Kapetan Čarls DžonsonGUSARSKE HRONIKE

Ii II

BibliotekaPOSEBNA IZDANJA

Kapetan Carls Dzonson

GUSARSKE HRONIKE

Ii IIS englеskog preveo

SRĐAN VUJICA

TANESI 2017

>

>

Naslov originala A GENERAL HISTORY OF THE PIRATES

by Captain Charles Johnson

GU

SARS

KE

HRO

NIK

E

5

PREDGOVOR

Go di ne 1724. po ja vi la se knji ga pod na slo vom Opšta isto ri ja po ha­ra i ubi sta va naj o zlo gla še ni jih gu sa ra. Au tor je bio iz ve sni ka pe tan Čarls Džon son.

Po ob ja vlji va nju, ovo de lo od mah je ste klo po pu lar nost, i to to li ku da je u to ku sle de će dve go di ne odštam pa no još dva iz da nja.

Od 1726, pre sko ro dve sto ti ne go di na, sve do da nas, ni je bi lo no vog iz da nja na en gle skom je zi ku.

Ovu za po sta vlje nost je još te že raz u me ti ako se pri se ti mo da su go to­vo sve pri če o gu sa ri ma, na dah nu te Džon so no vom ču ve nom isto ri jom, na pi sa ne za za ba vu ka ko sta rih ta ko i mla dih.

Šta je au tor imao na umu ka da je na pi sao ovu knji gu? Slo bo dan sam da us tvr dim da ga ni je na dah nji va la že lja da sa mo uz bu di ili za pa nji či ta o ce aneg do ta ma o kr va vim de li ma i „je zi vim ubi stvi ma”, već je di­no na me ra da dâ ja san či nje nič ni pri kaz sta nja stva ri ko je je za put ni ke po čet kom XVI II ve ka pred sta vlja lo istin sku opa snost. Isto vre me no, kao što i sam ka že u svom pred go vo ru, cilj mu je bio i da po mog ne poš te nim mo re plov ci ma da raz u me ju za ko ne ra znih dr ža va u po gle du ono ga što pod od re đe nim, iz u zet nim uslo vi ma sme ju ili ne sme ju či ni ti na mo ru.

Da nas, ka da se bez bed no pu tu je oke a ni ma, ka da pa ro bro di kre ću i sti žu u una pred utvr đen sat, teš ko je shva ti ti ko li ke su bi le opa sno sti ko je su vre ba le put ni ke u tim pu sto lov nim vre me ni ma.

Bi lo je ob ja vlje no sko ro bez broj pam fle ta i knji ga, ko ji su se do bro pro­da va li, po sve će nih is klju či vo pre pri ča va nju bu du ćem put ni ku mnoš tva opa sno sti ko je ga oče ku ju ako se od va ži da se sa svo je oba le oti sne na pu to va nje mo rem.

U ovim knji ga ma bi lo je straš nih pri po ve sti o bro do lo mi ma; ce la po­sa da bi se uto pi la: muš kar ci, že ne i de ca umi ra li su od gla di na otvo­re nim čam ci ma; iz bi ja li su po ža ri na za pa lji vim dr ve nim bro do vi ma; po lu i zglad ne li mor na ri su se bu ni li, skor but je ko sio ne moć ne mo re­po lov ce… Ali naj go ra opa snost od svih be še pa sti u ru ke gu sa ri ma, jer to je bi lo vre me ka da su ovi mor ski raz boj ni ci bi li na vr hun cu svo je pljač kaš ke ka ri je re.

6

Kap

etan

Ćar

ls D

žons

onNi ka da ni je do kra ja od go net nu to ko je i šta je bio ka pe tan Čarls

Džon son. Sa vre me na is tra ži va nja sa sve ve ćom si gur noš ću na go veš ta­va ju mo guć nost da je i on sam bio gu sar, ili je, u naj bo ljem slu ča ju, to­kom jed nog de la svog ži vo ta bio u bli skoj ve zi s ne kim iz „brat stva”. Ve o ma je ve ro vat no da je lič no uče stvo vao u vi še ne go jed nom gu sar­skom po du hva tu.

Do ne dav no je bi lo uo bi ča je no pod sme va ti se Džon so no voj Isto ri ji, kao me ša vi ni či nje ni ca i maš te, ali s vre me na na vre me, iz po ne kog praš­nja vog bu dža ka za bo ra va, po ja vio bi se ne ki sta ri do ku ment ko ji bi po­tvr dio nje go vu ve ro do stoj nost. Da tu mi i okol no sti mno gih do ga đa ja, za ko je se pret hod no ve ro va lo da su iz miš lje ni, u pot pu no sti su po tvr đe ni.

Da je knji ga do ži ve la uspeh po ob ja vlji va nju, ja sno je po ono me što au tor pi še u pred go vo ru dru gom iz da nju: „Poš to je pr vo iz da nje na iš lo na ve li ki uspeh kod pu bli ke, usle di li su mno go broj ni zah te vi za dru gim; u me đu vre me nu, raz ne oso be ko je su gu sa ri za ro bi li, kao i dru ge oso be, ko je su u hva ta nje gu sa ra bi le ume ša ne, bi le su ta ko lju ba zne da nam sa­opšte ne ke či nje ni ce i okol no sti ko je su nam u pr vom iz da nju pro ma kle.”

Ka ko bi smo vo le li da ka pe tan ni je bio ta ko dis kre tan u po gle du iz vo­ra svo jih in for ma ci ja! Ko su bi li te „dru ge oso be ko je su u hva ta nje gu­sa ra bi le ume ša ne”? U sva kom slu ča ju, ko li či na no vih in for ma ci ja ko je je au tor do bio iz pr ve ru ke bi la je to li ka, da je u če tvr tom iz da nju ‒ ob­ja vlje nom iste go di ne, 1726 ‒ pro ši rio svo ju Isto ri ju na dva to ma: dru gi deo bio je po sve ćen kr va vim de li ma ozlo gla še nih gu sa ra s ju žnih mo ra, či je je upo riš te bi lo na Ma da ga ska ru.

Go di ne 1734. Džon son je na pi sao još jed nu knji gu, po zna ti ju od pret­hod ne, pod na slo vom Opšta isto ri ja ži vo ta i pu sto lo vi na naj ču ve ni jih drum­skih raz boj ni ka. Ova je knji ga od ta da po vre me no preš tam pa va na, dok je Isto ri ja gu sa ra, knji ga bo lja u sva kom po gle du, sem u ilu stra ci ja ma, bi la za ne ma re na sve do da nas.

Pri met no je da su svi gu sa ri ko je je Džon son sma trao vred nim uvrš­ta va nja u ovu knji gu ili En gle zi ili Vel ša ni. Bi lo je i dru gih gu sa ra na ak tiv noj li sti, ali Džon son ni je sma trao da su do sti gli vi so ke stan dar de ko je je on po sta vio za čast ko ju im je či nio. Od bio je sto ga da ih uvr sti u ovaj ime nik vr hun skih maj sto ra nji ho ve pro fe si je.

Ge o graf ski, ogra ni čio se na dva de la Ze mlji ne ku gle: na gvi nej sku oba lu za pad ne Afri ke i na ono što on na zi va „sre di nom Ame ri ke”, što je uklju či va lo Ka rip ska ostr va i oba le Flo ri de i Ka ro li ne.

U nje go voj knji zi ne ma ni re či o se ver no a frič kim gu sa ri ma, ko ji su bi­li pra va na past za sve po mor ske na ro de ko ji su tr go va li na Sre do ze mlju, ili bi lo gde u bli zi ni Gi bral tar skog mo re u za.

Ovo po no vlje no iz da nje na pra vlje no je na osno vu trеćeg iz da nja, ob­ja vlje nog 1725. go di ne. Iz vor nik je sa dr žao tri ilu stra ci je, i one su re pro­du ko va ne uz uvod.

Ako po sto ji ne ki pri me rak pr vog iz da nja Isto ri je, on da mo ra bi ti ve li­ka ret kost: ja ni za je dan ni sam čuo, ni ti ga ima u bi bli o te ci Bri tan skog mu ze ja.

[1925] Fi lip Gos

I КЊИГА

IKNJI GA

Kapetan Ejveri

GU

SARS

KE

HRO

NIK

E

11

ZI VOT KA PE TA NA EJ VE RI JA

Jed no vre me se ni o ko jem od tih dr skih pu sto lo va ni je to li ko mno go go vo ri lo kao o Ej ve ri ju. U sve tu je na pra vio ve li ku gu žvu, kao ka­sni je Me ri ve is, i sma tra li su ga ve o ma va žnim čo ve kom. U Evro pi

je pred sta vljen kao ne ko ko se uz di gao do kra ljev skog do sto jan stva, i kao ve ro vat ni osni vač no ve mo nar hi je, poš to je, ka ko se pri ča lo, oteo ogrom no bla go i ože nio se ćer kom ve li kog mo gu la, za ro blje nog na jed­nom in dij skom bro du ko ji mu je pao u ru ke. Ka žu i da je s njom imao mno go de ce, i da je ži veo kra ljev ski i ras koš no; da je iz gra dio tvr đa ve, po di gao skla diš ta i bio za po ved nik ja kog eska dro na bro do va, či je su po sa de či ni li spo sob ni i očaj ni lju di svih na ci ja. U svo je ime je, ka žu, iz da vao na lo ge za po ved ni ci ma svo jih bro do va i svo jih utvr đe nja, a oni su ga pri zna va li za svog vla da ra. O nje mu je na pi san ko mad na zvan Us­pe šan gu sar, a pri ča ma ko je su se o nje mu is pre da le ve ro va lo se to li ko da je vla di po nu đe no ne ko li ko pla no va za nje go vo za ro blja va nje. Dru gi su pak pred la ga li da se nje mu i nje go vim dru go vi ma po nu di po mi lo va nje, i da se po zo vu u En gle sku, sa svim svo jim bla gom, ka ko nje go va sve ve ća sna ga ne bi ome la tr go vi nu iz me đu Evro pe i In di je.

Sve to, ipak, ne be hu dru go do la žne gla si ne, uve li ča ne la ko ver noš ću jed nih i na ra vlju dru gih, ko ji vo le da pri ča ju čud ne stva ri; jer dok se pri­po ve da lo da stre mi ka kru ni, on ni je imao ni ši lin ga, a ka da se go vo ri lo da po se du je ogrom no bla go na Ma da ga ska ru, on je gla do vao u En gle skoj.

Ne ma sum nje, či ta lac je ra do znao da sa zna šta se zbi lo sa ovim čo­ve kom, i šta je bi la istin ska osno va za to li ko mnoš tvo la žnih iz veš ta ja o nje mu. Sto ga ću, naj kra će što mo gu, da ti nje go vu isto ri ju.

Ro đen je na za pa du En gle ske, bli zu Pli mu ta, u De von ši ru, i poš to je od go jen kao mor nar, is plo vio je kao ofi cir na tr go vač kom bro du na ne­ko li ko pu to va nja. Pre skla pa nja mi ra u Ri svi ku, ka da je po sto jao sa vez iz me đu Špa ni je, En gle ske, Ho lan di je i dr. pro tiv Fran cu ske, Fran cu zi sa ostr va Mar ti nik kri jum ča re ći su tr go va li sa Špan ci ma na kon ti nen­tu, u Pe ruu, što pre ma za ko ni ma Špa ni je ni je do zvo lje no ni pri ja te lji ma u vre me mi ra, jer ni ko sem ro đe nih Špa njo la ca ne ma pra vo da u tim kra je vi ma tr gu je, čak ni da se na kop no is kr ca, sem ako je do ve den kao

>

12

Kap

etan

Ćar

ls D

žons

onza ro blje nik. Za to oni ima ju bro do ve, ko je na zi va ju Gu ar da del Co sta1, ko­ji stal no kr sta re duž oba le, i ko ji ima ju na re đe nje da za ro be sva ki brod ko ji vi de na pet mor skih mi lja od kop na. Poš to su Fran cu zi po sta li vr lo slo bod ni u ovoj tr go vi ni, a Špa njol ci ni su ima li do volj no bro do va, a i oni ko je su po se do va li ni su bi li na ro či to ja ki, če sto se de ša va lo da, ka da opa ze fran cu ske kri jum ča re, ne bu du do volj no sna žni da ih na pad nu. Za to je u Špa ni ji re še no da se za ovu slu žbu unaj me dva ili tri stra na bro da. Ka da se za to ču lo u Bri sto lu, ne ki lo kal ni tr gov ci su opre mi li dva bro da, sa po tri de se tak to po va i po sa da ma od po 120 lju di, i do bro ih snab de li hra nom, mu ni ci jom i dru gim za li ha ma. Ka da je na jam ni na ugo vo re na s ne kim špan skim agen ti ma, na re đe no im je da za plo ve za Ko ru nju ili Gro i ne, gde je tre ba lo da pri me na re đe nja i ukr ca ju ne ku špan sku go spo du, ko ja kao put ni ci idu u No vu Špa ni ju.

Na jed nom od ovih bro do va, ko ji se, ko li ko znam, zvao Voj vo da i ko­jim je za po ve dao ka pe tan Gib son, Ej ve ri je bio pr vi ofi cir, i poš to je bio čo vek sa vi še lu kav stva ne go hra bro sti, spri ja te ljio se s ne kim od naj dr­ski jih lju di na dru gom bro du, kao i na onom na ko jem je sam bio. Bu­du ći je utvr dio nji ho ve sklo no sti pre ne go što je raz ot krio svo je, i ka da je uvi deo da su po volj ne za nje gov plan, pred lo žio im je, po sle iz ve snog vre me na, da ot mu brod, i pri čao im o ve li kim bo gat stvi ma ko ja se mo­gu na ći na oba li In dij. Tek što je re če no, već je i do go vo re no. Re ši li su da svoj plan spro ve du u de lo u de set sa ti sle de će ve če ri.

Mo ra se re ći da je ka pe tan bro da bio je dan od onih ko ji su ve o ma pri vr že ni pun ču, ta ko da je ve ći deo vre me na pro vo dio na kop nu, u ne koj ma loj krč mi, ali tog da na ni je si šao na oba lu kao obič no. Ipak, to ni je ome lo plan, jer je svo ju uo bi ča je nu do zu po pio na bro du i oti šao u kre vet pre sa ta od re đe nog za ovaj po sao. I čla no vi po sa de ko ji ni su bi li upo zna ti s pla nom vra ti li su se u svo je lju ljaš ke, ta ko da na pa lu bi ni je osta lo ni kog sem za ve re ni ka, ko ji su, odi sta, či ni li pre te žni deo po sa de bro da. U do go vo re no vre me, po ja vio se ča mac s Voj vot ki nje, i ka da ih je Ej ve ri po zdra vio na uo bi ča jen na čin, lju di u nje mu su uz vra ti li pi ta­njem: „Da li je tvoj pi ja ni vo đa pa lu be na bro du?” To be še nji ho va ugo­vo re na lo zin ka, i poš to je Ej ve ri od go vo rio po tvrd no, še sna est čvr stih mo ma ka se s čam ca ukr ca lo na brod i pri dru ži lo druš tvu.

Ka da su na ša go spo da vi de la da je sve či sto, za tvo ri li su ula ze u pot­pa lu blje i kre nu li na po sao. Ni su od ba ci li si dro, već su ga mir no po di gli i is plo vi li bez me te ža ili zbr ke, ma da je ta da u za li vu bi lo ukot vlje no ne ko li ko bro do va, me đu ko ji ma i jed na ho land ska fre ga ta sa če tr de set to po va, či jem je ka pe ta nu po nu đe na ve li ka na gra da da kre ne za nji ma.

1 Gu ar da del Co sta, na špan skom: ob la ska stra ža. (Prim. prev.)