Embed Size (px)
Citation preview
„Нови Логос” доноси нова мултимедијална решења која вам омогућавају упечатљивије часове
и већу активност ученика.
Приручници
од 5. до 8. разреда
Приручници уз уџбеничке комплете за биологију написани су с циљем да наставницима помогну приликом припремања и извођења наставе.
Mужјак
ларва у јајету
ларва
млада риба
оплођење јајне ћелије
Женка
Размножавање риба Календар живота23 ч. 59 мин. и 30 сек. – Појава савременог човека.
23 ч. и 56 мин. – На Земљи живе преци човека.
23 ч. и 30 мин. – Доминирају птице, сисари, инсекти и цветнице.
22 ч. и 30 мин. – Доба гмизаваца. Међу биљкама доминирају голосеменице.
22 ч. – Појављују се први кичмењаци. Биљке се селе на копно.
20 ч. и 50 мин. – Први вишећелијски организми.
17 ч. – Јављају се први једноћелијски организми који користе кисеоник при дисању.
00 ч. (поноћ) – Настала је Земља.
04 ч. и 45 мин. – Атмосфера је без кисеоника; на Земљи живе само једноставни хетеротрофни организми.
05 ч. и 50 мин. – Појављују се први аутотрофни организми; у атмосфери још увек нема довољно кисеоника.
09 ч. и 35 мин. – Појава бактерија које врше фотосинтезу.12 ч. и 50 мин. – У атмосфери има довољно кисеоника за живот.
додатни садржаји
114
КонтроЛна ВЕжБа Група а
1. Заокружи слово испред тачног одговора.
Грана антропологије која проучава порекло људске врсте и еволутивне путеве
назива се:а) антропологија,б) археологија,в) палеонтологија,
г) медицина.
2. најстарији познати човекови остаци пронађени су у африци пре око четири
милиона година и сврстани су у групу:
а) усправног човека (Homo erectus),
б) неандерталца (Homo neanderthalensis),
г) спретног човека (Australopithecus),
д) савременог човека (Homo sapiens).
3. Који од наведених нивоа биолошке организације није орган:
а) језик,б) око,в) тромбоцити,г) мозак?
4. Попуни празна места у табели.
орГанЕЛаУЛоГа
Митохондрија
Ендоплазматични ретикулум
Лизозоми
5. обележи фазе митозе (ћелијске деобе) и сложи их по времену дешавања.
А. Б. В. Г.
Д.
Додатни садржај и прилози са CD-а уз приручник
Мултимедијални
садржаји
Издавачка кућа „Нови Логос”Маршала Бирјузова 3–5, 11 000 Београд
011/2636 520, 011/2635 905www.logos-edu.rs, offi [email protected]
БИОЛОГИЈАУџбенички комплетиод 5. до 8. разреда
2016/17.Подстакните ученике на активноучествовање у настави или самосталан рад код куће уз интерактивне тестове за проверу знања и одабране видео-записе.
Уз уџбенике биологије припремили смо и интерактивне тестове за обнављање и проверу знања на интернету који ученицима омогућавају да на забаван начин обнове знање и процене ниво усвојеног наставног градива.
Одговарајући на занимљива питања, повезујући кључне појмове с препознатљивим илустрацијама и фотографијама и решавајући живописне задатке, ученици ће обновити и унапредити своја знања из биологије.
Видео-материјали представљају интересантну допуну градива. Ученицима ће приближити царство биљног и животињског света (унутрашњу грађу живих бића и процесе који се одвијају у њима), откриће им начин рада система органа код човека, човеков утицај на животну средину и последице тог утицаја.
Верујемо да ће вам мултимедијални садржаји наше издавачке куће користити у раду и наставу учинити богатијом и креативнијом.
Приручници садрже:
кратке дидактичко-методичке напомене;
предлог годишњег плана рада на основу важећег Наставног плана;
предлоге месечних (оперативних) планова рада;
пажљиво осмишљене предлоге припрема за извођење сваког часа;
различите текстове, препоруке, идеје, напомене у вези с реализацијомодређених наставних јединица, као и увођењем нових биолошких појмова и њиховим систематизовањем;
предлоге радних листова, тестова систематизације и контролних вежби;
разноврсне додатне материјале који могу помоћи развијању способности ученика да усвоје и примењују знања (додатни текстови, схеме, постери и слично).
www.logos-edu.rsСве што је потребно за рад наставника на једном месту.
Комплетан садржај приручника дат је у електронском облику на CD-у, па га можете мењати и прилагођавати својим потребама и потребама и могућностима
ученика с којима радите.
Ауторке: Албина Холод,др Гордана Субаков-Симић
Аутори: Ана Ђокић Остојић,др Имре Кризманић
Аутори: Албина Холод,Зорица Лазић,др Имре Кризманић
Ауторке: др Гордана Субаков-Симић,Зорица Лазић
Календар живота
00 ч. (поноћ)Земља.
05 ч. и 50 мин.05 ч. и 50 мин. – Појављују се први аутотрофни се први аутотрофни организми;организми; у атмосфери још увек нема довољно
96
Наставни лист 1
Презиме и име ______________________________Разред ______________
Датум _______________Број бодова ______________ Оцена ___________
А
I ПРАЖИВОТИЊЕ – ХЕТЕРОТРОФНИ ПРОТИСТИ
Заокружи тачан или све тачне одговоре (ако их има више).
1. Праживотиње имају:
а) Органеле за кретање в) Ћелијски зид
б) Ћелијску мембрану г) Хранљиву вакуолу
2. Еуглена спада у:
а) Амебе в) Трепљаре
б) Бичаре г) Праживотиње које стварају споре
Допуни започету реченицу:
3. Амебе се крећу помоћу ____________________________________.
4. Део ћелије праживотиња који садржи наследни материјал је ______________.
5. Бичарима бич служи за ___________________.
6. Праживотиње које поседују два једра су ____________________.
7. Уздужна деоба је тип ________________________ размножавања.
8. Испод слике напиши име организма.
На цртежу стрелицом обележи контрактилну вакуолу, хлоропласте и бич.
Приказана праживотиња на слици је: _____________________________________
НАСТАВНИ ЛИСТИЋИ УЗ ПРИПРЕМУ 12. ЧАСА
ДОБАР ИЗБОР,ДОБАР ИЗБОР,
ЗАГАРАНТОВАН УСПЕХЗАГАРАНТОВАН УСПЕХЗАГАРАНТОВАН УСПЕХ
KATALOG BIOLOGIJA 2015 II.indd 1 23.2.2016 14:23:47
После седам година постојања Издавачка кућа „Нови Логос” у понуди има више од 250 наслова: уџбеника, радних свезака, збирки задатака, радних листића, речника, приручника за наставнике, мултимедијалних садржаја...
С квалитетним материјалима за биологију које смо урадили за вас и ученике, можете бити сигурни у успешно извођење наставног процеса и резултате које ћете постићи у раду.
Још једна школска година је пред нама.
Представљамо вам каталог уџбеничких комплета биологије од5. до 8. разреда које је за коришћење у настави одобрило Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.
Верујемо да ћете и ви, попут многих наших колега, препознати Издавачку кућу „Нови Логос” као партнера који ће ваш рад учинити успешнијим, лакшим и пријатнијим!
С поштовањем, Небојша Орлић
директор
Поштовани наставницe и наставници, драге колеге,
2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015
Наш циљ – квалитетна едукација
Припрема ученика за будућност. Развијање различитих вештина. Научити ученике да уче, примене знање у свакодневном животу,
да буду радознали, упорни и одговорни људи.
НОВО
НОВО
НОВО
Уџбенички комплети за наставнике
садрже:
уџбенике,
радне свеске,
приручнике са CD-ом.
Уџбенички комплети биологије
Писани су по важећим наставним плановима и програмима за одговарајуће разреде основне школе и усклађени су са Образовним стандардима за крај обавезног образовања и Стандардима квалитета уџбеника.
Прилагођени су узрасту ученика, а наставни садржаји обрађени су на једноставан и занимљив начин.
Уџбеничке комплете одликује квалитетан методолошки приступ настави који обезбеђује креативан процес учења.
Градиво је илустровано бројним примерима (фотографијама и илустрацијама) из свакодневног живота који ће ученицима помоћи у стицању трајних и употребљивих знања.
Уџбенички комплет за 5. разредАутори уџбеника: др Гордана Субаков-Симић, др Милан Вељић
Ауторке радне свеске: др Гордана Субаков-Симић, Марина Дрндарски
Предметни уредник: др Славиша Станковић
Уџбенички комплет за 6. разредАутори уџбеника: др Драгана Миличић, др Имре Кризманић
Аутори првог издања радне свеске:др Драгана Миличић, др Имре Кризманић
Аутори друге, нове радне свеске: Марина Дрндарски, др Драгана Миличић,др Имре Кризманић
Предметни уредник: др Славиша Станковић
НОВОУџбенички комплети за наставнике
Уџбенички комплет за 7. разредАутори уџбеника: др Имре Кризманић, Зорица Лазић, Албина Холод
Аутори прве и друге, нове радне свеске:др Имре Кризманић, Зорица Лазић, Албина Холод
Предметни уредник: др Славиша Станковић
Уџбенички комплет за 8. разредАуторка: др Гордана Субаков-Симић
Ауторке радне свеске: др Гордана Субаков-Симић, Марина Дрндарски
Предметни уредник: др Славиша Станковић
Уџбенички комплет за 8. разред
НОВО
Уџбенички комплет за 7. разред
25
НИ ВОИ ОР ГА НИ ЗА ЦИ ЈЕ БИ О ЛО ШКИХ СИ СТЕ МА
24
Де о а ће ли је
Наш ор га ни зам је из гра ђен од огром ног ро ја ће ли ја. Све оне на ста ле су од јед не је ди не ће ли је – зи го та, ко ји, се ства ра спајањем пол них ће ли ја му шкар ца и же не.
Жи вот ни век ће ли ја је раз ли чит. Не ке ће ли је жи ве ду же, а не ке краће. Но ве ће ли је у ор га ни зму на ста ју у про це су де о е.
По сто је два на чи на ства ра ња но вих ће ли ја. Је дан на чин – ми то за, ства ра нај ве ћи рој ће ли ја на шег те ла (тки ва, ор га на, ор ган ских си сте ма), док дру гом вр стом де о е – ме јо зом, на ста ју по се не ће ли је ко је слу же са мо за раз мно жа ва ње (му шке и жен ске полне ће ли је).
Ми то за
Ми то за је сло же ни про цес де о е те ле сних ће ли ја, тј. ства ра ње но вих ће ли ја по де лом јед не ће ли је на две, ско ро исто вет не, но ве ће ли је, са истим ро јем хро мо зо ма као што је има ла и ће ли ја ко ја је по че ла да се де ли.
Про цес де о е се од ви ја у не ко ли ко фа за. То су: про фа за, ме тафа за, ана фа за и те ло фа за.
Пре про це са де о е у ће ли ји до ла зи до удво стру ча ва ња ком плетног ма те ри ја ла ко ји ће се у то ку де о е рав но мер но рас по ре ди ти на две „ћер ке ће ли је”. Ова фа за на зи ва се ин тер фа за.
У сваком од наших 46 хромозома налази се један сложени молекул који се састоји од два дугачка ланца која се спирално увијају један око другог. Ови увијени ланци су повезани попречним везама тако да цео молекул изгледа као спирално увијене мердевине, и назива се ДНК, тј. дезоксирибонуклеинска киселина. Сићушни делови ових ДНК спирала (види слику 2.4) у ствари су гени и у њима су „записане” наше особине које смо наследили од родитеља (а они од својих родитеља, и тако редом далеко у прошлост).Гени као делови ДНК јесу основне јединице наслеђивања и про менљивости особина код свих организама, наравно и код човека.
Сл. 2.4. Гра ђа ће ли је
Митохондрија је место ћелиј ског ди са ња и про извод ње енергије неоп ходне за рад ћелије. Ту се удахну ти кисеоник ко рис ти за раз градњу сва рене хране која је доспела из црева. Овим про це сом ослаађа се енергија која се кори сти за рад свих осталих процеса у ће ли ји и организму.
Цитоплазма – про вид ни, полу теч ни уну траш њи део ћелије у којем се нала зе једро и ће лиј ске органеле (мито хон дрије, риозоми, лизо зо ми и дру ге). Са сто ји се углавном од во де, рас тво рених соли, елан чевина, масти.
Једро је контролни цен тар ћели је који се на лази у средини цито плаз ме и садржи хромозоме.
Хромозоми су дугачке нити изгра ђене од мо ле ку ла ДНК.
Голџијев апарат – учествује у стварању протеина и масти и управља кретањем ових молекула у ћелији.
Ћелијска мемрана гра нич на опна између уну трашњо сти ће ли је и околног ме ђу ће
лиј ског про сто ра. Омо гу ћа ва пролаз тачно одређених молекула у ћелију и из ње (неке пропушта, а
неке не).
Лизозом органела у којој се врши варење
оштећених делова ћелије или непотрених молекула.
Лизозом брани ћелије од микроорганизама варењем
вируса или актерија.
Риозомсићушна округла телашца на
којима се стварају еланчевине.
Ендоплазматични ретикулумместо синтезе (стварања), транспорта и
складиштења различитих молекула (протеина, масти, неких хормона). У ћелијама неких органа
ту се врши разградња штетних материја.
Двоструки спирално увијени ланац ДНК молекула.
Гени су де ло ви молекула ДНК који управ љају свим про цесима у ће ли ји.
Вакуолакесица оавијена опном ко ја
преноси и складишти унете супстан це, продукте разградње и
воду. У неким ћелијама одржава њихову чврстину.
Знаш ли...
Вотсон и Крик су за модел
структуре ДНК 1963. године
доили Ноелову награду.
Тајне нашег тела
Је ди не ће ли је на шег те ла
ко је не ма ју све основ не де
ло ве јесу јед на вр ста крв них
ће ли ја – цр ве на крвна зрн
ца. Њи ма не до ста је је дро.
те ло фа заана фа замета фа запро фа за
Знаш ли...
Нај ве ћа ће ли ја људ ског ор
га ни зма је жен ска ре про дук
тив на ће ли ја – јај на ће ли ја.
Нај ма ња ће ли ја је му шки
спер ма то зо ид. Око 170 000
спер ма то зо и да те жи као јед
на јај на ће ли ја.
Сл. 2.5. Де о а ће ли ја ми то зом посматрана под ми кро ско пом
У сваком од наших 46 хромозома налази се један сложени молекул који се састоји од два дугачка ланца која се спирално увијају један око другог. Ови увијени ланци су повезани попречним везама тако да цео молекул изгледа као спирално увијене мердевине, и
дезоксирибонуклеинска киселина. Сићушни делови ових ДНК спирала (види слику 2.4) у ствари су гени и у њима су „записане” наше особине које смо наследили од родитеља (а они од својих родитеља, и тако редом далеко у прошлост).
као делови ДНК јесу основне јединице наслеђивања и менљивости особина код свих организама, наравно и код
Митохондрија је место ћеског дисања и проња и произње енергије неопње енергије неопходне
за рад ћелије. Ту се удахза рад ћелије. Ту се удахти кисеоник корисристи за
градњу сварене храрене хране која је доспела из црева. не која је доспела из црева. Овим процесом ослаађа се сом ослаађа се енергија која се кориенергија која се користи за рад свих осталих процеса у рад свих осталих процеса у
лији и организму.ји и организму.
Цитоплазма – про – провидни, полутечни унутраштрашњи део ћелије у којем се надео ћелије у којем се налазе једро и ћезе једро и ћелијске органеле (митоорганеле (митохондрије, риозоми, лизоје, риозоми, лизозоми и друге). Састоји се углавји се углавстоји се углавстоном од воде, расде, растворених соли, еланчевина, масти.чевина, масти.
Хромозоми су дугачке нити дугачке нити ђене од молекула ДНК. ла ДНК. кула ДНК. ку
Голџијев апарат – учествује учествује у стварању протеина и масти и у стварању протеина и масти и управља кретањем ових молеуправља кретањем ових молекула у ћелији.
ви молекула љају свим љају свим лији.
Деоа ћелије лије ли
Наш организам је изнастале су од једне јеполних ћелија мулија мули шкар
Животни век ћелија је разлија је разликраће. Нове ћелије у орлије у орли
Постоје два настоје два насто чина стваствара највећи рој ћесистема), док другом врћелије колије коли је слује које слује ко же сане ћелије).лије).ли
Митоза
Митоза је сложени пронових ћелија полија поли делом једћелије, са истим ролије, са истим роликоја је покоја је поко чела да се де
Процес деое се одфаза, анафаза и тело
Пре процеса деое у ћеног материјаријари ла који ће се у тола који ће се у тола кона две „ћерке ћелије”. Ова фалије”. Ова фали
профаза
Сл. 2.5. Деоа ћелија мито
НервНи систем човека НервНи систем човека
52 53
Радн
и ли
ст
Радн
и ли
ст 12. Допуни реченице понуђеним појмовима. Правилно распореди дате пој-мове на одговарајућа места у реченици.
тело ћелије дуги наставак кратких наставаказавршног дела синапсe надражаја
Преношење са једне на другу нервну ћелију врши се преко везе . Надражаји се преносе преко прве ћелије на почетне делове друге ћелије, а затим на
и .
X13. Заокружи слово испред тачног одговора.Знаком X на слици означен је: a) нерв; б) нервнo влакнo; в) мишићно влакно; г) омотач снопова нервних влакана.
14. Пронаћи грешке у тексту.Пред тобом је део теста из биологије. Пажљиво га прочитај, пронађи по-грешно написане појмове и подвуци их. На празне линије испод текста на-пиши правилно појмове истим редоследом.
Нервозно ткиво граде нервозне ћелије – неурозони. основни де-лови ове ћелије јесу: глава ћелије и наставци истих дужина. ос-новне особине ових ћелија (и овог ткива) јесу раздражљивост (осетљивост) и изолација.Преношење импулса с једне на другу ћелију врши се преко везе која се назива синусоида. овај систем има два основна, нераздвојиво повезана дела. то су централизовани део у који спадају мозак и кичменаста мождина и други део који називамо провинцијални нервни систем. У другом делу система налазе се главињасти нерви, нерви кичменасте мождине и посебна група мотономних нерава који раде без утицаја наше воље.
15. Одговори на захтев.На одговарајуће линије испод слика упиши називе бојом означених поје-диних делова мозга.
16. У заграде упиши одговарајућа слова.Повежи део мозга са одговарајућим центром који се у њему налази.
Део мозга Центар
а – предњи мозакБ – међумозакв – средњи мозакГ – задњи мозакД – продужена мождина
( ) дисање, рад срца, гутање( ) регулација телесне температуре( ) рефлексни покрети, равнотежа( ) напетост мишића, положај тела( ) мишљење, учење, памћење
17. Подвуци појам који не припада датом скупу и на линији објасни свој избор.
кичмена мождина
продужена мождина
задњимеђумозак предњи
средњи
Централни нервни систем
а) б)
г)
в)
д)
Допуни реченице понуђеним појмовима. Правилно распореди дате пој-
кратких наставаканадражаја
са једне на другу нервну ћелију врши се
друге ћелије, а затим на
X
Пред тобом је део теста из биологије. Пажљиво га прочитај, пронађи по-грешно написане појмове и подвуци их. На празне линије испод текста на-
основни десновни де-лови ове ћелије јесу: глава ћелије и наставци истих дужина. ос-новне особине ових ћелија (и овог ткива) јесу раздражљивост
Преношење импулса с једне на другу ћелију врши се преко вај систем има два основна,
о су централизовани део у који спадају мозак и кичменаста мождина и други део који називамо провинцијални нервни систем. У другом делу система налазе се главињасти нерви, нерви кичменасте мождине и посебна група мотономних нерава који раде без утицаја наше воље.
15. Одговори на захтев.На одговарајуће линије испод слика упиши називе бојом означених појединих делова мозга.
16. У заграде упиши одговарајућа слова.Повежи део мозга са одговарајућим центром који се у њему налази.
Део мозга Део мозга Део мозга Део мозга
а – предњи мозакБ – међумозакв – средњи мозакГ – задњи мозакД – продужена мождина
17. Подвуци појам који избор.
Централни нервни систем
а)а)
г)
60 61
Радн
и ли
ст
Радн
и ли
ст
10. Одговори на захтеве.Споразумевање без речи – шифре и тајни кодови. Животиње које видиш на сликама, иако наизглед незаинтересоване, шаљу одређене сигнале својој околини. Неке од њих желе да покажу да су „опасни момци”, док друге желе да остану непримећене. Међутим, и једне и друге могу бити праве убице.Дешифруј сигнале које шаљу ове животиње и у кућице испод слика упиши знак * – „Опасност, не прилази!” или знак Х – „Опасност, могућа заседа!”
А.
Б. а) Животиње означене знаком * представљају пример за _______________
обојеност.
б) Животиње означене знаком Х представљају пример за
_______________ обојеност.
11. Заокружи слово испред тачног одговора.Одрасли инсекти размењују гасове са спољашњом средином: а) целом површином тела, б) преко шкрга, в) помоћу листоликих плућа, г) преко трахеја.
12. Укрсти појмове.
Група ВрстаА – двокрилци
Б – правокрилци
В – опнокрилци
Г – тврдокрилци
( ) ровац( ) јеленак( ) попац( ) бубамара( ) комарац ( ) мува ( ) бумбар
У ЦАРСТВУ ЖИВОТИЊАУ ЦАРСТВУ ЖИВОТИЊА
13. Одговори на захтеве.Пажљиво погледај крила приказана на сликама. Она припадају одређе-ним групама инсеката. Мала помоћ: ове групе инсеката описане су и фотографијама приказане у уџбенику.А. На линији испод сваке слике напиши назив групе за коју је каракте-
ристичан дати изглед крила.
_______________ _______________ _______________ _______________
Б. У загради испод линије напиши колико пари крила поседују инсекти те групе.
( ___ ) ( ___ ) ( ___ ) ( ___ )
14. Пронађи грешке и подвуци их, а затим на линијама напиши исправан текст. Марко прошле недеље није долазио у школу јер је имао прехладу. Зато је од Милице позајмио свеску да препише оно што је пропустио из градива биологије. Међутим, није био баш много пажљив када је преписивао, па су му се поткрале неке грешке.
Стоноге живе искључиво у води. Тело има главу и труп. Немају антене. Тело им се састоји од великог броја чланака. На сваком чланку налази се по један или два пара ногу. Њихов нервни систем је по типу лествичаст. Неке сто-ноге хране се биљкама, а неке лове живи плен. Када су узнемирене, стоноге месоједи испуштају течност непријатног мириса. Стоноге се размножавају бесполно и полно. _________________________________________________________________
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
Животиње које видиш на сликама, иако наизглед незаинтересоване, шаљу одређене сигнале својој околини. Неке од њих желе да покажу да су „опасни момци”, док друге желе да остану непримећене. Међутим, и једне и друге могу бити
Дешифруј сигнале које шаљу ове животиње и у кућице испод слика упиши – „Опасност, могућа заседа!”
представљају пример за _______________
представљају пример за
Одрасли инсекти размењују гасове са спољашњом средином:
13. Одговори на захтеве.Пажљиво погледај крила приказана на сликама. Она припадају одређеним групама инсеката. Мала помоћ: ове групе инсеката описане су и фотографијама приказане у уџбенику.А. На линији испод сваке слике напиши назив групе за коју је каракте
ристичан дати изглед крила.
_______________
Б. У загради испод линије напиши колико пари крила поседују инсекти те групе.
( ___ )
14. Пронађи грешке и подвуци их, а затим на линијаматекст. Марко прошле недеље није долазио у школу јер је имао прехладу. Зато је од Милице позајмио свеску да препише оно што је пропустио из градива биологије. Међутим, није био баш много пажљив када је преписивао, па су му се поткрале неке грешке.
Стоноге живе искључиво у води. Тело има главу и труп. Немају антене. Тело им се састоји од великог броја чланака. На сваком чланку налази се по један или два пара ногу. Њихов нервни систем је по типу лествичаст. Неке стоноге хране се биљкама, а неке лове живи плен. Када су узнемирене, стоноге месоједи испуштају течност непријатног мириса. Стоноге се размножавају бесполно и полно. _________________________________________________________________
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
О уџбеницима... На занимљив начин уводе
ученике у свет биологије, подстичу њихова интересовања за живи свет на планети.
Наставне јединице урађене су тако да на сликовит и једноставан начин обрађују градиво и бројним фотографијама, илустрацијама или схемама помажу ученицима да боље разумеју унутрашњу грађу живих бића и процесе који се одвијају у њима.
Визуелно истакнута дидактичка апаратура (увод у лекцију, кључне речи, Из ризнице природе, Тајне нашег тела) доприноси бољем разумевању градива и уочавању нових појмова.
На крају поглавља су питања за проверу знања, кратак преглед градива са схемама и питања за проверу знања.
На крају сваког уџбеника је Речник појмова.
Припремите ученике
за будућност одабиром
савремених уџбеника и
додатних материјала.
Упознајте се са новом серијом изузетних радних свезака
од 5. до 8. разреда, које одликује велики број задатака разврстаних
по нивоима сложености и усклађених са стандардима постигнућа за крај
обавезног образовања.
Обрађени су сви наставни садржаји.
Велики број модела и типова задатака.
Задаци су припремљени по образовним стандардима.
Задаци су рангирани по нивоима сложености.
Задаци обухватају примере из свакодневног живота и помажу у примени стеченог знања.
ЗБИРКЕ ЗАДАТАКА за припрему завршног испита у основној школи
ЛАКШЕ до успеха НА МАТУРИ
ОДОБРЕНО
ОДОБРЕНО
О новим радним свескама... Радне свеске прате садржаје
уџбеника и обилују задацима који су:
• разврстани по нивоима сложености и усклађени са стандардима постигнућа за крај обавезног образовања,
• повезани с другим предметима,• повезани с примерима из
свакодневног живота,• разноврсних типова,• одлична припрема за завршни
испит.
KATALOG BIOLOGIJA 2015 II.indd 2 23.2.2016 14:24:16
После седам година постојања Издавачка кућа „Нови Логос” у понуди има више од 250 наслова: уџбеника, радних свезака, збирки задатака, радних листића, речника, приручника за наставнике, мултимедијалних садржаја...
С квалитетним материјалима за биологију које смо урадили за вас и ученике, можете бити сигурни у успешно извођење наставног процеса и резултате које ћете постићи у раду.
Још једна школска година је пред нама.
Представљамо вам каталог уџбеничких комплета биологије од5. до 8. разреда које је за коришћење у настави одобрило Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.
Верујемо да ћете и ви, попут многих наших колега, препознати Издавачку кућу „Нови Логос” као партнера који ће ваш рад учинити успешнијим, лакшим и пријатнијим!
С поштовањем, Небојша Орлић
директор
Поштовани наставницe и наставници, драге колеге,
2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015
Наш циљ – квалитетна едукација
Припрема ученика за будућност. Развијање различитих вештина. Научити ученике да уче, примене знање у свакодневном животу,
да буду радознали, упорни и одговорни људи.
НОВО
НОВО
НОВО
Уџбенички комплети за наставнике
садрже:
уџбенике,
радне свеске,
приручнике са CD-ом.
Уџбенички комплети биологије
Писани су по важећим наставним плановима и програмима за одговарајуће разреде основне школе и усклађени су са Образовним стандардима за крај обавезног образовања и Стандардима квалитета уџбеника.
Прилагођени су узрасту ученика, а наставни садржаји обрађени су на једноставан и занимљив начин.
Уџбеничке комплете одликује квалитетан методолошки приступ настави који обезбеђује креативан процес учења.
Градиво је илустровано бројним примерима (фотографијама и илустрацијама) из свакодневног живота који ће ученицима помоћи у стицању трајних и употребљивих знања.
Уџбенички комплет за 5. разредАутори уџбеника: др Гордана Субаков-Симић, др Милан Вељић
Ауторке радне свеске: др Гордана Субаков-Симић, Марина Дрндарски
Предметни уредник: др Славиша Станковић
Уџбенички комплет за 6. разредАутори уџбеника: др Драгана Миличић, др Имре Кризманић
Аутори првог издања радне свеске:др Драгана Миличић, др Имре Кризманић
Аутори друге, нове радне свеске: Марина Дрндарски, др Драгана Миличић,др Имре Кризманић
Предметни уредник: др Славиша Станковић
НОВОУџбенички комплети за наставнике
Уџбенички комплет за 7. разредАутори уџбеника: др Имре Кризманић, Зорица Лазић, Албина Холод
Аутори прве и друге, нове радне свеске:др Имре Кризманић, Зорица Лазић, Албина Холод
Предметни уредник: др Славиша Станковић
Уџбенички комплет за 8. разредАуторка: др Гордана Субаков-Симић
Ауторке радне свеске: др Гордана Субаков-Симић, Марина Дрндарски
Предметни уредник: др Славиша Станковић
Уџбенички комплет за 8. разред
НОВО
Уџбенички комплет за 7. разред
25
НИ ВОИ ОР ГА НИ ЗА ЦИ ЈЕ БИ О ЛО ШКИХ СИ СТЕ МА
24
Де о а ће ли је
Наш ор га ни зам је из гра ђен од огром ног ро ја ће ли ја. Све оне на ста ле су од јед не је ди не ће ли је – зи го та, ко ји, се ства ра спајањем пол них ће ли ја му шкар ца и же не.
Жи вот ни век ће ли ја је раз ли чит. Не ке ће ли је жи ве ду же, а не ке краће. Но ве ће ли је у ор га ни зму на ста ју у про це су де о е.
По сто је два на чи на ства ра ња но вих ће ли ја. Је дан на чин – ми то за, ства ра нај ве ћи рој ће ли ја на шег те ла (тки ва, ор га на, ор ган ских си сте ма), док дру гом вр стом де о е – ме јо зом, на ста ју по се не ће ли је ко је слу же са мо за раз мно жа ва ње (му шке и жен ске полне ће ли је).
Ми то за
Ми то за је сло же ни про цес де о е те ле сних ће ли ја, тј. ства ра ње но вих ће ли ја по де лом јед не ће ли је на две, ско ро исто вет не, но ве ће ли је, са истим ро јем хро мо зо ма као што је има ла и ће ли ја ко ја је по че ла да се де ли.
Про цес де о е се од ви ја у не ко ли ко фа за. То су: про фа за, ме тафа за, ана фа за и те ло фа за.
Пре про це са де о е у ће ли ји до ла зи до удво стру ча ва ња ком плетног ма те ри ја ла ко ји ће се у то ку де о е рав но мер но рас по ре ди ти на две „ћер ке ће ли је”. Ова фа за на зи ва се ин тер фа за.
У сваком од наших 46 хромозома налази се један сложени молекул који се састоји од два дугачка ланца која се спирално увијају један око другог. Ови увијени ланци су повезани попречним везама тако да цео молекул изгледа као спирално увијене мердевине, и назива се ДНК, тј. дезоксирибонуклеинска киселина. Сићушни делови ових ДНК спирала (види слику 2.4) у ствари су гени и у њима су „записане” наше особине које смо наследили од родитеља (а они од својих родитеља, и тако редом далеко у прошлост).Гени као делови ДНК јесу основне јединице наслеђивања и про менљивости особина код свих организама, наравно и код човека.
Сл. 2.4. Гра ђа ће ли је
Митохондрија је место ћелиј ског ди са ња и про извод ње енергије неоп ходне за рад ћелије. Ту се удахну ти кисеоник ко рис ти за раз градњу сва рене хране која је доспела из црева. Овим про це сом ослаађа се енергија која се кори сти за рад свих осталих процеса у ће ли ји и организму.
Цитоплазма – про вид ни, полу теч ни уну траш њи део ћелије у којем се нала зе једро и ће лиј ске органеле (мито хон дрије, риозоми, лизо зо ми и дру ге). Са сто ји се углавном од во де, рас тво рених соли, елан чевина, масти.
Једро је контролни цен тар ћели је који се на лази у средини цито плаз ме и садржи хромозоме.
Хромозоми су дугачке нити изгра ђене од мо ле ку ла ДНК.
Голџијев апарат – учествује у стварању протеина и масти и управља кретањем ових молекула у ћелији.
Ћелијска мемрана гра нич на опна између уну трашњо сти ће ли је и околног ме ђу ће
лиј ског про сто ра. Омо гу ћа ва пролаз тачно одређених молекула у ћелију и из ње (неке пропушта, а
неке не).
Лизозом органела у којој се врши варење
оштећених делова ћелије или непотрених молекула.
Лизозом брани ћелије од микроорганизама варењем
вируса или актерија.
Риозомсићушна округла телашца на
којима се стварају еланчевине.
Ендоплазматични ретикулумместо синтезе (стварања), транспорта и
складиштења различитих молекула (протеина, масти, неких хормона). У ћелијама неких органа
ту се врши разградња штетних материја.
Двоструки спирално увијени ланац ДНК молекула.
Гени су де ло ви молекула ДНК који управ љају свим про цесима у ће ли ји.
Вакуолакесица оавијена опном ко ја
преноси и складишти унете супстан це, продукте разградње и
воду. У неким ћелијама одржава њихову чврстину.
Знаш ли...
Вотсон и Крик су за модел
структуре ДНК 1963. године
доили Ноелову награду.
Тајне нашег тела
Је ди не ће ли је на шег те ла
ко је не ма ју све основ не де
ло ве јесу јед на вр ста крв них
ће ли ја – цр ве на крвна зрн
ца. Њи ма не до ста је је дро.
те ло фа заана фа замета фа запро фа за
Знаш ли...
Нај ве ћа ће ли ја људ ског ор
га ни зма је жен ска ре про дук
тив на ће ли ја – јај на ће ли ја.
Нај ма ња ће ли ја је му шки
спер ма то зо ид. Око 170 000
спер ма то зо и да те жи као јед
на јај на ће ли ја.
Сл. 2.5. Де о а ће ли ја ми то зом посматрана под ми кро ско пом
У сваком од наших 46 хромозома налази се један сложени молекул који се састоји од два дугачка ланца која се спирално увијају један око другог. Ови увијени ланци су повезани попречним везама тако да цео молекул изгледа као спирално увијене мердевине, и
дезоксирибонуклеинска киселина. Сићушни делови ових ДНК спирала (види слику 2.4) у ствари су гени и у њима су „записане” наше особине које смо наследили од родитеља (а они од својих родитеља, и тако редом далеко у прошлост).
као делови ДНК јесу основне јединице наслеђивања и менљивости особина код свих организама, наравно и код
Митохондрија је место ћеског дисања и проња и произње енергије неопње енергије неопходне
за рад ћелије. Ту се удахза рад ћелије. Ту се удахти кисеоник корисристи за
градњу сварене храрене хране која је доспела из црева. не која је доспела из црева. Овим процесом ослаађа се сом ослаађа се енергија која се кориенергија која се користи за рад свих осталих процеса у рад свих осталих процеса у
лији и организму.ји и организму.
Цитоплазма – про – провидни, полутечни унутраштрашњи део ћелије у којем се надео ћелије у којем се налазе једро и ћезе једро и ћелијске органеле (митоорганеле (митохондрије, риозоми, лизоје, риозоми, лизозоми и друге). Састоји се углавји се углавстоји се углавстоном од воде, расде, растворених соли, еланчевина, масти.чевина, масти.
Хромозоми су дугачке нити дугачке нити ђене од молекула ДНК. ла ДНК. кула ДНК. ку
Голџијев апарат – учествује учествује у стварању протеина и масти и у стварању протеина и масти и управља кретањем ових молеуправља кретањем ових молекула у ћелији.
ви молекула љају свим љају свим лији.
Деоа ћелије лије ли
Наш организам је изнастале су од једне јеполних ћелија мулија мули шкар
Животни век ћелија је разлија је разликраће. Нове ћелије у орлије у орли
Постоје два настоје два насто чина стваствара највећи рој ћесистема), док другом врћелије колије коли је слује које слује ко же сане ћелије).лије).ли
Митоза
Митоза је сложени пронових ћелија полија поли делом једћелије, са истим ролије, са истим роликоја је покоја је поко чела да се де
Процес деое се одфаза, анафаза и тело
Пре процеса деое у ћеног материјаријари ла који ће се у тола који ће се у тола кона две „ћерке ћелије”. Ова фалије”. Ова фали
профаза
Сл. 2.5. Деоа ћелија мито
НервНи систем човека НервНи систем човека
52 53
Радн
и ли
ст
Радн
и ли
ст 12. Допуни реченице понуђеним појмовима. Правилно распореди дате пој-мове на одговарајућа места у реченици.
тело ћелије дуги наставак кратких наставаказавршног дела синапсe надражаја
Преношење са једне на другу нервну ћелију врши се преко везе . Надражаји се преносе преко прве ћелије на почетне делове друге ћелије, а затим на
и .
X13. Заокружи слово испред тачног одговора.Знаком X на слици означен је: a) нерв; б) нервнo влакнo; в) мишићно влакно; г) омотач снопова нервних влакана.
14. Пронаћи грешке у тексту.Пред тобом је део теста из биологије. Пажљиво га прочитај, пронађи по-грешно написане појмове и подвуци их. На празне линије испод текста на-пиши правилно појмове истим редоследом.
Нервозно ткиво граде нервозне ћелије – неурозони. основни де-лови ове ћелије јесу: глава ћелије и наставци истих дужина. ос-новне особине ових ћелија (и овог ткива) јесу раздражљивост (осетљивост) и изолација.Преношење импулса с једне на другу ћелију врши се преко везе која се назива синусоида. овај систем има два основна, нераздвојиво повезана дела. то су централизовани део у који спадају мозак и кичменаста мождина и други део који називамо провинцијални нервни систем. У другом делу система налазе се главињасти нерви, нерви кичменасте мождине и посебна група мотономних нерава који раде без утицаја наше воље.
15. Одговори на захтев.На одговарајуће линије испод слика упиши називе бојом означених поје-диних делова мозга.
16. У заграде упиши одговарајућа слова.Повежи део мозга са одговарајућим центром који се у њему налази.
Део мозга Центар
а – предњи мозакБ – међумозакв – средњи мозакГ – задњи мозакД – продужена мождина
( ) дисање, рад срца, гутање( ) регулација телесне температуре( ) рефлексни покрети, равнотежа( ) напетост мишића, положај тела( ) мишљење, учење, памћење
17. Подвуци појам који не припада датом скупу и на линији објасни свој избор.
кичмена мождина
продужена мождина
задњимеђумозак предњи
средњи
Централни нервни систем
а) б)
г)
в)
д)
Допуни реченице понуђеним појмовима. Правилно распореди дате пој-
кратких наставаканадражаја
са једне на другу нервну ћелију врши се
друге ћелије, а затим на
X
Пред тобом је део теста из биологије. Пажљиво га прочитај, пронађи по-грешно написане појмове и подвуци их. На празне линије испод текста на-
основни десновни де-лови ове ћелије јесу: глава ћелије и наставци истих дужина. ос-новне особине ових ћелија (и овог ткива) јесу раздражљивост
Преношење импулса с једне на другу ћелију врши се преко вај систем има два основна,
о су централизовани део у који спадају мозак и кичменаста мождина и други део који називамо провинцијални нервни систем. У другом делу система налазе се главињасти нерви, нерви кичменасте мождине и посебна група мотономних нерава који раде без утицаја наше воље.
15. Одговори на захтев.На одговарајуће линије испод слика упиши називе бојом означених појединих делова мозга.
16. У заграде упиши одговарајућа слова.Повежи део мозга са одговарајућим центром који се у њему налази.
Део мозга Део мозга Део мозга Део мозга
а – предњи мозакБ – међумозакв – средњи мозакГ – задњи мозакД – продужена мождина
17. Подвуци појам који избор.
Централни нервни систем
а)а)
г)
60 61
Радн
и ли
ст
Радн
и ли
ст
10. Одговори на захтеве.Споразумевање без речи – шифре и тајни кодови. Животиње које видиш на сликама, иако наизглед незаинтересоване, шаљу одређене сигнале својој околини. Неке од њих желе да покажу да су „опасни момци”, док друге желе да остану непримећене. Међутим, и једне и друге могу бити праве убице.Дешифруј сигнале које шаљу ове животиње и у кућице испод слика упиши знак * – „Опасност, не прилази!” или знак Х – „Опасност, могућа заседа!”
А.
Б. а) Животиње означене знаком * представљају пример за _______________
обојеност.
б) Животиње означене знаком Х представљају пример за
_______________ обојеност.
11. Заокружи слово испред тачног одговора.Одрасли инсекти размењују гасове са спољашњом средином: а) целом површином тела, б) преко шкрга, в) помоћу листоликих плућа, г) преко трахеја.
12. Укрсти појмове.
Група ВрстаА – двокрилци
Б – правокрилци
В – опнокрилци
Г – тврдокрилци
( ) ровац( ) јеленак( ) попац( ) бубамара( ) комарац ( ) мува ( ) бумбар
У ЦАРСТВУ ЖИВОТИЊАУ ЦАРСТВУ ЖИВОТИЊА
13. Одговори на захтеве.Пажљиво погледај крила приказана на сликама. Она припадају одређе-ним групама инсеката. Мала помоћ: ове групе инсеката описане су и фотографијама приказане у уџбенику.А. На линији испод сваке слике напиши назив групе за коју је каракте-
ристичан дати изглед крила.
_______________ _______________ _______________ _______________
Б. У загради испод линије напиши колико пари крила поседују инсекти те групе.
( ___ ) ( ___ ) ( ___ ) ( ___ )
14. Пронађи грешке и подвуци их, а затим на линијама напиши исправан текст. Марко прошле недеље није долазио у школу јер је имао прехладу. Зато је од Милице позајмио свеску да препише оно што је пропустио из градива биологије. Међутим, није био баш много пажљив када је преписивао, па су му се поткрале неке грешке.
Стоноге живе искључиво у води. Тело има главу и труп. Немају антене. Тело им се састоји од великог броја чланака. На сваком чланку налази се по један или два пара ногу. Њихов нервни систем је по типу лествичаст. Неке сто-ноге хране се биљкама, а неке лове живи плен. Када су узнемирене, стоноге месоједи испуштају течност непријатног мириса. Стоноге се размножавају бесполно и полно. _________________________________________________________________
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
Животиње које видиш на сликама, иако наизглед незаинтересоване, шаљу одређене сигнале својој околини. Неке од њих желе да покажу да су „опасни момци”, док друге желе да остану непримећене. Међутим, и једне и друге могу бити
Дешифруј сигнале које шаљу ове животиње и у кућице испод слика упиши – „Опасност, могућа заседа!”
представљају пример за _______________
представљају пример за
Одрасли инсекти размењују гасове са спољашњом средином:
13. Одговори на захтеве.Пажљиво погледај крила приказана на сликама. Она припадају одређеним групама инсеката. Мала помоћ: ове групе инсеката описане су и фотографијама приказане у уџбенику.А. На линији испод сваке слике напиши назив групе за коју је каракте
ристичан дати изглед крила.
_______________
Б. У загради испод линије напиши колико пари крила поседују инсекти те групе.
( ___ )
14. Пронађи грешке и подвуци их, а затим на линијаматекст. Марко прошле недеље није долазио у школу јер је имао прехладу. Зато је од Милице позајмио свеску да препише оно што је пропустио из градива биологије. Међутим, није био баш много пажљив када је преписивао, па су му се поткрале неке грешке.
Стоноге живе искључиво у води. Тело има главу и труп. Немају антене. Тело им се састоји од великог броја чланака. На сваком чланку налази се по један или два пара ногу. Њихов нервни систем је по типу лествичаст. Неке стоноге хране се биљкама, а неке лове живи плен. Када су узнемирене, стоноге месоједи испуштају течност непријатног мириса. Стоноге се размножавају бесполно и полно. _________________________________________________________________
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
О уџбеницима... На занимљив начин уводе
ученике у свет биологије, подстичу њихова интересовања за живи свет на планети.
Наставне јединице урађене су тако да на сликовит и једноставан начин обрађују градиво и бројним фотографијама, илустрацијама или схемама помажу ученицима да боље разумеју унутрашњу грађу живих бића и процесе који се одвијају у њима.
Визуелно истакнута дидактичка апаратура (увод у лекцију, кључне речи, Из ризнице природе, Тајне нашег тела) доприноси бољем разумевању градива и уочавању нових појмова.
На крају поглавља су питања за проверу знања, кратак преглед градива са схемама и питања за проверу знања.
На крају сваког уџбеника је Речник појмова.
Припремите ученике
за будућност одабиром
савремених уџбеника и
додатних материјала.
Упознајте се са новом серијом изузетних радних свезака
од 5. до 8. разреда, које одликује велики број задатака разврстаних
по нивоима сложености и усклађених са стандардима постигнућа за крај
обавезног образовања.
Обрађени су сви наставни садржаји.
Велики број модела и типова задатака.
Задаци су припремљени по образовним стандардима.
Задаци су рангирани по нивоима сложености.
Задаци обухватају примере из свакодневног живота и помажу у примени стеченог знања.
ЗБИРКЕ ЗАДАТАКА за припрему завршног испита у основној школи
ЛАКШЕ до успеха НА МАТУРИ
ОДОБРЕНО
ОДОБРЕНО
О новим радним свескама... Радне свеске прате садржаје
уџбеника и обилују задацима који су:
• разврстани по нивоима сложености и усклађени са стандардима постигнућа за крај обавезног образовања,
• повезани с другим предметима,• повезани с примерима из
свакодневног живота,• разноврсних типова,• одлична припрема за завршни
испит.
KATALOG BIOLOGIJA 2015 II.indd 2 23.2.2016 14:24:16
После седам година постојања Издавачка кућа „Нови Логос” у понуди има више од 250 наслова: уџбеника, радних свезака, збирки задатака, радних листића, речника, приручника за наставнике, мултимедијалних садржаја...
С квалитетним материјалима за биологију које смо урадили за вас и ученике, можете бити сигурни у успешно извођење наставног процеса и резултате које ћете постићи у раду.
Још једна школска година је пред нама.
Представљамо вам каталог уџбеничких комплета биологије од5. до 8. разреда које је за коришћење у настави одобрило Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.
Верујемо да ћете и ви, попут многих наших колега, препознати Издавачку кућу „Нови Логос” као партнера који ће ваш рад учинити успешнијим, лакшим и пријатнијим!
С поштовањем, Небојша Орлић
директор
Поштовани наставницe и наставници, драге колеге,
2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015
Наш циљ – квалитетна едукација
Припрема ученика за будућност. Развијање различитих вештина. Научити ученике да уче, примене знање у свакодневном животу,
да буду радознали, упорни и одговорни људи.
НОВО
НОВО
НОВО
Уџбенички комплети за наставнике
садрже:
уџбенике,
радне свеске,
приручнике са CD-ом.
Уџбенички комплети биологије
Писани су по важећим наставним плановима и програмима за одговарајуће разреде основне школе и усклађени су са Образовним стандардима за крај обавезног образовања и Стандардима квалитета уџбеника.
Прилагођени су узрасту ученика, а наставни садржаји обрађени су на једноставан и занимљив начин.
Уџбеничке комплете одликује квалитетан методолошки приступ настави који обезбеђује креативан процес учења.
Градиво је илустровано бројним примерима (фотографијама и илустрацијама) из свакодневног живота који ће ученицима помоћи у стицању трајних и употребљивих знања.
Уџбенички комплет за 5. разредАутори уџбеника: др Гордана Субаков-Симић, др Милан Вељић
Ауторке радне свеске: др Гордана Субаков-Симић, Марина Дрндарски
Предметни уредник: др Славиша Станковић
Уџбенички комплет за 6. разредАутори уџбеника: др Драгана Миличић, др Имре Кризманић
Аутори првог издања радне свеске:др Драгана Миличић, др Имре Кризманић
Аутори друге, нове радне свеске: Марина Дрндарски, др Драгана Миличић,др Имре Кризманић
Предметни уредник: др Славиша Станковић
НОВОУџбенички комплети за наставнике
Уџбенички комплет за 7. разредАутори уџбеника: др Имре Кризманић, Зорица Лазић, Албина Холод
Аутори прве и друге, нове радне свеске:др Имре Кризманић, Зорица Лазић, Албина Холод
Предметни уредник: др Славиша Станковић
Уџбенички комплет за 8. разредАуторка: др Гордана Субаков-Симић
Ауторке радне свеске: др Гордана Субаков-Симић, Марина Дрндарски
Предметни уредник: др Славиша Станковић
Уџбенички комплет за 8. разред
НОВО
Уџбенички комплет за 7. разред
25
НИ ВОИ ОР ГА НИ ЗА ЦИ ЈЕ БИ О ЛО ШКИХ СИ СТЕ МА
24
Де о а ће ли је
Наш ор га ни зам је из гра ђен од огром ног ро ја ће ли ја. Све оне на ста ле су од јед не је ди не ће ли је – зи го та, ко ји, се ства ра спајањем пол них ће ли ја му шкар ца и же не.
Жи вот ни век ће ли ја је раз ли чит. Не ке ће ли је жи ве ду же, а не ке краће. Но ве ће ли је у ор га ни зму на ста ју у про це су де о е.
По сто је два на чи на ства ра ња но вих ће ли ја. Је дан на чин – ми то за, ства ра нај ве ћи рој ће ли ја на шег те ла (тки ва, ор га на, ор ган ских си сте ма), док дру гом вр стом де о е – ме јо зом, на ста ју по се не ће ли је ко је слу же са мо за раз мно жа ва ње (му шке и жен ске полне ће ли је).
Ми то за
Ми то за је сло же ни про цес де о е те ле сних ће ли ја, тј. ства ра ње но вих ће ли ја по де лом јед не ће ли је на две, ско ро исто вет не, но ве ће ли је, са истим ро јем хро мо зо ма као што је има ла и ће ли ја ко ја је по че ла да се де ли.
Про цес де о е се од ви ја у не ко ли ко фа за. То су: про фа за, ме тафа за, ана фа за и те ло фа за.
Пре про це са де о е у ће ли ји до ла зи до удво стру ча ва ња ком плетног ма те ри ја ла ко ји ће се у то ку де о е рав но мер но рас по ре ди ти на две „ћер ке ће ли је”. Ова фа за на зи ва се ин тер фа за.
У сваком од наших 46 хромозома налази се један сложени молекул који се састоји од два дугачка ланца која се спирално увијају један око другог. Ови увијени ланци су повезани попречним везама тако да цео молекул изгледа као спирално увијене мердевине, и назива се ДНК, тј. дезоксирибонуклеинска киселина. Сићушни делови ових ДНК спирала (види слику 2.4) у ствари су гени и у њима су „записане” наше особине које смо наследили од родитеља (а они од својих родитеља, и тако редом далеко у прошлост).Гени као делови ДНК јесу основне јединице наслеђивања и про менљивости особина код свих организама, наравно и код човека.
Сл. 2.4. Гра ђа ће ли је
Митохондрија је место ћелиј ског ди са ња и про извод ње енергије неоп ходне за рад ћелије. Ту се удахну ти кисеоник ко рис ти за раз градњу сва рене хране која је доспела из црева. Овим про це сом ослаађа се енергија која се кори сти за рад свих осталих процеса у ће ли ји и организму.
Цитоплазма – про вид ни, полу теч ни уну траш њи део ћелије у којем се нала зе једро и ће лиј ске органеле (мито хон дрије, риозоми, лизо зо ми и дру ге). Са сто ји се углавном од во де, рас тво рених соли, елан чевина, масти.
Једро је контролни цен тар ћели је који се на лази у средини цито плаз ме и садржи хромозоме.
Хромозоми су дугачке нити изгра ђене од мо ле ку ла ДНК.
Голџијев апарат – учествује у стварању протеина и масти и управља кретањем ових молекула у ћелији.
Ћелијска мемрана гра нич на опна између уну трашњо сти ће ли је и околног ме ђу ће
лиј ског про сто ра. Омо гу ћа ва пролаз тачно одређених молекула у ћелију и из ње (неке пропушта, а
неке не).
Лизозом органела у којој се врши варење
оштећених делова ћелије или непотрених молекула.
Лизозом брани ћелије од микроорганизама варењем
вируса или актерија.
Риозомсићушна округла телашца на
којима се стварају еланчевине.
Ендоплазматични ретикулумместо синтезе (стварања), транспорта и
складиштења различитих молекула (протеина, масти, неких хормона). У ћелијама неких органа
ту се врши разградња штетних материја.
Двоструки спирално увијени ланац ДНК молекула.
Гени су де ло ви молекула ДНК који управ љају свим про цесима у ће ли ји.
Вакуолакесица оавијена опном ко ја
преноси и складишти унете супстан це, продукте разградње и
воду. У неким ћелијама одржава њихову чврстину.
Знаш ли...
Вотсон и Крик су за модел
структуре ДНК 1963. године
доили Ноелову награду.
Тајне нашег тела
Је ди не ће ли је на шег те ла
ко је не ма ју све основ не де
ло ве јесу јед на вр ста крв них
ће ли ја – цр ве на крвна зрн
ца. Њи ма не до ста је је дро.
те ло фа заана фа замета фа запро фа за
Знаш ли...
Нај ве ћа ће ли ја људ ског ор
га ни зма је жен ска ре про дук
тив на ће ли ја – јај на ће ли ја.
Нај ма ња ће ли ја је му шки
спер ма то зо ид. Око 170 000
спер ма то зо и да те жи као јед
на јај на ће ли ја.
Сл. 2.5. Де о а ће ли ја ми то зом посматрана под ми кро ско пом
У сваком од наших 46 хромозома налази се један сложени молекул који се састоји од два дугачка ланца која се спирално увијају један око другог. Ови увијени ланци су повезани попречним везама тако да цео молекул изгледа као спирално увијене мердевине, и
дезоксирибонуклеинска киселина. Сићушни делови ових ДНК спирала (види слику 2.4) у ствари су гени и у њима су „записане” наше особине које смо наследили од родитеља (а они од својих родитеља, и тако редом далеко у прошлост).
као делови ДНК јесу основне јединице наслеђивања и менљивости особина код свих организама, наравно и код
Митохондрија је место ћеског дисања и проња и произње енергије неопње енергије неопходне
за рад ћелије. Ту се удахза рад ћелије. Ту се удахти кисеоник корисристи за
градњу сварене храрене хране која је доспела из црева. не која је доспела из црева. Овим процесом ослаађа се сом ослаађа се енергија која се кориенергија која се користи за рад свих осталих процеса у рад свих осталих процеса у
лији и организму.ји и организму.
Цитоплазма – про – провидни, полутечни унутраштрашњи део ћелије у којем се надео ћелије у којем се налазе једро и ћезе једро и ћелијске органеле (митоорганеле (митохондрије, риозоми, лизоје, риозоми, лизозоми и друге). Састоји се углавји се углавстоји се углавстоном од воде, расде, растворених соли, еланчевина, масти.чевина, масти.
Хромозоми су дугачке нити дугачке нити ђене од молекула ДНК. ла ДНК. кула ДНК. ку
Голџијев апарат – учествује учествује у стварању протеина и масти и у стварању протеина и масти и управља кретањем ових молеуправља кретањем ових молекула у ћелији.
ви молекула љају свим љају свим лији.
Деоа ћелије лије ли
Наш организам је изнастале су од једне јеполних ћелија мулија мули шкар
Животни век ћелија је разлија је разликраће. Нове ћелије у орлије у орли
Постоје два настоје два насто чина стваствара највећи рој ћесистема), док другом врћелије колије коли је слује које слује ко же сане ћелије).лије).ли
Митоза
Митоза је сложени пронових ћелија полија поли делом једћелије, са истим ролије, са истим роликоја је покоја је поко чела да се де
Процес деое се одфаза, анафаза и тело
Пре процеса деое у ћеног материјаријари ла који ће се у тола који ће се у тола кона две „ћерке ћелије”. Ова фалије”. Ова фали
профаза
Сл. 2.5. Деоа ћелија мито
НервНи систем човека НервНи систем човека
52 53
Радн
и ли
ст
Радн
и ли
ст 12. Допуни реченице понуђеним појмовима. Правилно распореди дате пој-мове на одговарајућа места у реченици.
тело ћелије дуги наставак кратких наставаказавршног дела синапсe надражаја
Преношење са једне на другу нервну ћелију врши се преко везе . Надражаји се преносе преко прве ћелије на почетне делове друге ћелије, а затим на
и .
X13. Заокружи слово испред тачног одговора.Знаком X на слици означен је: a) нерв; б) нервнo влакнo; в) мишићно влакно; г) омотач снопова нервних влакана.
14. Пронаћи грешке у тексту.Пред тобом је део теста из биологије. Пажљиво га прочитај, пронађи по-грешно написане појмове и подвуци их. На празне линије испод текста на-пиши правилно појмове истим редоследом.
Нервозно ткиво граде нервозне ћелије – неурозони. основни де-лови ове ћелије јесу: глава ћелије и наставци истих дужина. ос-новне особине ових ћелија (и овог ткива) јесу раздражљивост (осетљивост) и изолација.Преношење импулса с једне на другу ћелију врши се преко везе која се назива синусоида. овај систем има два основна, нераздвојиво повезана дела. то су централизовани део у који спадају мозак и кичменаста мождина и други део који називамо провинцијални нервни систем. У другом делу система налазе се главињасти нерви, нерви кичменасте мождине и посебна група мотономних нерава који раде без утицаја наше воље.
15. Одговори на захтев.На одговарајуће линије испод слика упиши називе бојом означених поје-диних делова мозга.
16. У заграде упиши одговарајућа слова.Повежи део мозга са одговарајућим центром који се у њему налази.
Део мозга Центар
а – предњи мозакБ – међумозакв – средњи мозакГ – задњи мозакД – продужена мождина
( ) дисање, рад срца, гутање( ) регулација телесне температуре( ) рефлексни покрети, равнотежа( ) напетост мишића, положај тела( ) мишљење, учење, памћење
17. Подвуци појам који не припада датом скупу и на линији објасни свој избор.
кичмена мождина
продужена мождина
задњимеђумозак предњи
средњи
Централни нервни систем
а) б)
г)
в)
д)
Допуни реченице понуђеним појмовима. Правилно распореди дате пој-
кратких наставаканадражаја
са једне на другу нервну ћелију врши се
друге ћелије, а затим на
X
Пред тобом је део теста из биологије. Пажљиво га прочитај, пронађи по-грешно написане појмове и подвуци их. На празне линије испод текста на-
основни десновни де-лови ове ћелије јесу: глава ћелије и наставци истих дужина. ос-новне особине ових ћелија (и овог ткива) јесу раздражљивост
Преношење импулса с једне на другу ћелију врши се преко вај систем има два основна,
о су централизовани део у који спадају мозак и кичменаста мождина и други део који називамо провинцијални нервни систем. У другом делу система налазе се главињасти нерви, нерви кичменасте мождине и посебна група мотономних нерава који раде без утицаја наше воље.
15. Одговори на захтев.На одговарајуће линије испод слика упиши називе бојом означених појединих делова мозга.
16. У заграде упиши одговарајућа слова.Повежи део мозга са одговарајућим центром који се у њему налази.
Део мозга Део мозга Део мозга Део мозга
а – предњи мозакБ – међумозакв – средњи мозакГ – задњи мозакД – продужена мождина
17. Подвуци појам који избор.
Централни нервни систем
а)а)
г)
60 61
Радн
и ли
ст
Радн
и ли
ст
10. Одговори на захтеве.Споразумевање без речи – шифре и тајни кодови. Животиње које видиш на сликама, иако наизглед незаинтересоване, шаљу одређене сигнале својој околини. Неке од њих желе да покажу да су „опасни момци”, док друге желе да остану непримећене. Међутим, и једне и друге могу бити праве убице.Дешифруј сигнале које шаљу ове животиње и у кућице испод слика упиши знак * – „Опасност, не прилази!” или знак Х – „Опасност, могућа заседа!”
А.
Б. а) Животиње означене знаком * представљају пример за _______________
обојеност.
б) Животиње означене знаком Х представљају пример за
_______________ обојеност.
11. Заокружи слово испред тачног одговора.Одрасли инсекти размењују гасове са спољашњом средином: а) целом површином тела, б) преко шкрга, в) помоћу листоликих плућа, г) преко трахеја.
12. Укрсти појмове.
Група ВрстаА – двокрилци
Б – правокрилци
В – опнокрилци
Г – тврдокрилци
( ) ровац( ) јеленак( ) попац( ) бубамара( ) комарац ( ) мува ( ) бумбар
У ЦАРСТВУ ЖИВОТИЊАУ ЦАРСТВУ ЖИВОТИЊА
13. Одговори на захтеве.Пажљиво погледај крила приказана на сликама. Она припадају одређе-ним групама инсеката. Мала помоћ: ове групе инсеката описане су и фотографијама приказане у уџбенику.А. На линији испод сваке слике напиши назив групе за коју је каракте-
ристичан дати изглед крила.
_______________ _______________ _______________ _______________
Б. У загради испод линије напиши колико пари крила поседују инсекти те групе.
( ___ ) ( ___ ) ( ___ ) ( ___ )
14. Пронађи грешке и подвуци их, а затим на линијама напиши исправан текст. Марко прошле недеље није долазио у школу јер је имао прехладу. Зато је од Милице позајмио свеску да препише оно што је пропустио из градива биологије. Међутим, није био баш много пажљив када је преписивао, па су му се поткрале неке грешке.
Стоноге живе искључиво у води. Тело има главу и труп. Немају антене. Тело им се састоји од великог броја чланака. На сваком чланку налази се по један или два пара ногу. Њихов нервни систем је по типу лествичаст. Неке сто-ноге хране се биљкама, а неке лове живи плен. Када су узнемирене, стоноге месоједи испуштају течност непријатног мириса. Стоноге се размножавају бесполно и полно. _________________________________________________________________
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
Животиње које видиш на сликама, иако наизглед незаинтересоване, шаљу одређене сигнале својој околини. Неке од њих желе да покажу да су „опасни момци”, док друге желе да остану непримећене. Међутим, и једне и друге могу бити
Дешифруј сигнале које шаљу ове животиње и у кућице испод слика упиши – „Опасност, могућа заседа!”
представљају пример за _______________
представљају пример за
Одрасли инсекти размењују гасове са спољашњом средином:
13. Одговори на захтеве.Пажљиво погледај крила приказана на сликама. Она припадају одређеним групама инсеката. Мала помоћ: ове групе инсеката описане су и фотографијама приказане у уџбенику.А. На линији испод сваке слике напиши назив групе за коју је каракте
ристичан дати изглед крила.
_______________
Б. У загради испод линије напиши колико пари крила поседују инсекти те групе.
( ___ )
14. Пронађи грешке и подвуци их, а затим на линијаматекст. Марко прошле недеље није долазио у школу јер је имао прехладу. Зато је од Милице позајмио свеску да препише оно што је пропустио из градива биологије. Међутим, није био баш много пажљив када је преписивао, па су му се поткрале неке грешке.
Стоноге живе искључиво у води. Тело има главу и труп. Немају антене. Тело им се састоји од великог броја чланака. На сваком чланку налази се по један или два пара ногу. Њихов нервни систем је по типу лествичаст. Неке стоноге хране се биљкама, а неке лове живи плен. Када су узнемирене, стоноге месоједи испуштају течност непријатног мириса. Стоноге се размножавају бесполно и полно. _________________________________________________________________
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
О уџбеницима... На занимљив начин уводе
ученике у свет биологије, подстичу њихова интересовања за живи свет на планети.
Наставне јединице урађене су тако да на сликовит и једноставан начин обрађују градиво и бројним фотографијама, илустрацијама или схемама помажу ученицима да боље разумеју унутрашњу грађу живих бића и процесе који се одвијају у њима.
Визуелно истакнута дидактичка апаратура (увод у лекцију, кључне речи, Из ризнице природе, Тајне нашег тела) доприноси бољем разумевању градива и уочавању нових појмова.
На крају поглавља су питања за проверу знања, кратак преглед градива са схемама и питања за проверу знања.
На крају сваког уџбеника је Речник појмова.
Припремите ученике
за будућност одабиром
савремених уџбеника и
додатних материјала.
Упознајте се са новом серијом изузетних радних свезака
од 5. до 8. разреда, које одликује велики број задатака разврстаних
по нивоима сложености и усклађених са стандардима постигнућа за крај
обавезног образовања.
Обрађени су сви наставни садржаји.
Велики број модела и типова задатака.
Задаци су припремљени по образовним стандардима.
Задаци су рангирани по нивоима сложености.
Задаци обухватају примере из свакодневног живота и помажу у примени стеченог знања.
ЗБИРКЕ ЗАДАТАКА за припрему завршног испита у основној школи
ЛАКШЕ до успеха НА МАТУРИ
ОДОБРЕНО
ОДОБРЕНО
О новим радним свескама... Радне свеске прате садржаје
уџбеника и обилују задацима који су:
• разврстани по нивоима сложености и усклађени са стандардима постигнућа за крај обавезног образовања,
• повезани с другим предметима,• повезани с примерима из
свакодневног живота,• разноврсних типова,• одлична припрема за завршни
испит.
KATALOG BIOLOGIJA 2015 II.indd 2 23.2.2016 14:24:16
„Нови Логос” доноси нова мултимедијална решења која вам омогућавају упечатљивије часове
и већу активност ученика.
Приручници
од 5. до 8. разреда
Приручници уз уџбеничке комплете за биологију написани су с циљем да наставницима помогну приликом припремања и извођења наставе.
Mужјак
ларва у јајету
ларва
млада риба
оплођење јајне ћелије
Женка
Размножавање риба Календар живота23 ч. 59 мин. и 30 сек. – Појава савременог човека.
23 ч. и 56 мин. – На Земљи живе преци човека.
23 ч. и 30 мин. – Доминирају птице, сисари, инсекти и цветнице.
22 ч. и 30 мин. – Доба гмизаваца. Међу биљкама доминирају голосеменице.
22 ч. – Појављују се први кичмењаци. Биљке се селе на копно.
20 ч. и 50 мин. – Први вишећелијски организми.
17 ч. – Јављају се први једноћелијски организми који користе кисеоник при дисању.
00 ч. (поноћ) – Настала је Земља.
04 ч. и 45 мин. – Атмосфера је без кисеоника; на Земљи живе само једноставни хетеротрофни организми.
05 ч. и 50 мин. – Појављују се први аутотрофни организми; у атмосфери још увек нема довољно кисеоника.
09 ч. и 35 мин. – Појава бактерија које врше фотосинтезу.12 ч. и 50 мин. – У атмосфери има довољно кисеоника за живот.
додатни садржаји
114
КонтроЛна ВЕжБа Група а
1. Заокружи слово испред тачног одговора.
Грана антропологије која проучава порекло људске врсте и еволутивне путеве
назива се:а) антропологија,б) археологија,в) палеонтологија,
г) медицина.
2. најстарији познати човекови остаци пронађени су у африци пре око четири
милиона година и сврстани су у групу:
а) усправног човека (Homo erectus),
б) неандерталца (Homo neanderthalensis),
г) спретног човека (Australopithecus),
д) савременог човека (Homo sapiens).
3. Који од наведених нивоа биолошке организације није орган:
а) језик,б) око,в) тромбоцити,г) мозак?
4. Попуни празна места у табели.
орГанЕЛаУЛоГа
Митохондрија
Ендоплазматични ретикулум
Лизозоми
5. обележи фазе митозе (ћелијске деобе) и сложи их по времену дешавања.
А. Б. В. Г.
Д.
Додатни садржај и прилози са CD-а уз приручник
Мултимедијални
садржаји
Издавачка кућа „Нови Логос”Маршала Бирјузова 3–5, 11 000 Београд
011/2636 520, 011/2635 905www.logos-edu.rs, offi [email protected]
БИОЛОГИЈАУџбенички комплетиод 5. до 8. разреда
2016/17.Подстакните ученике на активноучествовање у настави или самосталан рад код куће уз интерактивне тестове за проверу знања и одабране видео-записе.
Уз уџбенике биологије припремили смо и интерактивне тестове за обнављање и проверу знања на интернету који ученицима омогућавају да на забаван начин обнове знање и процене ниво усвојеног наставног градива.
Одговарајући на занимљива питања, повезујући кључне појмове с препознатљивим илустрацијама и фотографијама и решавајући живописне задатке, ученици ће обновити и унапредити своја знања из биологије.
Видео-материјали представљају интересантну допуну градива. Ученицима ће приближити царство биљног и животињског света (унутрашњу грађу живих бића и процесе који се одвијају у њима), откриће им начин рада система органа код човека, човеков утицај на животну средину и последице тог утицаја.
Верујемо да ће вам мултимедијални садржаји наше издавачке куће користити у раду и наставу учинити богатијом и креативнијом.
Приручници садрже:
кратке дидактичко-методичке напомене;
предлог годишњег плана рада на основу важећег Наставног плана;
предлоге месечних (оперативних) планова рада;
пажљиво осмишљене предлоге припрема за извођење сваког часа;
различите текстове, препоруке, идеје, напомене у вези с реализацијомодређених наставних јединица, као и увођењем нових биолошких појмова и њиховим систематизовањем;
предлоге радних листова, тестова систематизације и контролних вежби;
разноврсне додатне материјале који могу помоћи развијању способности ученика да усвоје и примењују знања (додатни текстови, схеме, постери и слично).
www.logos-edu.rsСве што је потребно за рад наставника на једном месту.
Комплетан садржај приручника дат је у електронском облику на CD-у, па га можете мењати и прилагођавати својим потребама и потребама и могућностима
ученика с којима радите.
Ауторке: Албина Холод,др Гордана Субаков-Симић
Аутори: Ана Ђокић Остојић,др Имре Кризманић
Аутори: Албина Холод,Зорица Лазић,др Имре Кризманић
Ауторке: др Гордана Субаков-Симић,Зорица Лазић
Календар живота
00 ч. (поноћ)Земља.
05 ч. и 50 мин.05 ч. и 50 мин. – Појављују се први аутотрофни се први аутотрофни организми;организми; у атмосфери још увек нема довољно
96
Наставни лист 1
Презиме и име ______________________________Разред ______________
Датум _______________Број бодова ______________ Оцена ___________
А
I ПРАЖИВОТИЊЕ – ХЕТЕРОТРОФНИ ПРОТИСТИ
Заокружи тачан или све тачне одговоре (ако их има више).
1. Праживотиње имају:
а) Органеле за кретање в) Ћелијски зид
б) Ћелијску мембрану г) Хранљиву вакуолу
2. Еуглена спада у:
а) Амебе в) Трепљаре
б) Бичаре г) Праживотиње које стварају споре
Допуни започету реченицу:
3. Амебе се крећу помоћу ____________________________________.
4. Део ћелије праживотиња који садржи наследни материјал је ______________.
5. Бичарима бич служи за ___________________.
6. Праживотиње које поседују два једра су ____________________.
7. Уздужна деоба је тип ________________________ размножавања.
8. Испод слике напиши име организма.
На цртежу стрелицом обележи контрактилну вакуолу, хлоропласте и бич.
Приказана праживотиња на слици је: _____________________________________
НАСТАВНИ ЛИСТИЋИ УЗ ПРИПРЕМУ 12. ЧАСА
ДОБАР ИЗБОР,ДОБАР ИЗБОР,
ЗАГАРАНТОВАН УСПЕХЗАГАРАНТОВАН УСПЕХЗАГАРАНТОВАН УСПЕХ
KATALOG BIOLOGIJA 2015 II.indd 1 23.2.2016 14:23:47
„Нови Логос” доноси нова мултимедијална решења која вам омогућавају упечатљивије часове
и већу активност ученика.
Приручници
од 5. до 8. разреда
Приручници уз уџбеничке комплете за биологију написани су с циљем да наставницима помогну приликом припремања и извођења наставе.
Mужјак
ларва у јајету
ларва
млада риба
оплођење јајне ћелије
Женка
Размножавање риба Календар живота23 ч. 59 мин. и 30 сек. – Појава савременог човека.
23 ч. и 56 мин. – На Земљи живе преци човека.
23 ч. и 30 мин. – Доминирају птице, сисари, инсекти и цветнице.
22 ч. и 30 мин. – Доба гмизаваца. Међу биљкама доминирају голосеменице.
22 ч. – Појављују се први кичмењаци. Биљке се селе на копно.
20 ч. и 50 мин. – Први вишећелијски организми.
17 ч. – Јављају се први једноћелијски организми који користе кисеоник при дисању.
00 ч. (поноћ) – Настала је Земља.
04 ч. и 45 мин. – Атмосфера је без кисеоника; на Земљи живе само једноставни хетеротрофни организми.
05 ч. и 50 мин. – Појављују се први аутотрофни организми; у атмосфери још увек нема довољно кисеоника.
09 ч. и 35 мин. – Појава бактерија које врше фотосинтезу.12 ч. и 50 мин. – У атмосфери има довољно кисеоника за живот.
додатни садржаји
114
КонтроЛна ВЕжБа Група а
1. Заокружи слово испред тачног одговора.
Грана антропологије која проучава порекло људске врсте и еволутивне путеве
назива се:а) антропологија,б) археологија,в) палеонтологија,
г) медицина.
2. најстарији познати човекови остаци пронађени су у африци пре око четири
милиона година и сврстани су у групу:
а) усправног човека (Homo erectus),
б) неандерталца (Homo neanderthalensis),
г) спретног човека (Australopithecus),
д) савременог човека (Homo sapiens).
3. Који од наведених нивоа биолошке организације није орган:
а) језик,б) око,в) тромбоцити,г) мозак?
4. Попуни празна места у табели.
орГанЕЛаУЛоГа
Митохондрија
Ендоплазматични ретикулум
Лизозоми
5. обележи фазе митозе (ћелијске деобе) и сложи их по времену дешавања.
А. Б. В. Г.
Д.
Додатни садржај и прилози са CD-а уз приручник
Мултимедијални
садржаји
Издавачка кућа „Нови Логос”Маршала Бирјузова 3–5, 11 000 Београд
011/2636 520, 011/2635 905www.logos-edu.rs, offi [email protected]
БИОЛОГИЈАУџбенички комплетиод 5. до 8. разреда
2016/17.Подстакните ученике на активноучествовање у настави или самосталан рад код куће уз интерактивне тестове за проверу знања и одабране видео-записе.
Уз уџбенике биологије припремили смо и интерактивне тестове за обнављање и проверу знања на интернету који ученицима омогућавају да на забаван начин обнове знање и процене ниво усвојеног наставног градива.
Одговарајући на занимљива питања, повезујући кључне појмове с препознатљивим илустрацијама и фотографијама и решавајући живописне задатке, ученици ће обновити и унапредити своја знања из биологије.
Видео-материјали представљају интересантну допуну градива. Ученицима ће приближити царство биљног и животињског света (унутрашњу грађу живих бића и процесе који се одвијају у њима), откриће им начин рада система органа код човека, човеков утицај на животну средину и последице тог утицаја.
Верујемо да ће вам мултимедијални садржаји наше издавачке куће користити у раду и наставу учинити богатијом и креативнијом.
Приручници садрже:
кратке дидактичко-методичке напомене;
предлог годишњег плана рада на основу важећег Наставног плана;
предлоге месечних (оперативних) планова рада;
пажљиво осмишљене предлоге припрема за извођење сваког часа;
различите текстове, препоруке, идеје, напомене у вези с реализацијомодређених наставних јединица, као и увођењем нових биолошких појмова и њиховим систематизовањем;
предлоге радних листова, тестова систематизације и контролних вежби;
разноврсне додатне материјале који могу помоћи развијању способности ученика да усвоје и примењују знања (додатни текстови, схеме, постери и слично).
www.logos-edu.rsСве што је потребно за рад наставника на једном месту.
Комплетан садржај приручника дат је у електронском облику на CD-у, па га можете мењати и прилагођавати својим потребама и потребама и могућностима
ученика с којима радите.
Ауторке: Албина Холод,др Гордана Субаков-Симић
Аутори: Ана Ђокић Остојић,др Имре Кризманић
Аутори: Албина Холод,Зорица Лазић,др Имре Кризманић
Ауторке: др Гордана Субаков-Симић,Зорица Лазић
Календар живота
00 ч. (поноћ)Земља.
05 ч. и 50 мин.05 ч. и 50 мин. – Појављују се први аутотрофни се први аутотрофни организми;организми; у атмосфери још увек нема довољно
96
Наставни лист 1
Презиме и име ______________________________Разред ______________
Датум _______________Број бодова ______________ Оцена ___________
А
I ПРАЖИВОТИЊЕ – ХЕТЕРОТРОФНИ ПРОТИСТИ
Заокружи тачан или све тачне одговоре (ако их има више).
1. Праживотиње имају:
а) Органеле за кретање в) Ћелијски зид
б) Ћелијску мембрану г) Хранљиву вакуолу
2. Еуглена спада у:
а) Амебе в) Трепљаре
б) Бичаре г) Праживотиње које стварају споре
Допуни започету реченицу:
3. Амебе се крећу помоћу ____________________________________.
4. Део ћелије праживотиња који садржи наследни материјал је ______________.
5. Бичарима бич служи за ___________________.
6. Праживотиње које поседују два једра су ____________________.
7. Уздужна деоба је тип ________________________ размножавања.
8. Испод слике напиши име организма.
На цртежу стрелицом обележи контрактилну вакуолу, хлоропласте и бич.
Приказана праживотиња на слици је: _____________________________________
НАСТАВНИ ЛИСТИЋИ УЗ ПРИПРЕМУ 12. ЧАСА
ДОБАР ИЗБОР,ДОБАР ИЗБОР,
ЗАГАРАНТОВАН УСПЕХЗАГАРАНТОВАН УСПЕХЗАГАРАНТОВАН УСПЕХ
KATALOG BIOLOGIJA 2015 II.indd 1 23.2.2016 14:23:47
![1280 ОБЩЕСТВОЗНАНИЕ НЕОбыЧНОЕ ПРИмЕНЕНИЕ … · (Ожегов С.И Толковый сло-варь русского языка. [5. c. 1098]). Поваренная](https://img.pdfslide.net/doc/110x75/5fd421e28faef04c06249b63/1280-.jpg)
