1 | PageKancelarijsko poslovanje Poslovna i etika strana poslovne korespodencijeadresant poiljalacadresat primalacinokorespodent strani jezik prepiska na stranom jezikuZnaaj i uloga poslovne korespodencije -pravni znaaj knjigovodstveni-komercijalni-reklamno informativniRe korespodencija potie od latinske rei cum respondere - to znai odgovarati. Korespoedencija u slobodnom prevodu znai pisati i odgovarati na pisma (dopisivati se) jednom reju biti u poslovnoj vezi.Korespodent je lice koje pie pisma i odgovara na potu. predmet korespodencije kao nastavne discipline je ustvari izuavanje osnovnih pojmova za slubene i za poslovne korespodencije. Znaaj korespodenicje u savremenom ivotu.Korespodencija ima mnogostruki znaaj:Informativnipropagandno komercijalniknjigovodstveno pravni znaajInformativni znaajveliki broj obavetenja - (obavetavanja u privatnom i drutvenom ivotu obavlja se prepiskom) prepiska je od velike vanosti - prepiska je jako vana ali za sporazumevanje koriste i druga sredstva kao telefon, teleprineter, diktafon.Propagandno komercijalnu uloguKorespodencija ima znaaj unutranji i medjunarodni robni i platni promet. I njen je zadatak da stupi u poslovne odnose, A zato je potrebna prepiska. Sam in, dopisivanja reklamira i propagira organizaciju. Svako poslovno pismo u sebi sadri ekonomske propagandne ili reklamne i pravne elemente.Knjigovodstvena uloga korespodencijeSvaka korespodentna prepiska slui kao dokazno. Zakonsko sredstvo tj. isprava. U sluaju ako dodje do spora izmedju partenera onda kao dokazno sredstvo koristi se poslovno pismo. osim strunosti i profesionalnih pravila i naela vana su i pravila koja su poseldica poslovanja kulturnog kodeksa ponaanja u privatnom i javnom ivotu. Etiko poslovni odnosi zahtevaju da se dogovori postiu na obostranu korist jer nijedna strana nesme trpeti gubitke. Na osnovu poslovnog dogovora. Ako je u pitanju poslovno pismo treba precizno zabeleiti sve podatke koje se odnose na dogovor i profesionalna i moralna strana zahtevaju potovanje svega ongoa to je uskladu sa etnikim pravilima. Vano je da poslovna korespodencija ili prepiska mora da pokae da ceni i potuje suprotnu stranu. Poslovnom pismu uvek treba da je poslednja reenica koja se upuuje partneru napisana s ljubaznou ili potovanjem (srdano vas pozdravljamo! elemo vam uspeh u rad! Namerni smo i dalje da saradjujemo s vama!)Poslovni partener treba da ima ugled i autoritet jer kljuevi uspeha u poslu tj. u poslovnom svetu su visoko profesionalni odnos prema poslu, i potovanje partnera. Koliko je vano poslovno pismo svedoi dokumenat da je usmeni dogovor slabije vanosti od pismenog dogovora. Napisana re je dokumenat od veeg znaaja zato poslovno pismo treba biti zapisano administrativnim stilom uz upotrebu pravopisa u korespodenciji iu srpskom jeziku. tj. treba da bude napisano bez greaka i odgovori moraju biti poslati na vreme. Poslovna prepiska izmedju dva pravna subjekta je kombinacija izmedju dva pravna subjekata. Ali saradnja izmedju njih treba da bude na nivou. Najei oblici poslovne saradnje su procesi postupci prodaje ili kupovina robe ti procesi moraju biti i pravni i knjigovodstveni i komrcijalni i reklamni. Sve radnje (kupovina, prodaja, poizvodnja nastaju kao usmena ideja ali se u delu sprovode u pisanoj formi)Razvoj korespodencijeNa odredjenom stupnju razvitka ljudskog drutva razvoj pismenosti omoguio je pojavu i razvoj korespondencije. U Velsovoj knjizi " Istorija sveta, pominje se da se korespodencija koristila jo 2000 godine pre nove ere jer su tada koriena kreditna pisma koja su bila pisana na glinenim ploicama. Klinastim pismom. Znamo da je pismena komunikacija vrena jo pre vie hiljada godina pre nove ere. Poslovna korespodencija se naglo razvila u srednjem veku sa razvojem trgovine izmedju gradova. Medjutim saobraaj u tom veku nije bio bezbedan zato su trgovci svoju gotovinu u novcu predavali menjaima u svom mestu, i od njega dobijali pismeni uput adresovan na menjae u drugim mestima. Korespodencija se naglo razvila u vremenu kapitalizma i socijalizma. Poslovna i slubena prepiska sve vie zahteva da se u korespodenciji uvedu pravila ili naela koja se koriste prilikom sastavljanja poslovnog pisma ili slubenog akta. U naem jeziku korenspodencija kao delatnost nazivamo dopisivanjem na osnovu izmedju koga se vri prepiska. Korespodenciju smo podelili:1.na privatnu (linu)2.poslovnu (privrednu)3.slubenuPrivatna korespodencija je pismena izjava misli izmedju srodnika, prijatelja itd.Poslovna korespodencija je izjava misli partena o pravnim poslovima. A partneri u poslovnom korespondiranju mogu bitri fizika ili pravna lica. Korespodencija se deli na:-eksternu-internu-Eksterno (spoljna) je korespodencija koju organi i organizacije vode sa drugim pravnim ili fizikim licima.-Interna (unutranja) korespodencija se vodi u okviru jednog organa ili organizacije.Slubena korespodencija obuhvata prepiske koje vode dravni organi i organizacije u okviru svojih zakonskih ovlaenja. Slubena korespodencija moe biti:-upravna-sudska -vojna-diplomatska-Upravna je ona korenspodencija koju vode organi uprave u gradjanskom zakonodavstvu.-Sudska korenspodencija je ona koju vode sudovi u svojoj funkciji obezbedjenja ustavnosti i zakonitosti, radi zatite prava gradjana (sudstvo, tuilatvo, prvobranilatvo)-Vojna korenspodencija je slubena korespodencija koju vode vojne jedinice, vojne ustanove i drugi organi koji su zadueni za poslove i zadatke opte narodne odbrane. Ova korespodencija zbog uvanja vojne tajne je strogo poverljiva korenspodencija.-Diplomatska korespodencija obuhvata slubenu prepisku izmedju predstavnika drave o vodjenju spoljen politike.Do 18 veka diplomatska prepiska se vodila na latinskom jeziku, neto kasnije na francuskom, a od 1918 godine diplomatska prepiska se vodila na engleskom jeziku posle drugogo svetskog rata u okviru UN sa francuskim jezikom izjednaili su se Ruski, Kineski i Japanski jezik. Podela korenspodencije po jeziku (srpskom i na stranom)podela korenspodencije prema mestu pisanja moe biti interna i eksternauesnici u korespodeniji su adresanti - poiljaoc i adresati - primaocKorespodenciju smo podelili:Privatnu (linu)Poslovnu (privrednu, industriska, bankarska)Slubena (upravna, sudska, vojna, diplomatska)Poslovno pismoPotpuni utisak o tekstu u poslovnom pismu stie se ne samo na osnovu njegove sadrine ve i prema tome kako je tekst otkucan tj. oblikovan. Najee tekstovi su radjeni u blok formi - amerikoj formi ili pravougaonoj gde se svi redovi piu od broja 10 sa manjim proredom izmedju redova to jest od leve ivice hartije do poetka teksta je 2 cm. Novi stavovi u tekstu se odvijaju veim proredom nego izmedju redova. Tekstovi mogu biti oblikovani i u francuskoj i u evropskoj ili zupastoj ili sveanoj formi onda je prored izmedju redova duplo vei. Novi stavovi se uvlae 5 do 10 ili 15 otkucaja u odnosu na stalni poetak (od margine). Poslovna korespodencija ko vrsta dopisivanja obuhvata poslovna pisma, poslovno pismo je pisani sastav vanijeg poslovnog sadraja. Svrha poslovnog pisma predstavlja dopisivanje s ciljem da se uspostavljaju novi a odravaju i proiruju postojei poslovni odnosi. Cilj poslovnog dopisivanja je da se obezbede uslovi tj. pismeni dokazi za sluaj nesporazuma ili sudskog spora izmedju poslovnog partnera. U svakodnevnoj praksi razlikujemo obino i cirkularno poslovno pismo. Obino poslovno pismo se koristi tj upuuje jednom poslovnom partneru a cirkularno pismo je tampani obrazac. Poslovnog pisma koje se u neizmenjenom tekstu upuuje istovremeno velikom broju fizikih i pravnih lica (svim lekarima i zdravstvenim ustanovama. Obavetavaju ih o proizvodnji i putanju u promet novog leka).Vrste poslovnog pismaBlok - amerika ili pravougaona formaZupasta - evropska ili sveana formaKombinovana forma - kombinacija francusko-amerikePisani sastavi u poslovnoj korespodencijiU poslovnoj korespodenciji su najei pisani sastavi poslovna pisma, novana ili finansiska dokumenta, robna dokumenta, reenja i odluke i isprave i podnesci.Poslovna pisma su pisani sastavi kojim preduzee, kompanije daju i razmenjuju neophone podatke. Zatim pomou njih poinju poslovnu saradnju. Stupajui u poslovne odnose.Novana ili finansijska dokumenta, njime se iskazuje izvrenje dogovorenog posla, to su kupoprodajni ugovori, pofakture, rauni, priznanice.Robna dokumenta slue da se zatiti prenos robe zbog manipulaciji njome. (nalog za prenos robe u magacin, nalog za prijem robe, revers)reenja i odluke postoje i u slubenoj korespodenciji ali u poslovnoj korespodenciji njihova uloga je internog, unutranjeg karaktera i tie se samo preduzea tj. poslova, rada u preduzeu.Isprave i podnesci su internog karaktera i tiu se zaposlenih u preduzeu njima se uruuju medjusobni radni poslovni odnosi u preduzeu ili bilo kojoj organizaciji.Pisani sastavi u poslovnoj korespodeniji1.poslovna pisma2.novana dokumenta3.robna dokumeta4.reenja i odluke5.isprave i podnesciNain oblikovanja poslovnog pismaRadi lakih oblika poslovnog pisma delimo ga po vetikali na dva jednaka dela levu i desnu stranu. Tako primalac ima, deo pisma, deo teksta za sebe tj. primalac dobija prazno pismo bez teksta i tu on upisuje svoje sugestije svoje dopune itd. Obino poslovno pismo je formata A4 ono se sastoji iz sledeih delova:zaglavljemesto i datumprimalacoznaka predmetasadrajupeat i potpis ovlaenog licaTo su obavezni delovi poslovnog pisma, a u neobavezne delove spadaju oznaka veze, prilog, nain otpreme. U neobavezne delove spadaju potanski broj koji nije obavezan da se upie u pismu jer se nalazi u koveti. U novije vreme pisma se alju elektronskom potom.Struktura poslovnog pisma obuhvataoznaena mesta i datumadresat tj. primalac pisma sadrina poslovnog pismanjegov zavretakpotpis poiljaoca ili adresantabroj delovodnikaoznaka unutranje organizacije u kojem je pismo napisanokratak sadraj poslovnog pismaoznaka i vrsta prilogapotpis ovlaenog licaZa pisanje tj. oblikovanje forme poslovnog pisma treba voditi rauna o marginama. Znamo da su sve 4 margine 2 cm. Treba voditi runa o mestu peata koji je uvek na sredini.Ako je poslovno pismo due preko jedne ili vie strane onda pri kraju svake stranice daje se oznaka najee %, to znai da tekst prelazi na sledeu stranu.Naelo pisanjaj poslovnim i slubenim stilomStil oznaava nain izraavanja misli govornim ili pisanim jezikom. Sobzirom na to moemo govoriti ne samo o poslovnom i slubenom jeziku u korespodenciji. I poslovni i slubeni jezik koji ima primenu u korespodenciji je ustvari naj knjievni jezik samo prilagodjen potrebama organizacije rada, organizacije ili dravnih organa. Oni imaju svoju ustaljenu formu izraavanja tj. svoju terminologiju koja je vezana za pojedine privrede ili dravne uprave. Poslovna pisma ili slubeni akti ne mogu se pisati na isti nain i zato u poslovnoj korespodenciji postoji poslovni a u slubenoj korespodenciji slubeni stil izraavanja misli. Misaol mora biti izraena na saet jasan precizan nain tj tekst mora da se napie itkim jezikom pisati administrativnim stilom znai upotrebiti onoliko rei koliko je potrebno da se iskae ono to to se eli rei u poslovnom pismu ili slubenom aktu. medjutim, saetost tex. nesme da ide na tetu jasnoe stila. U korespodenciji je dozvoljena upotreba skraenica (sl. itd) Treba koristiti razumljiv i jasan stil da bi adresat (primalac) pravilno shvatio sadrinu poslovnog pisma ili slubenog akta, ovo se postie ako se misli iskazuju logikim redom. Estetika jezika ogleda se u doborom izboru rei iz knjievnog jezika.Naglaavanje pojedinih delova tekstaIsticanje delova poslovnog pisma ili slubenog akta - namee se svakom korespodentom radniku. esto se namee pitanje da je pojedini delovi pisma posebno naglase da bi na primaoca ostavile utisak. Oblik naina naglaavanja imaju estetsku ulogu. Delovi pisma moemo naglasiti na vie naina. Verzalom (velikim slovima), blondiranjem (crna slova), kurzivom (italik kosa slova), podvlaenjem slova, spacioniranje slova sa razmakom.Verzal velika slova pravopisom srpskog jezika je utvrdjeno pisanje velikih slova (Svetosavski). U korespodenciji esto se verzalom piu cele rei ili reenice tj. mali delovi koje hoemo da naglasimo. U pravopisu poslovne korespodencije treba izdvojiti kao poseban red. Time se postie i vizelni efekat. Verzalom se pie samo jedna re ili reenica u tekstu. Bolod slova takodje se koriste za naglaavanje pojedinih delova sadraja pisma. U korespodenciji tj u sadraju poslovnog pisma preporuuje se da se samo kurentom ispisana slova mogu blondirati. Verzalno pisanje rei upotrebljava se sa bold slovimakada se ispisuje ime adresanta i adresata. Italik ili kurziv - kosa slova koristimo kada se u tekstu poslovnog pisma eli izbei upotreba navodnika. Italikom se naglaava preneseno znaenje rei ili kada treba da napiemo naziv originala nekog proizvoda. Jednom reju bez upotrebe ravodnika. Spacionirana slova se upotrebljavaju takodje ako elimo da naglasimo pojedine delove teksta, ali nagaavamo ih tako to piemo slova sa proredom. Spacionira se samo jednolani izraz.Oblikovanje poslovnih pisama ili slubenih akataU poslovnoj, slubenoj korespodenciji naee se koriste dve forme pisma francuska i amerika u naoj praksi esto se koriste i kombinovana i modifikovana forma pisma tj. izmenjena amerika i kombinovana ameriko-francuska.Franscuska forma je najstariji oblik poslovnog pisma prvo se pojavila u francuskoj, engleskoj i u drugim zemljama i zato se zove zupasta. Poetak reda udaljenj je 15 otkucaja tj. 3 di 4 cm. Poetak pasusa i paragrafa od leve ivice je funkcija i potpis i piu se od 7 do 8 cm od desne ivice hartije. Zaglavlje se ispisuje od 10 otkucaja tj. 2 cm od ivice hartije. Ova forma omoguava da se na jednu stranicu napie vie teksta.Amerika forma je novijeg datuma pojavila se prvo u americi 20 godina XX veka. Ona se zove i blok forma ili pravougaona kod ove forme svi delovi poslovnog pisma piu se od 15 otkucaja tj 3 do 4 cm od leve ivice hartije. Zaglavlje se ispisuje na isti nain kao i u francuskoj formi. Ova forma zahteva vie prostora zbog veeg proreda, izmedju stavova.Kombinova formaU poslovnoj korespodenciji korespodenti i daktilografi u svom radu sve vie primenjuju ovu formu koja je kombinacija francusko-amerike, a esto se naziva i polublok forma. Kod nje se naziv i adresa primaoca piu kao u ameriko francuskoj formi a tekst kao u francusko-amerikoj formi.Modifikovna formaOva forma se koristi kod koverte sa prozoretom pri pisanju poslovnog pisma ili slubenog akta mora se voditi rauna o levoj ili desnoj ivici lica. Razmak izmedju delova teksta treba biti vei da bi svaki deo bio vidljiv. Poslednji eo pisma treba da bude ispisan do donje ivice 3-4 cm. A taj prazan prostor naziva se donja margina ili fusnota.PriznanicaPriznanica je novani dokumenat u pisanom obliku kojim se potvrdjuje prijem odredjene sume novca. Priznanica koa novani dokumenata moe biti sa kratkim rokom trajanja ili privremena priznanica. Ili priznanica ko novani dokumenat moe da ima trajnu vrednost.Priznanica trajne vrednosti ima karakter potvrde o prijemu novca bez obaveza vraanja. Ako nemamo priznanicu kao obrazac vaea je i priznanica runo napisana na hartiji (format A5 148x210 mm) Priznanice se obino piu u 2 ili 3 primeraka svaka priznanica mora da sadri sumu novca i brojano i slovima. Sledei podatak je od koga se prima novac, na ime ega se prima mesto i datum prijema i potpis. Ako je primalac pravno lice onda se stavlja i peat.Molba Molba je pisani sastav kojim se poiljalac obraa primaocu sa zahtevom da mu uini neku uslugu (da se donese reenje po nekom pitanju, da se dostavi roba, da se izda uverenje, da se dobijme slobodni dani, molba za upis, za poso). Molba se pie kao svako poslovno psimo ili slubeni dopis zavisno da li je poiljalac organizacija udruenog rada u privredi ili u oblasti drutvenih slubi tj. da li je poiljalac pravno ili fiziko lice. Ako je poiljalac fiziko lice. Molbu e pisati u obliku poslovnog pisma bez obaveze na formu. Zamolnica je vrsta molbe gde se od organa ili od organizacije trai da prue neku pravnu pomo.ZaglavljeZaglavlje moe biti potpuno i nepotpuno. Potpuno zaglavlje poredstavlja linu kartu preduzea sa podacima, delatnost, naziv slube, mesto, ulicu i br., broj telefona, e-mail, raune.Potpuno zaglavlje moe se pisati:preko cele straniceu gornjem levom uglupo sredini straniceDanas se u inokrespodenciji zaglavlje naee pie u levom a moe i u desnom uglu. Kada se zaglavlje pie u levom ili desnom uglu onda se prazan prostor pored zaglavlja koristi za unoenje sugestija, primedbi, datum primanja itd.Nepotpuno zaglavlje koristi se za cirkularne ponude ili ponude reklamnog ili obavetajnog tipa tj. koristi se kada se obavlja prvi kontakat sa portnerom, jer unoenje nepotrebnih podataka zamagljuje osnovni cilj poslovnog pisma a to je u ovom sluaju, reklama jer ovde zaglavlje samo prezentuje relevantne podatke koji ukazuju na uspenost preduzea.Poslovno pismo se ottampanim zaglavljem U novije vreme esto se koriste poslovna pisma sa odtampanim zaglavljem. Zaglavlje se moe odtampati u tampariji ili se program moe izraziti na raunaru. Podaci koji su promenjive prirode se naknadno unose, prednost odtampanog zaglavlja unose podaci koji se tiu jednog preduzea. Obavezno je u pismu mesto i datum. Pie se uvek nadesnoj strani i to u treoj koloni. Poetna slovo mesta mora da su u istoj ravni sa poetnim slovima naziva funkcije i imena titulara. Naziv primaoca pie se naglaeno tako to se koristi verzla ili blondiranje radi stilske doteranosti. U savremenoj korespodenciji kod primaoca navodi se ime i prezime osobi ili samo funkcija. To treba pisati kurentom i odvojiti jednim redom. Treba uz titulu navesti ime i prezime. Potovani direktore Saa Iliu. Uz titulu se nikada ne pie samo ime.Sadraj poslovnog pisma Svako poslovno pismo pie se sa odredjenim ciljem. Sadraj poslovnog pisma je od presudnog znaaja u poslovnoj komunikaciji.Sadraj pisma ima 4 dela:uvoidni deojezgro (glavni deo)zakljuakpozdravUvodni deo je kratak i u njemu se direktno obraa poslovnom partneru i samo u nekoliko reenica treba izneti razloge pisma. Najvaniji deo poslovnog pisma je sadrina ili jezgro ili glavni deo u praksi je najee potpisnik. Titular diktira tekst korespodenta, daktilografa ili referenta. Nakon izdiktiranog pisma korespodent mora da pregleda tekst i stilski i funkcionalno da ga dotera da ga dotera ili doradi pre nego to ga odtampa i poalje. Pismo mora biti bez gramatikih i materijalnih greaka. Sam izgled poslovnog pisma i njigov sadraj treba da ostave pozitivan efekat na primaoca. Zato se pie administrativnim stilom tj. pie se kratko i jasnim renicama uz upotrebu strunih naziva. Sadraj pisma ostavlja pozitivan uticaj na primaoca ako se upotrebljavaju aktivni oblici glagola. Pismo mora da odie pozitivnim stavom i konkretnou i poslovnou. Vane delove treba izdovojiti u paragrafe blondiranjem ili podvlaenjem. Zakljuak mora biti u skladu sa sadrajem u njemu se iznose. Poslovnost ekspeditivnost i reenost ako realizacije postingutih dogovora. Pozdrav, u savremenoj korespodeniji u etvrtom delu poslovnog pisma sadri samo jednu reenicu. a moe i samo jednu re (srdano, s pozdravom). Potpisnik, poslovno pismo potpisuje potpisnik koji ima svoje zvanje ili titulu on je odgovorno lice i u obavezi je da proveri ispravnost teksta. Titula, ime i prezime mogu biti kucani na dva mesta u poslovnom pismu. Na levoj strani a ravnae se u odnosu na levu marginu a ako se pismo oblikuje u blok formi onda na desnoj strani izmedju titule i imena je 3 reda. Neobavezni delovi zaglavlja, svi neobavezni delovi piu se na levoj strani pisma i ravnaju se u odnosu na levu marginu tekst nesme da predje zamiljenu liniju ako tekst prelazi onda mora da se kuca u dva reda.Poslovna kultura Pod kulturom podrazumevamo razvijanje usavravanje bogaenje duha opte obrazovanje tj. razvitak i usavravanje svih grana ljudske delatnosti. Jednom reju skup ovih tekovina ljudskog duha (duhovna, materijalna i drutvena).Svako civilizovano drutvo ima izgradjene kulturne srandarde kojima se pojedinac prilagodjava pojedinac treba na radnom mestu da se predrava odredjenih kulturnih standarda. Koji ine poslovnu kulturu. Sva pavila o lepom ponaanju, vremenom se menjaju i prilagodjavaju duhu vremena. Sekretar mora da dobro poznaje pravila lepog ponaanja i poslovne kulture. Treba da poznaje i kulturne standarde odredjenih drutvenih i etikih normi koje omoguavaju lake i sigurnije komuniciranje u drutvu ili na radnom mestu.Poslovnu kulturu ine i:dostojanstveno dranje i smirenost (poloaj tela, poloaj ruku, hod, sedenje, pogled)za svaku priliku odgovarajua garderobaizgled (frizura, lina higijena)upoznavanje (uvek treba predstaviti prvo mladju osobu starijoj, mukarca eni, osobu nieg drutvenog ranga predstaviti osobi vieg dritvenog ranga)pozdravljanje (mukarac treba prvo da pozdravi enu, mladja osoba staiju, ena uvek prva prua ruku mukarcu, starija osobe mladjim osobama, osoba vieg ranga prvo prua ruku osobi nieg ranga). Pozdrav treba da bude srdaan, pogled upuen osobi sa kojom se rukujemo.nain vodjenja razgovora (odmeren glas, ne povien ton, ne upadanje u re, pristojan renik, pogled upuen sagovorniku, lepo sasluati sagovornika dati mu informacije)nain telefoniranja (oseaj za duinu razgovora, ali pravilno izneti sadraj)oslovljavanje (dotinog sagovornika, oslovljavate sa titulom direktore ili sa gospodine, gospodjo, gospodjice), ali sa imenomblagovremeno odgovoriti na potu tim inom izraavamo potovanje prema onome koji je poslao pismaoseaj obaveze i odgovornosti, potovanje poslovnog partnera i sve ono to sledi uz toodnos skeretar prema rukovodioucu (korektarn, prijateljski, zdunim poslovanjem, i tome slino)potovanje pri prijemuj stranke, uvaavnje tudje misli ili miljenje, bez uputanja u intrige i ogovaranjaponaanje pri prijemu pote (srdano, s potovanjem, s ljubaznou)Radno vreme poslovnog sekretaraRadno vreme poslovnog sekretara ne odvoja se samo u radnoj organizaciji ve i na slubenom putu, ruku, koje krasi pravilao lepog ponaanja. Ponaanje za vreme ruka ili veere je deo opte kulture poslovnog sekretara. Poslovni sekretar treba da vodi rauna o svom sedenju, za vrme ruka ili veere nije pristojno ustajati, vraati se. Takodje, treba da vodi rauna o poloaju ruku, sedenju serviranju. Jednom reju ako se poslovni sekretar pridrava ovih pravila i potuje ih onda s pravom moemo govoriti o poslovnom sekretaru.Savremeno poslovno pismoSavremena poslovna korespodencija se sve vie prilagodjava tehnikim zahtevima rada na raunaru ne praktino je pisati poslovno pismo na raunaru a predravati se eme koja zahteva rad na pisaoj maini. Savremena poslovna pisma se razlikuju u romi tj. Oblikovanju u klasinoj formi savremeno poslovno pismo pie se u punoj blok formi ili u kombinovanoj ponekad u modifikovanoj formi ali bez potovanja strogih pravila pisma kao to su pisma sa klasinom emom. Tako dobijamo mnogo lake I jednostavnije poslovno pismo od klasinogo. Medjutim I savremena pisma imaju sve delove kao I klasina I piu se u skladu sa naelima korespodencije. Kada se zaglavlje pie onda u levom uglu tj uz levu margin piu se svi podaci zaglavlja, tekst ne ravna uz levu marginu jer prilikom arhiviranja pisma I stavljanja ili odlaganja u fasciklu mehanizam fascicle moe da pokrije deo teksta a skianje mehanizma da izazove oteenje teksta. Osim datuma pisma koji se esto pie ispod titular ovi ostali delovi piu e kao u klasinoj formi medjutim razmak izmedju pojedinih delova pisma je razliit.Zaglavlje se esto stilizuje upotrebom drugaijih fontova kao I u inokorespodenciji. U delu pisma koji se odnosi na primaoca, navodi se lice kojem se upuuje pismo. Adresa se ne odvaja od naziva preduzea nego se pie odmah ispod naziva primaoca.Uvodni deo pisma sadri direktno oslovljavanje partnera predstavniku poslovnog sekretara.Obraanje je lino intornirano ako se lica poznaju ili zvanino ako se lica ne poznaju. Zvanino se obraa Potovani I dodatkom branog stanja, ako brano stanje nije poznato onda se enske osobe ne osovljavaju sa gospodjo ili gospodjice. Sadrina poslovnog pisma je kratka ekspresivna I jasna odmah se prelazi na glavnu temu bez mnogo okolianja jasno I konkretno. Potrpisnik savremenog pisma pie se s desne strane a funkcija se pie ispod podpisa. esto je sluaj da se na kraju pie samo datum pisanja.InokorenspodencijaInokorespondencija je poslovno ili slubeno dopisivanje sa inostranim partnerom. Inokorespodent treba dobro da poznaje jezik koji koriti u korespondenciji. Pored dobro znanja jezika inokrespodent, mora da zna pravila koja vee u dravi sa kojom poslovno saradjuje ili se slubeno dopisuje. Ako korespodent ne poznaje dovoljno jezik zemlje sa kojom saradjuje onda nastaju greke u dopisivanju, a svaka grepka u pismu, bilo da je jeziaka, slovna ili materijalna moe da dovede do nerazumevanja samog sadraja. Inokorespon-pismo sadri sve delove koje ima posl. Pismo u naoj koren. Razlike postoje u formi I sadrini pisma.Forma pismaU inokoresponden. Takodje imamo vie formi poslovnog pisama. Tako npr. Francusko govorno podruje koristi francusku ili zupastu ili evropsku formu dok englesko govorno podr. Koristi blok formu. A u cntralnim delovima Evrope koriste se obe forme, ali u Americi se najvie koristi puna blok forma. Forme se u evropskim podrujima uzima po tradiciji I obiajima: Svakao poslovno pismo ranije se pisalo na pisaoj maini u novije vreme na elektronskim mapinama I raunaru. Znamo da pisanje na raunaru postavlja drugaiji ematska objanjenja za razliku od pisaih maina. Pisanje na raunaru je jednostavnije, praktinije I bre nego na maini.Delovi poslovnog pismaSvi delovi poslovnog pisma u inokorespondencije jednaka su delovima poslovnog pisma u naoj korespondenciji. Medjutim, u svakom delu, a naroito u zaglavlju ipak postoje male razlike. One se primeuju u zaglavlju, mestu, daumu pisanja, primaocu, I nainu obranja primaocu. Svi delovi osim sadraja ravnaju se uz levu ili desnu marginu.Zaglavlje I u inokorespon, zaglavje se pie na tri mest;Postoji centrirano (po sredini stranice) izborom iz linije menija opcije center. Tekst zaglavlja se centrira u odnosu na margine.Zaglavlje u inokorespondenciji moe da bude u gornjem levom uglu izborm iz linije menija opcije olinred. Tekst zaglavlja se ne centrira u odnosu na najduu re u zaglavlju (to je tehni1 | Pageki ne izvodljivo) nego se tekst ravnja uz levu marginu.Zaglavlje takodje moe da bude u desnom uglu izborom opcije onliright. Tekst zaglavlja se ravnja sa desnom marginom.1 | PagePrimalac u savremnom poslovnom pismu pie se s leve strane isto kao u blok formi ili se centrira to zavisi od naina pisanja zaglavlja.Sadraj teksta poslovnog pisma u inokorenspondenciji razlikuje se od poslovnog pisma u naoj korespondenciji u pogledu estetike estim naglaavanjem pojedinih delova u pogledu stila. Poslovno pismo u inokorespondenciji se upuuje lino kao menaderu, direktoru ili kao vlasniku. Ovo pismo ima lini ton ali se I odnosi na sve zaposlene jer imenovani predtavlja I kompaniju a za uspenost poslova zaluni su I zaposleni.Tekst poslovnog pisma u inokorespondenciji pie se u blok ili francuskoj formi. Medjutim, esto se pie I prema afinitetu inokorespondenta ali u tradiciji poslovnog pisma. Takodje, u pisanju poslovnog pisama uzima se u obzir u veobzir I viegodinja kultura poslovnog komuniciranja nastala od davnina (tj. Nastala iz trine ekonomije u sulovim private svoine). Napa korespond. Koisti poslovno pismo koje je ponekad imalo samo formalan karakter a znamo da takvo pismo se nije borilo za posao, prodaju I proizvodnju. Medjutim esto puta se ve u napred dogovori na dravnom nivou pa nije ni udo to je tekst poslovnih pisama kod nas bio zvanian, hladan I strogo formalan. U novije vreme savremeno poslovno pismo (pod uticajem novih promena I formiranja trita I jake konkurencije primeuje se promena tona, a samim tim I nain obaanja poslovnimn pratnerima.Mesto I datum pisanja su takodje obavezni delovi poslovnog pisma u inokorenspondenciji piu se ispod primaoca, a ne izmedju adresanta I adresata kao to je kod nas. Datum kada je pismo pisano pie se na vie naina:Dan, mesec, velikim poetnim slovima I god. (26. Mart. 2005. Ili 26. Mart 2005)Mesto, dan mesec I godina (Vranje, 12.06.2005)Mesec (velikim poetnim slovima), dan I godina takodje velikim slovima (Decembar, 15.2005.) Najea fraza koja se koristi za pozdravljanje je srdano I pozdrav se pie na kraju svakog sadraja teksta svakog poslovnog pisma.Titular u inokorespondenciji titular se pie kao u punoj blok formi s desne strane ali mogunost postoji ka sa leve strane. Tekst titular ravna se u odnosu na desnu ili levu margin. Posle potpisa ovlaenog lica otkuca se ime I prezime pa tek onda titurar ovlaenog lica. Medjutim , u naem poslovnom pismu titular ovlapenog lica nalazi se iznad imena I prezimena potpisnika. Poslovno pismo u inokorespondenciji a I u napoj mora biti pravilno napisano (bez greaka a to je dobro poznavanje jezika partnera) Savremeni korespondenti (ukljuujui svoje znanje) sami oblikuju poslovno pismo.