzi ka izvo enja na koncertima moderne muzike, itd.

Koriscen materijal ETF u BG-u IP sa uvana Kamkoderi Sony Vegas ~ pitanja ~ problemi ~ savjeti Video art Video editing i kreiranje DVD disc-a

lightsoft Moderator

Poruka #3 11. Apr 2008, 10:31:33

Svedok stvaranja istorije Zodijak Pol Poruke 17125 Zastava Windows XP Mozilla Firefox 2.0 Zvu nici

Metode generisanja zvuka u vazduhu, koje koriste elektroakusti ki pretvara i, se mogu podeliti na indirektne i direktne, shodno tipu interakcije generatora i prenosnog medijuma. Zna ajan tehnolo.ki iskorak na injen poslednjih godina pospe.uje multidisciplinarnost u konceptu i proizvodnji specifi nih pretvara a.

Zbog potreba specifi nih primena danas, klasi an elektrodinami ki zvu nik e mo da na nekim funkcijama uskoro biti zamenjen alternativnim generatorima zvuka. Nivo na kojem se oni danas nalaze jo . uvek nije ozbiljno poljuljao dominaciju elektrodinami kih zvu nika, ali su pa nja i napori timova istra iva a sve vi e okrenuti nekim od alternativnih izvora zvuka. Me u principima opisanim u radu ve ina je zasnovana na pojavama koje su zapa ene i opisane jo u .zlatno doba. elektrotehnike s kraja 19. veka, ali efikasni pretvara i zasnovani na tim principima tek u 21. veku postaju realnost. Klasi ni principi, koji su zasnovani na indirektnom dejstvu na okolni medijum mehani kim vibracijama membrane, do ivljavaju renesansu zahvaljuju i napretku u tehnologiji materijala, gde pre svega valja ista i .smart. materijale, koji svojim performansama puno obe avaju. Direktnim dejstvom na estice vazduha, prema opisanim principima, na kvantnim osnovama se otvaraju novi vidici u svet generisanja zvuka. Matemati ki aparat, zahvaljuju i njegovoj upotrebi kao pisma moderne fizike i tehnike, danas postaje izvor novih ideja u principima generisanja zvuka. Neke od pojava, kao to su to nelinearnosti prenosnog medijuma, ne samo da nisu tetne, ve postaju preduslov za uspe no i efikasno generisanje zvuka.

Elektrodinami ki

Princip rada elektrodinami ih zvu nika zasniva se na silama koje deluju na kru ni kalem postavljen u magnetnom polju stalnog magneta, kada kroz njega prolazi struja. Kalem je mehani ki povezan sa membranom koja funkcioni e u akusti kom smislu kao kruti klip. Za skoro osam decenija postojanja, postignute performanse elektrodinami kih zvu nika su:, efikasnost od 1 do 10%, totalna harmonijska izobli enja ispod 0.5% i irok frekventni opseg. Druga vrsta elektrodinami kih zvu nika su takozvani riboni, kod kojih je kalem integralni deo pokretne membrane, koja se nalazi u polju iznad stalnog magneta. Najnovije dostignu e u ribon tehnologiji elektrodinami kih zvu nika je zasnovano na radu transformatora vazdu nog kretanja (airmotion transformer - AMT) Umesto klasi nog pokretanja vazduha klipnom membranom, kod koje se membrana i vazduh pokre u istom brzinom (1:1), kod AMT zvu nika je ostvaren brzinski odnos kretanja membrane i vazduha pribli no 5:1. Ovaj pove an odnos je postignut kori enjem nabrane membrane na kojoj se nalaze aluminijumske trake. Takva membrana se nalazi u polju stalnog magneta, i kada se na aluminijumske trake dovodi zvu ni signal, membrana se iri i skuplja kao harmonika. To izaziva istiskivanje vazduha iz nabora sa jedne strane membrane i uvla enje vazduha sa druge.

Elektrostati ki

Elektrostati ki pretvara i rade na principu promene rastojanja izme u plo a kondenzatora (od kojih je jedna pokretna i predstavlja membranu) u skladu sa zvu nim signalom koji se dovodi na pretvara . Zvu ni signal se sabira sa naponom predpolarizacije, koji mora postojati kod ovakve vrste pretvara a. Iako je ovo vrlo jednostavan princip rada, veliki su tehnolo ki problemi u proizvodnji, pre svega zbog velikih napona polarizacije i audio signala, i membrane, koja mora imati precizno odre ene mehani ke i elektri ne osobine. Elektrostati ki pretvara i se mogu lako proizvesti u mikroma inskoj tehnologiji, pa su interesantni sa aspekta minijaturizacije. Primeri ovakvih zvu nika su elektrostati ki CMOS-MEMS zvu nici i poluprovodni ka matrica digitalnih zvu nika (semiconductor digital speaker array).

Zvu nici raspodeljenih modova (Distributed Mode Loudspeakers DML)

Izvor zvuka kod DML zvu nka je vrsta i laka plo a. Za razliku od klasi nih zvu nika, plo a koja predstavlja membranu DML zvu nika proizvodi zvuk ravnomerno po plo i raspodeljenim vibracijama. Jedan ili vi e izvora vibracija se nalaze iza plo e, na precizno definisanim pozicijama, koje obezbe uju maksimalnu zvu nu snagu u odre enom frekventnom opsegu. Plo e se pobu uju elektrodinami ki ili pomo u piezoelektri nih elemenata. Energija vibracija plo e se pretvara u akusti ko zra enje koje je pseudo-difuznog karaktera zbog uniformne raspodele vibracija du plo e. Oblici vibracija u plo i pri pobudi zavise od brzine prostiranja talasa u njoj i njenih dimenzija. Brzina prostiranja talasa du plo e zavisi od povr inske mase I vrsto e materijala od koga je napravljena.

Piezoelektri ni i elektrostrikcioni

Piezoelektri ni i elektrostrikcioni materijali imaju osobinu da generi u promenu naelektrisanja kada se na njih primeni mehani ka sila (direktni piezoelektri ni /elektrostrikcioni efekat) i obrnuto, da menjaju svoj oblik kao odziv na primenjeno elektri no polje (inverzni piezoelektri ni

/elektrostrikcioni efekat). Piezoelektri ni efekat podrazumeva linearnu zavisnost izme u veli ine deformacije materijala i ja ine elektri nog polja, dok elektrostrikcioni efekat podrazumeva njihovu kvadratnu zavisnost. Piezoelektri ni materijali.

U procesu prizvodnje piezoelektri nih materijala, materijali se zagrevaju do visokih temperatura i izla u jakom jednosmernom elektri nom polju. Zahvaljuju i anizotropnoj strukturi piezoelektri nih materijala, piezoelektri ni efekti zavise od pravca delovanja mehani ke deformacije, odnosno elektri nog polja. Da bi se definisali parametri du razli itih pravaca, materijal se posmatra u pravougaonom koordinatnom sistemu sa osama 1 (x-osa), 2 (y-osa) i 3 (z-osa). Osa 3 predstavlja osu du koje je delovalo jednosmerno elektri no polje u procesu proizvodnje, odnosno osu polarizacije. Za prakti ne primene su najzna ajnije piezo osobine materijala du ove ose. Piezoelektri ni materijali, koji se danas najvi e koriste, mogu se podeliti u dve grupe: piezokerami ki materijali (barijum titanat, olovo zirkonat titanat (PZT), olovo metaniobat, olovo magnezijum titanat) i piezopolimeri. Najpoznatiji piezopolimer je poliviniliden fluorid (PVDF), a koriste se i poliparaksilen, aromati ni poliamidi, polisulfon, plivinil fluorid, sinteti ki polipeptid, poli-bihlorometiloksetan (Penton) i cianometil celuloza. Posebna grupa piezopolimera su elktromehani ki filmovi. Pored piezopolimera, postoje polimeri u kojima se javlja elektrostrikcioni efekat, a posebna grupa ovih polimera su elektroaktivni polimeri. Kristali, kao to je kvarc, i feroelektri ni kristali, kao to je Rochelle-ova so, tako e spadaju u piezoelektrike. Kvarc se i danas koristi u rezonatorima i nekim vrstama filtrara, dok se Rochelle-ova so, pominjana u osnovnim ud benicima elektroakustike, vi e ne upotrebljava.

Elektro mehani ki film (EMFi) je elasti ni elektret koji ima piezoelektri ne osobine. Proizvodi se od polipropilena ili polietilena u kome su u procesu prizvodnje stvoreni mehuri i od vazduha, koji ine polovinu ukupne zapremine filma. Mehuri i su elipsoidnog oblika du ine 10 - 70 m i debljine oko 5 m. U mehuri ima je indukovano trajno naelektrisanje, zahvaljuju i kome EMFi film poseduje piezoelektri ne osobine. Dakle, naelektrisanje je indukovano unutar samog EMFi filma, za razliku od vrstih elektret filmova u kojima se naelektrisanje indukuje samo na povr ini filma. Za razliku od mnogih konvencionalnih elektroakusti kih pretvara a, povr ina EMFi filma se mo e podeliti na nezavisna podru ja podelom jedne ili obe elektrode. Na taj na in je mogu e ostvariti pretvara e u obliku faznih matrica ili podeliti istu povr inu na prijemno i predajno podru je.

Jo jedna od prednosti elektroakusti kih pretvara a napravljenih od EMFi filmova je to se na niskim frekvencama pona aju kao monopolni izvor, za razliku od, recimo, elektrostati kih pretvara a koji se pona aju kao dipol. Otuda EMFi, kao monopolni izvori, daju ve u zvu nu snagu od elektrostati kih pretvara a za isti pomeraj.

Elektroaktivni polimeri (EAP) su materijali iji se princip rada zasniva na deformacijama elasti nih dielektri nih polimera u prisustvu elektri nog polja. Elektrode, koje proizvode elektri no polje, postavljene su direktno na dve suprotne povr ine EAP filma i moraju biti elasti ne kako ne bi spre avale deformacije filma. Kada se dovede napon na elektrode EAP film menja dimenzije. Na niskim frekvencama, do 500 Hz, izuzetno velike deformacije postignute su kod nekoliko vrsta elektroaktivnih polimera, kao to su silikonski (relativno pove anje povr ine preko 100%) i akril elastomeri (preko 200%). Maksimalne deformacije su postignute pri ja inama elektri nog polja od 100 400 MV/m.

Elastomeri napravljeni od feroelektri nog te nog kristala (ferroelectric liquid-crystalline elastomers FLCE) predstavljaju interesantnu grupu materijala jer kombinuju ure enje feroelektri nih te nih kristala i elsati nost polimerskih mre a. Dovo enje spolje njeg elektri nog polja na FLCE elastomere dovodi do deformacija u polimerskoj mre i i samim tim do promene dimenzije uzorka. Analogno, mehani ka deformacija uzorka dovodi do njegove polarizacije. Ova injenica omogu ava upotrebu FLCE elastomera kao elektroakusti kih pretvara a.

Mgnetostrikcioni

Magnetostrikcioni materijali imaju osobinu da menjaju svoj oblik (du inu) kada se izlo e magnetnom polju. U ovim izaziva rotaciju magnetizacije u smeru delovanja polja u okviru domena i pomeranje zidova domena, pove avaju i njihovu veli inu sa pribli avanjem pravca vektora magnetizacije pravcu delovanja primenjenog polja. Kada se ova dva pravca izjedna e, dolazi do zasi enja i pove avanje ja ine magnetnog polja ne izaziva dalju promenu du ine, tj. nema vi e efekta magnetostrikcije. Sve ovo se de ava na temperaturama ispod Curie-jeve temperature. Veli ina magnetostrikcije u trenutku zasi enja je jedna od fundamentalnih mera kvaliteta magnetostrikcionih materijala. feromagnetnim materijalima, primenjeno magnetno polje

Temofon

Na in generisanja zvuka kod termofona zasniva se na naizmeni nom zagrevanju i hla enju sloja vazduha koji se nalazi u neposrednom dodiru sa telom pretvara a male termi ke kapacitivnosti. Sloj vazduha ija se temperature menja sa promenom temperature pretvara a, u skladu sa zakonima termodinamike, menja svoju zapreminu, dok telo pretvara a trpi zanemarljivu promenu zapremine u odnosu na vazduh. Generisana promena zapremine se prenosi na okolne slojeve vazduha stvaraju i zvu ni talas. Temperatura tela pretvara a mo.e da se kontroli.e na dva na ina. Termofoni mogu da rade na principu fotoakusti ke emisije, gde se energija generatora predaje pretvara u opti kim putem, ili se to ini elektri nim putem. Termofoni bazirani na fotoakusti koj emisiji imaju svoju primenu u fotoakusti koj spektroskopiji, dok je drugi na in pogodan za proizvodnju minijaturnih zvu nika.

Jonofon

Jonofon je elektroakusti ki pretvara kod koga zvuk nastaje direktnom interakcijom jonizovane plazme i okolnog vazduha kao prenosnog medijuma. Jonizacija vazduha se posti.e primenom visokog jednosmernog (ili daleko ultrazvu nog naizmeni nog) napona izme u elektroda koje imaju razli ite polupre nike zakrivljenosti (kao .to je to na primer slu aj kod igle koja stoji naspram ravni). Fenomen koji se odigrava izme u elektroda je pra.njenje u vazduhu ili korona pra.njenje. Ova pra.njenja se u razli itim uslovima razli ito pona.aju u zavisnosti od parametara kao .to su polaritet ili polupre nik elektrode manjeg radijusa, razmaka izme u elektroda i fizi kih osobina gasa izme u elektroda. Adekvatnom geometrijom, konfiguracijom elektroda, a u zavisnosti od rastojanja od elektroda, interakcija neutralnih estica i jonizovanog gasa dovodi do efikasnog prenosa toplote izme u estica (D.ulov toplotni izvor, skoro izotropski) ili do efikasnog prenosa impulsa estica koji se manifestuje protokom gasa, takozvani .elektri ni. ili .korona vetar.. Vremenska varijacija temperature dela zapremine vazduha koji je u interakciji sa koronom, pra ena je adekvatnom promenom pritiska u okolnom vazduhu. Korona pra.njena vr.e i toplotni transfer i prenos impulsa estica. I u ovom slu aju se radi o izvoru koji nema mehani ku membranu, sa parametrima membrane kao .to su masa ili mehani ka elasti nost. Dakle, nema problema sa rezonantnim pojavama i tranzijentima. Teorijski ne postoji ograni enje u frekvencijskom opsegu i frekvencijska karakteristika je izuzetno glatka. Rad jonskih zvu nika je po prirodi monopolan, tj. jonski zvu nik se u radu pona.a kao izvor nultog reda (pulsiraju a sfera).

Zvu nik s plamenom

Postoje dva osnovna principa rada plamenih zvu nika:

1) Prvi princip je poznat pod nazivom elektrotermi ki zvu nik. Zvuk se proizvodi gorenjem gasnog plamena, ija se provodnost pobolj.ava dodavanjem nekih soli. Zvuk se generi.e kada se na elektrode koje su u blizini plamena, I imaju funkciju modulatora, dovede elektri ni audio signal. 2) U drugom principu gas prelazi preko elektri no kontrolisanog modulatora, gde se pali. Na ovaj na in akusti ki izlaz iz modulatora se poja ava za 10 do 20 dB.

Velike zvu ni ke jedinice koje rade na ovom principu prave se sa akusti kim levkom i mogu da proizvedu akusti ku snagu do 10 W. Zbog velikih problema koji se javljaju pri realizaciji ovakvih pretvara a, ali i zbog problema koje izazivaju u primeni, zvu ni izvori sa plamenom su ostali na nivou laboratorijskih uzoraka i ne smatraju se perspektivnim zvu nim izvorima.

Koriscen materijal ETF u BG-u IP sa uvana Kamkoderi Sony Vegas ~ pitanja ~ problemi ~ savjeti Video art Video editing i kreiranje DVD disc-a

lightsoft Moderator

Poruka #4 27. Apr 2008, 13:18:05

Svedok stvaranja istorije Zodijak Pol Poruke 17125 Zastava Windows XP Mozilla Firefox 2.0.0.14 Video formati

DV je format za za digitalno snimanje video materijala prihvacen 1993. godine. Proizveden je kao rezultat saradnje izmedju vise kompanija : Hitachi, Matsushita, Sony, JVC, Mitsubishi, Philips, Sanyo, Sharp, Thomson, Toshiba. Sirina trake je 6,35 milimetara. Podrzava 525/ 60 i 625/ 50 komponentni digitalni video, uz fiksnu kompresiju. Stepen kompresije je 5 : 1. Koristi se 8 bitna kvantizacija. Podrzava dva nacina zapisa zvuka. Prvi je dvo kanalni 16 bitni zvuk, a drugi je cetvoro kanalni 12 bitni zvuk. DV ima ugradjen sistem zastite od greske, tako da je moguce otkriti gresku, potom izvrsiti korekciju. Prednost DV formata je sto daje visokokvalitetnu sliku, zatim omogucava prenos snimljenog materijala na racunar, radi obrade. Na taj nacin DV materijal u kameri ne treba pretvarati u analogni, pa ponovno u digitalni format, vec se prenosi u digitalom obliku i to bez gubitka podataka, a to je najveca prednost.Prenos iz kamere u racunar se obavlja pomocu FireWire.Rezolucija je 720 x 576 pix.

DIGITAL MiniDV Format je najnoviji format za kamkorder. Snima slike digitalnom tehnologijom na mini-DV kasete. Ima bolji kvalitet slike od drugih formata, bez obzira na brzinu snimanja. Rezolucija je preko 500 linija (mnogo vi e od standarda za emitovanje koji iznosi 380 linija). Playback je direktno sa kamkordera na Va TV, video rekorder ili na kompjuter putem iLink/Firewire/iEEE1394 porta. Vreme snimanja u SP-u je 60 minuta, a LP-u 90 minuta. SnapShot ili Photo Mode su opcije skoro na svakom modelu. Ukoliko elite mo ete prebaciti fotografije na Va PC. Postoje kamkorderi vrlo malih dimenzija (neki ak mogu da stanu u d ep kao na primer Sony DCR-PC7BT) u odnosu na ostale i ve ina modela obi no te i 700g - 1,8 kg. Digitalni video snimci mogu biti editovani i kopirani nebrojeno puta, a da ne izgube na originalnom kvalitetu. Mo ete kopirati na VCR/VHS kasete, narezati na CD/DVD ili prikazati

kao video na Internetu. Mo ete i da po aljete DV kao email attachment na modelima koji imaju MPEG Video Modove. MiniDV kamkorderi i kasete, uglavnom skuplji od ostalih, postaju sve pristupa niji.

Digital 8 Ovi kamkorderi tako e snimaju digitalno, ali na 8mm kaseti. Kvalitet slike je visok bez obzira na brzinu snimanja - rezolucija 500. Maksimalno vreme snimanja je 90 minuta. Playback je sa kamkordera.

SVHS Ovi kamkorderi su veliki (oslanjaju se na rame) s obzirom da koriste SVHS kasetu. SVHS nije kompatibilan sa VHS videorekordrima (VCR), ali mo e da se pusti snimak sa kamkordera prika enog na VCR ili S-VHS VCR. Maksimalno vreme snimanja je 2 sata, a rezolucija je bolja nego VHS i VHS-C na 400. U klasi je sa Hi8, ali ima du e vreme snimanja.

SVHSC Kamkorder manjih dimenzija. Mnogi modeli se mogu koristiti kao digitalni fotoaparati, a slike mo ete da prebacite na Va PC. "C" (compact) zna i da svoju video kasetu mo ete da stavite u kertrid kako bi je pu tali na VCR-u. I kod njih je rezolucija sli na sa Hi8 ali kasete su kra e.

Hi8 Ovo je skuplja varijanta 8MM. Nudi veoma dobar kvalitet slike. Potreban Vam je TV sa S-video ulazom da biste videli efekat, to mo e biti skupo. Vreme snimanja je isto kao na 8mm (60-90min), ali rezolucija je 400 linija. Izvanredna kontrola svetla i nizak nivo potrebnog osvetljenja (LUX ratings). Ve ina modela ima specijalne efekte i stabilizaciju slike.

8MM Ovo je vode i format - 8mm kaseta. Nije kompatibilan sa VHS VCR. Playback mora da se pu ta direktno sa kamkordera povezanog na TV ili VCR. 8MM ima bolji zvuk od VHS-C-a. Tako e ima najdu e vreme snimanja - 120 minuta u standardnoj brzini SP i 240 minuta u LP-u. Rezolucija je 270. 8mm je ekonomi na varijanta Hi8. Rezolucija je ispod standarda za emitovanje, ali ipak se dobija dobar snimak. Dobar izbor ukoliko ste po etnik, i elite da u tedite novac.

VHSC Ovaj format je star skoro koliko i VHS. Ovo Vam da je opciju da stavite video kasetu u kertrid koji staje u Va VCR. VHSC je video format sa najmanjom rezolucijom. Super ili SVHSC je jedan od najbolje rangiranih video formata. VHS-C ima ograni eno vreme snimanja. 30 minuta u SP-u, 90 minuta u EP-u. Rezolucija je 250. Kvalitet slike se ne pogor ava pri manjim brzinama snimanja.

VHS & SVHS VHS kamkorderi snimaju direktno na VHS kasetu to mo ete kasnije pu tati na Va em VHS VCR-u. Maksimalno vreme snimanja je 2 sata, a rezolucija je 250. Glomazni su i neprakti ni u pore enju sa dana njim laganim kamkorderima visokih rezolucija.

Super VHS Ovi kamkorderi nisu kompatibilni sa VHS VCR-om ali mogu biti pu teni sa kamkorderom prika enim na VCR, ili koriste i S-VHS VCR. Maksimalno vreme snimanja je 2 sata a rezolucija je 400. Bolji je od VHS, VHS-C, 8mm modela. U klasi je sa Hi8.

DVCPRO ili D7 razvio je Panasonic 1996 god. Namenjen je za profesionalnu upotrebu. Sirina trake je 6,35 mm. Sirina traga 18 m. Kompresija je 5:1. Spada u 4:1:1 sisteme. Brzina zapisa 25 Mbps. Podrzan je linearni vremenski kod i vremenski kod vertikalnog intervala. DVCPRO50 - koristi 4 : 2 : 2 sistem, sa brzinom zapisa 50 Mbps. DVCPRO P - koristi sistem 4 :2 : 0. DVCPRO HD - format za snimanje HDTV signala, brzina zapisa je 100 Mbps, kompresija 7 : 1 DVCAM format razvio je Sony. Sirina trake je 6,35. Sirina traga je 15 m. Koristi sistem DV kompresije.

Digital Betacam je format za snimanje digitalnog video signala koji je razvijen iz analognog betacam formata. Za kompresiju koristi unutrasnje kodiranje, odnosno samostalno kodiranje pojedinacne slike.Stepen kompresije je 2 : 1. Postoje modeli uredjaja koji mogu reprodukovati trake sa analognim i digitalnim materijalom. Koristi se za profesionalnu upotrebu i jedan je od najskupljih video formata. Spada u 4 : 2 : 2 sisteme. Betacam SX je digitalna varijanta Betacam SP formata.Spada u 4 : 2 : 2 sistem, sa MPEG2 kompresijom. MPEG IMX je poboljsana verzija Digital Betacam. MPEG kompresija. Video zapis moze biti sa 30 Mbps, 40 Mbps i 50 Mbps. HDCAM je jos kvalitetniji od Digital Betacam formata, ali i skuplji. MPEG zapis. Kvalitet snimljenog video materijala je najpriblizniji kvalitetu snimka sa filmskom trakom.

Digital S ili D9 je format koji je proizveo JVC. Sirina trake je 12,7 mm. Brzina prenosa signala je 50 Mbps. Koristi 4 : 2 : 2 sistem.Postoji i D9 HD za snimanje HDTV signala sa 100 Mbps.Kompatibilan je sa S-VHS formatom. Slabo je podrzan od ostalih proizvodjaca.

D1, D2, D5 su digitalni formati koji beleze video zapis bez kompresije. Sirina trake je 19 mm, odnosno 12,7 mm. Malo se koriste ovi formati, zbog visoke cene.

DVD kao format je bio predvidjen da zameni VHS trake, pa je imao znacenje digitalni video disk, medjutim zbog svojih prednosti brzo je nasao primenu u racunarskoj i muzickoj industriji. Tako je DVD vremenom postao digitalni visenamenski disk. DVD disk moze biti dvostran i dvoslojan. Tako da mozemo imati cetiri razlicita kapaciteta snimanja 4,7 Gb, 8,54 Gb, 9,4 Gb i 17 Gb. Od 2003. postoji i BlueRay disk koji ima kapacitet 23 Gb.

IP sa uvana Kamkoderi Sony Vegas ~ pitanja ~ problemi ~ savjeti Video art Video editing i kreiranje DVD disc-a

lightsoft Moderator

Poruka #5 27. Apr 2008, 13:23:29

Svedok stvaranja istorije Zodijak

Pol Poruke 17125 Zastava Windows XP Mozilla Firefox 2.0.0.14 DVD

Vodi kroz DVD tehnologiju Pripremio Dr. Radomir Jankovi

DVD-ROM

Kao i kod DVD diskova, malo toga se razlikuje izmedju uredjaja za DVD-ROM i obi nog uredjaja za CDROM, jer na to jedino ukazuje DVD logo na prednjoj strani. ak i unutar ure-djaja ima vi e sli nosti nego razlika: sprega je ATAPI ili SCSI za bolje uredjaje, a transport je vrlo sli an bilo kom drugom uredjaju za CD-ROM. Podatak za CD-ROM se upisuje blizu gornje povr ine diska. Sloj podataka za DVD jeba u sredini, tako da disk mo e da bude dvo-stran. Zato laserski sklop uredjaja za DVD-ROM treba da bude slo eniji od onoga na uredjaju sa CD-ROM, da bi mu omogu io da ita i CD i DVD medijume. Prva re enja su imala par so- iva na okreta u: jedno da fokusira zrak na sloj podataka za DVD, a drugo za itanje obi nih CD diskova. Kasnije su se pojavila usavr enija re enja koja su odstranila potrebu za prome-nom so iva. Na primer, "dvojni diskretni opti ki pikap" firme Sony ima odvojene lasere opti-mizovane za CD (talasne du ine 780 nm) i za DVD (650 nm). Mnogi uredjaji firme Panasonic primenjuju ak i elegantnije re enje koje izbegava potrebu da se menjaju i so iva i laserski zraci, upotrebom logaritamskog opti kog elementa sposobnog da fokusira laserski zrak u dve diskretne ta ke. Uredjaji za DVD-ROM obr u disk znatno sporije nego oni za CD-ROM. Medjutim, kako se podaci na DVD diskovima pakuju sa mnogo ve om gustinom, propusna mo je zna ajno bolja nego kod uredjaja za CDROM sa ekvivalentnom brzinom obrtanja. Dok uredjaj za 1xCD-ROM ima maksimalnu brzinu prenosa podataka od samo 150 Kbajta u sekundi, uredjaj za 1xDVD-ROM mo e da prenosi podatke na 1250 Kbajta u sekundi, to je ne to iznad brzine uredjaja za 8xCD-ROM. Uredjaji za DVD-ROM su postali op te raspolo ivi po etkom 1997. godine i ovi prvi 1x ure-djaji su takodje bili u stanju da itaju diskove CD-ROM na 12x brzina to je bilo dovoljno za reprodukciju videa

na celom ekranu. Kao i kod CD-ROM, kako je tehnologija sazrevala, pojavljivale su se i ve e brzine uredjaja. Do po etka 1998. godine, vi ebrzinski uredjaji za DVD-ROM su stigli do tr i ta, sposobni da itaju DVD medijume dvostrukom brzinom, daju- i podr anu brzinu prenosa od 2700 Kbajta u sekundi i obr u i CD-ove na 24 brzine, a krajem te godine performansa itanja DVD je bila pove ana na 5brzinsku. Jednu godinu kasnije per-formansa se pove ala na estobrzinsku (8100 Kbajta u sekundi) za itanje DVD medijuma i 32-brzinsku za itanje CD-ROM memorija. Nema standardne terminologije za opisivanje razli itih generacija uredjaja za DVD-ROM. Medjutim, izraz druga generacija (ili DVD II) se obi no koristi za uredjaje 2x koji su takodje u stanju da itaju medijume CD-R/CD-RW, a tre a generacija (ili DVD III) obi no zna i ure-djaji 5x (ili ponekad 4,8x ili 6x), od kojih su neki sposobni da itaju medijume DVD-RAM.

DVD-Video

Naslovi DVD-Video su obi no kodovani sa digitalnih studijuskih master traka u formatu MPEG-2. Format MPEG-2 nudi ve u ukupnu kompresiju od MPEG-1 i daje mnogo o triju i istiju sliku. Video kodovan u formatu MPEG-2 obi no koristi 480 horizontalnih linija po ka-dru (720 x 480 piksela), prema 425 linija za laserdisk i 250 do 270 linija za VHS video. Jednostrani DVD-Video disk (DVD-5) je bio konstruisan da dr i film tipi ne du ine koji u proseku traje 133 minuta. Kodovanje MPEG-2 koristi kompresiju sa gubitkom koja uklanja redundantne informacije (kao to su podru ja na slici koja se ne menjaju) i informacije koje nisu odmah prepoznatljive za ljudsko oko. Rezultuju i video, naro ito kada je slo en ili brzo promenljiv, mo e ponekad da sadr i vizuelne gre ke, zavisno od kvaliteta obrade i stepena kompresije. Kod kompresije MPEG-2 potpuno pokretna slika zahteva minimalnu brzinu vi-deo podataka od 3500 Kbita u sekundi. Digitalni zvuk okoline u centru, levo, desno, levo pozadi i desno pozadi, a pored toga i neusmereni bas zahteva dodatnih 384 Kbita u sekundi. Ako se tome dodaje jo memorije potrebne za staze dijaloga u razli itim jezicima i podnaslo-ve, zahtevani kapacitet raste na 4692 Kbita u sekundi odnosno 586,5 Kbajta svake sekunde filma koji traje 133 minuta (potrebno je minimalno 4 Mbita u sekundi da bi se dobili rezultati visokog kvaliteta). To sve izlazi na ukupan zahtevani kapacitet memorije od 4,68 Gbajta. Ve e brzina podataka mogu da imaju kao rezultat vi i kvalitet, sa gotovo neprimetnim razli-kama od mastera na brzinama preko 6 Mbita u sekundi. Kako se tehnologija kompresije MPEG pobolj ava, posti e se vi i kvalitet na manjim brzinama. ist rezultat je u tome da bi film prikazivan sa DVD-Video trebalo da izgleda ne to bolje od onog sa potro a ke video trake i uglavnom bolje nego sa laser diska, pod pretpostavkom da je slika kodovana u najamnju ruku sa razumnim nivoom ve tine. Pored toga, naslovi DVD-Video tipi no podr avaju vi e razli itih srazmera, dozvoljavaju i gledaocu da bira izmedju najmanje nekoliko njih, kao to su 16:9, formati za iroke ekrane, kao i konvencionalniji od-nos 4:3. Dalje, naslovi DVD-Video Vam takodje dozvoljavaju da birate do osam razli itih je-zika i 32 razli ita skupa podnaslova.

Kod dvoslojnog diska (DVD-9), kapacitet se pove ava na 240 minuta. Dvostrani disk (DVD-10) e dr ati ne to vi e od 266 minuta, ali disk tra i da se prevrne da bi prikazao drugu stranu. Mnogi DVD filmovi su iskoristili prednost dvostranih diskova, stavljaju i verziju formatiranu za normalni televizijski monitor ili monitor u srazmeri 4:3 na jednu, a irokoekransku verziju formatiranu u odnosu 16:9 na drugu stranu. Postoje dva na ina upisivanja DVD slojeva podataka: paralelno pra enje staze (PTP) i pra e-nje suprotne staze (OTP). Kod PTP diskova, oba sloja se itaju od unutra njosti ka spolja nos-ti diska, dok se kod OTP diska spoljni sloj ita od unutra njosti ka spolja nosti diska, a zatim nazad ka unutra njem sloju. To dozvoljava uredjaju da ita oba sloja gotovo kontinualno, sa-mo sa jednim kratkim prekidom koji je potreban da bi se ponovo fokusirala so iva pikapa. To je posebno korisno za DVD filmove, gde je potrebno dugo vreme prikazivanja bez prekida. 1998. godine avet drugog sukoba tipa VHS protiv Beta pojavio se u DVD areni, kada je Digital Video Express (DVD) - partnerski odnos izmedju firme Circuit City, jednog od najve- ih prodavaca u SAD i uvene firme za zakone u oblasti zabave iz Los Angelesa - najavio filmski format koji je bio alternativa za DVD-Video. Poznat kao DIVX, konkurentski format je imao pristup gledanju filmova "plati-po-gledanju" i brzo je dobio podr ku od vode ih studi-ja kao to su Disney, Paramount, Universal i MGM.

DIVX

U su tini, DIVX je tehnologija za ograni enu upotrebu, po principu "plati-po-gledanju". Reklamiran kao najpristupa niji DVD format - sa finansijskom podr kom prodajnog lanca Circuit City Stores - DIVX dozvoljava korisniku da ga kupi po minimalnoj ceni i gleda njegov sadr aj neograni en broj puta u toku perioda od 48 sati. Jednom kada tih 48 sati prodje, korisniku se napla uje svaka dalja upotreba - ma ine DIVX imaju ugradjeni modem koji koriste da automatski pozivaju centralni obra unski server, da bi oko dva puta mese no dale izve taj o svojoj upotrebi. Korisnici imaju izbor da kupe pravo na neograni eno gledanje - za sumu ekvivalentnu ceni DVD-Video diska. Obzirom da je uredjaj za reprodukciju DIVX u osnovi DVD-Video plejer sa dodatnim delovima koji mu omogu avaju rad po principu "plati-pogledanju", ne iznenadjuje da je on u stanju da prikazuje sadr aj standardnih DVD-Video diskova. Standardni DVD plejer, sa svoje strane, o igledno ne dozvoljava gledanje sadr aja DIVX diskova. Pored ugradjenog modema, tipi ni DIVX uredjaj za reprodukciju sadr i takodje i sklop za deifrovanje, da bi mogao da ita diskove DIVX koji su kodovani pomo u poslednje re i tehni-ke, algoritma Triple-DES. Uredjaj je takodje sposoban da pro ita jedinstveni serijski broj dis-ka koji je upisan u podru ju diska poznatom kao BCA (Burst Cutting Area), sme tenom u regionu diska koji je najbli i njegovom sredi tu. Aneks K prvog dela Specifikacije DVD defi-ni e BCA podru je za DVD diskove. U su tini, ono mo e da se upotrebi za upisivanje do 188 bajtova podataka posle proizvodnje diska. DIVX koristi ovaj broj da bi se vodila evidencija o periodu gledanja.

Uprkos tome to su neki potro a i imali otpor prema zamisli da postoje dva razli ita standarda za digitalne diskove, a drugi prigovarali ideji da bi trebalo da nastave sa pla enjem za ne to to su ve kupili, izgledalo je da se format DIVX prihvata medju korisnicima - sa prodajom usavr enih uredjaja za reprodukciju koja je po izve tajima odgovarala prodaji standardnih DVD uredjaja - kada su njegove pristalice "isklju ile" format sredinom 1999. godine, krive i za njegovu smrt nedovoljnu podr ku studija i ostalih prodavaca. Njegova sudbina je stvarno bila zape a ena kada su kompanije - uklju uju i tu i prodajni lanac za SAD Blockbuster - ob-javile planove da iznajmljuju potro e ima DVD umesto DIVX diskova. Format DIVX mo da nije dugo trajao, ali je vrlo verovatno odigrao korisnu ulogu u stvaranju jakog tr i ta za iznajmljivanje - to je bilo od presudnog zna aja da DVD-Video postane isto tako omiljen kao i VHS. Pored toga, jedna od njegovih karakteristika - upotreba BCA podru -ja - nudi neke interesantne mogu nosti za budu u distribuciju softvera na diskovima DVD-ROM. Na primer, to bi mogao da bude kraj gluposti za mnoge potro a e koji su, prilikom in-stalacije softvera, morali ru no da unose duga ak niz karaktera koji predstavlja serijski broj proizvoda. Jedinstveni identifikator prodavca, identifikator proizvoda i serijski broj mogu da se upi u kao BCA podaci i automatski pro itaju u toku procesa instalacije. Pam enje serijskog broja proizvoda kao BCA podatka bi takodje moglo da obezbedi znatnu prednost u borbi pro-tiv piraterije - ine i instalaciju softvera bez posedovanja autenti ne kopije diska gotovo ne-mogu om.

DVD-Audio

Zanimljivo je da se zapazi injenica da je prvi opti ki memorijski medijum koji je postao ras-polo iv za iroku publiku bio sada poznati audio CD. Od tada, oblasti digitalnih audio i video podataka su se preplitale u simbioti kom odnosu, u kome je jedna industrija koristila tehnolo-giju one druge, radi medjusobne koristi. Ra unarskoj industriji je trebalo nekoliko godina da shvati da je CD savr eni medijum za sme tanje i distribuciju velikih koli ina digitalnih poda-taka, a to se nije desilo sve dok se nije dobro za lo u 1990-e godine, kada su CD-ROM memo-rije postale standardni deo opreme PC ra unara. Sa najnovijim razvojima u oblasti opti kih memorija koje je podstakla industrija PC ra unara, industrija za snimanje zvuka sada poku ava da pozajmi tehnologiju, da bi prona la drugi na- in navodjenja iroke publike da opet kupuje sve njihove zbirke albuma. Potraga za CD-ovima ve e vernosti zvuka je brojne standarde koji se bore sa DVD-Audio da postanu slede i prihva eni standard. Medju njima su SACD (Super Audio CD) i DAD (digitalni audio disk). Kada jedan od njih kona no pobedi, on e mo i da proizvede diskove sa 24-bitnom rezoluci-jom i frekvencijom uzorkovanja od 96 KHz, u poredjenju sa dana njim formatom od 16 bita i 44,1 KHz. Format SACD je kompatibilan unazad sa postoje im uredjajima za reprodukciju - to je injenica koja mo e da pomogne u bici za prihvatanje od strane potro a a.

Kada je DVD izba en na tr i te 1996. godine, on nije uklju ivao format DVD-Audio. Rezul-tat rada koje je DVD Forum posle toga preduzeo sa svojim klju nim parnetrima iz muzi ke industrije bio je nacrt standarda koji je iza ao po etkom 1998. godine. Specifikacija DVD-Audio 1.0 (bez za tite od neovla enog kopiranja) je zatim iza la u prole e 1999. godine. DVD-Audio uklju uje opciju PCM (impulsna kodovana modulacija) digitalnog zvuka sa veli- inama i brzinama uzorkovanja ve im od onih kod audio CD. Alternativno, zvuk za ve inu filmova je sme ten kao diskretan, vi ekanalni zvuk okru enja, upotrebom kompresija zvuka Dolby Digital ili Digital Theatre Systems Digital Surround (DTS), sli nih formatima za zvu- no okru enje koji se koriste u pozori tima. DTS je format za kodovanje zvuka sli an Dolby Digital, koji zahteva dekoder, bilo u uredjaju za reprodukciju ili u spolja njem prijemniku. On prilagodjava kanale za bas i pet zvu nika - napred levo, napred u sredi tu, pozadi levo i poza-di desno - i neki tvrde da DTS, zbogsvoje manje kompresije, zvu i bolje od sistema Dolby Digital. Kao i kod videa, kvalitet zvuka zavisi od toga koliko su dobro izvedeni obrada i ko-dovanje. I pored kompresije, Dolby Digital i DTS mogu da budu blizu, ili ak boljeg kvaliteta od onog kod CD. Diskovi DVD-Audio e biti u stanju da nose video, kao to su naslovi DVD-Video, kao i zvu- ne datoteke visokog kvaliteta i uklju uju ograni enu interaktivnost. Kapacitet dvoslojnog DVD-Audio diska e biti najmanje do 2 sata za potpuni zvuk okru enja i 4 sata za stereo zvuk. Kapacitet jednog sloja e biti oko jedne polovine navedenih vremena. Prvi proizvodi DVD-Audio se o ekuju sredinom 2000. godine. Ka njenje je delimi no prouz-rokovano sporim procesom izbora karakteristika za tite od neovla enog kopiranja ( ifrovanja i "vodenog pe ata"), komplikacija koje su se pojavile kao rezultat Inicijative za sigurnost digi-talne muzike (SDMI Secure Digital Music Initiative). Krajem 1999. godine je donesena od-luka koja bi tehnologija za tite trebalo da se koristi u okviru SDMI, ali poslednja verzija spe-cifikacije DVD-Audio koja bi i to obuhvatala ne o ekuje se pre sredine 2000. godine. Dok diskovi DVD-Audio mogu da se konstrui u da rade u uredjajima za reprodukciju DVD-Video, isto tako je mogu e napraviti i disk DVD-Audio koji uop te ne e mo i da radi u takvim uredjajima. To je zbog toga to specifikacija DVD-Audio uklju uje nove formate i karakteristike koje DVD-Video ne mo e da opslu uje. Razumno re enje su "univerzalni uredjaji za reprodukciju" koji mogu da rade i sa DVD-Video i sa DVD-Audio diskovima - ali se oni jo uvek ne o ekuju za izvesno vreme.

Formati upisa

Postoje pet verzija DVD-ROM u koje se mo e upisivati:

DVD-R za op te potrebe,

DVD-R za autorstvo, DVD-RAM, DVD-RW i DVD+RW. Svi formati DVD u koje se mo e upisivati uklju uju skup specifikacija koje defini u fizi ke osobine i karakteristike medijuma. To je "fizi ki sloj" funkcionalnosti medijuma i sposobnost nekog pojedina nog uredjaja da reprodukuje sa diska zavisi od njegovih mogu nosti da podr- ava pridru eni fizi ki sloj, bez obzira na to koja vrsta podataka se na njemu nalazi. Specifi-kacija samog sadr aja je stvar brojnih "aplikacionih slojeva" koje je definisao DVD Forum. Filmovi se tipi no izdaju na replikovanim ROM medijumima (fizi ki sloj) i autorizuju upotre-bom formata DVD Video (aplikacioni sloj). Format DVD-Video je u su tini izdava ki format, namenjen za upotrebu u procesu jednostru-kog masterovanja. Medjutim, DVD video rekorderi mogu takodje da koriste jedan drugi apli-kacioni sloj, poznat kao format VR (Video Recording - video zapisivanje). Format VR je stvorio DVD Forum da bi ponudio funkcionalnost koja je vrlo sli na onima kod videorekor-dera na trake (VCR). Na primer, zamislite uobi ajenu funkciju VCR koja omogu ava stavlja-nje video segmenta bilo gde na traci. Poku aj da se to izvede upotrebom aplikacionog sloja DVD Video bio bi veoma te ak i tro io bi mnogo vremena, jer bi uredjaj za snimanje morao da prati i popravlja bilo kakvu promenu u navigacionim funkcijama diska. Format VR je pro-jektovan da uprosti takve funkcije, dozvoljavaju i fleksibilnost sli nu onoj kod trake i u isto vreme obezbedjuju i nove karakteristike, kao to je automatsko pronala enje praznih podru ja i vizuelna "tabela sadr aja" zapisa na disku. Svi uredjaji za formate za upis mogu da itaju diskove DVD-ROM, ali svaki od njih koristi razli itu vrstu diska za upisivanje. DVD-R - koji je prvi put postao raspolo iv 1997. godine - mo e da upi e podatke samo jednom (i to samo sekvencijalno), dok drugi formati - DVD-RAM, DVD-RW i DVD+RW - mogu svi da budu ponovo upisivani na hiljade puta. DVD-RAM je bio prvi format za upisivanje koji je do ao na tr i te, pojaviv i se prvi put u le-to 1998. godine. On je najbolje prilagodjen upisnim formatima DVD za upotrebu u ra unari-ma, zbog svog upravljanja neispravnostima i formata CLV u zonama, za brzi pristup. On nije kompatibilan sa ve inom pogonskih uredjaja i uredjaja za reprodukciju (zbog upravljanja ne-ispravnostima, druga ije reflektanse i malih razlika u formatu). Formati DVD-RW i DVD+RW su sli ni u tome to oba vi e predstavljaju evolucioni razvoj postoje e tehnologije CD-RW/CD-R i zato daju bolju kompatibilnost sa ostatkom porodice CD/DVD proizvoda. DVDRW je bio prvi put raspolo iv u Japanu krajem 1999. godine, ali nigde drugde sve do 2001. godine. DVD+RW je imao brojne lo e po etke i sada se njegova pojava o ekuje krajem 2001. godine. Uprkos starta od skoro tri godine pre svojih takmaca, DVD-RAM nije uspeo da dostigne kri-ti nu masu u to vreme i uop te nije sigurno da e iza i kao pobednik iz borbe formata za upi-sivanje. Pod pretpostavkom da uredjaji za DVD+RW postignu sposobnost uredjaja za DVD-RW da upisuju na

medijume DVD-R(G) i CD-R/RW, diskovi DVD-RAM e verovatno biti mnogo manje vi enamenski od oba svoja rivala. Formati DVD-RW i DVD+RW imaju toliko toga zajedni kog da je te ko predvideti da e i jedan i drugi biti uspe no ustanovljeni. Mo da odgovor le i u postavljanju tr i ta. Sa jedne strane, DVDRW je kritikovan zbog nedostatka ili sistema za upravljanje neispranostima il podr ke promenljivoj bitskoj brzini video upisiva-nja. Sa druge strane, sredinom 2001. godine korisnici jo uvek ekaju da DVD+RW, koji ve uveliko kasni, kona no stigne na tr i te. Zanimljivo je da je kompanija Sony dala izjavu u korist svog sopstvenog formata DVD+RW kao idealnog formata za memorisanje podataka na personalnim ra unarima i formata DVD-RW firme Pioneer, kao najboljeg za proizvode potro a ke elektronike. Ako je verovati izve -tajima, kompanija planira da ponudi video rekorder za vi e formata krajem 2001. godine.

DVD za upis

Po koncepciji sli an CD-R, DVD-R (DVD-Recordable, DVD za upis) je medijum za samo je-dan upis, koji mo e da sadr i bili koju vrstu informacije, normalno sme tene na masovno pro-izvedenim DVD diskovima - video, zvuk, slike, datoteke podataka, multimedijske naslove i tako dalje. Zavisno od vrste upisane informacije, diskovi DVD-R se mogu koristiti na gotovo svakom kompatibilnom uredjaju za reprodukciju, uklju uju i tu uredjaje za DVD-ROM i DVD video plejere. Rana pojava DVD-R bila je va na za razvoj naslova za DVD-ROM, jer je proizvodja iva softvera bilo potrebno jednostavno i relativno jevtino sredstvo za izradu ispit-nih diskova pre nego to se krene u proizvodnju punim kapacitetom. Kada se prvi put pojavio u jesen 1997. godine, medijum DVD-R je imao kapacitet od 3,95 Gbajta. To je kasnije pove ano na 4,75 Gbajta informacija na jednoslojnom jednostranom disku DVD-R. Kako format DVD podr ava dvostrane medijume, na jednom dvostranom DVD-R disku mo e da se smesti do 9,4 Gbajta. Podaci mogu da se upisuju na disk na DVD ekvivalentu "1x" brzinom od 11,08 Mbita u sekundi, to je pribli no jednako devetostrukoj brzini prenosa na CD-ROM "1x". Posle upisa, diskovi DVD-R mogu da se itaju istom brzi-nom kao i masovno proizvedeni replikovani diskovi, zavisno od "x" faktora upotrebljenog uredjaja za DVD-ROM. Kao i CD-R, DVD-R takodje koristi tehniku rotacije konstantnom linearnom brzinom (CLV), da bi se maksimizovala gustina memorije na povr ini diska. To ima za rezultat promenljiv broj obrtaja u minutu (RPM) kako upisivanje/ itanje diska napreduje sa jednog njegovog kra-ja ka drugom. Upisivanje po inje na unutra njem pre niku i zavr ava se na spolja njem. Na brzinama "1x", rotacija diska se menja od 1623 do 632 obrtaja u minutu za medijum od 3,95 Gbajta i od 1475 do575 obrtaja u minutu za medijum od 4,7 Gbajta, zavisno od polo aja glave za upis/reprodukciju iznad povr ine diska. Na medijumu od 3,95 Gbajta, korak staze, ili rasto-janje od centra jednog dela spiralne informacione "staze" do susednog dela staze je 0,8 mikro-na ( m), to je jedna polovina od onog na CD-R. Medijum od 4,7 Gbajta koristi ak manji ko-rak staze od 0,74 m.

Da bi se potpomoglo postizanje pove anje gustine memorije od est do sedam puta u odnosu na CDR, trebalo je da se promene dva klju na sastavna dela hardvera za upisivanje: talasna du ina lasera za upis i numeri ki otvor so iva koje ga fokusira. Kod CD-R, primenjuje se in-fracrveni laser sa talasnom du inom od 780 nm, dok DVD-R koristi crveni laser sa talasnom du inom od 635 nm. U isto vreme, numeri ki otvor objektiva tipi nog uredjaj za CD-R je 0,5, dok DVD-R koristi so iva sa numeri kim otvorom od 0,6. Ovi inioci dozvoljavaju da se na DVD-R diskove upisuju oznake veli ine od samo 0,40 m, u poredjenju sa minimalnom veli- inom kod CD-R od 0,834 m.

Snimanje na diskovima DVD-R posti e se upotrebom sloja boje za upisivanje koja se perma-nentno promeni kada se na nju usmeri crveni laserski zrak. Ta supstanca boje se nanosina pro-vidni polikarbonatni supstrat koji ini jednu stranu "tela" celog diska. Supstrat se lije pomo u injektovanja i ima mikroskopsku, "unapred u ljebljenu" spiralnu stazu formiranu na njegovoj povr ini. Taj ljeb uredjaj za DVD-R koristi da vodi upisni laserski zrak u toku procesa upisi-vanja, a takodje sadr i i zapisane informacije se taj proces zavr i. Dodati su isto tako i signal za sinhronizaciju obrtnog motora pogonskog uredjaja, kao i unapred spremljeni otvori koji imaju svrhu adresiranja. Zatim se na sloj za upisivanje naprska tanak sloj metala, tako da la-serski zrak za itanje mo e da se odbije od diska za vreme reprodukcije. Najzad, nanosi se za titni sloj na metalnu povr inu, koji priprema stanu za proces spajanja.

Svi ovi koraci se izvode za svaku od strana diska koji e biti upotrebljen za upisivanje. Ako se tra i samo jedna strana, onda e druga nositi nalepnicu ili neku drugu vidljivu in-formaciju. Ako su obe strane potrebne za upisivanje, onda one mogu da se spajaju kao to je prikazano na slici. U tom slu aju, svaka strana mora da se ita direktno, obrtanjem diksa, jer tehnologija dovostrukog sloja u ovom trenutku jo nije podr ana. Upisivanje se izvodi kratkotrajnim izlaganjem sloja za snimanje sna nom laserskom zraku (snage pribli no 8 do 10 mW) koji je usmeren na njegovu povr inu. Kada se sloj boje zagre-je, on se trajno promeni tako to se oblikuju mikroskopski male oznake na unapred priprem-ljenom ljebu. Ove upisane oznake se razlikuju po du ini, zavisno od toga koliko dugo je la-ser bio uklju en ili isklju en, to predstavlja na in kako se informacije upisuju na disk. Svet-losna osetljivost sloja za snimanje je pode ena na odgovaraju u talasnu du inu svetlosti, tako da izlaganje svetlu okoline, ili laserima za reprodukciju ne o te uje zapis. Reprodukovanje se vr i pomo u fokusiranja lasera male snage iste odgovaraju e talasne du i-ne (635 ili 650 nm) na povr inu diska. Podru ja "polja" izmedju oznaka su dobijaju a, to zna i da se najve i deo svetlosti vra a ka opti koj glavi plejera. Suprotno tome, upisane ozna-ke nisu mnogo odbijaju e, to zna i da se vra a vrlo malo svetla. Ovaj uzorak "uklju eno-isklju eno" se tako interpretira kao modulisani signal, koji se zatim dekoduje u originalne ko-risni ke podatke u uredjaju za reprodukciju. Svi DVD diskovi, bilo da su za upisivanje ili ne, moraju da imaju tri osnovna podru ja koja su na njima zapisana: uvodno podru je, korisni ke podatke i izvodno podru je. Uvodno i iz-vodno podru je su

grani nici koji ukazuju uredjaju za reprodukciju gde su unutra nja i spo-lja na granica snimljenog sadr aja, respektivno. Ona ne sadr e nikakve informacije kojima mo e da pristupi korisnik, ali su kriti na za ispravno funkcionisanje diska. Osnovni proces upisivanja je sli an onom koji je primenjen kod tehnologije CD-R.

Postoje dva metoda za upisivanje na disk DVD-R, "ceo disk odjednom" i inkrementalno upi-sivanje":

"Ceo disk odjednom" je, kao to mu i samo ime ka e, proces upisivanja svega to je vred-no, do 4,75 Gbajta iz jednog puta. Glavni ra unar mora dosledno da obezbedjuje podatke punom brzinom od 11,08 Mbita u sekundi za vreme bilo kakvog upisivanja, da bi se izbegle gre ke koje nastanu usled ispra njenog bafera, to je uslov koji mo e da se mini-mizuje upotrebom velike bafer memorije za potrebe upisivanja. Upisivanje odjednom na DVD-R disk se izvodi tako se uvodno podru je, podru je sa podacima i izvodno podru je upisuju jedno za drugim. To se razlikuje od na ina na koji se tipi no upisuje na diskove CD-R, gde se prvo upisuju podaci, a zatim uvodno podru je/tabela sa sadr ajem i izvodno podru je. Metod "ceo disk odjednom" e se najverovatnije koristiti kod autorizovanja vi-deo naslova, zbog velike dimenzije ovih programa. On takodje mo e da se upotrebi za multimediju ili druge softverske naslove namenjene izdava tvu, jer su taskvi radovi nor-malno sklopljeni na vrstom disku kao slika zavr ene datoteke, pre nego to se ispitaju na opti kim diskovima DVD. "Inkrementalno upisivanje" se takodje podr ava u formatu DVD-R. Ono je po koncepciji vrlo sli no tehnologiji upisivanja po paketima koja se koristi kod CD-R. Inkrementalno upisivanje dozvoljava korisniku da direktno dodaje datoteke disku DVD-R, upisuju i ih jednu po jednu, umesto da zahteva da se sve datoteke nakupe na vrstom disku pre upisi-vanja, kao to je to slu aj kod metoda "ceo disk odjednom". Minimalna veli ina koja mo- e da se upisuje mora da bude najmanje 32 Kbajta ( ak i kada je datoteka koja se upisuje manja), jer je to minimalna veli ina bloka kda za ispravljanje gre aka (ECC) za DVD. Disk na koji se inkrementalno upisuje ne mo e da se shvati kao potpun volumen, dok se ne upi e kona na informacija, ili dok se ne ispuni ceo njegov kapacitet. Uvodno i izvodno grani no podru je zato ne mogu da se upisuju sve dok se ne pojavi jedan od ta dva doga-djaja. Takav "nedovr eni disk" (onaj koji nema uvodno i izvodno podru je i podatke pot-punog sistema datoteka) mo e da ita samo DVD-R uredjaj, sve dok se proces ne zavr i. Posle okon anja, krajnji uredjaj za reprodukciju mo e da ita disk, ali na njega vi e ne mogu da se dodaju podaci.

Krajem 1999. godine, uspon DVD-R ostao je spor, a uredjaji su bili nedozvoljivo skupi - oko 10 puta skuplji od uredjaja za DVD za ponovni upis - na ta je zatim dalje uticala pojava ure-djaja za DVD-ROM, sredinom 1999. godine, koji su bili u stanju da itaju diskove DVD-RAM. Njegov ve i kapacitet i trajnost njegov medijum ima tipi an procenjeni ivotni vek od preko 100 godina - ini ga dobrim izborom za dugotrajno arhiviranje bilo kakvih informa-cija koje mogu da se pamte u digitalnom obliku. Kako su diskovi DVD po svojim dimenzija-ma identi ni porodici CD diskova, oni imaju prednost da su kompatibilni

sa postoje im ure-djajima zasnovanim na CD i odgovaraju im mehanizmima za zamenu. To dozvoljava auto-matsko izvla enje snimljenih DVD-R volumena u umre enim okru enjima, sa est do sedam puta ve om gustinom memorije u poredjenju sa tehnologijom CD-R. Specifikacija Verzija 2 Foruma za DVD - koja je zavr ena u maju 2000. godine - i posledi no pove anje kapaciteta na 4,7 Gbajta, zaista su poslu ili da se pove a vrednost DVD-R kao ala-ta za pravljenje master diskova pre masovne proizvodnje od strane softverskih ku a i u multi-medijskim operacijama posle proizvodnje i kao medijuma za pravljenje rezervnih kopija diskova sa filmovima. U isto vreme, utvrdjeno je da je potrebna druga vrsta medijuma DVD-R za tr i te iroke potro nje, to je za rezultat imalo razdvajanje formata na "DVD-R za autori-zovanje" i "DVD-R za op te potrebe": Format DVD-R(A) nastavlja da bude usmeren ka profesionalnom korisniku i druge razli-ke izmedju formata su dosledne njihovom relativnom polo aju na tr i tu. Glavna medju njima je karakteristika se enja master formata (CMF - Cutting Master Format) koju ima DVD-R(A). Ona dozvoljava da se "autorski" medijum od 4,7 Gbajta koristi kao direktna zamena za DLT trake za masterovanje u procesu replikacije naslova. To se posti e upotre-bom dela uvodnog podru ja za sme tanje informacija zaglavlja protokola opisa diska (DDP - Disc Description Protocol) kao to se to normalno radi na DLT master trakama. Odstranjivanje potrebe da se koriste DLT trake e imati za posledicu zna ajnu u tedu vre-mena u zadnjoj fazi autorizovanja. Kako formati za "autorizovanje" i za "op te potrebe" koriste razli ite talasne du ine lasera - od 635 nm i 650 nm respektivno - njihovi mediju-mi nisu kompatibilni za upisivanje. Za reprodukciju nema briga oko kompatibilnosti i obe vrste medijuma mogu da se itaju podjednako dobro na DVD Video plejeru ili na bilo kakvom uredjaju za DVD-ROM koji podr ava medijume DVD-R. Klju na karakteristika formata DVD-R(G) - a sasvim mogu e i klju ni inilac koji je uti-cao na odluku DVD Foruma da uop te razdvoji format DVD-R - je da on sadr i mere za za titu sadr aja koje fizi ki onemogu avaju pravljenje kopija bit-po-bit ifrovanih zabav-nih naslova. Druge razlike su da DVD-R(G) koristi dekrementiraju e prethodno postavlje-ne adrese, unapred tampano ili upisano kontrolno podru je i da dozvoljava dvostrane diskove. Do sredine 2001. godine, DVD-R se koristio najvi e u profesionalnim primenama, kao to su video autorizovanje i sme tanje podataka o slikama. Medjutim, u to vreme izgledi za ire pri-hvatanje formata DVD-R(G) su bili znatno pove ani pojavom uredjaja za upisivanje DVR-A03 firme Pioneer - koji je predstavljao re enje za zapis "sve u jednom", u stanju da zapisuje na sve medijume DVD-R(G), DVD-RW, CD-R i CD-RW - i to po pristupa noj ceni od oko 1000 USD.

DVD-RAM

Uredjaji za DVD-ROM za po-novni zapis, ili DVD-RAM, koriste tehnologiju promene faze sa nekim pome anim magneto-opti kim osobinama, a ne istu opti ku tehnologiju CD i DVD diskova i imaju svoje korene u sistemu opti -kog diska. Format " ljeb-polje" dozvoljava signalu da bude upisan i na ljebovima

formi-ranim na disku i na poljima iz-medju ljebova. ljebovi i una-pred ispup ena zaglavlja sekto-ra su izliveni u disku za vreme proizvodnje. Prva generacija proizvoda DVD-RAM - koja je obezbedjivala 2,6 Gbajta prostora za podatke na svakoj strani diska, koji je mogao da se koristi vi e puta - pojavila se prvi put sredinom 1998. godine. Medjutim, ti prvi uredjaji e biti nekompatibilni sa standardom ve eg kapaciteta, koji mo e da koristi sloj za pove anje kontrasta i sloj toplotnog bafera da bi se postigla ve a gustina. Specifikacija za DVD-RAM verzije 2.0 - sa kapacitetom od 4,7 milijardi bajtova po strani - bila je objavljena u oktobru 1999. godine. Firma Hitachi je postigla kapacitet od 4,7 Gbajta smanjivanjem veli ine oznaka sa 0,41/0,43 mikrona na 0,28/0.30 mikrona i koraka staze sa 0,74 mikrona na 0,59 mikrona. Osnovna razlika izmedju DVD-RAM i ROM je u kompatibilnosti. Jednostrani diskovi DVD-RAM dolaze sa ili bez kertrid a. Postoje dve vrste kertrid a: Tip 1 je zatvoren, a Tip 2 dozvo-ljava vadjenje diska. Dimenzije kertrid a su 124,6 mm x 135,5 mm x 9,0 mm. Na diskove mo e da se upisuje samo dok su u kertrid u. Sa druge strane, dvostrani diskovi DVD-RAM dolaze samo u zatvorenom kertrid u Tipa 2 i, zbog toga, ne mogu da se itaju na starijim ure-djajima za DVD-ROM. Prvi uredjaj za DVD-ROM u stanju da ita medijume DVD-RAM - ponegde informativno nazvan uredjajem tre e generacije - stigao je na tr i te 1999. godine. Uredjaj prve generacije za DVD-RAM firme Panasonic, LFD101, zasnovan na sprezi SCSI, bio je u stanju da upisuje podatke na diskove DVD-RAM prose nom brzinom od 0,5 Mbajta u sekundi i da ih ita od 2 do 3 puta br e. On je takodje bio sposoban da ita diskove DVD-ROM 2-brzinski i podigao je performansu itanja CD-ROM na 20-brzinsku. Uredjaj LFD101 je dozvolio da diskovi DVD-RAM budu formatirani bilo po UDF ili po FAT16 standardu i, bez iznenadjenja obzirom na sli nost formata, bio je takodje u stanju da radi sa diskovima u PD formatu. Glavna prednost upotrebe formata UDF je u tome to mogu da se koriste puni kapaciteti obe strane diska DVD-RAM, prelaze i granicu od 2 Gbajta koju name e format FAT16. Jedan od nedostataka tih prvih uredjaja je bio u tome to oni nisu bili u stanju da ko-riste dolaze e diskove DVD-RAM dvostruke gustine. Po etkom 1999. godine, sledila je firma Hitachi, sa svojim uredjajem GF-1050 za DVD-RAM. On je takodje bio sposoban da 2-brzinski ita DVD-ROM, ali je bio sporiji u reprodu-kovanju sadr aja CD-ROM od svog rivala iz firme Panasonic, opslu uju i diskove CD-ROM, kao i CD-R i CD-RW 8-brzinski u re imu CLV. Sredinom 2000. godine, firma Panasonic je opet bila prva koja je izbacila na tr i te uredjaj za DVD-RAM druge generacije. On je bio u stanju da podr ava punih 4,75 Gbajta memorije po strani diska - umanjeno na 4,2 Gbajta posle formatiranja - isto kao i jednoslojni DVD-ROM. Ovo, to je va no, zna i da DVD-RAM sada ima dovolan kapacitet da se snimi 2 sata filma MPEG-2 visokog kvaliteta, to ga ini idealnom zamenom za video traku. Dok e kvalitet unapred upisane video kasete VHS po eti da opada po to se pusti samo 20 puta, proizvodja i tvrde da medijum DVD-RAM mo e da se prepi e do 100000 puta i odr a e integritet podata-ka najmanje 30 godina. Pore formata FAT, FAT32 i UDF1.5, medijum od 4,75 Gbajta mo e takodje da se formatira po standardu UDF 2, to dozvoljava kompatibilnost sa budu om gene-racijom videorekordera zasnovanih na DVD-RAM, koji su o ekivani po etkom 2001. godine.

Mada je tehni ki mogu e da se proizvede uredjaj za DVD-RAM koji e upisivati na medijume CD-R i CD-RW - dodavanjem jo jednog upisnog lasera sa razli itom frekvencijom od onog koji se koristi za upis na medijume DVD-