CENTAR ZA PREDNAPREZANJE CENTER FOR PRESTRESSING

Sertifikat sistema kvaliteta broj 170101

Quality Management System Certificate No 170101

SPB SUPER sistem za prednaprezanje

11000 Beograd, Bulevar vojvode Miia 43 tel./fax: (011) 369 1 469, 651 186

fax: (011) 651 033 E-mail: cp@institutims.co.yu

SPB SUPER SISTEM ZA PREDNAPREZANJE

CENTAR ZA PREDNAPREZANJE

TEHNIKI PODACI

SISTEMA ZA PREDNAPREZANJE

SPB SUPER

3

S A D R A J 1. Korice ................................................................................................... 1 2. Prva strana ............................................................................................ 2 3. Sadraj .................................................................................................. 3 4. Oznake .................................................................................................. 8

1. OPTI PODACI ................................................. 9 1.1 Uvod ..................................................................... 9

1.2 Opti principi sistema ........................................... 9 1.2.1 elik za prednaprezanje .................................................... 9 1.2.2 Nain ukotvljavanja ............................................................ 9 1.2.3 Prenoenje sile ................................................................ 10 1.2.4 Zatitne cevi .................................................................... 10

1.3 Domen primene .................................................. 10 1.3.1 Interni kablovi ................................................................. 10 1.3.2 Spoljni kablovi ................................................................. 10 1.3.3 Geotehnika sidra ............................................................ 10 1.3.4 Kosi kablovi ..................................................................... 11 1.3.5 Specijalni kablovi ............................................................. 11 1.3.6 Prednaprezanje putem prijanjanja ................................... 11

1.4 Karakteristike elika za prednaprezanje ............ 11

1.5 Kotve .................................................................. 12 1.5.1 Normalna kotva ............................................................... 12 1.5.2 Fiksna kotva .................................................................... 12 1.5.3 Nastavna kotva ................................................................ 12

1.6 Oprema .............................................................. 12 1.6.1 Prese ............................................................................... 12 1.6.2 Pumpe ............................................................................. 13 1.6.3 Oprema za zatitu kablova .............................................. 13 1.6.3.1 Zatita kablova cementnom injekcionom smeom .............. 13 1.6.3.2 Zatita pokretnih kablova ..................................................... 13

1.7 Karakteristike kablova ........................................ 13 1.7.1 Kablovi od uadi 15,2mm ............................................. 14 1.7.2 Kablovi od uadi 16,0mm ............................................. 14

4

1.8 Gubici sile prednaprezanja ...................................... 15 1.8.1 Uvlaenje klina (Fps) ..................................................... 15 1.8.2 Elastinoskraenjekonstrukcije(Fpe) ...............................15 1.8.3 Trenje (Fp) .................................................................. 16 1.8.3.1 Vrednosti koeficijenata i k ................................................. 16 1.8.4 Gubici sile prednaprezanja koji zavise od vremena ......... 17 1.8.4.1 Relaksacija ........................................................................... 17 1.8.4.2 Skupljanje i teenje betona .................................................. 17 1.8.4.3 Ukupni gubici zavisni od vremena ....................................... 18 1.8.5 Ukupni gubici sile prednaprezanja, poetna i trajna sila prednaprezanja .......................................................... 18

1.9 Posebne mogunosti sistema SPB SUPER ...... 19 1.9.1 Prednaprezanje sa jednog kraja ...................................... 19 1.9.2 Prednaprezanje u vie faza ............................................. 19 1.9.3 Oslobaanje (otputanje) kablova ................................... 19 1.9.4 Dotezanje, otputanje, zamena pokretnih kablova .......... 19 1.9.5 Nastavljanje kablova ........................................................ 19 1.9.6 Drugi vidovi primene ........................................................ 20 1.9.6.1 Kosi kablovi (zatege) kod mostova ...................................... 20 1.9.6.2 Geotehnika sidra ................................................................ 20 1.9.6.3 Prednaprezanje na stazama putem prijanjanja ................... 20 1.9.6.4 Privremeni kablovi, manipulacija tekim teretima ................ 20

2. KOTVE ............................................................. 21 2.1 Opis komponenti kotvi ........................................ 21 2.1.1 Klinovi .............................................................................. 21 2.1.2 aure i ankerne ploe ...................................................... 21 2.1.3 Podlone ploe ................................................................ 21 2.1.4 Detalji komponenti kotvi ................................................... 22 2.1.5 Raspored uadi u ankernoj ploi ..................................... 24 2.2 Detalji kotvi ......................................................... 25 2.2.1 Normalna kotva ............................................................... 25 2.2.1.1 Normalna kotva sa ravnom podlonom ploom i konusnim levkom ............................................................... 25 2.2.1.2 Normalna kotva sa livenom podlonom ploom sa konusnim otvorom ............................................................... 26 2.2.2 Nastavna kotva ................................................................ 27 2.2.2.1 Nastavna kotva za skupno nastavljanje .............................. 27 2.2.2.2 Nastavak kablova sa kotvom za pojedinanu uad SN1/16/1 .................................................................... 28 2.2.2.3 Raspored nastavka uadi po presecima ............................. 29 2.2.2.4 Skica nastavne kotve za pojedinanu uad SN1/16/1 ......... 29 2.2.3 Fiksna kotva ........................................................................ 30 2.2.3.1 Fiksna kotva sa previjenim kablovima ................................. 30

5

2.2.3.2 Fiksna kotva kao normalna .................................................. 31 2.2.4 Pasivna kotva ....................................................................31

2.3 Poloaj kotvi na elu nosaa .............................. 32 2.3.1 Ravna podlona ploa sa konusnim levkom .................... 32 2.3.2 Livena podlona ploa sa konusnim otvorom .................. 33 2.3.3 Marka betona ................................................................... 34 2.3.3.1 Minimalna karakteristina vrstoa betona .......................... 34 2.3.3.2 Srednja vrstoa betona ...................................................... 34 2.3.3.3 Minimalna vrstoa betona pri prednaprezanju ................... 34

2.4 Armiranje ankerne zone ..................................... 34 2.4.1 Kotva sa ravnom podlonom ploom i konusnim levkom 35 2.4.2 Kotva sa livenom podlonom ploom .............................. 35 2.4.3 Tablini prikaz mera za spirale ........................................ 35

2.5 Privrivanje podlone ploe ............................ 36 2.5.1 Kotva sa ravnom podlonom ploom ............................... 36 2.5.2 Kotva sa livenom podlonom ploom .............................. 36 2.5.3 Tablini prikaz mera ......................................................... 36

2.6 Postavljanje kotvi ............................................... 37 2.6.1 Normalna aktivna kotva ................................................... 37 2.6.2 Normalna pasivna kotva .................................................. 37 2.6.3 Nastavna kotva ................................................................ 37 2.6.3.1 Nastavna kotva za skupno nastavljanje .............................. 37 2.6.3.2 Nastavak sa pojedinanim kotvama .................................... 37 2.6.4 Fiksna kotva .................................................................... 38 2.6.4.1 Fiksna kotva sa previjenim uadima .................................... 38 2.6.4.2 Fiksna kao normalna kotva .................................................. 38

2.7 Zatita kotvi ........................................................ 39 2.7.1 Trajna zatita kotve slojem betona .................................. 39 2.7.2 Trajna zatita kotve poklopcem ....................................... 39 2.7.3 Trajna zatita kotve pokretnog kabla .............................. 40 2.7.4 Privremeno zaptivanje kotve u toku injektiranja ............... 40

3. KABLOVI ......................................................... 41

3.1 Kablovi ................................................................ 41 3.1.1 Raspored kablova u konstrukciji ...................................... 41 3.1.2 Linija kablova ................................................................... 42 3.1.2.1 Tolerancije projektovanog poloaja kablova ........................ 42 3.1.2.2 Krivine kablova ..................................................................... 42 3.1.3 Oslanjanje i fiksiranje kablova ......................................... 43 3.1.4 Formiranje i postavljanje kablova u zatitne cevi ............. 43 3.1.5 Maksimalna masa kablova .............................................. 44

6

3.1.6 Duina seenja kablova ................................................... 44 3.1.7 Privremena zatita kablova od korozije ........................... 45 3.2 Zatitne cevi ....................................................... 45 3.2.1 Rebraste metalne cevi ..................................................... 46 3.2.2 Rebraste plastine cevi .................................................... 46 3.2.3 Glatke plastine cevi ........................................................ 47 3.2.4 Glatke metalne cevi ......................................................... 47

4. PREDNAPREZANJE ....................................... 48

4.1 Oprema za prednaprezanje ............................... 48 4.1.1 Prese za prednaprezanje ................................................. 48 4.1.1.1 Tehniki podaci za prese ..................................................... 48 4.1.1.2 Geometrijski podaci za postavljanje i rad presa .................. 49 4.1.2 Pumpe ............................................................................. 50 4.1.2.1 Tehniki podaci za pumpe ................................................... 50 4.1.3 Badarenje ...................................................................... 50

4.2 Procedura prednaprezanja ................................. 50 4.2.1 Priprema radnog mesta ................................................... 50 4.2.2 Uslovi za izvoenje prednaprezanja ................................ 51 4.2.3 Izvoenje prednaprezanja ............................................... 51

4.3 Merenje sile i izduenja ...................................... 51 4.3.1 Merenje sile ..................................................................... 51 4.3.2 Merenje izduenja ............................................................ 52 4.3.2.1 Bruto izduenje .................................................................... 52 4.3.2.2 Neto izduenje ..................................................................... 52 4.3.2.3 Poreenje raunskog i neto izduenja ................................. 52

4.4 Mere zatite za vreme prednaprezanja .............. 52 5. ZATITA KABLOVA ....................................... 53

5.1 Oprema za zatitu kablova ................................. 53 5.1.1 Tehniki podaci opreme za zatitu kablova ..................... 53

5.2 Privremena zatita kablova ................................ 53

5.3 Trajna zatita kablova ........................................ 54 5.3.1 Trajna zatita pokretnih kablova (unbonded tendons) ..... 54 5.3.2 Trajna zatita vezanih kablova cementnom smeom ...... 54

5.4 Postavljanje cevica za injektiranje i ozraivanje 55

7

5.5 Operacija zatite kablova ................................... 56 5.5.1 Potrebni uslovi ................................................................. 56 5.5.2 Zatita kablova u normalnim uslovima ............................. 57 5.5.3 Zatita kablova pri niskim temperaturama ....................... 57 5.5.4 Mere zatite na radu ........................................................ 57 6. DOKUMENTACIJA PROCESA PREDNAPREZANJA ........................................ 58

6.1 Kvalitet elika za prednaprezanje ...................... 58 6.2 Uverenje o kvalitetu kotvi ................................... 58

6.3 Prethodna ispitivanja sredstava za zatitu kablova ................................................... 58

6.4 Zapisnik o krojenju i montai kablova ................. 59

6.5 Zapisnik o zatezanju kablova ............................. 60 6.6 Zapisnik o zatiti kablova ................................... 61

6.7 Izvetaj o kontrolnim ispitivanjima vrstoe injekcione smee ............................................... 62

6.8 Uverenje o kvalitetu izvedenih radova ............... 62 6.9 Identifikacione karte osoblja Centra

za prednaprezanje INSTITUTA IMS .................. 64

8

O Z N A K E

fpk karakteristina zatezna vrstoa uadi Fpk karakteristina prekidna sila uadi: Fpk= Apk fpk Fp0,1k karakteristina sila pri izduenju 0,1% uadi Fp poetna sila kabla na presi Fp0 poetna sila u kablu nakon prednaprezanja, t=0 Fpt sila u kablu u vremenu t Fp trajna sila u kablu, t Fpm odreena sila u kablu Fps gubitak sile prednaprezanja (Fp) usled uvlaenja klinova Fpe gubitak sile u kablu usled elastinog skraenja konstrukcije Fp gubitak sile u kablu usled trenja Fpt gubitak sile u kablu usled uticaja koji zavise od vremena E modul elastinosti uadi Apk karakteristina povrina preseka uadi koeficijent trenja izmeu kabla i zidova cevi K koeficijent sluajnog ugaonog odstupanja kabla zbir svih skretnih uglova kabla u Rad X rastojanje kabla od podlone ploe a,b,c,.. g,h, mere, razmaci, dimenzije

i, is unutranji prenik zatitne cevi s minimalna duina ueta za hvatanje L rastojanje kabla od podlone ploe do poetka krivine l izduenje kabla a dozvoljeno odstupanje poloaja kabla prenik (ueta, cevi) m broj navoja spirale ugao u Rmin minimalni radijus krivine kabla A,B klasa elika za prednaprezanje MB marka betona w/c vodocementni faktor cementne smee S - tip prese (npr. S 25) S / tip kotve (npr. S12/16) tip kabla (npr. 716) PP polipropilen PE polietilen HDPE polietilen visoke gustine UV ultravioletno zraenje

9

1. OPTI PODACI 1.1 Uvod Sistem SPB SUPER predstavlja dalji razvoj tehnologije prednaprezanja po sistemu SPB koji je u primeni od 1982. godine. Dalji razvoj podrazumeva primenu uadi, kao elika za prednaprezanje, uvedenih evronormom prEN 10138/1999 i evropskih propisa EC2 prihvaenih kao propisa nae zemlje. Sistem SPB SUPER bazira na primeni uadi nominalnog prenika 15,2 i 16,0 mm sa kompletnom tehnologijom i opremom za sile od 200 do 7700 kN. Primenjuje se za naknadno prednaprezanje betona, geotehnikih sidara, kosih kablova mostova, za specijalne radove i dr. Razvijen je viegodinjim istraivanjem u Institutu IMS, a testiran u laboratorijama Instituta IMS i Graevinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Autor sistema je mr Branimir Gruji, dipl.gra.in., a korisnik Institut IMS. 1.2 Opti principi sistema

1.2.1 elik za prednaprezanje Kao elik za prednaprezanje u sistemu SPB SUPER koriste se uad, sastavljena od 7 glatkih ica, nominalnog prenika 15,2 i 16,0 mm, karakteristika prema prEN 10138/1999 i oznaka: EN 10138-3-Y1770S7 15,2, EN 10138-3-Y1860S7 15,2, EN 10138-3-Y1770S7 16,0 i EN 10138-3-Y1860S7 16,0. Uad navedenih karakteristika mogu biti u proizvodnji zatieni od korozije potupkom galvanizacije, epoksi premazom, postavljenim u plastinim cevima sa ili bez masti, odnosno bez ikakve fabrike zatite, to je najee sluaj. Od uadi se obrazuju kablovi koji se sastoje od jednog ili vie ueta, po pravilu se nalaze u zajednikoj zatitnoj cevi i prednapreu preko zajednikih kotvi. 1.2.2 Nain ukotvljavanja Princip ukotvljavanja uadi je mehaniki, utiskivanjem zubia klina u elik za prednaprezanje putem odgovarajueg bonog pritiska. Pod pojmom kotva podrazumeva se komplet koji se sastoji od tri osnovna elementa: klin, ploa za ukotvljavanje, ankerna ploa, ili aura ako se radi o jednom uetu i podlona ploa Klin je konusan, nazubljen sa unutranje strane, sastavljen iz tri dela spojenih elastinim prstenom. Slui za hvatanje ueta. Ploa za ukotvljavanje, ankerna ploa, (ili aura kada se radi o jednom uetu) slui za ukotvljavanje uadi i prenoenje sile na podlonu plou. Klinovi i ploe za ukotvljavanje su identini za sve vrste uadi prema taki 1.2.1.

10

1.2.3 Prenoenje sile Podlona ploa slui za prenoenje sile prednaprezanja na konstrukciju i sastoji se od sledeih elemenata: ravna ili livena ploa, konusni levak i spiralna armatura. Podlona ploa, ravna ili rebrasta od livenog elika, slui za oslanjanje ploe za ukotvljavanje, a snabdevena je i prikljukom za injektiranje smee za zatitu kabla. Konusnim levkom se vri uvoenje kabla u zatitnu cev. Spirala slui kao armatura za prijem sila zatezanja u betonu neposredno ispod podlone ploe. Ostala konstruktivna i statika armatura mora biti predviena u skladu sa proraunom nosaa i ankernog bloka. 1.2.4 Zatitne cevi Provoenje kablova kroz konstrukciju moe biti izvreno preko kanala i otvora ostavljenih na bilo koji nain u betonu. Najee se kablovi postavljaju u zatitne cevi koje mogu biti: rebraste od tankog lima, glatke tankozidne metalne, rebraste plastine (HDPE ili PP) i glatke plastine (HDPE ili PP). 1.3 Domen primene 1.3.1 Interni kablovi Najea primena kablova sistema SPB SUPER je unutar preseka konstrukcije. Ovi kablovi mogu biti vezani ili slobodni u zavisnosti od sredstava zatite od korozije: cementna injekciona smea, mast, vosak ili dr. Vezani kablovi se postavljaju trajno, a slobodni se mogu u toku vremena dotezati ili otpustiti ili se, pak, mogu zamenjivati delimino ili u celini. 1.3.2 Spoljni kablovi Spoljni kablovi se po pravilu postavljaju u plastinim cevima izvan preseka nosaa i oslanjaju se pored ankernog bloka u pojedinim takama u skladu sa linijom kablova. Ovi kablovi mogu biti vezani ili slobodni, mogu se zamenjivati ili dotezati i lako kontrolisati u pogledu stanja korozije. Takoe mogue je postavljanje i novih kablova radi eventualnog ojaanja konstrukcije to se u toku projektovanja i izgradnje predvia kao mogunost. 1.3.3 Geotehnika sidra Sistem SPB SUPER se primenjuje kod izrade geotehnikih sidara: privremenih ili trajnih, sa jednostrukom i viestrukom zatitom od korozije. Geotehnika sidra se, u pogledu voenja kabla, ankerovanja u tlo i naina zatite, projektuju prema konkretnim uslovima i u skladu sa posebnim procedurama za sidra.

11

1.3.4 Kosi kablovi Kosi kablovi za mostove i druge konstrukcije imaju svoje specifinosti u pogledu mesta uvoenja kabla, voenja kabla kroz zatitnu cev, zatite od korozije i dr. to predstavlja dodatnu tehnologiju sistema SPB SUPER. Ono to je zajedniko, kao princip ukotvljavanja, oprema za apliciranje sile i procedure u vezi s tim, ostaju u vanosti i kod ove primene. 1.3.5 Specijalni kablovi Koristei tehnologiju sistema SPB SUPER upotrebljavaju se specijalni kablovi koji slue za prednaprezanje elinih konstrukcija, zidova od opeke i drugih materijala, za privremene kablove kod montae konstrukcija, kao i za podizanje ili sputanje velikih tereta. Ovi kablovi se primenjuju prema posebnim projektima koristei opremu i elemente Sistema predvienih za ove radove. 1.3.6 Prednaprezanje putem prijanjanja Pojedinani kablovi 115,2 i 116 mogu se upotrebljavati na stazama za proizvodnju prefabrikovanih elemenata konstrukcija prednaprezanjem putem prijanjanja. Uad sastavljena od 3 ili 7 ica manjeg prenika, nazivnog prenika 5,213,0 mm, upotrebljavaju se takoe na stazama uz posebnu opremu, tehnologiju i procedure, koji se nalaze u irem okviru sistema SPB SUPER. 1.4 Karakteristike elika za prednaprezanje Sistem SPB SUPER je zasnovan na primeni uadi za prednaprezanje sastavljenih od 7 glatkih ica nominalnog prenika 15,2 i 16,0 mm definisanih u evronormi prEN 10138-3, nacrt 1999. godine. Geometrijske i mehanike karakteristike ovih uadi dati su u narednoj tablici.

Nazivne vrednosti Garantovane vrednosti Skraeni

naziv uadi

Klasa Prenik Zatezna vrstoa

Modul Elastino-

sti Povrina preseka

Karakte-ristina

prekidna sila

Karakteri-stina sila pri

izduenju

Max.re-laksacija

pri sili 0,70 Fpk

posle 1000h

fpk E Apk Fpk 0,1% Fp0,1k

mm N/mm2 kN/mm2 mm2 kN kN % Y1770S7 A 15,2 1770 140 248 213 Y1860S7 B 15,2 1860 140 260 224 Y1770S7 A 16,0 1770 150 265 228 Y1860S7 B 16,0 1860

195

150 279 240

2,5

Takoe se u sistemu SPB SUPER mogu primenjivati uad 15,2 mm, oznake Y1670S7, nie zatezne vrstoe (1670 N/mm2) u skladu sa "Pravilnikom o tehnikim normativima za eline ice, ipke i uad za prednaprezanje konstrukcija (Sl.list SFRJ, 41/1985) i vaeom evronormom EN 13879, uz odgovarajue smanjenje poetnih sila.

12

1.5 Kotve 1.5.1 Normalna kotva Normalna kotva moe biti aktivna, ako se preko nje vri prednaprezanje i pasivna, kada slui samo za ukotvljavanje kabla. Kotva se sastoji od sledeih delova: a) trodelni klin spojen u celinu elastinim prstenom, b) ankerna ploa (ili aura kod jednog ueta) sa konusnim otvorima za ukotvljavanje uadi, c) podlona ploa sa konusnim levkom (ravna ili livena sa rebrima) za prenoenje sile

prednaprezanja, snabdevena prikljukom za injektiranje, d) privremeni (za vreme injektiranja) ili trajni poklopac kotve, e) privremena ploa za potiskivanje klinova kod pasivne kotve. Skice normalnih kotvi prikazane su u poglavlju 2.2.1. 1.5.2 Fiksna kotva Fiksne kotve se primenjuju kada za to postoje konstruktivni i ekonomski razlozi. Ove kotve su prikazane u poglavlju 2.2.3. 1.5.3 Nastavna kotva Nastavna kotva slui za produavanje i nastavljanje kablova pri emu je mogua i redukcija broja uadi ako je to potrebno. Postoje dve varijante nastavljanja kablova: skupnom kotvom (poglavlje 2.2.2.1) ili pojedinanim kotvama za svako ue posebno (poglavlje 2.2.2.2)

1.6 Oprema Oprema za prednaprezanje i zatitu kablova u sistemu SPB SUPER usklaena je sa kapacitetom kablova i u sadanjem trenutku pokriva oblast do 37 uadi u jednom kablu. Sva oprema je projektovana, proizvedena i ispitana u Institutu IMS. 1.6.1 Prese Komplet od 5 presa (S25, S160, S280, S400 i S800) pokriva (operativno) u sadanjem trenutku domen do 37 uadi u jednom kablu. Sve prese su hidrauline, visokog pritiska i viestrukog dejstva. Operacije koje prese vre uz sadejstvo odgovarajuih pumpi su sledee:

a) hvatanje uadi, b) zatezanje, c) ukotvljavanje (zaklinjavanje), d) vraanje u poetni poloaj, e) osloboenje uadi iz zahvata prese. Hvatanje uadi u presi vri se automatski pokretanjem funkcije zatezanja do pojave minimalnog pritiska na manometru pumpe (1030 bara). Tom prilikom presa izgubi 13 cm neto hoda. Nastavljajui sa podizanjem pritiska poinje faza zatezanja. Zatezanje se vri najvie do odreene poetne sile ili do kraja slobodnog hoda prese.

13

Zatezanje se kod dugakih kablova i velikog izduenja, preko neto hoda prese, moe obavljati u neogranienom broju ciklusa, ponavljajui proceduru jednog ciklusa. Ukotvljavanje (zaklinjavanje) kabla vri se kada je postignuta poetna sila (izduenje) pojedinanim konstantnim pritiskom na klinove, nezavisno od njihovog pomeranja (uvlaenja) uz istovremeno otputanje sile iz prese i njeno prenoenje na kotvu. Nastavljajui sa daljim pritiskom presa se vraa u poetni poloaj i pri samom kraju hoda oslobaa uad iz zahvata u presi. Skice presa i njihovi tehniki podaci dati su u poglavlju 4.1.1 1.6.2 Pumpe Hidraulike pumpe visokog pritiska (500700 bara) i odgovarajueg kapaciteta opsluuju prese za prednaprezanje kako bi ove mogle obaviti svih pet funkcija prema taki 1.6.1. Povezane su sa tri (presa za pojedinano prednaprezanje sa dva) creva visokog pritiska sa presama i runim komandama na pumpi prese automatski obavljaju navedene funkcije. Skice pumpi i njihovi tehniki podaci dati su u poglavlju 4.1.2. 1.6.3 Oprema za zatitu kablova 1.6.3.1 Zatita kablova cementnom injekcionom smeom Cementna injekciona smea spravlja se u elektrinim mutilicama gde se meavina cementa, vode i aditiva pretvara u koloidnu smeu pogodnu za injektiranje kablova. Ova injekciona masa direktno se iz mutilice prebacuje u posudu gde se nastavlja dalje blago meanje uz istovremeno pumpanje preko prikljuaka u zatitnu cev kabla. Pumpom se regulie brzina i pritisak prilikom injektiranja i obezbeuje konstantan pritisak nakon zavrenog injektiranja od 12 bara u odreenom vremenskom periodu. Tehniki podaci mutilica i pumpi za injektiranje dati su u poglavlju 5.1. 1.6.3.2 Zatita pokretnih kablova

Slobodnipokretni kablovi zatiuju se obino mastima ili voskom. Poto se ovi proizvodi nabavljaju u predvienom viskozitetu direktno se stavljaju u rezervoar pumpe i na slian nain, kao cementna smea, utiskuju odgovarajuom pumpom u zatitne cevi kablova. Tehniki podaci pumpe za masti i vosak dati su u poglavlju 5.1.

1.7 Karakteristike kablova Maksimalna dozvoljena poetna sila Fp= 0,80Fpk odnosi se na silu u presi pre prenoenja optereenja na kotvu, odnosno konstrukciju. Maksimalne poetne sile kablova sistema SPB SUPER date su u tablicama 1.7.1 i 1.7.2 u rafiranim rubrikama. Proraun elemenata i opreme sistema SPB SUPER izvreni su u skladu sa odgovarajuim propisima, a sva potrebna ispitivanja prema FIP-ovim preporukama za odobravanje sistema za naknadno prednaprezanje (FIP RECOMMENDATIONS FOR ACCEPTANCE OF POST-TENSIONING SYSTEMS), za vaeu najviu zateznu vrstou uadi od fpk= 1860 N/mm2 i poetnu silu Fp= 0,80Fpk. Projektovane poetne sile, u skladu sa odgovarajuim propisima, zavise od namene kablova i vrste konstrukcije i najee su manje od datih maksimalnih, a u nekim sluajevima i znaajno manje.

14

Prekoraenje maksimalnih poetnih sila u sistemu SPB SUPER su mogua ali su dozvoljena samo uz autorizaciju korisnika sistema Instituta IMS. U tablicama 1.7.1 i 1.7.2 date su i poetne sile Fp=0,70Fpk, Fp=0,75Fpk i Fp=0,80Fpk, koje se esto koriste u konstrukcijama sa unutranje vezanim kablovima, kao olakanje za proraun. Sila prednaprezanja koja deluje na beton neposredno posle zatezanja kabla i prenoenja sile ne sme da bude vea od 0,75Fpk prema EC2, poglavlje 4.2.3.5.4 P(3). 1.7.1 Kablovi od uadi 15,2mm 1.7.2 Kablovi od uadi 16,0mm

Tip kabla Karakteristike 1

16

,0

2

16,0

3

16,0

4

16,0

7

16,0

12

16,0

Povrina preseka Apk ( mm2 ) 150 300 450 600 1050 1800

Prekidna sila Fpk ( kN ) 265 531 797 1062 1859 3186

0,80 Fpk 212 425 637 850 1487 2549

0,75 Fpk 199 398 597 797 1394 2390

Kla

sa A

,Y17

70S7

Poetna sila Fp ( kN )

0,70 Fpk 186 372 558 743 1301 2230

Prekidna sila Fpk ( kN ) 279 558 837 1116 1953 3348

0,80 Fpk 223 446 670 893 1562 2678

0,75 Fpk 209 419 628 837 1465 2511

Kla

sa B

,Y18

60S7

Poetna sila Fp ( kN )

0,70 Fpk 195 391 586 781 1367 2345

Tip kabla

Karakteristike

1

15,2

2

15,2

3

15,2

4

15,2

7

15,2

12

15,2

19

15,2

25

15,2

31

15,2

37

15,2

Povrina preseka Apk ( mm2 ) 140 280 420 560 980 1580 2660 3500 4340 5180

Prekidna sila Fpk ( kN ) 248 496 743 991 1735 2974 4708 6195 7682 9169

0,80 Fpk 198 396 595 793 1388 2379 3767 4956 6145 7335

0,75 Fpk 186 372 558 743 1301 2230 3531 4646 5761 6876

Kla

sa A

,Y17

70S7

Poetna sila Fp ( kN )

0,70 Fpk 173 347 520 694 1214 2082 3296 4337 5377 6418

Prekidna sila Fpk ( kN ) 260 521 781 1062 1859 3125 4948 6510 8072 9635

0,80 Fpk 208 417 625 833 1458 2500 3958 5208 6458 7708

0,75 Fpk 195 391 586 781 1367 2344 3711 4883 6054 7226

Kla

sa B

,Y18

60S7

Poetna sila Fp ( kN )

0,70 Fpk 182 365 547 729 1276 2187 3463 4557 5651 6744

15

1.8 Gubici sile prednaprezanja Sila prednaprezanja najee nije konstantna du kabla usled trenja kabla o zidove otvora kroz koji prolazi i trenja usled promene pravca kabla. Pored toga ova sila se tokom vremena i smanjuje usled relaksacije elika, skupljanja i teenja betona. Prema tome, u jednom preseku kabla imamo poetnu silu (Fpo) u trenutku prednaprezanja, silu u nekom vremenu t ( Fpt ) i trajnu silu, t , ( Fp ) uzimajui u obzir i promenu sile usled dejstva stalnog i pokretnog optereenja nakon prednaprezanja. 1.8.1 Uvlaenje klina (Fps) Poetna sila u kablu ( Fpo ) manja je od poetne sile na presi ( Fp ) usled uvlaenja klinova u toku prenoenja sile sa prese na kotvu. Prilikom uvlaenja klinova istovremeno, u priblino istoj veliini, uvlae se i uad to dovodi do pada sile u kablu usled izgubljenog izduenja. Uvlaenje klinova se javlja na strani aktivne i pasivne kotve. Uvlaenje klinova kod pasivne kotve ne mora uticati na smanjenje poetne sile ukoliko se ukupno izduenje kod prese povea za ovu vrednost. Uvlaenje klinova na strani prese, aktivne kotve, dovodi do smanjenja poetne sile u kablu za veliinu izgubljenog izduenja, to moe dati znaajnu vrednost kod kratkih kablova. Postoje naini da se ovaj gubitak delimino ili potpuno eliminie uz primenu posebnih procedura koje autorizuje nosilac sistema. U normalnim sluajevima pad sile usled uvlaenja klinova treba uzeti u proraun. Uvlaenje klinova kod aktivne i pasivne kotve je priblino isto. Neznatno je vee kod pasivne kotve te su ove vrednosti i za aktivnu i pasivnu kotvu date u narednoj tablici kao relevantne pri proraunu. 1.8.2 Elastino skraenje konstrukcije (Fpe) Elastino skraenje konstrukcije dovodi do gubitka ukupne poetne sile konstrukcije ukoliko se utee vie od jednog kabla. Ovaj gubitak je znaajniji kod jako napregnutih elemenata malog preseka: vealjke, stubovi i sl.

Izmereno pri ispitivanju

Usvojeno za proraun Uvlaenje

mm min 2,4 3,0

proseno 3,6 4,0 max 5,0 5,0

16

1.8.3 Trenje (Fp) U toku naknadnog prednaprezanja du kabla javljaju se sile trenja usled promene pravca kabla i njegovog lokalnog odstupanja ( kolebanja ) od teorijskog pravca. Gubitak sile prednaprezanja usled trenja pri naknadnom zatezanju kablova izraunava se prema obrascu

gde je: )x(Fp

gubitak sile prednaprezanja u taki x kabla raunajui da je x=0 na kotvi, ispod prese,

pF poetna sila na presi ( x=0), koeficijent trenja izmeu kabla i zidova cevi (kanala) u Rad 1, zbir svih skretnih uglova na duini x bez obzira na smer ili znak u Rad, k nenamerno (sluajno) ugaono odstupanje u odnosu na teorijsku trasu kablova u Rad/m, x rastojanje od kotve (ispod prese) do take prorauna u m.

Koeficijent trenja zavisi od povrinskih karakteristika kablova i cevi (otvora), a naroito od prisustva korozije na dodirnim povrinama. Vrednosti za ugaono odstupanje k zavise od kvaliteta izvoenja radova: tipa cevi (ili kanala), rastojanja podupiraa kabla,stepena vibriranja pri ugradnji betona i dr. Preporuene vrednosti za proraun u tablici 1.8.3.1 odnose se na prosene uslove uzimajui u obzir da kabl ispunjava priblino oko 50% povrine poprenog preseka cevi (otvora). Vrednosti koje se koriste u proraunu mogu se poveati ili smanjiti u okviru datog opsega u zavisnosti od kvaliteta izvoenja, specijalnih mera predostronosti, standarda kontrole i dr. pod uslovom da se mogu opravdati.

1.8.3.1 Vrednosti koeficijenata i k k

Opseg vrednosti

Preporuuje se za

proraun

Opseg vrednosti

Preporuuje se za

proraun Tip cevi (kanala)

Rad-1 Rad / m

Rebrasta metalna (fleksibilna) 0.18 0.26 0.22

310)101( 3103 Rebrasta plastina 0.10 0.14 0.12

310)101( 3104 Pojedinana plastina sa

mau 0.05 0.08 0.06 310)62( 3104

Beton 0.34 0.62 0.48 310)101( 3105

[ ])kx(pp e1F)x(F + =

17

4

6

2

1

2,5

4,5

Rel

aksa

cija

% o

d F p

m

1.8.4 Gubici sile prednaprezanja koji zavise od vremena 1.8.4.1 Relaksacija

Relaksacija je stalni proces koji se odigrava kod elika pod naponom i zavisi od vrste elika, poetnog napona i temperature. U skladu sa evronormom prEN 101383 predviena je proizvodnja uadi samo sa vrlo niskom relaksacijom i ona ne moe biti vea od 2,5% pri poetnoj sili 0,70Fpr. Ova vrednost, mera relaksacije, mora biti data i garantovana od strane proizvoaa. Mera relaksacije koja se daje u standardima predstavlja relaksaciju u laboratorijskim uslovima, pri odreenoj poetnoj sili nakon 1000 asova. Ukupna relaksacija, znaajna za proraun trajne sile prednaprezanja, vea je 24 puta od mere relaksacije ali se u proraunima uzima proseno tri puta vea vrednost.

a) Mera relaksacije u funkciji poetne sile (napona) 0,6 0,7 0,8 (Fpm / Fpk) b) Orijentacione vrednosti pada sile (napona) u toku prvih 1000 asova

Vreme u asovima 1 5 20 100 200 500 1000

Pad sile (napona) u % u toku vremena u odnosu na 1000 h 15 25 35 55 65 85 100

1.8.4.2 Skupljanje i teenje betona

Skupljanje betona zavisi od njegovih tehnolokih karakteristika, oblika i dimenzija konstrukcije kao i sredine u kojoj se nalazi. Teenje betona zavisi od karakteristika betona i konstrukcije, uticaja sredine, vremena i veliine napona. Naroito je vana analiza teenja i uticaj na pad sile (napona) prednaprezanja kod konstrukcija gde je primenjeno parcijalno prednaprezanje, sprezanje ili slobodna izgradnja i montaa.

18

U Evrokodu EC2, paragraf 3.1.2.5.5, date su prosene vrednosti koeficijenata skupljanja i teenja, koji slue za proraun gubitaka sile prednaprezanja, ukoliko ispitivanjem primenjenog betona nisu izmereni odgovarajui koeficijenti. 1.8.4.3 Ukupni gubici zavisni od vremena

Kod odreivanja ukupnih gubitaka usled relaksacije elika, skupljanja i teenja betona mora se uneti i njihova meusobna povezanost. Naime ista relaksacija (1.8.4.1) neposredno zavisi od sile (napona) u eliku koji se usled skupljanja i teenja betona vremenom smanjuje te se na taj nain smanjuje i ukupni gubitak od relaksacije. Formula koja objedinjuje gubitke zavisne od vremena data je u Evronormi EC2, paragraf 4.2.3.5.5(9). 1.8.5 Ukupni gubici sile prednaprezanja, poetna i trajna sila prednaprezanja Za elemente (konstrukcije) koji se naknadno prednapreu u sistemu SPB SUPER ukupni gubici sile prednaprezanja u vremenu t u nekoj taki du elementa (konstrukcije) dati su izrazom: ptppepsppt FFFFFF = , gde je: Fpt sila prednaprezanja u vremenu t, u odreenoj taki du elementa

(konstrukcije), Fp poetna sila na presi ( x=0), Fps gubitak sile prednaprezanja usled uvlaenja klina, Fpe gubitak sile prednaprezanja usled elastinog skraenja elementa (konstrukcije),Fp gubitak sile prednaprezanja usled trenja i Fpt gubitak sile prednaprezanja usled skupljanja, teenja i relaksacije u vremenu t.

U proraunima stanja konstrukcije moraju se uzeti u obzir i mogue varijacije sile prednaprezanja, kao to su usled poveanja ekscentriciteta kablova, poveanje izduenja i sl. Nakon svih relevantnih prorauna za svaki kabl elementa (konstrukcije) moraju eksplicitno biti navedene dve karakteristine sile: Fp poetna sila prednaprezanja na presi (x=0) u vremenu t=0 i Fp trajna sila prednaprezanja u kritinom preseku, nakon svih gubitaka, u vremenu

t.

19

1.9 Posebne mogunosti sistema SPB SUPER 1.9.1 Prednaprezanje s jednog kraja Uvek je racionalno i mogue prednaprezanje sa jednog kraja kada to kritino ne remeti ukupnu silu prednaprezanja du elementa (konstrukcije). Pasivna kotva, snabdevena privremenom potisnom ploom za klinove, ima istovetnu sigurnost ukotvljavanja kao i aktivna kotva. Povoljniji tok sila du konstrukcije dobija se ako se polovina kablova prednapree sa jedne, a polovona sa druge strane. 1.9.2 Prednaprezanje u vie faza Prednaprezanje se moe vriti u neogranienom broju ciklusa, kada je izduenje kabla vee od neto hoda prese. Prednaprezanje se, takoe, moe vriti u vie faza u neogranienom vremenu sve dok je kabl slobodan i postoji dovoljna duina kabla za hvatanje presom. 1.9.3 Oslobaanje (otputanje) kablova Oslobaanje, otputanje, kablova je mogue ako je kabl slobodan (nevezan) i ako postoji dovoljna duina za hvatanje presom. Skupno otputanje uadi u kablu je mogue ukoliko je primenjena specijalna aktivna kotva koja to omoguava. Kod primenjene normalne aktivne kotve otputanje se vri presom za pojedinano prednaprezanje za svako ue posebno. 1.9.4 Dotezanje, otputanje, zamena pokretnih kablova Kada su kablovi postavljeni privremeno ili trajno kao slobodni (nevezani) i kada je ostavljena minimalna duina za hvatanje mogue je vriti dotezanje, otputanje i zamenu kablova. Ovi kablovi kao trajni mogu biti zatieni mastima, voskom ili parafinom i snabdeveni na kotvama specijalnim poklopcima za trajnu zatitu od korozije. 1.9.5 Nastavljanje kablova Nastavljanje ili produenje kablova mogue je na dva naina prikazana u poglavlju 2.2.2 primenom posebnih nastavnih kotvi i po predvienoj proceduri. Nastavljanje se vri kada je kabl ve injektiran ili kada je slobodan pri emu je mogue i poveanje sile ukoliko je to potrebno. Prilikom nastavljanja kabla postoji i mogunost redukcije broja uadi, odnosno prelazak sa vee na manju silu.

20

1.9.6 Drugi vidovi primene 1.9.6.1 Kosi kablovi (zatege) kod mostova Za primenu ove vrste kablova postoji posebna procedura koja bazira na sistemu SPB SUPER i predstavlja primenu sistema uz odreene specifinosti.

1.9.6.2 Geotehnika sidra Svi tipovi kablova prikazani u poglavlju 2.2.1 primenjuju se kao geotehnika sidra, privremenog ili trajnog karaktera, sa jednostrukom ili viestrukom zatitom. Detalji ovih kablova i procedure izvoenja predstavljaju poseban deo tehnologije u okviru sistema SPB SUPER. 1.9.6.3 Prednaprezanje na stazama putem prijanjanja Komplet presa S-5, S-7, S-12, i S-25 sa odgovarajuim pumpama i kotvama predstavljaju deo opreme za pojedinano prednaprezanje uadi od 3 ili 7 ica, prenika 5,2 do 16,0mm na stazama za proizvodnju prefabrikovanih elemenata prednaprezanjem putem prijanjanja, adheziono prednaprezanje. Proizvodnja prefabrikovanih elemenata na stazama predstavlja posebnu tehnologiju u okviru koje se primenjuje sistem prednaprezanja SPB SUPER. 1.9.6.4 Privremeni kablovi, manipulacija tekim teretima Kablovi sistema SPB SUPER se, kao privremeni, primenjuju u montai drugih konstrukcija ili kod specifinih naina gradnje. Takoe se primenjuju prilikom manipulacije tekim teretima, najee za podizanje ili sputanje. Za ove svrhe koriste se specijalne kotve koje omoguavaju kontinualni proces ukotvljavanja i oslobaanja kabla u kotvi i njegovog permanentnog dranja u presi.

21

2. KOTVE 2.1 Opis komponenti kotvi Tehnika dokumentacija sistema SPB SUPER, dokument sa preciznim geometrijskim i mehanikim karakteristikama kotvi, opreme i drugog, izraena je u Centru za prednaprezanje Instituta IMS u skladu sa standardom ISO 9001:2000. Proizvodnja kotvi i opreme za prednaprezanje obavlja se u Centru za prednaprezanje Insituta IMS i drugim specijalizovanim preduzeima prema dokumentaciji i pod kontrolom Centra za prednaprezanje u svemu kako je to predvieno sistemom kvaliteta ISO 9001: 2000. Kvalitativna kontrola razliitih elemenata i proizvoda obavlja se po procedurama u toku procesa proizvodnje i na kraju kao zavrna kontrola. Kontrola ukljuuje sledee aktivnosti: provera kvaliteta polaznog materijala, kontrola geometrijskih karakteristika i provere mehanikih karakteristika proizvoda. Kotve, odnosno komponente kotvi (aure,ankerne ploe, klinovi i podlone ploe) proizvo-de se u serijama. U svakoj seriji u zavisnosti od tipa kotve odreen je najvei broj komada, koji moe biti i manji u zavisnosti od porekla polaznog materijala, procesa proizvodnje i kontrole. Za svaku seriju komponenti kotvi ili kompletne kotve izdaje se Uverenje o kvalitetu, nakon svih kontrola i ispitivanja izvrenih po propisanim procedurama Instituta IMS CP u skladu sa sistemom kvaliteta ISO 9001:2000. Uverenje o kvalitetu kotvi izdaje Institut IMS CP ili druga od Istituta IMS ovlaena institucija. Isporuka kotvi i opreme za prednaprezanje po sistemu SPB SUPER vri se iskljuivo od strane Centra za prednaprezanje Instituta IMS. 2.1.1 Klinovi Trodelni klin za ue 16,0mm primenjuje se za kotve tipa S1/16 do S12/16 za ukotvljavanje uadi 15,2mm i 16,0mm, klase A i B, a klin za ue 15,2mm za kotve tipa S19/15 do S37/15, klase A i B. Klinovi se proizvode od specijalnog svetlo vuenog elika klase 7422. Posle proizvodnje vri se povrinska obrada da bi se dobila odgovarajua tvrdoa. 2.1.2 aure i ankerne ploe aure slue za pojedinano ukotvljavanje uadi 15,2 i 16,0mm. Proizvode se od svetlo vuenog elika 1731.4. Ankerne ploe imaju vie konusnih otvora za ukotvljavanje uadi prenika 15,2 i 16,0mm. Proizvode se od elika 1731.4 poboljanog na zateznu vrstou 750850 Mpa. 2.1.3 Podlone ploe Ravna podlona ploa sa konusnim levkom proizvodi se od valjanog lima . 0361. Livena podlona ploa sa konusnim otvorom i konusnim plastinim levkom proizvodi se od livenog elika.

22

b

a

b

2.1.4 Detalji komponenti kotvi 1. Klin 2. aura 3. Ankerna ploa

a b Tip

kotve Nominalno

mm Tolerancija

mm Nominalno

mm Tolerancija

mm

S1/16 50 0,40 50 0,00 / -0,16 S2/16 50 0,40 85 0,00 / -0,22 S3/16 50 0,40 90 0,00 / -0,22 S4/16 50 0,40 100 0,00 / -0,22 S7/16 55 0,40 135 0,50 S12/16 60 0,40 180 0,50 S19/15 65 0,40 235 0,60 S37/15 110 0,50 320 0,60

15,2 16,0 Nominalno

mm Tolerancija

mm Nominalno

mm Tolerancija

mm

d 30 0,00 -0,13 33 0,00 -0,16

h 48 0,40 50 0,40

1,6

d

h

23

d

d

h

h

c c

c c

i i

4. Ravna podlona ploa 5. Livena podlona ploa

RAVNA PODLONA PLOA LIVENA PODLONA PLOA c d h i* j c d h i* j Tip kotve mm mm

S1/16 1000,5 100,3 S2/16 1200,5 100,3 1500,3 461,0 850,4 S3/16 1500,5 200,3 2000,6 521,0 910,4 1301,5 1501,8 702,0 521,0 910,4 S4/16 1700,5 200,3 2500,6 541,0 1010,4 1401,5 1601,8 1102,5 541,0 1010,4 S7/16 2200,6 300,3 5000,7 691,0 1360,4 1701,8 2001,8 3303,0 691,0 1360,4

S12/16 2900,6 400,4 6000,9 841,0 1820,5 2201,8 2502,0 3903,5 841,0 1820,5 S19/16 3600,6 450,4 8001,0 1041,0 2370,5 2801,8 3202,0 5254,0 1041,0 2370,5 S25/16 4100,7 500,4 8501,0 1141,0 3220,5 3202,0 3702,0 5304,0 1141,0 3220,5 S31/16 4600,7 550,4 9001,0 1241,5 3220,5 3402,0 3902,0 5654,0 1241,5 3220,5 S37/16 5000,7 600,4 10001,0 1352,0 3220,5 3702,0 4302,0 6304,0 1352,0 3220,5

Vrednost i data je za cev iji je spoljni prenik vei za 2mm od unutranjeg. Za veu vrednost spoljnjeg prenika treba poveati i.

24

S1/16 S2/16 S3/16 S4/16

S7/16 S12/16

S25/15S19/15

S37/15S31/15

2.1.5 Raspored uadi u ankernoj ploi

25

2.2 Detalji kotvi 2.2.1 Normalna kotva 2.2.1.1 Normalna kotva sa ravnom podlonom ploom i konusnim levkom

1. Skica normalne kotve

2. Osnovni podaci za normalne kotve

Maksimalnasila u kablu

Broj uadi

u kablu

Prenik i klasa ueta

0,80Fpk

a b c d e f g h i Tip kotve

mm kN mm mm mm mm mm mm mm mm mm

S1/16 1 223 50 50 100 10 100 6 4 x 40 - 26

S2/16 2 446 50 85 120 10 120 8 4 x 40 150 42

S3/16 3 670 50 90 150 20 140 10 4 x 50 200 48

S4/16 4 893 50 100 170 20 160 12 5 x 50 250 50

S7/16 7 1562 55 135 220 30 210 14 7 x 60 500 65

S12/16 12

15,2

16,0

A B

2678 60 180 290 40 280 16 8 x 70 600 80

S19/15 19 3958 65 235 360 45 360 18 9 x 70 800 100

S25/15 25 5208 110 320 410 50 410 20 9 x 70 850 110

S31/15 31 6458 110 320 460 55 460 20 10x80 900 120

S37/15 37

15,2

A B

7708 110 320 500 60 500 20 10x80 1000 130

i

h

b e c

d

26

2.2.1.2 Normalna kotva sa livenom podlonom ploom sa konusnim otvorom 1. Skica normalne kotve 2. Osnovni podaci za normalne kotve

Maksimalnasila u kablu

Broj uadi

u kablu

Nom. prenik i klasa ueta 0,80Fpk

a b c d e f g h i Tip kotve

mm kN mm mm mm mm mm mm mm mm mm

S3/16 3 670 50 90 130 150 140 10 4 x 50 70 48

S4/16 4 893 50 100 140 160 160 12 5 x 50 110 50

S7/16 7 1562 55 135 170 200 210 14 7 x 60 330 60

S12/16 12

15,2 16,0

A B

2678 60 180 220 250 280 16 8 x 70 390 80

S19/15 19 3958 65 235 280 320 360 18 9 x 70 525 100

S25/15 25 5208 110 320 320 370 410 20 9 x 70 530 110

S31/15 31 6458 110 320 340 390 460 20 10x80 565 120

S37/15 37

15,2 A B

7708 110 320 370 430 500 20 10x80 630 130

27

a

b i

hl

2.2.2 Nastavna kotva 2.2.2.1 Nastavna kotva za skupno nastavljanje Nastavna kotva slui za produavanje i nastavljanje kablova. Primenjuje se kod kablova koji nisu prednapregnuti, koji su delimino ili potpuno prednapregnuti. Ukoliko kabl nije prednapregnut, ili je samo delimino prednapregnut, na vrednost a u tablici 1. dodaje se i veliina izduenja kabla koji se nastavlja. Pri redukciji kabla sa veeg na manji primenjuje se nastavna kotva veeg kabla, ostaju iste sve geometrijske mere, a smanjuje se samo broj uadi u nastavku. 1. Skica nastavne kotve

2. Geometrijski podaci

Spojnica Potisna ploa

l d a b h i Tip

kotve

mm mm mm mm mm mm SN1/16 62 90 170 70 26

SN2/16 103 105 80 5 185 110 150 42

SN3/16 112 105 80 5 185 120 200 48

SN4/16 125 110 95 6 190 135 250 50

SN7/16 170 130 115 10 230 185 500 60

SN12/16 225 145 160 12 250 240 600 80

SN19/15 280 165 200 14 280 300 800 100

28

cc

c

a

Zaptivka

h

b

i

1

2

3

4

2.2.2.2 Nastavak kablova sa kotvom za pojedinanu uad SN1/16/1 1. Skica nastavka 2. Geometrijski podaci nastavka

C1 C2 C3 C4 a b h i Tip kabla mm mm mm mm mm mm mm mm 1 16 140 280 60 - 26 2 16 140 370 510 100 150 42 3 16 140 370 600 740 110 200 48 4 16 140 370 510 120 250 50 7 16 300 530 760 900 155 500 60

12 16 300 530 760 900 200 600 80 19 15 300 530 760 990 1130 260 800 100 25 15 300 530 760 990 1130 340 800 110 31 15 300 530 760 990 1130 340 900 120 37 15 300 530 760 990 1130 340 1000 130

29

180

46

CauraKlinS1/16

SpojnicaOpruga

S2515 S3115

S716 S1216

S216S116 S316

Presek 2,Presek 1, Presek 3,

S3715

S1915

S416

Presek 4

2.2.2.3 Raspored nastavka uadi po presecima 2.2.2.4 Skica nastavne kotve za pojedinanu uad SN1/16/1 Kotva SN1/16/1 se primenjuje za uad prenika 16,0 i 15,2mm.

30

30 mmmin.

b

Detalj B

a

d

A

Podlonaploca

Ue

Dracueta

traka

Plasticnalepljiva Devijator Zaptivka

c BozracivanjeCev zaZatitna cev

2.2.3 Fiksna kotva 2.2.3.1 Fiksna kotva sa previjenim kablovima Fiksna kotva se koristi umesto normalne kotve u sluajevima kada postoje konstruktivne mogunosti i kada je jedan kraj nosaa nepristupaan za prednaprezanje. Konstruktivne mogunosti podrazumevaju dovoljnu masu nosaa da se kotva moe montirati i ako karakter nosaa dozvoljava uvoenje pune sile prednaprezanja na rastojanju d od kraja kotve. Prednost fiksne kotve je u njenoj ceni koja je znatno nia od cene normalne kotve. Neparno ue se previja preko ploe i zavrava nakon ulaska u zatitnu cev iza devijatora. 1. Skica fiksne kotve sa previjanjem uadi 2. Geometrijski podaci

a b c d Tip kabla mm mm mm mm 2 16 150 100 50 500 3 16 200 120 60 500 4 16 200 155 60 500 7 16 200 260 110 600

12 16 250 350 175 900 19 15 300 450 200 1300 25 15 350 500 250 1700 31 15 400 550 275 2100 37 15 400 650 325 2500

31

ispod ploce i

min 30mm

Potisna ploca

oko uadi

Zaptivna masa

(ozracivanje)Cev za injektiranje

Zatitni sloj

min 30mm

Potisna ploca

(ozracivanje)Cev za injektiranje

2.2.3.2 Fiksna kotva kao normalna Fiksna kotva izraena od normalne kotve (prema skici) primenjuje se kada je konstrukcija nepristupana sa jedne strane a uvoenje sile prednaprezanja neophodno na samom elu nosaa, kao kod normalne kotve. Kotva prilikom betoniranja konstrukcije ostaje u betonskoj masi izuzev cevice za injektiranje (ozraivanje). 2.2.4 Pasivna kotva Pasivna kotva se primenjuje kada je mogue prednaprezanje kabla samo sa jedne strane iz razloga ekonominosti i/ili kada je pristup sa jedne strane konstrukcije prostorno ogranien. Izrauje se (prema skici) kao nomalna kotva sa skraenim uadima kabla i postavljanjem potisne ploe za klinove. Nakon prednaprezanja uklanja se potisna ploa, postavlja se cev za injektiranje/ozraivanje i betonira zatitni sloj.

32

ab

ab

2.3 Poloaj kotvi na elu nosaa U tablicama 1. i 2. dat je minimalni razmak kotvi (a) i odstojanje kotvi od ivice nosaa (b) u zavisnosti od veliine sile u kablu i kvaliteta betona. Minimalne vrednosti a i b odreene su na osnovu prorauna i sprovedenih ispitivanja na uzorcima za prenos sile prema FIP preporukama. Minimalna irina ela nosaa mora biti 2b, kada su kotve rasporeene u jednoj liniji. Vee vrednosti rastojanja a i b, kada za to postoje mogunosti, olakavaju armiranje nosaa i montau kablova. 2.3.1 Ravna podlona ploa sa konusnim levkom Tablica 1

Tip kotve Razmak

mm

MB

S1/16 S2/16 S3/16 S4/16 S7/16 S12/16 S19/15 S25/15 S31/15 S37/15

30 130 170 210 240 320 420 505 580 650 705 45 110 140 170 200 260 340 415 475 530 575 a 60 110 140 160 180 240 310 380 430 480 520

30 80 90 110 130 170 220 270 310 350 390 45 70 80 100 110 130 170 210 240 270 300 b 60 70 80 95 105 130 165 200 230 260 280

Vrednosti rastojanja a i b mogu biti vee od datih minimalnih i ne moraju biti iste u horizontalnom i vertikalnom pravcu, odnosno mogu biti minimalne u jednom, a vee u drugom.

33

ab

b a

2.3.2 Livena podlona ploa sa konusnim otvorom Tablica 2

Tip kotve Razmak

mm MB

S3/16 S4/16 S7/16 S12/16 S19/15 S25/15 S31/15 S37/15

30 170 205 255 325 405 460 490 530 45 160 180 230 300 380 430 480 520 a 60 160 180 230 300 380 430 480 520 30 90 120 150 190 230 260 280 300 45 95 100 115 145 180 200 220 240 b 60 90 105 130 170 205 230 250 270

Vrednosti rastojanja a i b mogu biti vee od datih minimalnih i ne moraju biti iste u horizontalnom i vertikalnom pravcu, odnosno mogu biti minimalne u jednom, a vee u drugom.

34

2.3.3 Marka betona

Vrednosti marke betona MB u tablicama 1 i 2 (2.3.1 i 2.3.2) date su pod pretpostavkom da se pri prednaprezanju koristi maksimalna sila u kablu od 0,80Fpk. Ukoliko je sila manja razmaci kotvi a i b mogu se umanjiti vodei rauna o dimenzijama podlone ploe i spirale.

2.3.3.1 Minimalna karakteristina vrstoa betona

Minimalna karakteristina vrstoa betona u konstrukciji u trenutku prednaprezanja maksimalnom silom u kablu (0,80Fpk) moe iznositi:

MB 30 fck,o = 30MPa MB 45 fck,o = 45MPa MB 60 fck,o = 60MPa

2.3.3.2 Srednja vrstoa betona

Srednja vrstoa betona u konstrukciji u trenutku prednaprezanja maksimalnom silom u kablu (0,80Fpk) moe iznositi:

fcm,o = fck,o + 5 (MPa)

2.3.3.2 Minimalna vrstoa betona pri prednaprezanju

Ukolikose pri prednaprezanju koristi manja sila od mogue maksimalne u kablu (0,80Fpk), vrstoe betona fck,o i fcm,o mogu se uzeti srazmerno manje od predvienih za maksimalnu silu. vrstoa betona konstrukciji u trenutku prednaprezanja ne treba nikad biti ispod 30MPa, tj. fcm,o 30MPa.

2.4 Armiranje ankerne zone

Armiranje nosaa na mestima gde se vri uvoenje sile prednaprezanja vri se na osnovu statikog prorauna u skladu sa Pravilnikom o tehnikim normativima za beton i armirani beton (BAB 87).

Koliina, vrsta i poloaj obine armature proizilaze iz statikog prorauna naroito uzimajui u obzir lanove 64,68,70,137,138,177,180 i 181 BAB-a.

Samo prenoenje sile sa kotve na nosa vri se preko ravne ili livene podlone ploe na zamiljenu prizmu koja proizilazi iz minimalnih razmaka kotvi na elu nosaa armiranu odgovarajuom spiralom.

U posebnim sluajevima spirala moe biti zamenjena rotiljem armature rasporeenih po dubini iji prenik armature, razmah pojedinih ipki i rotilja mora odgovarati merama datih za spirale. Za spirale se upotrebljava glatka betonska armatura kvaliteta .0300 JUS C.K2.052

Ukoliko je duina uzengije vea od proizvodne duine armature mora se uraditi nastavak koji ne umanjuje mehanike karakteristike elika (eono varenje ili slino).

35

2.4.1 Kotva sa ravnom podlonom ploom i konusnim levkom

2.4.2 Kotva sa livenom podlonom ploom

2.4.3 Tablini prikaz mera za spirale

Spoljni prenik

e

Prenik armature

f

Hod spirale

g

Broj navoja

m

Ukupna duina spirale

Masa spirale Tip

kotve mm mm mm kom. cm kg / kom.

S1/16 100 6 40 4 178 0,40

S2/16 120 8 40 4 212 0,84 S3/16 140 10 50 4 246 1,52 S4/16 160 12 50 5 327 2,90 S7/16 210 14 60 7 556 6,73 S12/16 280 16 70 8 831 13,13 S19/15 360 18 70 9 1183 23,66 S25/15 410 20 70 9 1349 33,32 S31/15 460 20 80 10 1660 41,00 S37/15 500 20 80 10 1811 44,73

36

a

a

2b

b

d dM M

2.5 Privrivanje podlone ploe Podlone ploe se privruju zavrtnjima za oplatu konstrukcije. Duina zavrtnjeva zavisi od debljine oplate.

2.5.1 Kotva sa ravnom 2.5.2 Kotva sa livenom podlonom ploom podlonom ploom

2.5.3 Tablini prikaz mera

a b d1 d2 Tip kotve mm

Zavrtanj M

S1/16 80 113 M6 S2/16 100 141 M8 S4/16 130 110 184 156 M10 S7/16 140 120 198 170 M10 S12/16 190 140 269 198 M10 S12/16 250 180 354 255 M12 S19/15 320 240 453 339 M12 S25/15 370 280 523 396 M12 S31/15 420 300 594 424 M12 S37/15 460 330 651 467 M12

37

2.6 Postavljanje kotvi Postavljanje kotvi vre struni radnici obueni za rad u sistemu SPB SUPER ili strunjaci Centra za prednaprezanje. Postavljanje kotvi se obavlja prema proceduri CP. 2.6.1 Normalna aktivna kotva Kotva se postavlja prema skicama 1. u poglavljima 2.2.1.1 i 2.2.1.2. Postavljanje normalne ankerne kotve zapoinje ugraivanjem podlone ploe. Podlona ploa, sa fiksiranim levkom i spiralom, privruje se odgovarajuim zavrtnjevima za oplatu na tano odreenom mestu. Spoj konusne i zatitne cevi se izolira plastinom lepljivom trakom. Nakon betoniranja i ovravanja betona skida se oplata, oisti podlona ploa i na ve uvuen kabl postavlja ankerna ploa. Uad kabla se to pravilnije rasporede u konusne rupe ploe za ukotvljavanje i skrate na neophodnu duinu za hvatanje presom. Na kraju se postavljaju klinovi i blagim udarcima specijalnom alatkom fiksiraju u svojim leitima. Time je kotva pripremljena za proces prednaprezanja. 2.6.2 Normalna pasivna kotva Kotva se postavlja prema skici u poglavlju 2.2.4. Procedura postavljanja pasivne kotve je istovetna sa procedurom aktivne izuzev to se nakon fiksiranja klinova montira potisna ploa i zavrtnjima pritegne. Takoe, uad se skrauju na meru od oko 5 cm od povrine ploe za ukotvljavanje. 2.6.3 Nastavna kotva 2.6.3.1 Nastavna kotva za skupno nastavljanje Bez obzira da li je kabl koji se nastavlja injektiran ili ne procedura postavljanja nastavka prema skici u poglavlju 2.2.2.1 je sledea: poravnavanje uadi ve postavljene kotve na 3 cm od ankerne ploe, navlaenje na novi kabl zatitnog cilindra sa konusnim levkom, rasporeivanje uadi u konusne otvore ploe za ukotvljavanje, postavljanje i fiksiranje klinova, postavljanje i pritezanje potisne ploe, skraivanje uadi kabla koji se nastavlja na 3 cm od ankerne ploe, navrtanje spojnice za nastavak, postavljanje zaptivke i privrivanje cilindra i spajanje i izolacija konusne i zatitne cevi plastinom lepljivom trakom i izvoenje

cevice za ozraivanje van konstrukcije. Na taj nain je spoj pripremljen za betoniranje susedne konstrukcije.

2.6.3.2 Nastavak sa pojedinanim kotvama Kabl koji se nastavlja moe biti injektiran ili ne to ne utie na proceduru nastavljanja. Ova procedura se obavlja prema skici 1. u poglavlju 2.2.2.2 kako sledi: skraivanje uadi kabla koji se nastavlja prema poglavlju 2.2.2.2 i 2.2.2.3, navlaenje kotve SN1/16/1 na svako ue kabla koji se nastavlja, navlaenje na kabl za nastavak zatitnog cilindra sa konusnim levkom, uvlaenje pojedinanih uadi u kotve SN1/16/1 poevi od preseka C4 ka C1,

38

postavljanje zaptivke i privrivanje cilindra,

spajanje i izolacija konusne i zatitne cevi lepljivom plastinom trakom, i postavljanje cevica za ozraivanje injektiranje van konstrukcije. Kada su svi kablovi nastavljeni moe se pristupiti betoniranju naredne konstrukcije. 2.6.4 Fiksna kotva 2.6.4.1 Fiksna kotva sa previjenim uadima Fiksna kotva sa previjenim raspletenim uadima formira se prema skici 1. u poglavlju 2.2.3.1 prema sledeem postupku: savijanje uadi na polovini duine na odgovarajui prenik, navlaenje devijatora i spirale, privrivanje uadi za podlonu plou, postavljanje cevica za ozraivanje, spajanje devijatora i zatitne cevi, izolacija veze plastinom lepljivom trakom i zaptivanje ulaza kabla u devijator

odgovarajuim plastinim kitom.

2.6.4.2 Fiksna kao normalna kotva Fiksna kotva izraena kao normalna kotva prikazana je na skici u poglavlju 2.2.3.2. Postavlja se kako sledi: navlaenje podlone ploe sa zavarenim levkom i spiralom na kraju kabla, rasporeivanje uadi u konusne otvore ploe za ukotvljavanje, postavljanje i fiksiranje klinova, postavljanje i pritezanje potisne ploe, skraivanje uadi na 12 cm od potisne ploe, spajanje i izolacija konusne i zatitne cevi lepljivom plastinom trakom i izvoenje cevi za

injektiranje/ozraivanje van konstrukcije, fiksiranje kompletne kotve na projektovanom mestu u konstrukciji.

39

min 30mm

Zatitni sloj betona

Cev za injektiranje(ozracivanje)

Cev za injektiranje

Otvor za

Zaptivka

Poklopac

ozracivanje

2.7 Zatita kotvi 2.7.1 Trajna zatita kotve slojem betona Sloj betona za korozionu zatitu koltve moe biti izraen nakon prednaprezanja, a pre injektiranja. U tom sluaju nije potrebno postavljati privremene poklopce kotvi pre injektiranja. Ovakav nain zatite kotve je uobiajen i kod kotvi gde je be obavljeno injektiranje kablova. 2.7.2 Trajna zatita kotve poklopcem U izvesnim sluajevima kotve vezanih kablova mogu biti zatiene poklopcima koji se postavljaju pre injektiranja, prema skici. Ovi poklopci i deo podlone ploe mogu se tititi od korozije odgovarajuim premazima i/ili takoe izradom sloja zatitnog betona preko njih. Otvor za ozraivanje se nakon izlaska vazduha trajno zatvara odgovarajuim zavrtnjem sa zaptivkom.

40

Otvor za

Cev za injektiranje

minimalna duina za hvatanje 5 cm

ozracivanje

(min. 75 - 95 cm)

2.7.3 Trajna zatita kotve pokretnog kabla Kod pokretnih kablova koji se primenjuju radi mogunosti korekcije sile tokom vremena ili iz drugih postavljenih uslova, poklopac za trajnu korozionu zatitu kotve mora biti dovoljno prostran da zatiti deo ueta za hvatanje. Ovaj poklopac, kao i ceo kabl, istovremeno se ispunjava injektiranjem specijalnom mau, voskom, ili dr. Sam poklopac i deo podlone ploe se tite uobiajenim premazima u zavisnosti od izloenosti agresivnim uticajima. 2.7.4 Privremeno zaptivanje kotve u toku injektiranja Poklopac za zaptivanje kotve u toku injektiranja isti je kao i poklopac kotve za trajnu zatitu prikazan u poglavlju 2.7.2. Posle injektiranja ovaj poklopac se skida i kao trajna zatita kotve izrauje se sloj kvalitetnog betona minimalne debljine 30mm.

41

3-5 40

3-5

3-5

403-5

50

3. KABLOVI

3.1 Kablovi

Kao to je prikazano u poglavlju 1.2.1 i 1.4 kao elik za prednaprezanje u sistemu SPB SUPER koriste se uad sastavljena od 7 glatkih ica, nominalnog prenika 15,2 i 16,0 mm, sa trajnom fabrikom zatitom od korozije ili bez nje.

Sistem je dimenzionisan za primenu uadi najvieg kvaliteta klase B, fpk= 1860 N/mm2, propisan evronormom prEN 10138.

Primena uadi klase A (fpk= 1770 N/mm2) i niih kvaliteta svakako je mogua uz odgovarajuu redukciju poetne sile.

Broj uadi u jednom kablu moe biti od 1 do 37 to znai da se poetna sila u kablu kree od 208 do 7708kN pri fpk= 1860 N/mm2.

Granine vrednosti poetne sile sistema date su u poglavlju 1.7.1 i 1.7.2. Ovim silama odgovaraju kotve i oprema za zatezanje koje su ispitane u sklopovima kablkotva prema FIPovim preporukama za odobravanje sistema za prednaprezanje (FIP RECOMME--NDATIONS FOR ACCEPTANCE OF POST-TENSIONING SYSTEMS).

Kablovi se postavljaju najee u zatitnim cevima ali isto tako mogu biti postavljeni u otvore kanale u betonu.

3.1.1 Raspored kablova u konstrukciji

Kablovi u zatitnim cevima u konstrukciju se postavljaju po pravilu pojedinano sa odreenim meurazmakom kako bi se omoguilo dobro ugraivanje i zbijanje betona. Izuzetno, po dve cevi za kablove mogu da se postave jedna iznad druge ukoliko su preduzete odgovarajue mere predostronosti pri betoniranju, prednaprezanju i injektiranju. Ovaj nain treba izbegavati kod kablova sa dve ili vie krivina. Minimalmi zatitni sloj betona za kablove zavisi od klase izloenosti i kvaliteta betona i definisan je u evrokodu EC2, poglavlje 4.1.3.3 i ECV 206, tabl. 3 i kree se od 25 do 50 mm.

42

LRmin

Minimalno isto rastojanje izmeu pojedinanih cevi (kabla) treba da bude:

horizontalno CEVI ili 40 mm, vertikalno CEVI ili 50 mm.

3.1.2 Linija kablova 3.1.2.1 Tolerancije projektovanog poloaja kablova Dozvoljeno odstupanje poloaja kablova za prednaprezanje u odnosu na projektovani poloaj, prema EC2, 6.2.2 (b), iznosi:

a) za a200 mm,

kablovi u snopu i pojedinani kablovi a = 0,025a ili a = 20 mm

uad a = 0,04a ili a = 30 mm,

gde a oznaava visinu, odnosno irinu potrebnog preseka nosaa. 3.1.2.2 Krivine kablova Elastinost kablova i zatitnih cevi omoguava njihovo postavljanje po krivim, obino parabolinim linijama. Treba izbegavati nagle promene pravca kabla zbog poveanja trenja i mogunosti oteenja zatitne cevi. Radijus krivine kabla zavisi od veliine sile, odnosno od prenika zatitne cevi. Takoe, potrebno je da kabl pri ulasku u kotvu bude na odreenoj duini prav. Radijus krivine i duina pravog dela kod kotve, prema skici, dati su u narednoj tabeli.

1 2 3 4 7 12 19 25 31 37 Rmin cm 200 300 350 400 450 500 600 700 800 900

L cm 25 40 50 60 90 100 130 140 150 160

43

3.1.3 Oslanjanje i fiksiranje kablova Vrlo je znaajno da kablovi budu postavljeni u projektom predvienom poloaju i da to manje odstupaju od teorijske linije.Da bi se to obezbedilo kablovi moraju da imaju posebne oslonce. Razmak ovih oslonaca, podupiraa, kree se od 60 do 150 cm i zavisi od linije kabla, krutosti zatitne cevi i dr. Zatitne cevi treba da budu vrsto vezane za podupirae kako bi i u toku betoniranja zadrale nepromenjen poloaj. Kotva mora biti postavljena upravno na osu kabla to se postie fiksiranjem podlone ploe zavrtnjima za oplatu. 3.1.4 Formiranje i postavljanje kablova u zatitne cevi Postavljanje kablova u zatitne cevi moe se vriti na razliite naine u zavisnosti od vrste kabla (obian, geotehniki, kosi), tipa konstrukcije, opremljenosti izvoaa tehnikim sredstvima i dr. Ipak, tri osnovna naina pokrivaju mogue varijacije pri postavljanju kabla u zatitnu cev i konstrukciju.

1. Kabl se formira i istovremeno ubacuje u zatitnu cev na posebnom radnom stolu, zatim se savija u kotur i transportuje na gradilite ili se direktno ubacuje u konstrukciju ako je formiranje kabla obavljeno na samom gradilitu u neposrednoj blizini konstrukcije.

Postavljanje kabla u konstrukciju vri se pre betoniranja. 2. Zatitna cev, zajedno sa podlonom ploom montira se u konstrukciju, izvri betoniranje i

nakon toga formirani kabl uvlai u cev. 3. Trei nain je varijacija prethodnog. U zatitnu cev, nakon ovravanja betona,

pojedinano se uvlae uad, runo ili mainskim putem.

44

Drugi i trei nain skrauju vreme izloenosti kabla koroziji pre zatezanja i zatite. Preporuuju se u agresivnim sredinama (morske i jako vlane sredine). Kablovi moraju biti dovolljno dugaki da se omogui zatezanje sa jedne ili obe strane. Krajevi kablova moraju biti zatieni od korozije i oteenja, naroito ako je primenjen prvi nain postavljanja kabla. 3.1.5 Maksimalna masa kablova Teorijski najvea masa kablova je mogua ako su sva uad proizvedena sa dozvoljenom tolerancijom poprenog preseka od +2% kako je to predvieno normom prEN 10138. U tom sluaju masa kablova, izraena u kg/m1 iznosi kao u sledeoj tabeli:

Tip kabla

Prenik ueta 1 2 3 4 7 12 19 25 31 37

15,2 1,12 2,23 3,35 4,47 7,82 13,40 21,22 27,92 34,62 41,33

16,0 1,19 2,37 3,58 4,77 8,35 14,32

3.1.6 Duina seenja kablova Duina seenja kabla sastoji se od duine u konstrukciji i dodatne duine za prednaprezanje i ukotvljavanje (ankerovanje) kabla. Unutranja duina (u konstrukciji) kabla rauna se od spoljne povrine jedne do druge podlone ploe. Ona se odreuje raunski na osnovu projektovane linije kabla. Korisno je da se na gradilitu ova duina merenjem prekontrolie pre seenja kabla. Na unutranju meru kabla treba dodati spoljnu duinu koja se rauna od spoljne strane povrine podlone ploe do kraja kabla. Spoljnu duinu treba dodati na oba kraja kabla (izuzev kablova datih u poglavlju 2.2.2.2 i 2.2.3) u zavisnosti da li su obe kotve aktivne ili jedna pasivna a druga aktivna.

Spoljna duina sa jedne strane u cm Minimalno Preporueno Tip prese

Tip kabla

Aktivna kotva Pasivna kotva Aktivna kotva Pasivna kotva

S 25 1 4 40 8 50 18

S 160 7 75 9 85 20

S 280 12 78 9 90 20

S 400 19 81 10 100 25

S 800 25 37 95 14 120 35

45

Rebrasta

metalna

cev

Rebrasta

plasticna

cev

ili plasticna

cev

Glatka metalna

siii

3.1.7 Privremena zatita kablova od korozije Radi privremene zatite kablova od korozije, ukoliko tehnologija izrade konstrukcije zahteva dui vremenski period od postavljanja do zatite kablova, a naroito u agresivnim sredinama, primenjuju se specijalna ulja i masti. Ona su proizvedena tako da ne utiu negativno u bilo kom aspektu primene. Ova ulja i masti moraju imati odgovarajui dokumenat o odobrenju (atest) izdat od nadlene institucije i ne smeju tetno uticati na uad ili na masu za injektiranje. Primena ovih ulja i masti takoe smanjuje i trenje, to moe biti znaajno kod jako dugakih kablova, pa se mogu koristiti i samo u tom svojstvu. Pri normalnim uslovima spoljne sredine i relativno kratkom vremenskom razmaku od montae do trajne zatite kablova nije potrebna specijalna privremena zatita kablova od korozije. Relativno kratak vremenski period moe se smatrati do 30 dana kada se preduzimaju samo uobiajene mere zatite kablova od vlage, oteenja i drugih nepovoljnih uticaja.

Krajevi kablova se moraju zatititi od korozije i oteenja specijalnim metalnim ili plastinim kapama.

Ove kape treba takoe da spree ulaz spoljne vode unutar zatitnih cevi, a naroito ako postoji opasnost od dejstva niskih temperatura. 3.2 Zatitne cevi Za unutranje (vezane) kablove najee se koriste rebraste fleksibilne metalne i plastine HDPE cevi. One su dovoljno elastine da bi se oblikovala linija kabla. Kod spoljnih i kosih kablova koriste se HDPE glatke plastine cevi. Bilo koje od navedenih cevi da se koriste one moraju da zadovoljavaju sve zahteve za ovu vrstu proizvoda u skladu sa vaeom regulativom.

46

Standardne dimenzije cevi

Rebraste metalne i plastine cevi Glatke plastine cevi Glatke metalne cevi Tip kabla i (met.)

mm i (pl.) mm

is mm

is mm

116 (15,2) 26 26 32 28

216 (15,2) 42 44 50 45

316 (15,2) 48 50 63 50

416 (15,2) 50 60 63 56

716 (15,2) 60 70 75 63

1216 (15,2) 80 90 90 85

1915,2 100 115 125 100

1915,2 110 125 140 110

3115,2 120 135 140 120

3715,2 130 150 160 120 Ukoliko se formiranje kablova vri posle betoniranja konstrukcije, uvlaenjem pojedinanih uadi ili kompletnog kabla, potrebno je primeniti cevi iji je prenik (i,is) vei za oko 10% od onog datog u tabeli. 3.2.1 Rebraste metalne cevi Rebraste metalne cevi (fleksibilne, korugirane) izrauju se od tanke eline trake proizvedene specijalno za ove svrhe. Ova traka moe biti posebno obraena da bi se obezbedila dua zatita cevi od korozije pre betoniranja ili, takoe, da bi se smanjio koeficijent trenja izmeu cevi i uadi. Minimalni unutranji prenik cevi dat je u poglavlju 2.2 i on je usklaen sa standardom proizvodnje cevi. Spoljni prenik je vei od unutranjeg za 2 do 6 mm u zavisnosti od tehnologije proizvodnje cevi i to se mora uzeti u obzir pri projektovanju. Spajanje cevi vri se spojnicama (mufovima) odgovarajueg prenika, a spojevi, ukljuujui i podlonu plou, zaptivaju se lepljivom plastinom trakom. Ove cevi upotrebljavaju se kod unutranjih vezanih kablova i kod geotehnikih sidara. Uslovi za proizvodnju ovih cevi, kontrola kvaliteta i metode ispitivanja dati su evropskim standardima EN 523 i EN 524 (Steel strip sheats for prestressing tendons1997). 3.2.2 Rebraste plastine cevi Rebraste (korugirane) plastine cevi se koriste kod unutranjih vezanih kablova i kod geotehnikih sidara radi bolje zatite kablova od korozije. One su oko dvostruko skuplje od metalnih cevi te se zato primenjuju tamo gde postoje posebni razlozi za veom zatitom od korozije. Proizvode se od polietilena visoke gustine (HDPE) ili ree od polipropilena (PP) u duinama od 4 do 12m.

47

Spajaju se na nekoliko naina u koje spada meusobno zavarivanje. Ove cevi omoguavaju prenoenje sile u kablu na okolni beton. Poto jo uvek ne postoje evropski standardi za rebraste plastine cevi treba kao uputstvo za proces odobrenja koristiti Tehniki izvetaj FIB iz 2000. (Corrugated plastic ducts for internal bonded post-tensioning). 3.2.3 Glatke plastine cevi Glatke plastine cevi od HDPE ili PE proizvode se ekstrudiranjem i najee slue za:

geotehnika sidra, unutranje slobodne (nevezane) kablove, spoljne kablove i kose kablove.

Najee se spajaju zavarivanjem. Opti uslovi koje treba da ispunjavaju su:

vodonepropustljivost, otpornost na klimatske promene, otpornost na oksidaciju i hemijsku agresiju, mehanika otpornost, a naroito: za vreme montae, kod pritiska i temperatura pri

injektiranju, na mestima savijanja i dr.

Eksterni i kosi kablovi mogu biti zatieni od UV zraenja i temperature obavijanjem specijalnim trakama ili bojenjem. 3.2.4 Glatke metalne cevi Glatke tankozidne metalne cevi, u skladu sa standardima za njihovu proizvodnju, mogu se takoe koristiti za provoenje kablova i to kod specijalnih naina graenja konstrukcije, kod kosih i vertikalnih kablova, kao i kod slobodnih kablova zatienih mastima, voskom ili parafinom. Najee se koriste kod pravih kablova ili na pravim delovima kabla. Nastavljaju se zavarivanjem ili pomou spojnice veeg prenika u zavisnosti od uslova primene.

48

4. PREDNAPREZANJE 4.1 Oprema za prednaprezanje 4.1.1 Prese za prednaprezanje Sve prese SPB SUPER sistema za prednaprezanje viestrukog su dejstva. Presa i odgovarajua pumpa su tako konstruisane da se komandama na pumpi obavljaju sve operacije koje presa treba da izvri. Te operacije su sledee: 1. hvatanje uadi, 2. zatezanje, 3. zaklinjavanje u kotvi, 4. prenoenje sile sa prese na kotvu, 5. vraanje prese u poetni poloaj i 6. rasklinjavanje uadi. Operacije pod takama 3. i 4., kao i pod takama 5. i 6. obavljaju se istovremeno. Prese su tako konstruisane da pokrivaju opseg od 1 do 37 uadi, maksimalne prekidne vrstoe fpk= 1860 N/mm2. Prese S25, S160 i S280 mogu bez ikakve transformacije da zateu uad nominalnog prenika 15,2 i 16,0 mm.

4.1.1.1 Tehniki podaci za prese

Tip prese Tehniki podaci

S 25 S 160 S 280 S 400 S 800

Tip kabla 1 4 16,0 1 4 15,2 5 7 16,0 5 7 15,2

8 12 16,0 8 12 15,2 15 19 15,2 25 37 15,2

Tip kotve S1/16 S7/16 S12/16 S19/15 S37/15 Maksimalna sila u

kablu 0,80 Fpk (kN)

223 1562 2678 3958 7708

Maksimalni pritisak za silu

0,80 Fpk (bar)

549 392 379 534 525

Povrina klipa za zatezanje

(cm2) 40,62 397,99 707,28 741,82 1467,16

Povrina klipa za zaklinjavanje

(cm2) 8,03 7 x 4,71 12 x 4,71 19 x 4,71 37 x 4,71

Hod prese (mm) 200 230 240 240 240

Masa prese u radu (kg) 33 150 290 390 800

49

c

dd

sf

a

e

b

a

4.1.1.2 Geometrijski podaci za postavljanje i rad presa

Gabarit prese Slobodan prostor za montau i rad prese

Mini-malna duina ueta

a b c d e f s

Tip prese Tip kabla

Nain predna-prezanja

mm mm mm cm cm cm o cm 116 115,2 8 8

216 215,2 8 10

316 315,2 10 10

S 25

416 415,2

Poj

edin

ano

100 176 760

11 11

120 75 40

S 160 716 715,2 Skupno 380 440 670 22 24 140 60 75

S 280 1216 1215,2 Skupno 480 600 700 25 29 145 60 78

S 400 1519 15,2 Skupno 510 610 730 28 30 155 60 81

S 800 25 37 15,2 Skupno 800 840 830 37 45 180 60 95

50

4.1.2 Pumpe Osnovne karakteristike hidraulinih pumpi koje opsluuju prese sistema SPB SUPER date su u tabeli 4.1.2.1 Pored navedenih pumpi uz presu S25 upotrebljava se specijalna automatizovana pumpa PE25S za prednaprezanje na stazama. Pumpe su prilagoene za rad na gradilitu. 4.1.2.1 Tehniki podaci za pumpe

Elektrini pogon

Trajni max.

pritisak Kapacitet

Korisna zapremina rezervoara

Masa u radu

Spoljne mere Tip pumpe

kW bar lit/min lit kg cm

Slui za presu

PE25S 2,2 650 1,4 13 81,5 45/35/60 S 25

PE 280S 3,0 450 3,0 16 100 67/63/81 S 160 S 280

PE 800S 3,0 650 2,1 30 110 47/37/70 S 400 S 800 4.1.3 Badarenje U sistemu SPB SUPER predvieno je da svaki komplet presa i pumpa budu badareni pre korienja. Na osnovu badarenja izrauje se dijagram badarenja u kome je data veza izmeu pritiska na manometru pumpe i sile na izlazu iz prese. Presa i pumpa se badare instrumentom koji ispunjava metroloke uslove za stepen tanosti 1%. Dijagram badarenja ne sme biti stariji od 6 meseci. Badarenje se vri i ee ukoliko se menja manometar pumpe ili vri servis prese i pumpe. 4.2 Procedura prednaprezanja 4.2.1 Priprema radnog mesta Pre poetka prednaprezanja potrebno je izvriti pripremu radnog mesta, koje treba da omogui nesmetan i kvalitetan rad. Priprema radnog mesta podrazumeva sledee: raiavanje prostora od skela, oplate i drugih nepotrebnih materijala, izgradnja odgovarajue skele, postavljanje sredstava za manipulaciju opreme, dovod struje odgovarajueg napona i snage sa potrebnim brojem prikljuaka, skidanje privremene zatite krajeva kablova, ienje podlonih ploa i skraivanje kablova na minimalnu predvienu meru.

51

4.2.2 Uslovi za izvoenje prednaprezanja Da bi se zapoelo sa izvoenjem prednaprezanja potrebno je da su ispunjeni sledei uslovi: a) od strane projektanata:

postupak prednaprezanja, redosled zatezanja kablova, uz preciziranje kraja sa kojeg kablovi treba da se zateu, zahtevana vrstoa betona pri prednaprezanju, uverenje o kvalitetu kotvi, sila koja se zahteva na presi, proraunsko izduenje kabla.

b) od strane izvoaa:

atest o kvalitetu uadi, rezultati kontrolnog ispitivanja vrstoe betona u trenutku prednaprezanja, vaei dijagram badarenja opreme.

4.2.3 Izvoenje prednaprezanja Prednaprezanje se vri u skladu sa vaeom regulativom. Redosled radnji pri prednaprezanju je sledei: pravilno rasporeivanje uadi u konusne otvore ankerne ploe, postavljanje trodelnih klinova, postavljanje prese u pravcu osovine kabla, aktiviranje komandi pumpe radi zapoinjanja procesa zatezanja. Zatezanje se moe vriti sa dve strane (kod duih kablova) ili samo sa jedne strane (kod kraih kablova). Ukoliko je izduenje kabla vee od neto hoda prese, zatezanje se vri u vie faza koje podrazumevaju privremeno prenoenje sile na kotvu, ponovno hvatanje kabla i zatezanje. 4.3 Merenje sile i izduenja 4.3.1 Merenje sile Sila na presi (Fp) koja se prenosi na kotvu odreuje se preko merenja pritiska na manometru pumpe uz oitavanje sile na dijagramu badarenja. Tanost odreivanja sile je 1%. Merna dozna kojom je mogue periodino kontrolisanje tanosti manometra treba da je ili na samom gradilitu ili u neposrednoj blizini.

52

4.3.2 Merenje izduenja 4.3.2.1 Bruto izduenje Ukupno (bruto) izduenje meri se preko graduisane ipke na presi ili preko postavljene oznake na samom kablu. Ukoliko se zatezanje vri sa obe strane kabla ostvarena izduenja se sabiraju. Ukupno izduenje se najee meri na presi kada je zatezanje kabla mogue u jednom hodu prese. Kada se zatezanje kabla obavlja u vie faza, zbog izduenja veeg od hoda prese, povoljnije je merenje izduenja preko oznake na kablu. Poetak merenja izduenja (nula) uzima se pri pritisku na manometru pumpe od oko 30 bara da bi se kabl ispravio i zauzeo svoj poloaj u cevi. Izduenje koje odgovara ovom pritisku (odnosno sili u kablu) se teorijski srauna i dodaje se izmerenom ukupnom izduenju. Izduenje se obino meri u 2 do 4 meuvrednosti i na kraju zatezanja kabla. 4.3.2.2 Neto izduenje Ukupno (bruto) izduenje dobijeno merenjem mora se u skladu sa poglavljem 1.8 smanjiti da bi se dobilo isto (neto) izduenje kabla. Ovo smanjenje treba izvriti za sledee iznose: izduenje dela kabla od ankerne ploe do zahvata u presi (u dvostrukom iznosu ako se

radi sa dve prese), uvlaenje klinova u presi prilikom hvatanja ako se merenje vri na presi, uvlaenje klinova pasivne kotve ako se zatezanje vri sa samo jedne strane, uvlaenje klinova nastavne kotve ukoliko postoje nastavci kablova i uvlaenje klinova aktivne kotve prilikom prenosa sile. 4.3.2.3 Poreenje raunskog i neto izduenja Neto izduenje dobijeno merenjem poredi se sa teorijskim izduenjem datom u proraunu. Ova izduenja treba da se slau po veliini. Ukoliko postoji znaajno neslaganje ovih izduenja potrebno je ponoviti proraun sila i izduenja kablova u skladu sa vaeom regulativom, naroito u pogledu koeficijenata trenja, poglavlje 1.8.3. 4.4 Mere zatite za vreme prednaprezanja Oprema koja se primenjuje pri prednaprezanju (prese, pumpe, dizalice i sl.) mora biti u ispravnom stanju. Radni prostor (platforma,skela) mora biti dovoljno prostran i bezbedan da primi optereenje od opreme i radne snage. Ljudstvo koje radi na prednaprezanju mora biti snabdeveno linim sredstvima zatite na radu u skladu sa vaeim propisima. Za vreme zatezanja kabla strogo je zabranjeno stajati iza prese ili iza pasivne kotve ako je zatezanje sa jedne strane. Ova zabrana se odnosi kako na ekipu utezaa tako i na druge koji mogu da se kreu u blizini mesta utezanja. U zavisnosti od frekvencije drugih lica u blizini mesta utezanja uputno je postaviti natpis: Panja, prednaprezanje u toku uz svetlosni i zvuni signal upozorenja.

53

5. ZATITA KABLOVA 5.1 Oprema za zatitu kablova Osnovna oprema za zatitu kablova cementnom emulzijom sastoji se od mutilica i pumpi za injektiranje. Kod manjih kablova primenjuje se mutilica sa runom pumpom, a kod veih mutilica i pumpa predstavljaju jedinstvenu mainu za proizvodnju i ugradnju cementne emulzije. Zatita kablova mastima (parafinom ili voskom) vri se posebnom elektrinom pumpom samo za ove svrhe. Pumpe i mutilice za zatitu kablova proizvode se u okviru sistema SPB SUPER i u svemu odgovaraju zahtevima tekue regulative. 5.1.1 Tehniki podaci opreme za zatitu kablova

Elektrini pogon Zapremina

Stvarni kapacitet

Maksimalni

pritisak Spoljne

mere Masa Vrsta ureaja i tip kW l l/h bar cm kg

Mutilica M-12 1,1 20 100 120/32/81 82

Runa pumpa PU-12 20 500 12 46/32/50 23

Mutilica sa pumpom PU-50

2,2 + 0,55 75 400 15 100/80/170 180

Mutilica sa pumpom PU-100

2,2 + 0,55 150 700 15 128/70/186 480

Pumpa za masti PM-

2,2 48 700 15 145/100/138 130

5.2 Privremena zatita kablova Uad za izradu kablova i ve izraeni kablovi treba da budu privremeno zatieni od tetnih uticaja za vreme transporta i skladitenja, kao i posle postavljanja u konstrukciju, sve do zavretka trajne zatite. Za vreme transporta i skladitenja uad i kablovI treba da su zatieni od: - hemijskog i drugog uticaja koji moe da izazove koroziju, - skladitenja na otvorenom, izlaganja atmosferskim uticajima i kontaktu sa zemljitem i

rastinjem, - transporta bez odgovarajue ambalae i u otvorenim prevoznim sredstvima, - prljanja po povrini koja moe da utie na trajnost ili prionljivost i dr.

54

Kada su kablovi ve postavljeni u konstrukciju, krajevi kablova svakako treba da su zatieni od korozije, mehanikih oteenja i od prodora spoljne vode u zatitne cevi. Ukoliko je vremenski period od postavljanja kablova u konstrukciju do njihove trajne zatite isuvie dugaak, zbog tehnolokih razloga izvoenja ili drugog, vri se privremena zatita kablova od korozije. Ovo je naroito preporuljivo u agresivnim sredinama, salinitet, velika vlaga i dr. Privremena zatita kablova obino se vri tenostima, uljima ili mastima, koji ne utiu negativno na kasniju trajnu zatitu. Svi ovi proizvodi moraju imati odgovarajue ateste, kao i procedure njihove primene. 5.3 Trajna zatita kablova Pod trajnom zatitom kablova od korozije podrazumeva se ona vrsta zatite koja obezbeuje zatitu kablova posle zatezanja do kraja trajanja konstrukcije. Trajna zatita kablova moe biti takva da omogui pokretanje kablova radi dotezanja, zamene ili dr. tzv. slobodni kablovi ili da obezbedi vrsto prijanjanje izmeu uadi i zatitnog sredstca vezani kablovi. Slobodni kablovi se obino zatiuju specijalnim mastima, parafinom, voskom ili dr. Vezani kablovi se zatiuju cementnom injekcionom smeom. 5.3.1 Trajna zatita pokretnih kablova (unbonded tendons) Svi kablovi u sistemu SPB SUPER mogu biti projektovani kao pokretni (slobodni) kablovi. Trajna zatita ovih kablova moe se izvriti ispunjavanjem upljina ili cevi mastima, voskom, parafinom ili drugim slinim materijama. Uslovi koje treba da ispunjavaju ove plastine mase i nain njihove primene definisani su u FIP preporuci Zatita od korozije pokretnih (slobodnih) kablova (FIP RECOMMENDATIONS: CORROSION PROTECTION OF UNBONDED TENDONS - 1986) 5.3.2 Trajna zatita vezanih kablova cementnom smeom Najee se primenjuju vezani kablovi unutar betonskog preseka. vrsta veza izmeu uadi, zatitne cevi i okolnog betona ostvaruje se ispunjavanjem upljina i cevi cementnom injekcionom smeom na bazi cementa, vode i odgovarajuih aditiva. Injekciona masa mora zadovoljavati vaeu regulativu u pogledu svojih osobina: vrstoa, izdvajanje vode, fluidnost i dr. Vaei parametri za ove osobine su sledei:

- w/c 0,40-0,45 - protonost 15 sec - izdvajanje vode posle 3 h 2% - promena zapremine 0 do +3% (-2+5%) - pritisna vrstoa na pritisak 30 MPa

55

Kvalitet, nain ugraivanja i ispitivanja cementnih smea dati su u jugoslovenskom standardu JUS U.E3.015 Injekcione smee za injektiranje kablova za prednaprezanje 1986 i pripadajuim standardima JUS U.M8.022, 023,024 i 025. Takoe se preporuuje FIPovo uputstvo za dobru primenu: Injektiranje kablova u prednapregnutom betonu (GROUTING OF TENDONS IN PRESTRESSED CONCRETE 1990). Sve faze u operaciji zatite kablova injekcionom masom na bazi cementa date su u posebnoj proceduri u okviru sistema SPB SUPER. Prethodna ispitivanja moraju biti zavrena najmanje 15 dana pre poetka zatite kablova. Zatita kablova formiranih od individualno zatienih uadi (uad sa mau u PE cevi) vri se na uobiajeni nain ali pre zatezanja. Injekciona masa ovde u prvom redu slui da obezbedi pravilan raspored uadi, a takoe, i kao dodatna zatita od korozije, ukoliko se kabl nalazi u PE cevi. U sledeoj tabeli prikazane su teorijske koliine cementne emulzije u litrima po dunom metru kabla. Ove koliine su usled proirenja kod kotvi i rastura u praksi vee za 1550% u zavisnosti od dimenzija kabla (prenik i duina), oblika kabla, spretnosti radnika, kapaciteta mealice i pumpe i dr.

Unutranji cevi

Zapremina emulzije Tip kabla

mm l/m 1 26 0,4 2 42 1,1 3 48 1,4 4 50 1,4 7 60 1,8 12 80 3,4 19 100 5,2 25 110 6,0 31 120 7,0 37 130 8,1

5.4 Postavljanje cevica za injektiranje i ozraivanje Cevice za inkjektiranje slue da cementna smea pumpanjem ispuni sav slobodni prostor u cevima, kotvama i poklopcima. Cevice za ozraivanje su potrebne da bi vazduh, voda i deo emulzije mogao da izie napolje. Na